1.

ЕРМИНЕВТИКА вештина правилног тумачења библијских текстова; руководно начело

помоћу ког разумевамо и тумачимо Реч Божију.

2. У ширем смислу, ерминевтика је богословска дисциплина која се бави принципима

тумачења Светог Писма; углавном проучава теорију и теорије тумачења и у овом погледу
разликује се од егзегезе, која представља практичну примену ерминевтичких принципа; у
поређењу са егзегезом, ерминевтика је обухватнија и више теоретична, обухвата и
проучавање библијског тумачења и поступак којим се такво тумачење изводи.

3. У давнини и у средњем веку, главна њена брига била је да обради принципе или правила
за библијско тумачење. Код Јевреја су још рабини разрадили низове правила за тумачење,
као што су седам правила рабина Хилела или 13 правила рабина Исмаила.
Међу Хришћанима, у основи се разликују два ерминевтичка приступа, настала крајем II и
почетком III века; један је везан за Александрију, који је давао предност алегорији као
основном ерминевтичком начелу, а други за Антиохију, који је придавао већи значај
типологији и буквалном тумачењу смисла Светог Писма.

4. Током наредних векова, појавио се четвороструки ерминевтички приступ Светом Писму -

приступ који је допуштао да се текст схвати у четири смисла: буквалном, алегоријском,
моралном и небеском (духовном). На ерминевтички поступак (процес) гледа се и као на
фузију два хоризонта, хоризонта тумачења и хоризонта самог текста.

5. Исправност тумачења Цркве заснива се на вери која је "једанпут предана светима" ,

тј. Црквеног Светог Предања, које се налази у Символима Вере, у одлукама (оросима)
Светих васељенских и помесних сабора и у списима Светих Отаца и учитеља Цркве.
Истраживање Писма је од велике важности, што потврђују и речи самог Спаситеља, који је
упутио да се у истинитост Његове науке уверимо њеном сагласношћу
са старозаветним Писмом: "Истражујте Писма, јер ви мислите да у њима имате живот
вечни; а управо она сведоче за мене" . Ово потврђује и пример Св. Павла: "Не казујем
ништа осим што су Пророци и Мојсеј казали да ћe бити" . Ово су потврђивали и Свети Оци,
од којих већ Св. Јустин Мученик у разговору са Јудејцем Трифоном све своје доказе ο новој
вери потврђује цитирањем свештених списа Старога Завета. Исто тако и Св. Иринеј
Лионски наводи да се докази из Cвeтог Писма могу поткрепити њиме самим, и да је ово
начело законито и безопасно.

6. Црква је одувек сматрала да је Црквено Предање неопходни вођа и верни учитељ за

правилно разумевање и тумачење Светог Писма, и у складу са тим, Св. Иринеј
Лионски потпуно одбацује тврђење да истину по Светом Писму може наћи онај који не
познаје Свето Предање.