r l i i ku

Kako internet menja način na koji

mislimo, čitamo i pamtimo

NIKOLAS KAR

Prevod:
Ognjen Strpić
Bojan Stojanović

HELIKS
 Prolog
PAS ČUVAR I K R AD L J I V AC

Jedan
HAL I JA 5

Dva
Ž I VOT NI PUTEVI 15

Digresija
o tome o čemu mozak misli
kad misli o sebi 3 1

T ri
ME N T A L N E ALATKE 33

Cetiri
PRODUBLJENA STRANICA
 SA DR2A J

Digresija
o Liju de Forestu i njegovom
veličanstvenomAudionu 66

Pet
ME D I J N A J O P Š T I J E PRI RODE 69

Šest
SL I KA I P RI L I K A KNJ I GE 85

S edam
ŽONGLEROV MOZ A K 99

Digresija
o elastičnosti testova inteligencije 124

Osam
CRKVA GOOGLE 128

Devet
P R E T R A Ž I V A N J E I P AMĆ EN J E 153

Digresij a
o pisanju ove knjige 17 0

Deset
STVAR KAO JA 173

Epilog
L J UD S KI E L E M E N T I 191

Pogovor 193
Napomene 197
Dalje čitanje 224
Izjave zahvalnosti 228
Indeks 229
 Prolog

rho U U 'K M h < ifv riM y L J iifH U

odine 1964. Bitlsi su krenuli u invaziju na američke radio-

talase, a Maršal Makluan je objavio knjigu Razumevanje
medija: produžeci čoveka, kojom se preobrazio iz anonimnog
profesora u pop-zvezdu. Ta knjiga, proročka, gnostička i puna zavr-
zlama, bila je savršen proizvod šezdesetih godina, te danas daleke
decenije LSD-a i fotografija Meseca, putovanja unutra i spolja. Razu-
mevanje medija bilo je u osnovi proročanstvo, a proricalo je raspad
linearnoguma. Makluan je ustvrdio da „elektronski mediji“ dvadese-
tog veka - telefon, radio, filmovi, televizija - prekidaju tiraniju teksta
nad mislima i osećanjima. Naše izolovano, fragmentirano^iz - veko-
vima zarobljeno usamljenim čitanjem štampanih stranica - ponovo
je postalo čitavo, spajajući se s globalnim ekvivalentom plemenskog
naselja. Približavali smo se „tehnološkoj simulaciji svesti, u kojoj će
se kreativni proces saznavanja kolektivno i ujedinjeno proširiti na
ljudsko društvo u celini".1
I na vrhuncu popularnosti Razumevanje medija je bila knjiga o kojoj
ljudi više pričaju nego što je čitaju. Danas je postala kulturna relikvija,
smeštena u nastavne planove fakulteta za studije o medijima. Osim
što je bio šoumen i naučnik, Makluan je i majstorski baratao rečeni-
cama, a jedna od njih, istrgnuta iz konteksta knjige, živi i danas u vidu
poslovice „Medij je poruka“. No kad ponavljamo taj zagonetni aforizam
2 P I. i T K 0

zaboravljamo da Makluan nije tek radosno priznavao transformativnu

moć novih tehnologija komunikacije. On je i upozoravao na pretnju koja
dolazi s istom tom moći - kao i na opasnost koja se krije u neprimećiva-
nju te pretnje. „Električna tehnologija nam je prođrla kroz zidine“, piše
on, ,,a mi gluvi, slepi, nemi i obamrli čekamo na njen susret s Guten-
bergovom tehnologijom, na kojoj se (i po kojoj) oblikovao američki
način života."2
Makluan je shvatio da svaki put kad se pojavi neki novi medij ljudi
spontano bivaju uhvaćeni u informacije - ,,sadržaj“ - koje taj medij nosi.
Stalo im je do vesti u novinama, muzike na radiju, emisije na televiziji,
reči što ih izgovara osoba na drugom kraju telefonske linije. Tehnolo-
gija medija, ma kako to bilo čudno, iščezava pred onim što njime teče -
činjenicama, zabavom, poukom, razgovorom. Kad otpočne razgovor (a
uvek ga neko započne) o tome jesu li učinci nekog medija dobri ili loši,
razgovara se o sadržaju. Entuzijasti ga hvale, skeptici kude. Elementi
zaključivanja su manje-više isti za svaki informacioni medij, sve tamo
do vremena knjiga koje su izašle iz Gutenbergove štamparske mašine,
ako ne i ranije. Entuzijasti s razlogom hvale bujicu novog sadržaja koji
oslobađa tehnologija i smatraju to ,,đemokratizacijom“ kulture. Skep-
tici, takođe s razlogom, osuđuju neizbrušenost sadržaja, smatrajući to
,,zaglupljivanjem“ kulture. Ono što je za jednu stranu rajsko obilje, za
drugu je nepregledna pustoš.
Internet je poslednji medij koji je podstakao tu debatu. Sukob entuzija-
sta i skeptika koji se odvija u poslednjih dvadesetak godina na stranicama
knjiga, u novinskim člancima i bezbrojnim tekstovima na blogovima,
u audio i video zapisima, svakim je danom sve izrazitije polarizovan:
dok jedni ushićeno dočekuju novo zlatno doba pristupa i učestvovanja,
drugi preziru novo mračno doba mediokritetstva i narcizma. Rasprava
jeste bila zanimljiva - sadržaj i jeste važan - ali budući da se zasnivala
na ideologiji i ličnom ukusu, završila je u slepoj ulici. Gledišta su postala
ekstremna a napadi lični. ,,Ludit!“ viče entuzijasta. ,,Filistejac!“ uzvraća
skeptik. „Kasandra!" „Polijana!"
I entuzijasti i skeptiku, međutim, promiče ono što je Makluan već
znao: da na dugi rok sam medij, više nego sadržaj medija, utiče na naše
razmišljanje i delovanje. Kao prozor u svet i u nas same, popularni medij
oblikuje ono što vidimo i kako to vidimo - naposletku, ako se njime
 PAS ĆUVAR I KRADLJIVAC 3

dovoljno služimo, on nas same menja, i kao pojedince i kao društvo.

„Učinci tehnologije ne događaju se na nivou mišljenja, ili na pojmov-
nom nivou“, pisao je Makluan. Oni menjaju „obrasce percepcije, istrajno
i bez otpora“.3 Kao šoumen, on preteruje, ali poenta je na mestu. Svoju
čaroliju, ili zlo, mediji odrađuju na nivou nervnog sistema.
Baveći se isključivo sadržajem medija, ostajemo slepi za te dublje
učinke. Program je suviše dobar (ili loš) da bismo primetili šta nam se
događa u glavi. Na kraju počinjemo da se pravimo da sama tehnologija
i nije važna. Bitno je „kako je koristimo“, govorimo sami sebi. Impli-
kacija, utešna u svojoj oholosti, jeste da još uvek imamo kontrolu nad
sobom i svetom oko sebe. Tehnologija je samo alat, beživotan dok ga
ne uzmemo u ruke i opet beživotan nakon upotrebe.
Makluan citira jednu izjavu Dejvida Sarnofa, medijskog magnata i
pionira radija u korporaciji rca i televizije u korporaciji nbc . U svom
govoru na Univerzitetu Notr Dam 1955. godine, Sarnof odbacuje kri-
tike na račun masovnih medija, na kojima je sagradio imperiju i stekao
bogatstvo. Odgovornost za bilo kakve loše posledice on prebacuje s
tehnologije na gledaoce i slušaoce: „Isuviše smo skloni da proglasimo
tehničke instrumente krivima za greške onih koji njima barataju. Pro-
izvodi moderne nauke sami po sebi nisu ni dobri ni loši; njihova vred-
nost proizlazi iz načina na koji se njima služimo.“ Makluan se žestoko
okomio na tu izjavu, a za Sarnofa je rekao da iznosi „glas aktuelnog
mesečarenja“.4 Svaki novi medij nas menja, i to je Makluan razumeo.
„Konvencionalna reakcija na sve medije, naime, to da je bitno kako se
oni koriste, blesavo je gledište idiota za tehnologiju“, pisao je. Sadržaj
medija je samo sočan komad mesa što ga provalnik nosi da bi zavarao
psa čuvara našeg uma.“s
Ali, čak ni Makluan nije predvideo koliku će nam gozbu internet pod-
metnuti: niže se jelo za jelom, jedno slasnije od drugog, gotovo da i ne sti-
gnemo da predahnemo između dva zalogaja. Kako su se umreženi raču-
nari smanjili na veličinu iPhonea i BlackBerryja, terevenka se nastavlja
i u pokretu, gde god i kad god treba - kod kuće, u kancelariji, automo-
bilu, učionici, torbi ili džepu. Čaki Ijudi koji se prema sve većem uticaju
interneta odnose s oprezom, retko dopuštaju da im zabrinutost ometa
užitak u tehnologiji. Filmski kritičar Dejvid Tomson jednom je prime-
tio da „kritike ponekad izblede kad se suoče s neumitnošću medija".6
4 PLITKO

Govorio je o kinematografu i o tome kako on projektuje svoju osećaj-

nost ne samo na platno nego i na nas, poslušno uživljene gledaoce. Nje-
gov komentar samo dobija na težini kad se primeni na internet. Ekran
računara svojim nagradama i konvencijama gazi naše sumnje poput bul-
dožera. On je u tolikoj meri naš sluga da bi bilo gotovo neuljudno pri-
metiti da nam je i gospodar.
 Jedan

iri M L- f J M

ejve, prestani. Hoćeš li prestati? Prestani, Dejve. Prestani.“

Tako superkompjuter hal apeluje na nezamenljivog astrona-
uta Dejvida Baumana u slavnoj i neobično prikladnoj sceni pri
kraju filma 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kjubrika. Bauman, nakon što
ga je pokvarena mašina umalo poslala u smrt u svemiru, hladno i sabrano
isključuje memorijske sklopove veštačkog mozga. „Dejve, gubim razum",
ojađeno izgovara hal . „Osećam to. Osećam to.“
I ja to osećam. Već nekoliko godina obuzima me nelagodan osećaj da mi
neko ili nešto prčka po mozgu, prekraja nervne sklopove i reprogramira
pamćenje. Nije da baš gubim razum - koliko mi je poznato - ali um mi se
menja. Više ne razmišljam kao pre. Najjasnije to osećam dok čitam. Nekad
mi je bilo lako da uronim u knjigu ili dug članak. Um bi mi pratio nit pripo-
vedanja ili manevre zaključivanja i proveo bih sate i sate provlačeći se kroz
duge stranice teksta. To se danas događa veoma retko. Sad koncentracija
počne da mi vrluda nakon dve-tri stranice. Postajem nemiran, gubim nit,
tražim šta bih drugo mogao da radim. Čini mi se kao da stalno moram da
vraćam odbegli mozak natrag na tekst. Dubinsko čitanje nekad mi je bilo
sasvim prirodno, a sad mi je bilo kakvo čitanje postalo napor.
Mislim da znam o čemu je reč. Već više od deset godina provodim
mnogo vremena na internetu, pretražujem, pregledam i ponekad dopri-
nosim velikim bazama podataka interneta. Kao piscu, Web je za mene
bogomdan. Istraživački posao za koji je nekad trebalo provesti više dana
6 PLITKO

u biblioteci među policama čitaonica periodike, sada se obavi za par

minuta. Nekoliko upita Googleu, nekoliko brzih klikova na linkove i
imam ilustrativni primer ili sočan citat koji sam tražio. Ne znam ni otkud
bih počeo da sabiram sate i sate, a i litre goriva koje mi je internet ušte-
deo. Većinu bankarskog posla obavim na internetu, kao i dosta kupovina.
Za računarom plaćam račune, ugovaram sastanke, rezervišem avionske
letove i hotelske sobe, obnavljam vozačku dozvolu, šaljem pozivnice i
čestitke. I kad ne radim, najverovatnije biste me zatekli kako lovim i saku-
pljam sitnice s Weba - čitam i pišem pisma, pregledam naslove novina
i tekstova na blogovima, pratim statuse na Facebooku, gledam video-
materijale, skidam muziku ili samo lagano letim s linka na link.
Internet je postao moj univerzalni medij, nosilac većine informacija
koje mi protiču očima i ušima. Trenutan pristup tako neverovatno boga-
tom i lako pretraživom skladištu podataka ogromna je prednost o kojoj
se naširoko raspravljalo i koja se s pravom ponosno ističe. „Google je“,
kaže književnica Heder Pringl u časopisu Archeology, „neviđeno dobar
saradnik čovečanstva, koji prikuplja i sažima informacije i ideje koje su
nekad bile toliko rasute po svetu da gotovo niko od njih nije mogao imati
koristiT Kako primećuje Klajv Tompson u časopisu Wired: „Savršeno
pamćenje silicijumske memorije od izuzetne je koristi mišljenju.“2
Te prednosti su realne. Ali one imaju i svoju cenu. Kako sugeriše Makluan,
mediji nisu samo informacioni kanali. Oni nas snabdevaju materijalom za
razmišljanje, ali i oblikuju proces mišljenja. Ainternet meni, čini se, nagriza
sposobnost koncentracije i kontemplacije. Bio ja priključen ili ne, moj um
sada očekuje da će informacije primati onako kako ih internet distribuira: u
neprekinutoj struji malih čestica. Nekad sam bio ronilac u moru reči. Sada
jezdim po površini poput onih tipova na skijama za vodu.
Možda sam ja poseban slučaj, možda sam izvan proseka. Ali nemam
utisak da je tako. Kad pomenem svoje nevolje prijateljima, mnogi kažu da
su slične povrede nanesene i njima. Što se više služe Webom, teže uspe-
vaju da se koncentrišu na duži tekst. Neki se brinu da će postati hronično
površni u razmišljanju i znanju. Nekolicina blogera koje pratim takođe
pominje taj fenomen. Skot Karp, koji je svojevremeno pisao za jedan
časopis a sada piše blog o medijima na internetu, priznaje da je potpuno
prestao da čita knjige. „Diplomirao sam književnost i knjige sam napro-
sto gutao“, piše on. „Šta se dogodilo?“ Pokušava da smisli odgovor: „Sta
ako sam počeo toliko da čitam na Webu ne zato što se promenio način
 HAL ( JA 7

na koji čitam, tj. jednostavno idem za onim što je pogodnije, nego zbog
toga što se promenio način na koji razm išljam ?“3
I Brus Fridman, koji piše blog o upotrebi računara u medicini, opi-
suje kako je internet izmenio njegove mentalne navike. „Gotovo sam
u potpunosti izgubio sposobnost da pročitam i apsorbujem ma kakav
duži tekst, bilo odštampan ili na Webu“, kaže on.4 Fridman je patolog i
dug°g°dišnji profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Mičigen,
a u telefonskom razgovoru smo popričali o toj njegovoj izjavi. Fridman
kaže da mu je razmišljanje poprimilo oblik svojevrsnog staccata što odra-
zava način na koji brzo prelazi pogledom po kratkim pasusima teksta iz
mnogih izvora s interneta. „Više ne mogu da čitam Rat i mir“, priznaje.
„Izgubio sam tu sposobnost. Čak i tekst s bloga duži od tri ili četiri pasusa
bude mi prevelik da ga apsorbujem. Najčešće ga samo pregledam.“
Filip Dejvis, doktorand na Univerzitetu Kornel koji se bavi komu-
mkacijama i piše za blog Udruženja za naučno izdavaštvo (Societyfor
Scholarly Publishing), priseća se devedesetih godina kad je pokazivao
jednoj pnjateljici kako da se služi programom za pristup Webu. Kaže
da je gledao ,,u neverici“, čak ga je „iritiralo" kad bi žena zastala da pro-
čita šta piše na stranicama koje su gledali. ,,To je internet stranica, ne
moraš sve da čitaš, samo klikni na podvučene reči, one su hipertekst!"
prekorevao ju je. Sada, piše Dejvis, „mnogo čitam - to jest, trebalo bi
da mnogo čitam - ali ništa ne pročitam. Malo pregledam, malo se kre-
ćem gore-dole po internet stranici. Za duge, razrađene argumente pune
finesa danas imam malo strpljenja, iako sam sklon da optužujem druge
da površno pišu i površno se odnose prema svetu.“5
Karp, Fridman i Dejvis, sve su to školovani Ijudi koji i te kako uživaju u
pisanju, a ipakprilično mirno prihvataju opadanje svojih čitalačkih sposob-
nosti i moći koncentracije. Sve u svemu, kažu oni, dobre strane korišćenja
interneta - brz pristup velikim količinama informacija, izvanredni alati za
pretraživanje i filtriranje podataka, lakoća objavljivanja vlastitog mišlje-
nja i raspravljanja s malom ali zainteresovanom publikom - nadmašuju
gubitak sposobnosti da mirno sede i listaju knjigu ili časopis. Fridman mi
je u mejlu poručio da „nikad nije bio kreativniji“ nego što se odnedavno
oseća, sto pnpisuje „svom blogu i mogućnosti da pregleda na tone’ infor-
macija na Webu“. Karp je došao do zaključka da je čitanje mnogo kratkih
pasusa, povezanih hipervezama, delotvorniji način da proširi svoje misa-
°ne horizonte nego što bi to bilo čitanje „knjiga od 250 strana", iako kaže
 PLITKO

da ,,još nismo ni prepoznali superiornost togpostupka mrežnog mišljenja

jer ga upoređujemo s postupkom starog linearnog mišljenja.“6Dejvis pak
razmišlja ovako: „Internet me je moždaučinio manje strpljivim čitaocem,
ali mislim da me je učinio pametnijim na mnoge druge načine. Veća pove-
zanost s tekstovima, artefaktima i ljudima znači više spoljašnjih uticaja na
mišljenje i pisanje.“7 Sva trojica znaju da su žrtvovali nešto važno, ali ne bi
hteli da vrate vreme i da sve bude kao pre.
Nekima se i sama zamisao čitanja knjige danas već čini pomalo sta-
romodnom, možda čak priglupom - bilo bi to kao da sami prišivamo
dugmad na košulji ili tranžiramo komade mesa. ,,Ja ne čitam knjige“, kaže
Džo O’Šej, bivši predstavnikstudenata na Državnom univerzitetu Florida
i dobitnik stipendije Rouds za 2008. godinu. „Odem na Google i za kratko
vreme apsorbujem relevantne informacije.“ O’Šej, student filozofije, ne
vidi razlog da se čovek probija kroz čitava poglavlja teksta kad za samo
minut ili dva možemo probrati najvažnije odlomke pomoću Googleovog
pretraživača knjiga. „Satima uporno čitati knjigu od korica do korica nema
smisla", kaže on. ,,To jednostavno ne predstavlja optimalno korišćenje vre-
mena, jer sve te informacije brže dobijam preko interneta." Čim steknete
potrebne „lovačke veštine", tvrdi on, knjige postaju suvišne.8
Čini se da je O’Šej više pravilo nego izuzetak. Firma za istraživanje
i savetovanje, nGenera, 2008. je objavila studiju o uticaju interneta na
mlade. Razgovarali su sa oko 6000 pripadnika „generacije Net“ - klinaca
koji su odrasli koristeći Web. „Uranjanje u digitalno“, piše voditelj istra-
živanja, „utiče čak i na način na koji upijaju informacije. Oni neće uvek
iščitati stranicu knjige sleva nadesno i od vrha do dna. Najčešće čitaju
na preskok, tražeći informacije koje se odnose na ono što ih zanima.“9
U svom govoru na nedavnom okupljanju studenata, profesor na univer-
zitetu ucla Ketrin Hejls je priznala: „Više nisam u stanju da privolim
svoje studente da čitaju cele knjige.“10 Hejls predaje engleski jezik; ona
govori o studentima književnosti.
Ljudi se služe internetom na svakojake načine. Neki će s velikim
žarom, čak kompulsivno, usvojiti svaku najnoviju tehnologiju. Oni su
se registrovali kao korisnici desetak i više aplikacija na internetu, i nepre-
stano im naviru ogromne količine svežih informacija s raznih strana.
Imaju blogove, upisuju tagove, s mobilnog telefona SMS-om šalju sta-
tusne poruke na Twitter. Drugima nije nimalo važno da budu u toku,
ali ipak većinu vremena provode na internetu za stonim ili prenosnim
 HAL I JA 9

računarom ili mobilnim telefonom. Internet je postao bitan sastojak nji-

hovog posla, školovanja ili društvenog života, a često i svega toga. Treći
se pak povezuju samo par puta dnevno - da provere e-poštu, pročitaju
kakav novinski članak, istraže nešto što ih zanima ili obave kupovinu.
A tu su, naravno, i mnogi koji se uopšte ne služe internetom, bilo zato
što to ne mogu priuštiti, bilo zato što ne žele. Jasno je, međutim, da je
za društvo u celini internet, za samo dvadesetak godina otkad je progra-
mer Tim Berners-Li napisao softver za World Wide Web, postao omi-
ljen komunikacijski i informacioni medij. Raspon mogućnosti njegove
upotrebe izvan je svakog poređenja, čak i prema standardima masov-
nih medija 20. veka. Doseg njegovog uticaja jednako je širok. Bilo svo-
jevoljno bilo iz nužnosti, prihvatili smo specifično internetovski, rafalni
način prikupljanja i širenja informacija.
Čini se da smo, baš kao što je Makluan predvideo, stigli do važne prekret-
nice u intelektualnoj i kulturnoj istoriji, i da smo ušli u prelazno razdoblje
između dva načina mišljenja. U zamenu za bogatstva interneta - a samo bi
luda odbila da vidi skriveno blago - lišili smo se onoga što Karp zove „stari
postupaklinearnogmišljenja“. Miran, usredsređen, neometen, linearni um
ustupa mesto novoj vrsti uma koji želi i treba da srče i izbacuje informacije
u kratkim, isprekidanim, često i prepletenim naletima - što brže, to bolje.
Džon Batel, svojevremeno urednik jednog časopisa i profesor novinarstva
koji danas vodi firmu za oglašavanje na internetu, ovako opisuje intelek-
tualno ushićenje koje doživljava dok peca po internet stranicama: „Kad
izvodim bricolage u realnom vremenu i to potraje satima, ,,osećam“ kako
mi mozakpostaje lak, i „osećam se“ kao da postajem pametniji.“u Većina
nas je doživela nešto slično. Ti osećaji su opojni - u toj meri da nam mogu
odvratiti pažnju od dubljih kognitivnih učinaka interneta.
U proteklih pet vekova, otkad je s Gutenbergovom presom čitanje
knjiga postalo opštenarodni poduhvat, linearni, književni um bio je u
središtu umetnosti, nauke i društva. Podatan i suptilan, bio je to maštovit
um renesanse, racionalni um prosvetiteljstva, inventivni um industrijske
revolucije, pa čak i subverzivni um modernizma. Taj i takav um uskoro
bi mogao da završi u ropotarnici istorije.

računar hal 9000 rođen je, ilikako bi h a l skromnorekao, „pušten je

u rad“ 12. januara 1992. godine u mitskoj fabrici računara u Urbani u Ili-
noisu. Ja sam rođen gotovo tačno trideset i tri godine ranije, u januaru
10 P U T K 0

1959. u jednom drugom gradu srednjeg zapada SAD-a, u Sinsinatiju u

saveznoj državi Ohajo. Moj život, kao što važi i za većinu ljudi rođenih
u vreme bejbi buma ili pripadnika generacije X, odvijao se poput drame
u dva čina. Otvaranje se događalo u Analognoj mladosti da bih nakon
brze ali temeljne promene scenografije ušao u Digitalnu zrelost.
Kad se prisetim slika iz mladosti, one mi izgledaju istovremeno i
utešno i tuđe, kao zamrznuti kadrovi iz nekog Linčovog filma za širu
publiku. Tu je kabasti smećkasti telefon pričvršćen za kuhinjski zid,
naravno bez tastera, ali zato s dugim visećim kablom. Tata vrti dugmiće
na televizoru i uzalud pokušava da se reši snega na slici koji mu kvari pre-
nos utakmice. Na šljunkovitom puteljku ispred ulaza u kuću leže presavi-
jene novine, vlažne od jutarnje rose. U dnevnoj sobi imamo haj-faj liniju,
a tu je i nekoliko LP-ploča u prozirnim omotima za zaštitu od prašine
(albumi Bitlsa pripadaju mom starijem bratu), rasutih po tepihu pred
linijom. Na donjem spratu, u memljivoj podrumskoj prostoriji, stoje
knjige na policama - mnogo, mnogo knjiga - svaka s riknom u različi-
toj boji na kojoj piše naslov i ime autora.
Godine 1977, iste one kad su se pojavili Ratovi zvezda i kad je osno-
vana firma Apple, otišao sam u Nju Hempšir, na koledž Dartmaut. Kad
sam se prijavljivao nisam o tome ništa znao, ali Dartmaut je već odavno
bio vodeći koledž za računarstvo i imao je važnu ulogu u tome da se
mašine za obradu podataka učine dostupnima studentima i njihovim
profesorima. Upravnik koledža, Džon Kemeni, bio je ugledan naučnik
iz oblasti računarstva koji je 1972. napisao uticajnu knjigu Čovek i raču-
nar. Desetak godina pre toga bio je jedan od tvoraca BASic-a, prvog
programskog jezika koji je koristio reči i sintaksu običnog jezika. Blizu
središta kampusa, tik do neodžordžijanske biblioteke Bejker s visokim
zvonikom, sklupčalo se prizemno sedište računarskog centra Kivit, neu-
gledna, pomalo futuristička betonska zgrada u kojoj su bila smeštena dva
centralna univerzitetska računara General Electric GE-635. Njihov ope-
rativni sistem bio je revolucionarni Dartmouth Time-Sharing Svstem,
koji je još u povoju funkcionisao kao mreža na kojoj istovremeno može da
radi desetak ljudi. Bila je to prva manifestacija nečega što danas nazivamo
personalnim računarima. Taj operativni sistem, kako piše Kemeni u svo-
joj knjizi, omogućio je „istinski simbiotski odnos čoveka i računara".12
Ja sam studirao engleski i svojski sam se trudio da izbegnem seminare
iz matematike i prirodnih nauka, ali Kivit je bio strateški smešten tačno
 HA L ! JA 11

na pola puta između društvenih prostorija škole i studentskog doma, pa

sam vikendom uveče znao da provedem sat-dva za javnim terminalom
čekajući da se zahuktaju pivske zabave. Obično sam samo ubijao vreme
igrajući jednu od onih primitivnih igara za više igrača koje bi studenti
programiranja - sami su sebe zvali ,,sisprogovi“ - zajednički izradili. Ali
ipak sam uspeo da samostalno naučim da koristim nespretan program
za obradu teksta, čak sam savladao i par komandi BASic-a.
Bio je to tek površni dodir digitalnog. Na svaki sat na Kivitu proveo
bih valjda dvadeset sati u biblioteci. U velikoj čitaonici, nalik kakvoj
velikoj pećini, nisam dizao glavu pripremajući se za ispite; stalno sam se
služio brojnim rečnicima i enciklopedijama; honorarno sam radio kao
bibliotekar na pozajmljivanju i vraćanju knjiga. Međutim, najveći deo
vremena provedenog u biblioteci otpadao je na lutanje dugim, uskim
hodnicima među policama. Iako sam bio okružen desetinama hiljada
knjiga, ne sećam se da sam ikad osetio teskobu, simptom „pretrpanosti
informacijama“, kako to danas zovemo. Bilo je nešto umirujuće u ćutlji-
vosti svih tih knjiga, njihovoj spremnosti da godinama, pa čak i deceni-
jama, čekaju da naiđe pravi čitalac koji će ih izvući s police. Samopolako,
šaputale su mi knjige svojim prašnjavim glasovima. Mi smo tu.
Računari su zaista punom snagom ušli u moj život tek 1986, pet godina
nakon Dartmauta. Na užas moje supruge, potrošio sam gotovo celu našu
ušteđevinu, oko dve hiljade dolara, na jedan od prvih Appleovih računara
Macintosh - bio je to Mac Plus s jednim megabajtom RAM-a, dvadeset
megabajta diska i sićušnim crno-belim ekranom. Još se sećam uzbuđenja
kad sam iz kutije izvlačio tu malu mašinu bež boje. Postavio sam ga na sto,
priključio tastaturu i miša, i pritisnuo glavni prekidač. Ekran se uključio,
začula se pozdravna melodija i računar se smešio dok je obavljao misteri-
ozne poslove koji će ga uvesti u život. Zanemeo sam od oduševljenja.
Mac Plus je obavljao dvostruku ulogu kućne i kancelarijske mašine.
Svaki dan sam ga vukao u kancelariju konsultantske firme u mena-
džmentu, u kojoj sam radio kao urednik. Koristio sam Microsoft Word,
u kojem sam redigovao predloge, izveštaje i prezentacije, a ponekad bih
pokrenuo Lotus 1-2-3 u kojem sam pregledao kalkulacije konsultanata.
Svako veče spakovao sam ga natrag kući i tada sam na njemu vodio račune
porodičnih finansija, pisao pisma, igrao igre (i dalje malo smešne, ali
više ne tako rudimentarne) i - što mi je bila najdraža zanimacija - pra-
vio jednostavne baze podataka pomoću izvanredno domišljate aplikacije
12 PLiTKO

Hypercard, koja je u ono vreme dolazila u paketu s Macom. Hypercard

- napisao ga je Bil Etkinson, jedan od najinventivnijih Appleovih pro-
gramera - bio je u osnovi hipertekstualni sistem koji je anticipirao način
funkcionisanja World Wide Weba. U situaciji u kojoj biste na Webu kli-
knuli na link, u Hypercardu biste pritisnuli dugme pojedine kartice -
ideja je u suštini ista, a ni njena zavodljivost nije bila ništa manja.
Računar je, pomalo sam osećao, bio nešto više od pukog alata koji
radi šta mu se kaže. Bila je to mašina koja suptilno, ali neumitno utiče na
osobu koja se na njemu ogleda. Sto sam ga više koristio, više se menjao
način rada na njemu. U početku mi je bilo užasno teško da obrađujem
bilo kakav tekst na ekranu. Svaki dokument sam prvo štampao na papiru,
olovkom upisivao sve što treba, a onda opet unosio ispravke u digitalni
sistem. Ponekad se taj ciklus ponavljao desetak i više puta na dan. Ali
u jednom trenutku - a to se dogodilo prilično naglo - promenio sam
postupak obrade teksta. Sada više nisam mogao ništa da napišem ili redi-
gujem na papiru. Činilo bi mi se da sam zagubio taster za brisanje, traku
za pomeranje po tekstu, funkcije izbacivanja i ubacivanja delova teksta,
komandu za vraćanje na prethodno stanje. Sav redaktorski posao morao
sam da obavljam na ekranu. Koristeći program za obradu teksta, i sam
sam na neki način postao program za obradu teksta.
Još veće promene nastupile su kad sam kupio modem, negde oko
1990. godine. Dotad je moj Mac Plus bio samostalna mašina, a funkcije
su mu potpuno zavisile od softvera koji instaliram na njega. Kad sam se
preko modema spojio na druge računare, Plus je zadobio nov identitet
i novu ulogu. Više nije bio samo veoma doteran švajcarski perorez. Bio
je to komunikacioni medij, uređaj za pronalaženje, organizovanje i dis-
tribuciju informacija. Isprobao sam sva tri načina umrežavanja - Com-
puserve, Prodigy, čak i Appleov kratkovečni iWorld - ali na kraju sam
ostao na America Onlineu. Prvi ugovor s AOL-om omogućavao mi je pet
sati na mreži nedeljno i s teškom mukom sam raspoređivao to dragoceno
vreme na razmenu e-pošte s grupicom prijatelja koji su takođe bili na
aol -u, na čitanje diskusija na forumima i na čitanje članaka prenetih iz
novina i časopisa. Na kraju sam čak zavoleo zvuk modema koji se čuo
pri spajanju na aol preko telefonske linije. Slušati to pištanje i cvrčanje
bilo je kao da osluškujem prijateljsku čarku dva robota.
Sredinom devedesetih upao sam, i ne baš protiv volje, u zamku „ciklusa
nadogradnji“. Ostareli Mac Plus penzionisao sam 1994- i zamenio ga
 HAL I JA 13

Macintosh Performom 550 s ekranom u boji, CD-ROM-om, 500-mega-

bajtnim diskom i - činilo se, čudesno brzim - procesorom na 33 mega-
herca. Novi računar zahtevao je nove verzije većine programa koje sam
koristio i na njemu sam mogao da pokrenem svakoiake nove aplikacije s
najmodernijim multimedijalnim mogućnostima. Kad sam napokon insta-
lirao sav taj novi softver, disk je bio prepun. Morao sam da dokupim još
jedan, eksterni disk. Na sve to priključio sam još i Zip disketnu jedinicu,
a potom i cd pisač. Nakon dve godine opet sam kupio novi desktop raču-
nar s mnogo većim monitorom i znatno bržim procesorom, i još jedan
prenosni model koji sam koristio na putu. Moj poslodavac je u međuvre-
menu proterao Macintosh u korist PC-ja s Windowsom pa sam koristio
dva različita sistema, jedan na poslu a drugi kod kuće.
Otprilike u to vreme načuo sam da se priča o nekakvom internetu,
misterioznoj „mreži svih mreža“, koji obećava - kako su mi rekli znalci
- da će „promeniti sve“. Članak u Wiredu 1994. ustvrdio je da je moj
voljeni aol ,,od danas zastareo". Nov izum, „grafički pregledač", obe-
ćavao je mnogo uzbudljiviji elektronski doživljaj: „Sledeći linkove -
jedan klik, i pojavljuje se povezani dokument - krećete se mrežnim sve-
tom prema trenutnom nahođenju ili intuiciji.“13 Ovo me zainteresovalo i
ubrzo sam se upecao. Još se nije završila 1995. a ja sam već instalirao novi
Netscape kojim sam istraživao naizgled beskrajne stranice World Wide
Weba. Ubrzo sam se na internet povezao i od kuće - i kupio mnogo brži
modem. Pristup a o l -u sam otkazao.
Ostatak priče znate jer se verovatno i sami sećate kako ste prolazili nešto
slično. Sve brži procesori. Sve brže veze. DVD-ovi i DVD-snimači. Gigabaj-
tni diskovi. Yahoo!, Amazon i eBay. MP 3. Video na internetu. Neograni-
čen pristup internetu s neograničenom količinom prenesenih podataka.
Napster i Google. iPod i BlackBerry. Bežične mreže. YouTube i Wikipe-
dia. Blogovi i mikroblogovi. Pametni telefoni, usb memorije, mali i jeftini
prenosni računari. Ko bi svemu tome odoleo? Ja svakako nisam.
Kad je oko 2005. Web ušao u verziju 2.0, i ja sam ušao u verziju 2.0.
Postao sam radnik društvenih mreža, i kao čitalac i kao pisac. Registrovao
sam domen, roughtype.com, i otvorio blog. Bilo je izvanredno, barem
prve dve godine. Budući da još od početka decenije radim kao slobodni
autor, pišem uglavnom 0 tehnologiji, znao sam da je objavljivanje knjige
ili članka spor, zamršen i često frustrirajući posao. Prvo rintaš na ruko-
pisu kao magarac da bi ga poslao izdavaču i, pod uslovom da ti ga nisu
14 PLITK0

odbili, upao u ciklus uređivanja, proveravanja činjenica i ispravljanja gre-

šaka. Konačni proizvod se ne bi pojavio još nedeljama ili mesecima. Ako
je u pitanju knjiga, lako se dogodi da prođe i godinu dana. Blogovanje
je tradicionalni izdavački aparat bacilo u smeće. Napišeš nešto, ubaciš
par linkova, pritisneš dugme ,,Objavi“ i rad je istog trenutka objavljen
celom svetu. Osim toga, tu je i nešto što retko dobijete kod formalnijeg
načina pisanja: neposredne reakcije čitalaca u vidu komentara ili, ako
čitalac ima sopstveni blog, linkova na vaš blog. Sve je to na mene osta-
vilo utisak kao nešto novo i oslobađajuće.
Isto važi i za čitanje na internetu. Hiperveze i pretraživači otvorili su
beskonačan dotok reči, slika, zvukova i video-materijala. Dok su izda-
vači mahom rušili svoje pretplatničke zidove, bujica besplatnog sadržaja
narasla je u pravi plimski talas. Dvadeset i četiri sata dnevno navirali su
novi naslovi na početnoj Yahoovoj stranici i u mom RSS-čitaču. Jedan
klik odvodio me je do još deset ili stotinu novih. Nove e-mail poruke
stizale su svakih minut-dva. Otvorio sam korisničke naloge na MySpa-
ceu, Facebooku, Diggu i Twitteru. Prestao sam da obnavljam pretplate
na novine i časopise. Kome to više treba? Dok stigne štampano izdanje,
vlažno od rose ili ne, činilo mi se da sam sve to već negde pročitao.
Potom mi se u taj informacioni raj, negde 2007. godine, pomalo uvu-
kao crv sumnje. Počeo sam da primećujem da mreža utiče na mene i
moj (samostalni) računar više nego ikad pre. Nije reč samo o tome da
su se moje rutine i navike sve više menjale što sam više - i za sve važ-
nije namene - koristio usluge interneta. Kao da se menjao i način na
koji mi radi mozak. Tada me je zabrinula i moja nesposobnost da zadr-
žim pažnju na jednoj stvari duže od nekoliko minuta. Prvo sam mislio
da je taj problem simptom opadanja misaonih sposobnosti koji nastupa
s ulaskom u srednje godine. Ali shvatio sam da nije istina da mi mozak
naprosto luta. Bio je gladan. Zahtevao je da se hrani onako kako ga je
navikao internet - a što je više dobijao, bio je gladniji. I kad nisam bio
za računarom, imao sam potrebu da proverim e-mail, malo pritiskam
linkove ili da nešto potražim na Googleu. Hteo sampovezanost. Baš kao
što me je Microsoft Word pretvorio u program za obradu teksta od krvi
i mesa, internet me je - kako sam osećao - pretvarao u nešto nalikbrzoj
mašini za obradu podataka, u ljuđskog HAL-a.
Počeo je da mi nedostaje moj stari mozak.
 Dva

£. i V o i sv i r u i t. y i

ridrih Niče je bio očajan. Još je od detinjstva poboljevao i nikad se

nije oporavio od povreda koje je zadobio kad je kao dvadesetogo-
dišnjak pao s konja dok je služio u pruskoj vojsci. Zdravlje mu se
pogoršalo 1879. godine i morao je da podnese ostavku na mesto profesora
filologije na Univerzitetu u Bazelu. Bile su mu tek trideset i četiri kad je
počeo da tumara Evropom tražeći olakšanje za mnoge tegobe od kojih
je patio. S jeseni, kad zahladni, odlazio je na jug ka obalama Sredoze-
mlja, a u proleće se vraćao na sever, u švajcarske Alpe, ili u majčinu kuću
blizu Lajpciga. Krajem 1881. iznajmio je stan u potkrovlju u italijanskom
lučkom gradu Đenovi. Vid mu je slabio i sve je teže čitao, a gledanje u
tekst postalo mu je tako naporno da je često dobijao teške glavobolje s
napadima povraćanja. Bio je prisiljen da sve ređe piše i plašio se kako
će ubrzo morati da potpuno odustane od rada na tekstu.
Već na samoj ivici, naručuje pisaću mašinu - danski model Maling
Hansen - koju mu dostavljaju na kućnu adresu u januaru 1882. Bila je to
pisaća kugla, koju je nekoliko godina ranije izumeo Hans Razmus Johan
Maling Hansen, upravnik Kraljevskog instituta za gluvoneme u Kopenha-
genu, sama po sebi sprava neobične lepote. Pisaća kugla najviše nalikuje
na zlatom optočen jastučić za pribadače. Pedeset i dva tastera, za velika
i mala slova, kao i brojevi i interpunkcijski znaci, izbijali su iz vrha kugle
u koncentričnom poretku koji je bio naučno smišljen tako da omogući
najefikasnije kucanje. Odmah ispod tastera bila je zaobljena ploča na
16 PLITKO

kojoj stoji list papira. Pomoću domišljatog sistema prenosa sile, ploča se
sa svakim udarcem pomerala za po jedno slovo, precizno poput satnog
mehanizma. Uz dovoljno vežbe, na mašini ste mogli da otkucate čak 800
znakova u minutu. Bila je to najbrža pisaća mašina u istoriji.1
Pisaća kugla je spasila Ničea, barem na neko vreme. Kad je savladao
slepo kucanje, mogao je da piše zatvorenih očiju i reči su ponovo pote-
kle iz glave na papir. Bio je toliko oduševljen Maling Hansenovim delom
da je napisao (na mašini) i omanju odu njemu u čast:

Pisaća kugla je stvar kao ja: čelična

A ipak se lako iskrivi na putovanju.
Oboma nam treba strpljenja i takta,
I deset malih prstiju.

Berlinske novine u martu izveštavaju da se Niče „oseća bolje nego ikad

pre“ i da se zahvaljujući pisaćoj mašini „vratio književnom radu“.
Ali mašina je imala i suptilniji efekat na njegovposao. Ničeovprijatelj,
pisac i kompozitor Hajnrih Kezelic, uočio je da mu se menja stil pisanja.
Već ionako lakonsko izražavanje postalo je još kompaktnije, više tele-
grafsko. U njemu je bilo i nove snage, kao da se ,,čelična“ snaga mašine
nekim tajnovitim metafizičkim mehanizmom pretočila u otkucane reči.
„Možda ćeš čak kroz tu novu mašinu pronaći novi način izražavanja“,
piše mu Kezelic, đodajući da i sam u sopstvenom radu primećuje da mu
,,na ‘mišljenje’ u muzici i jeziku često utiče kvalitet pisaljke i papira“.
,,U pravu si“, odgovara Niče: „Ono čime pišemo ima udela u tome
kako nam se oblikuju misli.“2

dok JE N1čE učiodakoristipisaćukugluuĐ enovi,700kilometaraseve-

roistočno mladi student medicine Sigmund Frojd bavio se istraživanjem
neuroanatomije u jednoj bečkoj laboratoriji. Specijalnost mu je bilo seci-
ranje nervnog sistema riba i rakova. Svojim eksperimentima je došao
do zaključka da se mozak, kao i ostali telesni organi, sastoji od mnogo
zasebnih ćelija. Kasnije je proširio svoju teoriju i izneo pretpostavku da
praznine među ćelijama - „kontaktne barijere“, kako ih je nazvao - imaju
bitnu ulogu u upravljanju funkcijama uma i stvaranju misli i sećanja. U to
su vreme Frojdovi zaključci izlazili iz okvira ustaljenog naučnog znanja.
 ZIVOTNI PUTEVl 17

Većina lekara i naučnika verovala je da mozak nije ćelijske građe nego

da ga sačinjava jedinstveno, neprekinuto tkivo nervnih vlakana. Čak
i među onima koji su đelili Frojdovo mišljenje da se mozak sastoji od
ćelija, samo manjina je obraćala pažnju na ono što se eventualno događa
u prostorima između tih ćelija.3
Pošto se verio, Frojd je zaključio da su mu potrebni veći prihodi pa
je napustio karijeru naučnika i prešao u privatnu praksu kao psihoana-
litičar. Međutim, kasnija istraživanja poduprla su njegova mladalačka
nagađanja. Opremljeni sve moćnijim mikroskopima, naučnici supotvr-
dili postojanje zasebnih nervnih ćelija. Saznali su, nadalje, da su te ćelije
- neuroni - i slične i neslične drugim ćelijama našega tela. Neuron ima
središnji deo, somu, koji obavlja funkcije zajedničke svim ćelijama, ali
osim toga ima i dve vrste izđanaka sličnih pipcima: aksone i dendrite,
koji prenose i primaju impulse električne struje. Kad je neuron aktivan,
električni impuls izbija iz some prema vrhu aksona i tamo pokreće ispu-
štanje naročite hemijske supstance, neurotransmitera. Neurotransmi-
teri teku duž Frojdove kontaktne barijere - danas je nazivamo sinapsa
- i priljubljuju se uz dendrit susednog neurona, čime pak pokreću (ili
zaustavljaju) električni impuls u toj drugoj ćeliji. Tok neurotransmitera
duž sinapsi je sredstvo kojim neuroni međusobno komuniciraju i kojim
upravljaju prenosom električnih signala složenim ćelijskim putevima.
Misli, sećanja i osećanja nastaju iz elektrohemijskih interakcija neurona,
posredovanih sinapsama.
U 20. veku neuronaučnici i psihijatri su, malo-pomalo, dokučili da
je ljudski mozak zaprepašćujuće složen. Unutar naše lobanje nalazi se,
kako su otkrili, nekih sto milijardi neurona različitih oblika i veličina,
od par desetinki milimetra do jednog metra.4Jedan neuron obično ima
više dendrita (ali samo jedan akson), a dendriti i aksoni mogu imati
mnoštvo ogranaka i sinaptičkih završetaka. Prosečan neuron ima oko
hiljadu sinaptičkih veza, ali može ih imati i sto puta više. Hiljade mili-
jardi sinapsi u našoj glavi povezuju neurone u gusti splet sklopova iz
kojih - još ne znamo sasvim precizno na koji način - nastaju naše misli,
osećanja i ono što jesmo.
U prošlom veku postignut je veliki napredak u poznavanju fizičkog
funkcionisanja mozga, ali jedna stara pretpostavka ostala je potpuno
nedirnuta. Većina biologa i neurologa već stotinu godina veruje da se
osnovna struktura odraslog mozga više ne menja. U detinjstvu, dok nam
 P LI TK0

je mozak još prijemčiv za promene, naši neuroni se povezuju u sklopove

koji se ustale kad odrastemo. Mozak je, prema mišljenju većine, nalik
na betonsku strukturu. Nakon što se izlije i oblikuje u mladosti, brzo se
učvršćuje u konačnom obliku. Kad dođemo u dvadesete, više ne stva-
ramo nove neurone niti formiramo nove sklopove. Naravno, celog života
stvaraćemo nova sećanja (a neka ćemo i gubiti), ali jedina strukturna
promena koju će u odraslom dobu proživeti naš mozak biće spor proces
propadanja u kojem nam telo stari, a nervne ćelije umiru.
Iako je verovanje u nepromenljivost mozga odrasle osobe bilo duboko
ukorenjeno u gotovo čitavoj naučnoj zajednici, našlo se i nekoliko jere-
tika. Sačica biologa i psihologa je u sve većem opusu istraživanja mozga
videla indicije da je i odrasli mozak prijemčiv za promene, da je „plasti-
čan“. Oni pak smatraju da se novi nervni sklopovi formiraju celog života,
a da oni stari mogu ojačati, oslabiti ili potpuno nestati. Pedesetih godina,
britanski biolog Džon Z. Jang održao je niz predavanja emitovanih na
BBC-ju. Jang je tvrdio kako je moguće da se struktura mozga stalno menja
i da se može prilagoditi svakom zadatku koji treba obaviti. „Ima dokaza
za to da se ćelije našeg mozga razvijaju i rastu s upotrebom, a da atrofiraju
i propadaju s neupotrebom“, rekao je tada. „Moguće je, dakle, da svaka
delatnost ostavlja svojevrstan trajni otisak na nervnom tkivu.“s
Jang nije prvi izašao s tom idejom. Sedamdeset godina ranije, ame-
rički psiholog Vilijam Džejms izneo je sličnu zamisao o prilagodljivosti
mozga. „Čini se da je nervno tkivo“, piše on u klasičnom tekstu Načela
psihologije, „obdareno izvanredno velikim stepenom plastičnosti". Kao
što to biva sa svakom fizičkom tvorevinom, „bilo spoljne sile bilo unu-
trašnje tenzije za sat vremena mogu pretvoriti tu strukturu u nešto dru-
gačije od onoga pre“. Džejms s odobravanjem citira francuskog nauč-
nika Leona Dimona iz jednog njegovog rada o biološkim posledicama
navike, koji pronalazi analogiju između delovanja vode na kopno i efe-
kata doživljaja na mozak: „Tekuća voda izdubljuje kanale koji postaju
sve širi i dublji; a kad kasnije opet poteče, tok joj sledi put koji je pret-
hodno utrla. Upravo tako i utisci o spoljnim predmetima formiraju sebi
sve prikladnije puteve u nervnom sistemu, a ti životni putevi ponavljaju
se pri sličnim spoljnim podražajima, čak i onda kad ih neko vreme nije
bilo.“6 I Frojd se na kraju našao na stajalištu protivnika prevladavaju-
ćeg stava. U rukopisu naslovljenom „Nacrt jedne naučne psihologije“,
napisanom 1895. ali nikad objavljenom, zagovarao je tezu da se mozak
 Ž IV0 TNI PUT EV I 19

(pogotovo kontaktne barijere među neuronima) može izmeniti reago-

vanjem na lične doživljaje/
Većina anatoma i istraživača mozga odbacivala je takva nagađanja,
često i s prezirom. Ostali su uvereni da se plastičnost mozga završava u
detinjstvu i da se „životni putevi“, kad se utru, više ne mogu proširivati
ni sužavati, a kamoli premeštati. Vladajuće mišljenje izneo je 1913. San-
tjago Ramon i Kahal, uvaženi španski lekar, neuroanatom i nobelovac,
tonom koji ne ostavlja nimalo prostora za raspravu: ,,U centrima odra-
slog mozga, nervni putevi su nešto nepromenljivo, dovršeno, zacrtano.
Sve može umreti, ali ništa se ne može regenerisati/8U mlađim danima
i sam Kahal imao je svojevrsnih sumnji u ta ortodoksna gledišta - 1894.
je napisao da je „organ mišljenja, unutar određenih granica, prijemčiv
za promene i usavršavanje dobro vođenom umnom vežbom“9 - ali na
kraju je prihvatio uvreženo mišljenje i postao jedan od njegovih najre-
čitijih i najgorljivijih pristalica.
Poimanje odraslog mozga kao nepromenljivog fizičkog ustrojstva
oslanja se na metaforu, tipičnu za industrijsko doba, po kojoj se mozak
predstavlja kao mehanička sprava. Poput parne mašine ili električnog
generatora, nervni sistem se sastoji od raznih đelova, a svaki ima zasebnu
i zadatu svrhu i svaki bitno doprinosi uspešnom funkcionisanju celine.
Delovi se ne mogu menjati, ni po obliku ni po funkciji, jer bi to trenutno
i neizbežno dovelo do prestanka rada sistema. Različite regije mozga,
pa čak i individualni sklopovi, imaju precizno definisane uloge: obradu
signala prispelih iz čula, upravljanje pokretima mišića ili oblikovanje
sećanja i misli, a te uloge uspostavljaju se u detinjstvu i nisu podložne
promenama. Kad je reč o mozgu, dete je zaista, kao što bi rekao Vord-
svort, otac čoveka.
Mehaničko poimanje mozga istovremeno se ogleda i biva opovr-
gnuto u slavnoj teoriji dualizma koju je Rene Dekart izneo 1641. u svo-
jim Meditacijama. Dekart je tvrdio da mozak i um egzistiraju u različi-
tim sferama, jedan u materijalnoj a drugi u eterskoj. Fizički mozak je,
poput ostatka tela, puki mehanički instrument koji, nalik na časovnik
ili pumpu, deluje u skladu sa pokretima svojih sastavnih delova. Rad
mozga, međutim - tvrdi Dekart - ne objašnjava rad svesnog uma. Kao
bit našeg ja, um postoji izvan prostora, izvan zakona materije. Um i
mozak utiču jedan na drugi (posredstvom, smatrao je Dekart, tajanstve-
nog delovanja žlezde epifize), ali pritom ostaju potpuno razdvojeni. U
20 PLITKO

doba brzog napretka nauke i društvenih prevrata, Dekartov dualizam je

bio utešan. Stvarnost ima svoju materijalnu stranu, koja pripada delo-
krugu nauke, ali i duhovnu, koja spada u teologiju - i te se dve strane
nikada neće spojiti.
Kako je razum postao nova religija prosvetiteljstva, ideja da nemate-
rijalni um leži izvan dosega opažanja i eksperimenta činila se sve manje
održivom. Naučnici su otpisali deo kartezijanskog dualizma koji se
odnosi na um, ali su prihvatili Dekartovu ideju o mozgu kao mašini.
Misao, sećanje i osećanja tako više nisu emanacije duhovnog sveta nego
se mogu smatrati logičnim i unapred determinisanim rezultatima fizič-
kog rada mozga. Svest je, dakle, jednostavno sporedni proizvod tih ope-
racija. „Reč urn je nepotrebna“, konačno je izjavio jedan ugledni neu-
rofiziolog.10 Metaforu mašine je proširio i produbio dolazak digitalnog
računara - „mašine koja rnisli" - sredinom 20. veka. Tada su naučnici
i filozofi počeli da govore o moždanim sklopovima, pa čak i o našem
ponašanju, kao nečemu što je „hardverski zadato", poput mikroskopskih
sklopova ugraviranih u silicijumski supstrat elektronskog čipa.
Kad je ideja o nepromenljivosti odraslog mozga prerasla u dogmu,
pretvorila se u neku vrstu „neurološkog nihilizma“, kako kaže psihija-
tar-naučnik Norman Dojdž. Budući da je stvorila „utisak da je tretman
za mnoge moždane probleme nedelotvoran ili neopravdan“, objašnjava
Dojdž, osobama s mentalnim bolestima ili ozledama mozga ostavila je
malo nade u tretman, a kamoli izlečenje. A kako se ideja „proširila u
kulturi“, došlo je do toga da je „na prevaru zauzela naš sveopšti pogled
na ljudsku prirodu. Budući da se Ijudski mozak ne može menjati, i
sama se ljudska priroda, koja iz njega proističe, učinila nužno nepro-
menljivom."11 Nema regeneracije; samo opadanja. I mi smo betonirani
u očvrsnuto stanje naših moždanih ćelija - ili barem u čvrsti beton
takvog stava.

godi na jE 1 9 6 8 . Jasam devetogodišnjidečakizpredgrađakojiseigra u

šumarku kraj porodične kuće. Maršal Makluan i Norman Majler nastu-
paju u večernjem televizijskom terminu i raspravljaju o intelektualnim i
moralnim implikacijama onoga što Majler opisuje kao „ubrzanje čoveka
u supertehnički svet“.12 Film Odiseja u svemiru 2001. upravo počinje da
se prikazuje u bioskopima i ostavlja gledaoce zbunjenima, zamišljenima
 ŽIVOTNI PUTEVI 21

ili ih naprosto iritira. A u tihoj laboratoriji na Univerzitetu Viskonsin u

Medisonu, Majkl Mercenič buši rupu u lobanji majmuna.
Iako mu je tek dvadeset šest godina, Mercenič je već doktorirao ana-
tomiju na Univerzitetu Džons Hopkins, gde mu je mentor bio Vernon
Mauntkasl, pionir u oblasti neuronauke. U Viskonsin je došao na pos-
tdoktorske studije kako bi istraživao moždane mape tela. Već godinama
se znalo da je svaki deo površine ljudskog tela predstavljen odgovarajućim
područjem u moždanoj kori, naboranom spoljašnjem delu mozga. Kad
stimulišemo pojedine nervne završetke na koži - ako ih, na primer, dodi-
rujemo ili bockamo - oni šalju električni impuls kičmenom moždinom
do tačno određenog skupa neurona u moždanoj kori koji prevodi dodir
ili bockanje u svesni osećaj. Tridesetih godina 20. veka kanadski neuro-
hirurg Vajlder Penfild napravio je pomoću električnih sondi prve mape
čula u Ijudskom mozgu. No, Penfildove sonde su bile grub instrument
i njegove mape, iako u svoje doba revolucionarne, bile su neprecizne.
Mercenič se poslužio novom vrstom sonde, mikroelektrodama tankim
poput dlačica, i želeo je da iscrta znatno detaljnije mape koje će, kako se
nadao, dovesti do novih spoznaja o strukturi ljudskog mozga.
Kad je odstranio komadić lobanje majmuna i ogolio mali deo mozga,
utaknuo je mikroelektrodu u područje moždane kore koja registruje
podražaje iz jedne ruke majmuna. Zatim je tapkao po toj ruci na raznim
mestima, sve dok neuron pored vrha elektrode nije ispalio signal. Za
nekoliko dana, nakon što je na hiljade puta sistematično ispremeštao
elektrode, dobio je ,,mikromapu“ koja do sitnih detalja - na nivou pojedi-
načnih nervnih ćelija - pokazuje kako mozakmajmuna obrađuje podra-
žaje iz ruke. Taj mukotrpan posao tada metodično izvodi na još pet
majmuna,
Mercenič zatim prelazi na drugu fazu eksperimenta. Skalpelom
zarezuje senzorska nervna vlakna na rukama životinja. Želi da sazna
kako mozak reaguje u slučaju oštećenja i, nakon toga, izlečenja ner-
vnog sistema. Ono što će otkriti ostavlja ga potpuno zatečenim. Nervi
na rukama majmuna ne zarastaju pravilno nego rastu nasumično, što je
i očekivao, i mozak se zbunjuje - što je takođe očekivao. Kada, na pri-
mer, Mercenič dodiruje donji pregib majmunovog prsta, mozak govori
životinji da podražaj dolazi iz jagodice. Signali su ukršteni, a moždana
mapa poremećena. Međutim, kad je isti test Mercenič sproveo nekoliko
meseci kasnije, otkriva da se mentalna zbrka raščistila. Mozakse, shvata
22 PUTKO

Mercenič, reorganizovao. Nervni putevi životinje prepleli su se u novu

mapu koja odgovara novom rasporedu nerava u rukama.
Isprva ne može da veruje šta je video. Kao i svaki drugi neuronauč-
nik, školovan je sa stavom da je struktura odraslog mozga nepromenljiva.
Ali u laboratoriji je na šest majmuna svojim očima video kako se mozak
brzo i podrobno restrukturira na ćelijskom nivou. „Restrukturiranje je
bilo zapanjujuće, to sam znao, ali nisam mogao da ga objasnim“, prise-
ćao se kasnije Mercenič. „Kad danas razmišljam o tome, jasno mi je da
sam uočio dokaz neuroplastičnosti. Ali tada jednostavno nisam znao o
čemu je reč, nisam shvatao šta vidim. A osim toga, niko među uglednim
neuronaučnicima ne bi poverovao da se neuroplastičnost može javiti
na tom nivou.“13
Mercenič potom objavljuje rezultate svojih eksperimenata u naučnom
časopisu.14 Niko se previše ne obazire na njegov članak. Ali on zna da je
na tragu nečeg velikog i u sledeće tri decenije obavlja još mnoga ispiti-
vanja na još mnogo majmuna, i sve upućuje na to da je neuroplastičnost
veoma raširena pojava u mozgu odraslih primata. U članku iz 1983. koji
dokumentuje jedan takav eksperiment, Mercenič mrtav hladan izjav-
ljuje: „Ovi su rezultati potpuno u suprotnosti sa stavom prema kojem
se senzorski sistemi sastoje od niza nepromenljivih sklopova.“ls Dugo
zanemarivani, Merceničevi detaljni i pedantni rezultati konačno postaju
primećeni u neuronaučnoj zajednici. Na kraju će pokrenuti opsežno
preispitivanje dotad uvreženih teorija o načinu funkcionisanja mozga.
Istraživači ulaze u trag celom nizu pređašnjih eksperimenata, sve do
doba Vilijama Džejmsa i Sigmunda Frojda, u kojima se zapažaju primeri
neuroplastičnosti. Stara istraživanja izvlače se na svetlo dana i počinju
da se ozbiljno shvataju.
S napretkom u nauci o mozgu, dokazi za plastičnost sve su čvršći.
Služeći se novom opremom za snimanje mozga, mikroelektrodama i
drugim sondama, neuronaučnici su izveli napredne eksperimente, ne
samo na laboratorijskim životinjama nego i na ljudima. Svi oni potvr-
đuju Merceničevo otkriće. Oni, međutim, otkrivaju još nešto: mozak
nije plastičan samo u delu moždane kore zaduženom za podražaje. Pla-
stičan je svuda. Praktično svi naši nervni sklopovi - bili oni uključeni
u osećaje, vid, sluh, pokret, mišljenje, učenje, percepciju ili sećanje -
podložni su promenama. Stara mudrost o nepromenljivosti odraslog
mozga sada je sasvim odbačena.
 ZIV 0 T N I PUTEV! 23

ODRASU m o z a k , kako se pokazalo, nije samo plastičan nego je, po

rečima Džejmsa Oldsa, profesora neuronauke na Institutu Krasnov za
napredna istraživanja na Univerzitetu Džorž Mejson, „izrazito plasti-
čan“.16Ili, kako kaže sam Mercenič: „svuda i duboko plastičan11.17 Stepen
plastičnosti opada kako starimo - mozak zaista pomalo utire puteve -
ali nikad ne nestaje. Naši neuroni sve vreme raskidaju stare veze i stva-
raju nove, i stalno se stvaraju nove nervne ćelije. „Mozak“, kaže Olds,
,,ima sposobnost da se reprogramira u hodu, da izmeni način na koji
funkcioniše.“
Još ne znamo sasvim podrobno kako se to mozak reprogramira, ali
već je jasno da, kako je pretpostavio Frojd, tajna leži uglavnom u gustoj
hemijskoj čorbi naših sinapsi. Ono što se događa u mikroskopskom pro-
storu između naših neurona zaista je izuzetno komplikovano ali jedno-
stavnim rečima, na delu su različite hemijske reakcije koje naše doživljaje
registruju i beleže u nervnim putevima. Svaki put kad izvršavamo neku
nameru ili doživimo neki osećaj, bilo fizički bilo mentalno, aktivira se
određeni skup neurona u našem mozgu. Ako se naiaze na malom pro-
storu, neuroni se okupljaju razmenjujući sinaptičke neurotransmitere
kakav je, na primer, aminokiselina glutamat.18 Kad god se isti doživljaj
ponovi, sinaptičke veze među neuronima bivaju jače i brojnije, bilo usled
bioloških promena (otpuštanjem veće koncentracije neurotransmitera)
bilo usled anatomskih promena (na primer, stvaranjem novih neurona
ili rastom novih sinaptičkih terminala na postojećim aksonima ili den-
dritima). Sinaptičke veze s iskustvom mogu i slabiti, opet usled fizio-
loških i anatomskih izmena. Sve što naučimo dok živimo ugrađuje se u
promenljive ćelijske veze u našoj glavi. Lanci povezanih neurona čine
istinske „životne puteve“ našeg uma. Suštinu dinamike neuroplastično-
sti naučnici danas sumiraju rečenicom poznatom kao Hebovo pravilo:
„Celije koje zajedno okidaju obično i jesu zajedno.“
Jednu od najjednostavnijih, a ipak najupečatljivijih demonstracija pro-
mena sinaptičkih veza, daje nam niz eksperimenata koje je biolog Erik
Kandel izveo početkom 1970-ih m.Aplysiji, jednoj vrsti velikog morskog
puža. (Morska stvorenja su naročito pogodna za neurološka ispitivanja
jer najčešće imaju jednostavan nervni sistem i velike nervne ćelije.) Za
ta istraživanja Kandel je dobio Nobelovu nagradu, a otkrio je sledeće:
ako pužu dotaknete pipke, ma kako nežno to učinili, oni će se trenutno i
refleksno uvući. Ali ako ih iznova dodirujete i pritom životinji ne nanosite
24 PLITKO

bol ili štetu, instinkt za uvlačenjem će pomalo slabiti. Posmatrajući ner-

vni sistem puža, Kandel je otkrio da „uporedo s tom naučenom prome-
nom ponašanja stoji progresivno slabljenje sinaptičkih veza“ između sen-
zorskih neurona koji ,,osećaju“ dodir i motoričkih neurona koji nalažu
pipcima da se uvuku. Puž će se priviknuti na dodirivanje i naučiti da
može da ga zanemari. U uobičajenom stanju, oko devedeset posto sen-
zorskih neurona u pipcima povezano je s motoričkim neuronima. Već
nakon četrdeset dodira, samo deset posto senzorskih neurona zadržava
vezu s motoričkim ćelijama. To istraživanje je „dramatično pokazalo“,
kako piše Kanđel, da „sinapse mogu da prođu kroz veliku i postojanu
promenu nakon relativno kratkog razdoblja učenja“.19
Plastičnost naših sinapsi dovodi u sklad dve filozofije uma koje su veko-
vima bile u sukobu: empirizam i racionalizam. Prema gledištu empirista,
kakav je bio Džon Lok, um s kojim se rađamo je prazna ploča, tabula rasa.
Sva svoja saznanja stičemo iz iskustva, iz onoga što naučimo živeći. Obični-
jim rečima, mi smo proizvod vaspitanja, ne prirode. Prema gledištu racio-
nalista, među koje je spadao Imanuel Kant, rađamo se s ugrađenim ,,men-
talnim obrascima“ koji određuju kako ćemo percipirati i razumeti svet. Sva
naša iskustva se filtriraju kroz te urođene obrasce. Prevlađava priroda.
Kako su pokazali opiti s Aplysijom, izveštava Kandel, ,,oba gledišta
imaju svoje uporište - čak se i dopunjavaju“. Naši geni „daju specifika-
ciju“ mnogim „vezama među neuronima - oni određuju koji će neuroni,
i kada, graditi sinaptičke veze s drugim neuronima“. Te genetički predo-
dređene veze čine Kantove urođene obrasce. Ali naše iskustvo reguliše
jačinu, ili „dugoročnu delotvornost" veza, te omogućuje - kako je tvrdio
Lok - preoblikovanje uma tokom života i „izražavanje novih obrazaca
ponašanja“.20 Suprotstavljene filozofije empirista i racionalista zajednički
su teren pronašle u sinapsi. D žozef Ledu, neuronaučnik sa Univerziteta
u Njujorku, u svojoj knjizi Sinaptičkoja objašnjava kako priroda i vaspi-
tanje ,,u stvari govore istim jezikom. Svoje bihevioralne učinke i jedno i
drugo postižu oblikovanjem sinaptičke organizacije mozga.“21
Pogrešili smo misleći da je mozak mašina. Iako pojedine regije jesu
u vezi s pojedinim mentalnim funkcijama, ti delovi nisu nepromenljive
strukture i nemaju čvrsto zadate uloge. Fleksibilni su. Menjaju se s isku-
stvom, okolnostima i potrebama. Do najekstenzivnijih i najzanimljivi-
jih promena dolazi, između ostalog, kod oštećenja nervnog sistema.
Na primer, eksperimentalno je utvrđeno da kod osobe koja oslepi deo
 ZIVOTNI PUTEVI 25

mozga koji je dotad bio posvećen obradi vizuelnih podražaja - vidni deo
moždane kore - neće tek tako obustaviti dalji rad. Ubrzo će ga osvo-
jiti sklopovi zaduženi za obradu zvuka. A ako ta osoba nauči Brajevu
azbuku, vidni deo moždane kore će se prekvalifikovati za obradu infor-
macija koje pristižu iz čula dodira.22 „Kao da neuroni ‘žele’ da primaju
podražaje", objašnjava Nensi Kenvišer s Instituta za istraživanje mozga
MakGavern pri Masačusetskom institutu za tehnologiju (m it ), i đodaje:
„Ako podražaji prestanu da im pristižu, počeće da reaguju na najsiičnije
dotađašnjima“.23 Zahvaljujući trenutnoj adaptabilnosti neurona, čula
sluha i dodira izoštriće se kako bi se ubiažile posledice gubitka vida.
Slične promene zbivaju se u mozgu ljudi koji ogluve: druga čula im se
pojačaju kako bi kompenzovala gubitak sluha. Povećaće se, na primer,
područje mozga koje obrađuje periferni vid i oni će moći da vide ono
što su do juče čuli.
Eksperimenti na ijudima koji su izgubili ruku ili nogu u nesrećama
takođe pokazuju kako se mozak može sveobuhvatno reorganizovati.
Neurone u mozgu unesrećenog, koji su nekad registrovali podražaje iz
izgubijenog uda, ubrzo će zameniti sklopovi koji registruju podražaje iz
drugih područja tela. Proučavajući tinejdžera koji je izgubio levu ruku u
sudaru automobila, neurolog Vilajanur Ramačandran (upravnik Centra
za mozak i kogniciju na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu) otkrio
je ovo: ako bi se mladiću zatvorile oči i pritom dodirivali razni delovi
lica, pacijent bi verovao da mu dodiruju izgubljenu ruku. U jednom je
trenutku Ramačandran dotakao dečaka ispod nosa i upitao ga: „Gde ose-
ćaš ovo?“ Momak je odgovorio: ,,Namalomprstuleve ruke. Golicame.“
Mapa tela u mladićevom mozgu upravo je prolazila kroz reorganizaciju
u kojoj se neuroni prekvalifikuju za nove namene.24 Na osnovu sazna-
nja stečenih iz takvih eksperimenata, danas se veruje da su podražaji u
„fantomskom udu“, kakvi se javljaju kod pacijenata nakon amputacije,
uglavnom posledica neuroplastičnih promena u mozgu.
S novim saznanjima o adaptabilnosti mozga, razvijaju se nove tera-
pije za stanja koja su se donedavno smatrala neizlečivim.25 U svojoj knjizi
Mozak koji menja sam sebe iz 2007. godine, Dojdž piše o Majklu Bern-
stinu koji je preživeo težak moždani udar kad su mu bile pedeset i četiri
godine. Tada mu je oštećeno jedno područje desne moždane hemisfere
koje upravlja pokretima leve strane tela. Tradicionalnim programom
fizikalne terapije delimično su mu se oporavile motoričke veštine, ali
26 PLITKO

leva ruka mu je i dalje bila neupotrebljiva, i mogao je da hoda samo sa

štapom. Donedavno bi priča tu i stala. Ali Bernstin se prijavio za pro-
gram eksperimentalne terapije koji je na Univerzitetu Alabama sprovo-
dio pionir istraživanja neuroplastičnosti Edvard Traub. Čak osam sati
dnevno i šest dana nedeljno, Bernstin je levom rukom uporno obavljao
rutinske poslove. Jednog dana je prao prozore. Drugi dan je pratio slova
prstom dok čita. Sve je to ponavljao kako bi podstakao svoje neurone i
sinapse da stvore nove sklopove koji će preuzeti funkcije koje je nekad
obavljalo oštećeno područje mozga. Već za nekoliko nedelja povratio
je gotovo celu pređašnju pokretljivost ruke i noge, što mu je omogućilo
da se vrati uobičajenom načinu života i da odbaci štap. Mnogi Traubovi
pacijenti oporavili su se na sličan način.
Veliki deo ranih dokaza neuroplastičnosti dolazi iz proučavanja reak-
cija mozga na povrede, bilo da je reč o zasecanju nerava na rukama Mer-
ceničevih majmuna ili gubitku vida, sluha ili udova kod ljudi. To je navelo
neke naučnike da se zapitaju prestaje li sposobnost prijemčivosti odra-
slog mozga s ekstremnim situacijama. Možda je plastičnost, teoretisali
su, u osnovi mehanizam lečenja koji pokreću povrede mozga ili čulnih
organa. Dalji eksperimenti su pokazali da nije tako. Široko rasprostra-
njena, trajna plastičnost dokumentovana je u zdravom nervnom sistemu
koji funkcioniše normalno, pa su naučnici zaključili da je naš mozakuvek
u stanju promene i da se prilagođava čak i malim promenama okolnosti
i ponašanja. „Naučili smo da je neuroplastičnost ne samo moguća nego
i da je stalno na delu“, piše Mark Helet, direktor Odseka za medicinsku
neurologiju pri američkom Nacionalnom zdravstvenom institutu. ,,Na
taj način prilagođavamo se promenljivim okolnostima, tako učimo nove
činjenice i stičemo nove veštine.“26
„Plastičnost je“, kaže Alvaro Paskal-Leone, vrhunski neurolog na har-
vardskom Medicinskom fakultetu, „normalno i trajno stanje nervnog
sistema u celom životnom veku“. Naš mozak se neprestano menja u zavi-
snosti od naših doživljaja i našeg ponašanja, a nervni sklopovi se dora-
đuju sa „svakim podražajem, motoričkim činom, asocijacijom, signalom
nagrade, akcijskim planom, snevanjem i buđenjem“. Neuroplastičnost
je, tvrdi Paskal-Leone, jedan od najvažnijih proizvoda evolucije; to je
svojstvo koje se razvilo „tako da omogućava nervnom sistemu da nad-
vlada ograničenja svog genoma i tako se prilagodi pritiscima okoline,
fiziološkim promenama i doživljajima.“27 Genijalnost konstrukcije našeg
 ZIVOTNI PUTEVI 27

mozga nije u tome što je u njega ugrađeno mnogo nego malo. Prirodna
selekcija, piše filozof Dejvid Buler u knjizi Prilagođavanje umova, kritici
evolucione psihologije, „nije stvorila m ozakkojibise sastojao odbrojnih
unapred izrađenih adaptacija“ nego mozak koji je u stanju ,,da se prilagodi
zahtevima okolnosti tokom celog života, katkad već i u roku od nekoliko
dana, gradeći specijalizovane strukture koje se bave tim zahtevima“.28
Evolucija nam je dala mozak koji doslovno menja mišljenje.
Danas znamo da nam geni neće do kraja odrediti kako mislimo, opa-
žamo i delujemo. Isto važi i za iskustva iz detinjstva. To se menja tokom
života i, kako je predosetio Niče, s instrumentima kojima se služimo.
Godinama pre nego što je otvorio kliniku za rehabilitaciju u Alabami,
Edvard Traub je izveo slavni eksperiment na jednoj grupi violinista deš-
njaka. Pomoću uređaja koji proverava aktivnost nerava, violonistima je
merio područja senzorskog dela moždane kore koji obrađuje signale
iz leve ruke (njome se služe kad prstima pritiskaju žice na vratu vio-
line). Ista područja moždane kore merio je kod grupe volontera, takođe
dešnjaka, koji nikad nisu svirali nijedan instrument. Pokazalo se da su
odgovarajuća moždana područja kod violinista značajno veća nego kod
nesvirača. Zatim je merio veličinu područja moždane kore koja obrađuju
podržaje iz desne ruke ispitanika. Tu, međutim, nije bilo razlike između
muzičara i nemuzičara. Sviranje violine, muzičkog instrumenta, dovelo
je do merljivih fizičkih promena u mozgu. To važi čak i za muzičare koji
su počeli da sviraju tek u odraslom dobu.
Kad su naučnici učili primate i druge životinje da se služe jeđnostav-
nim alatima, otkrili su kako tehnologija dubinski utiče na mozak. Maj-
mune su, na primer, naučili da koriste grabulje i klešta ne bi li dohvatili
hranu koja bi im inače bila izvan domašaja. Kad su istraživači posma-
trali aktivnost nerava tokom treninga, uočili su značajan rast vidnog i
motoričkogpodručja koja su uključena u korišćenje ruku koje barataju
alatom. Potom su, međutim, otkrili nešto još neobičnije: grabulje i kle-
šta su se životinjama ugradila u moždane mape ruku. Alatke su, barem
što se tiče mozga životinja, postale deo njihovih tela. Kako izveštavaju
naučnici koji su sproveli eksperimente s grabuljama, mozgovi majmuna
počeli su da se ponašaju „kao da grabulje odsad služe kao novi prsti“.29
Ponavljane fizičke radnje preuređuju nam mozaki nisu jedine u tome.
Već i čisto mentalne aktivnosti mogu nam izmeniti mentalne sklopove,
ponekad i s đalekosežnim posledicama. Krajem 1990-ih tim britanskih
28 PLITKO

naučnika snimao je mozak šesnaestorice londonskih taksista, koji su za

volanom proveli između dve i četrdeset dve godine. Kad su upoređi-
vali njihove nalaze sa snimcima kontrolne grupe, pokazalo se da im je
zadnji hipokampus, deo mozga koji ima ulogu u baratanju prostornim
predstavama o našoj okolini i njihovom čuvanju, bio mnogo veći od
normalnog. Nadalje, zadnji hipokampus najčešće je bio veći što bi tak-
sista duže radio taj posao. Osim toga, otkriveno je da je deo prednjeg
hipokampusa bio manji nego što je uobičajeno, čini se usled potrebe da
se napravi mesto za povećanje zadnjeg dela. Istraživači su zaključili da
je ponavljano prostorno mišljenje, nužno za snalaženje po zamršenom
londonskim saobraćajnom sistemu, „povezano s relativnom redistribu-
cijom sive mase u hipokampusu“.30
Još jedan eksperiment, koji je obavio Paskal-Leone kad je radio pri
Nacionalnom zdravstvenom institutu, nudi još frapantniji uvid u to kako
obrasci mišljenja utiču na anatomiju mozga. Paskal-Leone je okupio ljude
koji nikad nisu svirali klavir i onda ih je naučio da sviraju jednu jedno-
stavnu melodiju koja se sastoji od kratkog niza nota. Zatim je podelio
učesnike u dve grupe. Clanovi jedne grupe dobili su zadatak da vežbaju tu
melodiju za klavirom dva sata dnevno u sledećih pet dana. Članovi druge
grupe morali su jednako dugo da sede za klavirom, ali samo zamišljajući
da sviraju istu pesmicu - pritom i ne dotaknuvši klavijaturu. Pomoću
takozvane transkranijalne magnetne stimulacije ili TMS-a, Paskal-Leone
je napravio mapu moždane aktivnosti svih učesnika eksperimenta pre,
za vreme i nakon testa. Pokazalo se da ljudi koji su samo zamišljali da
sviraju imaju iste promene u mozgu kao i Ijuđi koji su stvarno udarali
po dirkama.31 Mozak im se promenio na način koji odgovara delatnosti
koja se odvijala isključivo u mašti - dakle, u skladu s njihovim mislima.
Dekart je možda pogrešio po pitanju dualizma, ali izgleda da je s pra-
vom verovao da naše misli mogu fizički uticati na mozak, ili barem pro-
izvesti fizičke reakcije u njemu. Neurološki gledano, mi postajemo ono
što mislimo.

u č lan ku n ap i s an o m za časopis Netv York Revievu o f Books Majkl

Grinberg je 2008. pronašao poeziju u neuroplastičnosti. Primetio je da
naš neurološki sistem, ,,sa svojim granama, transmiterima i neverovatno
lepo izvedenim prelazima preko međuprostora, ima izvestan kvalitet
 ŽIVOTNi PUTEVi 29

improvizacije koji kao da odražava nepredvidljivost samog mišljenja". To

je efemerno mesto koje se menja kako se menja naše iskustvo“.32 Mnogo
je razloga da budemo zahvalni zbog toga što naš mentalni hardver može
tako energično da se menja s iskustvom, i što čak i stari mozak može
naučiti nove trikove. Ta činjenica otvorila je mogućnost za nove načine
lečenja, ali je i ponudila nadu onima koji su pretrpeli povrede ili bolesti
mozga. Svima nama ona pruža mentalnu fleksibilnost i intelektualnu
sabranost koja nam omogućava da se prilagodimo novim situacijama,
naučimo nešto novo i generalno proširimo svoje horizonte.
Ali nisu sve vesti dobre. Iako neuroplastičnost nudi izlaz iz genetič-
kog determinizma i u njoj možemo naći mesta za slobodno mišljenje i
slobodnu volju, našem ponašanju ona ipak nameće svoju vrstu deter-
minizma. Kako se pojedini sklopovi u našem mozgu učvršćuju ponav-
ljanjem fizičkih i umnih aktivnosti, te aktivnosti pretvaraju se u navike.
Paradoks neuroplastičnosti, kako primećuje Dojdž, sastoji se u tome što
- nezavisno od fleksibilnosti uma što nam je pruža - može dovesti do
toga da se nađemo u škripcu „krutogponašanja“.33 Sinapse koje povezuju
naše neurone svojim mehanizmom hemijskog navođenja, efektivno nas
programiraju da nastavimo sa jačanjem već formiranih sklopova. Onog
trenutka kad smo u našem mozgu stvorili nove sklopove, piše Dojđž,
„žudimo za tim da ih ponovo aktiviramo“.34 Tako mozak fino baždari
svoju operativnu sposobnost. Rutinske aktivnosti se izvode sve brže i
delotvornije, dok se nekorišćeni sklopovi polako uklanjaju.
Drugim rečima, plastično ne znači elastično. Naše mentalne petlje
neće se vratiti u pređašnje stanje kao da su od gume; novonastalo stanje
ostaje. A niko nije rekao da novo stanje mora biti poželjno. Loše navike
mogu se usaditi u naše neurone jednako kao i dobre. Paskal-Leone pri-
mećuje da „plastične promene neće nužno biti takve da u datom slučaju
predstavljaju bihevioralnu prednost“. Plastičnost može biti „mehanizam
razvoja i učenja“, ali i „uzrok patologije“.3S
Stoga ne iznenađuje što se neuroplastičnost povezuje s mentalnim
tegobama u rasponu od depresije, preko opsesivno-kompulsivnog pore-
mećaja, do šuma u ušima. Što se pogođene osobe više koncentrišu na
svoje simptome, to će se oni dublje urezati u nervne sklopove. U najgo-
rim slučajevima, um doslovce sam sebe trenira da bude bolestan. Mnogi
vidovi zavisnosti pogoršavaju se zbog plastičnosti puteva u mozgu. Već i
male doze droga i lekova koji stvaraju zavisnost mogu drastično izmeniti
30 PUTKO

tok neurotransmitera u sinapsama, što dovodi do dugotrajnih promena u

moždanim sklopovima i njihovoj funkciji. Izgleda da u nekim slučajevima
nagomilavanje određenih vrsta neurotransmitera, na primer dopamina,
srodnika adrenalina koji izaziva uživanje, čak pokreće mehanizam uklju-
čivanja i isključivanja pojedinih gena, čime se stvara još veća potreba za
lekovima i drogama. Životni putevi postaju putevi smrti.
Potencijal za neželjene neuroplastične adaptacije postoji i u svakod-
nevnom, normalnom funkcionisanju našeg uma. Eksperimenti pokazuju
da novi ili jači sklopovi koje mozak stvara kroz fizičku i mentalnu vežbu,
mogu da oslabe ili nestanu s prestankom vežbe. „Ako prestanemo da
koristimo svoje umne veštine“, piše Dojdž, „nećemo ih tek tako zabo-
raviti: njihov prostor na moždanoj mapi ustupiće mesto veštinama koje
zaista koristimo."36 Džefri Švarc, profesor psihijatrije na Medicinskom
fakultetu ucla , naziva taj proces „opstankom najzaposlenijih“. 37 Men-
talne veštine koje žrtvujemo mogu biti jednako vredne, čak i vrednije,
od onih koje stičemo. Kad je reč o kvalitetu našeg mišljenja, naši neu-
roni i sinapse sasvim su ravnodušni. Mogućnost intelektualnog opada-
nja inherentna je prijemčivosti našeg mozga.
To ne znači da ne možemo, uz zalaganje i trud, još jednom preu-
smeriti svoje nervne signale i ponovo steći izgubljene veštine. Reč je,
međutim, o tome da su životni putevi u našem mozgu postali, kako bi
rekao monsieur Dimon, putevi najmanjeg otpora. To su putevi kojima
će se većina nas kretati većinu vremena, a što se dalje njima uputimo,
to će biti teže vratiti se.
 Digresija

o tome o čemu m ozak m isli

kad m isli o sebi

f unk c i j a mo z g a , verovao je Aristotel, jeste da sačuva telo od pregre-

javanja. Moždana masa „sastoji se od zemlje i vode“, kaže u svom spisu
0 delovima životinja, i ona „obuzdava toplotu i sprečava ključanje srca“.
Krv se uspinje iz ,,vatrenog“ područja u grudima sve dok ne stigne do
glave, u kojoj će mozak ohladiti krv ,,na pravu meru“. Tako ohlađena krv
potom teče ostatkom tela. Postupakje, razmišlja Aristotel, sličan „onom
koji dovodi do pljuskova. Kad se, naime, vodena para podiže sa zemlje i
pod uticajem toplote uznosi u više predele, ona se, čim dosegne hladan
vazduh iznad zemlje, zbog hlađenja nanovo zgušnjava u vodu i pada na
zemlju kao kiša.“ Razlog zbog kojeg čovek ima „najveći mozak u odnosu
na veličinu tela“ leži u tome što su ,,kod čoveka područja srca i pluća toplija
1 bogatija krvlju nego kod ostalih životinja“. Aristotelu se činilo očigled-
nim da mozak ne bi mogao biti „organ čula“, kako su mislili Hipokrat i
drugi, jer ,,kad se dotakne, ne oseća se ništa“. Svojom neosetljivošću ,,on
podseća“, kako piše Aristotel, ,,na krv životinja ili njihove izlučevine“.
Danas je lako podsmevati se Aristotelovoj zabludi. Ali nije teško shva-
titi kako je veliki filozof dospeo tako daleko od istine. Mozak, čvrsto sme-
šten u koštanu duplju lobanje, ne odaje vidljive znakove svoje prisutnosti.
Osećamo kako nam kuca srce, kako nam se pluća šire i kako nam želudac
klokoće, ali mozak, nepokretan i lišen nervnih završetaka, ne primeću-
jemo. Izvor svesti leži izvan domašaja svesti. Lekari i filozofi, od drevnih
32 PLITKO

vremena do doba prosvetiteljstva, morali su da donose zaključke o mozgu

na osnovu proučavanja i seciranja isečaka sive mase koje su pronalazili u
lobanjama preminulih Ijudi i drugih mrtvih životinja. Ono što su u njima
videli obično je odražavalo njihove druge pretpostavke o ljudskoj prirodi
ili još opštije, o prirodi svemira. Oni su, kako opisuje Robert Martensen u
knjizi Istorija mozga, smeštali vidljivu strukturu mozga u svoje omiljene
metafizičke metafore, a fizičke delove tog organa zamišljali su ,,u skladu s
vlastitim predstavama o sličnosti s nečim što poznaju".1
Gotovo dve hiljade godina nakon Aristotela, Dekart je skovao još
jednu vodenu metaforu kojom je objašnjavao funkciju mozga. Za njega
je mozak bio sastavni deo složene hidrauličke ,,mašine“ čiji ga je rad pod-
sećao na „fontane kraljevskih vrtova“. Srce tako pumpa krv u mozak, a
krv se u hipofizi delovanjem pritiska i toplote transformiše u „životinj-
ske duhove“ koji potom putuju nervnim ,,cevima“. „Šupljine i nabori“
mozga služe kao ,,ventili“ kojima se reguliše protok životinjskih duhova
celim telom.2 Dekartovo objašnjenje uloge mozga savršeno se uklapa u
njegovu mehanicističku kosmologiju u kojoj, kako piše Martensen, „sva
tela funkcionšu dinamički u skladu sa svojim optičkim i geometrijskim
svojstvima“ unutar zatvorenih sistema.3
Savremeni mikroskopi, skeneri i senzori okončali su zloupotrebu
većine starih maštovitih predstava o radu mozga. Ali neobična odelje-
nost mozga - kao da je to deo nas koji je i izvan nas - i dalje suptilno utiče
na naša zapažanja. Imamo osećaj da mozakpostoji u stanju bajne odvo-
jenosti, da na njegovu suštinsku prirodu ne utiču kojekakve promene u
svakodnevnom životu. Iako znamo da mozak izvanredno osetljivo regi-
struje doživljaje, pravimo se da je on sam izvan njihovog uticaja. Želimo
da verujemo kako utisci, koje naš mozak beleži kao osećaje a čuva kao
sećanja, ne ostavljaju fizičke otiske na njegovu strukturu. Čini nam se
da bismo u suprotnom doveli u pitanje sopstveni integritet.
U svakom slučaju, baš tako sam se osećao kad sam se zabrinuo da
mi se s korišćenjem interneta menja način na koji moj mozak obrađuje
informacije. Isprva sam se opirao toj zamisli. Činilo mi se neozbiljnim
uverenje da bi to što prčkam po kompjuteru, običnom alatu, moglo imalo
dublje i trajnije posledice na ono što mi se događa u glavi. Ali, nisam bio
u pravu. Kako su otkrili neuronaučnici, mozak, i um što iz njega proi-
zlazi, nikada nije sasvim dovršen. To važi ne samo za svakoga od nas kao
pojedinca, nego i za sve nas kao vrstu.
 Tri

fvl t N I M L l U ALM I Kf c

evojčicauzim abojiceizkutijeinažvrljažutikruguuglupapira:
to je sunce. Dohvati drugu bojicu i crta lelujavu zelenu liniju
preko sredine stranice: eto horizonta. Liniju horizonta preseca
dvema smeđim crtama koje se spajaju na nazubljenom vrhu: to je pla-
nina. Pored planine crta crni kvadrat zaobljenih uglova i povrh njega
crveni trougao: ovo je njena kuća. Dete odrasta i ide u školu: dokseđi u
razredu, po sećanju iscrtava obrise svoje domovine, onako kako izgleda
na karti. Ugrubo je deli na niz oblika, saveznih država. U jednoj od njih
crta petokraku zvezdu kojom označava svoj grad. Devojčica raste. Vežba
preživljavanje u prirodi i kupuje precizne instrumente kojima meri gra-
nice i oblike pojedinih parcela. Na osnovu tih podataka crta vernu kartu
zemijišta i daje je drugima na korišćenje.
Naše intelektualno sazrevanje kao pojedinaca može se pratiti po tome
kako izrađujemo crteže, ili karte, svoje okoline. Počinjemo primitivnim,
doslovnim prikazivanjem obeležja zemlje koja nas okružuje i napredu-
jemo prema sve preciznijim, ali i apstraktnijim prikazima geografskog
i topografskog prostora. Drugim rečima, na početku crtamo ono što
vidimo a na kraju ono što znamo. Vinsent Virga, stručnjak za kartografiju
i saradnik Kongresne biblioteke, primetio je da faze razvoja naše karto-
grafske veštine teku gotovo sasvim uporedo s opštim fazama kognitiv-
nog razvoja dece, kako ih je opisao švajcarski psiholog Žan Pijaže. Od
dečje, potpuno čulne percepcije sveta, napredujemo prema mladalačkoj,
apstraktnijoj i objektivnijoj analizi iskustva. „Percepcija i sposobnost pri-
kazivanja“, piše Virga opisujući napredakveštine crtanja karata kod đece,
„isprva se ne podudaraju; prikazuju se samo najjednostavniji topograf-
ski odnosi bez ikakve brige za perspektivu i rastojanja. Zatim razvijamo
intelektualni ‘realizam’; u toj fazi stavljamo na papir sve što znamo, uz
sve više proporcionalnih odnosa. Konačno dolazi vizuealni ‘realizam’, a
da bismo ga postigli već su nam potrebni i naučni proračuni.''1
Dok prolazimo kroz taj proces intelektualnog sazrevanja, mi iznova
ispisujemo istoriju kartografije. Prve karte u istoriji čovečanstva, povu-
čene štapom po tlu ili uklesane u kamen drugim kamenom, bile su rudi-
mentarne poput dečjih. S vremenom, crteži su bivali realističniji te se
pojavljuju obrisi stvarnih prostornih odnosa, pri čemu je taj prostor
sezao mnogo dalje od onoga što se moglo opaziti očima. Realizam je
postajao naučni i po preciznosti i po apstraktnosti. Kartografi su počeli
da se služe složenim instrumentima; smerove su ođređivali kompasom
a uglove teodolitom, uz primenu matematičkih formula i zakonitosti.
Naposletku, s još jednim intelektualnim iskorakom, karte su postale ne
samo način da se izuzetno detaljno predstave ogromna prostranstva
zemlje i neba, nego i način da se predoče ideje - ratni planovi, analize
širenja epidemija, prognoze rasta populacije. „Intelektualni proces kojim
smo od prikazivanja iskustva uprostoru stigli do apstrakcije samogpro-
stora, predstavlja revoluciju u načinu mišljenja“, piše Virga.2
Istorijski napredak kartografije nije tek odraz razvoja ljudskog uma.
Razvoj kartografije podsticao je i usmeravao isti taj intelektualni razvoj
koji je dokumentovao. Karta je medij koji čuva i prenosi informacije,
ali ona ujedno oličava jedan sasvim određen način viđenja i mišljenja.
Kako je kartografija napredovala, s njenim širenjem širio se i poseban
kartografski način percepcije i razumevanja sveta. Što su se ljudi češće i
intenzivnije služili kartama, njihovi umovi su sve više poimali stvarnost
rečnikom kartografije. Uticaj karti nije se završavao njihovom praktič-
nom primenom pri omeđivanju zemljišta i ucrtavanju puteva. „Upo-
treba redukovanog, surogatnog prostora umesto realnog samo po sebi
je impresivno delo“, objašnjava istoričar kartografije Artur Robinson. Ali
još je impresivnije kako je karta „promovisala razvoj apstraktnog mišlje-
nja“ u čitavom društvu. Robinson dalje navodi: „Spoj redukcije stvar-
nosti i konstrukcije analoškog prostora uistinu je veliko dostignuće u
apstraktnom mišljenju, jer omogućava otkrivanje struktura koje bi nam
 MENTALNE ALATKE 35

ostale nepoznate da nisu kartografisane “3Tehnologija karte podarila je

čoveku nov, obuhvatniji um, uz koji je lakše razumeti nevidljive sile koje
utiču na njegovo okruženje i njegov opstanak.
Ono što je karta učinila za prostor - prevela je prirodni fenomen u
veštačku i intelektualnu koncepciju tog fenomena - za vreme je napra-
vio mehanički sat. Najvećim delom svoje istorije ljudi su doživljavali
vreme kao kontinuiran, ciklični tok. Ako se uopšte posezalo za „mere-
njem“, onda su u tu svrhu korišćeni instrumenti koji naglašavaju taj pri-
rodni proces: sunčani satovi oko kojih se kreću senke, peščani satovi
kroz koje sipi pesak, klepsidre kroz koje teče voda. Nije bilo nikakve
naročite potrebe da se vreme meri precizno, niti da se dan razbije na
sitne delove. Većini ljudi kretanje Sunca, Meseca i zvezda predstavljalo
je dovoljno dobar sat. Životom su, kako piše francuski medievalist Žak
le Gof, „dominirali agrarni ritmovi u kojima žurba ne postoji, a preci-
znost je bespredmetna".4
Promene su nastupile u drugoj polovini srednjeg veka. Hrišćanski
monasi prvi su uvideli potrebu za preciznijim merenjem vremena, jer
se njihov život okretao oko rigoroznog rasporeda molitvi. U 6. veku sv.
Benedikt je naložio svojim sledbenicima da sedam bogosluženja obav-
ljaju u tačno određeno doba dana. Sest stotina godina kasnije cisterciti
iznova naglašavaju značaj tačnosti i dele dan na propisani redosled aktiv-
nosti, a ko to olako shvati ili gubi vreme na bilo koji način, vređa samog
Boga. Vođeni potrebom za vremenskom preciznošću, monasi su direk-
tno podstakli razvoj tehnologije za merenje vremena. U manastirima su
sastavljeni prvi mehanički satovi s tegovima i klatnima, a crkvena zvona
prva su obeležavala sate po kojima će Ijudi početi da dele svoj život.
Želja za preciznim merenjem vremena krenula je da se širi i izvan
manastira. Evropski dvorci bili su prepuni svakakvih bogatstava, a ple-
mići su cenili najnovije i najdomišljatije spravice; sat im je došao kao
poručen pa su počeli da ulažu u usavršavanje i proizvodnju satova. Kako
su se selili sa sela u grad, ljudi su počeli da rade na pijacama, u mlino-
vima i fabrikama umesto na poljima i dani su im bili rascepkani na sve
kraće celine, najavljivane zvonjavom crkvenih zvona. Dejvid Lendis u
knjizi o istoriji merenja vremena, Revolucija u vremenu, kaže: „Zvona su
označavala početak rada, pauzu za ručak, kraj rada, zatvaranje gradske
kapije, otvaranje pijace, zatvaranje pijace, okupljanje, opasnost, zaseda-
nje skupštine, prestanakdozvoljenogtočenja alkohola, početakčišćenja
36 PLITKO

ulica, policijski čas i tako dalje i tako dalje - sve to uz izuzetnu raznovr-
snost naročitih zvukova u svakom pojedinom mestu i gradu.“s
Potreba za strožim rasporedom sati i vremenskim usklađivanjem rada,
prevoza, bogosluženja, čakislobodnogvremena, bila jepokretač razvoja
tehnologije u proizvodnji satova. Više nije bilo dovoljno da svaki grad
ili parohija slede vlastiti sat. Sada je vreme trebalo svuda da bude isto -
inače će zaostati proizvodnja i trgovina. Jedinice vremena su standardi-
zovane - sekunde, minute, sati - a satni mehanizmi su se sve preciznije
baždarili tako da mere upravo te jedinice. U 14. veku mehaničkih satova
bilo je svuda; bio je to univerzalni instrument za koordinaciju delikatnog
ustrojstva novog urbanog društva. Gradovi su se međusobno takmičili
u tome ko će postaviti najfiniji sat u kulu gradske skupštine, zvonik ili
palatu. Istoričarka Lin Vajt je primetila: „Svaka zajednica u Evropi kao
da se bojala da će se utopiti ako se u njenom središtu ne budu okretale
planete u svojim ciklusima i epiciklima, i da u isto vreme trube anđeli,
oglašavaju se petlovi, a apostoli, kraljevi i proroci marširaju na jednu pa
na drugu stranu sa svakim odzvanjanjem novog sata.“6
Satovi su sve tačniji i sve lepši, ali ne samo to: postaju i sve manji i
jeftiniji. Napredak u minijaturizaciji doveo je do razvoja pristupačnih
uređaja koji stanu u sobu porodične kuće ili ih čak možemo nositi sa
sobom. Ako je širenje javnih satova promenilo način rada, kupovine, igre
i drugih vidova ponašanja Ijudi kao članova sve izraženije regulisanog
društva, širenje ličnijih uređaja za merenje vremena - zidnih satova, dže-
pnih satova i, malo kasnije, ručnih satova - imalo je intimnije posledice.
Sopstveni sat postao je, kako piše Lendis, „uvek vidljiv i čujan pratilac
i posmatrač“. Stalno podsećajući vlasnika na „utrošeno ili potrošeno,
izgubljeno i protraćeno vreme“, sat je postao istovremeno ,,i obeležje i
sredstvo postizanja ličnog uspeha i produktivnosti“. ,,PersonaIizacija“
precizno merenog vremena „bila j e glavni podstrek individualizmu, tom
sve istaknutijem aspektu Zapadne civilizacije“.7
Mehanički sat izmenio je način na koji vidimo sami sebe. Osim toga,
baš kao i karta, on je izmenio i način na koji mislimo. Čim smo prome-
nili definiciju vremena u niz odsečaka jednakog trajanja, naš um počeo
je da sistematski radi na stvaranju, prepoznavanju i merenju tih odse-
čaka. U svemu oko sebe stali smo da uočavamo delove koji grade celinu,
kao i deliće od kojih su ti delovi sastavljeni. Naše mišljenje postalo je ari-
stotelovsko u tom smislu što se usmerava na prepoznavanje apstraktnih
 MENTALNE ALAT KE 37

obrazaca koji leže ispod vidljivih površina materijalnog sveta. Sat je odi-
grao ključnu ulogu utoliko što nas je prebacio iz Sređnjeg veka prvo u
renesansu a onda i u prosvetiteljstvo. Godine 1934. u knjizi Tehnika i
civilizacija, analizi delovanja tehnologije na ljude, Luis Mamford opi-
suje kako je sat „doprineo stvaranju vere u zaseban svet matematički
merljivih sekvenci". „Apstraktni okvir razdeljenog vremena“ postao je
„referentna tačka i za mišljenje i za delovanje“.8Nezavisno od praktičnih
potreba koje su nadahnule stvaranje mašine za merenje vremena i kojima
se rukovodila njegova svakodnevna upotreba, metodično otkucavanje
sata doprinelo je rađanju naučnog uma i naučnog čoveka.

svaka t e h n o l og i j a je izraz čovekove volje. Koristeći instrumente mi

težimo širenju naše moći i jačanju kontrole nad okolnostima u kojima
živimo - bilo da je reč o prirodi, vremenu i udaljenostima ili o drugim
ljudima. Naše tehnologije, ugrubo, mogu se pođeliti u četiri katego-
rije ako za kriterijum uzmemo način na koji proširuju ili ojačavaju naše
urođene sposobnosti. U jednoj grupi su plug, igla za šivenje i borbeni
avion: reč je o fizičkoj snazi, spretnosti i otpornosti. Drugu grupu čine
mikroskop, pojačavač i Gajgerov brojač: njimaproširujemo raspon oset-
Ijivosti naših čula. Treća grupa obuhvata tehnologije kao što su rezer-
voar, pilula za kontracepciju i genetički modifikovani kukuruz: one nam
omogućuju da preoblikujemo prirodu kako bi bolje odgovarala našim
željama i potrebama.
Karta i sat pripadaju četvrtoj kategoriji, koju bi možda bilo najbolje
nazvati „intelektualnim tehnologijama“ - da se poslužim izrazom koji
u ponešto drukčijem smislu koriste socijalni antropolog Džek Gudi i
sociolog Danijel Bel. Tu spadaju svi instrumenti kojima proširujemo i
podupiremo svoje mentalne sposobnosti - za pronalaženje i klasifika-
ciju informacija, formulisanje i artikulisanje ideja, zaprenošenje znanja
i veština, za merenje i izračunavanje, za proširivanje kapaciteta pamće-
nja. Pisaća mašina jedna je od intelektualnih tehnologija. Isto važi i za
računaljku i šiber, sekstant i globus, knjigu i novine, školu i biblioteku,
računar i internet. Iako upotreba bilo kog instrumenta može uticati na
naše misli i pogled na svet (plug je definitivno izmenio sudbinu ratara,
a mikroskop je naučnike uveo u nove svetove mentalnog istraživanja),
naše intelektualne tehnologije imale su najveću i najtrajniju moć nad
38 PLiTKO

time kako mislimo. One su naši najintimniji instrumenti, njima se slu-

žimo kako bismo se izrazili, uz njihovu pomoć oblikujemo svoj privatni
i javni identitet i negujemo odnose s drugim ljudima.
Ono što j e Niče osećao dok j e kucao reči na papir uglavlj en u nj egovoj
pisaćoj kugli - da instrumenti kojima pišemo, čitamo i kojima na drugi
način manipulišemo informacijama, deluju na um kad njima umom bara-
tamo - srž je čovekove intelektualne i kulturne istorije. Kako vidimo
iz priče o karti i mehaničkom satu, kad intelektualne tehnologije uđu
u opštu upotrebu, one u opštoj populaciji često pronose nove načine
mišljenja ili proširuju ustaljene, koji su se dotad odnosili tek na malu,
elitnu grupu. Drugim rečima, svaka intelektualna tehnologija otelov-
Ijenje je neke intelektualne etike, skup pretpostavki o tome kako funk-
cioniše ili kako bi trebalo da funkcioniše ljudski um. Karti i satu zajed-
nička je slična etika. I jedno i drugo na nov način naglašavaju merenje
i apstrakciju, percepciju i definisanje formi i procesa koji sežu dalje od
onih dostupnih našim čulima.
Intelektualnu etiku pojedine tehnologije njeni tvorci retko će prepo-
znati kao temu. Oni se najčešće toliko namere na rešavanje konkretnog
problema ili na rasplitanje nekog zamršenog naučnog ili inženjerskog
problema da ne vide šire posledice svog rada. Ni korisnici tehnologije
obično ne mare za njenu etičnost. Oni se takođe bave praktičnom stra-
nom, zanima ih korist koju će imati od njene primene. Naši preci nisu izu-
meli ni koristili karte da bi uvećali svoju sposobnost pojmovnog mišlje-
nja, niti da bi na svetlo dana izneli tajanstvene strukture sveta. Oni nisu
proizvodili mehaničke satove da bi podstakli usvajanje više naučnog
pogleda na svet. To su bili nusproizvodi tih tehnologija. Ali kakvi nuspro-
izvodi! Kad se sve sabere i oduzme, na nas je najđublje delovala upravo
intelektualna etika tih otkrića. Intelektualna etika je poruka koju medij
ili kakav drugi instrument prenosi na um i kulturu svojih korisnika.
Istoričari i filozofi već vekovima prate ulogu tehnologije u razvoju
civilizacija. Neki su zagovarali ono što sociolog Torsten Veblen zove
„tehnološki determinizam" - smatrali su da je upravo tehnološki pro-
gres, a na njega se gledalo kao na autonomnu silu izvan čovekove kon-
trole, imao presudan uticaj na tok ljudske istorije. Karl Marks iznosi taj
stav kad piše: „Ako imate vetrenjaču, dobili ste društvo s feudalnim gos-
podarom; ako je tu parni mlin, društvo ima kapitalistu industrijalca.“9
Ralf Voldo Emerson još je sočnije tvrdio: ,,U sedlu su stvari / I one jašu
 MENTALNE ALATKE 39

čovečanstvo.“10 U najekstremnijem izrazu determinističkog stanovišta,

Ijudska bića postaju tek neznatno više od „polnih organa sveta mašina"
kako upečatljivo piše Maršal Makluan u poglavlju „Ljubitelj tehnike“
knjige Razumevanje medija,u U suštini, naša uloga svodi se na proizvod-
nju sve složenijih instrumenata - na ,,oprašivanje“ mašina onako kako
pčele oprašuju biljke - dok tehnologija ne stekne sposobnost da se sama
reprodukuje. U tom trenutku mi postajemo suvišni.
Na suprotnom kraju spektra su instrumentalisti, Ijudi poput Dejvida
Sarnofa koji potcenjuju moć tehnologije smatrajući da su instrumenti
neutralni artefakti koji su potpuno podložni svesnim željama svojih kori-
snika. Naši instrumenti su sredstva kojima se služimo đa bismo posti-
gli vlastite ciljeve; oni svoje ciljeve nemaju. Instrumentalizam je najšire
prihvaćen stav prema tehnologiji, i ne najmanje zato što bismo voleli
da je to istina. Većini ljudi je odbojna pomisao da nas naši instrumenti
na neki način kontrolišu. „Tehnologija je tehnologija“, izjavio je medij-
ski kritičar Džejms Keri; ,,to je sredstvo za komunikaciju i transport u
prostoru, i ništa više.“12
Rasprava determinista i instrumentalista je poučna. I jedna i druga
strana barata jakim argumentima. Ako posmatrate određenu tehnologiju
u određenom trenutku, svakako se čini da su, kako tvrde instrumentalisti,
naši instrumenti čvrsto pod našom kontrolom. Svakoga dana svako od
nas donosi svesnu odluku o tome koju će tehnologiju i kako koristiti. I
društva promišljeno odlučuju o načinima primene različitih tehnologija.
Japanci, trudeći se da sačuvaju tradicionalnu kulturu samuraja, zabranili
su upotrebu vatrenog oružja u svojoj zemlji, i ta zabrana trajala je dva
veka. Neke verske zajednice, kao što su Amiši starog reda u Severnoj
Americi, ne prihvataju motorne automobile i druge moderne tehnolo-
gije. Sve države imaju pravna ili druga ograničenja upotrebe pojedinih
tehničkih sredstava.
Ali posmatrate li šire, istorijski ili društveno, uverljivost je na strani
tvrdnji determinista. Iako se pojedinci ili pojedine zajednice odlučuju
na veoma različite instrumente, to ne znači da smo kao vrsta imali naro-
čito veliku kontrolu nad smerom i ritmom tehničkog napretka. Bilo bi
veoma nategnuto verovati da smo se ,,odlučivali“ na upotrebu karata i
satova (kao da smo mogli da odlučimo da ih ne koristimo). Još je teže
prihvatiti da smo ,,odabrali“ hiljade popratnih pojava tih tehnologija,
od kojih su mnoge, kako smo videli, bile sasvim nepredvidljive u doba
40 PLITKO

svog nastanka. Politikolog Lengdon Vinerprimećuje: „Ako nas iskustvo

modernog društva ičemu uči, to je da tehnologije nisu puka pomoćna
sredstva ljudske delatnosti nego i moćne sile koje imaju svoj doprinos u
preoblikovanju te delatnosti i njenog smisla i značenja.“13 Premda smo
retko kada svesni te činjenice, mnoge svakodnevne rutine u našem životu
slede puteve što su ih utrle tehnologije koje su ušle u upotrebu mnogo
pre našeg rođenja. Bilo bi preterano reći da tehnologija napreduje auto-
matski - na usvajanje i upotrebu instrumenata i te kako utiču ekonomski,
politički i demografski faktori - ali nije preterivanje reći da taj progres
ima vlastitu logiku, koja nije uvek konzistentna s namerama i željama
pronalazača i korisnika. Naši instrumenti ponekad rade ono što im se
kaže. A ponekad se mi prilagođavamo zahtevima svojih instrumenata.
Konflikt determinista i instrumentalista nikad se neće razrešiti. Napo-
sletku, reč je o dva radikalno različita pogleda na prirodu i sudbinu čove-
čanstva. Njihova polemika jednako se tiče vere koliko i razuma. Ali deter-
ministi i instrumentalisti mogu se složiti u jednoj bitnoj stvari: tehnološki
napredak često obeležava prekretnice u istoriji. Novi ratarski i lovački
alati doveli su do promena obrazaca rasta populacije, naseljavanja i rada.
Novi načini transporta doveli su do širenja i preraspodele u trgovini
i poslovanju. Nova oružja izmenila su odnose snaga među državama.
Druga prelomna otkrića u oblastima od medicine preko metalurgije
do magnetizma promenila su nam život na bezbroj načina - a to čine i
danas. U velikoj meri, civilizacija je svoj sadašnji oblik stekla kao rezul-
tat tehnologija koje su ljudi počeli da koriste.
Međutim, manje je prepoznatljivbio uticaj tehnologija, posebno inte-
lektualnih, na funkcionisanje ljudskog mozga. Proizvodi misli - umet-
nička dela, naučna otkrića, simboli očuvani na dokumentima - jesu vid-
Ijivi, ali sama misao nije. Mnogo je fosilnih ostataka, ali ne postoji nijedan
fosilni um. „Rado bih da hladnokrvno i postepeno razvijem prirodnu
istoriju intelekta", pisao je Emerson 1841, „ali ko bi označio stepenice i
granice te nevidljive esencije?"14
Danas konačno počinju da se dižu magle koje su skrivale tu među-
igru tehnologije i uma. Zahvaljujući nedavnim otkrićima o neuropla-
stičnosti vidljivija je esencija intelekta, a njene stepenice i granice lakše
se označavaju. Iz tih otkrića sledi da instrumenti koje čovek koristi kao
proširenje i potporu svom nervnom sistemu - naime, sve te tehnolo-
gije koje su kroz istoriju uticale na to kako pronalazimo, skladištimo i
 MENTALNE ALATKE 41

tumačimo informacije, kako usmeravamo pažnju i za šta koristimo svoja

čula, kako pamtimo i kako zaboravljamo - utiču na fizičku strukturu i
način rada ljudskog uma. Kroz njihovu upotrebu jedni nervni sklopovi
ojačavaju a drugi slabe, neka obeležja umnosti se jače ispoljavaju dok
druga blede. Neuroplastičnost predstavlja kariku koja nam je nedosta-
jala da razumemo kako informacioni mediji i druge intelektualne teh-
nologije ostavljaju svoj trag u razvoju civilizacije i kako na biološkom
nivou usmeravaju istoriju ljuđske svesti.
Znamo da se osnovna struktura ljudskog mozga nije suviše prome-
nila u posleđnjih 40.000 godina.15 Evolucija na nivou gena odvija se
neobično sporo, barem kad je reč o ljudskom poimanju vremena. Ali,
poznato nam je i da se način na koji ljudi misle i deluju tokom tih mile-
nijuma promenio gotovo preko granice prepoznatljivog. Evo zapažanja
H. Dž. Velsa o čovečanstvu zabeleženog u knjizi Svetski mozak iz 1938.
godine; „Njegov društveni život, njegove navike, sasvim su se promenile,
prošle su kroz čitav obrt i preokret, dok je ono što mu je nasledno, čini
se, ostalo gotovo isto od poznog kamenog doba.“16Nova saznanja o neu-
roplastičnosti sada raspliću tu zbrku. Sigurnosni prostor intelektualnih
i bihevioralnih ograničenja našeg genetičkog koda veoma je velik, i po
njemu sami kormilarimo. Onime što činimo i kako to činimo, iz trenutka
u trenutak, iz dana u dan, svesno ili ne, mi utičemo na hemijske tokove
u svojim sinapsama i menjamo svoj mozak. A kad deci predajemo svoje
misaone navike, bilo time što im pružamo primer, bilo školovanjem bilo
medijima, predajemo im i izmene u strukturi našeg mozga.
Iako arheologija još uvek nije kadra da istražuje način rada naše sive
mase u prošlosti, danas znamo kako je ne samo verovatno da je upotreba
intelektualnih tehnologija kontinuirano uticala na sklopove u našoj glavi,
nego da je moralo da bude tako. Svi ponavljani doživljaji deluju na naše
sinapse; utoliko bi trebalo da su posebno snažne promene što nastaju
usled ponavljane upotrebe instrumenata koji proširuju ili dopunjavaju
naš nervni sistem. Iako na fizičkom nivou ne možemo da dokumentu-
jemo promene u mišljenju koje su se zbile u dalekoj prošlosti, možemo
da se poslužimo najsličnijim primerima iz sadašnjosti. Recimo, nepo-
sredni dokaz za postojanje kontinuiranog procesa mentalne regene-
racije i degeneracije pronalazimo u promenama u mozgu koje nastaju
kad slepa osoba uči Brajevu azbuku. A ono jeste tehnologija, informa-
cioni medij.
42 PLITK0

Imajući na umu slučaj londonskih taksista, možemo da postuliramo

sledeće: kako se ljudi pri snalaženju u prostoru sve više oslanjaju na karte
a sve manje na vlastita sećanja, oni gotovo sigurno prolaze i kroz ana-
tomske i kroz funkcionalne promene u hipokampusu i drugim područ-
jima mozga uključenim u prostorno modelovanje i pamćenje. Sklopovi
posvećeni održavanju prostornih predstava verovatno će se smanjiti,
dok će se područja uključena u dešifrovanje složenih i apstraktnih vizu-
elnih informacija po svoj prilici raširiti ili ojačati. Osim toga, znamo da
usled promena u mozgu potaknutih upotrebom karata može doći i do
prenamena, što objašnjava kako sa širenjem kartografije jača apstrak-
tno mišljenje u načelu.
Procesi mentalnog i društvenog prilagođavanja novim intelektualnim
tehnologijama odražavaju se kroz promene metafora koje ih i dodatno
pojačavaju, a kojima opisujemo i objašnjavamo delovanje prirode. Kada
su karte ušle u opštu upotrebu, ljudi su svakakve prirodne i društvene
odnose počeli da prikazuju kao kartografske odnose, dakle kao skup
nepromenljivih, omeđenih poredaka unutar nekog realnog ili figurativ-
nogprostora. Počeli smo da „mapiramo" sopstveni život, svoje društvene
krugove, čaki svoje zamisli. Gledajući klatno mehaničkog sata, ljudi su
o svom mozgu i telu - zapravo, o celom svemiru - počeli da razmišljaju
kao o nečemu što „radi kao sat“. U skladno povezanim satnim zupča-
nicima, koji se kreću prema zakonima fizike i čine dug i prepoznatljiv
lanac uzroka i posledica, pronašli smo mehanicističku metaforu koja
naizgled objašnjava rad svega i svakoga, te odnose svega sa svačim. Bog
je postao Veliki časovničar. Njegova tvorevina više nije bila tajanstve-
nost koju moramo prihvatiti; postala je zagonetka koja čeka svoje reše-
nje. Godine 1646. Dekart je napisao: „Nema nikakve sumnje da laste,
kad stižu s proleća, deluju kao satovi.“17

karta 1 sat posrednosupromenilisvettimeštosunaspodstaklinanove

metafore kojima opisujemo prirodne pojave. Druge intelektualne teh-
nologije izmenile su jezik i neposrednije i dublje: one stvarno menjaju
način na koji govorimo, slušamo, čitamo i pišemo. To mogu da budu
povećanja i smanjenja vokabulara, izmene normi, dikcije iliredosleda
reči, ilifavorizovanje složenije ili manje složene sintakse. Jezik je, naime,
za ljudska bića primarno sredstvo svesnog mišljenja, što pre svega važi
 MENTALNE ALATKE 43

za više oblike mišljenja, pa tehnologije koje deluju na strukturu jezika

obično imaju najveći uticaj na naš intelektualni život. Klasični filolog Vol-
terDž. O ngovakojeto sažeo: „Tehnologijenisutekspoljašnjapomoćna
sredstva nego i unutrašnje transformacije svesti, pogotovo onda kad
utiču na samu reč.“18 Istorija jezika ujedno je i istorija uma.
Sam jezik nije tehnologija. On je prirođen našoj vrsti. Naši mozgovi
i tela evoluirali su da izgovaraju i čuju reči. Dete nauči da govori a da ga
niko u tome ne podučava, kao što ptići nauče da lete. Budući da su čita-
nje i pisanje zadobili tako važnu ulogu za naš identitet i kulturu, nije nam
teško da pretpostavimo kako su i oni među našim urođenim talentima.
Ali nije tako. Čitanje i pisanje su neprirodni činovi koje omogućuje tek
svrsishodan razvoj alfabeta i mnogih drugih tehnologija. Našim umo-
vima neophodno je podučavanje kako bi savladali pisma i mnoge druge
tehnologije. Na nama je da ih naučimo kako se prevode simbolički zna-
kovi što ih vidimo u jezik koji razumemo. Čitanje i pisanje iziskuju ško-
lovanje i vežbu, to jest namerno oblikovanje mozga.
Dokaze za taj proces oblikovanja pronaći ćemo u mnogim neurološ-
kim studijama. Opiti su pokazali da se mozak pismene osobe u mnogo
čemu razlikuje od mozga nepismenog čoveka - postoje razlike u razu-
mevanju jezika, ali i u načinu obrade vizuelnih signala, razmišljanja i
pamćenja. Prema rečima meksičkogpsihologa Fegi Ostroski-Solis, „učiti
kako se čita [dokazano] snažno utiče na oblikovanje odraslogneuropsi-
hološkog sistema".191 snimci mozga pokazuju da ljudi u čijem se pisanom
jeziku javljaju logografski simboli, a takav je kineski jezik, stiču mentalni
sklop za čitanje koji se veoma razlikuje od sklopa kakav nalazimo kod
ljudi čiji pisani jezik sadrži fonetski alfabet. U knjizi o neuronauci čita-
nja Prust i lignja, autorke Merien Volf, razvojnog psihologa sa Univer-
ziteta Tafts, stoji i ovo: „Iako svako čitanje koristi pojedine delove čeo-
nog i slepoočnog režnja pri planiranju te analizi zvukova i reči, čini se
da logografski sistemi aktiviraju sasvim posebne delove [tih] područja,
naročito one koji su uključeni u veštine motoričkogpamćenja."20Razlike
u aktivnosti mozga dokumentovane su čak i među čitaocima različi-
tih alfabetskih jezika. Pokazalo se, na primer, da čitaoci engleskog više
koriste područja mozga povezana s dešifrovanjem vizuelnih oblika nego
čitaoci italijanskog jezika. Veruje se da ta razlika proizlazi iz činjenice
da engleske reči često izgledaju sasvim drukčije nego što zvuče, dok se
italijanske najčešće izgovaraju onako kako su napisane.21
44 PLITK0

Najstariji primeri čitanja i pisanja sežu hiljadama godina u prošlost.

Još su se 8000. pre n.e. upotrebljavale malene glinene ploče u koje su
se urezivali jednostavni simboli kojima se beležilo brojčano stanje stoke
i drugog blaga. Da bi se protumačile čak i tako rudimentarne oznake,
trebalo je otvoriti niz novih nervnih puteva u mozgovima, koji će pove-
zati vidni deo moždane kore sa suseđnim oblastima mozga koje pomažu
da damo smisao onome što doživljavamo. Savremena istraživanja poka-
zala su da se nervna aktivnost duž tih puteva udvostručuje ili utrostru-
čuje kad gledamo smislene simbole, u odnosu na situacije kad gledamo
besmislene žvrljotine. Merien Volf opisuje: „Naši preci uspevali su da
pročitaju glinene ploče zato što su njihovi mozgovi uspeli da povežu
osnovna vidna područja s obližnjim područjima koja su posvećena sofi-
sticiranijoj vidnoj i pojmovnoj obradi.“22 Te veze, koje su ljudi ostavljali
u nasledstvo svojoj deci učeći ih da se služe pločama, činile su osnovni
sklop neophodan za pisanje.
Važan iskorak za tehnologiju pisma dogodio se u 4. milenijumu pre
n.e. Tada su Sumeri, koji su živeli kraj ušća Tigra i Eufrata na području
današnjeg Iraka, počeli da pišu sistemom klinastih simbola, dok su neko-
liko stotina kilometara zapadno Egipćani predstavljali predmete i ideje
sve apstraktnijim hijeroglifima. Budući da klinasto pismo i hijeroglifi
sadrže mnoge logosilabičke znakove koji se ne odnose samo na stvari
nego i na zvukove govora, oni su za mozak bili mnogo veći izazov od
običnih knjigovodstvenih simbola. Pre nego što bi čitalac protumačio
značenje kakvog znaka, morao je da ga analizira i tako vidi odnosi li se na
predmet ili na zvuk. Sumeri i Egipćani morali su da razviju nervne puteve
koji, prema Merien Volf, doslovce idu ,,s kraja na kraj“ moždane kore,
spajajući područja uključena ne samo u vid i tumačenje nego i u sluh,
analizu prostora i odlučivanje.23 Postajući sve opširniji, ti logosilabički
sistemi obuhvatali su više stotina znakova i njihovo pamćenje i tumače-
nje postalo je toliko mentalno zahtevno da je to verovatno ograničavalo
njihovu upotrebu na intelektualnu elitu koja je imala dovoljno vremena
i misaonog prostora da ih savlada. Da bi se tehnologija pisma proširila
dalje od sumerskog i egipatskog modela i postala raspoloživa mnogima a
ne tek nekolicini, morala je da postane mnogo, mnogo jednostavnija.
To se dogodilo tek - prilično - nedavno. Oko 750. pre n.e. Grci su
osmislili prvi potpuni fonetski alfabet. Grčki alfabet imao je mnoge pre-
teče, među njima je naročito bitan slovni sistem koji su osmislili Feničani
 MENTALNE A LAT KE 45

par vekova ranije, ali lingvisti se načelno slažu da je grčki alfabet prvi
koji sadrži znakove ne samo za suglasnike nego i za samoglasnike. Grci
su analizirali sve zvukove, ili foneme, koji se čuju u govornom jeziku, i
uspeli su da ih predstave već s dvadeset četiri znaka, pa se tako njihov
alfabet smatrao i sveobuhvatnim i efikasnim sistemom za čitanje i pisanje.
„Ekonomija znakova“, piše Volf, smanjila je „vreme i pažnju potrebne za
brzo prepoznavanje“ simbola i stoga je zahtevala „manje resursa za per-
cepciju i pamćenje11.24 Nedavna istraživanja mozga pokazuju da je akti-
vacija mozga bitno manja pri čitanju reči napisanih fonetskim slovima
u odnosu na tumačenje logograma ili drugih slikovnih simbola.
Grčko pismo postalo je model za većinu kasnijih zapadnih alfabeta,
azbuka i abeceda, uključujući latinicu kojom se služimo i dan-danas. Nje-
gov dolazak obeležio je početak jedne od najdalekosežnijih revolucija u
intelektualnoj istoriji čoveka: reč je o prelazu s oralne kulture, u kojoj se
znanje prenosi prvenstveno govorom, na pisanu kulturu, u kojoj pismo
postaje glavni medij izražavanja misli. Ta revolucija je naposletku pro-
menila život, i mozak, gotovo svakome na kugli zemaljskoj. Međutim,
tu transformaciju isprva nisu svi pozdravili.
Početkom 4. veka pre n.e, kad je pisanje u Grčkoj još bilo novota-
rija oko koje su se vodile polemike, Platon piše Fedar, dijalog o ljubavi,
lepoti i retorici. Naslovni lik u priči, građanin Atine, s velikim govorni-
kom Sokratom izlazi u šetnju izvan grada. Dva prijatelja sednu pod sta-
blo pokraj potoka te zapodenu dug i zamršen razgovor. Raspravljaju o
finesama držanja govora, prirodi žudnje, raznim oblicima ludila i puto-
vanju besmrtne duše, da bi se razgovor okrenuo pisanoj reči. „Preostaje
nam pitanje“, mudruje Sokrat, „o onom prikladnom i neprikladnom u
pisanju". Fedar pristaje na temu i Sokrat ulazi u priču o susretu izuzetno
nadarenog egipatskog boga Tota, među čijim je mnogim pronalascima
i pismo, s jednim od kraljeva Egipta, Tamom.
Tot opisuje Tamu umeće pisanja i tvrdi da bi Egipćanima trebalo dati
da uživaju u njegovim blagodetima. Ono će, kaže Tot, „učiniti narod
Egipta mudrijim i poboljšaće mu pamćenje“, jer „nudi pravi lek za pamće-
nje i mudrost“. Tam se ne slaže. Podseća boga da pronalazač nije istovre-
meno i najpouzdaniji sudija u vezi s procenjivanjem vrednosti sopstve-
nog izuma: „Domišljati Tote, u jednoga je umeće da stvara a u drugoga
da oceni koliko je u tome štete i koristi za one koji se tim tvorevinama
služe.“ Ako Egipćani nauče da pišu, nastavlja Tam, „pismena ... će u
46 PLITKO

dušama onih koji ih nauče uneti zaborav zbog nevežbanja pamćenja

jer će, uzdajući se u pismo, umesto da stvari prizivaju u sećanje iz sebe
samih, sećanja izazivati spoljašnjim znakovima“. Pisana reč nije „lek za
pamćenje nego za prisećanje, a svojim učenicima nosiš prividnu a ne
istinitu mudrost". Onima koji svoje znanje prepuštaju pismu „iako veći-
nom neznalice, činiće se da su sveznalice“. Postaće ,,ne muđraci, nego
nazovimuđraci“.
Sokrat, jasno je, deli Tamovo mišljenje. „Samo bi tupan“, govori on
Fedru, mislio da je „zapis govora nešto više nego podsetnik za onoga
koji zna o čemu je govor“. Od reči zapisane u „crnu vodu“ mastila kudi-
kamo je bolja ona koja se „znanjem upisuje u dušu“ u živom razgovoru.
Sokrat se slaže da postoje praktične koristi od toga da se nečije misli
zahvate pismom - da se „saberu uspomene“ za „zaboravnu starost“ - ali
tvrdi da će oslanjanje na tehnologiju alfabeta izmeniti čovekov um, i to
ne na bolje. Postavljanjem spoljnih simbola na mesto unutrašnjih seća-
nja, pismo preti da od nas učini pliće mislioce, kaže on, i sprečava nas da
postignemo intelektualnu dubinu koja vodi mudrosti i istinskoj sreći.
Za razliku od govornika Sokrata, Platon je bio pisac. Mada se može
pretpostaviti da je delio Sokratovu zabrinutost kako će pisanje postati
zamena za pamćenje i tako dovesti do gubitka unutrašnje dubine, sasvim
je jasno da je prepoznao prednosti pisane reči nad izgovorenom rečju.
U jednom poznatom i ilustrativnom odlomku s kraja Države, dijaloga
za koji se smatra da je napisan otprilike u isto vreme kad i Fedar, Platon
napada ,,poeziju“ izjavom da u njegovoj savršenoj državi nema mesta za
pesnike. Danas o poeziji razmišljamo kao o delu književnosti, ali u Pla-
tonovo doba nije bilo tako. Poezija se recitovala a ne pisala, slušala a ne
čitala; predstavljala je drevnu tradiciju usmenog izražavanja koja je tada
još bila u sređištu obrazovnog sistema, kao i uopšte starogrčke kulture.
Poezija i književnost bili su suprotstavljeni ideali intelektualnog života.
Platonova zavada s pesnicima, preko Sokratovog glasa, nije bila uperena
protiv stiha nego protiv oralne tradicije - tradicije barda Homera, ali i
samoga Sokrata - i načina mišljenja koji su oni odražavali i podsticali.
„Oralno stanje uma“, piše britanski stručnjak Erik Hejvlok u knjizi Pred-
govor Platonu, „bilo je Platonov najveći neprijatelj“.25
U Platonovoj kritici poezije, kako su pokazali Hejvlok, Ong i drugi
stručnjaci za klasičnu misao, implicitna je odbrana nove tehnologije
pisanja, te stanja uma koje ono podstiče: logičkog, strogog, okrenutog
 ME N T A L N E A L A T K E 47

samom sebi. Platon je prepoznao veliku intelektualnu dobrobit koju bi

alfabet mogao da donese ljudima, a i sam ju je imao dok je pisao. „Pla-
tonova filozofski analitička misao“, piše Ong, „bila je moguća jedino uz
efekte koje je pisanje počelo da ostavlja na mentalne procese".26 Suptilno
sukobljena gledišta o vrednosti pisma, iznesena u Fedru i Državi, sve-
doče o tenzijama koje je stvorio prelaz s oralne na pisanu kulturu. Beše
to, kako to svaki na svoj način prepoznaju i Sokrat i Platon, pomakkoji
se dogodio s izumom jednog artefaktnog instrumenta, alfabeta, koji će
imati dubinske posledice za naš jezik i naše umove.
U čistoj oralnoj kulturi mišljenjem upravlja sposobnost Ijudskog pam-
ćenja. Znanje je ono čega čovek može da se seti, a ono čega možete da
se setite ograničeno je time koliko toga ste u stanju da držite u glavi.27
U milenijumima Ijudske pretpismene istorije, jezik se razvio tako da
pomaže da se uskladište složene informacije u pamćenju pojedinca i tako
olakša razmena tih informacija s drugima govorom. „Ozbiljna misao“,
piše Ong, bila je nužno „prepletena sa sistemima pamćenja“.28 Dikcija i
sintaksa postale su izraženo ritmične, prijemčive uhu, a informacije su
se kodirale unošenjem uvreženih fraza - danas bismo ih nazvali kliše-
ima - koje su pomagale u pamćenju. Znanje je bilo izraženo kroz „poe-
ziju“ kako je definiše Platon, a njoj posvećena klasa pesnika učenjaka
postala je ljudski instrument, intelektualna tehnologija od krvi i mesa,
za skladištenje, preuzimanje i prenos informacija. Zakoni, zapisi, tran-
sakcije, odluke, tradicije - sve što bismo danas ,,dokumentovali“ - bilo je
u oralnim kulturama, kako kaže Hejvlok, „sročeno u pamtljive stihove"
i distribuirano „pevanjem ili recitovanjem naglas“.29
Lako je moguće da je oralni svet naših dalekih predaka bio emoci-
onalno i intuitivno bogatiji nego što mi to danas pojmimo. Makluan je
verovao da su pretpismeni narodi verovatno imali naročito intenzivan
„čulni doživljaj“ sveta. Kad smo naučili da čitamo, tvrdi on, počeli smo
da patimo od „ozbiljne odvojenosti od osećaja ili emocionalne angažo-
vanosti koju bi doživljavao nepismen čovek ili društvo “30Ali intelektu-
alno, oralna kultura naših predaka bila je na mnogo načina plića od naše.
Zapisana reč znanju je odrešila spone pamćenja pojedinca, a jezik je oslo-
bodila ritmičkih i ponavljajućih struktura na koje je morao da se oslanja
pri pamćenju i recitovanju. Ona je umu otvorila nove vidike mišljenja i
izražavanja. „Očigledno je da su dostignuća zapadnog sveta svedočan-
stvo o ogromnoj vrednosti pismenosti", pisao je Makluan.31
48 PL!T K0

U knjizi Usmenostipismenost, veoma uticajnoj studiji objavljenoj 1982.

godine, Ong zauzima slično stajalište. „Oralne kulture“, primećuje Ong,
„proizvodile su snažne i prelepe verbalne izraze velike umetničke i ljud-
ske vrednosti, koji su postali nemogući čim je pismenost zavladala psi-
hom.“ Ali pismenost ,,je apsolutno nužna za razvoj ne samo nauke nego
i istorije, filozofije, tumačenja književnosti i svake umetnosti, štaviše za
izlaganje samog jezika (uključujući govorni jezik).32 Umeće pisanja je
„sasvim neprocenjivo, ono je bitno za ostvarivanje punijih unutrašnje-
ljudskih potencijaIa“, zaključuje Ong. „Pismo uzdiže svest.“33
U Platonovo vreme i još stolećima posle ta uzvišena svest bila je rezer-
visana za elitu. Pre nego što su kognitivne dobrobiti alfabeta mogle da se
prošire na mase, trebalo je izumeti sledeći skup intelektualnih tehnolo-
gija, koje se tiču transkripcije, proizvodnje i distribucije pisanih dela.
 Četiri

rn u u u O L d cN M b 1h M r m / A

ad su Ijudi počeli da pišu, znakove su urezivali u sve što im se

našlo pri ruci - u glatke stene, cepanice, daščice, tkanine, koštane
pločice ili odlomljene komade keramike. Ti usputni zapisi bili su
izvorni mediji pisane reči. Njihova prednost bila je u tome što su jeftini
i količinski pozamašni, a mane su im bile nepravilnost i veličina oblika.
Osim toga, lako su se gubili, razbijali ili oštećivali. Bili su pogodni za
naslove i etikete, možda kakvu kratku belešku, ali ne mnogo više od
toga. Nikome ne bi palo na pamet da poveri duboku misao ili dug lanac
zaključivanja nekakvom oblutku ili komadu grnčarije.
Sumeri su prvi koristili specijalizovani medij za pisanje. Svoja klina-
sta slova urezivali su u pločice, prethodno brižljivo pripremljene od gline
koje je u Mesopotamiji bilo u izobilju. Šaku gline prvo su prali pa stanji-
vali u tanak četvorougao, a onda su po njemu pisali naoštrenom trstikom
i pločicu su zatim sušili na suncu ili u peći. Na te trajne pločice zapisivali
su državne spise, poslovnu korespondenciju, trgovačke potvrde i pravne
ugovore, ali i duža dela bliža književnosti, kao što su istorijske i religijske
priče i opisi aktuelnih zbivanja. Duže zapise čuvali su tako što su ih nume-
risali i na taj način su pločice raspoređivali u ,,stranice“, nagoveštaje knjiga
u modernom obliku. Glinene pločice vekovima su bile veoma popula-
ran medij, ali njihova priprema, prenošenje i arhiviranje bili su naporni
pa su obično bile rezervisane za formalne dokumente koje su ispisivali
službeni pisari. Pisanje i čitanje još uvek su bili retki talenti.
50 PUTKO

Oko 2500. p. n.e. Egipćani su počeli da proizvode svitke od biljke

papirus koja samoniklo raste po čitavoj delti Nila. Prvo je od biljke tre-
balo odvojiti vlakna, a onda ih ukrštena položiti i osušiti tako da otpu-
ste sokove. Kad njihova smola slepi vlakna u listove, te listove je zatim
trebalo tući dok ne nastane glatka, bela površina za pisanje, ne mnogo
drugačija od papira kojim se danas služimo. Lepljenjem krajeva listova
izrađivani su svici, dugi i po dvadeset Iistova. Svici su, kao i nekadaš-
nje glinene pločice, ponekad činili numerisane nizove. Bili su savitljivi,
mogli su lako da se prenose, arhiviraju i održavaju; nudili su znatne
pređnosti u odnosu na mnogo teže glinene pločice. Grci i Rimljani pri-
hvatili su svitak kao primarni medij za pisanje, iako je pergament, izra-
đen od kozje ili ovčje kože, s vremenom zamenio papirus kao materijal
za izradu svitaka.
Svici su bili skupi. Papirus je trebalo dopremiti iz Egipta, a izrada
pergamenta od kože bila je dugotrajan posao koji je iziskivao znatno
umeće. Kako je pisanje postajalo sve raširenije, rasla je potražnja za jef-
tinijim rešenjima, nečim što bi služilo školarcima za beleške i sastave.
Tako je nastala nova sprava za pisanje, voštana tablica. Ona se sastojala
od jednostavnog, drvenog okvira ispunjenog slojem voska. U vosak su
se urezivala slova novom vrstom pisaljke koja je osim naoštrenog vrha
imala i tup kraj, za brisanje. Budući da su se tablice lako brisale, uče-
nici i drugi pisci mogli su da ih koriste u više navrata, čime su se one
pokazale ekonomičnijima od svitaka. Iako tehnički primitivna, voštana
tablica imala je veliku ulogu u pretvaranju čitanja i pisanja iz specijali-
zovane, formalne veštine u običnu, svakodnevnu aktivnost - bar kad je
reč o pismenim građanima.
Voštana tablica bila je važna zbog još jednog razloga. Kad su u
antičko doba hteli da na jeftin način arhiviraju ili distribuiraju duži
tekst, povezivali su nekoliko pločica kožnom ili platnenom trakom.
Te uvezane pločice, i same vrlo popularne, poslužile su kao forma
jednom anonimnom rimskom zanatliji koji je, nedugo posle Isusovog
vremena, ušio nekoliko listova pergamenta između dva tvrda komada
kože te tako napravio prvu pravu knjigu. Iako je prošlo nekoliko stoleća
pre nego što je uvezana knjiga, ili kodeks, zamenila svitak, prednosti
te tehnologije mora da su bile očigledne čak i njenim prvim korisni-
cima. Budući da je pisar mogao da piše po obema stranicama kodeksa,
za takvu knjigu je trebalo mnogo manje pergamenta ili papirusa nego
 PRODUBLJENA STRANICA 51

za (jednostrano ispisan) svitak, što je značajno smanjilo proizvodne

troškove. Povrh toga, knjige su bile mnogo kompaktnije pa su se jed-
nostavnije prenosile i skrivale. Ubrzo su postale omiljena forma za
objavljivanje biblija i drugih kontroverznih dela. Osim toga, u knjizi
ste mogli da lakše nađete ono što tražite: više niste morali da odmo-
tavate ceo svitak do odlomka koji vas zanima, bilo je dovoljno da pre-
listate nekoliko stranica.
Iako se tehnologija knjige nezaustavljivo širila, nasleđe izgovorene
reči još uvek je bitno uslovljavalo kako će reči na stranicama biti ispi-
sivane i čitane. U staro doba čitanje u sebi bila je uglavnom nepoznata
pojava. Novi kodeksi, kao i pločice i svici pre njih, skoro su se uvek čitali
naglas, bilo da je čitalac sam ili u društvu. U slavnom odlomku iz Ispo-
vesti, Sveti Avgustin opisuje kako je bio iznenađen kad je oko 380. n.e.
zatekao Ambrozija, milanskog biskupa, kako čita u sebi: „Kad je čitao,
oči su mu letele preko stranica, dok su mu glas i jezik mirovali“, piše
Avgustin. „Često, kad sam bio prisutan (...) video sam ga gde tako čita
sasvim tiho i nikada drukčije." Začuđen takvim neobičnim ponašanjem,
Avgustin se pitao da li Ambrozija nagoni „potreba da čuva glas, jer je
vrlo često znao da promukne1'.1
Danas nam je to teško i da zamislimo, ali u početku se pisalo bez raz-
maka između reči. U knjigama koje su napravili pisari, reči teku bez pre-
stanka kroz cele redove po čitavoj stranici - danas to nazivamo scriptura
continua. Nepostojanje razmaka među rečima odražava poreklo jezika u
govoru. Kad govorimo, ne umećemo pauze između svake reči - s naših
usana teku dugi, neisprekidani nizovi slogova. Prvim piscima nije padalo
na pamet da umetnu razmake između reči. Oni su naprosto transkribo-
vali govor i pisali onako kako su im glasovi dopirali do ušiju. (I današnja
deca kad uče da pišu isprva spajaju reči. Baš kao i prvi pisci, deca pišu
kako čuju.) Osim toga, pisari uopšte nisu obraćali pažnju na red reči u
rečenici. U govornom jeziku značenje se uvek u najvećoj meri prenosi
modulacijom, obrascem naglasaka kojim govornik izgovara slogove, i
pismo se vođilo za tom oralnom tradicijom. Tumačeći ono zapisano u
knjigama, u ranom srednjem veku čitalac nije mogao da se vodi za redo-
sledom reči u značenjskom smislu. Ta pravila još nisu bila izmišljena.2
Nepostojanje razmaka između reči i pomanjkanje konvencije o redo-
sledu reči u rečenici, bio je „dodatan kognitivni teret“ onovremskim čita-
ocima, objašnjava Džon Senger u knjizi Razmak između reči, njegovoj
52 FLITKO

istoriji rukopisne knjige.3Čitaočeve oči kretale su se po redovima sporo

i isprekidano, s čestim pauzama i vraćanjem na početak rečenice, dok
se on trudio da shvati gde se jedna reč završava a počinje druga, te koju
ulogu u značenju rečenice ima koja reč. Čitanje je ličilo na rešavanje
slagalice. Mora da je cela moždana kora, uključujući čeona područja,
povezana s rešavanjem problema i donošenjem odluka, kiptela od ner-
vne aktivnosti.
Čitanje je bilo naporno zbog sporog, kognitivno zahtevnog zadatka
prepoznavanja teksta. To je ujedno bio i razlog zašto niko, osim pone-
kog čudaka poput Ambrozija, nije čitao u sebi. Tekst se mnogo lakše
dešifrovao kad su se slogovi izgovarali. Ta ograničenja, koja bi nam se
danas činila neprihvatljiva, nisu bila tako bitna za kulturu tada još uvek
ukorenjenu u oralnom. „Onaj ko čita naglas oslobađa glatki tok metrič-
kih i akcenatskih obrazaca izgovorenog teksta“, piše Senger, ,,pa se nije
smatralo da odsustvo razmaka između reči u grčkom i latinskom ometa
čitanje, kao što bi to značilo modernom čitaocu, koji teži brzom čitanju.“4
Osim toga, većina pismenih Grka i Rimljana bila je više nego zadovoljna
time da im knjige čitaju robovi.

posle propasti Rim skogCarstvadugojetrebalodasepisanijezikkao

zasebna forma odvoji od oralne tradicije i postepeno prilagodi speci-
fičnim potrebama čitalaca. Kako je odmicao srednji vek, broj pismenih
ljudi - vlastodržaca, učenika, trgovaca, plemića - neprekidno je rastao
i povećavao se broj dostupnih knjiga. Mnoge nove knjige bile su teh-
ničke prirode, pisane s namerom da budu praktične i referentne, a ne
da se čitaju u dokolici ili za sticanje teorijskog znanja. Ne samo da su
ljudi sada želeli da čitaju brzo i u osami, nego im je to bila i potreba.
Čitanje je sve ređe bilo izvođenje, a sve češće sređstvo ličnog učenja i
napredovanja. Tako je nastupila najvažnija promena u pisanju od pro-
nalaska fonetskog alfabeta. Početkom drugog milenijuma pisci su u svo-
jim delima stali da nameću pravila redosleda reči u rečenici, smeštajući
reči u predvidljive, standardizovane sintaksičke obrasce. Istovremeno
su pisari, prvo i Irskoj i Engleskoj, a zatim i u ostatku Evrope, počeli
da dele rečenice na pojedinačne reči odvojene razmacima. U 13. veku
scriptura continua već je gotovo sasvim zastarela, kako u latinskom tako
i u narodnim jezicima. Pomalo su uzeli maha i znakovi interpunkcije
 PRODliBLJENA $ T RA N i CA 53

koji su čitaocima još više olakšavali posao. Po prvi put se pisanje obraća
oku isto koliko i uvu.
Teško da možemo preuveličati značaj tih promena. Pojava standar-
dnog reda reči u rečenici dovela je do revolucije u strukturi jezika, koja
je, kako primećuje Senger, „bila u suštini suprotna antičkoj težnji za
metričkom i ritmičkom elokvencijom.“5Umetanje razmaka između reči
umanjilo je kognitivni napor pri dešifrovanju teksta i omogućilo Ijudima
da čitaju brzo, u sebi, i s više razumevanja. Taj stepen tečnog vladanja
tekstom trebalo je savladati. Kako pokazuju moderna istraživanja na
mladim čitaocima, čitanje zahteva kompleksne promene u moždanom
sklopu. Iskusni čitaoci, objašnjava Merien Volf, razvili su specijalizovana
područja u mozgu posebno kalibrisana za brzo dešifrovanje teksta. Ta
područja organizovana su tako ,,da predstavljaju važne vizuelne, fono-
loške i semantičke informacije i da ih dohvataju brzo poput munje“.
U vidnom delu moždane kore, na primer, nastaje „pravi kolaž“ neuron-
skih skupova posvećenih prepoznavanju, u milisekundama, „vizuelnih
predstava slova, slovnih obrazaca i reči“.6 Kako mozak postaje sve vič-
niji dekodiranju teksta, može da posvećuje sve više resursa tumačenju
značenja, a ranije zahtevan zadatak rešavanja problema postaje proces
koji se u suštini obavlja automatski. Postaje moguće „dubinsko čitanje“,
kako to danas zovemo. „Menjajući neurofiziološki proces čitanja“, raz-
dvajanje reči „oslobađa intelektualne sposobnosti čitaoca“, piše Senger;
,,čak i čitalac skromnijeg intelektualnog kapaciteta mogao je da čita s više
lakoće i razume sve veći broj sve težih tekstova.“7
Čitaoci su počeli da čitaju efikasnije, ali i pažljivije. Da bi čitalac pročitao
obimniju knjigu u sebi, potrebna mu je sposobnost postizanja višečasovne
koncentracije; kako danas kažemo, knjiga treba da nas ,,uvuče“ u sebe. Nije
bilo lako steći takvu mentalnu đisciplinu. Prirodno stanje ljudskogmozga,
a isto važi i za mozak većine naših srodnika u životinjskom carstvu, jeste
stanje rasute pažnje. Nama je urođena sklonost da vrludamo pogledom,
s jednog predmeta na drugi, a tako nam vrluda i pažnja, da bismo bili što
svesniji svega oko nas. Neuronaučnici su otkrili u našem mozgu primi-
tivne mehanizme „odozdo prema gore“ koji, kako kažu autori članka u
časopisu CurrentBiology, „deluju neposredno na podacima iz čula te brzo
i bez voljne kontrole premeštaju pažnju na istaknuta vizuelna obeležja koja
bi mogla da budu važna“.8 Pažnju nam najviše privlači svaki nagoveštaj
promene u okolini. „Naša čula su fino podešena na promene“, objašnjava
54 PLITKO

Maja Pajns s Medicinskog instituta Hauard Hjuz. „Nepokretni ili nepro-

menljivi predmeti postaju deo okoline i uglavnom ih ne primećujemo“.
Ali čim se „nešto u okolini promeni, tu promenu treba da primetimo jer
bi ona mogla da znači opasnost - ili dobru priliku“.9 Česti, brzi i reflek-
sni pomaci središta pažnje bili su ključni za naš opstanak. Oni smanjuju
verovatnoću da će nas grabljivica iznenada napasti ili da ćemo prevideti
obližnji izvor hrane. Najvećim delom naše istorije normalna putanja ljud-
ske misli bila je sve samo ne linearna.
Čitati knjigu znači misliti neprirodno. Dok čitamo, zahteva se trajno
održavanje neprekinute pažnje na jedan jedini nepokretnipredmet. Od
čitalaca se pritom zahteva da se smesti, kako kaže T. S. Eliot u Cetiri kvar-
teta, na „stabilno mesto u svetu koji se menja“. Čitalac mora da uvežba
mozak tako da zanemari sve drugo što se događa oko njega, da se odupre
porivu da mu pažnja vrluda po svemu što privuče čula. Mora da iskali ili
ojača nervne veze potrebne za suzbijanje te instinktivne rastresenosti
time što će poboljšati „kontrolu odozgo prema dole“ nad sopstvenom
pažnjom.10 „Sposobnost da se relativno besprekidno usredsredimo na
jedan jedini zadatak“, piše Von Bel, naučni psiholog na londonskom Kra-
ljevom koleđžu, predstavlja „neobičnu anomaliju u istoriji našeg psiho-
loškog razvoja".11
Dakako, mnogi ljudi su uvežbavali sposobnost održavanja pažnje
i puno pre pojave knjige, pa i pisma. Lovac, zanatlija, asketa: svi oni
morali su da vežbaju svoj mozak da im kontroliše i usredsredi pažnju.
Pri čitanju knjiga izuzetno je to što se duboka koncentracija kombinuje
s veoma aktivnim i efikasnim dešifrovanjem teksta i tumačenjem znače-
nja. Čitanje niza ispisanih stranica bilo je vredno ne samo zbog znanja
koje je čitalac sticao iz autorovih reči nego i zbog načina na koji su te
reči pokretale intelektualne rezonance u čitaočevom umu. U tihim pro-
storima koje je otvorilo višečasovno, neometano čitanje knjige, Ijudi su
stvarali sopstvene asocijacije, izvlačili svoje zaključke i analogije, i gradili
svoje zamisli. Mislili su dubinski, kao što su dubinski i čitali.
Čim su počeli da čitaju u sebi, čitači su počeli da prepoznaju promene
u svojoj svesti koje doživljavaju pri uranjanju u stranice knjige. Srednjo-
vekovni biskup Isak Sirijski opisuje kako je, svaki put kad je čitao u sebi
,,kao u snu ulazio u stanje u kojem su mi misli i osećanja sabrani. Ako bi
ta tišina potrajala, u srcu bi mi vrenje sećanja popustilo, a unutarnje misli
bi mi nezaustavljivo slale talase i talase radosti, koji nadiru neočekivano
 PRODUBLJENA STRANICA 55

i iznenada, na moje ushićenje “12 Čitanje knjige bio je meditativan čin

ali nije podrazumevao bistrenje uma. Tu se radilo o njegovom ispunja-
vanju, osvežavanju. Čitaoci su odvajali pažnju od spoljnjeg toka oseta
kako bi se dublje susreli s unutrašnjim tokom reči, ideja i emocija. Bila
je to - i sad jeste - suština tog jedinstvenog procesa dubinskog čitanja.
Tu „neobičnu anomaliju" u našoj psihološkoj istoriji omogućila je tehno-
logija knjige. Mozak čitača bio je mnogo više od mozga pismene osobe.
Bio je to pismeni mozak.
Promene u pisanom jeziku oslobodile su kako pisca tako i čitaoca.
Scriptura continua nije smetala samo pri dešifrovanju teksta; bila je to
patnja i za onoga ko piše. Da bi izbegli taj mukotrpan posao, pisci su
obično diktirali svoja dela profesionalnom pisaru. Čim je uvođenje raz-
maka između reči olakšalo pisanje, autori su se latili pera i počeli da sami,
u miru, stavljaju svoje reči na stranice. Dela su im trenutno postala ličnija
i odvažnija. Počeli su da objavljuju nekonvencionalne, skeptične, pa i
jeretičke i prevratničke ideje, pomičući granice znanja i kulture. Radeći
u samoći svojih odaja, benediktinski monah Gilber iz Nožana imao je
smelosti da zapiše bogohulna tumačenja svetih spisa, slikovite opise svo-
jih snova kao i erotsku poeziju - tako nešto nikad ne bi bilo napisano da
je bilo potrebe za diktiranjem pisarima. Kad je, u pozno doba, izgubio
vid pa je morao da se ponovo osloni na diktiranje, požalio se kako mora
da piše „samo glasom, bez ruke, bez očiju“.13
Autori su, nadalje, počeli naveliko da prepravljaju i uređuju svoja dela,
što je diktiranje izrazito otežavalo. I to je izmenilo sadržaj i formu pisa-
nja. Pisac je, objašnjava Senger, po prvi put „mogao da vidi svoj rukopis
kao celinu te je, služeći se beleškama koje su upućivale na druga mesta u
tekstu, mogao da razvije unutrašnje odnose i otkloni ponavljanja, uobi-
čajena u diktiranoj literaturi“ ranog srednjeg veka.14Argumenti u knji-
gama postali su duži i jasniji, ali i kompleksniji i zahtevniji, jer su se pisci
svesno trudili da budu rafiniraniji i u iznošenju i u logici izvođenja svojih
zamisli. Do kraja 14. veka pisana dela već su najčešće bila podeljena na
odlomke i poglavlja, a poneka su imala i sadržaj kao pomoć čitaocu da
se snađe u sve složenijim strukturama dela.151 u prošlosti je, naravno,
bilo osetljivih i samosvesnih tekstova, kako proznih tako i poetskih, što
elegantno pokazuju Platonovi dijalozi, ali nove konvencije u pisanju
uveliko su proširile proizvodnju književnih dela, naročito onih pisanih
narodnim jezicima.
56 PLITKO

Razvoj tehnologije knjige izmenio je lični doživljaj pisanja i čitanja.

Imao je i društvene posledice. Oko prakse čitanja u sebi postepeno se
oblikovala opšta kultura, i na očigledne i na suptilne načine. Promenila se
priroda školstva i obrazovanja, a na univerzitetima je počelo da se ističe
privatno čitanje kao bitna dopunapredavanja u učionicama. Biblioteke
su sve više zauzimale središnju ulogu u univerzitetskom životu, i uopšte,
u životu grada. Menjala se i arhitektura biblioteka. Na mestu privatnih
niša i separea, građenih zbog čitanja naglas, nicale su velike javne čita-
onice u kojima su učenici, profesori i drugi korisnici zajedno sedeli za
dugim stolovima i čitali u sebi. Referentna đela, poput rečnika, glosara
i konkordancija, postala su važna pomoć u čitanju. Primerci dragoce-
nih tekstova često su se vezivali lancima za pisaće stolove biblioteke.
Izdavačka industrija nastala je usled sve veće potražnje za knjigama.
Proizvodnja knjiga, za koju su dugo bili odgovorni verski pisari koji su
radili u manastirskom skriptorijumu, polako se premeštala u svetovne
radionice u kojima su profesionalni pisari radili za novac po nalogu vla-
snika. Stvorilo se živo tržište polovnih knjiga. Prvi put u istoriji, knjige
su dobile cenu.16
Tehnologija pisanja vekovima je odražavala, i osnaživala, intelektualnu
etiku oralne kulture u kojoj je nastala. Pisanje i čitanje tablica, svitaka i
ranih kodeksa naglašavalo je razvoj i širenje znanja u zajednici. Kreativnost
pojedinca bila je podložna potrebama zajednice. Pisanje je još uvek pre
svega bilo sredstvo beleženja postojećeg, a tek onda sredstvo sastavljanja
nečeg novog. Sada je pakpisanje postepeno utiralo, i širilo, novu intelek-
tualnu etiku: etiku knjige. Razvoj znanja postao je u sve većoj meri privatni
čin u kome je svaki čitalac za sebe stvarao vlastitu sintezu ideja i informacija
koje se prenose delima drugih mislilaca. Jačao je osećaj individualizma.
„Čitanje u sebi“, kako piše književnik i istoričar Džejms Kerol, „istovre-
meno je i obeležje i sredstvo postizanja samosvesti, pri čemu onaj ko zna
preuzima odgovornost za ono poznato."17 Istraživanje u tišini i samoći
postalo je preduslov za intelektualna dostignuća. Izvornost misli i stvara-
lački izraz postali su istaknuta obeležja modernog uma. Sukob govornika
Sokrata i pisca Platona konačno je razrešen, u Platonovu korist.
Ali pobeda nije bila potpuna. Budući da su rukopisni kodeksi još bili
retki i skupi, intelektualna etika knjige, a i uma dubinskog čitaoca, ostala
je na relativno uskom sloju privilegovanih građana. Pismo, medij jezika,
pronašlo je svoj idealni medij u knjizi, mediju pisanja. Na knjigama je još
 PRODUBLJENA STRANiCA 57

bilo da pronađu svoj idealni medij - tehnologiju koja će im omogućiti

jeftinu, brzu i obilatu proizvodnju i distribuciju.

ot pr i l i k e 1 4 4 5 . godi ne nemački zlatar Johan Gutenberg napustio je

Strazbur, u kom je živeo nekoliko godina, da bi se vratio Rajnom u svoj
rodni grad Majnc. U sebi je nosio jednu veliku tajnu. Već je barem deset
godina kradom radio na nekoliko pronalazaka za koje je verovao da
će, kad ih kombinuje, poslužiti kao temelj sasvim nove vrste izdavač-
kog poslovanja. Video je priliku u automatizovanju proizvodnje knjiga i
drugih pisanih dela, pri čemu bi časnog pisara zamenila novoizgrađena
štamparska mašina. Nakon što je obezbedio dva pozamašna zajma od
Johana Fusta, svog imućnog suseda, Gutenberg je otvorio radionicu u
Majncu, kupio nešto materijala i alata, i prihvatio se posla. Koristeći
se svojim metalurškim znanjem, izrađivao je male, fleksibilne kalupe
u kojima je u metalnoj leguri izlivao slova, sva iste visine ali različitih
širina. Izlivena slova, ili pokretni slog, mogla su brzo da se slože tako da
sačine stranicu teksta spremnog za štampu, a zatim, kad se posao obavi,
da se ponovo rastave i preslože u novu stranicu.18 Gutenberg je projek-
tovao i poboljšanu verziju drvene štamparske prese s vijkom. Ta sprava
podseća na presu kojom se u to doba cedila vinova loza, a kojom se slika
stranice mogla preneti na pergament ili papir bez mrlja. A izumeo je i
treći suštinski element svog štamparskog sistema: boju na bazi ulja koja
se prima za metalni slog.
Dovršivši svoju štamparsku mašinu, Gutenberg ju je ubrzo iskoristio
za štampanje potvrda o opraštanju grehova za Katoličku crkvu. Posao
je cvetao, ali nije bio baš ono što je Gutenberg imao na umu. Iskoristio
je Fustov zajam i počeo da priprema svoje prvo veliko delo, veličan-
stveno dvotomno izdanje Biblije koje će nositi njegovo ime. Na 1200
stranica, svaka s 42 reda, Gutenbergova Biblija bila je odštampana s
masnim gotičkim slovima brižljivo izrađenim tako da imitiraju rukopis
najboljih nemačkih pisara. Biblija, za čiju je pripremu trebalo barem tri
godine, bila je Gutenbergov trijumf. A bila je i njegova propast. Godine
1455. odštampao je tek dvesta primeraka a već mu je ponestalo novca.
Ne uspevajući da plati kamate za kredit, bio je primoran da preda Fustu
štamparsku mašinu, slog i boju i da se odrekne trgovine štampanim mate-
rijalom. Fust, koji se obogatio tokom uspešne karijere trgovca, pokazao
58 PLITK0

se umešnim kao štampar onoliko koliko je Gutenberg bio umešan u štam-

parskoj mehanici. Zajedno s Peterom Šeferom, jednim od Gutenbergo-
vih najtalentovanijih radnika (i bivšim pisarom), zaokrenuo je poslova-
nje i poslovao s dobitkom, organizovao je prodaju i štampanje različitih
knjiga koje su se prodavale po celoj Nemačkoj i Francuskoj.19
Iako Gutenberg nije imao nikakvog udela u podeli zarade, njegova štam-
parska mašina postala je jedan od najvažnijih pronalazaka u istoriji. Zapa-
njujućom brzinom, bar po srednjovekovnim kriterijumima, štampanje
pokretnim slogom „izmenilo je lice i poredak stvari u čitavom svetu“, pisao
je Fransis Bejkon 1620. u svojoj knjizi No« organon, ,,pa se čini da nikakvo
gospođarstvo, nikakva sekta, nikakva zvezda nikada nije izvršila veći uticaj
na ljudske prilike.“20(Jedini pronalasci koji su dali tako snažan pečat čove-
čanstvu kao štamparska mašina, smatrao je Bejkon, bili su barut i busola.)
Pretvarajući nešto što je bio ručni rad u mehanički proces, Gutenberg je
promenio ekonomiju štampe i izdavaštva. Velike serije istovetnih prime-
raka mogla je masovno da proizvodi šačica radnika u manufakturi. Knjige,
dotad skupa, retka dobra, postale su obilna i pristupačna roba.
Godine 1483. jedna štamparska radionica u Firenci - vodile su je časne
sestre iz samostana sv. Jakova iz Ripolija - naplaćivala je tri florina za
štampanje 1025 primeraka novog prevoda Platonovih Dijaloga. Pisar bi
naplatio oko jedan florin da prepiše delo, ali proizveo bi samo jedan pri-
merak.21 Proizvodni troškovi dodatno su skresani s porastom upotrebe
papira, pronalaska uvezenog iz Kine, umesto skupljeg pergamenta. Kako
su cene knjiga nepovratno padale, nabujala je potražnja, koja je zauz-
vrat dovela do brzog širenja ponude. Nova izdanja preplavila su tržišta
Evrope. Po jednoj proceni, broj knjiga proizvedenih u pedeset godina
nakon Gutenbergovog pronalaska izjednačio se s brojem knjiga koje su
pre njega proizveli evropski pisari u hiljadu godina.22 Iznenada nastalo
obilje dotad retkih knjiga savremenici su smatrali „toliko zapanjujućim
da nameće pomisao na natprirodnu intervenciju“, zapisala je Elizabet
Ajzenštajn u knjizi Štamparska mašina kao činilac promene.23 Kad je
Johan Fust, na jednom od svojih prvih putovanja kao izdavač, doneo
veliku pošiljku jeftinih knjiga u Pariz, navodno su ga žandari proterali
iz grada pod sumnjom da se udružio s đavolom.24
Strah od đavolskog uticaja ubrzo se rasplinuo kad su ljudi masovno
počeli da kupuju i čitaju pristupačne proizvode štamparske mašine. Kad
je 1501. godine italijanski štampar Aldus Manucijus uveo na tržište džepni
 PRODUBLJENA STRANICA 59

format octavo, znatno manji od tradicionalnih formata folio i quarto,

knjige su postale još dostupnije, lakše prenosive i ličnije. Kao što je s
minijaturizacijom sata svako postao sam svoj vremenoznanac, tako je
minijaturizacija knjige pomogla da se čitanje knjiga protka sa svakod-
nevicom. Ono više nije pripadalo samo monasima i školovanima koji su
čitali u svojim tihim odajama. Cak je i osoba skromnijeg imovnog sta-
nja mogla da pomalo gradi sopstvenu biblioteku, što je omogućilo ne
samo da se čitanje proširi, nego i da se razmišlja kroz poređenje različitih
dela. „Svet je pun naučnika, preučenih nastavnika, biblioteka prostra-
nih“, uzvikuje Gargantua, naslovni lik Rableovog bestselera iz 1534, ,,da
već mislim da ni u doba Platona i Cicerona i Papinijana nije bilo tolike
zgode da se uči, kao sad.“2S
Ušlo se u začarani krug: dostupnost jeftinih knjiga pokretala je među
Ijudima želju da se opismene, a širenje pismenosti još je više podsticalo
potražnju za knjigama. Štamparska industrija eksplozivno je rasla. Kra-
jem 15. veka u gotovo 250 gradova Evrope već je bilo štamparija iz kojih
je do tad izašlo oko dvanaest miliona naslova. U 16. veku Gutenbergova
tehnologija preliva se iz Evrope u Aziju i na Bliski istok, a zatim i na oba
američka kontinenta nakon što su 1539. Španci dopremili štamparsku
mašinu u grad Meksiko. Početkom 17. veka štamparske mašine nalaze se
svuda i proizvode ne samo knjige nego i novine, naučne časopise i razne
druge serijske publikacije. Nastupa prvi veliki procvat štampane litera-
ture, s delima majstora kao što su Šekspir, Servantes, Molijer i Milton
- da i ne pominjem Dekarta i Bejkona - koja ulaze u inventar knjižara i
privatnih biblioteka čitalaca.
Sa štamparskih mašina nisu silazila samo savremena dela. Štampari su
proizvodili, nastojeći da izađu u susret potražnji javnosti za pristupačnim
štivom, velike serije klasika, kako na izvornom grčkom i latinskom tako i
u prevodima. Iako je motiv većini štampara bila želja za lakom zaradom,
distribucija starijih tekstova dala je novonastaloj kulturi knjige intelek-
tualnu dubinu i istorijski kontinuitet. Kako piše E. Ajzenštajn, štampar
koji „preštampava naizgled zastarela izdanja“ možda produbljuje sop-
stvene džepove, ali usput daje čitaocima „bogatiju, raznovrsniju hranu
od one što ju je nudio pisar“.26
S uzvišenim sadržajima dolaze i niži. Kičasti romani, teorije zavera,
žuto novinarstvo, propaganda i, naravno, hrpe pornografije slili su se na
tržište i pronašli svoje kupce u svim društvenim slojevima. Sveštenici i
60 PLITK0

političari pitali su se nije li, rečima prvog službenog knjiškog cenzora

iz 1660. godine, „hrišćanski svet snašlo više zia nego dobra s pronala-
skom tipografije".27 Slavni španski dramatičar Lope de Vega izrazio je
osećanje mnogih ljudi od ugleda kad je u svojoj drami Svi građani su
vojnici 1612. napisao:

Toliko knjiga - toliko zbrke!

Svud oko nas more knjiga
A većina ih je slinava.28

Ali ta slina bila je vitalna. Ona nije oslabila intelektualnu transformaciju

do koje je dovela štampana knjiga - naprotiv, samo ju je uvećala. Kako se
knjiga sve brže širila u popularnoj kulturi i bivalaprepoznata kao važan vid
provođenja slobodnog vremena, tako su i grublje, trivijalnije i bezobra-
znije knjige pomagale da se rasprostrani knjiška etika đubinskog, pažljivog
čitanja. „Ista tišina, osama i kontemplativan pristup svetu koji su se dotad
povezivali s potpunom posvećenošću duhovnosti“, piše E. Ejzneštajn,
„prate i čitanje trač-rubrika i crne hronike, ‘vragolastih priča’, ‘veselih
itaiijanskih knjižica’ i drugih ‘kvarnih pripovesti Pera i Mastila“.29 Uronili
mi u priču o Trboseku ili u psaltir, sinaptički efekat je isti.
Naravno, nisu svi postali čitaoci knjiga. Mnogi Ijudi - siromašni, nepi-
smeni, skrajnuti, nezainteresovani - nisu učestvovali u Gutenbergovoj
revoluciji, barem ne neposredno. Osim toga, mnogi stari oralni načini
razmene informacija ostali su popularni i među najgorljivijom čitalač-
kom publikom. Ljudi su i đalje čavrljali i raspravljali, pohađali preda-
vanja, slušali govore, javne polemike i propovedi.30 Tak\-e kvalifikacije
treba uvažiti - svaka generalizacija upotrebe nove tehnologije je nesavr-
šena - ali one ne menjaju činjenicu da je pojava štampe pokretnim slo-
gom bio ključan događaj u istoriji zapadnjačke kulture i razvoju zapad-
njačkog uma.
,,Za srednjovekovni tip uma“, piše Dž. Z. Jang, „iznošenje istinitih
tvrdnji zasnivalo se na pođudaranju čulnog iskustva sa simbolima reli-
gije.“31 Štamparska mašina je to promenila. „Kako su knjige postajale sve
uobičajenije, ljudi su dobili neposredniji uvid u opažanja drugih ljudi, sa
znatno većom tačnošću i s mnogo više sadržaja prenesenih informacija.“
Knjige su čitaocima omogućile da upoređuju svoje misli i iskustva ne
samo s verskim propisima, bilo da su ugrađeni u simbole ili ih izgovaraju
 PRODUBLJENA S T R A NIC A 61

sveštenici, nego i s mislima i iskustvima drugih ljudi.32 Socijalne i kul-

turne posledice bile su široke koliko i duboke, i sezale su od verskih i
političkih prevrata do uspona naučne metode na položaj glavnog sred-
stva za određivanje istine i unošenje smisla u doživljeno iskustvo. Tako
je nastalo ono što su mnogi smatrali „Republikom slova“, koja bar teoret-
ski svakome daje, kako kaže harvardski istoričar Robert Darnton, ,,dva
glavna obeležja građanstva, čitanje i pisanje.“33 Knjiški um, nekad spu-
tan u zabranu manastirskih ćelija i univerzitetskih kula, postao je opšti
um. Svet je, kako ga je video Bejkon, iznova stvoren.

vi še je vrsta č i t a n j a . D ejvid L eviu k n jiziScrollingforioardgovorio

aktuelnom prelasku sa štampanih zapisa na elektronske i primećuje da
pismene osobe „čitaju po ceo dan, uglavnom nesvesno“. Čitamo sao-
braćajne znakove, jelovnik, prelistavamo naslove, proveravamo šta piše
na popisu za kupovinu, a u prodavnici čitamo etikete na proizvodima
koje kupujemo. „Ti oblici čitanja“, kaže Levi, „obično su plitki i kratki“.
Te vrste čitanja zajedničke su nam s našim daljim precima koji su deši-
frovali oznake urezane na kamenčićima i školjkama. Ali, nastavlja Levi,
povremeno „čitamo intenzivnije i duže, te na neko vreme uranjamo u
ono što čitamo. Štaviše, neki od nas ne samo što čitaju na taj način, mi
sebe smatramo čitaocima.“34
Volas Stivens svojim izvanrednim dvostihovima pesme „Kuća beše
tiha, svet beše miran“ naročito pamtljivo i upečatljivo opisuje tu vrstu
čitanja o kojoj govori Levi:

Kuća beše tiha, svet beše miran.

Čitač je postao knjiga; a letnja noć

Kao da postade svesni bitak te knjige.

Kuća beše tiha, svet beše miran.

Reči su izgovarane kao da ne beše knjige.

Osim što se čitač nagnuo nad stranom,

Hteo je da se nagne, žarko je hteo da bude

Taj učenjakkome je njegova knjiga istinita, kome
62 PL I T K O

Letnja noć biva kao savršenstvo misli.

Kuća beše tiha jer takva je morala biti.

Tišina beše deo značenja, komad uma:

Savršen pristup strani.

Stivensova pesma opisuje, ali i traži dubinsko čitanje. Razumevanje

pesme zahteva um kakav pesnik opisuje. „Tišina" i ,,mirovanje“ pažnje
dubinskog čitaoca postaje ,,deo značenja" pesme, ona je put kojim „savr-
šenstvo“ misli i izraza dopire do stranice knjige. U metaforičnoj „letnoj
noći“ intelekta koji se sav posvećuje pesmi, pisac i čitalac se pretapaju i
zajedno stvaraju i dele „svesni bitak knjige“.
Nedavna istraživanja neuroloških efekata dubinskog čitanja Stivenso-
vim stihovima daju i naučnu patinu. U jednom fascinantnom radu, spro-
vedenom u Laboratoriji za dinamičku kogniciju Univerziteta Vašington
i objavljenom 2009. u časopisu Psychological Science, istraživači su sni-
manjem mozga proučavali šta se zbiva u glavama ispitanika dok čitaju
književnost. Otkrili su da „čitači mentalno simuliraju svaku novu situa-
ciju s kojom se susretnu kroz pripovedanje. Iz teksta se preuzimaju razne
pojedinosti o postupcima i osećajima, i integrišu se sa znanjima steče-
nim sopstvenim iskustvom“. Područja mozga koja se pritom aktiviraju
često „preslikavaju ona područja koja su inače uključena dok ljudi izvode,
zamišljaju ili posmatraju slične postupke u stvarnom svetu“. Dubinsko
čitanje, kaže glavni istraživač Nikol Spir, „nije nimalo pasivno“.35 Čita-
lac postaje knjiga.
Spona između knjige i njenog čitaoca oduvek je čvrsto simbiotska i
predstavlja vid intelektualne i umetničke oplodnje. Piščeve reči deluju
kao katalizator u umu čitaoca i podstiču ga na nove uvide, asocijacije i
percepcije, katkad čak i otkrovenja. Uostalom, i samo postojanje pažlji-
vog, kritičnog čitaoca podstiče autora na rad. Autoru ono daje samopo-
uzdanje s kojim će se upustiti u nove oblike izražavanja, savladati teške
i zahtevne misaone putanje, i odlutati u nepoznate i ponekad opasne
krajeve. „Svi veliki ljudi pisali su hrabro i zbog toga se nisu opravdavali",
kaže Emerson. „Znali su da će naposletku doći inteligentan čitalac i da
će im biti zahvalan,“36
Naša bogata književna tradicija nezamisliva je bez intimnih susreta
čitalaca i pisca do kojih dolazi između čekića i nakovnja korica knjige,
 PRODUBLJENA STRANiCA 63

Posle Gutenbergovog pronalaska začas su se proširile granice jezika:

pisci su se nadmetali da zapnu za oko sve zahtevnijim čitaocima i trudili
su se da izraze ideje i emocije sve jasnije, elegantnije i originalnije. Voka-
bular engleskog jezika, ranije ograničen na tek nekoliko hiljada reči, šire-
njem knjiga skočio je na milion.37 Mnoge nove reči u sebi su sadržavale
apstraktne pojmove koji dotad nisu postojali. Pisci su eksperimentisali sa
sintaksom i dikcijom, otvarajući nove staze mišljenja i maštanja. Citaoci
su rado putovali tim stazama pa su se izveštili u praćenju fluidne, složene
proze i stiha. Ideje koje su pisci bili kadri da izraze i čitaoci protumače,
postajale su sve kompleksnije i suptilnije, a argumenti su linearno tekli
na više stranica teksta. Kako se jezik širio, svest se produbljivala.
Produbljivanje nije prestajalo na dnu stranice. Nije preterano reći da
je pisanje i čitanje knjiga u ljudima probudilo intenzivniji i rafiniraniji
doživljaj sveta i prirode. „Izvanredna veština novih književnih umetnika
koji uspešno podražavaju ukus, dodir, miris i zvukpukim rečima, iziskuje
povišenu svesnost i bolju moć zapažanja čulnih doživljaja koje oni dalje
predaju čitaocu“, piše E. Ajzenštajn. Piscima je polazilo za rukom da,
poput slikara i kompozitora, „izmene percepciju“ i to tako da „obogate
a ne otupe čulne reakcije na spoljašnje nadražaje, da prošire a ne suze
saosećajne reakcije na raznolika ljudska iskustva".38Reči u knjigama nisu
samo ojačale sposobnost apstraktnog mišljenja u ljudima; one su obo-
gatile njihov doživljaj fizičkog sveta, sveta izvan knjige.
Jedna od najvažnijih pouka koje nam daje proučavanje neuroplastič-
nosti jeste da se naše mentalne sposobnosti, upravo sam naš nervni sklop,
koji razvijamo zbog jednog cilja, mogu iskoristiti i u druge svrhe. Ospo-
sobivši svoje umove za disciplinu praćenja niti argumentacije ili pripo-
vedanja kroz niz štampanih strana, naši preci postali su kontemplativniji,
refleksivniji i maštovitiji. „Nove misli lakše padaju na um mozgu koji je
već naučio da se preuredi tako da može da čita“, kaže Merien Volf; ,,sve
finije intelektualne veštine koje je osnaživalo čitanje i pisanje, proširile
su naš intelektualni repertoar".39 Tišina dubinskog čitanja postala je,
kako je to shvatio Stivens, ,,deo uma“.
Knjige nisu bile jedini razlog zbog kog će se u godinama nakon pro-
nalaska štamparske mašine preobraziti ljudska svest - mnoge druge
tehnologije, kao i društveni i demografski trendovi, imali su pritom
važnu ulogu - ali knjige su bile u samom središtu te promene. Kako je
knjiga postala primarno sredstvo razmene novih znanja i uvida, njena
64 PLITKO

intelektualna etika ugradila se u temelje naše kulture. Knjiga je omo-

gućila delikatnu i suptilnu samospoznaju kakvu nalazimo u Vordsvor-
tovom Preludijumu i Emersonovim esejima, kao i pođjednako profi-
njeno razumevanje društvenih i privatnih odnosa kakvo ćemo iščitati u
romanima Džejn Ostin, Gistava Flobera i Henrija Džejmsa. Čak i veliki
eksperimenti u nelinearnom pripovedanju 20. veka kod pisaca poput
Džejmsa Džojsa i Vilijama Barouza, bili bi nezamislivi da njihovi autori
nisu mogli da računaju na pažljive i strpljive čitaoce. Kad se transkribuje
na stranicu, tok svesti postaje knjiški i linearan.
Etika knjige ne izražava se samo u onome što obično smatramo knji-
ževnošću. Ona je postala i etika istorijskih dela, poput Gibonovog Opa-
danja ipropasti Rimskog Carstva. Postala je i etika filozofa te je uticala
na Dekartovu, Lokovu, Kantovu i Ničeovu misao. Konačno i ključno,
ona je postala etika naučnika. Može se braniti stav da ako treba izabrati
jedno jedino najuticajnije delo 19. veka, taj naslov pripada Darvinovom
Postanku vrsta. U 20. veku etika knjige prožela je tako raznolike spise
kao što su Ajnštajnova Relativnost, Kejnzova Opsta teorija zaposlenosti,
kamata i novca, Struktura naučnih revolucija Tomasa Kuna i Tiho pro-
leće Rejčel Karson. Nijedno od tih monumentalnih intelektualnih dosti-
gnuća ne bi bilo moguće da nije bilo promena u čitanju i pisanju - pa
onda i u percepciji i mišljenju - koje je proizvela efikasna reprodukcija
dugih pisanih formi na štampane stranice.

kao 1 naši preci upoznimgodinamasrednjegveka, danassmo senašli

između dva tehnološka sveta. Nakon 550 godina, štamparska mašina i
njeni proizvodi izlaze iz središta na marginu našeg intelektualnog života.
Taj prelaz započeo je sredinom 20. veka kad smo počeli da posvećujemo
sve više svog vremena i pažnje jeftinim, obilnim i beskrajno zabavnim
proizvodima prvog talasa električnih i elektronskih medija: radiju, kine-
matografu, gramofonu, televiziji. Ali te tehnologije uvek su bile ogra-
ničene svojom nemogućnošću da prenesu pisanu reč. Mogle su da isti-
snu, ali ne i da zamene knjigu. Glavna struja kulture i dalje je tekla kroz
štamparsku mašinu.
Sada je glavni tok skrenut u novi kanal. To se dogodilo brzo i odlučno:
elektronska revolucija približava se svom vrhuncu kako računar - stoni,
prenosni, ručni - postaje naš stalan pratilac, a internet omiljen medij za
 PRODUBLJENA STRANICA 65

skladištenje, obradu i razmenu informacija svih vrsta, uključujući tek-

stualne. Taj novi svet još uvek je, naravno, svet pisma i sadrži poznate
slovne simbole. Ne možemo da se vratimo u izgubljeni oralni svet, kao
što ni vreme ne možemo da vratimo u ono od pre jednog sata.40 „Pisanje,
štampanje i računar“, piše Volter Ong, „sve su to načini tehnologizova-
nja sveta“, a kad se svet tehnologizuje onda ne može da se detehnologi-
zuje.41 Ali svet ekrana, kako već pomalo uviđamo, bitno se razlikuje od
sveta knjiške strane. Nastupa nova intelektualna etika. Putevi u našem
mozgu još jednom menjaju trasu.
 Digresija

o Liju de Forestu i njegovom

veličanstvenom Audionu

svi moderni medi j i izviruizistogpronalaska,kojisedanasretkopomi-

nje iako je imao jednako odlučujuću ulogu u formiranju društva kao i
motor s unutrašnjim sagorevanjem ili električna sijalica. Taj pronalazak
zvao seAudion. Bio je to prvi elektronski pojačavač zvuka, a čovek koji
ga je stvorio zvao se Li de Forest.
Čaki po visokim kriterijumima američkih pronalazača kao ludih geni-
jalaca, De Forest je bio čudak. Nedobronameran, zle ćudi, prezren od
svih - u srednjoj školi proglasili su ga „najrazmaženijim dečakom" -
terao ga je neizmeran ego i podjednako pregolem kompleks niže vred-
nosti.1 Kad se nije ženio ili razvodio, prekidao odnose s kolegama ili
dovodio posao do propasti, obično je provodio vreme na sudu braneći
se od optužbi za prevaru ili kršenje patentnih propisa - ili tužeći nekog
od svojih brojnih neprijatelja.
De Forest je odrastao u Alabami kao sin upravnika škole. Pošto je
1896. doktorirao elektrotehniku na Jejlu, proveo je deset godina prčka-
jući po najnovijoj radijskoj i telegrafskoj tehnici u očajničkoj potrazi za
prelomnim otkrićem kojim će se proslaviti i obogatiti. Njegov trenutak
dolazi 1906. godine. Ni sam sasvim ne znajući šta radi, uzeo je standar-
dnu bipolarnu elektronsku cev koja šalje električnu struju iz jedne žice
(katode) u drugu (anodu), i dodao joj treću žicu, čime je diodu pretvorio
u triodu. Ispostavilo se da kad propusti malo naelektrisanje kroz treću
 0 LIJU D E FORESTU 67

žicu - rešetku - ona pojača struju koja teče između katode i anode. Taj
uređaj, kako ga je opisao u svojoj patentnoj prijavi, mogao je da se pri-
meni za „pojačavanje slabih električnih struja“.2
Pokazalo se da će De Forestov naizgled skroman pronalazak prome-
niti svet. Budući da je mogao da se koristi za pojačavanje električnih
signala, bio je upotrebljiv i za pojačavanje radijskih transmisija koje se
šalju i primaju kao radio-talasi. Radio-uređaji dotad su imali veoma ogra-
ničen spektar upotrebe jer im je doseg bio izuzetno mali. Bežični pre-
nos na velike udaljenosti postao je moguć s Audionom, a to je otvorilo
vrata radijskom emitovanju. Osim toga, Audion je postao kritičan sasto-
jak novog telefonskog sistema koji omogućuje međugradske i međuna-
rodne pozive.
De Forest to tada nije mogao da zna, ali on nas je uveo u doba elektro-
nike. Električna struja je, jednostavno rečeno, tok elektrona, a Audion
je bila prva sprava koja omogućuje da se precizno kontroliše intenzitet
tih tokova. Kako je 20. vek odmicao, triodne cevi su postepeno postale
tehnološko srce industrije modernih komunikacija, zabave i medija.
Nalazile su se u radio-predajnicima, odašiljačima i prijemnicima, u haj-
faj linijama, u razglasima, u pojačalima za gitare. Cevni sistemi u mnogim
ranim digitalnim računarima služili su i kao jedinice obrade i skladištenja
podataka. Prvi centralni računari često su imali desetine hiljada trioda.
Kad su pedesetih godina umesto elektronskih cevi počeli da se koriste
tranzistori - manji, jeftiniji i pouzdaniji jer nemaju pokretne delove -
nastala je eksplozija popularnosti elektronskih uređaja. U minijaturizo-
vanom obliku tranzistorske triode, pronalazak Lija de Foresta postao je
glavno pogonsko sredstvo našeg informatičkog doba.
Kad se sve sabere i oduzme, De Forest nije bio sasvim siguran treba li
da se raduje ili zgražava nad svetom koji je nastao zahvaljujući njemu. U
članku „Osvit elektronskog doba“, koji je 1952. objavio u magazinu Popu-
lar Mechanics, šepuri se kao petao kad govori o svom Audionu, „tom
malom žiru iz kojeg je niknuo divovski hrast koji se danas nadvija nad
čitavim svetomh Istovremeno se žali na „moralnu izopačenost“ komer-
cijalnih elektronskih medija. „Kad vidimo da je većina današnjih radio-
programa idiotskog kvaliteta, mora da nas uhvati melanholija zbog našeg
nacionalnog mentalnog nivoa“, napisao je.
De Forest je bio još snuždeniji u predviđanju buduće primene elek-
tronike. Verovao je da će „fiziolozi elektrona" jednog dana moći da
68 PLITK0

posmatraju i analiziraju „misaone ili moždane talase“ što će dovesti do

toga da se „radost i tuga [mogu] meriti sasvim određenim, kvantita-
tivnim jedinicama". Konačno zaključuje da će „profesori možda moći
da usade znanja u nevoljne mozgove svojih učenika 22. veka. Kakve se
jezive političke mogućnosti kriju u tome! Budimo srećni što takve stvari
čekaju tek naše potomstvo a ne nas.“3
 Pet

svt t u I j i s H j u r ' b i i j c r si»r. o u t

proleće 1954, kad su prvi digitalni računari ulazili u masovnu

proizvodnju, briljantni britanski matematičar Alan Tjuring ubio
se tako što je začinio cijaniđom pa pojeo jabuku - upravo ono
voće koje je uz nemerljivu cenu ubrano s drveta spoznaje dobra i zla.
Tjuring, koji je celog svog kratkog života pokazivao, kako kaže jedan
biograf, „nevinost s drugog sveta",1 imao je u Drugom svetskom ratu
ključnu ulogu u razbijanju koda Enigme, jedne vrste đorađene pisaće
mašine kojom su nacisti šifrovali i dešifrovali vojne naredbe i druge oset-
ljive poruke. Razbijanje Enigme bio je uspeh epskih razmera, ono je
neposredno uticalo na preuzimanje ratne prevlasti i konačnu pobedu
saveznika, iako nije spasilo Tjuringa od poniženja kad su ga nekoliko
godina posle uhapsili zbog seksa s muškarcem.
Danas Alana Tjuringa najviše pamtimo kao tvorca zamišljenog raču-
narskog uređaja koji je anticipirao pojavu modernog računara i ujedno
poslužio kao šablon za njegovu izradu. Tjuringu su bile tek dvadeset i
četiri i upravo je bio imenovan za docenta na Univerzitetu Kembridž,
kad je 1936. u članku „O izračunljivim brojevima, s primenom u Ents-
cheindungsproblemu“ uveo pojam Tjuringove mašine, kako će kasnije
biti nazvana. Pišući taj rad, Tjuringu je bila namera da pokaže kako ne
postoji savršeni logički ili matematički sistem - da će uvekpostojati neki
iskaz za koji će biti nemoguće da se zaključi je li istinit ili neistinit, koji će
ostati „neizračunljiv". Da bi izveo taj zaključak, zamislio je jednostavan
70 P L.! 1 K C

digitalni računar koji može da sledi kodirane naredbe da čita, piše i briše
simbole. Takav računar, pokazao je Tjuring, može se programirati da
obavlja funkcije bilo kog uređaja za obradu informacija. Bila je to Tju-
ringova „univerzalna mašina“.2
U kasnijem članku, „Računarske mašine i inteligencija“, Tjuring je
objasnio kako postojanje programablinih računara „ima jednu važnu
posledicu, ako se problem brzine ostavi po strani - nije nužno da se
projektuju zasebne nove mašine za različite računarske postupke. Svi
ti postupci mogu da se izvedu na jednom digitalnom računaru koji je u
različitim slučajevima programiran na odgovarajući način.“ „U tom smi-
slu“, zaključuje, „svi digitalni računari su ekvivalentni".3Tjuring nije prvi
osmislio mogući način rada digitalnog računara - više od jednog veka
ranije Čarls Bebidž, još jedan britanski matematičar, izradio je projekat
„analitičke mašine“ koju je zamislio kao „mašinu najopštije prirode“4- ali
čini se da je Tjuring prvi shvatio bezgraničnu prilagodljivost računara.
Ipak nije mogao da predvidi način na koji će njegova univerzalna
mašina samo nekoliko decenija po Tjuringovoj smrti postati naš uni-
verzalni medij. Budući da se različite vrste informacija koje se distribu-
iraju tradicionalnim medijima - reči, brojevi, zvukovi, pokretne slike
- mogu prevesti u digitalni kod, sve one mogu da se ,,izračunaju“. Sve -
od Betovenove Devete do porno-videa - može da se svede na niz nula
i jeđinica i tako se obradi, prenese i prikaže ili odsvira na racuna.ru.
Danas, s internetom, iz prve ruke vidimo iznenađujuće posledice Tju-
ringovog otkrića. Mreža, koja se sastoji od miliona računara i baza poda-
taka, jeste Tjuringova mašina neizmerne snage koja - kako Tjuringovim
mašinama priliči - na sebe preuzima sve naše intelektualne tehnologije.
Ona postaje pisaća mašina i štamparska mašina, karta i sat, kalkulator i
telefon, pošta i biblioteka, radio i televizija. Štaviše, preuzima i funkcije
drugih računara; sve više i više naših programa vrti se preko interneta -
,,u oblaku“, kako to vole da kažu tipovi iz Silicijumske doline - umesto
na našim kućnim računarima.
Tjuring je naglašavao da je brzina ograničavajući faktor njegove uni-
verzalne mašine. Čak i najraniji digitalni računari teoretski su mogli da
izvrše bilo koji zadatak obrade podataka, ali za složene zadatke - recimo,
obrada fotografija - trebalo bi im previše vremena, a i mnogo bi koštali
da bi bili isplativi. Čovek u mračnoj foto-komori, naoružan posudicama
s hemikalijama, obavljao je taj posao znatno brže i jeftinije. Brzinska
 M c DIJ NAJOPŠTIJE PRiRODE 71

ograničenja računarstva, međutim, pokazala su se kao tek privremena

prepreka. Otkad je četrdesetih godina prošlog veka napravljen prvi cen-
tralni računar, vratolomno se povećavala brzina računara i mreža za
upravljanje podacima, a troškovi obrade i prenosa podataka jednako brzo
su padali. U protekle tri decenije, broj instrukcija koje je elektronski čip
u stanju da izvrši u sekundi gotovo se udvostručavao svake tri godine,
dok se troškovi obrade naredaba gotovo prepolovljavaju svake godine.
Sve u svemu, cena tipičnog računarskog zadatka pala je za 99,9 posto
od šezdesetih godina.5 Propusnost mreže pritom se povećava jednako
brzo, pa se promet na internetu udvostručavao prosečno svake godine
nakon izuma World Wide Weba.6Primene računara koje su u Tjuringo-
vim danima bile nezamislive, danas su deo svakodnevice.
Web kao medij razvija se tako da ponavlja, kao na ubrzanom snimku,
celu istoriju modernih medija. Stotine godina saželo se u par decenija.
Prva sprava za obradu informacija koju je Mreža replikovala bila je
Gutenbergova štamparska mašina. Budući da je prilično jednostavno
prevesti tekst u programski kod i deliti ga po mrežama - naime, za
skladištenje teksta ne treba mnogo memorije, kao ni velika propu-
snost za prenos niti velika procesna snaga za prikazivanje - rane Web
stranice obično su se sastojale isključivo od tipografskih simbola. I
sam pojam kojim opisujemo ono što gledamo na ekranu - stranice -
naglašava njihovu vezu sa štampanim dokumentima. Izdavači maga-
zina i novina, shvativši kako velike količine teksta prvi put u isto-
riji mogu da se emituju onako kako to oduvek čine radio i televizija,
među prvima su otvorili poslovne Web stranice na kojima su objav-
ljivali članke, delove iz tekstova i druge napise. Lakoća s kojom su se
reči prenosile dovela je do brzog i masovnog usvajanja e-maila, koji
je lično pismo učinio zastarelim.
Kako su padali troškovi memorije i prenosa podataka, u Web stra-
nice su počele da se umeću fotografije i crteži. Slike su u početku, kao i
tekst koji su najčešće pratile, bile crno-bele i mutne zbog niske rezolu-
cije. Izgledale su kao prve fotografije štampane u novinama sto godina
ranije. Ali kapacitet Mreže proširio se tako da može da radi sa slikama
u boji i veličina i kvalitet enormno su im se povećali. Uskoro smo počeli
da vrtimo male animacije, koje kao da su imitirale trzave pokrete kineo-
grafa, knjiga crteža koji se animiraju brzim okretanjem stranica, popu-
larnih krajem 19. veka.
72 PLIT K0

Zatim je Web počeo da preuzima posao tradicionalne opreme za

obradu zvuka - radija, gramofona i kasetofona. Prvi zvuci koji su se
čuii preko Mreže bili su govorni, ali ubrzo su se pojavili muzički isečci
a zatim i cele pesme pa i čitave simfonije, snimljene sve vernije i vernije.
Svoju ulogu u tome imao je i razvoj softverskih algoritama, kao što su
oni kojima se stvaraju MP3 datoteke; ti algoritmi iz muzičkih i drugih
snimaka brišu zvukove koje ljudsko uvo slabije čuje. Sledeći takve algo-
ritme, zvučne datoteke mogu značajno da se smanje, s tek neznatnim
gubicima kvaliteta. I telefonski pozivi počinju da zaobilaze tradicionalne
telefonske linije te se preusmeravaju na optičke kablove interneta.
Kad je na Mrežu konačno stigao video, ona je na sebe preuzela teh-
nologije kinematografa i televizije. Budući da prenos i prikaz pokret-
nih slika postavlja velike zahteve pred računare i mreže, u početku smo
video-snimke gleđali u sićušnim prozorima čitača Weba. Sličice bi često
tekle isprekidano ili bi zastajale, ponekad nesinhronizovano s prate-
ćim zvukom. Ali ubrzo i tu đolazi do poboljšanja. Posle samo neko-
Iiko godina, složene trodimenzionalne računarske igrice počeli smo da
igramo na internetu, a kompanije poput Netflixa i Applea svojim potro-
šačima dostavljaju kvalitetne snimke filmova i TV-emisija preko mreže.
Čak i dugo obećavani ,,video-telefon“ napokon postaje stvarnost kako
Web kamere ulaze na popis standardne opreme računara i televizora
povezanih na Mrežu, a popularna usluga internetske telefonije (Skype)
dobija i mogućnost video-razgovora.

o d v e ć i n e mas ovni h me di j a koje zamenjuje, Mreža se razlikuje na

jedan očigledan i veoma važan način: dvosmerna je. Preko mreže poruke
možemo da šaljemo i primamo. Utoliko je taj sistem mnogo korisniji.
Mogućnost razmene informacija, preuzimanja ali i postavljanja sadr-
žaja, pretvorila je internet u prostran teren za trgovinu i poslovanje. S
tek nekoliko pritisaka mišem, Ijudi mogu da pretražuju virtuelne kata-
loge, da naručuju, prate pošiljke i ažuriraju svoje podatke u korporativ-
nim bazama podataka. Ali Mreža nas ne povezuje samo s preduzećima
- povezuje nas i međusobno. Ona je i medij ličnog promovisanja, a ne
samo komercijalnog. Milioni ljudi njome se služe zbog distribucije sop-
stvenih digitalnih radova, bilo da je reč o blogovima, video-snimcima,
fotografijama, muzičkim i govornim snimcima, ali i zato da kritikuju,
 M EDIJ NAJOPŠTIJE PR'R0 DE 73

uređuju ili na drugi način modifikuju rad drugih Ijudi. Golema, volon-
terska Wikipedia, uglavnom amaterskivideo-servis YouTube, ogromno
skladište fotografija Flickr, sveobuhvatni blogovski kompendijum Huf-
fington Post - svi ti popularni medijski servisi bili su nezamislivi pre
dolaska Weba. Interaktivnost medija pretvorila je Web u globalno oku-
pljalište na kojem se ljudi sastaju i razgovaraju, ogovaraju, svađaju se,
prave važni i koketiraju na Facebooku, Twitteru, MySpaceu i drugim
socijalnim (i ponekad antisocijalnim) mrežama.
Sa širenjem svih načina upotrebe interneta, silno se povećala koli-
čina vremena koje posvećujemo tom mediju, a sve brže veze nam pri-
tom omogućuju da budemo delotvorniji dok smo spojeni na internet.
Odrasle osobe u Severnoj Americi 2009. godine provodile su na inter-
netu prosečno dvanaest sati nedeljno, što je dvostruko više nego 2005.7
Ako govorimo samo o odraslima koji imaju pristup internetu, broj pro-
vedenih sati značajno raste na preko sedamnaest nedeljno. Kad je reč
o mlađim odraslim osobama, brojka je još veća; Ijudi u svojim đvade-
setima provode na internetu više od devetnaest sati nedeljno.8 Deca u
Americi starosti od dve do jeđanaest godina služila su se internetom
oko jedanaest sati nedeljno 2009. godine, što je povećanje od preko
šezdeset posto u odnosu na 2004.9 Tipičan Evropljanin 2009. je bio
na vezi gotovo osam sati nedeljno, oko trideset posto više nego 2005.
Evropljani u svojim dvadesetima bili su na internetu prosečno oko dva-
naest sati neđeljno.10 U međunarođnom istraživanju sprovedenom na
27.500 odraslih ispitanika od 18 do 55 godina otkriveno je da ljudi pro-
vode trideset posto slobodnog vremena na internetu, u čemu pred-
njače Kinezi, koji Mreži posvećuju četrdeset četiri posto svog dana
izvan radnog vremena.11
Te brojke ne uključuju vreme koje Ijudi provode za mobilnim telefo-
nima i drugim ručnim računarima razmenjujući sms poruke, čija upo-
treba takođe ubrzano raste. Tekstualne poruke danas su jedan od naj-
češćih načina upotrebe računara, naročito kod mlađih ljudi. Početkom
2009. prosečan korisnik mobilnog telefona u Americi slao je i primao
oko 400 sms poruka mesečno, preko četiri puta više nego 2006. Prose-
čan američki tinejdžer slao je i primao vrtoglave 2272 poruke mesečno.12
U čitavom svetu preko mobilnih telefona svake godine prođe dobrano
preko dva biliona sms poruka, što daleko premašuje broj telefonskih
poziva.13 Zahvaljujući našim uvek dostupnim uređajima i sistemima za
74 PLITKO

razmenu poruka, „zapravo nikad ne moramo da prekidamo vezu“, kaže

Dejna Bojd, sociolog koja radi za Microsoft.14
Često se pretpostavlja da je vreme koje posvećujemo Mreži nekad
odlazilo na gledanje televizije. Statistika, međutim, kaže nešto drugo.
Većina studija medijske aktivnosti ukazuje na to da s porastom korišće-
nja interneta gledanje televizije ili stagnira ili raste. Prema rezultatima
kompanije Nielsen, koja dugo prati korišćenje medija, kroz čitavu eru
Weba povećava se vreme koje Amerikanci posvećuju gleđanju televizije.
Između 2008. i 2009. broj sati provedenih pred televizorom narastao
je za daljih dva posto i dosegao 153 sata mesečno, što je najviši nivo gle-
danja televizije otkad je pedesetih Nielsen počeo da prikuplja podatke
(i ne uključuje vreme provedeno u gledanju televizijskog programa na
računaru ).151 u Evropi se televizija gleda više nego ikad. Prosečan Evro-
pljanin 2009. je gledao tv više od dvanaest sati nedeljno, gotovo sat vre-
mena više nego 2004.16
Istraživanje koje je 2006. provela kompanija Jupiter Research otkrila
je „ogromno preklapanje“ gledanja TV-a i pretraživanja Weba; četrde-
set i četiri posto najvatrenijih ljubitelja televizije (onih koji gledaju 35
ili više sati televizijskogprograma nedeljno), istovremeno su i najinten-
zivniji korisnici Mreže (u kategoriji su ljudi koji provode 30 ili više sati
na internetu nedeljno).17 Drugim rečima, porast koiičine vremena pro-
vedenog na internetu povećao je ukupno vreme koje provodimo pred
raznim ekranima. Prema jednoj ekstenzivnoj studiji koju je 2009. spro-
veo Centar za medijski dizajn Državnog univerziteta Bol, većina Ame-
rikanaca nezavisno od uzrasta provodi barem osam i po sati dnevno
gledajući u televizijski ekran, računarski monitor ili displej mobilnog
telefona. Često istovremeno koriste dva ili čak sva tri uređaja.18
Međutim, s porastom upotrebe Mreže opada vreme koje provodimo
čitajući štampane publikacije - posebno novine i časopise, ali i knjige.
Od četiri glavne kategorije medija, štampa je danas na poslednjem mestu,
iza televizije, računara i radija. Prema Zavodu za statistiku rada SAD-a,
vreme koje je 2008. godine prosečan Amerikanac stariji od četrnaest
godina posvetio čitanju štampanih knjiga palo je na 143 minuta nedeljno,
što je za jedanaest posto manje nego 2004. Mladi odrasli ljudi, u staro-
snoj grupi između 25 i 34 godine, koji pripadaju najintenzivnijim kori-
snicima Mreže, 2008. godine čitali su štampane publikacije ukupno tek
49 minuta nedeljno, što je pad od strmoglavih 28% u odnosu na 2004.19
 M ED IJ NAJOPSTIJE PRIRODE 75

U maloj ali značajnoj studiji sprovedenoj 2008. za časopis Adiveelc, četiri

tipična Amerikanca - berberin, hemičar, direktor osnovne škole i agent
za prodaju nekretnina - praćeni su jedan dan te je dokumentovano kako
se služe medijima. Navike im se znatno razlikuju, ali jedno im je zajed-
ničko, kako kažu u časopisu: „Sve vreme posmatranja nijedno od njih
četvoro nije otvorilo nikakav štampani medij “20 Zbog sveprisutnosti
teksta na Mreži i na našim telefonima, gotovo je sigurno da danas čitamo
više reči nego pre dvadeset godina, ali posvećujemo manje vremena čita-
nju reči odštampanih na papiru.
Internet se, kao i personalni računar pre njega, pokazao tako kori-
snim na tako mnogo načina da smo pozdravljali svako širenje njegovog
dosega. Retko smo zastajali da se zamislimo nad medijskom revoluci-
jom (a još ređe da je dovedemo u pitanje) koja se odvija svuda oko nas, u
našim domovima, na radnim mestima, u školama. Sve do dolaska Mreže,
istorija medija pripoveda o fragmentaciji. Različite tehnologije napre-
dovale su različitim putevima, što je dovelo do razvoja za njih specija-
lizovanih instrumenata. Knjige i novine prikazivale su tekst i slike, ali
nisu mogle da barataju zvukom i slikom. Vizuelni mediji poput kinema-
tografa i televizije nisu bili prikladni za prikaz teksta, osim u najmanjim
količinama. Radio, telefon, gramofon i kasetofon ograničavali su se na
prenos zvuka. Ako ste hteli da računate, uzimali ste kalkulator. Ako ste
hteli da saznate neku činjenicu, tražili ste je po enciklopedijama ili zbor-
nicima. Proizvodni deo tog posla bio je podjednako fragmentaran kao
i potrošački. Ako je neko preduzeće naumilo da prodaje reči, štampalo
ih je na papir. Ako je rešilo da prodaje filmove, prenosilo ih je na filmsku
traku. Ako je htelo da prodaje pesme, otiskivalo ih je na vinilne ploče ili
snimalo na magnetnu traku. Ako je odlučilo da distribuira TV-program
i reklame, emitovalo ih je velikom antenom ili ih slalo debelim crnim
koaksijalnim kablovima.
Onog trenutka kad se informacije digitalizuju, granice medija se
rasplinjuju. Na mesto više specijalizovanih instrumenata dolazi jedan
svenamenski. A budući da je ekonomija digitalne proizvodnje i distri-
bucije gotovo uvek nadmoćna u odnosu na ono što joj je prethodilo -
trošak stvaranja elektronskih proizvoda i njihov prenos Mrežom iznosi
tek delić troška proizvodnje fizičkih dobara i njihovog prenošenja po
skladištima i prodavnicama - pomak je veoma brz, sledeći neumitnu
logiku kapitalizma. Danas gotovo sva preduzeća distribuiraju digitalne
76 PLITKO

verzije svojih proizvoda preko Mreže, i skoro sav rast potrošnje medij-
ske robe odvija se na internetu.
To ne znači da su se izgubile tradicionalne međijske forme. Još uvek
kupujemo knjige i još se pretplaćujemo na časopise. I dalje idemo u
bioskop i slušamo radio. Neki od nas još kupuju muziku na c d -u a fil-
move na d v d -u . Nekolicina nas čak tu i tamo kupi novine na kiosku.
Kad nove tehnologije dolaze na mesto starih, stare tehnologije se često
koriste još dugo, a ponekad nikad ne prestanu da se koriste. Još dece-
nijama posle pronalaska pomičnog sioga mnoge knjige i dalje su ručno
prepisivali pisari ili su se štampale na drvenim presama - a neke od naj-
lepših knjiga još se i danas proizvode na taj način. Prilično veliki broj
Ijudi još uvek sluša vinilne ploče, snima filmskim foto-aparatima i traži
telefonske brojeve u štampanim imenicima. Ali stare tehnologije gube
svoju ekonomsku i kulturnu snagu. Postaju slepe ulice napretka. Pro-
izvodnja i potrošnja idu za novim tehnologijama, one upravljaju pona-
šanjem ljudi i oblikuju im percepciju. Upravo iz tog razloga budućnost
znanja i kulture više ne pripada knjigama ni novinama, televizijskim ni
rađijskim emisijama, vinilnim ni kompaktnim pločama. Budućnost je
u digitalnim datotekama koje se brzinom svetlosti kreću našim univer-
zalnim medijem.

„ nov i meoij nikad nije dodatak starom“, pisao je Makluan u Razume-

vanju medija, ,,i nikad ga ne ostavlja na miru. Nikad ne prestaje da tlači
starije medije dok za njih ne nađe novi oblik i položaj“.21 Za to njegovo
zapažanje danas možemo da kažemo kako je naročito dobro pogođeno.
Tradicionalni mediji, čaki oni elektronski, preoblikuju se i repozicioni-
raju prelazeći na digitalnu distribuciju. Kad Mreža apsorbuje neki medij,
ona ga ponovo stvara prema svojoj slici i prilici. Nije reč o tome da mu
ona tek razlaže fizički oblik; u njegov sadržaj ona ubacuje hiperveze, kida
ga na pretražive komade i okružuje sadržajem svih drugih medija koje
je apsorbovala. Svi ti vidovi preoblikovanja sadržaja menjaju i način na
koji taj sadržaj koristimo, doživljavamo, pa čak i razumemo.
Stranica teksta na internetu koju gledamo na monitoru računara
možda izgleda slično stranici odštampanog teksta. Ali pri kretanju Web
stranicom i pritiskanju mišem po njoj uključene su fizičke radnje i čulni
podražaji sasvim drugačiji od onih do kojih dolazi kad držimo i listamo
 M ED!J NAJOPŠTIJE PRiRODE 77

knjigu ili časopis. Istraživanja pokazuju da kognitivni čin čitanja podra-

žava ne samo naše čulo vida nego i čulo dodira. Ono je i taktilno i vizu-
elno. „Svako čitanje je višečulno“, piše An Mangen, norveška profesorka
književne teorije. Postoji „ključna spona“ između „čulno-motoričkog
doživljaja materijalnosti“ pisanog dela i „kognitivne obrade njegovog
tekstualnog sadržaja".22 Premeštanjem s papira na ekran ne menja se
samo način kojim se krećemo pisanim delom. Taj pomak utiče i na nivo
pažnje koji mu posvećujemo i na to koliko se u njega udubljujemo.
Hiperveze menjaju i naš đoživljaj medija. U jednom smislu, te veze su
varijanta tekstualnih aluzija, citata i fusnota koje su odavno uobičajeni
elementi u tekstu. Ali njihov efekat na nas kao čitače nikako nije isti.
Hiperveze nas ne upućuju samo na neko relevantno ili dodatno delo; one
nas guraju u njega. Podstiču nas da uronimo u niz tekstova i izronimo iz
njih, umesto da održavamo pažnju samo na jednom tekstu. Hiperveze su
osmišljene tako da nam privlače pažnju. Njihova vrednost kao sredstva
za navigaciju neodvojiva je od njihovog efekta skretanja pažnje.
I pretraživost dela na internetu predstavlja varijantu starijih pomagala
za navigaciju poput sadržaja, indeksa i konkordancije. Ali i tu se efekti
razlikuju. Kao što je slučaj i s hipervezama, lakoća i dostupnost pretraži-
vanja znatno pojednostavljuju skakanje s jednog digitalnog dokumenta
na drugi, mnogo više nego što bi se moglo sa štampanim dokumentima.
Tako postaje teško da se ostane na jednom mestu, a vezanost za to mesto
je tek neznatna. I pretraživanje vodi fragmentaciji dela objavljenih na
internetu. Postojanje pretraživača često nam odvlači pažnju na pojedine
delove teksta, na nekolicinu reči ili rečenica koje su izrazito relevantne
za ono što nas u tom trenutku zanima, i malo šta nas podstiče da tek-
stu pristupamo kao celovitom delu. Kad pretražujemo Web, ne vidimo
šumu. Ne vidimo čak ni stabla. Vidimo izdanke i listove. Kako kompa-
nije poput Googlea i Microsofta usavršavaju svoje pretraživače audiovi-
zuelnih sadržaja, sve više proizvoda prolazi taj postupak fragmentacije
koji je već postao karakterističan za pisana dela.
Kombinovanjem više različitih vrsta informacija na jednom ekranu,
multimedijska Mreža još više rasparčava sadržaj i ometa našu pažnju. Na
istoj Web stranici može se naći par pasusa teksta, video ili audio zapis,
elementi za navigaciju, razne reklame i nekoliko programčića, tako-
zvanih ividgeta, koji se vrte zasebno. Svi znamo koliko takva kakofonija
podražaja može da nas dekoncentriše. Stalno se tome podsmevamo.
78 PLITKO

Nova e-mail poruka oglašava svoj dolazak dok prelazimo pogledom po

najnovijim naslovima na Web stranicama novina. Nekoliko sekundi posle
RSS čitač nam kaže da jedan od naših omiljenih blogera ima novi post.
Trenutak nakon toga mobilni telefon oglašava se zvukom koji nas obave-
štava da je stigla nova sms poruka. Istovremeno na ekranu se smenjuju
objave s Facebooka ili Tvvittera. Osim što mrežom sve teče, trenutno
su nam dostupni i svi drugi programi koje imamo na računaru - i oni se
nadmeću za svoj deo našeg uma. Kad god uključimo računar, ubačeni
smo u „ekosistem tehnologija prekidanja", kako to naziva bloger i pisac
naučne fantastike Kori Doktorov.23
Interaktivnost, hiperveze, pretraživost, multimedijalnost, sve te
odlike Mreže imaju privlačne prednosti. Uz to što nam je učinila dostu-
pnom dosad neviđenu količinu informacija, to su glavni razlozi zbog
kojih Mreža tako privlači mnoge od nas. Sviđa nam se što možemo da
se prebacujemo između čitanja, slušanja i gledanja a da pritom ne usta-
jemo i uključujemo drugi uređaj niti prekopavamo po hrpi časopisa ili
diskova. Sviđa nam se što možemo da pronađemo relevantne podatke
i istog časa im pristupimo a da za to nismo morali da pročešljavamo
silne količine suvišnih stvari. Sviđa nam se da budemo u kontaktu s pri-
jateijima, članovima porodice i kolegama. Sviđa nam se što se osećamo
povezani - i mrzimo kad nismo na vezi. Internet ne menja naše intelek-
tualne navike protiv naše volje. Ali da ih menja, menja ih.
Internet ćemo upotrebljavati sve više i više, i njegov uticaj na nas
jačaće kako bude postajao sve prisutniji u našem životu. Kao sat i knjiga
pre njih, s napretkom tehnologije i računari postaju sve manji i jeftiniji.
Pristupačni prenosni računari daju nam mogućnost da internet nosimo
sa sobom kad napuštamo kancelariju ili stan. Ali prenosni računar je sam
po sebi nezgrapan uređaj i njegovo spajanje na internet nije uvek lako.
Pojava još manjih računara i pametnih telefona rešava i te probleme.
Snažni džepni računari poput Appleovog iPhonea, Motorolinog Dro-
ida i Googleovog Nexusa, omogućavaju povezivanje s internetom čim ih
izvadimo iz kutije. Kad im dodamo internetske usluge uključene u apa-
rate u rasponu od automobila preko televizora do aviona, ti mali uređaji
obećavaju dublju integraciju Weba u naše dnevne aktivnosti, čineći naš
univerzalni medij još univerzalnijim.
Kako se Mreža širi, drugi mediji se smanjuju. Promenom ekono-
mije proizvođnje i distribucije, Mreža je uzela svoj deo kolača u dobiti
 MEĐU NAJOPŠTUE PRiRODE 79

novinske i informatičke inđustrije te industrije zabave, naročito kod

onih koji su tradicionalno prodavali fizičke proizvode. Prodaja muzič-
kih CD-ova postojano opaaa već celu deceniju, a samo u 2008. pala je za
dvadeset posto.24 Prodaja filmskih DVD-ova, koja je u poslednje vreme
bila glavni izvor zarade holivudskih studija, sada je takođe u padu: 2008.
je pala za šest posto da bi se u prvoj polovini 2009. srozala za još četr-
naest posto.23 Pada i prodaja čestitki i razglednica.26 Ukupna količina
poslate pošte preko Poštanske službe SAD-a opadala je 2009. brže nego
ikada u istoriji.27 Univerziteti prestaju da obnavljaju štampana izdanja
akademskih monografija i časopisa i prelaze isključivo na elektronsku
distribuciju.28 Državne škole podstiču učenike da se služe referentnom
građom na internetu umesto, kako ih je nazvao kalifornijski guverner
Arnold Švarceneger, „zastarelih, teških, skupih udžbenika".29 Kud god
pogledali, videćete znakove sve veće hegemonije Mreže nad pakova-
njem i kretanjem informacija.
Ti efekti nigde ne zabrinjavaju više nego u novinskoj industriji, koja
se suočava s naročito teškim finansijskim izazovima kako se čitaoci i
oglašivači priklanjaju Mreži kao svom omiljenom mediju. Pad čitano-
sti američkih novina počeo je još pre više od deset godina, kad su radio
i televizija ljudima počeli da uzimaju sve više slobodnog vremena, ali
internet je još pojačao taj trend. Između 2008. i 2009. godine tiraž dnev-
nih novina opao je preko sedam posto, dok su posete Web stranicama
novinskih kuća porasle više od deset posto.30Jedan od najstarijih ame-
ričkih dnevnika, Christian Science Monitor, početkom 2009. objavio je
da nakon stotinu godina gasi svoje štampano izdanje. Web im je postao
glavni kanal đistribucije vesti. Taj potez, kaže njihov izdavač Džona-
tan Vels, bio je prethodnica onome što čeka druge novine. „Promene u
branši - promene u pojmu vesti i specifičnoj ekonomiji branše - prvo
su udarile na Monitor.“31
Uskoro se pokazalo da je bio u pravu. Za svega nekoliko meseci uga-
sila se najstarija novina u državi Colorado, Rocky Mountain News; pre-
stalo je da izlazi štampano izdanje SeattlePost-Intelligencera, a iz novina
je otpuštena većina zaposlenih; Washington Post ukinuo je sve svoje
spoljne redakcije u SAD-u i otpustio preko stotinu novinara; a vlasnici
više od trećine drugih novina u sad-u, među njima LosAngeles Timesa,
Chicago Tribunea, Philadelphia Inquirera i Minneapolis Star Tribunea,
proglasili su stečaj. Tim Bruks, izvršni direktor kompanije Guardian
80 PLiTKO

News and Media, izdavača Guardiana i Independenta u Britaniji, objavio

je da će ta kompanija sva svoja ulaganja u budućnosti usmeriti u multi-
medijalne digitalne proizvode, koji će se distribuirati prvenstveno kroz
njihove Web stranice. „Dani kad ste mogli da poslujete samo s rečima su
iza nas“, izjavio je na jednoj konferenciji stručnjaka iz te branše.32

kako SE l j uds k i UM prilagođava ludoj meri Web sadržaja, medijske

kompanije moraju da se prilagode novim očekivanjima svoje publike.
Mnogi skraćuju proizvode tako da stanu u sve manji raspon pažnje inter-
netskih potrošača, te grade svoj status kod pretraživača. Odlomci iz t v -
emisija i filmski inserti distribuiraju se na YouTubeu, Huluu i drugim
video-servisima. Radijske emisije nude se kao podkastovi ili sadržaji koje
slušamo s Web stranica. Članci iz časopisa i novina u opticaju su kao
izolovani tekstovi. Pojedine stranice knjiga prikazuju se na Web strani-
cama Google Books i Amazona. Muzički albumi se razbijaju na pesme od
kojih se sastoje, koje se onda pojedinačno prodaju preko iTunesa ili se
puštaju preko Spotifyja. Čak se i same pesme razbijaju na delove: refreni
i drugi pamtljivi delovi pakuju se kao zvukovi zvona za mobilni telefon
ili se ugrađuju u video-igrice. Puno toga moglo bi se reći o „razbijanju
paketa“ sadržaja. Ono Ijudima daje veće mogućnosti izbora i oslobađa ih
od kupovine onoga što zapravo ne žele. Ali, ono ujedno ilustruje i pro-
dubljuje promene obrazaca konzumiranja medija koje podstiče Web.
Ekonomista Tajler Kauen je primetio: „Kad je pristup [informacijama]
lak, obično najradije biramo kratke i slatke komadiće".33
Uticaj Mreže ne završava se s ivicom ekrana. Medijske kompanije
prilagođavaju svoje tradicionalne proizvode, čak i one fizičke, tako da
budu više nalik onom što ljudi doživljavaju na internetu. Ako je u ranim
danima Weba dizajn Web publikacija bio nadahnut štampanim publi-
kacijama (kao što je dizajn Gutenbergove Biblije bio nadahnut ruko-
pisnim knjigama), danas nadahnuće najčešće teče u obrnutom smeru.
Mnogi magazini izmenili su način preloma tako da imitira ili barem odra-
žava utisak i način korišćenja Web stranica. Članke su skratili, uveli su
uokvirene sažetke i natrpali stranice svakakvim naslovima i podnaslo-
vima da bi mogli da se lakše prelistavaju. Magazin Rolling Stone, ranije
poznat po tome što objavljuje velike, hrabre priče pisaca poput Han-
tera S. Tompsona, danas takve tekstove izbegava a čitaocima nudi tek
 IV! E D i J NAJOPŠTIJE PRIRODE

gomilu člančića i recenzija. „Bilo je to doba pre interneta“, objašnjava

njegov izdavač Džen Vener, „kad jeRollingStone objavljivao te tekstove
od sedam hiljada reči“. Većina popularnih magazina danas je „krcata
bojama, prevelikim naslovima, ilustracijama, fotografijama i šokantnim
citatima", piše Majkl Šerer u časopisu ColumbiaJournalism Review. „Siva
stranica puna teksta, nekada okosnica svakog magazina, danas je prak-
tički prognana.“34
Menja se i dizajn dnevnih novina. Mnoge novine, uključujući stu-
bove branše poput Wall StreetJournala i Los Angeles Timesa, u proteklih
nekoliko godina skratile su članke i uvele veći broj sažetaka i pomagala
za navigaciju kako bi se stranice lakše pregledale. Jedan urednik u lon-
donskom Timesu te promene formata dnevnih novina pripisuje prila-
gođavanju branše na „doba interneta, doba naslova“.3S U martu 2008.
New York Times je najavio da će u svakom broju biti ukupno tri strane
sažetaka članaka veličine jednog pasusa, kao i drugih kratkih formi. Nje-
gov graiički urednik Tom Bodkin objasnio je da će te ,,prečice“ pomoći
užurbanom čitaocu da na brzinu ,,okusi“ sadržaj dnevnih vesti, te će ga
poštedeti „manje delotvorne“ metode listanja novina stranicu po stra-
nicu i čitanja članaka.36
Takve plagijatorske strategije nisu bile naročito uspešne kao načini
usmeravanja toka čitatelja iz štampanih ka internetskim publikacijama.
Kad je prošla godina dana a tiraž je i dalje opadao, New York Times je
ćutke odustao od većine elemenata redizajna i u većini izdanja sažeci
članaka više nisu prelazili jednu stranu. Nekolicina magazina, shvativši
da je nadmetanje s Webom na njegovom terenu gubitnički potez, uvela
je kontrastrategiju. Vratili su se jednostavnijim, manje natrpanim nači-
nima preloma stranice i dužim člancima. Newsweek je 2009. godine pre-
uredio svoje strane tako da se veći naglasak stavi na eseje i profesio-
nalne fotografije i počeo da se štampa na težem, skupljem papiru. Cena
koju publikacije plaćaju da bi se suprotstavile konvencijama Weba još
je veće osipanje čitalaca. Istovremeno s predstavljanjem novog dizajna,
Newsweekje najavio i smanjivanje tiraža, što njegovim oglašivačima sada
donosi milion i po, a ne ranijih 2,6 miliona čitalaca.37
Kao i njihovi štampani parnjaci, većina TV-emisija i filmova pokuša-
vaju da postanu što sličniji Webu. Televizijske mreže uvele su kajrone u
dnu ekrana, efekte okretanja ,,stranice“, te rutinski objavljuju grafičke
prikaze informacija i reklame koje iskaču iz ekrana. Neke novije emisije,
82 PU TK0

poput NBC-ove Late Night ivith Jimmy Fallon, eksplicitno su dizajni-

rane tako da se podjednako obraćaju i mrežnim surferima i televizij-
skim gledaocima te objavljuju kratke inserte koji se prikazuju na You-
Tubeu. Kablovske i satelitske kompanije nude tematske programe koji
svojim gledaocima omogućuju da prate nekoliko emisija istovremenoj
koristeći se daljinskim upravljačem kao nekom vrstom miša kojim pri-
tiskaju i tako biraju iz koje emisije će pustiti zvuk. Direktno na televiziji
počinje da se nudi i sadržaj Weba, a vodeći proizvođači televizora kao
što su Sony i Samsung projektuju svoje uređaje kao kombinaciju tradi-
cionalnog i internetskog prijemnika. Filmski studiji počeli su da ugra-
đuju u diskove koje nude na prodaju i svojstva društvenog umrežava-
nja. U verziji Snežane objavljene na Blu-ray disku, gledaoci mogu da
čavrljaju preko Mreže s drugim poklonicima Diznijeve junakinje. Disk
Cuvari automatski se sinhronizuje s vlasnikovim računom na Facebo-
oku, pa gledaoci s ,,prijateljima“ mogu da „uživo komentarišu“ film.38
Kreg Kornblau, predsednik Odeljenja za kućnu zabavu Studija Univer-
sal, kaže kako nameravaju da uvedu još takvih mogućnosti, s ciljem da
se gledanje filmova pretvori u „interaktivni doživljaj“.39
Mreža je počela da menja i način na koji doživljavamo sama izvođe-
nja, ne samo njihove snimke. Kad u pozorište, koncertnu ili bioskopsku
dvoranu unesemo snažan prenosni računar, doneli smo i sve komunika-
cijske instrumente dostupne na Webu, kao i one posvećene društvenom
umrežavanju. Već je odavno postalo uobičajeno da posetioci koncerata
kamerama ugrađenim u mobilne telefone snimaju delove programa i
prikazuju te snimke prijateljima. Prenosni računari sada se namerno
uključuju u izvođenje kao način da se ono približi publici nove gene-
racije, zasićenoj Mrežom. Za vreme izvođenja Betovenove Pastoralne
simfonije 2009. u Volf Trapu u državi Virdžinija, Nacionalni simfonijski
orkestar je slao popratne poruke na Twitteru, koje je napisao dirigent
Emil de Ku, u kojima se objašnjavaju pojedine Betovenove muzičke
zamisli.40 Njujorška Filharmonija i Simfonijski orkestar Indijanapolisa
počeli su da podstiču slušaoce da se služe mobilnim telefonom za vreme
koncerta i da SMS-om glasaju za delo koje će se svirati kao bis. „Bilo je
manje pasivno nego da samo sedimo i slušamo muziku“, komentarisao
je taj potez jedan posetilac posle nedavnog koncerta Filharmonije.41 Sve
veći broj američkih crkava utiče na svoje vernike da ponesu prenosni
računar i mobilni telefon na bogosluženje kako bi mogli da razmenjuju
 M t DI J NAJOPŠTiJE PRi ROOE 83

poruke nadahnuć-a preko Twittera i drugih mikroblogerskih servisa.42

Za Erika Šmita, generalnog direktora Googlea, unošenje društvenog
umrežavanja u pozorišne i druge događaje uzbudljiva je nova prilika za
posao za kompanije koje se bave internetom. „Najočiglednija upotreba
Twittera“, kaže on, može se videti u situacijama u kojima „svako gleda
predstavu i priča o predstavi dok se ona još izvodi“.43 Čak i u onome što
doživljavamo u stvarnom svetu posreduju umreženi računari.
Jedna naročito upečatljiva ilustracija toga kako Mreža menja naša
očekivanja od medija, vidljiva je u svakoj biblioteci. Iako o bibliote-
kama obično ne razmišljamo kao o medijskim tehnologijama, one to
jesu. Javna biblioteka je jedan od najuticajnijih i najvažnijih informa-
cionih medija u istoriji - i upravo su se javne biblioteke proširile tek
pošto što su se ustalili čitanje u sebi i štampanje pomičnim slogom. Sta-
vovi i naklonosti neke zajednice prema informacijama dobijaju konkre-
tan oblik u prostoru i uslugama njene biblioteke. Sve donedavno javna
biblioteka bila je oaza knjiške tišine u kojoj su ljudi tražili po policama
uredno složenih naslova ili su tiho čitali za stolovima. Današnja biblio-
teka bitno se razlikuje. Pristup internetu ubrzano postaje najtraženija
usluga biblioteke. Prema nedavno sprovedenom istraživanju Američkog
udruženja biblioteka, devedeset i devet posto ogranaka Narodnih bibli-
oteka SAD-a nudi pristup internetu, a prosečna biblioteka ima jedana-
est javnih računara. Više od tri četvrtine ogranaka svojim posetiocima
nudi i spajanje na bežičnu mrežu.44 U modernoj biblioteci prevladava
zvuk kuckanja, a ne listanja.
Arhitektura jednog od najnovijih ogranaka ugledne Njujorške narodne
biblioteke, Bibliotečkog centra Bronks, svedoči o promenjenoj ulozi
biblioteka. Tri njena savetnika ovako opisuju arhitekturu nove biblio-
teke u časopisu Strategy andBusiness-. ,,Na četiri glavna nivoa biblioteke,
redovi polica smešteni su na svakom kraju prostorije, što ostavlja obi-
lje prostora u sredini za radne stolove s računarima, od kojih su mnogi
spojeni stalnom vezom sa internetom. Ljudi koji se služe računarima su
mladi i ne koriste ih nužno u akademske svrhe - jedan ovde na Googleu
traži slike iz serije Hana Montana, drugi ažurira svoju stranicu na Face-
booku, a tamo nekoliko dece igra kompjuterske igrice, jedna od njih je
Fightfor Glorton. Bibliotekari odgovaraju na njihova pitanja i organizuju
turnire koji se igraju preko interneta, i niko nikoga ne opominje zbog
buke.“45 Savetnici ističu biblioteku u Bronksu kao primer kako napredna
84 PUTKO

biblioteka zadržava svoju ,,relevantnost“ time što „pokreće digitalne ini-

cijative kojima izlazi u susret potrebama korisnika". Arhitektura bibli-
oteke je osim toga i snažan simbol našeg novog medijskog krajolika: u
središtu stoji ekran računara povezanog sa internetom; štampana reč
potisnuta je na marginu.
 Šest

5LiliA I PHiLtKA M 'iJlu c

šta je sa samom knjigom? Od svih popularnih medija, ona je

verovatno najotpornija na uticaj Mreže. To što se čitanje sve više
. premešta sa štampane strane na ekran, izđavači knjiga doživlja-
vaju kao poslovne udarce, ali sama forma knjige nije se bitno izmenila.
Dugi niz štampanih strana skupljenih između korica dokazao se kao
izvanredno robusna tehnologija koja je ostala korisna i popularna duže
od pola milenijuma.
Nije teško videti zašto knjige sporo prelaze u digitalno doba. Između
računarskog monitora i televizijskog ekrana nema prevelike razlike, a
zvuk stiže iz zvučnika prilično slično, bez obzira na to je li mu izvor radio
ili računar. Ali kao uređaj za čitanje, knjiga zađržava neke privlačne pred-
nosti u odnosu na računar. Knjigu možete da ponesete na plažu ne bri-
nući o tome hoće li je pesak oštetiti. Možete da je ponesete u krevet ne
nervirajući se oko toga hoće li vam pasti na pod ako zadremate. Po knjizi
možete da prolijete kafu. Možete da sednete na nju. Možete da je stavite
na sto, otvorite na strani koju čitate i ako je uzmete za nekoliko dana i
dalje će biti tačno na tom mestu. I ne morate da razbijate glavu time gde
ćete je utaknuti u struju i koliko će joj dugo trajati baterija.
Doživljaj čitanja takođe je najčešće bolji s knjigom. Reči utisnute u
stranicu crnom štamparskom bojom lakše se čitaju nego reči sačinjene
od piksela na svetlećem ekranu. Možete da pročitate pedeset ili sto štam-
panih strana a da vam se oči ne umore; na ekranu će se to ponekad
86 PLITKO

dogoditi nedugo nakon što počnete da čitate. Prave stranice možete da

listate brže i fleksibilnije nego što možete da se krećete po virtuelnim.
Možete da pišete beleške na marginama ili da podvlačite pasuse koji vas
nadahnjuju. Možete čak da zamolite autora da vam se potpiše na knjigu.
Kad je pročitate, možete njome da popunite prazno mesto na polici - ili
da je pozajmite prijatelju.
Iako se o elektronskim knjigama intenzivno govori već godinama,
većina Ijudi ne pokazuje previše zanimanja za njih. Ulaganje od nekoliko
stotina đolara u specijalizovani „digitalni čitač“ izgledalo je nerazumno
kad se uzme u obzir lakoća i uživanje u kupovini i čitanju staromodnih
knjiga. Ali knjige neće biti izuzete iz revolucije digitalnih medija. Eko-
nomske prednosti digitalne proizvodnje i distribucije - nema velikih
ulaganja u papir i boju, nema računa iz štamparije, nema pretovarivanja
teških kutija u kamione, nema vraćanja neprodatih primeraka - podjed-
nako su privlačne izdavačima i distributerima kao i drugim medijskim
kompanijama. A niži troškovi prevode se u niže cene. Nije neobično
da se e-knjige prodaju upola cene u odnosu na štampana izdanja, deli-
mično zahvaljujući potpori proizvođača uređaja. Velika sniženja snažan
su podstrek čitaocima da pređu s papira na piksele.
Pored toga, digitalni čitači su poslednjih godina jako napredovali.
Prednosti tradicionalnih knjiga više nisu onako neupitne kao dosad.
Zahvaljujući monitorima visoke rezolucije izrađenim od materijala poput
Vizplexa, folije sastavljene od naelektrisanih čestica koju je proizvela
kompanija E Ink iz države Masačusets u sad -u, digitalni tekst danas se
prikazuje toliko jasno da se gotovo može nadmetati sa štampanim. Naj-
novijim čitačima ne treba pozadinsko osvetljenje pa mogu da se koriste
i na direktnom sunčevom svetlu, te značajno smanjuju zamor očiju pri
čitanju. I funkcije čitača su sve bolje pa je sada mnogo Iakše da se pre-
lazi po stranicama, označi stranica na kojoj smo stali, podvlači, pa čak i
pribeleži nešto na margini. Slabovide osobe na e-knjizi mogu da pove-
ćaju slova - što sa štampanom knjigom nije slučaj. A s padom cena raču-
narske memorije raste kapacitet čitača. Sada u njih stane stotine knjiga.
Baš kao što u iPod možete da smestite celu muzičku kolekciju prosečne
osobe, u čitač e-knjiga može da stane cela lična biblioteka.
Iako prodaja e-knjiga još uvek učestvuje u ukupnoj prodaji knjiga tek
s malim postotkom, ona raste mnogo brže od prodaje fizičkih knjiga.
Amazon.com je početkom 2009. objavio da od 275 000 knjiga koje je
 SLIKA ! PRIUKA KNJ I GE 87

prodao u tradicionalnom i u digitalnom obliku, na e-knjige odlazi tride-

set i pet posto ukupno prodatih primeraka, što je veliki porast u odnosu
na samo deset posto godinu dana ranije. Prodaja digitalnih čitača, koja
je dugo stagnirala, sada doživljava eksploziju: od oko milion primeraka
prodatih 2008. porasla je na procenjenih dvanaest miliona 2010.1 Kako su
nedavno napisali Bred Stoun i Motoko Rič u New York Timesu, ,,e-knjiga
pomalo pušta korene“.2

j edan 0D p op ul arni j i h novih digitalnih čitača je Amazonov Kindle.

Izbačen je na tržište 2007. uz veliku pompu. Kindle ima ekran najnovije
tehnologije, sve funkcije čitača, a ugrađena mu je i cela tastatura. Kindle,
međutim, ima još jedno svojstvo kojega čini dodatnoprivlačnim: pove-
zan je sa internetom preko uvek aktivne bežične mreže. Trošak povezi-
vanja ugrađen je u cenu Kindlea pa se ne plaća nikakva dođatna tarifa.
Ta veza, predvidljivo, omogućuje vam da kupujete knjige na Amazonu
i da kupljene knjige odmah prebacite u čitač. Ali ne samo to: možete da
čitate i digitalne novine i časopise, pregledate blogove, pretražujete na
Googleu, slušate MP3 muziku, a pomoću posebnog čitača možete i da
listate druge Web stranice. Najradikalnije obeležje Kindlea, barem kad
razmišljamo o budućnosti knjige, jeste to što on sve reči knjige pretvara
u hiperveze, sav tekst u hipertekst. Ako pritisnete bilo koju reč ili sinta-
gmu, program vas odvodi do odrednice iz rečnika, Članak na Wikipediji
ili popis Googleovih rezultata pretraživanja interneta.
Kindle ukazuje na budućnost digitalnih čitača. Njegove mogućnosti,
čak i njegov softver, ugrađene su u iPhone i personalne računare, i preo-
brazile su čitač od skupog uređaja u samo još jednu jeftinu primenu Tju-
ringove univerzalne mašine. Mada s manje entuzijazma, Kindle ukazuje
i na budućnost knjige. U članku u Newsweeku iz 2009, novinar i urednik
Džejkob Vajsberg, koji je ranije bio skeptičan po pitanju elektronskih
knjiga, hvali Kindle kao „uređaj koji je obeležio pravu kulturnu revo-
luciju“ u kojoj se „razdvajaju čitanje i štampanje“. Kindle nam govori,
nastavlja Vajsberg, ,,da će se štampane knjige, najvažniji artefakt Ijudske
civilizacije, pridružiti novinama i magazinima na putu u zastarelost“.3
Čarls Makgrat, svojevremeno urednik New York Times Book Reviewa,
takođe je postao Kindleov vernik; on tu „zavodljivu belu spravicu“ naziva
„prethodnicom" onoga što čeka knjige i čitanje. „Iznenađuje kako se brzo
88 PUTKO

čovek prepušta praktičnosti“, kaže on, ,,i kako vam malo nedostaje kad
nestanu sve finese tipografije i dizajna, koje ste nekad toliko cenili“. Iako
ne misli da će štampane knjige nestati u doglednoj budućnosti, smatra
da ćemo ih „držati kao drage stare stvarčice, podsetnike na to kako je
čitanje nekad izgledalo“.4
Šta bi za način na koji čitamo značilo ono što smo nekada čitali u knji-
gama? L. Gordon Krovic je u WallStreetJournalu izneo stav kako umre-
ženi čitači koji su jednostavni za upotrebu poput Kindlea „mogu da nam
pomognu da povratimo stari raspon pažnje i proširimo ono što knjige
čini sjajnima: reči i njihovo značenje".5 U tom sentimentu većina Ijubi-
telja čitanja rado bi mu se pridružila. Ali, to su samo puste želje. Kro-
vic je žrtva one slepoće na koju je upozoravao Makluan: nesposobnosti
da se vidi kako promena oblika nekog medija menja i njegov sadržaj.
,,E-knjige ne bi trebalo da budu tek knjige koje već postoje u štampanom
obliku i samo se distribuiraju elektronski“, kaže stariji potpredsednik
HarperStudija, jedne od izdavačkih kuća izdavačkog giganta Harper-
Collins. ,,Na nama je da iskoristimo medij i stvorimo nešto dinamično
čime ćemo obogatiti doživljaj. Hoću hiperveze, hoću da saznam nešto o
tome kako je delo nastalo, hoću komentare autora, hoću video i razgo-
vor o knjizi.“6 Čim u knjigu ubacite hiperveze i spojite je na Web - čim
je ,,obogatite“ i ,,proširite“ i učinite ,,đinamičnom“ - promenili ste ono
što ona jeste i time ste izmenili i doživljaj čitanja. E-knjiga nije ništa više
knjiga nego što su novine na Webu - novine.
Ubrzo nakon što je autor Stiven Džonson počeo da čita e-knjige na
svom novom Kindleu, shvatio je da „prelaz knjige u područje digital-
nog neće biti samo puka zamena štamparske boje pikselima, nego da
će verovatno iz korena promeniti način na koji čitamo, pišemo i proda-
jemo knjige“. Bio je uzbuđen Kindleovim potencijalom da proširi „knjiški
univerzum pod našim prstima“ i učini da se knjige tako lako pretra-
žuju kao što je to danas slučaj s Web stranicama. Ali taj digitalni uređaj
ujedno ga je ispunio strepnjom: „Bojim se da će biti narušeno jedno od
velikih zadovoljstava čitanja knjige - potpuno uranjanje u drugi svet, u
svet autorovih ideja. Možda ćemo svi čitati knjige onako kako sve više
čitamo magazine i novine: malo tu, malo tamo.“7
Kristin Rozen iz Centra za etiku i javne politike u Vašingtonu nedavno
je pisala o svom iskustvu čitanja Dikensovog romana Nikolas Niklbi s
Kindlea. Njena priča potcrtava Džonsonove strahove: „Iako sam se u
 SUKA 1 PRtUKA KN J I G E 89

početku osećala malo dezorijentisano, ubrzo sam se prilagodila Kindle-

ovom ekranu i savlađala dugmad za kretanje po tekstu i okretanje stra-
nica. I pored toga, pogled mi je bežao i oči su mi skakutale uokolo, kao
što se inače događa kad duže vreme čitam za računarom. Sve i svašta mi
je odvlačilo pažnju. Zavirivala sam u odrednicu o Dikensu na Wikipe-
diji, a potom uskakala ravno u zečju rupu interneta prateći hipervezu o
jednoj Dikensovoj pripoveci. Prošlo je dvadeset minuta a još se nisam
bila vratila čitanju Niklbija na Kindleu.“8
Muka Rozenove zvuči gotovo identično onoj s kojom se suočio isto-
ričar Dejvid Bel 2005. čitajući na internetu tek objavljenu elektronsku
knjigu, Geneza napoleonskepropagande. Svoje iskustvo opisuje u članku
časopisa Netv Republic: „Nekoliko pritisaka mišem i tekst se prikazuje
na ekranu mog računara, kako sam i hteo. Bacih se na čitanje, ali iako je
knjiga dobro napisana i informativna, pokazalo se da mi je izvanredno
teško da se usredsredim. Kretao sam se gore-dole po Web stranici, tražio
jednu pa drugu ključnu reč, proveravao vesti, preslagivao datoteke po
direktorijumu na radnoj površini. Konačno sam se vratio knjizi i drago
mi je što jesam. Ali nedelju dana posle, ispada da mi je izvanredno teško
da se prisetim šta sam pročitao.“9
Kad se štampana knjiga - bilo da je reč o objavljenoj naučnoj istoriji
ili dvesta godina starom viktorijanskom romanu - prebaci na elektron-
ski uređaj spojen sa internetom, ona se pretvara u nešto veoma slično
Web stranici. Reči knjige bivaju umotane u sve ono što odvlači pažnju pri
upotrebi umreženog računara. Hiperveze i druga digitalna poboljšanja
bacaju čitaoca tamo-amo. Tako knjiga gubi ono što Džon Apdajk naziva
njenim ,,ivicama“ i utapa se u golemo talasasto more Mreže.10Linearnost
štampane knjige raspada se na paramparčad, a s njom i pažljivost koju
ona podstiče kod čitaoca. Najnovije tehničke mogućnosti uređaja kao
što su Kindle i Appleov iPad možda povećavaju verovatnoću da ćemo
čitati e-knjige, ali način na koji ih čitamo znatno će se razlikovati od
načina na koji čitamo štampana izdanja.

promene č i t al ač k og sTiL a sasobom ćedonetiiprom eneustilupisa-

nja jer će se autori i izdavači prilagođavati novim navikama i očeki-
vanjima čitalaca. Jedan upečatljiv primer tog procesa već se uočava u
Japanu. Mlade Japanke su 2001. počele da pišu priče na svojim mobilnim
90 P i. i T K 0

telefonima kao niz sms poruka koje su slale na Web stranicu Maho no
i-rando, na kojoj su ih drugi Ijudi čitali i komentarisali. Kako su posta-
jale sve popularnije, priče su narasle u „romane s mobilnog“ pa u prave
romane u nastavcima. Neki od njih pridobili su milione čitalaca na
internetu. To su primetili izdavači pa su te romane počeli da objavljuju
kao štampane knjige. Do kraja decenije romani s mobilnog zavladali su
listama najprodavanijih knjiga u Japanu. Sva tri najprodavanija japanska
romana 2007. godine izvorno su napisana na mobilnom telefonu.
Oblikromana odražava njihovo poreklo. To su, po novinaru Norimitsu
Onišiju, „najčešće ljubavne priče pisane kratkim rečenicama karakte-
rističnim za SMS poruke, u kojima međutim ima veoma malo zapleta i
karakterizacije likova kakve nalazimo u tradicionalnim romanimak Jedna
od najpopularnijih autorki romana s mobilnog, dvadesetjednogodiš-
nja Rin, objasnila je Onišiju zašto mladi čitaoci napuštaju tradicionalne
romane: „Oni ne čitaju dela profesionalnih pisaca jer je njihove rečenice
preteško razumeti, izrazi su im namerno kitnjasti i ne prepoznaju se u
njihovim pričama.“n Popularnost romana s mobilnog možda se nikad
neće proširiti izvan Japana, zemlje podložne veoma specifičnim mod-
nim hirovima, ali ti romani svejedno pokazuju kako promene u čitanju
neumitno navode na promene u pisanju.
Još jedan znak kako Web počinje da utiče na pisanje knjiga došao je
2009. godine, kad je 0 ’Reilly Media, američki izdavač informatičke lite-
rature, objavio knjigu o Twitteru napisanu u programu za pisanje prezen-
tacija, Microsoftovom PowerPointu. „Već nas dugo zanimaju istraživanja
načina na koji mrežni medij menja izlaganje, narativ i strukturu knjige",
kaže direktor kompanije Tim O’Rajli u uvodu knjige koja je dostupna i
u štampanom i u elektronskom izdanju. „Većina knjiga još uvek se služi
starim modelom trajnog pripovedanja kao organizacijskim principom.
Ovde smo upotrebili model samostalnih strana sličnih Web stranicama,
koje mogu da se čitaju bilo zasebno ili u grupama od najviše dve ili tri.“
Takva „modularna arhitektura“ odražava način na koji su se kod ljudi
promenili čitalački postupci kako su se prilagođavali mrežnom tekstu,
objašnjava O’Rajli. Web „pruža bezbrojne lekcije o tome kako knjige
treba da se promene kad se presele na Mrežu".12
Neke od promena u načinu na koji se knjige pišu i izlažu biće drama-
tične. Bar jedan veliki izdavač, Simon & Schuster, već je počeo da objav-
ljuje e-romane u čije je virtuelne strane ugrađen video. Takav hibrid
 SLIKA I PRIUKA KNJIGE 91

zove se ,,vook“ (od engleskog izraza video book, video-knjiga). Druge

kompanije na sličan način eksperimentišu s multimedijom u književ-
nim delima. „Svako pokušava da razmišlja o tome kako najbolje povezati
knjigu s informacijama u 21. veku“, kaže direktorka Simon & Schustera
Džudit Ker objašnjavajući razloge za postojanje video-knjiga. „Jedno-
stavno više ne možete da linearno radite s tekstom.“13
Druge promene forme i sadržaja biće tananije i razvijaće se sporo. Kako
sve više čitalaca bude otkrivalo knjige, na primer, tekstualnim pretraživa-
njem interneta, autori će se naći pod sve većim pritiskom da upotreblja-
vaju reči koje odgovaraju pretraživačima, što blogeri danas već rutinski
rade. Stiven Džonson nabacuje neke od verovatnih posledica: „Pisci i izda-
vači počeće da razmišljaju o tome kako bi pojedine stranice ili poglavlja
mogli da se rangiraju u rezultatima Googleovih pretraživanja, te će krojiti
pasuse upravo s nadom da će njima zagrabiti deo tog stalnog priliva pose-
tilaca koji dolaze s pretraživača. Pojedini pasusi biće popraćeni opisnim
ključnim rečima po kojima će se upravljati potencijalni tragači; naslovi
poglavlja će se testirati da se vidi kako prolaze pri rangiranju."14
Mnogi posmatrači veruju da je samo pitanje vremena kad će se funk-
cije društvenog umrežavanja ugraditi u digitalne čitače, što će čitanje
pretvoriti u neku vrstu timskog sporta. Čavrljaćemo i pisati virtuelne
beleške dok budemo pregledali elektronski tekst. Pretplaćivaćemo se
na servise koji automatski ažuriraju naše e-knjige komentarima i izme-
nama koje su unele naše kolege čitaoci. „Uskoro će“, kaže Ben Veršbau iz
Instituta za budućnost knjige, ogranka Centra za komunikacije Anenberg
pri Univerzitetu Kalifornija, „knjige doslovce imati u sebi mogućnost
rasprave, bilo to čavrljanje uživo bilo asinhrone razmene poruka putem
komentara i poruka na društvenim mrežama. Moći ćete da vidite ko još
u ovom trenutku čita istu knjigu i moći ćete s njima da stupite u dija-
log.“15 U jednom eseju o kom se mnogo raspravljalo, naučni pisac Kevin
Keli čak iznosi pretpostavku da ćemo organizovati zajedničke zabave na
internetu, posvećene razmeni citata. Od komadića koje smo maznuli iz
starih knjiga moći ćemo zajedno da sastavimo nove. „Kad se knjige digi-
talizuju“, piše on, „mogu da se rastave na sastavne stranice ili još dalje,
na pasuse stranica. Ti pasusi će se ponovo mešati u preuređene knjige",
koje će se zatim „objavljivati i razmenjivati kao javno dobro.“16
Možda će se to desiti, a možda i neće. Čini se, međutim, neizbežnim
da će tendencija Weba da sve medije pretvori u društvene medije imati
92 PLITKO

dalekosežne posledice na stil čitanja i pisanja pa tako i na sam jezik.

Kad se forma knjige izmenila tako da se prilagodi čitanju u sebi, jedna
od najvažnijih posledica bila je nastanak pisanja u privatnosti. Autori,
koji su sađa smeli đapretpostave kako će pažljiv čitalac, koji se angažuje
i intelektualno i emocionalno duboko, „naposletku doći, i da će im biti
zahvalan“, ubrzo su probili granice socijalnog govora i počeli da istra-
žuju bogatstvo književnih oblika, od kojih mnogi mogu postojati jedino
na stranici. Ta nova sloboda privatnog pisca dovela je, kako smo videli,
do procvata eksperimentisanja koje je proširilo vokabular, rasteglo gra-
nice sintakse i uopšte povećalo jezičku fleksibilnost i izražajnost. Sada
kad se kontekst čitanja ponovo menja iz privatne stranice na zajednički
ekran, autori će se opet prilagođavati. Sve će više krojiti svoja dela tako
da pristaju miljeu koji esejist Kejleb Krejn naziva grupnost i u kom ljudi
čitaju uglavnom „radi osećajapripadnosti“ a ne zbog ličnog prosvećiva-
nja ili zadovoljstva.17 Kako bavljenje društvom bude sticalo prednost nad
bavljenjem knjigom, piscima će se činiti da virtuoznost i eksperimenti-
sanje moraju da pretpostave bljutavom ali pristupačnom stilu. Pisanje
će postati sredstvo za beleženje brbljanja.
Provizorna narav digitalnog teksta takođe obećava da će uticati na sti-
love pisanja. Štampana knjiga je dovršen poduhvat. Kad se štamparska
boja osuši na stranici, reči postaju neizbrisive. Konačnost čina objavlji-
vanja dugo je u najboljim i najsavesnijim piscima i urednicima negovala
želju, pa čak i potrebu, da usavrše svoja dela - da pišu s okom i uvom
na večnosti. Elektronski tekst nije trajan. Na digitalnom tržištu objav-
ljivanje postaje kontinuiran, ne više diskretan, zaseban proces, a pro-
mene mogu da idu u beskraj. Cak i kad se e-knjiga preuzme s interneta
i snimi na čitač, ona lako može da se automatski ažurira - danas je to
rutinski postupak kod softvera.18Čini se verovatnim da će uklanjanje ose-
ćaja dovršenosti iz procesa pisanja knjiga s vremenom izmeniti pristup
pisaca svojim delima. Smanjiće se pritisak da se postigne savršenstvo, a
s njim i umetnička disciplina koju je taj pritisak nametao. Želimo li da
vidimo kako male promene u pretpostavkama i pristupu pisca na kraju
mogu da imaju velike posledice na to što pišu, dovoljno je osvrnuti se na
istoriju korespondencije. Privatno pismo pisano u, recimo, 19. veku po
malo čemu je slično privatnom e-mailu ili sms poruci napisanoj danas.
Naše prepuštanje ugodnoj neformalnosti i neposrednosti izazvalo je da
se suzi ekspresivnost i izgubi elokventnost.19
 SLIKA 1 PRILIKA KNJIGE 93

Nema sumnje da će mogućnost povezivanja kao i druge osobeno-

sti e-knjiga doneti nova zađovoljstva. Možda čak, kako sugeriše Keli,
na digitalizaciju budemo gledali kao na čin oslobođenja, način da se
tekst rastavi od stranice. Ali to će nas koštati daljeg slabljenja intimnog
intelektualnog vezivanja između usamljenog pisca i usamljenog čita-
oca, a možda će tu vezu i sasvim prekinuti. Praksa dubinskog čitanja
koja je postala popularna u osvit Gutenbergovog pronalaska, u kojoj
„tišina beše deo značenja, komad uma“, i dalje će bledeti, i po svoj pri-
lici zadržaće se tek među malom i sve manjom elitom. Drugim rečima,
vratićemo se istorijskoj normi. Kako je jedna grupa profesora sa Uni-
verziteta Nortvestern napisala 2005. u članku časopisa Annual Review
o f Sociology, nedavne promene naših čitalačkih navika navode na to
da je „era masovnog čitanja [knjiga]“ bila kratkotrajna ,,anomalija“ u
našoj intelektualnoj istoriji: „Sada vidimo kako se takvo čitanje vraća
svojoj pređašnjoj društvenoj bazi: samoobnavljajućoj manjini koju
ćemo nazvati čitalačkom klasom“. Pitanje na koje tek treba odgovoriti,
nastavljaju oni, jeste da li će ta čitalačka klasa imati „moć i ugled koji
joj pripadaju s obzirom na to da je takav oblik kulturnog kapitala sve
ređi“ ili će se na njih gledati kao na ekscentrične praktikante „jednog
sve opskurnijeg hobija“.20
Kad je generalni direktor Amazona D žef Bezos najavio dolazak Kin-
dlea, obznanio je to samozadovoljnom primedbom: „Ambiciozno je da
se poduhvatite nečeg toliko razvijenog kao što je knjiga i uspete da to
unapredite. A možda čak i promenite način na koji ljudi čitaju.“21 Nema
tu nikakvog ,,možda“. Način na koji ljudi čitaju - i pišu - već je prome-
nila Mreža, a te promene nastaviće se, polako ali sigurno, kako se reči
knjiga budu izvlačile sa štampane strane i ugrađivale u ,,ekologiju“ raču-
narskih „tehnologija prekida“.

mnogi a nal i t i č ari većdugopokušavajudapokopajuknjigu.Početkom

19. veka novinama je bila silno narasla popularnost - samo u Londonu
izlazilo je dobrano preko sto listova - što je mnoge posmatrače navelo
na pretpostavku da su knjige na ivici izumiranja. Kako da se nadmeću
s neposrednošću dnevne novine? „Pre nego što se okonča ovaj vek,
celokupna štampa - sva ljudska misao - sliće se u žurnalistiku“, izjavio
je francuski pesnik i političar Alfons de Lamartin 1831. godine. „Misao
94 PLITKO

će se širiti svetom brzinom svetlosti, u istom trenu biće začeta, zapi-

sana i shvaćena. Opasaće Zemlju od pola do pola - iznenadna, trenutna,
užarena od ognja duše iz koje je izbila. Ona će vladati ljudskim svetom
u svem svom obilju. Misao neće imati vremena da sazri, da se nakupi
u obliku knjige - knjiga će stići prekasno. Jedina knjiga koja je danas
moguća jeste dnevna novina."22
Lamartin je pogrešio. Krajem veka još je bilo knjiga, u srećnoj koeg-
zistenciji s novinama. Ali već se javljala nova pretnja: fonograf Tomasa
Edisona. Bilo je očigledno, naročito inteligenciji, da će se književnost
ubrzo slušati ane čitati. U svom eseju objavljenom 1889. u AtlanticMon-
thlyju, Filip Habert predviđa da „mnoge knjige i knjižare možda nikad
neće dospeti u štampariju; u ruke svojih čitalaca, bolje rečeno čulaca,
stići će kao fonogrami“. Fonograf, preteča gramofona koja je zvukove
mogla i da beleži i da reprodukuje, „obećava da će daleko nadmašiti
pisaću mašinu" kao instrument za sastavljanje proze, napisao je Habert.23
Iste godine futurist Edvard Belami u članku u časopisu Harper’s izložio je
zamisao da će Ijudi u budućnosti čitati „zatvorenih očiju“. Sa sobom će
nositi maleni reproduktor zvuka zvan ,,nerazdvojnik“ koji će sadržati sve
njihove knjige, novine i magazine. Majke, piše Belami, više neće morati
,,da se muče pričajući deci priče da bi im preduhitrile nestašluke". Sva
deca će imati svoje nerazdvojnike.24
Pet godina posle, Scribner’s Magazine objavljuje nešto što zvuči kao
posmrtno slovo štampanoj knjizi, članak naslovljen „Kraj knjige“ koji
je potpisao Oktav Izan, eminentni francuski autor i izdavač. „Koji je
moj pogled na sudbinu knjige, dragi prijatelji?“, piše on. ,,Ne verujem
(u tome me sprečavaju progres elektrike i modernog mehanizma) da
Gutenbergovom izumu sledi išta drugo osim da pre ili kasnije iščezne
iz upotrebe kao sredstvo aktuelne interpretacije proizvoda našeg uma.“
Stampa, „ponešto zastareo postupak", koji je vekovima „despotski vladao
umom čoveka“, ustupiće mesto ,,fonografiji“, a biblioteke će se pretvoriti
u ,,fonografoteke“. Doživećemo povratak „umeću izgovaranja“ kako pri-
povedači budu dolazili na mesto pisaca. ,,Dame“, zaključuje Izan, ,,raz-
govarajući o kakvom uspešnom autoru više neće govoriti ‘šarmantnog
li piscaf Drhtureći od emocija, uzdisaće: ‘Ah, kako taj ,,spikerov“ glas
uzbuđuje, šarmira, dotiče’ “.2S
Knjiga je preživela fonograf kao što je preživela i novine. Sluša-
nje nije zamenilo čitanje. Edisonov pronalazak počeo je da se koristi
 SLIKA I PRILIKA KNJ IGE 95

uglavnom za sviranje muzike a ne za recitovanje proze i poezije. U 20.

veku čitanje knjiga će preživeti i novi nalet naizgled smrtnih pretnji:
odlazak u bioskop, slušanje radija, gledanje televizije. Danas knjiga
ostaje svakodnevna pojava i sve govori u prilog tome da će se štampana
dela još godinama proizvoditi i čitati u nemalim količinama. Fizičke
knjige možda i jesu na putu u zaborav, ali taj put će gotovo sigurno biti
dug i zavojit. Nastavak postojanja kodeksa, uvezane knjige, iako možda
donese radost bibliofilima, ne menja činjenicu da su knjige i čitanje
knjiga, barem onako kako smo ih definisali u prošlosti, na svom kul-
turnom zalasku. Kao društvo posvećujemo sve manje vremena štam-
panim rečima, a čak i kad ih čitamo, činimo to u užurbanoj senci inter-
neta. „Već danas“, napisao je književni kritičar Džordž Stajner 1997,
„tišina, umetnost koncentracije i pamćenja, luksuzi vremena od kojih
je zavisilo ‘visoko čitanje’, uglavnom su nestali“. Ali ,,te erozije“, nastav-
lja on, „gotovo su beznačajne kad se uporede s vrlim novim svetom
elektronskog“.26 Pre pedeset godina bilo je još moguće tvrditi da se i
dalje nalazimo u dobu štampanja. Danas nije.
Neki mislioci pozdravljaju suton knjige i knjiškog uma koji je ona
promovisala. U nedavnom obraćanju grupi učitelja, Mark Federman,
pedagog sa Univerziteta u Torontu, izneo je tezu da je pismenost, kako
je tradicionalno shvatamo, „danas tek puki pojam, estetska forma koja
je za stvarna pitanja pedagogije danas jednako beznačajna kao recito-
vana poezija - očigledno ne bez svoje vrednosti, ali nije ni strukturna sila
društva“. Došlo je vreme, rekao je, da i učitelji i učenici napuste „line-
aran, hijerarhijski“ svet knjige i uđu u „svet sveprisutne povezanosti i
sveprožimajuće blizine" Weba - svet u kome se „najveća veština" sastoji
u „otkrivanju neočekivanih značenja u kontekstima koji su u nepresta-
noj promeni.“27
Klej Širki, istraživač digitalnih medija sa Univerziteta Njujork, na
blogu je 2008. predočio stav kako ne treba da gubimo vreme oplaku-
jući smrt đubinskog čitanja - ono je ionako precenjeno. „Niko ne čita
Rat i mir“, napisao je ističući Tolstojev roman kao primer visokih knji-
ževnih đosega. „On je predug i ne baš tako zanimljiv.“ Ljudi ,,sve češće
zaključuju da Tolstojevo sveto delo zapravo ne vredi vremena potreb-
nog da se pročita“. Isto važi za Prustov roman Upotrazi za izgubljenim
vremenom i za druge romane koji su se donedavno smatrali, kako to
Širki resko formuliše, „vrlo važnim u nekom nejasnom smislu“. Štaviše,
96 PLITKO

pisci poput Tolstoja i Prusta ,,sve vreme“ dobijaju „prazne pohvale“.

Stare književne navike „bile su samo popratna pojava života u sre-
dini obeleženoj siromaštvom pristupa“.28 Sada kad nam je Mreža dala
obilje ,,pristupa“, zaključuje Širki, konačno možemo da napustimo te
zastarele navike.
Takvi proglasi čine se malo previše inscenirani da bismo ih uzeli za
ozbiljno. Oni su manifestacija prenaglašenog zauzimanja stavova koja
oduvek karakteriše anti-intelektualno krilo akademskog sveta. Ipak,
možda postoji i milosrdnije objašnjenje. Federman, Širki i drugi slični
njima možda su prvi primeri postliterarnog uma, možda su to intelek-
tualci za koje je ekran, a ne stranica, oduvek primarni put dolaženja
do informacija. Kako je napisao Alberto Mangel, „Postoji nepremostiv
jaz između knjige koju je tradicija proglasila klasičnom i knjige (iste te
knjige) koju smo sami učinili svojom vlastitim instinktom, emocijama i
razumevanjem: koju smo mukotrpno iščitali, u kojoj smo uživali, koju
smo preveli u vlastite doživljaje i (uprkos prethodnim slojevima čitanja
s kojima knjiga dolazi u naše ruke) kojoj smo u suštini postali prvi čita-
oci.“29 Ako nemate vremena, interesa ili mogućnosti da se nastanite u
književnom delu - da ga učinite svojim onako kako to opisuje Mangel -
onda naravno da ćete smatrati kako je Tolstojevo remek-delo „predugo
i ne baš tako zanimljivo“.
Iako je možda primamljivo zanemariti one koji smatraju da je vred-
nost književnog uma oduvek precenjena, to bi bilo pogrešno. Njihovi
argumenti još su jedan važan znak temeljnog pomaka u stavu u druš-
tvu prema intelektualnom dostignuću. Njihove reči, osim toga, znatno
olakšavaju ljudima da taj pomak opravdaju - da uvere sami sebe kako
je surfovanje na Mreži pogodna, pa čak i poželjna zamena za dubinsko
čitanje i druge oblike mirne i usredsređene misli. Tvrdeći da su knjige
arhaične i suvišne, Federman i Širki nude intelektualnu zaštitu koja misa-
onim ljudima omogućuje da se udobno smeste u trajno stanje rastrese-
nosti koje definiše život na internetu.

i z v o r i š t e naše ž e l j e za brzom, kaleidoskopskom razbibrigom nije

razvoj Worlđ Wide Weba. Ona je već decenijama prisutna i sve jača, kako
se ritam našeg života na poslu i u kući ubrzava i kako nam mediji kao što
su radio i televizija nude oluju programa, poruka i oglasa. Internet, iako
 SLIKA I PRIUKA KNJIGE 97

na mnoge načine obeležava radikalni razlaz s tradicionalnim medijima,

predstavlja i nastavak intelektualnih i društvenih tendencija koje su se
javile usled prihvatanja električnih medija 20. veka, i koje otad oblikuju
naš život i mišljenje. U našem životu je već dugo sve više stvari koje nam
ometaju pažnju, ali još nikad nije postojao medij programiran da je ras-
pršuje toliko široko i toliko uporno kao što to čini Mreža.
Dejvid Levi u knjizi Scrolling Forivard opisuje jedan sastanak kojem
je prisustvovao u slavnom Xeroxovom istraživačkom centru Palo Alto
( parc ) sredinom sedamdesetih godina, u vreme kad su inženjeri i pro-
grameri u laboratorijama za visoku tehnologiju smišljali mnoge moguć-
nosti koje danas u našim personalnim računarima uzimamo zdravo za
gotovo. Grupa istaknutih informatičara pozvana je na parc na demon-
straciju novog operativnog sistema koji olakšava istovremeno izvrša-
vanje više zadataka - multitasking. Za razliku od tradicionalnih ope-
rativnih sistema, koji u jednom trenutku mogu da prikažu samo jedan
zadatak, novi sistem podelio je ekran na više ,,prozora“, i to tako da
svaki prikazuje drugi dokument ili da u njemu radi neki drugi pro-
gram. Da bi ilustrovao fleksibilnost tog sistema, Xeroxov moderator
prezentacije pritisnuo je iz prozora u kom je programirao na prozor
koji je prikazivao pristiglu poruku e-mailom. Na brzinu ju je proči-
tao i poslao odgovor, da bi se zatim vratio u prozor za programiranje
i nastavio da kuca. Deo publike je zapljeskao novom sistemu. Videli
su da će on omogućiti ljudima da se ekonomičnije služe računarima.
Drugi su ustuknuli: „Zašto bi, pobogu, čovek hteo da ga e-mail pre-
kida - i ometa - dok programira?“, Ijutito se bunio jedan od prisut-
nih naučnika.
Danas to pitanje zvuči čudno. Interfejs s prozorima odomaćio se na
svim personalnim računarima, a i na većini drugih računarskih uređaja.
Na Mreži imamo prozore u prozorima u prozorima, da ne pominjem
duge nizove međuprozora složenih u kartice, koji samo čekaju da preko
njih otvorimo nove prozore. Multitasking računara i naša podeljena
pažnja postali su tako rutinski pa bi većini od nas bilo neprihvatljivo da
se vratimo računarima koji rade samo s jednim programom ili koji otva-
raju samo po jedan dokument u isto vreme. A ipak, makar pitanje bilo
nesuvislo, ono je vitalno i danas, kao što je bilo vitalno i pre trideset pet
godina. Ono ukazuje na, kako kaže Levi „sukob dva različita načina rada
i dva različita shvatanja poželjne upotrebe tehnologije koja bi trebalo da
98 PLIT K0

potpomogne tom radu“. Dok je Xeroxov istraživač „entuzijastično žon-

glirao s nekoliko niti posla istovremeno“, skeptični posmatrač na svoj
rad je gledao kao na „koncentraciju jedne osobe na samo jednu stvar“.30
U odlukama koje smo, bilo svesno bilo nesvesno, doneli o tome kako
ćemo se služiti svojim računarom, odbacili smo intelektualnu tradiciju
usamljeničke koncentracije na jednu stvar, etiku koju smo nasledili od
knjige. Na tim izborima svoj glas poverili smo žongleru.
 Sedam

/ .unuLtnu« IVI u m rv

a ovih strana već dugo se nije čulo prvo lice jednine. Meni, vašem
pisaru u procesoru teksta, čini se da j e ovaj trenutak pogodan da se
nakratko opet pojavim. Jasno mi je da sam vas u proteklim poglav-
ljima razvlačio na mnogo prostora i vremena, i zahvalan sam vam što ste
ostali sa mnom. Put kojim ste prošli isti je kojim sam se i ja kretao poku-
šavajući da shvatim šta mi se to dešava s glavom. Što sam dublje kopao po
nauci o neuroplastičnosti i napretku intelektualne tehnologije, bivalo mi je
jasnije kako o važnosti i uticaju interneta možemo da prosuđujemo jedino
kad ih sagledamo u potpunijem kontekstu intelektualne istorije. Koliko
god Mreža bila revolucionarna, nju je najbolje shvatiti kao poslednju u
dugom nizu instrumenata koji đoprinose oblikovanju ljudskog uma.
Sada dolazi ključno pitanje: šta nam to nauka može reći o stvarnim
efektima upotrebe interneta na način na koji nam radi mozak? Nema
sumnje, to pitanje biće predmet mnogih istraživanja u godinama pred
nama. Ali već sada možemo da saznamo ili zaključimo mnogo toga. Vesti
su još crnje nego što sam pretpostavljao da će biti. Desetine studija psiho-
loga, neurobiologa, pedagoga i Web dizajnera ukazuju na isti zaključak:
ulaskom na internet stupamo u sredinu koja podstiče površno čitanje,
rastreseno i ishitreno razmišljanje, te površno učenje. Moguće je da se
duboko razmišlja dok se švrlja po internetu, jednako kao što je moguće
i da se gazi po misaonim plićacima dok se čita knjiga, ali to nisu tipovi
mišljenja koje te tehnologije promovišu i nagrađuju.
1 00 PLITKO

Jedno je veoma jasno: kadbiste, znajući ono što se danas zna o neu-
roplastičnosti, hteli da osmislite medij koji će prespojiti naš mentalni
sklop što brže i temeljnije, verovatno biste završili s projektom koji bi
izgledom i načinom rada ličio na internet. Nije reč samo o tome kako
volimo da se često, čak i opsesivno, služimo Mrežom. Stvar je u tome
da Mreža donosi upravo onu vrstu čulnih i kognitivnih podražaja -
repetitivnih, intenzivnih, interaktivnih, adiktivnih - za koje istraži-
vanja pokazuju da dovode do jakih i brzih izmena moždanog sklopa
i moždanih funkcija. S izuzetkom sistema pisma i brojčanog sistema,
Mreža je verovatno najmoćnija tehnologija izmene uma koja se ikada
našla u upotrebi. U najmanju ruku, ona je najmoćnija takva tehnolo-
gija od dolaska knjige.
Većina nas koji imamo mogućnost pristupa internetu u jednom danu
provede barem dva sata na Mreži - ponekad i mnogo više - i za to vreme
obično stalno ponavljamo iste ili slične radnje, obično veoma brzo i često,
kao reakcije na ono što se događa na ekranu ili u zvučniku. Neke od tih
radnji su fizičke. Kuckamo po tastaturi. Prevlačimo mišem po stolu, pri-
tiskamo njegovim levim i desnim tasterom i vrtimo točkić. Prelazimo
vrhom prstiju po pločici prenosnog računara. Palčevima kucamo tekst
sa stvarnih ili simuliranih tastatura naših BlackBerryja i mobilnih tele-
fona. Okrećemo naše iPhoneove, iPodove, iPadove i prebacujemo se
između širokog i uskog ekranskog prikaza dok baratamo ikonicama po
njihovim ekranima osetljivim na dodir.
Dok mi sve to činimo, Mreža isporučuje stalan dotok ulaznih podra-
žaja našoj moždanoj kori, tačnije njenom vizuelnom, somatosenzornom
i auditivnom delu. Tamo stižu čula koja dolaze iz naših ruku i prstiju kad
pritiskamo mišem i kucamo. Tamo stižu mnogi zvučni signali iz uva,
poput zvonca koje najavljuje dolazak novog e-maila ili trenutne poruke,
kao i razni zvukovi zvona mobilnog telefona koji nas upozoravaju na
različite događaje. I naravno, na taj način pristižu hiljade vizuelnih podra-
žaja na našu mrežnjaču dok se krećemo svetom interneta: uvek novi
obrasci teksta, slika i video-snimaka, ali i hiperveze koje prepoznajemo
po tome što su podvučene ili obojene, zatim kursori koji menjaju oblik
zavisno od funkcije, naslovne trake novog e-maila naglašene masnim slo-
vima, virtuelna dugmad koja nas poziva da je pritisnemo, ikonice i drugi
elementi ekrana koji samo čekaju da ih aktiviramo pritiskom, obrasci
koje treba popuniti, iskačući prozori s reklamnim i drugim porukama
 ZONGLEROV MOZAK 10 1

koje treba pročitati ili zanemariti. Mreža zaokuplja sva naša čula - osim,
za sada, mirisa i ukusa - i zaokuplja ih simultano.
Osim toga, Mreža donosi i brzinski sistem reakcija i podsticaja - reč-
nikom psihologije, „pozitivnih potkrepljenja" - koji ohrabruju ponavlja-
nje kako fizičkih tako i umnih radnji. Kad mišem pritisnemo hipervezu,
dobijamo nešto novo što možemo da pogledamo i ocenimo. Kad pre-
tražujemo po Googleu, trenutno dobijamo popis zanimljivih informa-
cija na razmatranje. Kad šaljemo sm s , trenutnu poruku ili e-mail, često
dobijemo odgovor već za nekoliko sekundi ili minuta. Kada koristimo
Facebook, privlačimo nove prijatelje ili se zbližavamo sa starima. Kad
pošaljemo poruku na Twitter, pridobijamo nove čitaoce. Kad napi-
šemo post na blogu, dobićemo komentare čitalaca ili linkove drugih
blogera. Interaktivnost Mreže daje nam nove i veoma delotvorne načine
da pronalazimo informacije, da se izražavamo i upuštamo u konverza-
ciju s drugima. Povrh toga, ona nas pretvara u laboratorijske miševe
koji konstantno pritiskaju poluge ne bi li dobili mrvice socijalne ili
intelektualne hrane.
Mreža upravlja našom pažnjom mnogo istrajnije nego što su to činili
televizija, radio ili naše jutarnje novine. Pogledajte klinca kako raz-
menjuje poruke s prijateljima ili studenta kako pregleda pregršt novih
poruka i zahteva na svojoj stranici na Facebooku, ili poslovnog čoveka
kako prevrće po svojim e-mailovima na BlackBerryju - ili se samo setite
sebe kako upisujete ključne reči u polje pretraživača Google i počinjete
da sledite trag hiperveza. Ono što ćete videti je um što ga je progutao
medij. Kad smo na internetu, često više ne primećujemo šta se zbiva
oko nas. Stvarni svet se povlači pred bujicom simbola i podražaja koji
pristižu s naših uređaja.
Interaktivnost Mreže pojačava i taj efekat. Budući da se računarima
često služimo u socijalnom kontekstu - pričamo s prijateljima i kole-
gama, stvaramo svoj „profil", emitujemo svoje misli u postovima na
blogu ili preko poruka na Facebooku - naš društveni položaj na ovaj ili
onaj način neprestano je u igri, stalno u opasnosti. Samosvest - a pone-
kad čak i strah - koji iz toga proizlaze, uvećavaju intenzitet našeg anga-
žmana s medijem. To vredi za sve, naročito za mlade koji su skloni da se
kompulsivno služe telefonom ( sms porukama) i računarom (trenutnim
porukama). Današnji tinejdžeri tipično šalju ili primaju poruku svakih
par minuta, sve vreme dok god su u budnom stanju. Kako primećuje
1 02 PLITKO

psihoterapeut Majkl Hausojer, tinejdžeri i drugi mladi ljudi „fantastično

se zanimaju za ono što se događa u životu njihovih vršnjaka, a istovre-
meno žive u neverovatnom strahu da će ispasti iz igre“.' Ako prestanu
da šalju poruke, u opasnosti su da postanu nevidljivi.
Mnogo je toga paradoksalnog u tome kako se služimo internetom, ali
jedan takavparadoks obećava najveći dugoročni uticaj na to kako razmi-
šljamo: Mreža nam obuzima pažnju, ali je pritom rasipa. Mi se intenzivno
koncentrišemo na sam medij, na treperavi ekran, ali rešetanje poruka i
podražaja istog tog medija ujedno nas dekoncentriše. Kad god smo na
vezi, Mreža pred nas izlaže svoje zavodljive šare. Ljudska bića „žele više
informacija, više utisaka i žele ih što kompletnije“, piše Torkel Klingberg,
švedski neuronaučnik. Skloni smo ,,da tražimo situacije koje iziskuju
višeslojni angažman ili situacije u kojima smo preplavljeni informaci-
jama“.2 Ako je sporo napredovanje reči po štampanim stranama ubla-
žavalo našu težnju da se pretrpamo mentalnim podražajima, Mreža tu
težnju potpiruje. Ona nas vraća u prirodno stanje nefokusirane pažnje,
ali odvlači nam pažnju mnogo širim dijapazonom podražaja nego što je
to ikad bio slučaj među našim precima.
Nisu sva odstupanja pažnje nepoželjna. Kao što mnogi od nas znaju
iz iskustva, ako se preintenzivno usredsredimo na neki težak problem,
možemo da se mentalno sasvim zakočimo. Mišljenje nam se tada sužava
i uzalud se batrgamo pokušavajući da dođemo na kakvu novu zamisao.
Ali ako pustimo da problem odleži neko vreme - ako ga prespavamo -
često ćemo mu se vratiti nabujale kreativnosti, ali iz druge perspektive.
Istraživanje koje je proveo Ap Dejksterhejs, holandski psiholog koji vodi
Laboratoriju za nesvesno pri Univerzitetu Radbud u Nejmegenu, uka-
zuje na to da takvo prekidanje pažnje daje našem nesvesnom umu vre-
mena da se uhvati u koštac s problemom i tako iznese na videlo infor-
macije i kognitivne procese koji su voljnom razmišljanju bili nedostupni.
Kako pokazuju njegovi opiti, obično donosimo bolje odluke ako nam se
pažnja na neko vreme premesti s teškog mentalnog izazova. No, Dejk-
sterhejsov rad pokazuje i to da naši nesvesni misaoni procesi ne mogu
da se pozabave problemom sve dok ga ne definišemo jasno i svesno.3
Ako nemamo na umu sasvim određen intelektualni cilj, piše Dejkster-
hejs, ,,do nesvesnog mišljenja ne dolazi“.4
Konstantno stanje rastresenosti koje Mreža podstiče - stanje bitka, da
pozajmim još jednu frazu iz Četiri kvarteta, „ometeno ometenošću zbog
 ZONGLEROV M 0 ZA K 1 03

ometenosti" - jako se razlikuje od takvog privremenog, svrsishodnog

skretanja s teme kojim osvežavamo razmišljanje kad razmatramo neku
odluku. Kakofonija podražaja Mreže dovodi do kratkog spoja kako sve-
snog tako i nesvesnog mišljenja, i sprečava nas da mislimo i dubinski i
kreativno. Naš mozak se pretvara u jeđinicu za obradu signala koja brzim
tempom razvodi hrpu informacija do svesti i zatim izvan nje.
U jednom intervjuu iz 2005. Majkl Mercenič govori o moći interneta
da izazove ne samo umerene izmene nego i fundamentalne promene
našeg mentalnog sklopa. „Naš mozak se značajno menja, i fizički i funk-
cionalno, svaki put kad naučimo neku novu veštinu", primećuje Merce-
nič, a zatim opisuje Mrežu kao poslednju u nizu „modernih kulturnih
specijalizacija“ na koju „današnji ljudi mogu da utroše milione događaja
’praktikovanja’ kojimaprosečan čovekpre hiljadu godina nije bio nimalo
izložen“.s Na tu temu 2008. vraća se i na svom blogu, gde pribegava veli-
kim slovima ne bi li naglasio šta misli. „Kad kultura dovodi do promena
u načinu na koji koristimo svoj mozak, ona stvara d rugačiji mozak“,
piše on i primećuje da naš um „jača specifične procese koji se jako mnogo
uvežbavaju". Iako prihvata da je danas teško zamisliti život bez inter-
neta i njegovih instrumenata kao što je pretraživač Google, naglašava da
„NJIHOVA ČESTA UPOTREBA IMA NEUROLOŠKE POSLEDIC e “ .6
Svoje neurološke posledice sa sobom nosi i ono što na internetu ne
činimo. Baš kao što se neuroni koji se zajedno aktiviraju međusobno
povezuju, neuroni koji se ne aktiviraju zajedno - ne povezuju se. Vreme
koje provodimo pregledajući Web stranice premašuje vreme koje provo-
dimo čitajući knjige; vreme koje provodimo razmenjujući kratke poruke
premašuje vreme koje provodimo sastavljajući rečenice i pasuse; a vreme
koje provodimo skačući po hipervezama premašuje vreme koje posve-
ćujemo tihom razmišljanju i promišljanju. Stoga sklopovi koji održa-
vaju te stare intelektualne funkcije i dosege postaju sve slabiji i pomalo
se raspadaju. Mozak reciklira neurone i sinapse koji se ne upotreblja-
vaju i preusmerava ih na druge, traženije poslove. Stičemo nove veštine
i stvaramo nove perspektive, ali stare gubimo.

ge r i s m o l , profesorpsihijatrijenaUniverzitetu u c la idirektortamoš-
njeg Centra za pamćenje i starenje, istražuje fiziološke i neurološke efekte
upotrebe đigitalnih medija. Njegovi rezultati podupiru Merceničevo
104 PLITKO

uverenje da Mreža uzrokuje ekstenzivne promene u mozgu. „Današnja

eksplozija digitalne tehnologije ne samo što menja način na koji živimo
i komuniciramo, nego velikom brzinom i korenito menja naš mozak“,
kaže on. Svakodnevna upotreba računara, pametnih telefona, pretraži-
vača i drugih instrumenata „stimuliše promene moždanih ćelija i otpu-
štanje neurotransmitera, čime u našem mozgu postupno jačaju novi
nervni putevi a slabe stari.“7
Smol i njegove kolege 2008. su sproveli prvi opit koji je zaista poka-
zao kako se ljudima menja mozak kad reaguje na upotrebu interneta.8
Istraživači su uzeli dvađeset i četiri dobrovoljca - dvanaest iskusnih pre-
traživača Weba i dvanaest početnika - i snimali im mozak dok su pre-
traživali Web preko Googlea. (Budući da računar ne stane u uređaj za
snimanje magnetnom rezonancom, ispitanici su dobili naočare na koje
su projektovane slike Web stranica, te male obeleživače kojima su se kre-
tali po stranicama.) Snimci su pokazali da je moždana aktivnost iskusnih
pretraživača mnogo šireg spektra nego kod novajlija. Kako je istaknuto,
„ispitanici vični računarima upotrebljavali su jednu određenu mrežu
prednjeg dela leve polovine moždane kore, poznatu kao dorzolateralni
prefrontalni korteks, [dok su je] ispitanici-početnici upotrebljavali tek
minimalno, a neki nisu uopšte“. U kontrolnom delu opita istraživači su
dali ispitanicima da čitaju običan tekst koji je trebalo da simulira čitanje
knjige; u tom slučaju snimci nisu pokazali nikakvu bitnu razliku u aktiv-
nosti mozga između dve grupe ispitanika. Očigledno, kod iskusnih kori-
snika Mreže upotreba interneta razvila je specifične nervne puteve.
Najzanimljiviji deo opita došao je kad su se isti testovi ponovili šest
dana kasnije. Istraživači su ispitanicima naložili da u međuvremenu pro-
vode sat vremena dnevno na internetu pretražujući ga. Novi snimci su
pokazali da isto ono područje u njihovom prefrontalnom korteksu, koje je
pre bilo uglavnom mirno, sada iskazuje izrazitu aktivnost - jednaku onoj
uočenoj kod pretraživača-veterana. „Nakon samo nekoliko dana vežbe,
kod početnika u korišćenju interneta postali su aktivni sasvim isti nervni
sklopovi u prednjem delu mozga“, izveštava Smol. „Pet sati na internetu
i ispitanici-početnici već su reorganizovali mozak.“ I nastavlja: „Ako je
naš mozak tako osetljiv na samo jedan sat izlaganja računaru dnevno, šta
se tek događa kad [na internetu] provodimo više vremena?“9
Još jedan rezultat istog istraživanja donosi uvid i u razlike između
čitanja Web stranica i čitanja knjiga. Istraživači su otkrili da ljudi, dok
 ŽONGLEROV MOZAK 105

pretražuju Mrežu, iskazuju jako različit obrazac moždane aktivnosti od

onog koji imaju kad čitaju tekst sličan knjiškom. Čitači knjiga imaju jaku
aktivnost u područjima povezanim s jezikom, pamćenjem i vizuelnom
obradom, ali slabu aktivnost u prefrontalnim područjima povezanim s
donošenjem odluka i rešavanjem problema. Iskusni korisnici Mreže pak
iskazuju veliku aktivnost u svim tim područjima mozga dok pregledaju i
pretražuju Web stranice. Dobra vest je da pretraživanje Weba, budući da
angažuje tako mnogo funkcija mozga, može da pomogne starijim oso-
bama da ostanu bistrog uma. Izgleda da pretraživanje i pregledanje ,,vež-
baju“ mozak slično kao što to Čini rešavanje ukrštenica, kaže Smol.
Ali pojačana aktivnost u mozgovima pretraživača Weba otvara i pita-
nje zašto đubinsko čitanje i drugi činovi trajne koncentracije na inter-
netu postaju tako teški. Potreba da se ocenjuju hiperveze i donose druge
odluke u vezi s kretanjem Webom, uz istovremenu obradu mnoštva
prolaznih čulnih podražaja, zahteva konstantnu mentalnu koordinaciju
i donošenje odluka, što ometa mozak u tumačenju teksta i drugih infor-
macija. Svaki put kad mi, čitaoci, naiđemo na link, moramo da zasta-
nemo, makar na delić sekunde, i omogućimo našem prefrontalnom kor-
teksu da oceni treba li kliknuti na hipervezu ili ne treba. Možda mi ne
primećujemo to preusmeravanje naših mentalnih resursa s čitanja reči
na odlučivanje - naš mozak je brz - ali pokazalo se da ono otežava razu-
mevanje i pamćenje, posebno kad se često ponavlja. Kako se u posao
ubacuju izvršne funkcije prefrontalnog korteksa, naš mozak se uvežbava,
ali i preopterećuje. Na jedan veoma stvaran način, Web nas vraća u doba
scripture continue, kad je čitanje bilo kognitivno zamoran čin. Kad čitamo
na Mreži, kaže Merian Volf, žrtvujemo lakoću koja čini mogućom dubin-
sko čitanje. Svodimo se na „puke dekodere informacija".10Naša sposob-
nost da ostvarimo duboke mentalne veze koje se formiraju kad čitamo
dubinski i bez ometanja ostaje uglavnom neiskorišćena.
Stiven Džonson u svojoj knjizi iz 2005. Sve lošeje dobro za nas, upo-
redio je raspršenu, uzavrelu mentalnu aktivnost uočenu u mozgovima
surfera s mnogo spokojnijom aktivnošću vidljivom u mozgovima čitača
knjiga. Na osnovu toga iznosi misao da upotreba računara pruža intenziv-
niju mentalnu stimulaciju nego čitanje knjiga. Neurološki nalazi čak, piše
on, navode na zaključak da „čitanje knjiga hronično nedovoljno stimuliše
čula“.n No, iako je Džonsonova dijagnoza ispravna, njegovo tumačenje
različitosti obrazaca moždane aktivnosti vodi nas na stranputicu. Upravo
106 PL!TK0

činjenica da čitanje knjiga „nedovoljno stimuliše čula“ čini tu aktivnost

toliko intelektualno blagotvornom. Dopuštajući nam da filtriramo ono
što nas ometa, da utišamo funkcije donošenja odluka u čeonim delovima
mozga, dubinsko čitanje postaje jedan oblik dubinskog mišljenja. Mozak
iskusnog čitača knjiga miran je, a ne uzavreo. Kad je reč o aktiviranju
naših neurona, pogrešno je pretpostaviti da je više bolje.
Džon Sveler, australijski psiholog obrazovanja, proveo je tri decenije
proučavajući kako naš um obrađuje informacije i, naročito, kako učimo.
Njegov rad nudi deo odgovora na pitanje kako Mreža i drugi mediji
utiču na stil i dubinu našeg mišljenja. Naš mozak, objašnjava on, ima dve
sasvim različite vrste pamćenja: kratkoročno i dugoročno. Naše nepo-
sredne utiske, čulne podražaje i misli držimo u kratkoročnom pamće-
nju koje obično traje tek nekoliko sekundi. Sve što smo naučili o svetu,
bilo svesno bilo nesvesno, arhivirano je kao dugoročno pamćenje koje
može da ostane u našem mozgu više dana, godina, čak i čitav život.
Jedna naročita vrsta kratkoročnog pamćenja, takozvano radno pamće-
nje, ima ključnu ulogu u prenosu informacija u dugoročno pamćenje pa
utoliko i u stvaranju naše lične zalihe znanja. Radno pamćenje u veoma
realnom smislu stvara sadržaj naše svesti u bilo kom datom trenutku.
„Mi smo svesni onoga što je u radnom pamćenju a nismo svesni ničega
izvan njega“, kaže Sveler.12
Ako je našem umu radno pamćenje neka vrsta bloka za pisanje, onda
mu je dugoročno pamćenje sistem arhiviranja. Sadržaj našeg dugoroč-
nog pamćenja uglavnom leži izvan naše svesti. Da bismo mogli da raz-
mišljamo o nečemu o čemu smo prethodno učili ili što smo doživeli,
naš mozak mora da prebaci sećanja iz dugoročnog u radno pamćenje.
,,Da je nešto uskladišteno u dugoročnom pamćenju, svesni smo jedino
onda kad se to dovede u radno pamćenje“, objašnjava Sveler.13 Nekada
se pretpostavljalo da dugoročno pamćenje služi tek kao puko skladište
činjenica, utisaka i događaja, da „ima neznatnu ulogu u kompleksnim
kognitivnim procesima poput mišljenja i rešavanja problema".14No, istra-
živači mozga došli su do spoznaje da je dugoročno pamćenje zapravo
sedište razumevanja. Ono skladišti ne samo činjenice nego i komplek-
sne pojmove ili ,,sheme“. Organizujući raštrkane komadiće informacija
u obrasce znanja, sheme našem mišljenju daju dubinu i bogatstvo. „Naša
intelektualna spretnost najvećim delom proizlazi iz shema koje smo pri-
kupili u dugim vremenskim razdobljima“, kaže Sveler. ,,Mi razumemo
 ŽONGLEROV MOZAK 107

pojmove iz našeg područja kompetencije zato što imamo sheme pove-

zane s tim pojmovima “1S
Dubina naše inteligencije zavisi od naše sposobnosti da prenosimo
informacije iz radnog pamćenja u dugoročno pamćenje i prepletemo
ih u pojmovne sheme. Međutim, prelaz iz radnog u dugoročno pamće-
nje istovremeno je i jedno od najužih grla našeg mozga. Za razliku od
dugoročnog pamćenja, čiji je kapacitet ogroman, radno pamćenje može
da drži tek veoma malu količinu informacija. U slavnom članku iz 1956.
naslovljenom „Magični broj sedam, dva manje ili više“, psiholog s Prin-
stona Džordž Miler primetio je da u radnom pamćenje tipično možemo
da držimo samo sedam elemenata informacija. Danas se čaki to smatra
precenjenim. Prema Sveleru, trenutni dokazi ukazuju na to da ,,u datom
trenutku možemo da obrađujemo ne više od dva do četiri elementa, s
tim da je stvaran broj verovatno taj niži a ne viši“. A i to malo elemenata
koje smo u stanju da držimo u radnom pamćenju ubrzo će iščeznuti
„osim ako ih ne osvežimo vežbanjem“.16
Zamislite da treba da napunite kadu za kupanje vodom pomoću šiva-
ćeg naprstka; to je izazov koji treba da ispuni prenos informacija iz rad-
nog u dugoročno pamćenje. Regulisanjem brzine i intenziteta toka infor-
macija, mediji veoma snažno utiču na taj proces. Kad čitamo knjigu,
slavina s informacijama stalno pomalo curka, a jačinu mlaza možemo
da regulišemo brzinom čitanja. Kad pažnju usmerimo samo na jedno,
mi prenosimo sve ili gotovo sve informacije, naprstak po naprstak, u
dugoročno pamćenje i stvaramo bogate asocijacije bitne za obrazovanje
shema. Na Mreži se pak susrećemo s više informacionih slavina koje sve
teku punim mlazom. Naš mali naprstak preliva se dok brzamo od jedne
do druge slavine. U dugoročno pamćenje uspevamo da prenesemo tek
mali deo informacija, a i to što smo preneli kapi su iz različitih slavina a
ne sastojci stalnog, koherentnog toka iz istog izvora.
Informacije koje u bilo kom datom trenutku teku u naše radno pam-
ćenje nazivaju se kognitivno opterećenje. Kad to opterećenje premaši
sposobnosti našeg uma da smesti i obradi informacije - kad voda počne
da se preliva iz naprstka - te informacije više ne uspevamo da zadržimo
niti da ih povežemo s drugim informacijama koje odranije imamo u
dugoročnom pamćenju. Ne možemo da povežemo nove informacije
sa shemama. Pritom trpi sposobnost učenja, a razumevanje nam ostaje
plitko. Budući da naša sposobnost održavanja pažnje takođe zavisi od
108 PLITKO

radnog pamćenja - „moramo da se setimo na šta ono treba da se kon-

centrišemo“, kako kaže Torkel Klingberg - veliko kognitivno optere-
ćenje čini nas rastresenijima. Kad je naš mozak preopterećen, „ono što
nas dekoncentriše još nas više dekoncentriše“.17 (Neke studije povezuju
poremećaj pažnje ili add, s preopterećivanjem radnogpamćenja.) Opiti
ukazuju na sledeće: što se više približavamo granici opterećenja radnog
pamćenja, sve nam je teže da razlikujemo bitne informacije od nebitnih,
signal od šuma. Postajemo bezumni konzumenti podataka.
Čini se da su teškoće u razvoju razumevanja nekog predmeta ili pojma,
piše Sveler „izrazito određene opterećenjem radnog pamćenja“, i što je
materija koju pokušavamo da naučimo kompleksnija, to su teži penali
koje plaćamo zbogpreopterećenja.18Više je mogućih izvora kognitivnog
preopterećenja, ali dva najvažnija su, prema Sveleru, „rešavanie spolj-
nih problema" i „podeljena pažnja“. A upravo su to dva glavna obeležja
Mreže kao informacionog medija. Upotrebom interneta možda vežbamo
mozak, kako smatra Geri Smol, slično kao kad rešavamo ukrštenice. Ali
tako intenzivna vežba, kad nam postane primarni način mišljenja, može
da oteža dubinsko učenje i mišljenje. Pokušajte da čitate knjigu dokreša-
vate ukrštenicu; to je intelektualna sredina interneta.

os amde s e t i h godi na prošlogveka,kadsuškolepočeledaznatnoulažu

u računare, bilo je mnogo entuzijazma u vezi s očiglednim prednostima
digitalnih dokumenata nad papirnim. Mnogi pedagozi bili su uvereni da
će uvođenje hiperveza u tekst koji se prikazuje na monitoru računara
postati sastavni deo učenja. Hipertekst će, tvrdili su oni, osnažiti spo-
sobnosti kritičkogmišljenja kod učenika, tako što će im omogućiti da se
lako prebacuju između više gledišta na istu stvar. Oslobođeni čitanja uko-
rak s tekstom, što je neophodno sa štampanim stranama, čitaoci mogu
da stvaraju svakakve intelektualne veze između različitih tekstova. Aka-
demski entuzijazam prema hipertekstu još je podstaklo verovanje, koje
je bilo na liniji s pomodnim postmodernističkim teorijama tog doba,
da će hipertekst zbaciti patrijarhalni autoritet autora i preneti moć na
čitaoca. Bila bi to tehnologija oslobođenja. Hipertekst, napisali su knji-
ževni kritičari Džordž Landou i Pol Dilejni, može da „pruži otkrove-
nje“ oslobađajući čitaoca „tvrdoglave materijalnosti“ štampanog teksta.
„Odbijajući stegu tehnologije uvezanih strana“, on „nudi bolji model za
 ŽONGLEROV MOZAK 109

sposobnost uma da preuređuje elemente iskustva promenom veza aso-

cijacije i determinacije među njima “19
Krajem te decenije entuzijazam je počeo da splašnjava. Istraživanja su
donela potpuniju i umnogome drugačiju sliku kognitivnih efekata hiper-
teksta. Pokazalo se da procenjivanje hiperveza i biranje puta među njima
podrazumevaju mentalno zahtevne zadatke rešavanja problema koji nisu
svojstveni samom činu čitanja. Dešifrovanje hiperteksta značajno pove-
ćava čitaočevo kognitivno opterećenje i njemu slabi sposobnost razu-
mevanja i zadržavanja onoga što čita. Jedna studija iz 1989. pokazala je
da čitaoci hiperteksta često na kraju počnu da rastreseno pritiskaju ,,po
stranicama umesto da ih pažljivo pročitaju“. U eksperimentu iz 1990.
otkriveno je da čitaoci hiperteksta često ,,ne mogu da zapamte šta su
pročitali a šta nisu“. U drugoj studiji iz iste godine istraživači su dvema
grupama ljudi zadali niz pitanja na koja je trebalo da odgovore pretraži-
vanjem određenog skupa dokumenata. Jedna grupa je tražila odgovore
u elektronskim hipertekstualnim dokumentima, a druga u trađicional-
nim papirnim. Grupa koja se služila papirnim dokumentima izvršila
je zadatak s većim uspehom. Raspravljajući o rezultatima tih i drugih
eksperimenata, urednici jedne knjige o hipertekstu i kogniciji 1996. su
napisali kako, budući da hipertekst „čitaocu nameće veće kognitivno
opterećenje“, ne iznenađuje ,,što empirijsko poređenje između materi-
jala na papiru (poznata situacija) i hiperteksta (nova, kognitivno zah-
tevna situacija) neće uvek ići u korist hiperteksta“. Predviđali su da će
se kognitivni problemi verovatno smanjiti kad čitaoci dosegnu veću
„hipertekstualnu pismenost".20
To se nije dogodilo. Iako je World Wide Web učinio hipertekst sva-
kodnevnom, sveprisutnom pojavom, istraživanja i dalje pokazuju da
ljudi koji čitaju linearni tekst više razumeju, više upamte i više nauče od
onih koji čitaju tekst posut hipervezama. U studiji iz 2001, dva kanadska
naučnika zatražila su od sedamdesetoro ljudi da pročitaju pripovetku
„Demonski ljubavnik" modernističke književnice Elizabet Bauen. Jedna
grupa je čitala priču u tradicionalnom formatu linearnog teksta; druga
grupa je čitala verziju s hipervezama, kakvu biste pronašli na Web stra-
nici. Čitaocima hiperteksta trebalo je više vremena da pročitaju priču, a
u razgovoru s njima obavljenom posle čitanja pokazali su više zbunjeno-
sti i nesigurnosti kad su govorili o pročitanom. Tri četvrtine njih reklo je
da su imali teškoća u praćenju teksta, dok je kod ispitanika koji su čitali
11 0 PLITKO

linearni tekst o takvim problemima govorio tek svaki deseti ispitanik.

Jedan čitalac hiperteksta požalio se: „Priča je tekla jako skokovito. Ne
znam da li je stvar u hipertekstu, ali ja sam odlučivao [šta da pritisnem,
prirn. prev.] i odjednom priča više nije normalno tekla, kao da je preska-
kala na neku novu zamisao koju nisam više baš mogao da sledirn."
Ispitivači su zadali u drugom testu da se pročita kraća i jednostavnija
priča, ,,Pastrva“ Šona O’Faolajna. Rezultati su bili isti. Čitaoci hipertek-
sta opet su se izjasnili kako im je bilo konfuzno da slede tekst i njihovi
komentari o fabuli i drugim karakteristikama pripovetke bili su manje
detaljni i neprecizniji nego kod čitalaca linearnog teksta. S hipertek-
stom, zaključuju istraživači, „sabran i ličan način čitanja je, čini se, ote-
žan“. Pažnja čitalaca „usmerava se prema strukturi samog hiperteksta i
njegovim funkcijama, umesto prema doživljaju koji nudi priča“.21
U drugom opitu istraživači su postavili ljude za računar i dali im da
prepričaju dva članka s interneta koji opisuju suprotstavljene teorije
učenja. U jednom članku iznosila se tvrdnja „znanje je objektivno“ dok
je drugi zagovarao tezu „znanje je subjektivno". Oba članka bila su slo-
žena na isti način i sa sličnim podnaslovima, i svaki je imao hiperveze
na onaj drugi, tako da čitalac lako može da prelazi iz jednog u drugi i
upoređuje teorije. Hipoteza istraživača je bila da će ljudi koji se služe
hipervezama potpunije razumeti te dve teorije i njihove različitosti nego
ljudi koji čitaju stranice u sledu i koji su prvo pročitali jedan članak od
početka do kraja pa onda i drugi. Pogrešili su. Naprotiv, ispitanici koji
su čitali linearno postigli su znatno bolje rezultate na ispitu razumeva-
nja gradiva nego oni koji su pritiskali tamo-amo. Istraživači su zaključili
da hiperveze ometaju učenje.22
Istraživač Erping Žu sprovela je drugačiji opit u kome je cilj takođe
bilo otkrivanje uticaja hiperteksta na razumevanje. Dvema grupama
ispitanika dala je da čitaju isti tekst s interneta, ali je varirala broj hiper-
veza u zadatom odlomku. Zatim je testirala razumevanje ispitanika tako
što je prvo trebalo da napišu sažetak o pročitanom a zatim da reše test
zaokruživanjem tačnih odgovora. Otkrila je da razumevanje opada kako
raste broj hiperveza. Čitaoci su morali da posvećuju sve više pažnje i
moždanog kapaciteta kako bi ocenili hiperveze i odlučili hoće li ih priti-
snuti. Zbog toga je preostalo manje pažnje i kognitivnih resursa za razu-
mevanje onoga što čitaju. Rezultat opita bila je jaka korelacija „između
broja linkova i dezorijentacije ili kognitivnogpreopterećenja“, piše Žu.
 ŽONGLEROV MOZAK 111

„Čitanje i razumevanje zahtevaju uspostavljanje odnosa među pojmo-

vima, zaključivanje, aktivaciju pređašnjeg znanja i sintetizovanje glav-
nih ideja. Stoga dezorijentacija i kognitivno preopterećenje mogu da se
ispreče kognitivnim aktivnostima čitanja i razumevanja.“23
Diana DeStefano i Džo-En LeFevr, psiholozi iz Centra za primenjena
kognitivna istraživanja kanadskog Univerziteta Karlton, 2005. su napra-
vile opsežnu analizu trideset i osam dotad sprovedenih eksperimenata
na čitanju hiperteksta. Iako sve studije ne pokazuju da hipertekst uma-
njuje razumevanje, pronašle su „vrlo slabu potporu“ nekada popularnoj
teoriji ,,da će hipertekst obogatiti doživljaj teksta". Naprotiv, višestruko
prevladavaju dokazi koji sugerišu kako „povećani zahtevi donošenja
odluka i vizuelne obrade u hipertekstu umanjuju uspešnost čitanja“,
pre svega u poređenju s „tradicionalnim linearnim načinom izlaganja
[teksta]“. Zaključile su da „mnoge karakteristike hiperteksta dovode do
povećanog kognitivnog opterećenja te utoliko iziskuju kapacitet radnog
pamćenja koji može da premaši sposobnosti čitalaca“.24

kombi nac i j om TEHNOLOGUE hiperteksta s tehnologijom multimedije,

Web donosi takozvani hipermedij. Ne nude se i elektronski povezuju
samo reči nego i slike, te zvukovi i pokretne slike. Baš kao što su ranije
pioniri hiperteksta verovali da će hiperveze čitaocima obogatiti doživljaj
učenja, mnogi pedagozi su pretpostavljali da će multimedija, ili oboga-
ćeni medij, kako se ponekad naziva, produbiti razumevanje i poboljšati
učenje. Što više ulaznih signala, to bolje. Ali istraživanja su opovrgla i tu
pretpostavku koja se dugo prihvatala bez previše dokaza. Deljenje pažnje,
koje multimedija zahteva, još više napreže naše kognitivne sposobno-
sti, slabi nam učenje i umanjuje razumevanje. Kad je reč o dovođenju
misaonog materijala u mozak, manje može biti više.
U studiji objavljenoj u časopisu Media Psychology 2007, istraživači su
angažovali više od sto dobrovoljaca da gledaju prezentaciju o državi Mali
koja im je prikazana u čitaču Weba na računaru. Neki ispitanici gledali su
verziju prezentacije koja se sastojala samo od niza tekstualnih stranica.
Druga grupa je gledala verziju koja je, osim stranica s tekstom, obuhva-
tala i prozor s audiovizuelnom prezentacijom dodatnog materijala. Ispi-
tanici su mogli da pokrenu i zaustave snimak kad god su hteli.
Pošto su pogledali prezentaciju, ispitanici su rešavali test od deset
1 12 PLITKO

pitanja. Gledaoci tekstualnih stranica tačno su odgovorili na prosečno

7,04 pitanja, dok su gledaoci multimedije imali samo 5,98 tačnih odgo-
vora - a to je, prema istraživačima, bitna razlika. Zatim su ispitanicima
postavili nizpitanja o njihovom doživljaju prezentacije. Oni koji su dobili
samo tekstualni materijal smatrali su da je prezentacija zanimljivija, edu-
kativnija, razumljivija i ugodnija nego što je to bio slučaj kod gledalaca
multimedijalne verzije, koji su se pak više slagali s izjavom: ,,Iz ove pre-
zentacije nisam naučio/la ništa“ nego gledaoci samog teksta. Čini se da
multimedijalne tehnologije koje su na Webu tako uobičajene, zaključili
su istraživači, „ograničavaju, a ne poboljšavaju sticanje znanja“.25
U još jednom eksperimentu dva istraživača sa Univerziteta Kornel
podelila su jedan razred učenika u dve grupe. Jednoj grupi bilo je dopu-
šteno surfovanje Webom dok slušaju predavanje. Ispitanici su beležili
aktivnost učenika na Webu i pokazalo se da su gledali stranice povezane
sa sadržajem predavanja, ali su posećivali i one koje s njim nemaju nika-
kve veze, proveravali su poštu, išli u kupovinu, gledali video-snimke i
radili sve što ljudi već rade kad su na internetu. Druga grupa je slušala
identično predavanje ali sa isključenim računarima. Neposredno nakon
toga, obe grupe su pristupile testiranju na kojem se merilo koliko su
dobro zapamtili informacije s predavanja. Surferi su, kako izveštavaju
istraživači, „imali značajno slabije rezultate na merenju pamćenja sadr-
žaja koji je trebalo da nauče“. Nadalje, nije bilo razlike u tome jesu li
informacije povezane s predavanjem ili je sadržaj sasvim nevezan za
njega - svi su loše prošli na testiranju. Kad su istraživači ponovili iden-
tičan eksperiment u drugom razredu, rezultati su bili isti.26
Naučnici s Državnog univerziteta Kanzas sproveli su pođjednako rea-
listično istraživanje. Grupi studenata koledža dali su da gleđaju jednu
tipičnu emisiju CNN-a, u kojoj spiker izveštava o četiri vesti dok za to
vreme na ekranu iskaču različite infografike, a u dnu teku tekstualne
vesti. Drugoj grupi su dali da gleda istu emisiju iz koje su, međutim,
bile izbačene infografike i tekst u dnu ekrana. Na testiranju se pokazalo
da su studenti koji su gledali multimedijalnu verziju upamtili kudikamo
manje činjenica iz vesti nego oni koji su gledali jeđnostavniju verziju.
„Čini se“, pišu istraživači, ,,da taj multimedijalni format premašuje spo-
sobnosti pažnje gledalaca.“27
Donošenje informacija u više oblika nije uvek pogubno za njihovo
razumevanje. Kao što svi znamo iz ilustrovanih udžbenika i priručnika,
 ŽONGLEROV MOZAK 113

slike mogu da razjasne i potkrepe pisana objašnjenja. Pedagozi znaju da

pažljivo osmišljena izlaganja gradiva, u kojima se kombinuju objašnjenja
ili pouke u zvuku i slici, mogu da pomognu učenicima da bolje uče. U
savremenim teorijama to se objašnjava činjenicom da naš mozakkoristi
različite kanale za obradu onoga što vidimo i onoga što čujemo. Sveler
kaže: „Zvučno i vizuelno radno pamćenje su odvojeni, bar u izvesnoj
meri, a budući da su odvojeni, delotvornost radnog pamćenja može se
povećati upotrebom oba načina obrade.“ U nekim slučajevima, rezultat
je da „negativni efekti podeljene pažnje mogu da se ublaže upotrebom
i auditivnog i vizuelnog modaliteta" - drugim rečima, slika i zvukova.28
Internet, međutim, nisu osmislili pedagozi s ciljem da se optimizuje uče-
nje. On nam ne izlaže informacije na brižljivo uravnotežen način, nego
kao džumbus koji nam fragmentira koncentraciju.
Mreža je projektovana kao sistem prekida, kao mašina podešena tako
da deli pažnju. To nije samo posledica njene sposobnosti da istovre-
meno prikazuje više različitih vrsta medija. To je i rezultat lakoće kojom
ona može da se programira da šalje i prima poruke. Većina programa za
e-mail, da uzmemo očigledan primer, postavljena je tako da automatski
proverava svakih pet ili deset minuta ima li novih poruka, a ljudi rutin-
ski pritiskaju dugme „proveri poštu“ još i češće. Istraživanja u kojima
su učestvovali administrativni radnici koji se služe računarima, otkri-
vaju da oni stalno prekidaju rad kako bi pročitali pristigle poruke i na
njih odgovorili. Neretko pogleđaju svoj e-mail trideset ili četrdeset puta
na sat (ali na pitanje koliko ga puta gledaju, često će dati mnogo manji
broj).29 Budući da svaki put kad bacimo negde pogled dolazi do malog
prekidanja misli, privremenog preusmeravanja mentalnih resursa, to
nas kognitivno može skupo koštati. Istraživanja u psihologiji su odavno
dokazala ono što većina nas zna iz iskustva: česti prekidi rasipaju nam
misli, slabe pamćenje i čine nas napetim i anksioznim. Što je struja misli
kojom se bavimo kompleksnija, to je ometanje više narušava.30
Osim stalnog priliva ličnih poruka - ne samo e-maila nego i trenut-
nih poruka i drugih oblika tekstualnih poruka - Web nam dostavlja i sve
više svakovrsnih automatizovanih obaveštenja. Čitači feedova i agrega-
tori vesti obavestiće nas čim se pojavi nova vest ili članak našeg omilje-
nog časopisa ili bloga. Društvene mreže nas upozoravaju na ono što rade
naši prijatelji, i često to čine neprekidno. Trntter i drugi mikroblogov-
ski servisi kažu nam kad god neko od ljudi koje ,,pratimo“ emituje novu
114 PLiT K0

poruku. Osim toga, sistem koji prati promene vrednosti naših akcija
možemo da podesimo tako da nas upozorava na svaku takvu promenu.
Možemo da podesimo da dobijemo upozorenje čim se pojavi kakva vest
o određenoj osobi ili događaju, upozorenje da možemo ažurirati svoj
softver, da se pojavio novi video na YouTubeu i tako dalje. Zavisno od
toga na koliko informacionih tokova ćemo se prijaviti i na učestalost
kojom će nam slati obaveštenja, možemo da nakupimo i desetak upozo-
renja na sat, a kod onih najzagriženijih taj broj može biti i mnogo veći.
Svako upozorenje nas ometa, svako nam narušava razmišljanje i uz to
je svako još jedan komadić informacije koji zauzima dragoceni prostor
u našem radnom pamćenju.
Za kretanje po Webu neophodan je naročito intenzivan oblik men-
talnog multitaskinga. Osim što nas radno pamćenje preplavljuje infor-
macijama, to žongliranje našoj kogniciji naplaćuje i ono što naučnici
zovu troškovi prebacivanja. Kad god prebacujemo pažnju, naš mozak
mora da se preorijentiše i to naše mentalne resurse svaki put dodatno
opalipo džepu. Kako objašnjava Megi Džekson u svojoj knjizi o multita-
skingu, Rastresenost, „našem mozgu treba vremena da promeni ciljeve,
upamti pravila koja su u skladu s novim zadatkom te da blokira kogni-
tivnu interferenciju s nekadašnjom, i dalje živom aktivnošću“.31 Mnoga
istraživanja pokazala su da prebacivanje između samo dva zađatka može
znatno da poveća kognitivno opterećenje, otežavajući nam time raz-
mišljanje i povećavajući verovatnoću da previdimo ili pogrešno pro-
tumačimo važne informacije. U jednom jednostavnom eksperimentu,
grupi odraslih ljudi pokazan je niz obojenih likova i od njih se zatražilo
da na osnovu onoga što su videli iznesu svoja predviđanja. Taj zadatak
trebalo je da obave noseći slušalice iz kojih se čuo niz pištavih tonova.
Tokom jednog eksperimenta rečeno im je da zanemare pištanje i da se
samo skoncentrišu na likove. U drugom eksperimentu, s drugim sku-
pom vizuelnih markera, rečeno im je da prate broj pištanja. Nakon sva-
kog eksperimenta pristupali su testu na kojem je trebalo da protumače
šta su maločas činili. U oba eksperimenta ispitanici su iznosili predvi-
đanja s podjednakim uspehom. Međutim, nakon eksperimenta s mul-
titaskingom mnogo su teže izvodili zaključke o doživljenom. Prebaci-
vanje s jednog zadatka na drugi izazvalo je kratak spoj; oni jesu obavili
posao, ali im je promaklo njegovo značenje. „Naši rezultati sugerišu da
će se učenje činjenica i pojmova pogoršati ako ih učite dok ste ometani“,
 ŽONGLERCV MOZAK 115

kazao je glavni istraživač, psiholog Univerziteta u c l a Rasel Poldrak.32

Na Mreži, gde rutinski žongliramo ne s dva zadatka, nego s nekoliko
mentalnih zadataka, prebacivanje ima još daleko višu cenu.
Mogućnost Mreže da nadzire događaje i o njima automatski šalje
poruke i obaveštenja, jedna je od njenih bitnih prednosti kao tehnolo-
gije komunikacije. Na tu mogućnost se oslanjamo kad personalizujemo
sistem i programiramo tu ogromnu bazu podataka tako da odgovara
našim potrebama, interesima i željama. Mi želimo da nas nešto prekida,
jer nam svaki prekid donosi vredne informacije. Isključiti ta upozorenja
značilo bi kako rizikujemo da se osećamo kao da smo ispali iz toka doga-
đaja, pačaki dasmo društvenoizolovani. Gotovo neprestan dotoknovih
informacija kojima nas pumpa Web podilazi i našoj prirodnoj sklonosti
da „previše cenimo ono što nam se događa upravo sada“, kako objaš-
njava psiholog Kristofer Čabris s Junion Koledža. Priželjkujemo novo
čak i kad znamo da je „novo češće trivijalno nego bitno“.33
I tako tražimo od interneta da nas i dalje prekida, na sve više različitih
načina. Svojevoljno prihvatamo gubitak koncentracije i usredsređenosti,
deljenje pažnje i fragmentaciju mišljenja ne bismo li zauzvrat dobili obi-
lje zanimljivih ili barem zabavnih informacija. Mnogima od nas pritom
ne pada ni na kraj pameti da bismo mogli da prekinemo vezu.

f r a nc us k i of t almol og Luj Emil Žaval 1879. je godine otkrio da oči

čitača ne prelaze po rečima savršeno kontinuirano. Vizuelni fokus se
kreće u kratkim skokovima, takozvanim sakadama, uz kratke pauze na
pojedinim mestima duž svakog reda. Jedan od Žavalovih kolega s Pari-
skog univerziteta nedugo nakon toga došao je do još jednog otkrića: da
obrazac pauza, ili „očnih fiksacija“, može jako da varira u zavisnosti od
toga šta se čita i ko čita. U osvit tih otkrića, istraživači mozga su počeli da
se služe eksperimentima u kojima su pratili kretanja očiju da bi saznali
nešto više o tome kako čitamo i kako radi naš um. Takve studije poka-
zale su se vrednim i kad su korišćene u proučavanju efekata Mreže na
pažnju i kogniciju.
Jakob Nilsen, dugogodišnji konsultant na dizajnu Web stranica koji
proučava čitanje na Webu još od devedesetih godina, 2006. je sproveo
istraživanje praćenja kretanja očiju korisnika Weba. U njemu je 232 ljudi
nosilo malu kameru koja prati kretanje očiju prilikom čitanja stranica
116 PLiTKO

teksta i pregledanja drugih sadržaja. Nilsen je otkrio da gotovo nijedan

ispitanik ne čita tekst s ekrana metodično, red po red, kako su tipično
čitali stranice teksta u knjizi. Ogromna većina brzo je prelazila po tek-
stu, a oči su im se kretale Web stranicom prema obrascu koji ugrubo
podseća na slovo F. Prvo bi bacili pogled na prva dva ili tri reda teksta.
Zatim bi im se oči malo spustile i pregledale još nekoliko redova s polo-
vine stranice. Na kraju bi im oči ovlaš prešle još malo niže preko levog
dela Web stranice. Taj obrazac čitanja na Webu potvrdila je i sledeća stu-
dija praćenja kretanja očiju koju je sprovela Laboratorija za istraživanje
upotrebljivosti softvera pri Državnom univerzitetu Vičita.34
,,F“, piše Nilsen u sažetku istraživanja napisanog za njegove klijente,
,,kao fast. (engl. brzo - prim. prev.) Tako korisnici čitaju vaš dragocen
sadržaj. U nekoliko sekundi njihove oči kreću se zapanjujućom brzinom
po rečima na Web stranici, po obrascu koji se znatno razlikuje od onog
koji ste savladali u školi.“3s Svojoj studiji praćenja kretanja očiju, Nilsen
je dodao i analizu ogromne baze podataka o ponašanju korisnika Weba
koju je sastavila ekipa nemačkih istraživača. Oni su beležili rad računara
dvadeset i petoro Ijudi prosečno oko sto dana, prateći pritom vreme koje
ispitanici provode gledajući ukupno oko pedeset hiljada Web stranica.
Proučavajući dobijene podatke, Nilsen je otkrio da se s povećanjem
broja reči na stranici zaista povećava i vreme koje posetilac provede na
toj stranici, ali to povećanje je sasvim neznatno. Na svakih sto hiljada
dodatnih reči, prosečan gledalac provodi na stranici samo 4,4 sekunde
više. Budući da čaki najveštiji čitalac može da pročita tekoko osamnaest
reči u 4,4 sekunde, Nilsen je svojim klijentima poručio da „možete pret-
postaviti, ako na stranicu stavljate višak suvišnih reči, kako će vaši pose-
tioci da pročitaju oko 18% tih reči“. A to je, upozorava, gotovo sigurno
preoptimistična ocena. Nije verovatno da su ljudi na kojima je sprove-
deno ispitivanje provodili sve vreme čitajući: po svoj prilici su gledali i
slike, video-materijale, oglase i druge tipove sadržaja.36
Nilsenovu analizu podupiru i zaključci samih autora navedenog
nemačkog istraživanja. Oni su predočili da se većina Web stranica gleda
deset sekundi ili manje. Ni deset posto slučajeva gleđanja stranice ne
prelazi dva minuta, od čega značajan udeo, čini se, otpada na „prozore
pretraživača koji su ostali otvoreni... u pozadini“. Istraživači su uočili da
se ,,čak i nove stranice s obiljem informacija i mnogo hiperveza obično
gledaju tek nakratko“. Rezultati, kažu oni, „potvrđuju da je pregledanje
 ZONGLEROV MOZAK 117

Weba interaktivna aktivnost u brzom tempu“.37 Rezultati osim toga pot-

krepljuju i nešto što je Nilsen napisao još 1997, posle svog prvog istra-
živanja čitanja na internetu. „Kako korisnici čitaju na Webu?“, tada je
upitao. Lakonski odgovor je glasio: ,,Ne čitaju.“38
Web stranice rutinski prikupljaju detaljne podatke o ponašanju svojih
posetilaca i te statistike samo pojačavaju utisak 0 tome koliko brzo skaku-
ćemo po stranicama na internetu. U dva meseca 2008. godine izraelska
kompanija ClickTale, koja radi program za analizu korišćenja korpora-
tivnih Web stranica, prikupila je podatke o ponašanju miliona poseti-
laca stranica koje održavaju njihovi klijenti širom sveta. Otkrili su da u
većini zemalja Ijudi prosečno gledaju stranicu između 19 i 27 sekundi
pre nego što pređu na sleđeću, a u to je uključeno i vreme potrebno da
se stranica učita u čitač Weba. Nemački i kanadski surferi provode oko
20 sekundi na svakoj stranici, surferi iz SAD-a i Velike Britanije oko 21
sekundu, Indijci i Australijanci oko 24, a Francuzi oko 25 sekundi.39 Sur-
fovanje iz dokolice? Na Webu toga nema: želimo da dođemo do što više
informacija koliko god nam to fizički omogućuju naše oči i prsti.
To vredi čak i za naučne sadržaje. Kao deo petogodišnjeg istraživanja
koje je dovršeno početkom 2008. godine, radna grupa s Lonđonskog
univerzitetskog koledža proučavala je datoteke kojima računari inače
beleže ponašanje posetilaca dva popularna naučna sajta, od kojih jedan
vodi Britanska nacionalna biblioteka a drugi pripada jednom tamošnjem
obrazovnom konzorcijumu. Oba sajta svojim korisnicima nude pristup
člancima naučnih časopisa, e-knjigama i drugim izvorima pisanih infor-
macija. Naučnici su otkrili da ljudi koji koriste te sajtove iskazuju veoma
izrazit „oblik letimičnog čitanja" pri čemu hitro skakuću s jednog izvora
na drugi i retko se vraćaju na bilo koji izvor koji su prethodno posetili.
Oni tipično pročitaju najviše jednu ili dve stranice članka ili knjige pre
nego što ,,skoknu“ na sleđeću Web stranicu. „Jasno je da korisnici na
internetu ne čitaju u tradicionalnom smislu“, izveštavaju autori studije;
„štaviše, ima nagoveštaja da se, kako iskusni korisnici vodoravno ’pregle-
daju’ naslove, sadržaje i sažetke tražeći brz pogodak, javljaju novi oblici
‘čitanja’. Gotovo da ispada da su na internet i došli da bi izbegli čitanje
u tradicionalnom smislu."40
Izgleda da je taj pomak u našem pristupu čitanju i istraživanju nepo-
sredna posledica prepuštanja tehnologiji Mreže, tvrdi Mercenič, i ona
obećava još dublju promenu u našem razmišljanju. „Apsolutno je izvan
118 PLITKO

svake dileme da moderni pretraživači i indeksirane Web stranice izra-

zito doprinose efikasnosti istraživanja i komunikacije“, kaže on. „Isto
tako, apsolutno je neupitno da je naš mozak, kad se služimo istraživač-
kim strategijama čiji su jedini kriterijumi ‘đelotvornost’, citiranje sekun-
darnih izvora (i to još izvan konteksta)’, i ‘a sada još jednom, polako’, pri
sintezi informacija angažovan posrednije i pliće “41
Prelaz s čitanja na vešto pregledanje događa se veoma brzo. Kako
izveštava Ziming Liu, profesor bibliotekarstva na Univerzitetu San
Hoze, već su do danas „dolazak digitalnih medija i sve veća zbirka
đigitalnih dokumenata duboko đelovali na čitanje“. Godine 2008. Liu
je anketirao 113 obrazovanih Ijudi - inženjera, naučnika, računovođa,
učitelja, menadžera i postdiplomaca, uglavnom starosti od trideset do
četrdeset i pet godina - kako bi procenio koliko su se njihove čitalačke
navike promenile u prethodnih deset godina. Gotovo 85% ispitanika
izjavili su da provode više vremena čitajući elektronske dokumente.
Kad je trebalo da opišu kako im se promenilo čitanje, 81% su izjavili
da provode više vremena ,,u pregledanju i traženju nečeg određenog",
a 82% su izjavili da se više upuštaju u „nelinearno čitanje". Od samo
27% se čulo da je vreme koje posvećuju „dubinskom čitanju“ kod njih
u porastu, dok je za njih 45% to vreme u opadanju. Samo 16% ispita-
nih rekli su da čitanju pridaju više „trajne pažnje", dok mu 50% pridaje
manje „trajne pažnje“.
Ti nalazi, kaže Liu, ukazuju na to da „đigitalno okruženje najčešće
podstiče Ijude da istovremeno istražuju mnogo širih tema, ali tek na
površinskom nivou“, i da „hiperveze odvraćaju Ijude od dubinskog čita-
nja i mišljenja". Jedan od učesnika u istraživanju rekao je Liu: „Čini mi
se da imam sve manje strpljenja za čitanje dugih tekstova. Sve sam sklo-
niji da preskačem duge članke i odmah pročitam kraj.“ Drugi je rekao:
„Kad čitam stranice [html-a], mnogo češće čitam dijagonalno nego što
to činim sa štampanim materijalima.“ Sasvim je jasno, zaključuje Liu,
da u poplavi digitalnog teksta koji se sliva iz naših računara i telefona,
„ljuđi troše više vremena na čitanje“ nego pre. Ali jednako je jasno i to da
je tu reč o drugoj vrsti čitanja. „Javilo se čitalačko ponašanje specifično
za čitanje sa ekrana“, piše on, a karakterišu ga „pregledanje i očitavanje,
uočavanje ključnih reči, jednokratno čitanje, [i] nelinearno čitanje“. S
druge strane, postepeno opada vreme „utrošeno na dubinsko čitanje i
koncentrisano čitanje“.42
 ZONGLERGV MOZAK 119

Nema ništa loše ni u prelistavanju ni u dijagonalnom čitanju, čak ni

u njihovim izrazito uvežbanim vidovima. Novine smo uvek više preli-
stavali nego čitali, i rutinski ćemo samo preći pogledom po knjigama i
časopisima ne bismo li stekli prvi utisak o napisanom i možda se odlučili
na podrobnije čitanje. Sposobnost dijagonalnog čitanja je podjednako
važna kao i sposobnost dubinskog čitanja. Drugačije, i zabrinjavajuće,
jeste to što dijagonalno čitanje postaje dominantan način čitanja. Ono
je ranije bilo tek sredstvo kojim postižemo cilj, način da se prepoznaju
informacije relevantne za dublje proučavanje, a sada postaje ciij po sebi
- odabrali smo ga kao primarni način prikupljanja i osmišljavanja infor-
macija svake vrste. Došlo je do toga da ni manje ni više nego univerzi-
tetski profesor, kakav je Džo O ’Ši s Državnog univerziteta Florida - pri
tom i filozof - bez ikakve nelagode priznaje da uopšte ne čita knjige,
štaviše da ni ne vidi neku naročitu potrebu za tim. Čemu, kad na inter-
netu može da nađe potrebne podatke za tili čas? U metaforičnom smi-
slu, mi danas prolazimo kroz obrnutu ranu civilizacijsku putanju: evo-
luiramo od odgajivača ličnog znanja u lovce-sakupljače u elektronskoj
šumi podataka.

Ne radi mo tobezizvesnekompenzacije.Istraživanjapokazujudapoje-
dine kognitivne veštine jačaju, ponekad i znatno, upotrebom računara
i interneta. Obično je reč o „primitivnijim" mentalnim funkcijama nižeg
nivoa, kao što su koordinacija oka i ruke, refleksi i obrada vizuelnih
podražaja. Jedna naveliko citirana studija o video-igricama, objavljena
u časopisu Nature 2003, otkrila je da je grupa mladih Ijudi posle samo
deset dana igranja na računaru znatno povećala brzinu kojom fokus
vizuelne pažnje premešta između različitih slika i zadataka. Osim toga,
pokazalo se da iskusni igrači prepoznaju više predmeta u vidnom polju
nego početnici. „Iako se igranje računarskih igrica čini pomalo besmisle-
nim, ono je u stanju da radikalno izmeni procesuiranje vizuelne pažnje“,
zaključili su autori istraživanja.43
Iako su eksperimentalni dokazi za to retki, čini se logičnim da pretra-
živanje i pregledanje Weba takođe jačaju moždane funkcije povezane s
pojedinim vrstama brzog rešavanja problema, posebno one lcoje obu-
hvataju prepoznavanje obrazaca u gomili podataka. Kroz stalnu procenu
hiperveza, naslova, delova teksta i slika, trebalo bi da postajemo veštiji u
1 20 PLITKO

brzom očitavanju informacionih tragova koji se nadmeću za našu pažnju,

u analizi njihovih specifičnih svojstava i prosuđivanju jesu li svrsishodna
ili praktično korisna za ono što radimo. Jedna britanska studija bavila se
načinom na koji žene pretražuju medicinske informacije na internetu,
i pokazala je da se brzina kojom uspevaju da ocene verovatnu vrednost
pojedinačne Web stranice povećava kako im Mreža biva sve poznatija.44
Iskusnoj pretraživačici bilo je dovoljno samo nekoliko sekundi da tačno
proceni je li određena Web stranica verovatno pouzdana.
Druga istraživanja sugerišu kako ta vrsta mentalne gimnastike koju
vežbamo na Mreži može da dovede do malogpovećanja kapaciteta našeg
radnog pamćenja.451 to bi nam, dakle, pomoglo da se izveštimo u žongli-
ranju podacima. Takva istraživanja „ukazuju na to da naš mozak brzo uči
da prebacuje fokus pažnje, analizira informacije i gotovo trenutno đonosi
odluke o tome hoćemo li poći ovamo ili onamo“, kaže Geri Smol. Kako
provodimo više vremena okruženi golemim količinama informacija na
Mreži, „mnogi od nas razvijaju mentalne sklopove koji su izrađeni po
narudžbi brzih i prodornih naleta usmerene pažnje“, kaže Smol.46 Kako
se uvežbavamo u kretanju Web stranicama, pregledanju Weba, dijago-
nalnom čitanju i održavanju podeljene pažnje, lako je moguće da naši
prilagodljivi mozgovi postanu vičniji tim zadacima.
Ne treba da potcenjujemo važnost takvih umeća. Kako se naš radni i
društveni život sve više okreću upotrebi elektronskih medija, što se brže
krećemo tim medijima i okretnije prebacujemo pažnju s jednog inter-
netskog zadatka na drugi, verovatno ćemo biti vredniji kao zaposleni,
pa čak i kao prijatelji i kolege. Kako kaže pisac Sem Anderson u članku
,,U odbranu rastresenosti“, objavljenom 2009. u magazinu New Yorker,
„naš posao zavisi od povezanosti s internetom" a i „naši ciklusi uživanja
- što nije mala stvar - sve više su za njega vezani“. Mnogo je praktičnih
dobrobiti upotrebe Weba, što je jedan od glavnih razloga zbog kojih pro -
vodimo toliko vremena na internetu. „Prekasno je“, tvrdi Anderson, ,,da
se naprosto povučemo u neko tiše vreme“.47
On je u pravu, ali bilo bi ozbiljno pogrešno da gledamo na dobrobiti
Mreže tako usko i zaključimo da nas tehnologija čini inteligentnijim.
Džordan Grafman, šef Odeijenja za kognitivnu neuronauku pri Nacio-
nalnom institutu za neurološke poremećaje i moždani udar, objašnjava
da neprestano prebacivanje pažnje dok smo na internetu može učiniti
naš mozak okretnijim u muhitaskingu, aii s razvijanjem te sposobnosti
 ŽONGLEROV M O Z A K 12 1

deljenja pažnje kržlja sposobnost dubinskog i kreativnog mišljenja. ,,Da

Ii optimizacija za multitasking dovodi do boljeg funkcionisanja - to jest,
do kreativnosti, inventivnosti, prođuktivnosti ? Odgovor je u većini sluča-
jeva negativan“, kaže Grafman. Što češće delite pažnju na više zadataka,
postajete manje sabrani, sve manje sposobni da razmišljate i razumno
rešavate probleme.“ Sve ćete se verovatnije, tvrdi on, oslanjati na uvre-
žene ideje i rešenja, umesto da ih suočite s vlastitim, izvornim pravcima
mišljenja.48 Dejvid Mejer, neuronaučnik sa Univerziteta Mičigen i jedan
od vodećih stručnjaka za multitasking, došao je do sličnog zaključka.
Kako postajemo sve iskusniji u brzom prebacivanju pažnje, možda „pre-
vaziđemo neke vidove nedeIotvornosti“ koji su svojstveni multitaskingu,
kako kaže, „ali osim u retkim slučajevima, možete vi da vežbate dok ne
poplavite a svejedno nikad nećete biti onako dobri kao da ste se u datom
trenutku koncentrisali na samo jednu stvar“.49 Kad delite pažnju na više
zadataka, „učite da budete vešti na površnom nivou“.S0 Rimski filozof
Seneka to je možda najbolje izrazio pre dve hiljade godina: „Biti svuda
znači biti nigde.“Si
U članku objavljenom u časopisu Science početkom 2009, ugledni
razvojni psiholog i predavač na u c l a Patriša Grinfild, iznela je pregled
pedeset istraživanja efekata različitih tipova medija na inteligenciju i
sposobnost učenja. Zaključila je da „svaki medij podstiče neke kogni-
tivne veštine nauštrb drugih“. Sve veća upotreba Mreže i drugih tehno-
logija koje se zasnivaju na ekranu đovela je do „širokog i sofisticiranog
razvoja vizuelno-prostornih veština“. Na primer, možemo da rotiramo
predmete u mislima bolje nego ranije. Ali naša „novostečena snaga u
vizuelno-prostornoj inteligenciji“ ide rame uz rame sa slabljenjem naših
sposobnosti za onu vrstu „dubinske obrade“ koja je temelj „pametnog
sticanja znanja, induktivne analize, kritičkog mišljenja, maštovitosti i
promišljenosti"82 Drugim rečima, Mreža nas čini pametnijima jedino
ako definišemo inteligenciju prema standardima same Mreže. Ako pri-
hvatimo šire i tradicionalnije gledište prema inteligenciji - ako razmi-
šljamo i o dubini, a ne samo o brzini mišljenja - moraćemo da dođemo
do drukčijeg i znatno turobnijeg zaključka.
Imajući u vidu plastičnost našeg mozga, znamo da naše navike na
internetu nastavljaju da se reflektuju u radu naših sinapsi i kad nismo na
vezi. Možemo da pretpostavimo kako nam se šire i jačaju nervni sklo-
povi posvećeni pregledanju, dijagonalnom čitanju i deljenju pažnje na
1 22 P L ST K 0

više zadataka, a da oni koje koristimo za dubinsko čitanje i mišljenje s

nepodeljenom pažnjom kržljaju i smanjuju se. Istraživači sa Univerziteta
Stenford 2009. godine uočili su znakove da je taj pomak već počeo. Dali
su bateriju kognitivnih testova grupi okorelih medijskih ,,multitaskera“,
te grupi relativno blagih. Otkrili su da je onim okorelima mnogo lakše
da se naruši pažnja „beznačajnim podražajima iz okoline", da znatno sla-
bije kontrolišu sadržaj svog radnog pamćenja i da su uglavnom znatno
manje sposobni da održe koncentraciju na pojedinačni zadatak. Dok
su manje ogrezli ispitanici iskazali relativno jaku „voljnu kontrolu nad
pažnjom“, grupa onih koji su naviknuti da se bave multitaskingom poka-
zala je „snažniju tendenciju da im predmeti vode pažnju“, što sugeriše da
„možda žrtvuju uspešnost u obavljanju primarnog zadatka kako bi pro-
pustili druge izvore informacija“. Intenzivnim multitaskerima „bezna-
čajnost je neodoljiva“, komentariše Kliford Nes, stenfordski profesor
koji je upravljao istraživanjem. „Sve ih ometa.“53 Majkl Mercenič nudi
još porazniju ocenu. Kad delimo pažnju na više zadataka na internetu,
kaže on, mi „treniramo svoj mozak da pridaje pažnju smeću". Posledice
po naš intelektualni život mogu se pokazati „smrtonosnim“.54
Mentalne funkcije koje gube u bici „preživljavanja najzaposlenijih“
moždanih ćelija one su na kojima se temelji smireno, linearno mišljenje
- one koje koristimo kad pratimo dugu pripovest ili kompleksnu argu-
mentaciju, one na koje se oslanjamo kad razmišljamo o svom iskustvu
ili kad promišljamo o nekom spoljašnjem ili unutrašnjem fenomenu.
Pobednici su one funkcije koje nam pomažu da brzo lociramo, kategori-
šemo i ocenimo nepovezane delove informacija u raznim oblicima, koje
nam omogućuju da održavamo mentalni stav pod bujicom podražaja.
Te funkcije, što nije slučajna podudarnost, veoma su slične onima koje
obavljaju računari koji su programirani za brzo prenošenje podataka iz
memorije i u memoriju. Još jednom, čini se da preuzimamo obeležja
jedne popularne nove intelektualne tehnologije.

OSAMNAESTOG apri la 1 77 5 . uveče,SemjuelDžonsonuputiosesasvojim

prijateljima Džejmsom Bozvelom i Džošuom Rejnoldsom ka luksuznoj
vili Ričarda Ovena Kembridža na obali Temze kraj Londona. Uvedeni
su u biblioteku, gde ih je dočekao Kembridž. Posle kratkog pozdrava,
Džonson je pohitao do polica s knjigama i počeo u sebi da čita naslove
 ŽONGLEROV I VI OZAK 123

složenih knjiga. „Doktore Džonson“ rekao je Kembridž, „čini mi se čud-

nim da neko ima takvu želju da gleda u knjige“. Kako se Bozvel posle
prisećao, Džonson se „istog časa prenuo iz sanjarenja, okrenuo i odgo-
vorio: ’Gospodine, razlog je sasvim jednostavan. Dve su vrste znanja.
O nečemu ili sami nešto znamo, ili znamo gde o tome možemo da se
informišemo.’ “55
Mreža nam otvara trenutan pristup biblioteci informacija bez premca
po veličini i opsegu, i pomaže nam da se po njoj snađemo - da prona-
đemo, ako ne baš tačno ono što smo tražili, onda barem nešto dovoljno
dobro za neposredne potrebe. Ono što Mreža slabi jeste Džonsonova
primarna vrsta znanja: sposobnost da sami dubinski poznajemo neki
predmet, da u vlastitom umu konstruišemo bogat i jedinstven skup veza
koje dovode do jedinstvene inteligencije.
 Digresija

o elastičnosti testova inteligencije

pre t r i d e s e t godi na Džejms Flin, tada šef Odseka za politikologiju

na novozelandskom Univerzitetu Otago, počeo je da proučava podatke
dobijene testovima koeficijenta inteligencije koji su se sprovodili u proš-
Iosti. Kopajući po brojevima i primenjujući razne načine baždarenja
bodova tako da se mogu upoređivati - čime se bavio godinama - otkrio
je nešto zapanjujuće: već čitav vek, praktički svuda u svetu, rezultati testi-
ranja koeficijenta inteligencije neprestano rastu. Kad je prvi put izneo
u javnost saznanja o tom fenomenu (koji će dobiti ime Flinov efekat),
bila je to silno kontroverzna tema, ali potvrdila su ga mnoga istraživanja
drugih naučnika. Flinov efekat zaista postoji.
Otkad je objavljeno, Flinovo otkriće služi kao savršeno oružje koje
možete baciti na bilo koga ko bi smatrao da naše intelektualne sposobno-
sti opadaju: Ako smo takoglupi, kako to dapostajemo stalno svepametniji?
Flinov efekat se koristio u odbranu Tv-emisija, video-igara, personalnih
račtmara te, u poslednje vreme, intemeta. Don Tepskot, u knjizi Odrastao
kao digitalan, njegovom hvalospevu prvoj generaciji „digitalnih urođenika“,
iznosi svoje primedbe raznim argumentima u prilog tvrdnji da dugotrajna
upotreba digitalnih medija može zaglupljivati klince i tom prilikom izjav-
Ijuje, slažući se s Flinom, da ,,već i sam koeficijent inteligencije u proseku
raste za tri boda svakih deset godina nakon Drugog svetskog rataU
Tepskot ispravno tumači taj podatak i rast rezultata testiranja koe-
ficijenta inteligencije u svakom slučaju treba da nas raduje, pre svega
 0 ELASTIČNOSTI TESTOVA INTELISENCIJE 125

zato što je najizraženiji u segmentima populacije koji su nekada zaosta-

jali. Međutim, treba biti podozriv prema svakoj tvrdnji da Flinov efekat
dokazuje da su ljudi danas ,,pametniji“ nego pre, ili da internet pobolj-
šava opšm inteligenciju ljudske rase. Pre svega, što Tepskot i sam pri-
mećuje, koeficijent inteligencije raste već duže vreme - već mnogo pre
Drugog svetskog rata - i tempo njegovog rasta je veoma postojan, s vrlo
malim varijacijama od jedne decenije do druge. Taj obrazac sugeriše da
rast verovatno odražava neku duboku i dugotrajnu promenu u nekom
aspekm društva, a ne kakav specifičan nedavni đogađaj ili pojavu nove
tehnologije. Činjenica da je internet ušao u širu upotrebu tek pre dese-
tak godina, čini još manje verovatnom tvrdnju da bi on bio bilo kakva
značajna sila koja podstiče rast koeficijenta inteligencije.
Drugi načini merenja inteligencije ne pokazuju ništa slično rastu kakav
uočavamo kad se bavimo koeficijentom inteligencije. Štaviše, i sam koe-
ficijent inteligencije šalje nam zbrkane signale. Ti testovi imaju različite
odeljke koji mere različite aspekte inteligencije, a rezultati unutar tih
odeljaka jako variraju. Porast ukupnih rezultata može se pripisati pre
svega sve boljim rezultatima u zadacima mentalnog rotiranja geome-
trijskih oblika, prepoznavanja sličnosti kod različitih predmeta i ređanja
zadatih oblika u logičan sled. Testovi pamćenja, vokabulara, opšteg zna-
nja, pa čak i osnovne aritmetike, daju malo ili nimalo bolje rezultate.
I rezultati drugih uobičajenih metoda testiranja koje su smišljene tako
da mere intelektualne veštine, stagniraju ili opadaju. Rezultati na p s a t
testovima koji se daju svim đacima pri upisu u srednje škole u s a d -u ,

nisu se baš nimalo povećali između 1999. i 2008. godine, u vreme dra-
matičnog rasta upotrebe interneta u kućama i školama. Dok su se pro-
sečni rezultati na matematičkim zadacima u tom razdoblju držali pri-
lično stabilno - pali su za tek koji promil s 49,2 na 48,8 - rezultati na
verbalnim testovima značajno su pali. Prosečan rezultat na zadacima
kritičkog čitanja pao je za 3,3 posto, s 48,3 na 46,7, a prosečan rezultat u
veštini pisanja pao je za još strmijih 6,9 posto, s 49,2 na 45,8.2Na verbal-
nim odeljcima SAT-a, testa koji se rešava radi upisa na fakuitet, rezultati
su takođe u padu. Izveštaj Ministarstva prosvete SAD-a iz 2007. poka-
zuje da su rezultati ^vršenih gimnazijalaca na zadacima tri različite vrsta
čitanja - brzinskog, informativnog i književnog - padali između 1992.
i 2005. godine. Sposobnost književnog čitanja pretrpela je najveći pad
od čak dvanaest posto.3
 Ima nagoveštaja da Flinov efekat počinje da bledi s porastom upo-
trebe Weba. Istraživanja u Norveškoj i Danskoj pokazuju da je rast na
rezultatima testiranja inteligencije u tim državama počeo da usporava
između sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a da su rezul-
tati ostali nepromenjeni ili su čak u blagom padu od sredine devede-
setih.4 Jedno istraživanje u Velikoj Britaniji otkrilo je da su tinejdžeri
na testovima koeficijenta inteligencije pali za dva boda između 1980. i
2008, nakon više decenija stalnog rasta.5 Skandinavci i Britanci među
prvima su u svetu po uvođenju brzogpristupa internetu, kao i upotrebi
multifunkcijskih mobilnih telefona. Da đigitalni mediji podižu koefici-
jent inteligencije, očekivalo bi se da tamošnji rezultati pokažu naročito
jasne dokaze za to.
Na čemu se onda temelji Flinov efekat? Na to pitanje nudi se više
mogućih odgovora; od smanjivanja broja članova porodice preko bolje
ishrane do širenja formalnog školstva, ali naizgled najuverljivije objaš-
njenje dao je sam Džejms Flin. Već u ranoj fazi istraživanja Flin je shva-
tio da njegovi nalazi ukazuju na nekoliko paradoksa. Prvi je taj da brzina
poboljšavanja rezultata na testovima u 20. veku sugeriše da su naši preci
morali biti tupani, iako nam sve što znamo o njima govori suprotno. U
svojoj knjizi Štaje inteligencija? Flin je napisao: „Ako je rast koeficijenta
inteligencije realan u bilo kakvom smislu, to nas dovodi do apsurdnog
zaključka da je većina naših predaka bila mentalno retardirana.“6 Drugi
paradoks dolazi iz nesklada između rezultata različitih delova testova
koeficijenta inteligencije: „Kako ljudi mogu da postanu inteligentniji
a da nemaju širi vokabular, da ne poznaju više opštih informacija i da
nemaju veće sposobnosti rešavanja aritmetičkih problema?“
Nakon što je godinama razbijao glavu tim paradoksima, Flin je došao
do zaključka da bolji rezultati na testiranju koeficijenta inteligencije imaju
manje veze s povećanjem opšte inteligencije a više s promenom načina na
koji ljudi razmišljaju o inteligenciji. Sve do pred kraj 19. veka naučno gle-
dište na inteligenciju, s naglaskom na klasifikaciju, korelaciju i apstraktno
mišljenje, bilo je poprilično retko, a primenjivali su ga oni koji su pohađali
univerzitete ili na njima predavali. Većina ljudi je i dalje gledala na inteli-
genciju kao na dešifrovanje rada prirode i rešavanje praktičnih problema
- na polju, u fabrici, u kući. Živeći prvenstveno u svetu materije a manje
u svetu simbola, ljudi su imali malo razloga i malo prilike da razmišljaju
o apstraktnim oblicima i teorijskim shemama klasifikacije.
 0 ELASTIGNCST! TESTOVA INTELIGENCIJE 127

Ali Flin je shvatio da se sve to promenilo u prošlom veku kad je, iz

ekonomskih, tehnoloških i obrazovnih razloga, apstraktno mišljenje
postalo opšta pojava. Svi su počeli da nose, kako to Flin živopisno kaže,
iste „naučne naočare“ koje su nosili i izvorni tvorci testova koeficijenta
inteligencijed Kako se priseća u jednom intervjuu iz 2007. godine, shva-
tivši to „počeo sam da osećam kako prelazim jaz između naših umova
i umova naših predaka. Nismo mi inteligentniji od njih, nego smo nau-
čili da primenjujemo svoju inteligenciju na novskup problema. Mi smo
odvojili logiku od konkretnog, postali smo spremni da se bavimo hipo-
tetičnim i razmišljamo o svetu kao mestu koje treba da klasifikujemo i
naučno pojmimo, a ne kao mestu kojim treba da manipulišemo.9
Patriša Grinfild došla je do sličnog zaključka u svom članku iz časo-
pisa Science, koji govori o medijima i inteligenciji. Primećujući da je
rast koeficijenta inteligencije „koncentrisan u rezultatima neverbalnih
testova koeficijenta inteligencije“, koji se „sprovode prvenstveno vizu-
elnim metodama“, ona pripisuje Flinov efekat celom nizu faktora, od
urbanizacije do porasta „kompleksnosti društva", a svi ti faktori ,,deo su
globalnog kretanja od manjih, niskotehnoloških zajednica s privredom
bez proizvodnje prema velikim, visokotehnološkim društvima s tržiš-
nom ekonomijom.10
Nismo mi pametniji ni od svojih roditelja ni od deda i baba. Samo smo
pametniji na drugi način. A ti uticaji ne pokazuju samo kako vidimo svet,
nego i kako vaspitavamo i obrazujemo svoju decu. Ta društvena revolu-
cija u načinu mišljenja o razmišljanju objašnjava i kako smo postali toliko
umešniji u rešavanju problema kakvi se zadaju u apstraktnijim i vizuel-
nim odeljcima testova koeficijenta inteligencije, a malo smo ili nimalo
napredovali u širenju ličnog znanja, osnovnim školskim znanjima, ili
sposobnosti da jasno izložirno komplikovane ideje. Od detinjstva nas
uvežbavaju da smeštamo stvari u kategorije, rešavamo zagonetke, raz-
mišljamo tako da premeštamo simbole u prostoru. Lako je moguće da
prilikom korišćenja računara i interneta potkrepljujemo neke od tih
mentalnih veština i njima pripadajuće nervne sklopove tako što jačamo
vizuelnu spretnost, naročito sposobnost brze evaluacije predmeta i dru-
gih podražaja koji se javljaju u apstraktnom carstvu ekrana. Ali, kako
naglašava Flin, to ne znači da imamo „bolji mozak“. To samo znači da
imamo drukčiji mozak.11
 Osam

UhftVA U U U b L t

; f edugo pošto je Niče nabavio pisaću kuglu, jedan vredan mlađić

V,. poimenuFrederikVinslouTejlordoneoještopericuučeličanu
. V Midvejl u Filadelfiji i započeo istorijski niz opita sprovedenih
s namerom da se poveća učinak radnika za mašinama. Kad je nekako
iskamčio pristanak vlasnika Midvejla, Tejlor je izabrao grupu radnika i
dao im da rade na raznim mašinama za obradu metala. Beležio je tačno
vreme koje im je bilo potrebno za svaki pokret. Rastavljajući poslove
na niz njihovih sastavnih delova i ispitujući različite načine na koje se
ti delovi poslova mogu obaviti, sastavio je skup preciznih instrukcija
- danas bismo rekli algoritam - po kojima svaki radnik treba da radi.
Zaposleni u Midvejlu gunđali su zbog novog, striktnog režima, tvrdeći
da ih to pretvara u tek nešto više od automata, ali produktivnost fabrike
vrtoglavo je porasla.1
Više od sto godina posle pronalaska parne mašine, Industrijska revo-
lucija je najzad otkrila svoju filozofiju i svog filozofa. Tejlorova stroga
industrijska koreografija - njegov sistem, kako ga je rado zvao - pri-
hvaćen je u proizvodnim pogonima širom zemlje, a s vremenom i sveta.
Tražeći maksimalnu brzinu, efikasnost i učinak, vlasnici fabrika spro-
vodili su istraživanja u kojima su merili trajanje pokreta i shodno tome
su organizovali posao i zadavali poslove svojim radnicima. Cilj je bio,
kako je to Tejlor đefinisao u svom slavnom traktatu iz 1911, Principi nauč-
nog menadžmenta, prepoznati i usvojiti „jednu najbolju metodu" rada
 CRKVA GOOGLE 129

za svaki posao, što će đovesti do „postupnogprelaska s rada po osećaju

na naučni rad u svim mehaničkim veštinama".2 Tejlor je uveravao svoje
sledbenike da će njegov sistem, kad nađe primenu u svim postupcima
manuelnog rada, dovesti do restrukturiranja ne samo inđustrije nego i
društva, pa će tako nastati utopija savršene efikasnosti. ,,U prošlosti je
prvi bio čovek“, izjavio je; ,,u budućnosti, prvi će biti sistem“.3
Tejlorov sistem merenja i optimizacije još uvek je s nama; on je jedna
od okosnica industrijske proizvodnje. Danas, zahvaljujući sve većoj moći
koju inženjeri računarstva i programeri stiču nad našim intelektualnim
i društvenim životom, Tejlorova etika počinje da upravlja i carstvom
uma. Internet je mašina projektovana tako da efikasno i automatizovano
prikuplja i prenosi informacije i da njima manipuliše, a legije njegovih
programera rade na tome da pronađu „jednu najbolju metodu“ - savr-
šen algoritam - za izvođenje mentalnih pokreta koje danas nazivamo
rad sa znanjem.
Googleovglavni štab u Silicijumskoj dolini - Googleplex - katedrala
je interneta, a unutar njenih zidina praktikuje se religija tejlorizma. Kom-
panija je, kako kaže njen generalni direktor Erik Šmit, „stvarana na osno-
vama nauke merenja“. Ona teži tome da „sistematizuje sve“ što čini.4
„Nastojimo da se čvrsto vodimo podacima i sve ćemo kvantifikovati“,
dodaje još jedna direktorka u Googleu, Marisa Mejer (od 2012. radi u
kompaniji Yahoo - Prim. prev.). „Mi živimo u svetu brojeva.“s Na osnovu
svih tih terabajta podataka o ponašanju koje prikuplja preko sveg pre-
traživača i drugih Web strana, kompanija svakog dana sprovodi hiljade
eksperimenata i koristi njihove rezultate da bi doterivala algoritme koji
u sve većoj meri upravljaju načinom na koji svi mi pronalazimo infor-
macije i izvlačimo značenje iz njih.6 Ono što je Tejlor učinio za rad ruku,
Google čini za rad uma.
Činjenica da se kompanija toliko mnogo oslanja na testiranje, već je
postala legendarna. Iako je dizajn njenih Web strana naoko jednostavan,
čak spartanski, svaki element je prošao iscrpna statistička i psihološka
istraživanja. Služeći se tehnikom „deljenih A/B testova“, Google nepre-
stano uvodi sićušne permutacije u izgledu i funkcionisanju strane i to
tako što pokazuje različite permutacije različitim grupama korisnika, a
zatim upoređuje kako te varijacije utiču na ponašanje korisnika - koliko
dugo ostaju na strani, kako se po njoj kreću, na šta pritiskaju mišem,
a na šta ne, i kuda idu dalje. Osim što ispituje korisnike na Mreži kroz
1 30 PLITK0

automatizovane testove, Google uzima i volontere koji učestvuju u stu-

dijama praćenja kretanja očiju i drugim psihološkim istraživanjima u
kompanijskoj „laboratoriji za upotrebljivost". Imajući u vidu to da Web
surferi ocenjujusadržaj strana „tako brzo davećinu odluka donose nesve-
sno“, kako su to primetila dva Googleova istraživača u postu na blogu
koji je govorio o toj laboratoriji, od posmatranja pokreta očiju „jedino
bi bilo bolje čitanje misli“.7 Ajrin Ou, direktorka u kompaniji zadužena
za utisak korisnika, kaže da se Google oslanja na „kognitivno-psihološka
istraživanja“ kako bi napredovao prema cilju, a to je ,,da se ljudi efika-
snije služe svojim računarima“.8
Subjektivna rasuđivanja, uključujući i ona estetska, ne ulaze u Goo-
gleove proračune. „Na Webu“, kaže Mejer, „dizajn je postao u mnogo
većoj meri nauka nego umetnost. S obzirom na to da možete tako brzo
da sprovodite iteracije i precizno ih merite, zaista je moguće pronaći
male razlike i matematički naučiti šta je ispravno.“9U jednom poznatom
ispitivanju, kompanija je testirala četrdeset jednu nijansu plave boje na
svom interfejsu kako bi utvrđila koja nijansa privlači najviše posetilaca.
Slične rigorozne eksperimente izvode i na tekstovima koji se stavljaju na
Web strane kompanije. „Treba da se potrudite da vam reči zvuče manje
Ijudski, a više kao deo mašinerije“, objašnjava Mejer.10
Nil Postman je 2010. godine u svojoj knjizi Tehnopoli raščlanio glavne
odrednice Tejlorovog sistema naučnog menadžmenta. Tejlorizam se,
piše on, zasniva na šest parametara: „da je primarni, ako ne i jedini cilj
Ijudskog rada i mišljenja efikasnost; da je tehnički proračun u svakom
pogledu superioran u odnosu na čovekovo rasuđivanje; da čovekovom
rasuđivanju ne treba verovati, jer je najčešće aljkavo, višeznačno i nepo-
trebno složeno; da je subjektivnostprepreka jasnom razmišljanju; da ono
što se ne može meriti ili ne postoji ili nema vrednost; i da poslovima gra-
đana treba da upravljaju stručnjaciT1 Zadivljujuće je kako Postmanov
sažetak lepo obuhvata Googleovu intelektualnu etiku. Da bismo ga ažu-
rirali, treba daizmenimo samo jedno: Google ne veruje kakoposlovima
građana treba da upravljaju stručnjaci. On veruje da je bolje da njima
upravljaju softverski algoritmi - aupravo bi to misho i Tejlor da je u nje-
govo vreme bilo tako snažnih digitalnih računara kakve imamo danas.
Google je sličan Tejloru i kad je reč o pravedničkom osećaju koji
unosi u svoj rad. On duboko, čak mesijanski veruje u ono što je zacrtao.
Google je, kaže njegov generalni direktor, više od pukog biznisa; on je
 RKVA GOOGLE 131

„moralna snaga'V2A ,,misija“ kompanije i te kako je objavljena i sastoji se

u tome ,,da organizuje svetske informacije i učini ih univerzalno dostu-
pnim i korisnim“.13 Za ispunjavanje te misije, kako je 2005. izjavio Smit
za Wa.ll Street Journal „biće potrebno, prema trenutnoj proceni, 300
godinaV14 Neposredniji cilj kompanije je stvoriti „savršenu mašinu za
pretraživanje“, koju definišu kao „nešto što tačno razume na šta mislite
i daje vam tačno ono što želite'V3Prema Googleovom gledištu, informa-
cija je vrsta robe, utilitarnog resursa koji može, i treba, da se eksploatiše
i obrađuje sa industrijskom efikasnošću. Sto većoj količini informacija
možemo „pristupiti“, i što brže možemo da spoznamo njihov smisao,
to ćemo postati produktivniji kao mislioci. Sve što stoji na putu brzom
prikupljanju, seciranju i prenošenju podataka, pretnja je ne samo Goo-
gleovom poslovanju nego i novoj utopiji kognitivne efikasnosti koju
Google nastoji da konstruiše na internetu.

GOOGLE je rođen iz jedne analogije - analogije LarijaPejdža. Sin jed-

nog od pionirskih istraživača veštačke inteligencije, Pejdž je od malih
nogu bio okružen računarima - seća se da je bio „prvi klinac u osnovnoj
školi koji je doneo zadatak napisan u procesoru teksta“16 - da bi na Uni-
verzitetu Mičigen kasnije upisao računarstvo. Njegovi prijatelji sećaju ga
se kao ambicioznog, bistrog i „gotovo opsednutog efikasnošću"17 Kao
pređsednik kluba uspešnih studenata inženjerstva, pokrenuo je agresivnu
kampanju, koja se doduše pokazala jalovom, da se uprava škole uveri u
potrebu izgradnj e male železnice koj a bi prevozila studente po kampusu.
U jesen 1995. Pejdž je prešao u Kaliforniju, na izuzetno vredne doktorske
studije računarstva na Univerzitetu Stenford. Još kao mladić sanjao je o
tome da otkrije nešto veliko, nešto ,,što bi promenilo svet“.18 Znao je da
na celom svetu ne postoji bolje mesto od Stenforda, frontalnog korteksa
Silicijumske doline, na kom bi taj san mogao da se obistini.
Pejdžu je trebalo samo nekoliko meseci da locira temu svoje diser-
tacije: biće to golema nova računarska mreža zvana World Wide Web.
Pokrenut na internetu tek četiri godine ranije, Web je eksplozivno rastao
- imao je pola miliona stranica, s prilivom od sto hiljađa novih svakog
meseca - a neverovatno složena i dinamična konfiguracija čvorova i veza
fascinirala je matematičare i informatičare. Pejdž je došao na ideju koja
će, smatrao je, razotkriti neke od njenih tajni. Uvideo je da su hiperveze
1 32 PLITKO

na Web stranama analogne citatima u naučnim radovima. I jedni i drugi

su označavači vrednosti. Kad naučnik u svoj rad unese referencu na rad
koji je objavio neki drugi naučnik, time pokazuje da stoji iza važnosti
tog drugog rada. Sto naučni rad nakupi više citata, to će postati prestiž-
niji u tom polju. Isto tako, kad neka osoba stavi na svoju Web stranu
hipervezu ka Web strani druge osobe, ona time kaže da smatra kako je
ta druga strana važna. Vrednost bilo koje Web strane, shvatio je Pejdž,
može se oceniti prema hipervezama ka njoj.
Pejdž je zaključio još nešto, što se takođe zasniva na analogiji s cita-
tima: nisu sve hiperveze jednake. Autoritet svake Web strane može se
oceniti prema tome koliko je prikupila dolaznih hiperveza. Strana na
koju upućuju hiperveze s mnogo drugih strana, ima veći autoritet nego
ona na koju upućuju linkovi s tek jedne ili dve druge stranice. Što je auto-
ritet Web strane veći, to je veća vrednost hiperveza koje su s nje upu-
ćene drugde. Isto važi i za akademsku zajednicu: zaslužiti citat u radu
koji je sam naveliko citiran, mnogo je vrednije nego što bi bio slučaj da
je reč o manje citiranom radu. Ta analogija dovela je Pejdža do saznanja
da se relativna vrednost svake Web strane može oceniti matematičkom
analizom s dva faktora: brojem dolaznih hiperveza koje je strana privu-
kla i autoritetom strana s kojih te hiperveze potiču. Ako biste napravili
bazu podataka svih hiperveza na Webu, imali biste sirovinu kojom ćete
nahraniti softverski algoritam koji bi ocenjivao i rangirao vrednost svih
strana na Webu. A pri tom biste dobili i najjaču mašinu za pretraživa-
nje na svetu.
Ta doktorska disertacija nikad nije napisana. Pejdž se dogovorio sa
svojim kolegom, takođe doktorandom sa Stenforda, matematičkim
čudom od deteta Sergejem Brinom koji se mnogo zanimao za pronala-
ženje podataka, da mu pomogne da napravi tu mašinu za pretraživanje.
U leto 1996. godine na Stenforđovim Web stranama prvi put se pojavila
rana verzija Googlea - tada se zvala BackRub. U godinu dana poseće-
nost BackRuba postala je preveliko opterećenje za univerzitetsku mrežu.
Pejdž i Brin su shvatili: ako nameravaju da pretvore svoj pretraživač u
pravi usiužni biznis, moraće da prikupe mnogo novca za razne informa-
tičke uređaje i za dovoljno veliki protok mreže. U leto 1998. u pomoć im
je pritekao izvesni bogati investitor iz Silicijumske doline i ispisao im ček
na sto hiljada dolara. S tim novcem su preselili svoju buduću kompaniju
iz studentskog doma u dve gostinske sobe u obližnjem parku Menlo,
 CRKVA GOOGLE 133

inače vlasnistvo nekog prijateljevog prijatelja. U septembru osnivaju

kompaniju Google. To ime - igra reči s terminom gugol kojim se ozna-
čava broj deset na stotu potenciju - odabrali su zato da naglase svoj cilj
organizovanja „naizgled beskonačne količine informacija na Webu“. U
decembru je objavljen članak u PC Magazineu u kom se hvali nov pre-
traživač zgodnog imena, i kaže se da ,,ima neobičnu sklonost ka prika-
zivanju izuzetno relevantnih rezultata“.19
Zahvaljujući toj sklonosti, Google je ubrzo obrađivao većinu tih mili-
ona - a onda i milijardi - upita koje svakodnevno upućujemo pretra-
živačima interneta. Kompanija je postala neverovatno uspešna, barem
mereno saobraćajem koji je tekao preko njenih strana. Ali, suočila se s
istim problemom koji je presudio mnogim dot-com kompanijama: nije
znala kako da sav taj saobraćaj pretvori u dobit. Niko nije hteo da plati da
pretražuje Web, a Pejdž i Brin imali su averziju prema unošenju reklama
u rezultate pretraživanja. ,,Očekujemo“, napisali su u jednom stručnom
članku 1998, ,,da će pretraživači koji se finansiraju od oglašavanja biti
inherentno pristrasni oglašivačima i da će se tako udaljiti od potreba
korisnika.“20
Međutim, mladi poslovni preduzetnici znali su da neće moći doveka
da žive od široke ruke kapitalista koji ulažu u nova preduzeća. Krajem
2000. smislili su pametan plan prema kome će male, tekstualne oglase
smeštati kraj rezultata pretraživanja - što je zahtevalo tekmali kompro-
mis u odnosu na njihove ideale. Umesto da prodaju oglasni prostor za
unapred određenu cenu, odlučili su da taj prostor stave na aukciju. Nije
to bila originalna zamisao - druga pretraživačka kompanija, G0T0, već
je primala oglase na taj način - ali Google joj je pristupio drugačije. Dok
je G0T0 rangirao oglase pri pretraživanju u skladu s tim koliko je oglaši-
vač platio - što više platite, to će vam oglas biti na boljem mestu - Goo-
gle je 2002. uveo drugi kriterijum. Mesto oglasa biće određeno ne samo
plaćenim iznosom nego i učestalošću kojom ljudi zaista kliknu na njega.
Ta inovacija osigurala je Googleu da oglasi ostanu, kako to kompanija
formuliše, ,,relevantni“ u odnosu na temu pretraživanja. Nebitne oglase
sistem će automatski izbaciti. Ako osobe koje pretražuju ne budu sma-
trale da je oglas relevantan, neće na njega kliknuti i on će s vremenom
nestati s Googleove strane.
Taj aukcijski sistem, AdWords, postigao je još jedan važan rezultat:
vezujući mesto oglasa za broj klikova, značajno je povećao stopu stvarnog
134 PLITK0

konzumiranja oglasa. Što su ljudi češće birali oglas, to se taj oglas češće
pojavljivao, bivao na sve boljem mestu na stranici pretraživanja, a to je
dovodilo do još više klikova. Budući da oglašivači plaćaju Googleu po
kliku, prihodi kompanije su strelovito rasli. Sistem AdWords se poka-
zao toliko lukrativnim da su mnogi drugi Web izdavači angažovali Goo-
gle da smešta svoje „kontekstualne reklame“ i na njihove strane, krojeći
pritom oglase tako da odgovaraju sadržaju pojedinih strana. Do kraja
decenije, Google je postao ne samo najveća internetska kompanija na
svetu nego je postao i jedna od najvećih medijskih kompanija, s preko
22 milijarde dolara prometa, koji je gotovo sav dolazio od oglašavanja,
i oko 8 milijardi dolara dobiti. Na papiru, Pejdž i Brin su bili ,,teški“ po
više od to milijardi dolara svaki.
Googleove inovacije su se isplatile i njegovim osnivačima i njegovim
ulagačima. Ali najviše koristi od njega imali su korisnici Weba. Google je
uspeo u tome da pretvori internet u mnogo efikasniji informacioni medij.
Sa širenjem Weba rani pretraživači su najčešće bili pretrpani podacima
- nisu mogli ni da indeksiraju nove sadržaje, a kamoli da odvoje žito
od kukolja. Googleova mašina je projektovana tako da s rastom Weba
izbacuje sve bolje rezultate. Što veći broj strana Google oceni, to može
preciznije da ih klasifikuje i rangira prema kvalitetu. A kako saobraćaj
raste, Google može da prikupi više podataka o ponašanju korisnika, što
mu omogućuje da kroji rezultate pretraživanja i oglase sve bliže i bliže
željama i potrebama korisnika. Dalje, kompanija je investirala silne mili-
jarde dolara u izgradnju računarskih centara širom sveta, čime se osigu-
rala da će korisnicima isporučiti rezultate u milisekundama. Googleova
profitabilnost i popularnost i te kako su zaslužene. Kompanija obavlja
neprocenjivo dragocenu ulogu time što pomaže ljudima da se snađu u
stotinama milijardi strana, koliko ih danas obuhvata Web. Bez njegove
pretraživačke mašine, kao i drugih koje su sačinjene po njegovom uzoru,
internet bi odavno postao digitalna kula vavilonska.
Ali Google, kao proizvođač najvažnijih alata za navigaciju po Webu,
ujedno oblikuje naš odnos sa sadržajem koji nam tako efikasno i obilno
servira. Intelektualne tehnologije koje je Google osmislio podstiču brzo
i površno pregledanje informacija, a odvlače od svakog dubinskog i traj-
nijeg upuštanja u bilo koji zaseban argument, zamisao ili pripovedanje.
„Naš cilj“, kaže Ajrin Ou, ,,je da navedemo korisnike da veoma brzo
dolaze i odlaze. Sve naše projektantske i đizajnerske odluke zasnivaju
 C R K V A. G 0 0 G L E 135

se na toj strategiji.“21 Googleova dobit usko je vezana za brzinu kojom

Ijudi unose informacije u sebe. Što brže pretražujemo po površini Weba
- što više hiperveza pritisnemo i što više strana vidimo - to Google ima
više prilike da prikupi informacije o nama i da nam servira odgovara-
juće oglase. Njegov oglašivački sistem je eksplicitno projektovan tako
da prepoznaje koje će nam poruke najverovatnije privući pažnju i da
nam takve zatim postavi u vidno polje. Kad god pritisnemo mišem na
Webu označi se prekid naše koncentracije; to je spoljašnje proizvedeno
ometanje naše pažnje - a u Googleovom ekonomskom interesu je da se
pobrine da pritiskamo što je moguće više. Poslednje što bi kompanija
htela je da podstiče opušteno čitanje ili polagano, koncentrisano razmi-
šljanje. Sasvim doslovno, Googleov biznis je ometanje.

još se može pokazati daje Googlesamoprolaznapojava. Životinter-

netskih kompanija retko je zao i okrutan, ali je često kratak. Budući
da posluju u magli, sačinjenoj od nevidljivih niti programskog koda,
odbrambeni mehanizmi su im krhki. Internetsku kompaniju koja mnogo
obećava može učiniti bespotrebnom jedan jedini bistri programer. Izum
preciznijeg pretraživačkog mehanizma ili bolji način plasmana oglasa na
Mreži, mogli bi doneti propast Googleu. No, nezavisno od toga koliko
dugo kompanija bude uspevala da izdrži prevlast nad tokom digitalnih
informacija, njena intelektualna etika ostaće opšta etika interneta kao
medija. I izdavači i programeri Weba i dalje će privlačiti saobraćaj i zara-
đivati novac na pođsticanju i zadovoljavanju našeg apetita za komadi-
ćima kratkovekih informacija.
Istorija Weba uči nas da će se brzina kretanja podataka samo poveća-
vati. Devedesetih godina većina informacija nalazila se na takozvanim
statičnim stranama. One nisu izgledale bitno drukčije od stranica časo-
pisa i njihov sadržaj menjao se relativno malo. Nakon toga je nastao trend
da se strane učine sve ,,dinamičnijim“, da se ažuriraju dodavanjem novog
sadržaja redovno i često automatski. Specijalizovani softver za blogove,
uveden 1999. godine, učinio je rafalno izdavaštvo dostupnim svakome,
a najuspešniji blogeri uskoro su saznali kako moraju da objavljuju i više
puta dnevno ako žele da zadrže prevrtljive čitaoce. Trendu su se priklju-
čile novinske kuće, koje su počele da plasiraju vesti kontinuirano, dva-
deset i četiri sata na dan. r s s čitači, koji su postali popularni oko 2005,
136 PLITKO

omogućili su svima koji objavljuju na Webu da ,,guraju“ naslove i druge

informacije korisnicima Weba, pri čemu je učestalost dostavljanja infor-
macija dodatno dobila na važnosti.
Do najvećegubrzanja došlo je nedavno, s usponom društvenih mreža
poput MySpacea, Facebooka i Twittera. Te kompanije posvetile su se
tome da milionima svojih članova ulivaju besprekidan ,,tok“ koji se ,,ažu-
rira u realnom vremenu", tj. kratke poruke o tome ,,što se događa upravo
sada“, kako glasi Twitterov slogan. Pretvarajući intimne poruke - nekada
rezervisane za pismo, telefonski razgovor ili šapat - u sirovinu za novi
oblik masovnog medija, društvene mreže su dale Ijudima zavodljiv novi
način da se socijalizuju i budu u kontaktu. A postavile su i sasvim nov
naglasak na trenutnost. „Ažurirani status“ vašeg prijatelja, kolege ili omi-
ljene javne ličnosti, gubi kurentnost već nekoliko trenutaka od objave. Da
biste ostali u toku, morate neprestano da motrite na upozorenja o novim
porukama. Društvene mreže se među sobom žestoko nadmeću ko će što
brže isporučivati što više poruka. Kad je početkom 2009. godine Face-
book reagovao na brzi Twitterov rast tako što je najavio da će preurediti
svoje strane i tako „povećati tempo toka“, njegov direktor Mark Zaker-
berg uveravao je svojih 250 milijardi članova da će kompanija ,,i dalje
davati sve od sebe da stalno ubrzava protok informacija“.22 Za razliku od
vlasnika prvih štamparija, koji su imali ekonomski interes da podstiču
čitanje i starijih dela, a ne samo novih, izdavači na internetu bore se za
distribuciju najnovijeg od najnovijeg.
Google nije sedeo skrštenih ruku. Da bi se suprotstavio novim supar-
nicima, ušminkao je svoju mašinu za pretraživanje i još je ubrzao. Kva-
litet Web strane, koju određuju hiperveze što na nju upućuju, više nije
glavni Googleov kriterijum za rangiranje rezultata pretraživanja. Napro-
tiv, prema izjavi Amita Singala, jednog od Googleovih glavnih inženjera,
to je danas samo jedan od dvesta različitih ,,signala“ koje kompanija motri
i meri.23Jedna od bitnijih novijih tendencija je polaganje više važnosti
onome što nazivaju ,,svežinom“ strana koje Google preporučuje. Goo-
gle ne samo što identifikuje nove ili obnovljene strane još brže nego
pre - najpopularnije strane više ne posećuje svakih nekoliko dana nego
svakih nekoliko sekundi - osim toga, frizira rezultate tako da favorizuje
novije strane. U martu 2009. kompanija je uvela novu opciju pretraži-
vanja koja korisnicima omogućava da jednostavno zaobiđu kvalitativne
kriterijume i da im se rezultati rangiraju prema tome koliko nedavno je
 CRKVA GOOGLE 137

neka informacija postavljena na Web. Nakon nekoliko meseci najavili

su „arhitekturu nove generacije11 u svojoj mašini za pretraživanje, kojoj
su nadenuli ime „Kofein".24Navodeći Twitterova dostignuća u ubrzanju
protoka podataka, Lari Pejdž je izjavio da Google neće biti zadovoljan
dok ne bude mogao „da indeksira Web svake sekunđe i tako omogući
pretraživanje u realnom vremenu“.2S
Osim toga, kompanija pokušava da još pojača svoj uticaj na korisnike
Weba i njihove podatke. Imajući na raspolaganju milijarde dolara dobi-
jenih od AdWordsa, može da rasloji ponudu usluga daleko izvan svog
prvobitnog fokusa na pretraživanje Web strana. Sada ima specijalizovane
alate za pretraživanje namenjene, između ostalog, slikama, video-zapi-
sima, novinskim vestima, geografskim kartama, blogovima i naučnim
časopisima, koji se hrane rezultatima dobijenim od glavnog pretraži-
vača. Nude se i posebni operativni sistemi, Android za pametne tele-
fone i Chrome za personalne računare, i čitava lavina programa koji rade
na internetu: na primer, tu su program za elektronsku poštu, procesor
teksta, blog servis, program za smeštanje fotografija, rss čitač, kalku-
lator, kalendar, kao i Web server. Google Wave, ambiciozni servis za
društveno umrežavanje, pokrenut krajem 2009. godine, omogućava
ljudima da prate i ažuriraju više diskusija koje vode preko interneta na
jednoj jedinoj, gusto organizovanoj strani koja se automatski i gotovo
trenutno osvežava. Wave, kako kaže jedan novinar, „pretvara konver-
zaciju u dinamične grupne tokove svesti".26
Naizgled neograničen opseg delatnosti kompanije već je neko vreme
tema mnogih rasprava, pre svega među istraživačima marketinga i poslov-
nim novinarima. Širina njenog uticaja i aktivnosti često se tumači kao
svedočanstvo da je reč o sasvim novoj vrsti poslovnog subjekta koji pre-
vazilazi i iznova definiše sve tradicionalne kategorije. Ali, iako Google na
mnoge načine zaista jeste nesvakidašnja kompanija, njegova poslovna
strategija nije tako tajanstvena kako se čini. Googleova promenljiva
pojava nije odraz njegovog glavnog poslovanja: prodaje i distribucije
oglasa na internetu. Ona proizlazi iz golemog broja „komplemenata“
tom poslovanju. Komplement je, ekonomskim rečnikom, svaki proizvod
ili usluga koji se obično kupuje ili konzumira zajedno s nekim drugim;
komplementi su na primer hot-dog i senf, ili lampa i sijalica. Za Goo-
gle je sve što se događa na internetu komplement njegovom glavnom
biznisu. Kako Ijudi provode sve više vremena i obavljaju sve više stvari na
138 PLSTKO

internetu, gledaće sve više oglasa i odavati sve više informacija o sebi - a
novac od toga završava u Googleovim džepovima. Kako se preko raču-
narskih mreža digitalno nude novi proizvodi i usluge, zabava, vesti, raču-
narski programi, finansijske transakcije, telefonski razgovori - Googleov
raspon komplemenata stalno se širi na nova područja poslovanja.
Budući da prodaja komplementarnih proizvoda raste u tandemu,
kompanija ima jak strateški interes da smanji troškove i poveća dostu-
pnost komplemenata svog glavnogproizvođa. Nije suviše preterano reći
da bi kompanija htela da sve komplemente dobijamo i dajemo besplatno.
Da je hot-dog besplatan, cena senfa bi skočila u nebesa. Taj prirodni
poriv da se smanji cena komplemenata, više nego išta drugo objašnjava
Googleovu poslovnu strategiju. Gotovo sve što kompanija čini usmereno
je ka tome da se smanji cena i poveća opseg upotrebe interneta. Goo-
gle želi da informacije budu besplatno dostupne zato što ćemo s padom
cena informacija svi mi provoditi još više vremena gledajući u ekrane
naših računara, a pritom će dobit kompanije rasti.
Većina Googleovih usluga same po sebi ne donose dobit. Poslovni
analitičari procenjuju da je na primer YouTube, koji je Google kupio za
1,65 milijardi dolara 2006, u 2009. godini izgubio između dvesta i petsto
miliona.27Ali, budući da popularni servisi kakav je YouTube omoguća-
vaju Googleu da prikupi više informacija i da usmeri više korisnika ka
svom pretraživaču, a njihovim posedovanjem delovaće se i preventivno
na moguće konkurente koji bi mogli ući na ta tržišta, Google može sebi
da dozvoli troškove njihovog održavanja. Google je javno rekao da neće
biti zadovoljan dok ne bude skladištio „100% korisničkih podataka“.28
Njegovžar za širenjem, međutim, nije motivisan jedino novcem. Posto-
jana kolonizacija sve novijih tipova sadržaja deluje i na tragu misije te
kompanije da učini informacije sveta „univerzalno dostupnim i kori-
snim“. Njeni ideali i poslovni interesi podudaraju se u jednom opštem
cilju: digitalizovati što više tipova informacija, prebaciti informacije
na Web, uneti ih u vlastitu bazu podataka, učitati ih u svoje algoritme
za klasifikaciju i rangiranje i ponuditi ih Web surferima kao takozvane
,,odlomke“, po mogućnosti u paketu s reklamama. Sa svakim širenjem
Googleove sfere uticaja, njegova tejloristička etika sve čvršće vlada našim
intelektualnim životom.
 CRKVA GOOGtE 1 39

n a j a m b i c i o z n i j a Googleova inicijativa - Marisa Mejer uporedila ju

je sa „sletanjem na Mesec“29 - jeste pokušaj da digitalizuje sve knjige
koje su dosad objavljene te da njihov tekst učini „dostupnim za otkriva-
nje i pretraživanje na internetu“.30 Program je započet u tajnosti 2002.
godine. Tada je Lari Pejdž postavio digitalni skener u svoju kancelariju
u Googleplexu te je u ritmu metronoma proveo pola sata sistematično
skenirajući knjigu od trista stranica. Hteo je da stekne utisak o tome
koliko dugo treba da se „digitalno skenira svaka knjiga na svetu“. Sle-
deće godine zaposlenik Googlea poslat je u Phoenix da kupi hrpu starih
knjiga na dobrotvornoj aukciji. Kad su dopremljene u Googieplex, knjige
su postale ogledni primerci u nizu opita koji će dovesti do razvoja nove
,,brzinske“ i ,,nedestruktivne“ tehnike skeniranja. Taj izvanredno zami-
šljen sistem, koji radi sa stereoskopskim infracrvenim kamerama, auto-
matski koriguje svaku zakrivljenost papira do koje dolazi kad se otvori
knjiga, čime se uklanja iskrivljenost teksta u skeniranoj slici stranice.31
Istovremeno, ekipa Googleovih programera usavršavala je sofisticirani
softver za prepoznavanje slova koji može da radi s „neuobičajenim veli-
činama i vrstama štampanih slova, kao i s drugim nepredviđenim speci-
fičnostima - a sve na 430 jezika“. Još jedna grupa Googleovih zaposle-
nika obišla je najveće biblioteke i vodeće izdavače kako bi im skrenula
pažnju na njihov interes u tome da im Google digitalizuje knjige.32
U jesen 2004. Pejdž i Brin formalno su najavili program Google Print
(kasnije će se preimenovati u GoogleBook Search, Googleovpretraživač
knjiga) na frankfurtskom sajmu knjiga, događaju koji je još od Gutenber-
govih dana glavno godišnje okupljanje u izdavačkoj delatnosti. Više od
deset izđavača književnih dela i naučne literature potpisalo je partner-
ske ugovore s Googleom, među njima i oni najveći: Houghton Mifflin,
McGraw-Hill, kao i univerzitetski izdavači Oksforda, Kembridža i Prin-
stona. Pet prestižnih svetskih biblioteka, uključujući harvardsku biblio-
teku Vajdener, oksfordsku Bodlijevu biblioteku i njujoršku Javnu biblio-
teku, takođe je pristalo na saradnju. Svi su oni dali Googleu dopuštenje
da počne da skenira sadržaj s njihovih polica. Do kraja godine kompanija
je u svojoj bazi podataka već imala tekst oko stotine hiljada knjiga.
Nisu svi bili zadovoljni projektom skeniranja po bibliotekama. Goo-
gle nije skenirao samo stare knjige kojima su istekla autorska prava. Ske-
nirao je i novije knjige koje, iako često više nisu bile u štampi, još uvek
pripadaju svojim autorima i izdavačima kao pravno zaštićena autorska
140 PLITKO

dela. Google se otvoreno izjasnio kako nema nameru da unapred traži

pristanak vlasnika autorskih prava. Plan je bio da se skeniranje i skladi-
štenje teksta u bazu podataka nastavljaju sve dok vlasnik autorskih prava
ne pošalje pismeni zahtev da se određena knjiga isključi iz projekta.
Godine 2005,20. septembra, Američko Udruženje autora, zajedno s tri
poznata pisca koji su istupili kao pojedinci, tužili su Google sudu tvrdeći
da program skeniranja predstavlja „golemo kršenje autorskih prava".33
Nekoliko nedelja kasnije, Zajednica izdavača SAD-a podigla je još jednu
tužbu protiv kompanije, sa zahtevom da prestane da skenira bibliotečki
fond. Googleovo odeljenje za odnose s javnošću uzvratilo je ofanzivno
tvrdeći da je Googleov pretraživač knjiga društveno koristan. U okto-
bru iste godine Erik Smit objavio je komentar u Wall StreetJournalu u
kome se rad na digitalizaciji knjiga opisuje rečima koje su istovremeno i
ganutljive i hvalisave: „Pomislite samo na kulturni uticaj do kog će doći
kad se desetine miliona dotad nedostupnih knjiga stave u jedan ogro-
mni indeks, koje će moći svako da pretražuje, bio bogat ili siromašan,
sa sela ili iz grada, iz prvog ili trećeg sveta, en toute langue - i naravno,
sasvim besplatno.“34
Sudske tužbe za to vreme nisu mirovale. Posle tri godine pregovora
- a u međuvremenu Google je skenirao još otprilike sedam miliona
knjiga, od čega šest miliona zaštićenih autorskim pravima - stranke u
sporu postigle su sporazum. Prema dogovoru, objavljenom u oktobru
2008. godine, Google je pristao da isplati 125 miliona dolara odštete
vlasnicima autorskih prava za već skenirana dela. Dalje, pristao je đa
uspostavi sistem plaćanja prema kome autorima i izdavačima pripada
deo prihoda od oglašavanja i drugih izvora koji se tiču usluge Googleo-
vog pretraživača knjiga u budućnosti. Autori i izdavači zauzvrat su dali
Googleu pristanak da nastavi sa svojim planom digitalizacije svih knjiga
sveta. Kompanija ,,je ovlašćena da u Sjedinjenim Državama prodaje pret-
plate na Institucionalnu bazu pretplata, da prodaje pojedinačne knjige,
da postavlja oglase na Web stranice knjiga, te da koristi knjige u druge
komercijalne svrhe“.3S
Taj sporazum pokrenuo je još jednu, i to žustriju, kontroverzu. Uslovi
sporazuma, činilo se, daju Googleu monopol nad digitalnim verzijama
miliona takozvanih napuštenih dela - onih čiji su vlasnici nepoznati ili
ih je nemoguće pronaći. Mnoge biblioteke i univerziteti uplašili su se da
će, pošto nema konkurencije, Google moći da podiže cene pretplate na
 CRKVA GOOGLE 141

svoju bazu podataka kako mu se prohte. Američko udruženje biblioteka

u svojoj suđskoj tužbi upozorilo je da bi kompanija mogla ,,da određuje
cenu pretplate po načelu najveće dobiti pa će ona mnogim bibliotekama
biti nedostupna1'.36Ministarstvo pravosuđa SAD-a i Biro za autorska prava
takođe su kritikovali taj dogovor, tvrdeći da se njime daje Googleu pre-
velika moć nad budućim tržištem digitalnih knjiga.
Druge kritičare brinulo je nešto globalnije: da će komercijalna kon-
trola nad distribucijom digitalnih informacija neizbežno dovesti do ogra-
ničenja toka znanja. Prema Googleovim motivima odnosili su se podo-
zrivo, uprkos njegovoj altruističnoj retorici. „Kad kompanije kakva je
Google gledaju biblioteke, one u njima ne vide samo hramove učeno-
sti“, napisao je Robert Darnton, koji osim što predaje na Harvardu, nad-
zire i njegov sistem univerzitetskih biblioteka. ,,U onome što nazivaju
’sadržajem’, oni vide potencijalni resurs koji čeka na eksploataciju.“ Iako
Googleovo „promovisanje pristupa informacijama“ smatra „pohvalnim
ciljem“, Darnton zaključuje: dopustiti organizaciji koja se rukovodi stva-
ranjem dobiti da ostvari monopol ,,ne nad železnicom ili proizvodnjom
čelika, nego nad pristupom informacijama“, bilo bi suviše riskantno.
„Šta će se dogoditi kad njegovo današnje vođstvo proda kompaniju ili
se penzioniše?“, pita Darnton. „Šta će se dogoditi ako Google bude dao
prednost dobiti nad pristupom?“37 Krajem 2009. izvorni sporazum je
napušten i Google i druge stranke u sporu pokušavaju da dobiju podršku
za nešto manje sveobuhvatnu alternativu.
Rasprava o Googleovom pretraživaču knjiga poučna je iz nekoliko
razloga. Ona otkriva da nam predstoji još priličan posao na prilagođava-
nju slova i duha zakona o autorskom pravu, naročito njegovim odredbama
o pravičnoj upotrebi u digitalno doba. (Činjenica da su neke kompanije
koje su tužile Google istovremeno bile i Googleovi partneri u projektu,
svedoči u prilog tome da je stanje prilično zamućeno.) Ta rasprava govori
nam podjednako mnogo o Googleovim uzvišenim idealima koliko i o
njegovoj čvrstoj ruci kojom ih katkad provodi. Jedan posmatrač, arečje
0 Ričardu Komanu, pravniku i piscu o tehnologiji, izjavio je da je Google
„postao pravi vernik u sopstvenu dobrotu, a tom verom opravdavaju se
1 sopstvena pravila u pogledu korporativne etike, antikonkurentnosti,
odnosa s klijentima i sopstvenog mesta u društvu."38
Što je najvažnije od svega, u toj raspravi sasvim se jasno vidi da će
knjige sveta zaista biti digitalizovane - i taj proces verovatno će biti
142 PLITKO

brz. Sporenje o Googleovom pretraživaču knjiga nema nikakve veze s

mudrošću skladištenja skeniranih štampanih knjiga u bazu podataka; u
njemu je reč o kontroli nad tom bazom i o njenoj komercijalizaciji. Bilo
da Google završi kao jedini vlasnik onoga što Darnton naziva „najvećom
bibliotekom na svetu“ ili ne, ta biblioteka će se izgraditi; a njeni digitalni
tomovi, kad se ubace u sve biblioteke sveta, s vremenom će izmestiti
mnoge fizičke knjige koje su se tako dugo čuvale na policama.39 Praktična
korist od toga da se knjige mogu „otkrivati i pretraživati na internetu“
tako je velika da je teško i zamisliti kako bi se bilo ko protivio nečijem
trudu da to omogući. Digitalizacija starih knjiga, kao i antičkih svitaka i
drugih dokumenata, već sada otvara uzbudljive nove pravce istraživanja
prošlosti. Neki predviđaju „drugu renesansu“ istorijskih istraživanja.40
Kako kaže Darnton: „Digitalizacija je nužnost.“
Ali neumitnost pretvaranja knjiga u slike s interneta ne bi nas smela
sprečiti da uvidimo i propratne pojave tog procesa. Kad postigemo da
knjige mogu da se otkrivaju i pretražuju na internetu, time postižemo i da
se one raščlane. Žrtvovali smo koheziju njihovog teksta, linearnost argu-
menta ili pripovedne niti koji teku brojnim stranicama knjige. Ono što
su rimske zanatlije sašile kad su napravile prvi kodeks, sada je rašiveno.
Žrtvovana je i tišina koja je bila „deo značenja“ kodeksa. Svaka stranica
ili odlomak teksta na Googleovom pretraživaču knjiga vrvi hipervezama,
funkcijama, trakama s alatima, kao i reklamama, i svi se oni guraju za
komadić čitaočeve isparčane pažnje.
Za Google, sa svojom verom u efikasnost kao vrhovnu vrednost i njoj
pripadajućom željom ,,đa korisnici veoma brzo dolaze i odlaze“, slamanje
rikne knjige ne predstavlja nikakav gubitak, samo dobitak. Menadžer
Googleovog pretraživača knjiga Adam Mejts slaže se da „knjige često
imaju bogat život izvan interneta", ali kaže da će ,,na internetu živeti još
uzbudljivije“.41 Šta bi to značilo, da knjiga živi uzbudljivije? Pretraživost
je samo početak. Google želi, kako kaže, da sadržaj digitalizovanih knjiga
koje otkrijemo možemo i da ,,rezuckamo“, da ga „delimo i ugrađujemo u
druge celine“, što sve već rutinski radimo sa sadržajem na Webu ali ,,ne
možemo tako lako da postignemo s fizičkim knjigama“. Kompanija je
već najavila alatku za rezanje i lepljenje kojom „lako možete da izrežete
komad iz knjiga u javnom vlasništvu i zalepite ga na svoj blog ili Web
stranu“.42 Zatim, pokrenut je i servis zvan Popularni odlomci. On ističe
kratke odlomke iz knjiga koji se često citiraju, a za neka dela počeli su
 CRKVA GOOGLE 143

da se prikazuju i „oblaci reči“ koji čitaocu omogućavaju da, kako kažu u

kompaniji, „istraži knjigu u 10 sekundi“.43 Bilo bi glupo prigovarati zbog
takvih alata. Oni jesu korisni. Ali oni su i jasan znak da za Google stvarnu
vrednost knjige ne čini samostalno književno delo; ono je za kompaniju
tek još jedna gomila podataka koju treba eksploatisati. Veliku biblioteku
kakvu Google žuri da stvori ne treba pomešati s bibliotekama na koje
smo navikli. Nije to biblioteka knjiga. To je biblioteka ,,odlomaka“.
Ironija Googleovog truda da u čitanje uvede veću efikasnost u tome
je da time potkopava jednu znatno drukčiju vrstu efikasnosti koju je teh-
nologija knjige uvela u čitanje - a i u naš um. Oslobađajući nas napora
da dešifrujemo tekst, oblik koji je pisanje poprimilo na stranici perga-
menta ili papira omogućio nam je da postanemo dubinski čitaoci, da
svoju pažnju, i snagu svog mozga, usmerimo na tumačenje značenja.
Ispisan na ekranu, tekst još uvek možemo brzo da dešifrujemo - ako
ništa drugo, danas čitamo brže nego ikad - ali on nas tada više ne vodi
prema dubinskom razumevanju konotacija teksta koje smo sami konstru-
isali. Umesto toga, gura nas u žurbi ka novim delićima s njim povezanih
informacija, pa opet novim i još novijim. Površinsko kopanje po „rele-
vantnim sadržajima“ stupa na mesto sporog iskopavanja značenja.

BI LO JE T OPL O letnje jutro u Konkordu, u saveznoj državi Masačusets.

Godina je bila 1844. a Natanijel Hotorn, nadajući se uspešnoj karijeri
pisca, sedeo je na malom šumskom proplanku, na naročito spokojnom
mestu koje su u gradu zvali Sanjiva dolina. Duboko skoncentrisan, pri-
davao je pažnju svakom trenutku, pretvarajući se u ono što je Emerson,
predvodnik transcendentalnog pokreta Konkorda, osam godina ranije
nazvao „prozirnim okom“. Hotorn je video, i tog dana zabeležio u svom
dnevniku, kako se „sunce nazire kroz senku, a senka se suočava sa sun-
cem, oslikavajući tako ono ugodno raspoloženje uma u kome se pre-
pliću radost i zamišljenost“. Osetio je lakpovetarac, „najnežniji zamislivi
dašak, a ipak duhovno snažan utoliko što se činilo da svojom blagom, ete-
ričnom svežinom prodire kroz glinu spoljašnjosti i odiše samim duhom
koji ga dočekuje s blagim uzdrhtalim veseljem“. U vetriću je osetio tračak
„mirisa belih borova“. Čuo je „otkucavanje seoskog sata“ i „kosce kako u
daljini bruse kose“, iako „ti zvuci rada, kad su dovoljno daleko, čak uve-
ćavaju spokoj onoga ko leži na miru, sav u izmaglici vlastitih misli.“
1 44 PLITKO

Najednom, prenut je iz sanjarenja:

Ali hej! to je zvižduk lokomotive - dugi pisak, oštriji od svega, jer

prostor samo jedne milje ne može da ga sastavi u sklad. On kazuje
priču o užurbanim ljudima, građanima sa uzavrele ulice koji su došli
da provedu dan na selu - poslovnim ljudima - ukratko, o Ijudima sva-
kog nemira; nije ni čudo što pišti tako žustro, jer unosi bučan svet u
naš sneni spokoj.44

Knjigu Mašina u vrtu, svoju klasičnu studiju o uticaju tehnologije na

američku kulturu, Leo Marks otvara prepričavajući Hotornovo jutro u
Sanjivoj dolini. Prava autorova tema je, tvrdi Marks, ,,krajolikpsihe“, a
naročito „kontrast između ta dva načina svesnosti". Tih šumski proplanak
pruža usamljenom misliocu „savršenu zaštitu od ometanja“, štićeni pro-
stor za razmišljanje. Bučan dolazak voza, krcatog „užurbanim ljudima“,
donosi „psihičku disonancu povezanu s nastupom industrijalizma“.45
Kontemplativni um preplavljuje mehanička žurba bučnog sveta.
Naglasak koji Google i druge internetske kompanije stavljaju na efika-
snost razmene informacija kao ključa intelektualnog napretka, nije ništa
novo. Ona je, barem od početka Industrijske revolucije, česta tema kroz
intelektualnu povest. Njome se daje snažan i kontinuiran kontrapunkt
jednom sasvim drukčijem gledištu koje su iznosili američki transcen-
dentalisti, kao i engleski romantičari pre njih, da istinsko prosvetljenje
dolazi jedino putem kontemplacije i introspekcije. Tenzija te dve per-
spektive jedna je manifestacija šireg sukoba između, kako kaže Marks,
,,mašine“ i ,,vrta“ - industrijskogidealai pastoralnogideala - koji je imao
tako važnu ulogu u oblikovanju modernog društva.
Prenet u sferu intelektualnog, industrijski ideal efikasnosti predstav-
lja, što je Hotorn razumeo, potencijalno smrtnu pretnju pastoralnom
idealu meditativne misli. To ne znači da je loše podsticati brzo otkri-
vanje informacija. Jer nije. Razvoj zaokruženog uma iziskuje i sposob-
nost pronalaženja i brzog prepoznavanja širokog spektra informacija,
i sposobnost promišljanja bez unapred zadatog cilja. Treba da postoji
i vreme za efikasno prikupljanje podataka i vreme za neefikasnu kon-
templaciju, vreme za upravljanje mašinom i vreme za dokono sedenje
u vrtu. Treba da radimo i u Googleovom „svetu brojeva“, ali treba da
bude moguće i vraćanje u Sanjivu dohnu. Danas je problem u tome što
 CRKVA GOOGLE 145

gubimo mogućnost postizanja ravnoteže između ta dva znatno drukčija

stanja uma. Mentalno, mi smo u neprekidnom kretanju.
Dok je Gutenbergova štamparska mašina činila književni um opštim
umom, istovremeno je pokrenula i proces koji danas preti da će skraj-
nuti književni um. Kad su knjige i časopisi počeli da plave tržište, ljudi
su prvi put osetili da su pretrpani informacijama. Robert Barton u svom
remek-delu iz 1628, Anatomija melanholije, opisuje „golemi haos i zbrku
knjiga“ s kojom se suočavao čitalac u 17. veku: „One nas tlače, očinas peku
od čitanja, a prsti od okretanja stranica." Godine 1600, dakle tek malo
pre toga, još jedan engleski autor, Barnabi Rik, ovako se jada: „Jedna od
velikih bolesti ovog doba je to mnoštvo knjiga koje tako preteško pri-
tiska svet pa on nije u stanju da svari to preobilje inertne materije koja
se bez prestanka leže.“46
Još od tada, sa sve većim osećajem žurbe, tražimo nove načine da
dovedemo red u tu zbrku informacija s kojom se susrećemo svakog dana.
Vekovima su metode ličnog baratanja informacijama najčešće bile jedno-
stavne, manuelne i nesistematske - običaji ređanja po policama, abecedni
redosled, oznake, beleške i popisi, katalozi i konkordancije, mnemoteh-
nika. Bili su tu složeniji, ali još uvekmanuelni institucionalni mehanizmi
za sortiranje i skladištenje informacija kakvi su se primenjivali u bibliote-
kama, po univerzitetima te u trgovačkoj i državnoj birokratiji. U 20. veku,
kako je nabujala reka informacija i kako su napređovale tehnike obrade
podataka, metode i alati za lično baratanje knjigama i za institucionalni
menadžment postale su složenije, sistematičnije i u sve većoj meri auto-
matizovane. U istim onim mašinama koje su dovele do informacionog
preopterećenja, počeli smo da tražimo olakšanje tog problema.
Vanevar Buš obeležio je naš moderni pristup informacionom menadž-
mentu u svom znamenitom članku koji je objavljen 1945, u časopisu
Atlantic Monthly pod naslovom „Kako god mislili". Buša, inženjera elek-
trotehnike koji je bio na funkciji naučnog savetnika Frenklina Ruzvelta
u Drugom svetskom ratu, brinulo je to što nauka ne napreduje onako
brzo kako bi mogla zato što naučnici ne uspevaju da prate sve informacije
relevantne za njihov rad. Toliko je mnogo novoobjavljenog materijala,
pisao je Buš, ,,da naveliko premašuje naše mogućnosti da ga upotrebimo.
Sažetak Ijudskog iskustva širi se neviđenom brzinom, a sredstva kojima
se služimo da bismo se probili kroz taj lavirint do trenutno važnog pred-
meta, ista su kojim smo se služili u doba jedrenjaka.“
 Ali, tehnološko rešenje problema informacionog preopterećenja već
se pomaljalo, smatrao je Buš: „Svet je stigao do doba jeftinih a komplek-
snih uređaja velike pouzdanosti; nešto se iz toga mora izroditi.“ On je
predlažio novu vrstu lične mašine za katalogizaciju, zvane memeks, koja
bi bila korisna ne samo naučnicima nego i svakome ko se služi „logič-
kim postupcima mišljenja“. Kao sastavni deo radnog stola, memeks je,
pisao je Buš, „uređaj u koji pojedinac smešta [u sažetom obliku] sve
svoje knjige, beleške i korespondenciju, koji je mehanizovan tako da
može da se konsultuje s velikom brzinom i fleksibilnošću". U dnu takvog
radnog stola stoje „prozirni ekrani“ na koje se projektuju slike uskladi-
štenih materijala, a tu su i ,,tastatura“ i „skup dugmadi i poluga“ kojima
se upravlja bazom podataka. „Bitno svojstvo“ mašine je njena upotreba
„asocijativnog indeksiranja“ kojim se povezuju različite vrste informa-
cija: „Može se po volji odabrati bilo koji predmet koji trenutno i auto-
matski bira bilo koji drugi.“ Taj proces „spajanja dva predmeta“, nagla-
šava Buš, „vrlo je bitan“.47
Svojim memeksom Buš je anticipirao kako personalni računar tako
i hipermedijski sistem World Wide Weba. Njegov članak nadahnuo je
mnoge prve projektante hardvera i softvera za pc , uključujući i neke
od prvih Ijudi koji su se posvetili hipertekstu kao što su slavni inženjer
informatike Daglas Engelbart i pronalazač HvperCarda Bil Atkinson.
Ali, iako se Bušova vizija ispunila preko svake mere koja se mogla zami-
sliti još za njegova života - danas smo potpuno okruženi memeksovim
potomstvom - problem koji je Buš nameravao da reši, informaciona
preopterećenost, i dalje nas muči. Staviše, gore je nego ikad. Kako je
primetio Dejvid Levi, „čini se da razvoj ličnih digitalnih informacionih
sistema i globalnog hiperteksta nije rešio problem na koji je ukazao Buš
- naprotiv, pogorsao ga je .
Gledano unazad, razlog za neuspeh čini se očiglednim. Dramatičnim
smanjenjem troškova stvaranja, smeštanja i deljenja informacija, raču-
narske mreže su unutar našeg dosega postavile mnogo više informacija
nego što smo ikada imali mogućnosti da im pristupimo. A moćni alati
za otkrivanje, filtriranje i distribuciju informacija, koje su razvile kom-
panije poput Googlea, osigurale su da će nam reka informacija koje nas
neposredno zanimaju doveka biti preko grla - i u količinama koje su
znatno veće za kapacitet našeg mozga. Kako se poboljšavaju tehnologiie
obrade podataka, kako naši alati za pretraživanje i pregledanje postaju
 CRKVA GOOGLE 147

sve precizniji, bujica relevantnih informacija još više jača. Više stvari
koje nas zanimaju postaju nam vidljive. Informaciona preopterećenost
postala je stalna boljka, a naši pokušaji da je zalečimo samo je pogor-
šavaju. Jedini način da se s njom nosimo je da još više gledamo umesto
da čitamo tekst, kad čitamo da čitamo dijagonalno, da se još više osla-
njamo na naše divno spretne i okretne mašine koje su izvor istog tog
problema. Danas ,,nam je dostupno više informacija nego ikad ranije",
piše Levi, ,,ali imamo još manje vremena da ih upotrebimo - a posebno
još manje da ih upotrebimo s barem nekom dubinom promišljanja“.49
Sutra će situacija biti još gora.
Ranije se shvatalo da je najdelotvorniji filter ljudske misli - vreme.
„Najbolje pravilo čitanja biće metoda prirode, a ne mehanička metoda“,
napisao je Emerson u svom članku ,,Knjige“ iz 1858. godine. Svi pisci
moraju da prepuste „svoj rad mudrom uhu Vremena, koje sporo odme-
rava, i za deset godina od miliona stranica ponovo će odštampati samo
jednu. Zatim mu se opet sudi, i kad ga izviju svi ti vetrovi mišljenja, nakon
te sjajne selekcije ponovo će se odštampati za dvadeset i opet za stotinu
godina!“3° Mi više nemamo strpljenja da čekamo sporo i skrupulozno
prosejavanje vremena. U svakom trenutku potopljeni smo informacijama
od neposrednog interesa, i nemamo mnogo izbora nego da se prepu-
stimo automatizovanim filtrima koji trenutno izdaju propusnice svemu
što je novo i popularno. Na Mreži, vetrovi promena prerastaju u oluje.
Kad je voz iskrcao svoj teret užurbanih Ijudi i kad ga je njegova parna
mašina izvukla iz stanice Konkord, Hotorn je pokušao, ne naročito
uspešno, da se vrati svom dubokom stanju koncentracije. Skrenuo je
pogled na mravinjak pod nogama i „poput zlonamernog duha“, naba-
cao par zrna peska tako da mu zatrpa ulaz. Gledao je kako se „jeđan od
stanovnika", vraćajući se s „nekog javnog ili privatnog posla“, muči da
shvati šta mu se dogodilo s domom: „Kakvo iznenađenje, kakva strka,
kakva zbunjenost uma, sve se to izražava u njegovim pokretima! Kako
mu mora biti neobjašnjivo delo koje je dovelo do te nesreće!“ Ali Hotorn
je ubrzo odvratio misli od nevolja mrava. Primetivši promenu u trepe-
renju senke i sunca, pogledao je uvis prema oblacima „raštrkanim po
nebu“ i u njihovim promenljivim oblicima gledao „razvaljene ruševine
utopije jednog sanjara“.
1 48 PLITKO

američko UDRUŽENJEz a napredaknauke 2 0 0 7 . godinepozvalojeLarija

Pejdža da održi uvodni govor na njegovoj godišnjoj konferenciji, najpre-
stižnijem sastanku naučnika u državi. Pejdžov govor sveo se na nepripre-
mljeno naklapanje, ali pružio je fascinantan uvid u um mladog poslov-
nog čoveka. Još jednom nalazeći nadahnuće u analogiji, s publikom je
podelio svoje viđenje Ijudskog života i intelekta. „Po mojoj teoriji, ako
pogledate svoj program, svoju dnk , ona komprimovana ima oko 600
megabajta“, reče on, ,,i kao takva manja je od bilo kog modernog opera-
tivnog sistema, manja od Linuxa i Windowsa... a to po definiciji uklju-
čuje i početno pokretanje vašeg mozga. Znači, vaši programski algori-
tmi verovatno nisu previše komplikovani; [inteligencija] se verovatno
više odnosi na neko opšte izračunavanje."51
Digitalni računar odavno je zamenio sat, reku i fabričku mašinu kao
naše nekada omiljene metafore kojima smo objašnjavali strukturu i rad
mozga. Naš mozak već toliko rutinski opisujemo terminima iz raču-
narstva pa više ni ne primećujemo da govorimo metaforički. (I sam
sam više puta u knjizi pomenuo moždane ,,sklopove“, ,,spojeve“, ,,ula-
zne podatke“ i ,,programe“.) Ali, Pejdžovo gledište je ekstremno. Njega
mozak ne podseća na računar; on tojeste. Njegova pretpostavka u ogro-
mnoj meri objašnjava zašto Google izjednačava inteligenciju s efikasno-
šću pri obradi podataka. Ako su naši mozgovi računari, onda se inteli-
gencija može svesti na pitanje produktivnosti - kako što brže provući
što više podataka kroz taj veliki čip u našoj lobanji. Ljudska inteligencija
više ne može da se razluči od mašinske.
Pejdž od samogpočetka gleda na Google kao na veštačku inteligenciju
u embrionalnom obliku. „Završna verzija Googlea biće veštačka inte-
ligencija", rekao je u jednom intervjuu 2000. godine, mnogo pre nego
što će ime njegove kompanije postati sveprisutno. „U ovom trenutku
nismo ni blizu tome da to postignemo. Međutim, postupno možemo
da se približavamo tom cilju i mi se u osnovi time i bavimo/02 U govoru
održanom 2003. na Stenfordu, otišao je još malo dalje u opisu ambicije
svojekompanije: „Savršenamašina zapretraživanje nešto je što je toliko
pametno kao čovek - ili pametnije.“53 Sergej Brin, koji kaže da je počeo
da piše programe iz veštačke inteligencije u sređnjoj školi, deli entuzi-
jazam svog partnera za stvaranje istinski misleće mašine.54 „Jasno je,
kad bi vam sve informacije na svetu bile direktno uključene u mozak,
ili u veštački mozak koji je pametniji od vašeg mozga, bilo bi vam bolje
 CRKVA GOOGLE 149

u životu", rekao je 2004. novinaru Newsweeka.5S U televizijskom inter-

vjuu datom otprilike u isto vreme, Brin svoju tezu proširuje i kaže da će
„savršena mašina za pretraživanje“ biti vrlo slična Kjubrikovom h a l -u .

„Iako, naravno“, rekao je, ,,ne bi morao da ima bug poput HAL-a, koji
pobije stanovnike svemirskog broda. Ali tome mi težimo i mislim da
smo prevalili deo puta u tom smeru.“56
Zelja da se sačini sistem veštačke inteligencije sličan h a l -u , većini
ljudi može biti čudna. Ali za dvojicu kompjuteraša koji raspolažu ogro-
mnim količinama gotovine i imaju svoju vojsku programera i inženjera na
platnom spisku, ta ambicija je prirodna, čaki dostojna divljenja. Radeći
na projektu koji je u osnovi naučan, Google je motivisan željom da se,
kako je rekao Erik Šmit, „upotrebi tehnologija za rešavanje problema
koji nikad ranije nisu rešeni“,57 a veštačka inteligencija je u tom polju
najteži otvoreni problem. Zašto Brin i Pejdž ne bi hteli da budu oni koji
će ga rešiti?
Oni, međutim, olako pretpostavljaju da će nam „svima biti bolje“ ako
svom mozgu priključimo veštačku inteligenciju, ili ga čak njome nado-
knadimo. Ta pretpostavka podjednako uznemiruje i otkriva. Ona nagla-
šava čvrstoću i neupitnost s kojima se Google drži svog tejlorističkog
uverenja da je inteligencija izlazni proizvod nekog mehaničkog postupka,
niza zasebnih koraka koji se mogu izdvojiti, meriti i optimizovati. „Ljud-
ska bića se srame što su rođena umesto da su napravljena“, jednom je
primetio filozof 20. veka Ginter Anders, a u izjavama Googleovih osni-
vača taj sram oseća se jednako koliko i njegov potomak, ambicija.58 U
Googleovom svetu, a u taj svet ulazimo kad smo na Mreži, malo je mesta
za misaoni mir dubinskog čitanja i neukroćeno vrludanje kontemplacije.
Višeznačnost nije početak uvida nego bugkoji treba popraviti. Ljudski
mozak je samo zastareli računar kome treba brži procesor i veći disk - i
bolji algoritmi kojima će se voditi tok njegovih misli.
„Sve što ljudska bića čine da sebi olakšaju upravljanje računarskim
mrežama istovremeno, samo iz drugih razloga, olakšava računarskim
mrežama da upravljaju ljudskim bićima.“59 Tako piše Džordž Dajson
u knjizi Darvin među masinama, svojoj istoriji veštačke inteligencije
napisanoj 1997. godine. Osam godinapo objavljivanju knjige, Dajson je
pozvan u Googleplex da održi govor u spomen na rad Džona fon Noj-
mana, fizičara s Prinstona koji je 1945, nastavljajući rad Alana Tjuringa,
izradio prvi detaljni projekat modernog računara. Dajson, koji je veći
1 50 PLITKO

deo života proveo razmišljajući o unutrašnjem životu mašina, verovatno

je bio oduševljen posetom Googleu. Na kraju krajeva, reč je o kom-
paniji koja je voljna da usmeri svoje neviđeno velike resurse, uključu-
jući i mnoge od najbistrijih informatičara sveta, u stvaranje veštačkog
mozga.
Ali Dajson je napustio Googleplex zabrinut. U završnom delu eseja
koji je napisao o tom doživljaju, prisetio se mračnog upozorenja koje je
Tjuring ostavio u svom radu „Računarske mašine i inteligencija“. U našim
pokušajima da sagradimo inteligentne mašine, napisao je matematičar,
,,ne bismo smeli da bogohulno uzurpiramo Njegovu moć stvaranja duša,
ništa više nego kad je reč o stvaranju dece“. Dajson prenosi i komentar
„jednog neobično perceptivnog prijatelja" koji je ovaj dao nakon svoje
pređašnje posete Googleplexu: „Učinilo mi se da je ta udobnost gotovo
čemerna. Sretni zlatni retriveri koji na usporenom snimku trče kroz
vodene štrcaljke na travnjaku. Ljudi koji jedni drugima mašu i osmehuju
se, svuda igračke. Istog trena posumnjao sam da je tu negde, u mračnim
uglovima na delu neko nezamislivo zlo. Kad bi đavo došao na zemlju,
gde bi se bolje mogao sakriti?“60 Ta reakcija je razumljiva, premda je
očigledno ekstremna. Sa svojom neizmernom ambicijom, ogromnim
bankovnim računom i imperijalističkim projektima u svetu znanja, Goo-
gle je prirodan medij za sve naše strahove i naše želje. „Neki kažu da je
Google Bog“, priznao je Sergej Brin. „Drugi kažu da je đavo.“61
Što onda vreba iz mračnih kutaka Googleplexa? Da li smo se prima-
kli veštačkoj inteligenciji? Kucaju li nam na vrata naši silicijumski gos-
podari? Verovatno ne. Prva akademska konferencija posvećena potrazi
za veštačkom inteligencijom održana je još u leto 1956. na Univerzitetu
Dartmaut. U to vreme verovalo se da će računari uskoro moći da repli-
kuju ljudsku misao. Matematičari i inženjeri okupljeni na konferenciji
koja je trajala mesec dana osećali su, kako su napisali u izjavi, da se „svaki
aspekt učenja ili bilo kog drugog obeležja inteligencije načelno može
opisati toliko precizno da je moguće da se napravi mašina koja će ga
simulirati.“62 Radilo se samo 0 tome da se napišu pravi programi, da se
svesni procesi uma pretvore u korake algoritama. Ali i pored godina i
godina truda u tom smeru, rad ljudske inteligencije izmicao je preciznom
opisivanju. Za ovih pet decenija, koliko je prošlo od konferencije u Dar-
tmautu, računari su munjevito napredovali a ipak su, ljudskim rečnikom,
ostali tupavi. Naše ,,misleće“ mašine još uveknemaju blage veze 0 tome
 CRKVA GOOGLE 15 1

šta misle. Zapažanje Luisa Mamforda, da „nijedan računar na osnovu

sopstvenih resursa ne može da napravi novi simbol“, ostaje podjednako
istinito danas kao i onog dana kad je izgovoreno 1967. godine.63
Zagovornici veštačke inteligencije nisu odustali, samo su se usredsre-
dili na nešto drugo. Uglavnom su odustali od toga da napišu softver koji
replikuje Ijuđsko učenje i druge eksplicitne karakteristike inteligencije.
Umesto toga, sađa pokušavaju da u računarskim sklopovima proizvedu
duplikat električnih signala koji bruje milijardama neurona mozga, veru-
jući da će inteligencija tada ,,iskrsnuti“ iz mašine onako kako se um javlja
iz fizičkog mozga. Ako uspete da pogodite „opšte izračunavanje“, kako je
rekao Pejdž, onda će se algoritmi za inteligenciju napisati sami. U jednom
eseju iz 1996. godine koji je napisao o nasleđu Kjubrikove Odiseje 2001,
pronalazač i futurist Rej Kecvil naveo je da ćemo, kad budemo mogli da
snimimo mozak dovoljno detaljno da „prepoznamo arhitekturu među-
neuronskih veza u različitim regijama“, moći ,,da projektujemo simuli-
rane neuronske mreže koje će đelovati na sličan način“. Iako još „nismo
u stanju da napravimo mozak sličan HAL-ovom“, zaključio je Kercvil,
,,već danas možemo da opišemo kako ćemo to učiniti.“64
Nema mnogo razloga da verujemo kako će se taj novi pristup inku-
baciji inteligentne mašine pokazati imalo plodnijim od starog. I on se
zasniva na svedenim parametrima. Uzima zdravo za gotovo da mozak
funkcioniše u skladu sa istim formalnim matematičkim pravihma kao
računar - drugim rečima, da mozak i računar govore istim jezikom. Ali
ta greška je rezultat naše želje da sve pojave koje ne razumemo objasnimo
terminologijom koju razumemo. I sam Džon fon Nojman upozoravao
nas je da ne postanemo žrtve te greške. „Kad govorimo o matematici11,
napisao je pred kraj života, „možda raspravljamo o sekundarnom jeziku,
sagrađenom na osnovama primarnog jezika koji se zapravo koristi u
našem središnjem nervnom sistemu". Šta god bio jezik nervnog sistema,
„on ne može da se bitno razlikuje od onoga što svesno i eksplicitno sma-
tramo matematikom
Osim toga, pogrešno je razmišljati o fizičkom mozgu i o mislećem
umu kao o zasebnim siojevima neke precizno projektovane „arhitek-
ture“. Mozak i um, kako su pokazali pioniri neuroplastičnosti, istan-
čano su protkani i jedno oblikuje drugo. Kako piše Ari Šulman u članku
„Zašto umovi nisu slični računarima“, objavljenom 2009. u časopisu A7m ’
Atlantis: „Sve ukazuje na to da um nije uredno razdvojena hijerarhija
152 PLITKO

poput računara, nego hijerarhija u kojoj se organizovanost i uzročnost

prepliću. Promene u umu izazivaju promene u mozgu i obrnuto." Da se
stvori računarski model mozga koji bi tačno simulirao um, trebalo bi
da se uradi replika „svakog nivoa mozga koji utiče na um i na koii um
utiče“.66 Budući da nismo ni blizu tome da proniknemo u moždanu hije-
rarhiju, a još manje da razumemo kako ti nivoi deluju i u kakvoj su inte-
rakciji, stvaranje veštačkog uma verovatno će ostati pusta želja sledećih
naraštaja, ako ne i zauvek.
Google nije ni Bog ni đavo, a ako u Googleplexu postoje mračni ćoš-
kovi, oni nisu ništa više od halucinacija o sopstvenoj veličini. Ono što kod
osnivača te kompanije uznemiruje nije njihova dečačka želja da naprave
fenomenalnu mašinu koja će moći da nadmudri svoje tvorce, nego sve-
dena koncepcija Ijuđskog uma iz koje takva želja proizlazi.
 Devet

H H t I K A Z I VAN Jfc I H A I V I U t N J t

okrat je bio u pravu. Otkako su se ljudi navikli da zapisuju svoje

Vv misli i čitaju misli što su ih drugi zapisali, s vremenom se sve manje
oslanjaju na ono što su sami zapamtili. Ono što se dotad čuvalo u
glavi, sada se moglo sačuvati na tablicama ili svicima, ili među koricama
kodeksa. Upravo kako je veliki govornik predvideo, Ijudi su sada mogli
„umesto da stvari prizivaju u sećanje iz sebe samih, sećanja da izazivaju
spoljnim znakovima“. Oslanjanje na sopstveno pamćenje dalje se sma-
njilo sa širenjem štamparija i ekspanzijom izdavaštva i pismenosti. Knjige
i časopisi, dostupni u javnim bibliotekama ili na privatnim policama,
postali su dodaci biološkog skladišta u mozgu. Ljudi nisu više morali
sve da pamte. Mogli su da potraže gde to piše.
Ali to nije cela priča. Širenje štampanih stranica imalo je još jedan efe-
kat, koji Sokrat nije predvideo ali je lako moguće da bi ga i sam pozđra-
vio. Knjige su ljudima ponudile daleko više različitih činjenica, mišlje-
nja, ideja i priča nego što im je ranije bilo dostupno, a i metoda i kultura
dubinskog čitanja podstrekavale su pamćenje štampanih informacija.
Seviljski biskup Izidor u 7. veku primetio je kako čitanje ,,izreka“ misli-
laca u knjigama „otežava njihovo izmicanje iz sećanja".1 Budući da je
svako bio slobodan da zacrta sopstveni put čitanja i odredi svoj raspo-
red predmeta koje razmatra, individualno pamćenje je postalo u manjoj
meri društveno determinisani konstrukt a u većoj meri temelj sopstvene
specifične perspektive i osobenosti. Nadahnuti knjigom, ljudi su na sebe
1 54 PLITKO

počeli da gledaju kao na autore sopstvenih sećanja. Šekspir kroz Hamle-

tova usta svoje sećanje naziva „knjigom i sveskom moga mozga“.
Brinući se da bi pisanje moglo da oslabi pamćenje, Sokrat je, kako
kaže italijanski romansijer i naučnik Umberto Eko, izrazio „jedan večni
strah: strah da će tehnička dostignuća prekinuti ili uništiti nešto što sma-
tramo dragocenim, plodnim, nečim što za nas predstavlja vrednost po
sebi, i to duboko duhovnu vrednost“. Strah se u ovom slučaju pokazao
neosnovanim. Knjige pružaju đodatakpamćenju, ali, kako to objašnjava
Eko, i „stimulišu i poboljšavaju pamćenje - ne uspavljuju ga“.2
Holandski humanista Erazmo Roterdamski u svom udžbeniku iz 1512.
naslovljenom 0 izobilju, naglašava povezanost čitanja i pamćenja. Svoje
učenike podsticao je da pišu anotacije knjiga služeći se „prikladnim znaki-
ćem“ kojim će obeležiti „pojavljivanja upečatljivih reči, arhaične ili sasvim
nove dikcije, stilski briljantna mesta, izreke, primere i druge primedbe
vredne da se upamte“. Smatrao je da bi svaki učeniki učitelj trebalo da vodi
dnevnikbeležaka koji će organizovati tematski „tako da kad god naiđe na
nešto vredno da se zapiše, to i unese kao odgovarajući odeljak“. Prepisi-
vanje tih odlomaka i njihovo redovno ponavljanje, osigurali bi da ostanu
netaknuti u pamćenju. Na te ođlomke trebalo je gledati kao na „neku vrstu
cveća“ koje se, ubrano sa stranica knjiga, čuva na stranicama sećanja.3
Erazmo, koji je još u školskim danima naizust pamtio nepregledne
stranice knjiga, uključujući celokupna dela pesnika Horacija i dramati-
čara Terencija, nije preporučivao pamćenje samo radi pamćenja, ili kao
mehaničku vežbu retencije činjenica. Za njega je pamćenje bilo mnogo
više od pukog sredstva arhiviranja. Ono je bilo prvi korak u postupku sin-
teze, koji navodi na dublje i ličnije razumevanje onoga što čitamo. Vero-
vao je, kako objašnjava istoričarka Erika Ramel, da bi čovek trebalo da
„apsorbuje ili internalizuje ono što uči, te da razmišlja o tome umesto da
ropski reprodukuje poželjne odlike autora koji bi mu bio uzor“. U Eraz-
movom načinu pamćenja, nimalo mehaničkom i bezumnom postupku,
um se koristi u svoj svojoj punoći. Za takvo pamćenje, piše Romel, neop-
hodni su „kreativnost i moć rasuđivanja“.4
U Erazmovom savetu čuje se prizvuk Rimljanina Seneke. Bitnu
ulogu koju pamćenje ima u čitanju i mišljenju Seneka je takođe opi-
sivao mehaničkom metaforom: „Trebalo bi da se ugledamo na pčele“,
pisao je Seneka, ,,i da u zasebnim odeljcima držimo ono što smo pri-
kupili čitajući raznorodne stvari, jer će se tako smeštene bolje očuvati.
 PRETRAŽIVANJE I PAMĆENJE 155

Zatim bi trebalo, pošto se marljivo poslužimo svim sredstvima naše pri-

rodne nadarenosti, da izmešamo sve te različite nektare što smo ih ispro-
bali, i pretvorimo ih u jedinstvenu slatku materiju, i to tako da se čini
sasvim drugačijom od svog izvornog stanja čak i kad je očigledno odakle
potiče"3 Za Seneku i Erazma pamćenje je podjednako i kotao i kutija.
Ono je više od zbira upamćenih stvari. Na neki način, ono je nešto novo,
suština jednog jedinstvenog ja.
Erazmova preporuka da svaki čitalac vodi dnevnike sa zapisima citata
vrednih pamćenja, sleđila se naveliko i naširoko, i s velikim entuzijaz-
mom. Takve biblioteke, kasnije su ih nazvali „knjigama opštih mesta“
ili samo „opštim mestima“, postale su stalni pratioci renesansnog školo-
vanja. Svaki učenikpisao je svoj dnevnik.6Do 17. veka njihova upotreba
proširila se i izvan škole. Knjige opštih mesta počele su da se smatraju
nužnim instrumentima za negovanje obrazovanog uma. Fransis Bekon
1623. primećuje kako „teško da išta može biti korisnije“ kao „pouzdan
pomoćnik pamćenju“ od „dobrog i učenog Sažetka opštih mesta“. Poma-
žući da pisana dela ostanu u pamćenju, pisao je Bekon, uredno vođena
knjiga opštih mesta „pruža oslonac stvaralaštvu“.7 Ceo 18. vek, smatra
profesorka lingvistike na Američkom univerzitetu Naomi Baron, „knjiga
opštih mesta koju je neki gospodin vodio“ služila je ,,i kao pomoćno
sredstvo i kao hronika njegovog intelektualnog razvoja11.8
Popularnost knjiga opštih mesta splasnula je kad se život ubrzao u
19. veku, da bi do sredine 20. veka i samo pamćenje počelo da izlazi iz
mode. Progresivni pedagozi proterali su tu praksu iz učionica kao relikt
jednogmanje prosvećenogvremena. U onome što se dugo smatralo da
podstiče kreativnost i stvaranje ličnih uvida, sada se videla prepreka
maštovitosti a zatim i puko rasipanje mentalne energije. Dolazaknovih
medija za arhiviranje i zapisivanje u prošlom veku - audio i video-traka,
mikrofilmova i mikrofišova, fotokopir aparata, kalkulatora, računarskih
diskova - uveliko je proširio opseg i dostupnost memorije, „veštačkog
sećanja“. Prepuštanje informacija vlastitom umu izgledalo je sve manje
i manje bitno. Dolazak bezgraničnih i lako pretraživih baza podataka
interneta donelo je dalji odmak, ne samo u načinu na koji gledamo na
zapamćivanje nego i u načinu na koji gledamo samo pamćenje. Mrežu
su brzo počeli da smatraju zamenom, a ne više samo dodatkom, ličnom
pamćenju. Ljudi danas rutinski govore o veštačkoj memoriji kao da je
nerazdvojiva od biološkog pamćenja.
 Klajv Tompson, pisac u magazinu Wired, govori o Mreži kao o
„vanbrodskom mozgu“ koji preuzima ulogu koju je ranije imala unu-
trašnja memorija. „Gotovo sam odustao od toga da se trudim da bilo šta
zapamtim“, kaže on, „jer na internetu do informacija mogu da dođem tre-
nutno“. „Time što iskrcavamo podatke u silicijum, oslobađamo svoju sivu
masu za uže ’ljudske’ zadatke kao što su raspravljanje i maštanje“.9Dejvid
Bruks, popularni kolumnist New York Timesa, zaključuje na sličan način.
„Mislio sam da je čarolija informacionog doba u tome da nam omogućava
da znamo više“, piše on, „ali onda sam shvatio da je čarolija tog doba u
tome što nam omogućava da znamo manje. Ono nam pruža spoljašnje
kognitivne sluge - silicijumske sisteme pamćenja, mrežne saradničke
filtre, algoritme za određivanje potrošačkih preferenci i umreženo zna-
nje. Sada možemo da zaposlimo te sluge i rasteretimo sebe.“10
Piter Saderman, koji piše za časopis American Scene, tvrdi da, s našim
manje-više stalnim vezama sa internetom, „više nije posebno efikasno
koristiti mozakza smeštanje informacija". Pamćenje bi, kaže on, sada tre-
balo da funkcioniše kao jednostavan indeks koji nas upućuje na mesta na
Webu na kojima možemo da lociramo informacije koje su nam potrebne
i to onda kad nam zatrebaju: „Zašto pamtiti sadržaj jedne knjige kad
možete upotrebiti mozakda upamti kratakput do cele biblioteke? Ume-
sto da informacije pamtimo, sada ih digitalno arhiviramo i samo pamtimo
šta smo sve arhivirali.“ Kako nas Web „uči da mislimo slično sebi“, kaže
on, na kraju ćemo završiti na tome da držimo „prilično malo dubinskog
znanja“ u glavi.11 Don Tepskot, pisac o tehnologiji, ima i grublju formu-
laciju. Sada kad sve možemo da potražimo „uz jedan pritisak mišem
na Googleu“, kaže on, „pamćenje dugih pasusa ili istorijskih činjenica“
postaje suvišno. Pamćenje je „gubitak vremena".12
Ne iznenađuje previše to da smo prihvatili zamisao da računarske
baze podataka mogu da funkcionišu kao zamena za lično pamćenje. To
je vrhunac stogodišnjeg pomaka u popularnom stavu prema umu. Kako
su se sve više usložnjavale mašine pomoću kojih skladištimo podatke,
pomalo smo se navikli na zamagljivanje razlike između veštačke memo-
rije i biološkog pamćenja. Svejedno je reč o veoma neobičnom razvoju
događaja. Zamisao da bi se pamćenje moglo „prepustiti“, kako kaže
Bruks, nekom ili nečem drugom, bila bi nezamisliva u svakom drugom
trenutku istorije. Za stare Grke, pamćenje je bilo boginja: Mnemosina,
majka Muza. Za Avgustina, ono je bilo „riznica nebrojenih slika“ u kojoj
 PRETRAZIVANJE I PAMCENJE 1 57

se odražava moć Boga u čoveku. Klasično gledište ostalo je uvreženo

kroz čitav srednji vek, renesansu i prosvetiteljstvo - i još kasnije, sve
do pred kraj 19. veka. Kad je 1892. u svom predavanju grupi nastavnika
Vilijam Džejms proglasio da je „umeće pamćenja umeće mišljenja", time
se samo pozivao na nešto opštepoznato.13 Danas njegove reči zvuče sta-
romodno. Ne samo da je pamćenje izgubilo svoju božansku prirodu;
ono je dobrano na putu da izgubi i svoju ljudsku prirodu. Mnemosina
je postala mašina.
Pomak u našem gledanju na pamćenje još je jedna manifestacija pri-
hvatanja metafore kojom se mozakprikazuje kao računar. Ako biološko
pamćenje i sećanje funkcionišu kao disk u računaru i skladište deliće
podataka na zadata mesta te ih preuzimaju kao ulazne podatke za pro-
račune, onda prebacivanje tih kapaciteta skladištenja na Web nije samo
moguće nego je, kako tvrde Tompson i Bruks, oslobađajuće. Web nam
nudi mnogo više prostora a pritom oslobađa prostor u našem mozgu
za vrednije, pa čak i ,,ljudskije“ proračune. Ta analogija duguje privlač-
nost svojoj jednostavnosti, a svakako zvuči „naučnije" od ideje da je naše
pamćenje slično knjizi ispresovanog cveća ili medu u košnici. Ali s tom
novom, postinternetskom koncepcijom ljudskog pamćenja, postoji i
jedan problem. Pogrešna je.

NAKON š t o JE r a n j h sedamdesetihdemonstriraodase„sinapsemenjaju
s iskustvom", Erik Kendel je još godinama i dalje eksperimentisao sa son-
dama u nervnom sistemu morskog puža. Međutim, središte pažnje mu
se promenilo. Više se nije bavio samo nervnim okidačima jednostavnih
refleksnih reakcija, kao što je uvlačenje škrga kad ih dotaknemo, nego
mnogo složenijim pitanjem: kako mozakskladišti informacije kao seća-
nja. Kenđelu je bilo posebno stalo do toga da rasvetli jednu od glavnih
i najzamršenijih zagonetki u neuronauci: kako tačno mozak pretvara
kratkoročna sećanja, kakva sve vreme prolaze kroz naše radno pamće-
nje, u dugoročna sećanja koja mogu da nam ostanu doveka?
Još od kraja 19. veka neurolozi i psiholozi znaju da naš mozak sadrži
više vrsta pamćenja. Nemački psiholog Herman Ebinghaus sproveo je
još 1885. niz opita, pri čemu je on sam bio jedini ispitanik, u kojima je
trebalo zapamtiti dve hiljade besmislenih reči. Pokazalo se kako sposob-
nost da zadrži reč u sećanju postaje jača što više puta prouči tu reč, te da
158 PL IT K0

je mnogo lakše zapamtiti šest reči odjednom nego dvanaest. Saznao je

i da se proces zaboravljanja sastoji od dve faze. Većina reči koje je pro-
učavao vrlo brzo je iščezavala iz sećanja, unutar sat vremena nakon što
ih je ponovio, ali jedan manji deo pamtio je mnogo duže - te reči zabo-
ravljao je postupno. Rezultati Ebinghausovih ispitivanja naveli su 1890.
Vilijama Džejmsa na zaključak da postoje dve vrste sećanja: „primarna
sećanja“, koja ispare iz uma ubrzo nakon događaja zbog kog su nastala,
i „sekundarna sećanja, koja mozak može da zadrži beskonačno dugo.14
Otprilike u to vreme, istraživanja sproveđena na bokserima pokazala
su da udarci u glavu mogu da izazovu retrogradnu amneziju, kojom se
brišu sva sećanja nastala u prethodnih nekoliko minuta ili sati, dok starija
sećanja ostaju netaknuta. Isti fenomen uočen je kod epileptičara nakon
napada. Takva zapažanja ukazivala su na to da sećanja, čaki ona snažna,
neko kraće vreme po nastanku ostaju nestabilna. Kao da je potrebno
izvesno vreme da se primarna ili kratkoročna sećanja pretvore u sekun-
darna, ili dugoročna.
Tu pretpostavku potvrdilo je istraživanje koje su sprovela druga dva
nemačka psihologa, Georg Miler i Alfons Pilceker poslednjih godina
19. veka. U varijaciji Ebinghausovih opita, zatražili su od grupe ljudi da
zapamte skup besmislenih reči. Dan posle dali su grupi test na kome se
pokazalo da se ispitanici bez teškoća sećaju zadatih reči. Istraživači su
zatim sproveli isti opit na drugoj grupi ljudi, samo što su njima zadali da
zapamte još jedan skup reči neposredno nakon prvog. Na testiranju sle-
dećeg dana, ova grupa nije uspela da zapamti primarni skup reči. Potom
su Miler i Pilceker sproveli završnu varijantu ispitivanja: treća grupa ispi-
tanika je pamtila prvi skup reči, a zatim su nakon dva sata pauze dobili
drugi skup reči. Ta grupa, kao i prva, sledećeg dana s lakoćom se sećala
prvog skupa reči. Miler i Pilceker zaključili su da je potrebno oko sat
vremena da se u mozgu sećanja učvrste, ili ,,konsoliduju“. Kratkoročna
sećanja ne postaju odmah dugoročna, a postupak njihove konsolida-
cije je osetljiv. Svako njegovo narušavanje, bilo da vas neko odalami u
glavu ili da vam se skrene pažnja na nešto drugo, mlada sećanja može
izbrisati iz uma.15
Kasnija istraživanja potvrdila su da postoje kratkoročne i dugoročne
forme pamćenja i obezbedila su dalje dokaze o važnosti faze konsolida-
cije u kojoj se prva pretvaraju u druga. Luis Fleksner, neurolog sa Uni-
verziteta Pensilvanija, šezdesetih godina došao je do jednog naročito
 PRETRAŽiVANJE ! PAMĆENJE 159

intrigantnog otkrića. Kada je u miševe ubrizgao antibiotik koji sprečava

ćelije da proizvode proteine, otkrio je da životinje nisu u stanju da stva-
raju dugoročna sećanja (o tome kako izbeći strujni udar u lavirintu), ali
svejedno mogu da stvaraju kratkoročna. Posledica je bila jasna: dugo-
ročna sećanja nisu samo jači oblik kratkoročnih. Ta dva tipa pamćenja
uključuju različite biološke procese. Skladištenje dugoročnih sećanja
zahteva sintezu novih proteina. Ona nije potrebna za skladištenje krat-
koročnih sećanja.16
Nadahnut svojim prvobitnim eksperimentima naAplysiama, Kendel je
angažovao tim nadarenih istraživača, među kojima i fiziološke psihologe
i biologe ćelija, da mu pomognu da dokuči kako fizički funkcionišu krat-
koročno i dugoročno pamćenje. „Ćeliju po ćeliju“, počeli su pomno da
prate tok nervnih signala morskog puža dok je životinja učila kako da se
prilagodi spoljašnjimpodražajima, ubodima i elektrošokovima.17 Ubrzo
su potvrdili ono što je opazio Ebinghaus: što se doživljaj više puta ponovi,
to će duže trajati sećanje na njega. Ponavljanje podstiče konsolidaciju.
Kad su proučili fiziološke efekte ponavljanja na pojedinačne neurone i
sinapse, istraživači su otkrili nešto zapanjujuće. Ne samo da se prome-
nila koncentracija neurotransmitera u sinapsama, čime se izmenila snaga
postojećih veza među neuronima - nego su iz neurona izrasli novi sinap-
tički završeci. Drugim rečima, stvaranje dugoročnih sećanja uključuje ne
samo biohemijske nego i anatomske promene. To objašnjava, shvatio je
Kendel, zašto su za konsolidaciju sećanja potrebni novi proteini. Proteini
imaju ključnu ulogu u nastanku strukturnih promena u ćelijama.
Anatomske promene u relativno jednostavnim sklopovima pamćenja
morskogpuža bile su veoma opsežne. U jednom slučaju, istraživači su
pronašli da je jedan čulni neuron imao nekih 1300 sinaptičkih veza s oko
dvadeset pet drugih neurona pre nego što se konsolidovalo dugoročno
pamćenje. Samo oko 40% tih veza bilo je aktivno - drugim rečima, slale
su signale proizvodeći neurotransmitere. Pošto se oformilo dugoročno
pamćenje, broj sinaptičkih veza više se nego udvostručio, na oko 2700, a
učešće aktivnih se povećalo s četrdeset na šezdeset posto. Nove sinapse
su se zadržale dok god je bilo sećanja. Kad su istraživači pustili da seća-
nje izbledi - prestali su da ponavljaju doživljaj - broj sinapsi je na kraju
pao na oko 1500. Činjenica da broj sinapsi ostaje malo veći nego što je
bio na početku, čak i kad sećanje iščezne, pomaže da se objasni zašto je
lakše naučiti nešto drugi put.
160 PLITKO

U novoj rundi eksperimenata s Aplysiom, kako piše Kendel u svojim

memoarima Upotrazi za sećanjem, „prvi put smo videli da broj sinapsi
u mozgu nije nepromenljiv - broj im se menja kako učimo! Štaviše,
dugoročno pamćenje traje onoliko dugo koliko se zadrže anatomske
promene." To istraživanje dalje je otkrilo osnovnu fiziološku razliku
između ta dva tipa pamćenja: „Kratkoročno pamćenje dovodi do pro-
mene funkcije sinapse te jača ili slabi postojeće veze; za dugoročno pam-
ćenje neophodne su anatomske promene."18Kendelovi nalazi savršeno
se uklapaju s onim što su o neuroplastičnosti otkrili Mercenič i drugi.
Potonji eksperimenti sasvim jasno su pokazali da biohemijske i struk-
turne promene do kojih dovodi konsolidacija sećanja nisu specifične
za morske puževe. One se đogađaju i u mozgovima drugih životinja,
uključujući primate.
Kendel i njegove kolege otkrili su neke od tajni pamćenja na ćelij-
skom nivou. Poželeli su da zađu dublje - na molekularne procese unu-
tar ćelija. Istraživači su, kako se Kendel kasnije izrazio, „ušli u potpuno
neistraženo područje11.19 Prvo su gledali do kakvih molekularnih pro-
mena dolazi u sinapsama pri stvaranju dugoročnih sećanja. Otkrili su
da taj proces sadrži mnogo više nego puki prenos neurotransmitera - u
ovom slučaju glutamata - s jednog neurona na drugi. U njega su uklju-
čene i druge vrste ćelija, takozvani interneuroni. Interneuroni stvaraju
neurotransmiter serotonin, koji fino kalibriše sinaptičku vezu tako što
modulira količinu glutamata koji se ispušta u sinapsu. U saradnji s bio-
hemičarima Džejmsom Švarcom i Polom Gringardom, Kendel je otkrio
da se to kalibrisanje izvodi nizom molekularnih signala. Serotonin koji
otpuštaju interneuronski spojevi veže se za receptor na membrani pred-
sinaptičkog neurona - neurona koji nosi električni puls - što pokreće
hemijsku reakciju zbog koje neuron proizvođi molekul nazvan ciklični
amp (adenozin monofosfat). Ciklični amp aktivira proteinsku kinazu
A, katalitički enzim koji podstiče ćelije da otpuštaju više glutamata u
sinapsu, čime se ojačava sinaptička veza pa električna aktivnost u pove-
zanim neuronima traje duže i omogućava mozgu da zadrži kratkoročno
pamćenje nekoliko sekundi ili minuta.
Sleđeći izazov pred kojim se našao Kendel bio je da sazna kako se
tako kratkotrajna sećanja pretvaraju u mnogo trajnija, dugoročna seća-
nja. Koja je molekularna osnova postupka konsolidacije? Pronalaženje
odgovora na to pitanje odvelo ga je u oblast genetike.
 PRETRAŽIVANJE I PAMĆENJE 161

Godine 1983. prestižni i izdašno finansirani Medicinski institut Hauard

Hjuz zamolio je Kendela da sa Švarcom i neuronaučnikom sa Univerziteta
Kolumbija, Ričardom Akselom, bude na čelu kolumbijskog istraživač-
kog tima koji se bavi molekularnom kognicijom. Njihova grupa ubrzo je
uspela da izdvoji neurone iz larve Aplysije i na njima, kao na laboratorij-
skoj kulturi, uzgoji osnovni nervni sklop koji se sastoji od predsinaptičkog
i postsinaptičkogneurona, te sinapse među njima. Da bi imitirali moduli-
rajuće delovanje interneurona, naučnici su u kulturu ubrizgali serotonin.
Jedno ubrizgavanje serotonina, koji bi replikovao jedan doživljaj učenja,
pokrenulo je, kako se i očekivalo, otpuštanje glutamata - i dovelo do tre-
nutnog jačanja sinapse, što je karakteristično za kratkoročno pamćenje.
Pet zasebnih ubrizgavanja serotonina tohko je ojačalo sinapsu da je efe-
kat trajao danima, te je podstakao stvaranje novih sinaptičkih završetaka
- što su promene karakteristične za dugoročno pamćenje.
Nakon ponovljenih ubrizgavanja serotonina, naime, kinaza A i još jedan
enzim, takozvani map, premeštaju se iz spoljašnje citoplazme neurona u
njegovo jezgro. Tamo kinaza A aktivira protein zvan creb -i , koji pak akti-
vira skup gena koji sintetišu proteine koji će neuronu biti potrebni kako
bi mu izrasli novi sinaptički završeci. Istovremeno, map aktivira još jedan
protein, creb -2 . On deaktivira skup gena koji inače sprečavaju rast novih
završetaka. U složenom hemijskom procesu ćelijskog „markiranja", pro-
mene na sinapsama sada se koncentrišu na tačno određenim delovima
površine neurona i još dugo se ponavljaju. Tim zamršenim postupkom, koji
uključuje hemijske i genetičke signale i promene, sinapse postaju takve da
mogu da održavaju sećanja više dana ili čak godina. „Rast i održavanje novih
sinaptičkih završetaka“, piše Kendel, „čine sećanja trajnim."20 Taj proces
govori nam i nešto važno o tome kako, zahvaljujući plastičnosti mozga,
naši doživljaji neprestano oblikuju naše ponašanje i identitet: „Cinjenica da
radi oblikovanja dugoročnog sećanja moraju da se aktiviraju i geni, jasno
pokazuje da geni nisu samo puke determinante ponašanja, nego da oni i
odgovaraju na stimuluse iz okoline, na primer na učenje.“21

nećemo p o g r e š i t i ako kažemo da mentalni život morskog puža nije

naročito uzbudljiv. Sklopovi pamćenja kakve su Kendel i njegova ekipa
proučavali veoma su jednostavni. Oni skladište sve što psiholozi nazivaju
„implicitnim" sećanjima - nesvesnim sećanjima na ono što smo doživeli
162 PLII K0

koja se prizivaju u pamćenje automatski kad delujemo refleksno ili kad

ponavljamo kakvu naučenu veštinu. Puž priziva implicitna sećanja kad
uvlači škrge. Čovek se na njih oslanja kad dribla loptu ili vozi bicikl. Kako
objašnjava Kendel, implicitno sećanje ,,se priziva direktno delovanjem,
bez ikakvog napora volje ili čak svesti da se oslanjamo na sećanje“.22
Kad govorimo o sećanjima, obično mislimo na ona ,,eksplicitna“ -
sećanjanaljude i događaje, na upamćene činjenice, ideje, osećajei utiske
koje možemo prizvati u radno pamćenje našeg svesnog uma. Eksplicitno
pamćenje obuhvata sve za šta bismo rekli da se ,,sećamo“ o prošlosti.
Kendel o eksplicitnom pamćenju govori kao o „kompleksnom pam-
ćenju“ - i za to ima dobre razloge. Dugoročno skladištenje eksplicit-
nih sećanja uključuje sve biohemijske i molekularne procese „sinap-
tičke konsolidacije" koji se odvijaju i u skladištenju implicitnih sećanja.
Ali ona zahtevaju još jedan oblik konsolidacije, takozvanu „sistemsku
konsolidaciju“, koja uključuje usklađene interakcije međusobno udalje-
nih delova mozga. Naučnici su tek nedavno počeli da dokumentuju rad
sistemske konsolidacije i mnogi njihovi nalazi još uvek su provizorni.
Jasno je, međutim, da konsolidacija eksplicitnih sećanja podrazumeva
dug i precizan „razgovor" moždane kore i hipokampusa.
Taj mali i prastari deo mozga, hipokampus, leži iza moždane kore,
smešten duboko u vijugama središnjih slepoočnih režnjeva. Osim što je
sedište osećaja za orijentaciju - tamo londonski taksisti arhiviraju svoje
mentalne karte gradskih saobraćajnica - hipokampus ima važnu ulogu u
stvaranju eksplicitnih sećanja i njihovom baratanju. Jedan od najzasluž-
nijih za otkriće povezanosti hipokampusa s arhiviranjem sećanja, nesreć-
nik je po imenu Henri Moleson. Rođen 1926, Moleson je dobio epilepsiju
nakon teške povrede glave. Kao odrastao čovekproživljavao je ozbiljne
napade sa sve težim posledicama. Uzrok njegovog stanja naposletku je
pronađen u delu hipokampusa pa su mu lekari 1953. godine odstranili
najveći deo hipokampusa, kao i neke druge delove njegovih medijalnih
slepoočnih režnjeva. Operacijom je Molesonova epilepsija bila izlečena,
ali ostale su izvanredno neobične posledice po njegovo pamćenje. Impli-
citna sećanja su mu ostala netaknuta, kao i starija eksplicitna sećanja.
Događaja iz detinjst\Ta, na primer, sećao se veoma detaljno. Ali mnoga
skorija eksplicitna sećanja - od kojih neka potiču godinama pre opera-
cije - iščezla su. I više nije bio u stanju da stvara nova. Događaji su mu
bežali iz glave već nakon nekoliko trenutaka.
 PRETRAŽIVANJE I PAMĆENJE 163

Molesonovo iskustvo, koje je brižljivo dokumentovala engleski psi-

holog Brenda Milner, navodilo je na misao da je hipokampus bitan za
konsolidaciju novih eksplicitnih sećanja, ali da nakon nekog vremena
mnoga takva sećanja više ne zavise od hipokampusa.23 U poslednjih pet
decenija naveliko se eksperimentisalo na tom tragu i veliki deo zago-
netke je odgonetnut. Izgleda da se sećanje na neki događaj čuva ne samo
u područjima moždane kore koja beleže događaje - slušni deo kore
za pamćenje zvukova, vidni za beleženje onoga što smo gledali i tako
dalje - nego i u hipokampusu. Hipokampus je idealno mesto za čuva-
nje novih sećanja, jer njegove sinapse mogu jako brzo da se menjaju. U
nekoliko dana, signalnim procesom koji je i dalje tajanstven, hipokam-
pus pomaže da se stabilizuju pamćenja u moždanoj kori i tako zapo-
činje transformaciju od kratkoročnog u dugoročno pamćenje. Čim se
sećanje konsoliduje do kraja, čini se da se ono briše iz hipokampusa.
Njegovo jedino skladište postaje moždana kora. Potpun prenos ekspli-
citnog sećanja iz hipokampusa u koru postupan je proces koji ponekad
traje i više godina.24 Zato je s vađenjem hipokampusa nestalo tako puno
Molesonovih sećanja.
Čini se da hipokampus radi otprilike kao dirigent orkestra našeg sve-
snog pamćenja. Osim što je angažovan na učvršćivanju pojedinačnih
sećanja u moždanoj kori, smatra se da ima i važnu ulogu u poveziva-
nju raznolikih zasebnih sećanja - vizuelnih, prostornih, slušnih, taktil-
nih, emocionalnih - koja se zasebno i čuvaju u mozgu, ali se okupljaju
tako da nam daju jedinstveno, nefragmentirano sećanje na neki doga-
đaj. Neuronaučnici su izneli teoriju da hipokampus pomaže povezivanju
novih sećanja sa starim, stvarajući bogato prepletene nervne veze koje
daju pamćenju fleksibilnost i dubinu. Mnoge takve veze među sećanjima
verovatno se stvaraju dok spavamo, kad hipokampus ne opterećuju neki
drugi kognitivni zadaci. Kako objašnjava psihijatar Denijel Sigel u svo-
joj knjizi Um u razvoju: „Iako su snovi ispunjeni nekom kombinacijom
naizgled nasumičnih aktivacija, aspekata svakodnevnih događaja i ele-
menata dalje prošlosti, moguće je da su oni fundamentalan način na koji
um konsoliduje hiljade eksplicitnih sećanja u koherentan skup predstava
koje konsolidovane trajno pamtimo.“2S Kad nam se naruši san, kako
pokazuju istraživanja, narušava se i pamćenje.25
Još mnogo toga treba da naučimo o funkcionisanju eksplicitnog, pa
čak i implicitnog pamćenja, a u budućim istraživanjima mnogo toga što
164 PLITKO

danas znamo biće revidirano i dopunjeno. Ipak, sve je više dokaza zbog
kojih je jasno da je sećanje u našoj glavi proizvod izvanredno složenog
prirodnogprocesa koji je u svakom datom trenutku precizno kalibrisan
za jedinstvenu okolinu u kojoj svako od nas živi, i za jedinstven uzorak
doživljaja što ih svako od nas proživljava. Pokazalo se da su iznenađujuće
prikladne stare botaničke metafore za sećanje, sa svojim naglašavanjem
kontinuiranog, nedeterminisanog organskog rasta. Štaviše, čini se da mu
bolje pristaju od novih i pomodnih tehničkih metafora kojima se bio-
loško pamćenje izjednačava s precizno definisanim delovima digitalnih
podataka smeštenih u baze i obrađenih u čipovima. Usmeravan veoma
raznolikim biološkim signalima - hemijskim, električnim i genetičkim
- svaki aspekt ljudskogpamćenja, kao i način na koji se stvara, održava,
povezuje i oporavlja, imaju gotovo beskrajno mnogo gradacija. Raču-
narska memorija postoji kao jednostavan binarni bit - jedinica ili nula
- i takvi bitovi obrađuju se u nepromenljivim sklopovima, koji mogu
biti otvoreni ili zatvoreni, ali ništa između.
Kobi Rozenblum, šef Odseka za neurobiologiju i etologiju na izrael-
skom Univerzitetu u Haifi, sproveo je, kao i Erik Kendel, opsežna istra-
živanja konsolidacije pamćenja. Jedna od čvrstih pouka koje proizlaze
iz njegovog rada je da je biološko pamćenje potpuno različito od raču-
narske memorije. „Postupak stvaranja dugoročnih sećanja u ljudskom
mozgu“, kaže on, „jedan je od neverovatnih procesa koji su tako jasno
drugačiji od veštačkih mozgova poput onih u računaru. Dok veštački
mozak apsrobuje informacije i smešta ih direktno u memoriju, ljudski
mozaknastavlja da obrađuje informacije još dugo pošto ih primi, i kva-
litet sećanja zavisi od toga kako su informacije obrađene.“2/ Biološko
pamćenje je živo. Računarska memorija nije.
One koji pozdravljaju ,,delegiranje“ pamćenja Webu zavela je meta-
fora. Oni gube iz vida fundamentalno organsku prirodu biološkog pam-
ćenja. Za bogatstvo i karakter stvarnog pamćenja, da ne pominjemo sad
i njegovu tajanstvenost i krhkost, zaslužna je njegova nepredvidljivost.
Štaviše, izgleda da već i sam čin prisećanja iznova pokreće ceo postu-
pak konsolidacije, uključujući proizvodnju proteina koji stvaraju nove
sinaptičke završetke.28 Onog časa kad neko eksplicitno dugoročno seća-
nje vratimo u radno pamćenje, ono opet postaje kratkoročno. Kad ga
rekonsolidujemo, ono dobija nov skup veza - novi kontekst. Džozef Ledu
to objašnjava ovako: „Mozakkoji tada pamti nije onaj isti mozak koji je
 PRETRAŽIVANJE I PAMĆENJE 165

stvorio to sećanje. Da bi staro sećanje imalo smisla u novom aktuelnom

mozgu, ono mora da se ažurira.“29 Biološko pamćenje je u stalnom sta-
nju obnavljanja. Za razliku od njega, memorija smeštena u računaru u
obliku je razdvojenih, statičnih bitova; bitove možete da prebacujete s
jednog diska na drugi koliko god puta žehte i oni će uvek ostati tačno
onakvi kakvi su bili.
Pored toga, zagovornici ideje delegiranja brkaju radno i dugoročno
pamćenje. Kad čovekne uspe da konsoliduje neku činjenicu, zamisao ili
doživljaj u dugoročnom pamćenju, on ne ,,oslobađa“ prostor u mozgu
za druge funkcije. Za razliku od radnog pamćenja veoma ograničenog
kapaciteta, dugoročno pamćenje se širi i skuplja gotovo beskrajno ela-
stično zahvaljujući sposobnosti mozga da stvara i odstranjuje sinaptičke
završetke i kontinuirano kalibriše snagu sinaptičkih veza. ,,Za razliku
od računara“, piše Nelson Kauan, stručnjak za pamćenje koji predaje
na Univerzitetu Misuri, „normalan ljudski mozak nikad ne dolazi u sta-
nje u kom doživljaji više ne bi mogli da se pamte; u mozgu uvek ima još
mesta“.30A prema Torkelu Klingbergu, „količina informacija koje mogu
da se čuvaju u dugoročnom pamćenju praktično je beskonačna."31 Sve
upućuje na to da nam mozakpostaje sve bistriji kako naše lično skladište
podataka raste. Cini se da već sam čin prisećanja, kako objašnjava kli-
nički psiholog Sila Krauel u knjizi Neurobiologija učenja, menja mozak
tako da nam ubuduće bude lakše da naučimo nove ideje i veštine.32
Kad skladištimo nova dugoročna sećanja, time ne iscrpljujemo svoje
mentalne snage - naprotiv, jačamo ih. Sa svakim povećanjem našegpam-
ćenja povećava nam se i inteligencija. Web nudi prikladan i privlačan
dodatak našem ličnom pamćenju, ali kad njime počnemo da se služimo
kao zamenom za lično pamćenje, zaobilazeći unutrašnje postupke kon-
soliđacije, dovodimo sebe u opasnost da zakinemo svoj um za njegovo
bogatstvo.
Seđamdesetih godina prošlog veka, kad su škole i fakulteti počeli da
dopuštaju učenicima da se služe prenosnim kalkulatorima, mnogi rodite-
lji su se pobunili. Bojali su se da će njihova deca, oslanjajući se na mašine,
slabije razumeti matematičke pojmove. Ti strahovi, kako su pokazala
kasnija istraživanja, bili su uglavnom neosnovani.33 Kako više nisu bili
prisiljeni da troše mnogo vremena na rutinske proračune, mnogi uče-
nici su stekli dublje razumevanje načela koja stoje u postavci zadatka.
Danas se priča o kalkulatoru često koristi kao potpora argumentu da
166 PLITKO

je naše sve jače oslanjanje na internetske baze podataka benigno, čak

oslobađajuće. Kako se kaže, Web nas oslobađa od posla pamćenja i time
nam omogućava da posvetimo više vremena kreativnom razmišljanju.
Ali ta paralela pogrešno je postavljena. Džepni kalkulator je umanjio
pritisak na naše radno pamćenje i dopustio nam da to kritično krat-
koročno skladište upotrebimo za apstraktnije zaključivanje. Iskustvo
studenata matematike pokazalo je da je kalkulator olakšao mozgu da
prenosi zamisli iz radnog pamćenja u dugoročno i da ih kodira u poj-
movne sheme, tako važne za izgradnju znanja. Efekat Weba je potpuno
drugačiji. On stavlja većipritisak na naše radno pamćenje i ne samo da
preusmerava resurse s naših sposobnosti višeg mišljenja nego i sprečava
konsolidaciju dugoročnih sećanja i razvoj shema. Pokazalo se da kalku-
lator, moćan ali veoma specijalizovan alat, pomaže pamćenju. Web je
tehnologija zaboravljivosti.

šta o d r eđ uj e šta ćemo zapamtiti a šta zaboraviti? Ključ konsolidacije

pamćenja je usredsređenost. Za skladištenje eksplicitnih sećanja i, što
je jednako važno, stvaranje veza među njima, neophodna je jaka men-
talna koncentracija, pojačana ponavljanjem ili intenzivnim intelektu-
alnim i emocionalnim angažmanom. Što smo pažljiviji, sećanja će biti
jasnija. „Da bi se neko sećanje održalo“, piše Kendel, „dolazne informa-
cije moraju da se obrade dubinski i temeljno. To se postiže tako što obra-
ćamo pažnju na te informacije i smisleno i sistematski ih povezujemo
sa znanjem koje već odranije postoji u sećanju.“34 Ako nismo u stanju
da usmerimo pažnju na informacije u našem radnom pamćenju, onda
one traju samo onoliko dugo koliko neuroni koji ih drže održavaju svoje
naelektrisanje - u najboljem slučaju nekoliko sekundi. Zatim nestaju, s
malo ili nimalo traga u našem umu.
Pažnja možda izgleda eterično - kao „duh u glavi“, kako kaže razvojni
psiholog Brus Makandlis33 - ali ona je istinski fizičko stanje i proizvodi
materijalne efekte u čitavom mozgu. Nedavno sprovedeni opiti na miše-
vima ukazuju na to da sam čin pridavanja pažnje nekoj ideji ili doživljaju
pokreće lančanu reakciju koja se širi celim mozgom. Svesna pažnja zači-
nje se u čeonim režnjevima moždane kore, nametanjem voljne, izvršne
kontrole nad žarištem pažnje uma. Uspostavljanje pažnje navodi neu-
rone u kori da šalju signale neuronima u srednjem mozgu, koji proizvode
 PRETRAŽIVANJE I PAMĆENJE 167

snažan neurotransmiter dopamin. Aksoni tih neurona sežu čak u hipo-

kampus i služe tom neurotransmiteru kao distribucijski kanal. Kad se
dopamin dovede u sinapse hipokampusa, on pokreće postupak konso-
lidacije eksplicitnogpamćenja, verovatno tako što aktivira gene koji sti-
mulišu sintezu novih proteina.36
Informacije se nadmeću za našu pažnju i preplavljuju nas svaki put
kad smo na internetu. One ne samo što preopterećuju naše radno pam-
ćenje nego znatno otežavaju našim čeonim režnjevima da prikupe našu
pažnju na jednu stvar. Postupak konsolidacije ne može ni da započne.
A još jednom zahvaljujući plastičnosti naših neuronskih puteva, što više
se služimo Webom, to više uvežbavamo svoj mozak da bude ometen -
da obrađuje informacije veoma brzo i veoma efikasno, ali bez održava-
nja pažnje. To pomaže da objasnimo zašto je mnogima od nas teško da
se skoncentrišemo kad nismo za računarom. Naš mozak uvežbao je da
zaboravlja, a odučio da pamti. Sve veće oslanjanje na informacije dostu-
pne na Webu možda je čak proizvod samoodržavajuće i samopojačava-
juće petlje. Budući da nam je, koristeći Web, teže da skladištimo infor-
macije u našem biološkom pamćenju, prisiljeni smo da se sve više i više
prepuštamo veštačkoj a prostranoj i pretraživoj memoriji Mreže, usled
čega kao mislioci postajemo sve plići.
Promene u našem mozgu odvijaju se automatski, izvan uskogkom-
pasa naše svesti; time, međutim, nismo razrešeni odgovornosti za svoje
odluke. Ono što nas, između ostalog, razdvaja od drugih životinja jeste
naša sposobnost da sopstvenom voljom upravljamo svojom pažnjom.
„Naučiti kako se misli zapravo znači naučiti kako se kontroliše na koji
način i šta se misli“, rekao je romanopisac Dejvid Foster Volas u gostu-
jućem predavanju na koledžu Kenjon 2005. godine. ,,To znači biti sve-
stan i đovoljno pribran da izaberete na šta ćete usmeriti pažnju i da
izaberete kako ćete konstruisati značenje iz onoga što doživljavate.“
Ođustati od te kontrole znači biti prepušten „konstantnom kljucka-
nju osećaja da ste nekada imali, a sada ste izgubili, nešto beskrajno.37
Kao čovek s mentalnim tegobama - dve i po godine posle tog govora
se obesio - Volas je naročito alarmantno znao koliko su veliki ulozi u
tome kako biramo, ili ne biramo, na šta ćemo usmeriti svoj um. Od
kontrole nad svojom pažnjom odustajemo na vlastitu štetu. Sve što
su neuronaučnici otkrili o ćelijskom i molekularnom radu ljudskog
mozga, naglašava tu poentu.
 Sokrat je možda pogrešno ocenio efekat pisanja i pismenosti, ali
nas je mudro upozorio da raskoš svog pamćenja ne uzimamo zdravo
za gotovo. Njegovo proročanstvo o alatu koji će „uneti zaborav“ u um
i dati ,,ne lek za pamćenje nego za prisećanje“ postaje iznova aktuelno
s dolaskom Weba. Možda se pokaže da je njegovo predviđanje preura-
njeno, a ne pogrešno. Od svih naših žrtava koje smo podneli kad smo
se posvetili internetu kao svom univerzalnom mediju, najveća je vero-
vatno to bogatstvo veza unutar sopstvenog uma. Istina je da je Web i
sam mreža veza, ali hiperveze koje vode od jednih delova podataka na
internetu do drugih nešto su sasvim drugo od sinapsi u našem mozgu.
One su samo adrese, puke softverske etikete koje navode čitač da učita
još jednu posebnu stranicu informacija. One nemaju ništa od organskog
obilja i osetljivosti naših sinapsi. Moždane veze, kako piše Ari Šulman,
„neće nam tek tako pruiitlpristup sećanju; one na mnogo načina i same
konstituisu sećanja“.38Veze Weba nisu nase veze - i ma koliko sati proveli
pretražujući i surfajući, one to nikad neće ni postati. Kad delegiramo
svoje sećanje mašini, time delegiramo i jedan veoma važan deo svog
intelekta, čak i identiteta. Vilijam Džejms u zaključku svog predavanja
0 pamćenju održanog 1892. godine, kaže: „Povezivanje/eVe mišljenje.“
1 dodaje: „Povezivanje jeste naše ja.“
,,Ja nagoveštavam povest budućnosti“, napisao je Volt Vitman u jed-
nom od početnih stihova Vlati trave. Već se odavno zna da kultura u kojoj
je neko odrastao utiče na sadržaj i karakter njegovog pamćenja. Ljudi
koji su rođeni u društvima koja veličaju individualna dostignuća, poput
Sjedinjenih Država, na primer, obično pre uspevaju da se sete ranijih
događaja iz svog života od ljudi rođenih u društvima koja naglašavaju
dostignuća zajednice, poput Koreje.39 Psiholozi i antropolozi sada otkri-
vaju da je, kako je Vitman intuitivno osetio, uticaj obostran. Lično pam-
ćenje oblikuje i održava „kolektivno pamćenje" koje je osnov kulture.
Ono što je uskladišteno u individualnim umovima - događaji, činjenice,
pojmovi, umeća - više je od „reprezentacije izrazite sopstvenosti“ koja
konstituiše naše ja, piše antropolog Paskal Boaje. To je i „ključ kultur-
nog prenosa'1.40 Svako od nas u sebi nosi i projektuje istoriju budućno-
sti. Kultura se održava u našim sinapsama.
Prebacivanje sećanja u spoljašnje banke podataka ne preti jedino
dubini i sopstvenosti našeg ja. Njime se preti i dubini i sopstvenosti kul-
ture koju zajedno delimo. U jednom nedavnom eseju dramatičar Ričard
 P R E T R A Ž I V A M JE I PAMĆENJE 169

Forman elokventno je opisao o kakvim je ulozima reč. ,,Ja dolazim iz

tradicije kulture Zapada“, piše on, ,,u kojoj je ideal (moj ideal) bio nalik
kompleksnoj, gustoj katedralnoj strukturi visoko obrazovane i artiku-
lisane ličnosti - muškarca ili žene koji u sebi nose lično konstruisanu i
jedinstvenu verziju celokupnog nasleđa Zapada“. Ali sada, nastavlja on,
,,u svima nama (uključujući i sebe) vidim kako se ta kompleksna unutraš-
nja gustina menja u jednu novu vrstu Ijudskoga ja - koja se razvija pod
pritiskom informacionogpreopterećenja i tehnologije ’trenutne dostu-
pnosti’ “. Kako se iz nas ceđi naš „unutrašnji repertoar gustog kulturnog
nasieđa“, zakijučuje Forman, dovodimo se u opasnost da se pretvorimo
u „Ijude-palačinke - tanko razlivene povezivanjem s tom golemom mre-
žom informacija kojima se pristupa pukim dodirom na taster“.41
Kultura je više od zbira onoga što Google naziva „informacijama
sveta“. Ona je više od onoga što se može svesti na binarni kod i staviti
na Mrežu. Da bi se održala u životu, kultura mora da se obnavlja u umo-
vima članova svake nove generacije. Delegirajte pamćenje i kultura će
uvenuti.
 D i g r e s i ja

o p isa n ju ove knjige

znam šta m i s l i t e . Činjenicadapostojiovaknjigavećsam aposebinai-

zgled protivreči njenoj tezi. Ako mi je tako teško da se skoncentrišem
i usmerim pažnju na jednu liniju razmišljanja, kako sam onda uspeo da
napišem nekoliko stotina strana bar donekle suvislog teksta?
Nije bilo lako. Kad sam krajem 2007. počeo da pišem Plitko, uzalud
sam se borio da zadržim misao na ičemu što bih sebi zadao. Mreža je,
kao i uvek, nudila obilje korisnih informacija i istraživačkih pomagala,
ali njeno konstantno prekidanje činilo je moje reči i misli raštrkanim.
Najčešće sam pisao u nepovezanim dahovima, onako kako sam pisao za
blog. Postalo je jasno da treba preduzeti nešto ozbiljno. U leto sledeće
godine moja supruga i ja preselili smo se iz veoma dobro povezanog
predgrađa Bostona u planine Kolorada. U našem novom domu nije bilo
signala za mobilni, a veza s internetom bio je tekrelativno šepavi telefon-
ski d s l . Otkazao sam članstvo na Twitteru, zamrznuo Facebooki zane-
mario blog. Ugasio sam RSS-čitač i srezao upotrebu Skvpea i trenutnih
poruka. I najvažnije, usporio sam svoju aplikaciju za e-mail. Dugo sam
je držao postavljenu tako da na svaki minut proverava jesu li pristigle
nove poruke. Sada sam joj zadao da ih proverava svakih sat vremena, a
kad se i to pokazalo kao preveliko ometanje, držao sam je isključenom
veći deo dana.
Raspad mog života na internetu bio je daleko od bezbolnog. Mese-
cima su mi sinapse urlale za svojom dozom Mreže. Znao sam da ulovim
 0 PISANJU 0 V E KNJIGE 171

sebe kako kradom pritiskam taster za proveru e-maila. Povremeno bih

sebi priuštio celodnevni provod na Webu. Ali ti porivi su s vremenom
splasnuli i ponovo sam se našao u situaciji da mogu da sednem za raču-
nar i kucam satima bez prestanka ili da čitam gusto napisan naučni rad
a da mi mozak pritom ne luta. Kao da su neki stari, neupotrebljavani
nervni sklopovi ponovo procvetali, a neki od novijih, vezanih za Web,
utišali se. Počeo sam da se osećam uglavnom mirnije i lakše sam vladao
svojim mislima - manje kao laboratorijski miš koji pritiska polugu a više
kao... čovek. Mozak mi je ponovo prodisao.
Jasno mi je da moj slučaj nije tipičan. Budući da sam sam svoj posloda-
vac i po prirodi prilično sklon osami, imao sam mogućnost da se isklju-
čim. Većina ljudi danas je nema. Web je u toj meri bitan deo njihovog
posla i društvenog života da ne bi mogli umaći Mreži i kad bi to pože-
leli. U jednom nedavno napisanom eseju mladi književnik Bendžamin
Kankel raspreda o tome kako Mreža preuzima sve veći deo njegovog
vremena u budnom stanju: „Internet, kako nas njegovi zagovornici s
pravom podsećaju, doprinosi raznorodnosti i ugodnosti; on nas ni na
šta ne prisiljava. Samo što se pokazuje da mi to tako ne osećamo. Ne
čini se kao da smo slobodno izabrali način na koji se vladamo na inter-
netu. Naprotiv, osećamo da su to navike koje smo bespomoćno preuzeli
ili koje je nametnula istorija, i da svoju pažnju ne distribuiramo onako
kako smo nameravali, pa čak ni onako kako nam se sviđa."1
Pitanje zapravo nije mogu li ljudi još uvek tu i tamo da pročitaju ili
napišu knjigu. Naravno da mogu. Kad počinjemo da se služimo novom
intelektualnom tehnologijom, ne prebacujemo se trenutno iz jednog u
drugi mentalni način rada. Mozak nije binaran. Intelektualna tehnolo-
gija sprovodi svoj uticaj tako što prebacuje naglasak u našem mišljenju.
Iako čak i prvi korisnici tehnologije, dok im se mozak adaptira na novi
medij, često osećaju promene u svojim obrascima održavanja pažnje,
saznavanja i pamćenja, najdublje promene odvijaju se sporije i traju neko-
liko generacija, kako se tehnologija sve jače ugrađuje u rad, slobodno
vreme i obrazovanje - u sve norme prakse koje određuju neko društvo
i njegovu kulturu. Kako se menja način na koji čitamo? Kako se menja
način na koji pišemo? Kako se menja način na koji mislimo? Upravo ta
pitanja trebalo bi da postavljamo, i sebi i svojoj deci.
Što se mene tiče, ja se već pomalo vraćam na staro. Kako se ovoj knjizi
primiče kraj, opet sam počeo da držim program za poštu otvoren po ceo
172 PLITKO

dan i opet sam se uključio u svoj RSS-čitač. Poigrao sam se i s nekoliko

novih društvenih mreža i ponovo pomalo pišem na blogu. Nedavno sam
pokieknuo i kupio novi Blu-ray čitač s ugrađenom podrškom za bežične
mreže pa preko njega na haj-faj liniji slušam muziku s Pandore i na tele-
vizoru gledam filmove s Netfiixa i video s YouTubea. Moram priznati:
sjajno je. Nisam siguran da bih mogao da živim bez toga.
 Deset

o i VMn K A U jm

ila je to jedna od čudnijih epizoda u istoriji računarstva, ali i jedna

od poučnijih. U nekoliko meseci 1964. i 1965. godine JozefVaj-
cenbaum, četrdesetjednogodišnji informatičar s MiT-a, napisao
je softver koji raščlanjuje pisani jezik i programirao ga tako da radi na
univerzitetskom višekorisničkom sistemu. Student, sedeći za jednim od
terminala, upiše rečenicu u računar, a Vajcenbaumov program, sledeći
skup jednostavnih pravila o gramatici engleskog jezika, identifikuje zna-
čajnu reč ili frazu u toj rečenici te analizira sintaksički kontekst u kom je
upotrebljena. Program zatim, sledeći drugi skup pravila, preformuliše
tu rečenicu u novu koja izgleda kao odgovor na onu prvobitnu. Reče-
nica koju računar generiše studentu se pojavljuje na terminalu gotovo
trenutno, stvarajući iluziju konverzacije.
U radu u kom opisuje svoj program, objavljenom u januaru 1966,
Vajcenbaum izlaže kako on funkcioniše. Ako bi osoba upisala rečenicu:
„Ovih dana se osećam jako nesrećno“, računar treba samo da zna da iza
predikata ,,osećam“ tipično dolazi opis, u ovom slučaju osećanja. Računar
zatim pretoči tu rečenicu u odgovor: „Koliko dugo se ovih dana osećate
jako nesrećno?" Program, objašnjava Vajcenbaum, funkcioniše tako da
prvo primeni „neku vrstu šablona na izvornu rečenicu, čiji bi se jedan
deo podudarao s predikatom ‘osećam se’, a drugi bi izolovao reči opisa,
‘jako nesrećno’ i ‘ovih dana’ “. Zatim bi upotrebio algoritamski „kom-
plet za sastavljanje“ prilagođen šablonu, koji uključuje pravilo da „svaka
1 74 PLITKO

rečenica takvog oblika da neko t o -i - t o “ treba da bude „pretvorena u

‘Koliko dugo t o -i-t o ?’, nezavisno od značenja koje ima t o - i - t o ."1
Vajcenbaumov program bio je proizvod svog vremena. Pedesetih i
šezdesetih godina prošlog veka entuzijazam za računare, programiranje
i veštačku inteligenciju doveo je ne samo do ideje da je ljudski mozak
jedan tip računara nego i do osećaja da je Ijudski jezik rezultat nekog
algoritma koji se odvija unutar tog računara. Kako objašnjava Dejvid
Golambija u knjizi Kulturna logika računarstva, novi soj „računarskih
lingvista“ predvođen Vajcenbaumovim kolegom s MiT-a Noamom Čom-
skim sugerisao je da oblik „prirodnog jezika“ kojim Ijudi govore i pišu
odražava „rad računara unutar Ijudskog uma, koji obavlja sve jezičke ope-
racije“.2U tekstu objavljenom 1958. u časopisuInformation and Control,
Čomski je napisao da je „jeđna od mogućih metoda opisivanja grama-
tike ta da se to učini programom za univerzalnu Tjuringovu mašinu“.3
Komputacionističku teoriju učinilo je privlačnom, piše Golambija, to
što je bila upakovana u zavodljivu „polusenu tehnološke novine“. Nudila
je „mehaničku jasnoću“, zamenivši tako ljudsku „muljevitost" „čisto-
ćom unutrašnjeg računara“.4Ako budete razmišljali kao inženjer, samo
u obrnutom smeru, otkrićete osnovni kod jezika, koji onda možete da
replikujete kao softver.
Vajcenbaum je svoj program nazvao eliza , po Elizi Dulitl, mesnoj
cvećarki koja u Pigmalionu Džordža Bernarda Soa uči da pravilno govori
engleski pod tutorstvom umišljenogprofesora fonetike, Henrija Higinsa.
Da bi uneo malo živosti u simulirane konverzacije, Vajcenbaum je svom
veštačkom sagovorniku dao i personu - rodžersovskogpsihoterapeuta.
Taj izbor, kako objašnjava u tekstu, bio je pragmatičan. Koristeći tehniku
koju je četrdesetih godina prošlog veka razvio psiholog Karl Rodžers,
psihoterapeut se u konverzaciji s pacijentom pravi da uopšte ne razume
svet. Najčešće kao papagaj uzvraća izjavama samog pacijenta u obliku
banalnih, otvorenih pitanja i komentara. Znajući da je ta naivnost samo
poza, pacijenti bi svojim terapeutima pripisivali „svakakvo prethodno
znanje, mudrost i sposobnost“. Rodžersovska persona, uvideo je Vaj-
cenbaum, elizi daje „ključnu psihološku prednost“ : ona sugeriše da je
ispraznost programa tek maska neke vrste prave inteligencije.
Vajcenbaum je ponudio zapis dela razgovora između elize i izve-
sne mlade žene koja je testirala program u ranoj fazi razvoja (odgovori
mašine su u kurzivu):
 STVAR KAO j A. 175

Svi muškarci su isti.

Na koji način?
Uvek nas gnjave o svemu i svačemu.
Možete li se setiti nekogprimera?
Pa, moj dečko me nagovorio da dođem ovamo.
Vaš dečko vasje nagovorio da dođete ovamo.
On kaže da sam većinu vremena depresivna.
Žao mije što čujem da ste depresivni.
Istina je. Nesrećna sam.
Mislite li da će vam to što ste došli ovamo pomoći da ne budete nesrećni?
Treba mi pomoć, to je sigurno.
Sta bi vam značilo ako biste imalipomoć?
Možda bih naučila da se bolje slažem s majkom.
Pričajte mi o svojojporodici.
Moja majka se brine za mene.
Ko sejoš u vašojporodici brine za vas?
Moj otac.
Vaš otac.
Vi ste na neki način slični mom ocu.
Kakvu sličnostprimećujete?
Niste jako agresivni, ali mislim da ne želite da ja to primetim.
Zašto mislite da nisamjako agresivna?
Ne svađate se sa mnom.
Šta mislite, zašto se ne svađam s vama ?
Bojite me se.
Čini li vam zadovoljstvo da verujete da vas se bojim?
Moj otac se boji svakoga.5

Komentarišući svoje delo, za koje se složio da predstavlja skroman, pa

čak i pomalo budalast doprinos mladom polju obrade prirodnog jezika,
Vajcenbaum je primetio kako je programerima lako da postignu da se
mašine „ponašaju na čudesne načine, često dovoljno da zadive i najisku-
snijeg posmatrača“. Ali, čim se „unutrašnji način rada objasni jezikom
dovoljno jednostavnim dapodstakne razumevanje“, nastavlja on, „njegova
čarolija se raspline, razotkrivena kao puki zbir postupaka od kojih je svaki
vrlo shvatljiv. Posmatračsebikaže: ‘Tosami jamogao danapišem.’ “ Pro-
gram prelazi ,,s police ‘inteligentno’ na onu rezervisanu za ‘neobično’.“6
176 PLiTKO

Ali Vajcenbaumu, kao i Henriju Higinsu, ravnoteža će uskoro biti

narušena. e l i z a je ubrzo stekla slavu unutar MiT-a i postala je stalan pri-
mer u predavanjima i izlaganjima o računarstvu i deljenju resursa. e l i z a
je bila jedan od prvih računarskih programa koji su uspeli da demonstri-
raju snagu i brzinu računara tako da ih nestručnjak može lako shvatiti.
Ne trebaju vam studije matematike, a pogotovo ne informatike, da biste
čavrljali s e l i z o m . Kopije programa su bujale i na drugim univerzitetima.
Tada su je primetile i novine, i el iza je postala, kako se Vajcenbaum
posle izrazio, „nacionalna igračka‘7 Bio je iznenađen interesom javnosti
za svoj program, a šokiralo ga je kako su brzo i duboko ljudi koji su se
služili njime „postali emocionalno angažovani prema računaru", te su o
njemu govorili kao da je reč o stvarnoj osobi. „Nakon što bi razgovarali s
njom neko vreme, uprkos mojim objašnjenjima insistirali su na tome da
ih mašina zaista razume.“8Bila je zavedena čak i njegova sekretarica, koja
ga je svojim očima gledala kako piše kod za e l i z u „i sasvim sigurno zna
da je to tek računarski program“. Nakon nekoliko trenutaka korišćenja
softvera na terminalu u Vajcenbaumovom kabinetu, zamolila je profe-
sora da izađe jer joj je bilo nelagodno zbog intimne prirode razgovora.
„Tada nisam razumeo", kaže Vajcenbaum, ,,da već izuzetno kratko izla-
ganje relativno jednostavnom računarskom programu sasvim normalne
ljude može navesti na izrazito deluzivno razmišljanje.“9
Stvari će postati još čudnije. Istaknuti psihijatri i informatičari počeli
su sa znatnim entuzijazmom da iznose predloge kako bi taj program
mogao imati vrednu ulogu u pravom tretmanu bolesnih i poremeće-
nih. U članku u časopisu Journal o f Nervous and Mental Disease, tri
poznata istraživačka psihijatra napisala su da bi e l i z a , uz malo prila-
gođavanja, mogla da bude „pomoćno sredstvo u terapiji koje bi bilo
dostupno duševnim bolnicama i psihijatrijskim centrima koji pate od
nedostatka terapeuta“. Zahvaljujući „sposobnosti modernih i budu-
ćih računara da dele vreme na više korisnika, računarski sistem pro-
jektovan u tu svrhu mogao bi da preuzme nekoliko stotina pacijenata
na sat“. U časopisu Natural History slavni astrofizičar Karl Segan izra-
zio je slično uzbuđenje u vezi s potencijalom tog softvera. Predvideo
je razvoj „mreže računarskih terapeutskih terminala, koji bi bili nešto
slično većim telefonskim govornicama, u kojima bismo za par dolara
na sat mogli da razgovaramo s pažljivim, testiranim i u najvećoj meri
ne-vodećim psihoterapeutom.“10
 STVAR KAO JA 177

U svom radu „Računarske mašine i inteligencija“ Alan Tjuring se uhva-

tio u koštac s pitanjem: „Mogu li mašine da misle?“ Predložio je jedno-
stavan eksperiment kojim bi se ocenilo da li se za računar može reći da
je inteligentan, i nazvao ga „igra imitacije (vrlo brzo je postao poznat kao
Tjuringov test). U njemu imamo jednu osobu, ,,ispitivača“, koja seda za
računarski terminal u praznoj prostoriji i stupa u pisanu konverzaciju
s dva druga sagovornika, od kojih je jedan čovek a drugi računar koji
se pretvara da je čovek. Ako ispitivač ne bude u stanju da razluči ko je
računar a ko čovek, onda se taj računar, tvrdio je Tjuring, može smatrati
inteligentnim. Sposobnost da se od reči sačini neko uverljivo ja, značila
bi dolazak istinski misleće mašine.
Konverzacija s e lizo m jedna je varijacija sprovođenja Tjuringovog
testa. Ali Vajcenbauma je iznenadilo to što Ijude koji su ,,razgovaraIi“ s pro-
gramom uopšte nije zanimalo donošenje racionalnih, objektivnih ocena
e lizin o g identiteta. Oni su želeli da veruju da je e l i z a misleća mašina.
Želeli su da pripišu e l i z i ljudske kvahtete - čak i kad su bili potpuno sve-
sni da e l i z a nije ništa više do računarski program koji sledi jednostavne i
prilično razumljive naredbe. Tjuringovim testom, pokazalo se, u jednakoj
meri testira se i način na koji razmišljaju ljudi i način na koji razmišljaju
mašine. U svom članku u časopisu Journal ofNervous and Mental Dise-
ase, ta tri psihijatra nisu samo predložila da e l i z a nastupi kao zamena za
pravog psihijatra - dalji, i cirkularni, zaključak bio je da je psihoterapeut
u suštini neka vrsta računara: ,,Na ljudskog terapeuta možemo da gle-
damo kao na procesor informacija koji donosi odluke što se zasnivaju na
skupu pravila odlučivanja koja su usko vezana za kratkoročne i dugoročne
ciljeve.“n Simuhrajući ljudsko biće, ma kako traljavo, eliza je podstakla
ljudska bića da na sebe gledaju kao na simulacije računara.
Takva reakcija na njegovprogram prenerazila je Vajcenbauma. I navela
ga je da sebi prvi put postavi pitanje koje će ga obuzimati još godinama:
„Šta je to u računaru pomaklo gledište o čoveku kao mašini na nov nivo
uverljivosti?“12 Celu deceniju nakon debitantskog nastupa e l i z e , odgo-
vor je 1976. godine dao u svojoj knjiziM oćračunara i Ijudski um. Da biste
razumeli dejstvo računara, tvrdi on, morate da sagledate mašinu u kon-
tekstu pređašnjih intelektualnih tehnologija čovečanstva, dugog sleda
alata koji su, baš kao karta i sat, menjali prirodu i „čovekovu percepciju
stvarnosti". Takve tehnologije postale su deo „same materije od koje
čovek gradi svoj svet“. Kad ih prihvatimo, to je jednom za svagda, i ne
1 78 PLIT K0

možemo ih odbaciti, bar ne bez opasnosti da društvo padne u „veliku

zbrku i možda sveopšti haos“. Intelektualna tehnologija, pisao je on,
„postaje nezamenljiva komponenta svake strukmre, a kad se tako duboko
prožme s tom strukturom i integriše u njene razne vitalne supstrukture,
više ne može da se izluči a da se fatalno ne ugrozi cela struktura“.
Ta činjenica, gotovo ,,tautologija“, delimično objašnjava kako je naše
oslanjanje na digitalne računare neprestano i naizgled neumitno raslo
nakon izuma tih mašina krajem Drugog svetskog rata. ,,U posleratnom
razdoblju, računar nije bio neophodan za opstanak savremenog društva“,
tvrdi Vajcenbaum; „prihvatili su ga, s entuzijazmom i nekritički, ‘najpro-
gresivniji’ elementi američke vlade, poslovnih i industrijskih krugova
čime je postao važan resurs za preživljavanje društva u onom obliku koji
je sam računar bitno uslovio." Iz sopstvenog iskustva s višekorisničkim
računarskim mrežama znao je da će uloga računara prevazići automa-
tizaciju upravnih i industrijskih procesa. Računari će naposletku posre-
dovati u aktivnostima koje definišu svakodnevni život Ijudi - kako uče,
kako misle, kako se druže. Istorija intelektualnih tehnologija pokazuje
nam da „uvođenje računara u neke kompleksne ljudske aktivnosti može
da predstavlja ireverzibilnu obavezu". Možda naš intelektualni i druš-
tveni život postane, kao što se to đogodilo s rutinskim postupcima u
industriji, odraz oblika koje mu nameće računar.13
Vajcenbaum zaključuje da je ono što nas čini najljudskijima upravo
ono što je najmanje izračunljivo u nama - veze našeg uma i tela, doživ-
ljaji koji oblikuju naše pamćenje i mišljenje, naša sposobnost za emocije
i empatiju. Velika opasnost s kojom se suočavamo kako postajemo inti-
mnije vezani za računare - kako sve više toga u svom životu doživljavamo
preko bestelesnih simbola koji trepere našim ekranima - jeste da ćemo
početi da gubimo svoju ljudskost, da ćemo žrtvovati upravo te kvalitete
koji nas odvajaju od mašina. Takvu sudbinu, napisao je Vajcenbaum,
možemo da izbegnemo jedino ako smo svesni sebe i hrabro odbijemo
da prepustimo računarima naše najljudskije mentalne aktivnosti i inte-
lektualne poduhvate, naročito „zadatke koji zahtevaju mudrost“.14
Vajcenbaumova knjiga je učena rasprava o radu računara i softvera, ali
je ujedno bila i krik iz srca jednog programera, njegovo strasno i povre-
meno pravedničko propitivanje granica sopstvene profesije. Kolege mu
nisu bile naklonjene zbog te knjige. Po njenom objavljivanju, Vajcenbauma
su vodeći informatičari napali kao jeretika, pre svega naučnici iz oblasti
 STVAR KAO JA 1 79

veštačke inteligencije. Džon Makarti, jedan od organizatora izvorne kon-

ferencije o veštačkoj inteligenciji na Dartmautu, govorio je u ime mnogih
tehnologa kad je, rugajući mu se u recenziji knjige, otpisao Moćraćunara
i Ijudski um kao „nerazumnu knjigu“ i prezreo Vajcenbauma zbog nenauč-
nog ,,moralisanja“.ls Izvan krugova koji se bave obradom podataka, knjiga
je samo nakratko uskomešala javnost. Pojavila se naposredno pošto su prvi
personalni računari počeli da izlaze iz amaterskih radionica u masovnu
proizvodnju. Javnost, iščekujući nastup potrošačke groznice s kojom će se
računar naći u svakoj kancelariji, svakom domu i školi u državi, nije imala
volje da se bavi apostatskim sumnjama.

kad s t o l a r uzme čekić u ruku, taj čekić, barem što se tiče stolarovog
mozga, postaje deo njegove ruke. Kad vojnikprinese dvogled očima, nje-
gov mozak vidi novim parom očiju i trenutno se prilagođava znatno druk-
čijem vidnom polju. Eksperimenti na majmunima koji se služe grabuljama
i kleštima otkrili su kako mozak primata spremno ugrađuje alate u svoje
karte čula i postiže da se veštačko oseća kao prirodno. U ljudskom mozgu
ta sposobnost napredovala je kudikamo više od svega što smo videli kod
naših rođaka primata. Naša mogućnost da se stopimo sa svakakvim ala-
tima jedan je od kvaliteta koji nas kao vrstu najviše razlikuju od drugih. U
kombinaciji s našim superiornim kognitivnim veštinama, ona nas čini tako
spretnima u korišćenju novih tehnologija. A i u njihovom otkrivanju. Naš
mozak može da zamisli mehaniku novog uređaja i njegovu korisnost još pre
nego što se taj uređaj uopšte napravi. Evolucija naše izvanredne mentalne
sposobnosti da zamutimo granicu između unutrašnjeg i spoljašnjeg, tela
i instrumenta, bila je, kako kaže Skot Frej, neuronaučnik sa Univerziteta
Oregon, „nesumnjivo odlučan korak u razvoju tehnologije".16
Uska povezanost koju stvaramo s našim alatima je dvosmerna. Kako
naše tehnologije postaju naši produžeci, i mi postajemo produžeci naših
tehnologija. Kad stolar uzme čekić u ruku, tom rukom može da napravi
samo ono što se može napraviti s čekićem. Ruka postaje pribor za zabija-
nje i vađenje eksera. Kad vojnikprinese dvogled očima, može da vidi samo
ono što mu okulari dopuštaju. Vidno polje mu se produžava ali postaje
slep za ono što mu je blizu. Ničeovo iskustvo s pisaćom mašinom naročito
dobro ilustruje kako tehnologije utiču na nas. Filozofne samo što je počeo
da zamišlja kako je njegova pisaća kugla „stvar kao ja“, nego je osetio da i
180 PLITKO

sam postaje stvar kao ona, da mu pisaća mašina oblikuje misli. T. S. Eliot
imao je slično iskustvo kad je prešao s pisanja pesama i eseja na kucanje.
„Kad kucam na pisaćoj mašini“, napisao je 1916. u pismu Konradu Ejkenu,
„pokazalo se da krešem sve one moje duge rečenice kojima sam ranije bio
sklon. Kratko, staccato, kao moderna francuska proza. Pisaća mašina je
dobra za lucidnost, ali nisam siguran da podstiče suptilnost.“17
Otvarajući nove mogućnosti, svaki alat postavlja i ograničenja. Sto se
njime više služimo, više se oblikujemo prema njegovoj formi i funkciji.
To objašnjava zašto sam, nakon što sam dugo radio u svom programu za
obradu teksta, počeo da gubim lakoću pisanja i uređivanja teksta rukom.
Moje iskustvo, kako sam kasnije saznao, nije neuobičajeno. „Ljudi koji
pišu za računarom često se muče kad treba da pišu rukom“, kaže Nor-
man Dojdž. Njihova sposobnost ,,da prevode misli u crte pisma“, opada
kako se navikavaju na lupkanje po tasterima i gledanje slova koja se kao
čarolijom pojavljuju na ekranu.18Danas kad klinci koriste tastere na raču-
naru i drugim uređajima već od malih nogu, a škole ukidaju nastavu iz
pisanja rukom, sve više dokaza govori u prilog tome da sposobnost pisa-
nja olovkom generalno nestaje iz naše kulture. Postaje izgubljena umet-
nost. ,,Mi kujemo svoje alate“, primetio je jezuitski sveštenik i stručnjak
za medije Džon Kalkin 1967, „a onda oni kuju nas“.19
Maršal Makluan, koji je bio Kalkinov intelektualni mentor, razjasnio
je na koje nas to načine naše tehnologije istovremeno jačaju i sputavaju.
U jednom od najperceptivnijih, iako manje zapaženih odlomaka u Razu-
mevanju medija, Makluan je napisao da naši alati na kraju „otupe“ svaki
deo tela koji „osnaže“.20 Kad veštački produžimo neki deo sebe, time
se i udaljavamo od tog pojačanog dela i njegovih prirodnih funkcija. Po
pronalasku mehaničkog tkačkog razboja, radnici su mogli da proizvedu
daleko više tkanine u jednom radnom radu nego što su to mogli ručno, ali
žrtvovali su nešto svoje manuelne spretnosti, da i ne pominjem ,,osećaj“
za tkanje. Prsti su im otupeli, da se poslužim Makluanovim rečnikom.
Slično, ratari su izgubili nešto svog osećaja za tlo kad su počeli da koriste
mehaničke drljače i plugove. Današnji radnik na industrijskoj farmi, koji
sedi u klimatizovanoj kabini na vrhu divovskog traktora, retko i dotiče
tlo - iako u jednom jedinom danu obradi polje koje bi njegov prethod-
nik s motikom preokretao mesec dana. Kad smo za volanom automo-
bila, možemo prevaliti daleko veće udaljenosti nego pešice, ali gubimo
intimnu vezu koju hodač ima sa zemljom.
 S T VA R X A G J A 181

Makluan je znao da nije ni izbliza prva osoba koja primećuje zatu-

pljujući efekat tehnologije. To je prastara misao, čiji je možda najrečitiji
i najznačajniji izraz dao psalmopisac Starog zaveta:

Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovječjih.

Usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide;
Uši imaju, a ne čuju; nozdrve imaju, a ne mirišu;
Ruke imaju, a ne hvataju; noge imaju, a ne hode - ne puštaju glasa iz
grla svojega.
Taki su i oni koji ih grade, i svi koji se uzđaju u njih.

Cena koju plaćamo da bismo zauzdali moć tehnologije jeste otuđenje,

a naročito veliki račun na kraju dobijamo kad se radi o intelektualnim
tehnologijama. Instrumenti uma pojačavaju pa onda i zatupljuju naše naj-
intimnije, najljudskije prirodne sposobnosti - sposobnosti razmišljanja,
opažanja, pamćenja, osećanja. Mehanički sat, uprkos svim blagoslovima
kojima nas je obasuo, udaljio nas je od prirodnog toka vremena. Kad je Luis
Mamford opisao kako su moderni satovi pomogli da se „stvori verovanje u
nezavisni svet matematički merljivih sekvenci" naglasio je da je posledica
toga da sat „razdružuje vreme od ljudskih zbivanja“.21Vajcenbaum, nado-
vezujući se na tu Mamfordovu misao, tvrdio je da je koncepcija sveta koja
je izrasla iz instrumenata za merenje vremena „bila i ostala osiromašena
verzija one starije, jer počiva na odbacivanju onih neposrednih doživljaja
koji su činili osnovu, zapravo koji su konstituisali staru realnost."22 Odlu-
čujući kad ćemo da jedemo, radimo, spavamo ili ustajemo, prestali smo da
slušamo svoja čula i počeli smo da se pokoravamo satu. Postali smo puno
naučniji, ali pritom smo postali i malo više mehanički.
Čak i instrument naizgled tako jednostavan i dobroćudan kao što je
karta, ima učinak zatupljivanja. Našim precima kartografsko umeće neiz-
merno je povećalo veštine navigacije. Prvi put u istoriji ljudi su mogli
sigurno da prelaze zemlje i mora koja nikad pre nisu videli - taj napre-
dak je podstakao i istorijsku ekspanziju istraživanja, trgovine i ratovanja.
Ali oslabila je njihova urođena sposobnost da razumeju svoju sredinu,
da stvore bogatu i detaljnu mentalnu kartu svog okruženja. Apstrak-
tni, dvodimenzionalni prikaz prostora kakav čitamo s karte, isprečio se
između njenog korisnika i njegove percepcije stvarnog zemljišta. Kao što
možemo zaključiti iz nedavnih istraživanja mozga, taj gubitak sigurno
1 82 PLiTKO

je imao i svoju fizičku komponentu. Kad su ljuđi počeli da se oslanjaju

na karte umesto na sopstveno rasuđivanje, verovatno im se postepeno
smanjivalo područje hipokampusa posvećeno reprezentaciji prostora.
Do zatupljenja je moralo da dođe duboko u njihovim neuronima.
Verovatno je da ćemo i mi danas proći kroz još jednu takvu adaptaciju
kako se sve više oslanjamo na pastirske usluge kompjuterizovanih g p s -
uređaja. Elinor Megvajer, neuronaučnica koja je vodila istraživanje moz-
gova londonskih taksista, brine se da bi satelitska navigacija mogla da ima
„veliki efekat“ na njihove neurone. „Silno se nadamo da neće početi da ih
koriste“ kaže ona, govoreći ispred svog istraživačkog tima. „Verujemo da
se u području [hipokampusa] u mozgu povećao volumen sive mase zbog
ogromne količine podataka koju su [vozači] morali da upamte. Ako svi
počnu da se služe GPS-om, ta baza znanja biće manja i možda će uticati
na promene u mozgu koje danas viđimo.“23 Taksisti će biti oslobođeni
napornogučenja gradskih saobraćajnica, ali će i izgubiti specifične men-
talne blagodeti tog nauka. Njihov mozak postaće manje zanimljiv.
Objašnjavajući kako tehnologije otupljuju one iste sposobnosti koje
ojačavaju, čak do ,,autoamputacije“, Makluan nije želeo da romantizuje
društvo kakvo je postojalo pre izuma kartografije, satova ili mehanič-
kih razboja. Shvatio je da je otuđenje neumitna nuspojava upotrebe teh-
nologije. Kad god se služimo nekim instrumentom koji nam daje veću
kontrolu nad spoljašnjim svetom, mi menjamo svoj odnos s tim svetom.
Kontrola se može obavljati jedino s psihološke distance. U nekim sluča-
jevima, otuđenje je upravo ono što instrumentu daje njegovu vrednost.
Mi gradimo kuće i šijemo jakne od gorteksa upravo zato što želimo da se
otuđimo od vetra, kiše i hladnoće. Imamo kanalizaciju upravo zato što
želimo da budemo na zdravoj udaljenosti od sopstvenog izmeta. Priroda
nije naš neprijatelj, ali ni prijatelj. Makluanova poenta bila je da poštena
ocena svake nove tehnologije, a i napretka uopšte, zahteva jednako veliku
osetljivost za ono što se gubi kao i za ono što se dobija. Ne bismo smeli
da dopustimo da čari tehnologije zaslepe našeg unutrašnjeg psa čuvara
tako da previdi kako smo otupeli bitan deo sebe.

u m r e ž e n ! računar - univerzalnimedij,nenadmašnosvenamenskopro-
širenje naših čula, kognitivnih sposobnosti i pamćenja - služi kao naro-
čito snažno nervno pojačalo. A podjednako je snažan i njegov efekat
 STVAR KAO JA 183

otupljivanja. Norman Dojdž objašnjava da „računar širi procesne spo-

sobnosti našeg središnjeg nervnog sistema" i da ga pritom ,,i menja“.
Elektronski mediji „tako delotvorno menjaju nervni sistem, jer i jedno
i drugo rade na sličan način te su u osnovi kompatibilni i lako se pove-
zuju“. Zahvaljujući svojoj plastičnosti, nervni sistem „može da iskoristi
tu kompatibilnost i pretopi se s elektronskim medijima stvarajući tako
jedinstven, veći sistem.“24
Postoji još jedan, dublji razlog zbog kog se naši nervni sistemi tako
spremno ,,pretapaju“ s našim računarima. Evolucija je obdarila naš mozak
snažnim socijalnim instinktom, koji, kako kaže Džejson Mičel, šefharvar-
dske Laboratorije za društvenu kogniciju i afektivnu neuronauku, obu-
hvata ,,niz procesa kojima zaključujemo šta Ijudi oko nas misle i osećaju".
Nedavno sprovedene studije snimanja mozga ukazuju na to da su tri izra-
zito aktivna područja mozga - jedno u prednjem čeonom delu moždane
kore, jedno u njegovom temenom delu i jedno na dodiru temenog i sle-
poočnog dela moždane kore - „posebno posvećena zadatku razumevanja
onoga što se zbiva u umovima drugih ljudi“. Naša urođena sposobnost
„čitanja misli“, kaže Mičel, imala je važnu ulogu u uspehu naše vrste; ona
nam je omogućila da „koordiniramo velike grupe ljudi koje će postići ono
što pojedinci ne bi mogli.“2:’ Međutim, stupanjem u računarsko doba naš
dar za spajanje s drugim umovima doveo je do jedne neočekivane posle-
dice. „Hronična preterana aktivnost tih područja mozga koja su umešana
u društveno mišljenje“ može nas, piše Mičel, navesti na to da umove pro-
nalazimo i tamo gde ih nema, čak i u „neživim predmetima". Nadalje,
sve je više dokaza da naš mozak prirodno imitira stanja drugih umova s
kojima smo u interakciji, bili oni realni ili zamišljeni. Takvo nervno „pre-
slikavanje“ pomaže da objasnimo zašto smo tako skloni da pripisujemo
Ijudske karakteristike našim računarima i računarske karakteristike sebi
- zašto kad govori el iza čujemo ljudski glas.
Naša spremnost, čak i radost, da uđemo u ono što Dojdž naziva „jedin-
stven, veći sistem“ s našim uređajima za obradu podataka, nastala je ne
samo na osnovu karakteristika digitalnog računara kao informacionog
medija, nego i na osnovu karakteristika našeg društveno adaptiranog
mozga. Iako nam to kibernetsko mućenje uma i mašine možda omogu-
ćava da pojedine kognitivne zadatke izvedemo efikasnije, ono predstav-
lja pretnju našem integritetu kao ljudskih bića. I dok nam veći sistem u
koji se naš um tako rado pretapapozajmljuje svoju moć, on nam nameće
1 84 P L i TKO

i svoja ograničenja. Da recikliram Kalkinovu formulaciju, mi programi-

ramo svoje računare a zatim oni programiraju nas.
Čak i na praktičnom nivou, efekti nisu uvek tako blagotvorni kako
bismo želeli da verujemo. Kako pokazuju mnoga istraživanja hipertek-
sta i hipermedija, naša sposobnost učenja može se značajno umanjiti
kad nam se m ozakpreoptereti raznorodnim podražajima s interneta.
Više informacija može značiti manje znanja. A šta je s efektima mno-
gih softverskih alata kojima se služimo? Kako utiču sve te domišljate
aplikacije na koje se oslanjamo da bismo pronašli i ocenili informa-
cije, uobličili i preneli svoje misli, i obavili druge svakodnevne kogni-
tivne zadatke, na to šta i kako učimo? Danski kliničkipsiholog Kristof
van Nimvegen 2003. godine otpočeo je fascinantnu studiju učenja uz
pomoć računara, koju će pisac s BBC-ja kasnije prozvati „jeđnom od
najzanimljivijih ispitivanja aktuelnog korišćenja računara i potenci-
jalnih mana našeg sve jačeg oslanjanja na interakciju s informacionim
sistemima zasnovanu na ekranu.“26 Van Nimvegen je dvema grupama
dobrovoljaca dao da rešavaju jednu tešku logičku zagonetku na raču-
naru. Zagonetka se sastoji od prenošenja obojenih kugli iz jedne kutije
u drugu u skladu sa skupom pravila o tome koja kugla kada sme da
se pomakne. Jedna grupa se služila softverom koji je dizajniran tako
da pomaže korisniku najviše što se može. Nudi pomoć na ekranu za
vreme rešavanja zagonetke u obliku vizuelnih pomagala - na primer,
obeležava dopuštene poteze. Druga grupa se služila osnovnom verzi-
jom programa, bez ikakvih saveta i druge pomoći.
U ranim fazama rešavanja zagonetke, grupa koja se služila softverom
koji pomaže brže je vukla poteze od druge grupe, što bi se i očekivalo.
Ali kako se test nastavljao, članovi grupe koja se služila osnovnim pro-
gramom brže su ovladavali zagonetkom. Na kraju su oni koji su se slu-
žili softverom koji ne pomaže uspevali da reše zagonetku brže i s manje
pogrešnih poteza. Ređe su dolazili i u pat-poziciju, u kojoj više nema
dopuštenih poteza, od onih koji su se služili softverom koji pomaže.
Prema Van Nimvegenu, rezultati ukazuju na to da su oni koji su se slu-
žili softverom koji ne pomaže uspevali da bolje planiraju poteze una-
pred i stvaraju strategiju, dok su se oni koji su se služili softverom koji
pomaže radije opredeljivali za pokušaje i pogreške. Štaviše, oni sa sof-
tverom koji pomaže često su „besciljno nasumce pritiskali'1 pokušava-
jući da odgonetnu rešenje.2.
 STVAR KA0 JA 1 85

Osam meseci posle tog eksperimenta Van Nimvegen je ponovo okupio

grupe i još jednom im je dao da rešavaju zagonetku s obojenim kuglama,
te jednu njenu varijaciju. Ustanovio je da su ljudi koji su se u prvom reša-
vanju služili softverom koji ne pomaže uspevali da reše zagonetke gotovo
dvaput brže od onih koji su se tada služili softverom koji pomaže. Na
još jednom testiranju, zadao je drugoj grupi dobrovoljaca da uz pomoć
običnog softvera za vođenje kalendara organizuju zamršen niz sasta-
naka. I opet se jedna grupa služila softverom koji pomaže, a druga sof-
tverom koji ne pomaže. Rezultati su bili isti. Ispitanici koji su se služili
programom koji ne pomaže „rešili su probleme s manje suvišnih radnji
[i] na jednostavniji način“, te su iskazali više „ponašanja koje se zasniva
na planiranju“ i „boljim putevima rešavanja problema“.28
U svom izveštaju o tom istraživanju, Van Nimvegen naglašava da je
kontrolisao varijacije u osnovnim kognitivnim veštinama učesnika.
Upravo su razlike u dizajnu softvera objašnjavale razlike u rezultatima i
u učenju. Ispitanici koji su se služili osnovnim softverom konzistentno su
iskazivali „više usredsređenosti, direktnija i ekonomičnija rešenja, bolje
strategije i bolje usvajanje znanja“. Što su se više ljudi oslanjali na ekspli-
citnu pomoć softvera, to su manje bili angažovani na samom zadatku i na
kraju su naučih manje. Ti rezultati ukazuju na to, zaključuje Nimvegen,
da ,,eksternalizovanjem“ rešavanja problema i drugih rutinskih kognitiv-
nih zadataka na računare, umanjujemo sposobnost sopstvenog mozga
da „gradi stabilne strukture znanja“ - drugim rečima, sheme - koje se
kasnije mogu „primeniti na nove situacije“.29 Polemičar bi to formulisao
upečatljivije: što je softver pametniji, korisnik je tuplji.
U raspravi o imphkacijama tog istraživanja, Van Nimvegen savetuje
programerima da dizajniraju softver tako da manje pomaže svojim kori-
snicima, kako bi bili prisiljeni da više razmišljaju. To možda jeste dobar
savet, ali teško je i zamisliti đa bi ga stručnjaci za razvoj komercijalnog
softvera i Web aplikacija ozbiljno shvatili. Kako je Van Nimvegen i sam
primetio, jedan od dugotrajnih trendova u programiranju jeste potraga
za ,,prijateljskijim“ korisničkim interfejsima. To pre svega vredi za Mrežu.
Internet kompanije se žestoko nadmeću da ljudima olakšaju život, da se
teret rešavanja problema i drugog umnog rada prebaci s korisnika na
mikroprocesor. Mali ali rečit primer može se videti u razvoju pretraživač-
kih mehanizama. U svojoj najstarijoj inkarnaciji, Googleov pretraživač
bio je veoma jednostavan alat: uneli biste ključnu reč u kućicu i pritisnuli
1 86 PLITKO

dugme za pretraživanje. Ali Google, suočen s konkurencijom drugih pre-

traživača kao što su Microsoftov Bing, vredno je radio na tome da mu sof-
tver postane sve uslužniji. Danas, čim unesete prvo slovo ključne reči u
polje, Google vam istog časa predlaže popis popularnih ključnih reči koje
počinju na to slovo. „Naši algoritmi koriste se širokim spektrom informa-
cija pri predviđanju koje bi upite korisnici najverovatnije želeli da vide“,
objašnjenje je iz kompanije. „Sugerišući odmah na početku rafiniranije
upite, trudimo se da vaši upiti budu korisniji i efikasniji.“30
Automatizacija kognitivnih procesa na taj način je postala svakod-
nevni hleb modernog programera. I to s dobrim razlogom: ljudi pri-
rodno traže one programe i Web stranice koje im nude najviše pomoći
- a beže od onih kojima je teško ovladati. Mi želimo ugodan softver koji
nam pomaže. Zašto i ne bismo? Ali kako softveru prepuštamo sve veći
deo posla mišljenja, verovatno umanjujemo sopstvene moždane snage,
suptilno ali suvislo. Kad kopač rovova zameni lopatu rovokopačem,
mišići ruke mu oslabe iako mu se efikasnost povećala. Lako je moguće
da do sličnog kompromisa dolazi i kad automatizujemo umni rad.
Još jedno nedavno sprovedeno istraživanje, samo na temu akadem-
skih radova, nudi sasvim realne dokaze o tome kako alati kojima se slu-
žimo kad prosejavamo informacije na internetu utiču na naše mentalne
navike i uobličavaju naše razmišljanje. Džejms Evans, sociolog sa Univer-
ziteta Cikago, sastavio je ogromnu bazu podataka 034 miliona naučnih
radova objavljenih u časopisima između 1945. i 2005. godine. Analizirao
je citate koji su se našli u njima posmatrajući jesu li se obrasci citiranja,
samim tim i istraživanja, promenili s prelaskom sa štampanih verzija na
Web časopise. Imajući u vidu koliko se digitalni tekst lakše pretražuje
nego štampani, uvrežena pretpostavka je bila da se će opseg naučnog
istraživanja znatno proširiti ako časopisi budu dostupni na Mreži, što
bi dovelo do raznovrsnijih citata. Ali Evans nije to otkrio. Što se više
časopisa prebacivalo na internet, naučnici su citirali manje članaka. A
što se više starih brojeva štampanih časopisa digitalizovalo i stavljalo na
Web, naučnici su više citirali recentnije radove. Širenje dostupnih infor-
macija dovelo je do, kako je to opisao Evans, „sužavanja nauke i njene
oblasti proučavanja“.31
Objašnjavajući te protivintuitivne rezultate u članku u časopisu Sci-
ence, Evans primećuje da automatizovani alati za filtriranje informacija,
kakvi su pretraživači, najčešće služe kao pojačala popularnosti, koja vrlo
 STVAR KAO JA 1 87

brzo uspostavljaju a zatim trajno održavaju konsenzus o tome koje su

informacije popularne a koje nisu. Uz to, lakoća kojom sledimo hiper-
veze navodi istraživače na internetu da „zaobiđu mnoge radove koji su
na granici relevantnosti a koje bi istraživači na papiru“ rutinski pregle-
dali dok listaju stranice knjige ili časopisa. Što istraživači brže „pronađu
prevladavajuće mišljenje“, piše Evans, to će ga verovatnije „slediti, što
će ih dovesti do daljih citata koji upućuju na sve manji broj radova“.
Iako mnogo manje efikasno od pretraživanja Weba, staromodno istra-
živanje u biblioteci verovatno je širilo horizonte naučnika: „Pregleda-
njem i pretraživanjem štampanog materijala, istraživači nisu zaobilazili
ni radove nevezane za temu koju su proučavali što im je moglo olakšati
šire poređenje i povesti ih u prošlost."32 Lakši put možda nije uvek i naj-
bolji, ali naši računari i pretraživači interneta podstiču nas da pođemo
upravo njime.
Pre nego što je Frederik Tejlor uveo svoj sistem naučnog menadž-
menta, pojedinačni radnik je, na osnovu svog obučavanja, znanja i isku-
stva, sam donosio odluke o tome kako da obavi posao. Sam je pisao
svoj skript, svoj scenario. Nakon Tejlora, radnik je počeo da sleđi skript
koji je napisao neko drugi. Od operatera za mašinom nije se očekivalo
da razume kako je i po kojoj logici taj skript konstruisan; od njega se
očekivalo da mu se naprosto povinuje. Zbrka koja dolazi sa individual-
nom autonomij om bila j e pročišćena, fabrika kao celina postala j e delo-
tvornija, a njen proizvod predvidljiviji. Industrija je cvetala. Ono što je
zajedno sa zbrkom izgubljeno bila je lična inicijativa, kreativnost i ćud-
ljivost. Svesni zanat pretvoren je u nesvesnu rutinu.
Kad idemo na internet, i mi sledimo naredbe koje su napisali drugi -
algoritamske naredbe koje bi malobrojni među nama mogli da pojme sve
i da možemo da otkrijemo njihov skriveni kod. Kad pretražujemo infor-
macije preko Googlea ili drugih pretraživača, mi sledimo taj skup nare-
daba. Kad gledamo koji nam proizvod preporučuju Amazon ili Netflix,
opet ih sledimo. One mogu biti domišljate i izvanredno korisne, kao što
su to i u tejlorističkim fabrikama, ali svejedno mehanizuju zbrkane pro-
cese intelektualnog istraživanja pa čak i društvenog povezivanja. Kako
je tvrdio programer Tomas Lord, softver na kraju može da pretvori naj-
intimnije i najličnije ljudske aktivnosti u bezumne „rituale" čiji su koraci
„kodirani u logici Web stranica“.33 Umesto da postupamo u skladu s vla-
stitim znanjem i intuicijom, mi pratimo zadatu koreografiju.
1 88 ?L !TK0

ŠTA s E tačno događalo u Hotornovoi glavi kad je seo u skroviti gaj

Sanjive doline i izgubio se u kontemplaciji? I po čemu se to razlikovalo
od onoga što se događalo u glavama stanovnika grada u onom bučnorn,
prepunom vozu? U nizu psiholoških istraživanja sprovedenih u posled-
njih dvadeset godina otkrilo se da Ijudi iskazuju veću sposobnost pažnje,
bolje pamćenje i generalno poboljšane kognitivne sposobnosti nakon
što provedu neko vreme u tihom, seoskom okruženju, blizu prirodi.
Mozgovi im postanu mirniji i bistriji. Razlog je, prema teoriji mentalnog
obnavljanja, ili a r t -u (od engl. attention vestoration theory), u tome da
ljudski mozak može efektivno da se opusti kad ga ne bombarduju spo-
Ijašnji podražaji. Ljudi više ne moraju da plaćaju porez na radno pam-
ćenje obrađujući stalni dotokpozadinskog ometanja. Posledično stanje
kontemplativnosti jača sposobnost da kontrolišemo svoj um.
Rezultati najnovijeg takvog istraživanja objavljeni su u časopisu Psyc-
hological Science krajem 2008. godine. Tim istraživača sa Univerziteta
Mičigen, predvođen psihologom Markom Bermanom, angažovao je tri-
desetakljudi ipodt-Tgao ih je rigoroznom i mentalno iscrpljujućem nizu
testova osmišljenih tako da mere kapacitet radnog pamćenja i sposobnost
kontrole nad pažnjom. Ispitanici su zatim podeljeni u dve grupe. Polo-
vina njih je sat vremena šetala šumovitim parkom, a druga polovina je
isto vreme provela hodajući zakrčenim ulicama središta grada. Obe grupe
su zatim po drugi put podvrgnute testiranju. Boravak u parku, otkrili su
istraživači, „značajno je poboljšao" rezultate na kognitivnim testovima,
uključujući znatno povećanje sposobnosti održavanja pažnje. Hodanje
gradom pak nije dovelo ni do kakvih poboljšanja na testiranju.
Istraživači su onda sproveli sličan eksperiment na drugoj grupi Ijudi.
Umesto da šetaju u pauzi između dva testa, ovi ispitanici su samo gledali
fotografije tihih seoskih prizora, odnosno gradske vreve. Rezultati su bili
isti. Ljudi koji su gledali fotografije prizora prirode uspevali su da znatno
jače kontrolišu pažnju, dok oni koji su gledali gradske prizore nisu iskazali
nikakvo poboljšanje pažnje. „Zaključili bismo“, pišu istraživači, ,,da jedno-
stavne i kratke interakcije s prirodom mogu da proizvedu vidljiv napredak
kognitivne kontrole.“ Čini se da je provođenje vremena u prirodnom svetu
„životno važno“ za „efektivno kognitivno funkcionisanje“.34
Na internetu ne postoji Sanjiva dolina, mirno mesto na kojem bi
kontemplativnost mogla obaviti svoju čaroliju obnavljanja. Tu je samo
beskrajno, hipnotizirajuće brujanje gradske ulice. Stimulacije Mreže,
 S T v S R K .4 0 J A 189

poput onih gradskih, mogu da budu nadahnjujuće. Ne želimo da odu-

stanemo od njih. Aii one i iscrpljuju i ometaju. Kako je razumeo Hotorn,
one lako nadvladaju sve tiše načine mišljenja. Jedna od najvećih opasno-
sti s kojima se suočavamo kad automatizujemo rad vlastitog uma, kad
moćnom elektronskom sistemu prepustimo kontrolu nad tokom svo-
jih misli i sećanja, a koje se boje i naučnik Jozef Vajcenbaum i umetnik
Ričard Forman, jeste spora erozija naše ljudskosti.
Ne zahteva samo dubinsko mišljenje miran i pažljiv um. Tu su i empatija
i saosećajnost. Psiholozi su dugo proučavali kako ljudi doživljavaju strah i
reaguju na psihološke pretnje, ali tek su nedavno počeli da istražuju izvore
naših plemenitijih nagona. A kako objašnjava Antonio Damasio, direktor
Instituta za mozak i kreativnost pri Univerzitetu Kalifornija, otkrili su da
više emocije nastaju iz nervnih procesa koji su „inherentno spori“.3SU jed-
nom nedavno sprovedenom opitu, Damasio i njegove kolege dali su ispita-
nicima da slušaju priče u kojima se govori o ljudima koji doživljavaju fizičku
ili psihičku bol. Ispitanike su potom stavili u mašinu za snimanje mozga
magnetnom rezonancom te su ih, snimajući, ispitivali o tome čega se sećaju
iz priča. Otkrili su da se, iako mozak reaguje vrlo brzo na prizor fizičke boli
- kad vidite da je neko ozleđen, gotovo trenutno se aktiviraju primitivni
centri za bol u vašem mozgu - sofisticiraniji mentalni proces empatije s
psihičkom patnjom odvija mnogo sporije. Kako su ustanovili istraživači,
mozgu treba vremena ,,da transcendira neposredno telesnu dimenziju“ i
počne da shvata i oseća „psihološke i moralne dimenzije situacije“.36
Prema naučnicima, taj opit ukazuje na sledeće: što smo više ome-
tani, manje smo sposobni da doživimo najsuptilnije, najposebnije ljud-
ske oblike empatije, saosećanja i drugih emocija. ,,Za neke vrste misli,
a posebno za donošenje moralnih odluka o društvenoj i psihičkoj situ-
aciji drugih ljudi, treba da sebi ostavimo adekvatno vreme za razmišlja-
nje“, upozorava Meri Helen Imordino-Jang, članica istraživačkog tima.
,,Ako se stvari događaju prebrzo, možda uopšte nećete moći da doži-
vite emocije o psihološkim stanjima drugih ljudi.“3/ Bilo bi brzopleto
da naprečac zaključimo kako nam internet narušava osećaj za moral. Ne
bi, međutim, bilo brzopleto sugerisati da Mreža, preusmeravajući naše
životne nervne puteve i umanjujući našu sposobnost kontemplacije,
menja i dubinu naših emocija, ne samo naših misli.
Postoje i ljudi koje raduje lakoća s kojom se naš um prilagođava inte-
lektualnoj etici Weba. „Tehnološki napredak je jednosmeran", piše
1 90 P L !T K 0

kolumnista Wall StreetJournala, ,,pa će se samo nastaviti trend deljenja

pažnje pri multitaskingu i konzumiranju više različitih tipova informa-
cija“. Svejedno, nema mesta brizi jer će naš „ljudski softver" s vremenom
„uhvatiti korak sa mašinskom tehnologijom koja omogućava to obilje
informacija“. Ukratko, ,,evoluiraćemo“ tako da postanemo agilniji konzu-
menti podataka.38 Pisac naslovne priče u magazinu Keiv York kaže da će
se „sklopovi u mozgu pritom neizbežno izmeniti tako da mogu efikasnije
da obrađuju više informacija“ kako se budemo navikavali na ,,prebiranje“
među komadićima informacija na internetu, ,,taj zadatak 21. veka“,. Možda
i izgubimo sposobnost ,,da se skoncentrišemo na jedan kompleksni zada-
tak od početka do kraja“, ali zauzvrat ćemo steći nove veštine, kao što
je sposobnost da „istovremeno vodimo 34 konverzacije u šest različitih
medija“.39 Uvaženi ekonomista pak veselo piše da ,,nam Web omogućava
da pozajmljujemo kognitivne prednosti autizma i bolje proždiremo infor-
macije“.40Autor časopisa Atlantic smatra da je ,,naš tehnologijom proizve-
den add“ možda „kratkoročni problem“, koji proizlazi iz našeg oslanjanja
na „kognitivne navike koje su evoluirale i usavršile se u eri ograničenog
protoka informacija“. Razvoj novih kognitivnih navika „jedini je održivi
pristup orijentaciji u doba konstantne povezanosti“.41
Ti pisci svakako su u pravu kad tvrde da nas naše novo informaciono
okruženje uistinu oblikuje. Naša mentalna prilagodljivost, ugrađena u
najdublje funkcije našeg mozga, osnov je intelektualne istorije. Ali ako
u njihovom ohrabrivanju ima ikakve utehe, ona je veoma hladna. Usled
adaptacije bolje smo prilagođeni okolnostima, ali kvalitativno, to je neu-
tralan proces. Na kraju krajeva, računa se ono što smo postali, a ne kako
smo to postajali. Pedesetih godina prošlog veka Martin Hajdeger je uočio
da je „plima tehničke revolucije“ toliko „obuzela, opčinila, opila, zavela
čoveka da će se kalkulativno mišljenje jednog dana možda prihvatati i
praktikovati kaojedini način mišljenja“. Naša sposobnost „meditativnog
mišljenja", koju je smatrao samom srži naše ljudskosti, možda će postati
žrtva bezglavogprogresa.42Buran napredak tehnologije možda je, poput
ulaska voza u stanicu Konkord, oterao prefinjeno opažanje, misli i emo-
cije koji se javljaju jedino u kontemplaciji i refleksiji. „Frenetičnost teh-
nologije“, pisao je Hajdeger, preti da će se „ukopati baš svuda“.43
Možda danas ulazimo u završnu fazu tog ukopavanja. Njenoj frene-
tičnosti otvorili smo put u svoju dušu.
 Epilog

L JU U Š fU L L L ivi t_ i< i 3

ad sam dovršio ovu knjigu krajem 2009. godine, nabasao sam na

jednu pričicu kakva nikad ne stiže na naslovne stranice novina.
Edexcel, najveća kompanija u Engleskoj koja se bavi školskim
testiranjem, objavila je da uvodi „automatizovano ocenjivanje ispitnih
eseja, temeljeno na veštačkoj inteligenciji“. Kompjuterizovan sistem oce-
njivanja „čitaće i ocenjivati" eseje koje britanski učenici pišu u sklopu
jednog veoma upotrebljavanog testa vladanja jezikom. Predstavnik
Edexcela, kompanije u vlasništvu medijskog konglomerata Pearson,
objasnio je da „sistem proizvodi tačnost ljudskih ocenjivača a pritom
eliminiše ljudske elemente kao što su umor i subjektivnost“, kako stoji
u izveštaju u časopisu Times Education Supplement. Stručnjak za testi-
ranje u istom članku izjavljuje da će kompjuterizovano ocenjivanje eseja
biti opšte mesto u obrazovanju budućnosti. „Neizvesno je ‘kada’, a ne
‘da li’.111
Kako će, pitao sam se ja, Edexcelov softver prepoznati one retke uče-
nike koji izlaze iz konvencija pisanja ne zato što su nekompetentni nego
zato što imaju onu posebnu iskru briljantnosti? Znao sam odgovor: neće.
Računari, kako je naglasio JozefVajcenbaum, slede pravila; oni ne pro-
suđuju. Umesto subjektivnosti daju nam formule. Ta priča pokazuje
koliko je Vajcenbaum dobro predviđao kad je pre više decenija upo-
zoravao da ćemo, kako se sve više navikavamo na naše računare, biti u
iskušenju da im poverimo „zadatke za koje je neophodna mudrost“. A
1 92 PLITK0

kad to učinimo, više neće biti povratka. Softver će na tom poslu postati
nezamenljiv.
Teško je odupreti se čarima tehnologije i može se steći utisak da u
naše vreme instant-informacija prednosti brzine i efikasnosti nemaju
premca, a da je njihova poželjnost izvan svake rasprave. Ali, ja još ne
gubim nadu da nećemo ćutke otići u budućnost kakvu naši informati-
čari i programeri za nas pišu u programskim naredbama. Čak i ako Vaj-
cenbaumove reči ne primimo k srcu, dugujemo sebi da ih ozbiljno raz-
motrimo, oprezno mereći šta imamo da izgubimo. Kako bi tužno bilo,
naročito kad se radi o umovima naše dece, da bez pitanja prihvatimo
ideju da su „ljudski elementi“ izašli iz mode i zastareli.
Priča o Edexcelu mi je još jednom prizvala u sećanje onu scenu s kraja
2001. Ta scena me je progonila još kad sam je prvi put video kao tinej-
džer sedamdesetih godina, usred svoje analogne mladosti. Ona je tako
dobro pogođena, ujedno i tako čudna, upravo zbog reakcije računara na
rastavljanje njegovog uma: njegovo očajavanje dok jedan po jedan sklop
prestaje da mu radi, njegovo detinje moljakanje astronauta - „Osećam
to. Osećam to. Bojim se.“ - i konačno vraćanje na ono što se jedino može
nazvati stanjem nevinosti. h a l - ov izliv osećanja u kontrastu je s lišeno-
šću emocija koja karakteriše ljudske likove u filmu, koji se bave svojim
poslovima s gotovo robotskom efikasnošću. Njihove misli i postupci
deluju kao da su unapred propisani, kao da slede korake kakvog algo-
ritma. U svetu 2001, Ijudi su postali tako slični mašinama da ispada da
je najljudskiji lik u filmu mašina. To je bit Kjubrikovog mračnog proro-
čanstva: prepustivši računarima da posreduju u našem shvatanju sveta,
naša sopstvena inteligencija svodi se na ravan veštačke.
 Pogovor

išući Plitko, povremeno sam se osećao kao da pokušavam da

se probijem kroz snažnu plimu veslajući u sasvim malom i pra-
znom čamcu. Obradovalo me je kada sam, po objavljivanju
prvog izdanja ove knjige početkom 2010. godine, otkrio da je taj uti-
sak bio lažan. Čamac je možda bio mali, ali nisam bio jedini veslač.
Još dve knjige, objavljene otprilike u isto vreme, pobudile su zabri-
nutost zbog načina na koji internet uobličava, a možda i izopačuje
naše intelektualne i društvene živote. Ti nisi spravica ( You Are Not
a Gadget), računarskog stručnjaka Džarona Lanijera, govori o tome
da bi način na koji su Web prezentacije i društvene mreže osmišljene
mogao da podriva našu kreativnost, čak i humanost. Hamletov Black-
Berry (Hamlet’s BlackBerry) novinara Vilijama Pauersa, ukazuje na to
koliko neprestano zvrčanje digitalnih spravica može da zagluši manje
nametljiva životna zadovoljstva. Usledilo je još sličnih knjiga s naslo-
vima poput Previšepovezani (Overconnected) i Zabluda mreže (TheNet
Delusion), da bi početkom 2011. godine Šeri Tarkl, psiholog s Masa-
čusetskog tehnološkog instituta, objavila Zajedno sami (Alone Toget-
her), duboko uznemirujuću analizu utemeljenu na detaljnom istraži-
vanju o tome kako nas tehnologije komunikacije, čija svrha je da nas
zbližavaju, možda razdvajaju.
Kao da se javlja zazor od interneta, i da nije ograničen samo na piska-
ranja razočaranih sredovečnih autora. Programeri već pišu programe
1 94 PL!TK0

čija je svrha da spreče da nam internet odvraća pažnju. Programi kakvi

su Freedom i Anti-Social automatski isključuju internet vezu ili vam
ograničavaju pristup društvenim mrežama po više sati, omogućava-
jući da završite posao ili da pratite tok misli bez ometanja. A novi pro-
gramski priključci za Web čitače, na primer Readability i Instapaper,
izdvajaju određeni tekst iz Web zbrke, udahnjujući ekranu delić spokoja
svojstven štampanoj strani. Nekako je smešno, pomalo i tužno, tražiti
od programa da obuzda naše tehnološke apetite - da nam da virtuelni
oslonac. Preostaje da se vidi koliko će biti rasprostranjeni ti programi.
Ipak, to što postoje svedoči o sve snažnijem nespokoju zbog uticaja
interneta. Čini se da ljudi traže načine da oslabe stisaktehnologije oko
svojih života i misli.
Znake tog zazora uočio sam u porukama koje sam dobijao od čitalaca
knjige Plitko. (Većina ih je poslata u elektronskom obliku, premda se na
mom stolu nakupila zamašna gomila kucanih i rukom pisanih pisama.)
Desetine Ijudi pisalo je o sopstvenim iskustvima o tome kako je Web
rasuo njihovu pažnju, isisao im pamćenje ili ih pretvorio u kompulsivne
konzumente kratkih informacija. Posebno jak utisak na mene ostavio
je ogroman broj pisama od mladih ljudi - srednjoškolaca, studenata,
čitalaca tek zašlih u dvadesete godine. Pribojavaju se da bi neprestana
povezanost sa internetom mogla da im suzi horizonte, umesto da ih
širi. Neke njihove priče su jetke. Jedan apsolvent poslao mi je dugo
elektronsko pismo opisujući kako od trećeg razreda vodi bitku ,,sa
umerenim do ozbiljnim vidom zavisnosti od interneta“. „Nisam u sta-
nju da se usredsredim na bilo šta na dubok ili temeljan način“, napi-
sao je. „Jedina stvar koju moj um može da uradi, jedina koju uistinu
želi da radi, jeste da se ponovo priključi rastrojenoj, uzavreloj lavini
onlajn informacija.“ Web ga vuče sebi iako zna da su se ,,svi najsreć-
niji i najispunjeniji trenuci u mom životu odigrali tokom dugotrajne
razdvojenosti od interneta“.
Oduvek sam bio podozriv spram onih koji pokušavaju da opišu efekte
digitalnih medija kroz generacijski jaz, ističući oštre suprotnosti između
mladih „internet urođenika“ i starih „internet doseljenika“. Smatram da
su takve razlike obmanjujuće. Pogledamo li statistike korišćenja Weba
tokom protekle dve decenije, vidimo da je prosečna odrasla osoba pro-
vela više vremena na internetu od prosečnog deteta. Roditelji su zaluđeni
svojim BlackBerrv telefonima koliko i njihova deca Xbox konzolama.
A ideja da oni koji su odrasli buljeći u ekrane na neki način uspevaju
da umaknu kognitivnom danku koji nameću multitasking i neprestana
ometanja, fantazija je koja se kosi s neurološkim istraživanjima. Svi mi,
mladi i stari, imamo slične neurone i sinapse i mediji koje koristimo na
sličan način utiču na naše mozgove.
Internet kultura nije kultura mladih, već vodeća kultura. A rekao bih
da ukoliko početna bojazan od interneta preraste u širi pokret, na nje-
govom čelu neće biti nostalgični matorci, već mladi idealisti. Vredi pod-
setiti se da je prvobitna meta kontrakulture šezdesetih godina bio mejn-
frejm računar, novina tog vremena, koji je, činilo se, svodio ljudska bića
na nizove brojki. Studenti koji su protestovali palili su ne samo pozive
za vojsku nego su gužvali i uništavali iBM-ove bušene kartice. „Bušene
kartice, korišćene za prijavljivanje na predavanja, bile su prevashodno
simbol uniformnosti", napisao je istoričar Stiven Labar, i „postale su
simbolična meta napada“.
Ta vremena i takvi stavovi danas nam izgledaju kao daleka istorija.
Smanjivši se, računari su postali mnogo manja pretnja. Željni njihove
pomoći, jedva smo ih dočekali u našim domovima, a potom i u džepo-
vima. Ali mladi su i dalje neprijatelji uniformnosti, a internet, zadirući
u svaku tačku današnjice, sve više se čini kao ogromni provodnik kon-
vencionalnosti. Zar Facebooki Google nisu džinovskeinstitucije, oružja
novouspostavljenog poretka? Zar pametni telefoni nisu visokotehno-
loške stege? Današnje baze podataka na Mreži sadrže više informacija o
nama nego što bi stalo na bušenu karticu dugu više od jednog kilometra.
Izgleđa da je vreme za neku vrstu pobune.
Naravno, možda se, zazivajući veliko distanciranje od interneta, i sam
prepuštam fantaziji. Internet plima i dalje nadire, zar ne? U ovih neko-
liko meseci otkad sam završio PlitJco, broj naloga na Facebooku se udvo-
stručio (s 300 na 600 miliona); broj sms poruka koje tipičan američki
tinejdžer primi ili pošalje porastao je za pedeset posto; prodaja elek-
tronskih čitača, tableta i pametnih telefona dostigla je neslućene visine;
prodavnice programa su se umnožile; osnovne škole su brže-bolje opre-
mile učenike iPadovima; a vreme koje provodimo pred ekranima se
nezaustavljivo, čini se, produžava. Možda smo svesni toga šta nam naši
uređaji čine, ali ipak ih koristimo više nego ikad pre. Međutim, istorija
196 F L!TKD

nas uči da se pokreti kontrakulture javljaju samo protiv tako moćnih

kulturnih tokova.
Mali je ovo čamac, kako rekoh. Ali i dalje ima mnogo mesta u njemu.
Slobodno zgrabite veslo.

Bolder, Kolorado
maj 2011. godine