ПРИПРЕМА ЧАСА ЗА ВАННАСТАВНУ АКТИВОСТ

Ваннаставна активност: драмска секција

Тема часа и наставна јединица: Свети Сава

Циљ часа: Децу дијаспоре приближити употреби српског језика кроз креативни и стваралачки рад

ПРИПРЕМА

Припрема се састоји од детаљног и аналитичног истраживања групе у којој се одеђена ваннаставна

активност реализује. Како текстови који постоје као већ понуђени у литератури тешко задовољавају
капацитете и могућности деце са којима треба да се изведе оваква активност, најбољи начин је да
се текст пише и то по и на основу деце са којима располажемо. То изискује додатно ангажовање и
обимну припрему,јер она подразумева и додату вештину писања, а не само штуре и јасне
конструкције коју има свака припрема часа.

Оно на шта се осврћемо је прво и основно владање српским језиком и могућост и капацитет учења
текстова. Наравно, ту подразумевамо да је дете заитересовао и да има жељу да учествује у оваквој
активости.

Кораци припреме су следећи:

Прво понудити деци и родитењима да се пријаве за ову ваннаставу активност и обавезати их да ће

на њу морати редовно да долазе.

Друго је да се направи рангирање деце по могућостима, афинитетима, знању српског језика.

Треће је да пошто се ради о деци која у већини случајева не знају течан и акцетовано правилно
српски језик, представа има увек главог наратора који води причу у којој увек има различитих
улога. За наратора се увек узима дете коме је српски језик врло близак и којем неће бити
оптерећење учење обимог текста.

Четврто је да се сва остала деца лепе са одређеним реченицама и надограђују како би цела слика
била потпуна и комплетна слика са уводом, разрадом и закључком.

Тако на кокретном тексту то изгледа овако:

 ПУТ ДО СВЕТЕ ГОРЕ

Мала скупина дечака се одлучује да крене на пут којим је ишао Растко Немањић.На том путу их
сустижу разне препреке које морају прећи. На крају пута долазе до циља,али не схватају да је то
све било...

Прича почиње овако:

Наратор: „Постојала је једна дружина малих храбрих дечака која је често имала свакојаких идеја
које су их доводиле у невољу.Тако једног дана слушајући причу о Светом Сави после школске
славе,они су се одлучили на једну сумануту идеју.“

Дечак 1: „Хајде другари биће нам супер!“

Дечак 2: „Па шта?То је само пар дана пута.“

Дечак 4: „Шта ће нам рећи мама и тата?“

Дечак 3: „ Ма неће ни приметити да нас нема!“

Дечак 1: „Супер, налазимо се на улазу од шуме сутра.“

Сви дечаци: „Ми крећемо путем Светог Саве до Свете Горе.Сви за једног један за све!“

Наратор: „Дечаци су понели нешто хране и нашли су се сутрадан на улазу у густу шуму кроз коју су
морали проћи.“

(Страшна музика и излази дрвеће, а дечаци стоје у углу склупчани.)

Дрво 1: „Ми смо велика и дебела стабла.“

Дрво 2: „Наше гране су тврде и јаке.“

Дрво 3: „Ми имамао крошње које су непробојне.Да ли мислите да ће те проћи нашу шуму?
Хахахаха,не могу неки тамо мали дечаци да је тек тако прођу.“

Дечаци сви: „Ми се не бојимо.“

Наратор: „Деца су се досетила и одлучила да се сагну и да их дрвеће не примети.“

(Деца су прошла шуму.Шума силази са сцене.Дечаци ходају у месту.На сцени се пењу висике
планине.)

Наратор: „После шуме убрзо су наишле високе и стрме планине.“

Планина 1: „Ми смо направљени од најтврђег материјала.“

Планина 2: „ Нас нико није прешао.“

Планина 3: „Ми смо гори од пустиње. Непробојни смо.По нама је тешко ходати.То је могао само
Растко.“

Дечаци сви: „ Сви смо ми Растко.“

Наратор: „Планине се чудом отворише и направише пролаз дечацима.Али прешавши планине
њиховим мукама се тек надзирао тежак пут. Убрзо тако ходајући дођоше до дубоке воде.“

(Три девојчице, три воде, излазе на сцену са дугачким пластичним плавим кесама или плавим креп
папиром и шуште са њим дочаравајући опасност која следи дечацима и препреку коју вода може
направити.)

Море 1: „Ми смо дубоко море.“

Море 2: „Ми гутамо све испред себе.“

Море 3: „Ми потапамо све што покушава да плови по нама.“

Море 4: „Ми ломимо бродовима једра.“

Сва мора заједно: „Ахахахха, шшшшшшш....“

Море 1: „Не можете проћи“

Море 2: „Прогутаћемо вас.“

Море 3: „Потопити на дно.“

Море 4: „И оставити вас тамо са свим нашим потопљеним благом.“

Наратор: „Дечаци су били престрављени. Покушавали су да пронађу бар неко решење које би их
довело ближе Светој Гори.“

Дечак 1: „Али, ми само хоћемо да одемо до Свете Горе, тамо где се замонашио Растко Немањић.“

Наратор: „Када то чу море, море се окупи као и сви таласи мора и одлучише да их пусте.“

Сва мора заједно: „Ако идете путем Растка Немањића сви путеви ових мора ће за вас бити
отворени.“

Наратор: „Тако се море отвори и они само прошетаху преко њега, као некда давно што уради и
Мојсије. Али њихова срећа није трајала дуго, већ на следећем пропланку чекаше их изненађење.“

(Дечаци седају на сцену уморни и изнемогли. У том моменту се појављују 4 војника.Музика у

позадини „Марш на Дрину.“)

Војник 1: „Ко сте ви?“

Војник 2: „Шта радите овде?Мирно!“

(Дечаци устају и стају у став „мирно“.)

Војник 3: „Па ко вас је пустио да цуњате и луњате по овим крајевима сами без родитеља?“

Дечак 2: „Па,па,па, ми смо само хтели...?“

Војник 3: „Шта сте хтели. Кући да сте кренули. Родитељи морају да се слушају, не ово
оно...Данашња деца су размажена. Не знају шта значи бити војник. За то ти треба и храбост, и
часност, љубав према отаџбини, а ви данашњи нараштаји...“

(Војниково гуњђање прекуну један дечак.)

Дечак 3: „Потребна је и вера у Бога!“

Војник 3: „Тако је сине! Ипак сам се преварио.Испратићемо вас донекле на путу на ком сте се
упутили,а даље ћете морати сами.“

Наратор: „Дечаци су били пресретни. На путу до циља чекале су их још пар препрека.“

(На сцену излазе две вештице прерушене у две старе бакице, које их маме слатким јабукама и
свакаквим ђаконијама,али у њима се налази отров.)

Вештица 1: „О дивни дечаци...узмите наше јабуке. Видите како су дивне!“

Вештица 2: „Сочне и укусне.“

Дечак 3: „Ово је сумљиво другари.“

Дечак 1: „Ово ме подсећа на ону причу о Снежани.“

Дечаци заједно: „Нека хвала нећемо ипак.“

(Вештице гунђајући одлазе незадовољне и љуте, а на сцену излази ЛАЖ.)

Дечак 2: „Па, ко си ти?“

Лаж: „Ја сам неко кога ви често користите. Неко кога сва деца користе да би заварали своје
родитеље и извукли се из проблема које су напрвили. Морате погодити ко сам ја, па тек онда
можете кренути даље.“

Наратор: „Дечаци су се консултовали, размишљали и онда схватили шта то може бити.“

Сви дечаци заједно: „ЛАЖ!“

Лаж: „Тако је. Сви ме користите кад вам затреба, али не схватате да ја водим само до већих
проблема после тога.“

(Лаж силази са сцене,али се на сцену пење Смрт.)

Смрт: „Ја сам СМРТ и мене се сви плаше. Поред мене може проћи само неко ко се мене не боји,
али мало је таквих.“

(Дећаци стоје сви заједно загрљени дрхтећи од страха.Иде у позадини страшна музика.)

Смрт: „Шта је препали сте се, хаххахаахахах!“

(Један дечак се одваја и у бесу изговара.)

Дечак 2: „Смрт није коначна. Душа увек остаје.“

(Смрт се врти и нестаје са сцене поражена.Креће мелодија и најављује долазак голубице.)

Голубица: „Драги моји дечаци, својом мудрошћу и чистим срцем сте пребродили све препреке.
Добродошли на Свету Гору. Она вас чека!Видите ли је?!Свети Сава би био поносан на вас.“

(Сви дечаци гледају у угао и одушевљено кличу силазе са бине и опет се пењу,али у другом
издању.)
Дечак 1: „Човече како је добра ова игрица била.“

Дечак 2: „ Фантастична!“

Дечак 3: „Ћао другари морам кући, тата ме зове!“

СВИ ДЕЧАЦИ: „ Ћао свима, видимо се у школи!“

КРАЈ
Сви излазе на бину парцијално и поклањају се.

АУТОР: мр Ксенија Гаћиновић