Elektrotehni�ki materijali

Podele elektrotehni�kih materijala

..Prema veli�ini zabranjene energetske

zone elektrotehni�ki materijali se mogu
podeliti na :
..-dielektri�ne( elektroizolacione) materijala,
..-poluprovodnematerijale i
..-provodne materijale.
Energetske zone dielektrikaa), poluprovodnika b)i provodnika c)
Text Box: Specifi�na otpornos materijala je veli�ina koja zavisi od niza �inilaca
(temperature, pritiska, vlage, sastava i strukture materijala). Na sobnoj
temperaturi i ostalim normalnim uslovima specifi�na elektri�na otpornost
dielektrika je od 10 .
..Specifi�na otpornosmaterijala je veli�ina
koja zavisi od niza �inilaca (temperature,
pritiska, vlage, sastava i strukture
materijala). Na sobnoj temperaturi i
ostalim normalnim uslovima specifi�na
elektri�na otpornost
..dielektrikaje od 10 .mdo 10.m,
..poluprovodnika 10.mdo 10 .m,
..provodnika od 10.mdo 10.m.
101910-6-6-8
Specifi�na elektri�na otpornost
nekoliko materijala
Promena specifi�ne elektri�ne otpornosti u
zavisnosti od temperature za provodnike i
dielektrike
Dielektrici

Najzna�ajnije karakteristike dielektri�nihmaterijala su:

..relativna dielektri�napermitivnost(.r),
..faktor dielektri�nihgubitaka (tan(.)),
..unutra�nja (.u) i povr�inska (.p) specifi�na elektri�na
otpornost
..dielektri�na�vrsto�a (Ekr).
Podele dielektrika

Postoji vi�e na�ina klasifikacije dielektrika: prema upotrebi,

poreklu, agregatnomstanju, dielektri�nim(izolacionim
svojstvima) itd.

..Prema upotrebi dielektricise mogu podeliti na pasivne i

aktivne. Pasivni se obi�no koriste samo kao izolacioni
materijali, dok se aktivni koriste u elektronskim
komponentama (kondenzatorima, pretvara�ima, displejimaitd.).
..Prema poreklu dielektricise dele na neorganske i organske,
pri �emu i jedni i drugi mogu biti prirodni ili sinteti�ki.

..Prema agregatnomstanju dielektricise mogu podeliti na

gasovite, te�ne i �vrste, pri �emu �vrsti mogu imati
monokristalnu, polikristalnu, amorfnu, polimernuili
te�nokristalnustrukturu.
..Neorganski pasivni dielektricisu gasovi (vazduh,
azot, vodonik, helijum, argon), minerali (kvarc,
liskun, azbest, mermer), stakla (kvarcno,
pajreks), keramike (porcelan, steatit, porozna
keramika) i voda.
..Organski pasivni dielektricisu ulja (mineralna,
biljna, sinteti�ka), prirodni �vrsti materijali
(smole, kauuk, drvo, voskovi, �vrsti derivati
nafte), biopolimerniderivati (guma, hartija),
sinteti�ki polimeri(polietilen, teflon, PVC, bakelit,
najlon), lakovii zalivne mase.
..Aktivni dielektricisu rutilne(TiO2, TiO2-MgO),
feroelektri�nekeramike (BaTiO3, BaTiO3-
SrTiO3), piroelektricii piezoelektrici.
Prema izolacionim svojstvima, dielektricise mogu podeliti na slabe,
dobre i odli�ne. U tabeli dati su redovi veli�ina specifi�ne elektri�ne
otpornosti (.), tangens ugla dielektri�nihgubitaka (tg.), relativne
dielektri�nekonstante (.r) i dielektri�ne�vrsto�e (Ekr).
Slobodni nosioci naelektrisanja u dielektri�nimmaterijalima

Kod dielektri�nihmaterijala u obrazovanju elektri�na struje

u�estvuju:

..a) slobodni elektroni i �upljine,

..b) slobodni joni
..c) slobodni moljoni.

U nekim dielektri�nimmaterijalima pri obrazovanju

elektri�ne struje u�estvuju sve nabrojane vrste nosilaca.
Dielektri�nimaterijali u kojima su glavni nosioci
naelektrisanja slobodni elektroni zovu se materijali sa
elektronskom provodno��u. Dielektri�nimaterijali u kojima
su glavni nosioci naelektrisanja slobodni joni, odnosno
slobodni moljonizovu se materijali sa jonskom, tj.
materijali sa moljonskomprovodno��u.
a) Sa elektronskom provodno��umali je
broj dielektri�nihmaterijala. Takav je,
recimo, rutil(TiO2) koji na 500oC ima
slobodnih elektrona. Eksperimentalno je
utvr�eno da su slobodni elektroni glavni
nosioci kod titanata(BaTiO3, CaTiO3,
SrTiO3...). U jakim poljima, pre nego �to
do�e do proboja, kod znatnog broja
dielektri�nihmaterijala elektroni su glavni
nosioci.
b) U mnogim dielektri�nimmaterijalima struja se
obrazuje usmerenim kretanjem jona pod
dejstvom elektri�nog polja. Joni su ina�e glavni
nosioci naelektrisanja kod elektrolita.Uelektrolitima molekuli se razla�u na
katjone
(pozitivne) i anjone (negativne) jone.Udielektri�nimmaterijalima u kojima joni
obrazuju
elektri�nu struju dolazi do skupljanja jona na
elektrodama izme�u kojih se nalazi materijal.
Ukoliko suovijoni nastali od molekula ne�isto�a
onda se na ovaj ne�inmo�e izvr�iti
pre�i��avanje dielekti�nihmaterijala.
c) Me�u dielektri�nimmaterijalima postoje i
takvi, kao �to su neki te�ni lakovii neka
ulja.ukojima su slobodni nosioci
naelektrisanja moljoni. Moljonipredstavljaju naelekrtisanegrupe molekula
i mogu se na�i u koloidnim sistemima.
Koloidni sistemi predstavljaju sme�u dva
materijala (dve faze).