zaher i mazoh
žan narboni
Sunovrativši se pravo sa neba,
kako se to obično kaže, avion
Arkađina beše prazan. Van Stra-
ten, bezizražajni pustolov, namet-
nuvši se za trenutak kao uzaludni
pravednik, s izrazom prezrivog
pogleda Rajne, drolje, obmanut
poslednjim lukavstvom, odlazi da
se pridruži bezbrojnoj kohorti
svedoka. Osmelimo se na pretpo­
stavku da Arkadin nije mrtav, ali
da još ima mnogo svedoka koje
smatra opasnim, a među njima u
prvom redu i pomenuti Van Stra-
ten. Pod izgovorom snimanja jed­
ne engleske televizijske serije,
naoružan smrtonosnim kamerama
koje poput čarobnjaka naglo vadi
ispod svog kaputa kao oružje,
povlačeći ih bez snimatelja po
uglovima kadrova da bi bolje za­
varao protivnika, on obilazi čita­
vu zemlju. Oko sveta umirujuće
se zove taj novi satanski podu­
hvat. U početku se istražilac odu­
ševljava što mu polazi za rukom
da vidi bezazlene slike o sebi sa­
mome, svuda pomalo: dobrovolj­
ni prognanici, ambasadori i glas­
nici jedne nezavisne Amerike: ne­
ka žena i njen sin u Biskaji, ne­
koliko muzičara na San Žermenu,
Rejmon Dankan u ulici Sene.
Drugi strše, zabrinjavajući još vi­
še: Dominisi usred svoje Afere,
stari engleski vojnici sahranjeni
živi u jednom engleskom muzeju,
šest prezasićenih i oronulih udo­
vica, spremne da sve ispričaju.
U toj igri identičnosti i sličnosti
istraživač počinje malo pomalo da
se zabrinjava: Dankan, lik starog
Sua, ogrnut u svoje proslavljene
prnje, mogao bi da bude Jago u
turskom kupatilu; onih šest udo­
vica pođsećaju ili nagoveštavaju
jednu od onih slepih prodavačica
iz filma Touch of Evil, a stari voj­
nici mogli bi opasno da obeloda-
ne, što se ne zna, da je Arkadin
delom zasnovao svoje bogatstvo
prevarom se dočepavši identiteta
nekog bogatog engleskog oficira
koga je smalknuo pucajući mu u
143
 leđa, iskoristivši metež u rovovi­
ma. A da li su, uostalom,, i svi
drugi brbljivci mrtvi? Bernstini,
Lilend, pa O'Hara, koji je doživeo
duboku starost, Vargas, koji je
isto tako postao žaca sa izmišlje­
nim dokazima, a i onaj Jozef K,
koji se pravi da ništa ne razume.
Sve postaje dokaz — stvari, ljudi
— sve odražava Velsu njegovu
beskonačnu sliku (to se ne dešava
prvi put, ali danas za to nije više
potrebna „igra" stakla i ogledala):
r o s e b u d , Kvinlenov štap, Sanče-
sov dinamit, šolje kafe iz čuvene
pivnice Zaher u Beču, koje je ispi­
jao Franc Jozef pred Sarajevo, čo­
koladni Himalaji i one kugle sla­
doleda koje Velsovo potresno na­
brajanje dovodi u vezu sa isto
tako opasnim kuglama, recimo
onima iz filma P r o c e s ( T h e P r o ­
c e s i) .
Bez neprilika prihvatiti se izi­
gravanja nečega što je b ig g e r
th a n l i j e znači doslovno sve obje­
diniti, i živo i neživo, stvari
predmete, mrave, atome, mašine,
oklope engleskih vitezova, pa i
smak sveta. Između onoga m y
n a m e is O r s o n W e lle s iz A m -
b e r s o n o v ih (T h e M a g n if ic e n t
A m b erso n s)i iste rečenice u P r o ­
c e s u postoji čitav svet, „ovaj"
svet: prelaz od oholog potvrđiva­
nja samoga sebe, svog identiteta,
144
ka užasnutom saznanju da niste
više neko, nego ceo svet i niko.
U metežu boja Falstaf, čika Ibi,
luta po Poljskoj, dakle nigde i
svuda, izgubljeni Marsovac u pu­
stari, dobričina Mišlen, spreman
da se otkači na sve strane bitke.
Nimalo raspoložen da ovenča
„humanizam" na glasu gorostas­
nom figurom, Vels slavi c b h u -
m a n iz a m koji preporučuje geni­
jalni Odiberti, krajnje samone-
gaitorski pokušaj da se kozmofi-
kuju bića (i pritom pokretači pre­
uzimaju na sebe obavezu da budu
i njegove prve žrtve).
Citirajući Hazlita, Borhes je pi­
sao da je „šekspir bio sličan će­
lom svetu, izuzev činjenice da je
sličan ćelom svetu". Jago je govo­
rio: „Ja nisam ono što sam". Fal-
staf: „Omalovažavati Falstaf a zna­
či omalovažavati svet". A to zato
što ni Falsfat ni Vels ne postoje,
jer su oni svet, razbacani, svuda
prisutni. Što se pak tiče Velsa,
mešine, genija Oreona Velsa, on
je, da parafraziramo ono što je
Odiberti pisao o Igou, „samo živa
sredina, gde se prisustvo Orsona
Velsa više usredotočuje" (najma­
nje moguća promena između vit­
kog zavodnika Čarlsa Fostera i
krupnoga Falstaf a).
( C a h ie r s d u c in e m a )