HEMIJSKA VEZAHEMIJSKA VEZA

Elementarne supstance - metali i smeše - legure metala

U ovim supstancama atomi su vezani

metalnim vezama

Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala, pri čemu su valentni

elektroni pokretljivi. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke, tetraedri)

gradeći - metalne kristalne sisteme.

Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme, osim žive koja ima slabu metalnu vezu

i nije kristalna supstanca već tečnog agregatnog stanja.

Metalna veza je veoma jaka, i zavisi od broja valentnih elektrona uključenih u njeno

gradjenje. Nekada nisu svi valentni elektroni angažovani za gradjenje veze - na primer

olovo ima četiri valentna elektrona, ali samo dva angažuje u gradjenje metalne veze pa je

mekši nego što se očekuje.

Metalne supstance su čvrstog agregatnog stanja (osim žive), kristalne strukture (osim

žive), sive boje (osim zlata i bakra), metalnog sjaja, visokih temperatura ključanja i

topljenja koje zavise od mase metala i broja uključenih elektrona u gradjenje veze (sa

porastom mase rastu t.k. i t.t., kao i sa porastom jačine veze)

Jonske supstance

Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza

(elektrostatičko privlačenje). Joni se redjaju pravilno u prostoru gradeći kristalne sisteme

(osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru).

Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako što atomi METALA otpuštaju elektrone

Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako što atomi NEMETALA primaju elektrone od

atoma metala

Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlačenje to jest JONSKA VEZA.

U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo

sa jednim anjonom, već na jedan katjon dolazi više anjona i obrnuto. Zato je jonska veza

mnogo jaka, a t.k. i t.t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C)

SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!!

Neki joni (molekulski) nastaju tako što se H

(jon vodonika) veže za neutralan molekul

Na primer NH

+H

daju NH

(amonijum jon)

Ili tako što molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H

i daje Cl

.
Primeri supstanci koje sadrže jonsku vezu:

1. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na

O, CaO....)

2. soli (sve, npr. CaCl

, NH

Cl, Na

SO

, CH

NH

Cl

),

3. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH, Ca(OH)

...)
Primer nastajanja jedne jonske supstance:

11

Na 1s

2s

2p

3s

teži da otpusti 1e

i postane

Na

jon 1s

2s

2p

17

Cl 1s
2

2s

2p

3s

3p

teži da primi 1e

i postane

Cl

jon 1s

2s

2p

3s

3p

Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron, a kada ga otpusti i preda hloru, atom
hlora će u okolinu otpustiti višak energije Ae. Tim procesom nastaje jon Na

i jon Cl

koji

se privlače, tim privlačenjem oni otpuštaju u okolinu još energije. Tako da je razmenjena

energija Ae + E

- Ej (gde je Ep - energija privlačenja). U ovom primeru ukupan efekat je

otpuštanje energije u okolinu, to jest sistem Na

+ Cl

ima manje energije (stabilniji) od

sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni).

Ovo je pojednostavljeno objašnjenje, jer kao što je gore navedeno jonska veza ne postoji

izmedju dva jona, već postoje čitavi kristalni sistemi od velikog broja jona.

KOVALENTNE SUPSTANCE

UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula)

JEDAN molekul sadrži atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom!

Atomi udružuju NESPARENE elektrone u zajedničke parove:

hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen - to se vidi iz
elektronske konfiguracije)

azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona), vodonik ima

samo jedan nesparen elektron.

Ovakvo objašnjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija

teorija kovalentne veze OKTETNA teorija. Na ovaj način svi atomi kada nagrade vezu

imaju 8 elektrona i postižu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2

elektrona i postižu DUBLET)

Simboli sa tačkicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli.

Veze u molekulima bilo da su jednostruke, dvostruke ili trostruke veze mogu biti

POLARNE i NEPOLARNE VEZE.

To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je čine (elektronegativnost je sposobnost

atoma da privuče zajednički elektronski par sebi)

U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveću elektronegativnost (ocenjena

koeficijentom 4), sledi O (3,5), pa azot (3,0) i tako dalje do H (2,1) - H ima najmanju

elektronegativnost od nemetala, a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala.

Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su, onda je

zajednički par privučen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova -

NEPOLARNA JE VEZA! Npr. H-H, O=O.....

Ako jedan atom iz veze jače privlači elektrone onda su elektroni bliži tom atomu i taj

atom je DELIMIČNO negativan, a drugi atom je DELIMIČNO (parcijalno) pozitivan

δ+

-Cl
δ-

,H

δ+

-N

δ-

,C

δ+

=O

δ-

Najpolarnije veze gde su i delimična naelektrisanja su najjače izražena su H-F, pa H-O,

pa H-N....

Svaka polarna veza ili bilo šta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica

je kulon metar Cm) - vektorska fizička veličina (μ) koja zavisi od dužine dipola (l -

rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u

slučaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka

drugom)

Što je dipolni momenat veći, veza je kraća i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta

usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma!

Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova izmedju atoma pri čemu se orbitale u

"kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je

veza jednostruka orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA

σ VEZA. Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene čeono

(sigma vezom), a preostale dve su se preklopile bočno slabijom vezom (π veza). Ukoliko
je veza trostruka - jedna veza je sigma, dve su pi veze.

Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom, ili

dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi.

Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale

slično postavljene,

sigma sigma sigma pi

Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome

kasnije) - hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze!

POLARNOST MOLEKULA

Molekul u celini bez obzira na polarnost veza može biti POLARAN MOLEKUL ili

NEPOLARAN MOLEKUL.

Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U

PROSTORU.

Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARNA!

Molekul sa polarnim vezama - zavisi od geometrije

Geometrija molekula:

Molekul ima

linearnu

strukuru u slučaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili

dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke

veze:

H-H H

δ+

-Cl

δ-

O=O O

δ-

=C

δ+

=O

δ-

Hemijske Veze Kovalentna i Jonska

Download or Print

Add To Collection

1.6K

Reads

Readcasts

Embed Views
Published by

jovana92

Follow

Search

TIP Press Ctrl-F to search anywhere in the document.

Info and RatingCategory: Uncategorized.

Rating:

Upload Date: 11/23/2010

Copyright: Attribution Non-commercial

Tags: This document has no tags.

Flag document for inapproriate content

More From This User

4 p.

Lek Tira

jovana92

46 Reads

113 p.

Zbirka - Vene 2
jovana92

1013 Reads

186 p.

Zbirka - Vene 1

jovana92

26193 Reads

Next

Related

32 p.

HEMIJSKE_VEZE,_2010-11[1]

Telenovele

1754 Reads

22 p.

Hemijske Veze i Oblici Molekula

Arnela Memišević

775 Reads

6 p.

hemija hemiske veze

edozuka

229 Reads
Next

Leave a Comment

Submit

Characters: 400

deleted_fbuser_1325957402

Fullic ;)

12 / 07 / 2010

About

About Scribd

Blog

Join our team!

Contact Us

Advertise with us
Get started

AdChoices

Support

Help

FAQ

Press

Partners

Publishers

Developers / API

Legal

Terms

Privacy

Copyright

© Copyright 2012 Scribd Inc.

Language:

English