ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU I BEZBEDNO

UPRAVLJANJE RIZIKOM

SAVETODAVNI STANDARD 2000

1
 ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU I BEZBEDNO
UPRAVLJANJE RIZIKOM

SAVETODAVNI STANDARD 2000

Značajne informacije o ovom standardu
1. Urađen je 7. decembra 1999
2. Važi od 1. februara 2000
3. Prestaje sa važnošću 5 godina posle svog donošenja 1. februara 2000
O čemu govori ovaj standard?
Standard podržava deo 22 akt o zdravlju na radnom mestu i bezbednosti
1995. Standard je opšti dokument o upravljanju rizikom. On opisuje proces
„pet koraka“ (poznat kao proces upravljanja rizikom) za upravljanje
izlaganjem rizicima po zdravlje i bezbednost koji mogu proisteći iz opasnosti
na radnom mestu. Ovaj standard se primenjuje na sva radna mesta koja su
pokrivena aktom o zdravlju na radnom mestu i bezbednosti 1995.
Napomena: Postoje drugi standardi (po „Aktu 1995“) koji opisuju proces
upravljanja rizikom za specifične opasnosti na radnom mestu. Zbog toga, ako
postoji savetodavni standard o opasnosti koju ste identifikovali na radnom
mestu, otkrićete da je korisnije koristiti standard koji detaljnije opisuje proces
upravljanja rizikom koji se odnosi na opasnost na vašem radnom mestu nego
ovaj opšti standard u upravljanju rizikom.
Šta je savetodavni standard?
Savetodavni standard je dokument koji oblikuje načine upravljanja
izlaganja riziku. Ako imate dužnosti u vezi zdravlja i bezbednosti na radnom
mestu, i ako postoji savetodavni standard o tom riziku, možete ispuniti svoje
dužnosti usvajanjem i praćenjem saveta iz standarda. Alternativno, možete
izabrati i drugi način ukoliko ste sigurni da on obezbeđuje isti nivo zaštite.
Dužnosti u vezi zdravlja i bezbednosti na radnom mestu i „Akt 1995“
„Akt 1995“ nameće dužnosti ljudi na radnom mestu u vezi obezbeđivanja
zdravlja i bezbednosti. Zdravlje i bezbednost su obezbeđeni kada su osobe
oslobođene rizika od smrti, povreda i bolesti prouzrokovanih radnim mestom,
aktivnostima na radnom mestu ili specifičnom opremom visokog rizika.
Obezbeđenje zdravlja i bezbednosti na radnom mestu uključuje identifikovanje
i upravljanje izlaganjem rizicima.
Kako mogu ispuniti svoje dužnosti?

2
 Po Aktu, postoje tri tipa instrumenata koji vam mogu pomoći da ispunite
svoje dužnosti – Zakonski propisi, savetodavni standardi i industrijska pravila.
1. Ako postoje propisi o riziku – morate postupati onako kako
propisi nalažu
2. Ako postoje savetodavni standardi ili industrijsko pravilo o riziku
– morate ili:
 uraditi ono što standard ili pravilo kažu, ili
 prihvatiti i pratiti neki drugi put (način) koji daje isti nivo zaštite od
rizika.
Ako ne postoje propisi, savetodavni standard ili industrijsko pravilo o
riziku – morate izabrati bilo koji odgovarajući način i razumne mere
predostrožnosti da bi ispunili svoje obaveze.

1. UVOD
Ukoliko ste poslodavac, samozaposleni, glavni izvođač radova ili osoba u
kontroli radnog mesta, od vas se zahteva da obezbedite zdravlje i bezbednost
na radu. Po aktu o zdravlju i bezbednosti na radu 1995 (Akt). Da bi vam
pomogli u vezi ovih obaveza, propisi, savetodavni standardi i industrijska
pravila su urađeni po Aktu. Odeljenje za zdravlje i bezbednost na radu takođe
izdaje vodiče i materijale koji vam mogu pomoći. Ovaj dokument obezbeđuje
informacije o tome kako da identifikujete glavne opasnosti na radnom mesu i
kako da upravljate izlaganjem rizicima koji se pridružuju ovim opasnostima.
Međutim, raznolikost profesija, postrojenja i opreme, supstanci i radnog
okruženja u * znači da postoje neke opasnosti koje su jedinstvene za
individualna radna mesta (i o kojima ne postoje obezbeđene informacije).
Morate rukovoditi izlaganjem rizicima koji se odnose na sve opasnosti na
vašem radnom mestu
U odsutnosti drugih informacija, ovaj savetodavni standard obezbeđuje
proces koji će vam pomoći da ispunite svoje dužnosti u vezi zdravlja i
bezbednosti na radu. Proces dat u ovom standardu pokazaće vam kako da
identifikujete opasnosti na vašem radnom mestu i kako da upravljate
izlaganjem rizicima koji odgovaraju ovim opasnostima.
Postoje prilozi ovom standardu koji su njegov sastavni deo (mada su
štampani odvojeno).

3
 2. Proces upravljanja rizikom

2.1. Pet osnovnih koraka

Postoje pet osnovnih koraka u procesu upravljanja rizikom, kako je dato
Aktom deo 22(2).
To su:
1. Identifikacija rizika koji su rezultat prisustva opasnosti
2. Ocena rizika koji su rezultat prisustva opasnosti
3. Odluka o zaštitnim merama za prevenciju ili minimiziranje nivoa
rizika
4. Primena zaštitnih mera
5. Praćenje i pregled efektivnosti mera.
Ovaj proces je ilustrovan na slici 1.

Korak 1: Identifikacija opasnosti

Da
Da li postoje propisi, savetodavni standardi
industrijska pravila ili vodi; o bilo kojoj
opasnosti koju ste identifikovali ?

Ne
Pratiti informacija
Korak 5: Praćenje i pregled Korak 2: Ocena rizika iz propisa
standarda
i ino. pravila

Korak 4: Primena zaštitnih mera

Korak 3: Odluka o zaštitnim merama

Slika 1. Proces upravljanja rizikom

4
 Način na koji ćete primeniti ovaj proces na vašem radnom mestu zavisiće
od tipa poslova koji obavljate i prirode opasnosti i rizika na tom mestu i
okruženju. Mada ovaj standard opisuje svaki korak posebno, u praksi možete
naći da se neki koraci preklapaju. Na primer, jedan pregled radnog mesta
dopušta vam da identifikujete opasnosti i ocenite stepen rizika u isto vreme.
Kada sprovodite ovaj proces, pokušajte da budete objektivni i praktični.
Razmotrite šta se ustvari dešava na vešem radnom mestu, ne samo šta fizički
možete opisati da treba da se dogodi, Uzeti u obzir prednosti postojećih mera
zaštite i budite sigurni da su razmotrene sve relevantne opasnosti.

2.2. Kada radite pomoću procesa upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom je tekući proces. Može biti sproveden u različito
vreme, uključujući:
 sada, ako ga niste sprovodili ranije
 kada se dešavaju promene
 posle incidenta (i/ili „slučaja bliskog grešci“) i
 u regularno zadatim vremenskim intervalima odgovarajuće vašem
radnom mestu.
Sada
Ako niste prošli kroz proces da biste bili sigurni u vaše upravljanje
zdravljem i bezbednošću na vašem radnom mestu, trebalo bi da to uradite
sada.
Kada se dešavaju promene
Uvek kada napravite promenu na vašem radnom mestu proverite nove
opasnosti i rizike. Bilo koja modifikacija napravljena kao rezultat ovog
procesa treba da bude prodiskutovana sa radnicima koji su izloženi opasnosti.
Primeri promena radnog mesta su:
 početak novog projekta
 izmena radne procedure
 dodatak ili izmena alata, opreme ili mašine, njihove lokacije ili
načina na koji se koriste
 objavljivanjem informacija o do skoro nepoznatim greškama u
projektovanju ili proizvodnji ili o nepoznatim opasnostima
 uvođenje u posao novih ljudi sa različitim nivoima veštine
(sposobnosti) i
 menjanje zaštitnih mera posle pregleda njihove efikasnosti

5
 Posle incidenta
U slučaju incidenta (ili „slučaja bliskog grešci“) sprovesti proces
upravljanja rizikom u odnosu na relevantni zadatak u cilju određivanja izmena
koje su potrebne i * izmene su potrebne. Takve izmene treba da budu
prodiskutovane sa svim radnicima koji izvršavaju zadatak.
Redovno
Treba da ponovite ceo proces upravljanja rizikom u zadatim vremenskim
intervalima. Period između ponavljanja proces zavisiće od prirode opasnosti i
rizika i stepena izmena radnih aktivnosti. Uopšte sprovoditi proces češće ako
postoji visok nivo rizika.

2.3. Konsultacije
Treba da se konsultujete sa vašim radnicima na svakom stupnju procesa.
Ovo će vam pomoći da dostignete bolje rezultate koji se odnose na zdravlje i
bezbednost.
Akt predviđa konsultacije sa predstavnicima za zdravlje i bezbednost na
radu (WHSR) i komitetima za zdravlje i bezbednost na radu.
Zakon:
 zahteva biranje od strane radnika jednog WHSR koji mora biti
radnik,
 zahteva biranje od strane radnika više od jednog WHSR (koji
moraju biti radnici uz dogovor između poslodavca i radnika, gde
svaki WHSR predstavlja pojedinačni deo rada, i
 zahteva pokrivenost preduzeća, sklopova i postupaka komitetima za
zdravlje i bezbednost.

2.4. Čuvanje izveštaja

Adekvatni izveštaji procesa upravljanja rizikom pomoći će vam da
pokažete da ste aktivno radili na obezbeđivanju zdravlja i bezbednosti, ukoliko
budete trebali da dokažete. Čuvanje izveštaja će vam takođe pomoći da
sačuvate trag o tome šta ste uradili i šta ste planirali da uradite. Ovo će
povećati efekat procesa (možete poželeti da koristite neki od obrazaca u
prilogu 1 da zabeležite ove informacije).
Vaš izveštaj treba da pokaže da je proces vođen ispravno i uključuje
informacije o opasnostima i rizicima na vašem radnom mestu. Oblik i veličina
izveštavanja zavisiće od veličine vašeg radnog mesta i potencijalne veličine
problema od zdravlja i bezbednosti.

6
 Zabeležene informacije treba da sadrže:
 kako identifikujete opasnosti na vašem radnom mestu
 kako ocenjujete rizike koji proističu iz prisutnih opasnosti
 kako odlučujete o izboru zaštitnih mera
 kako primenjujete zaštitne mere
 kako pratite i izveštavate o efektivnosti zaštitnih mera
 ček liste i radne listove koje koristite u procesu upravljanja rizikom.
Važno je zapaziti da postoje specifični zahtevi za čuvanjem izveštaja za
izvesne opasnosti. Ako ste identifikovali takve opasnosti morate potražiti
detalje o zahtevima koji se odnose na izveštaje o ovakvim opasnostima u
odgovarajućim propisima i savetodavnim standardima.

2.5. Opasnosti i rizici

Opasnost i rizik nisu ista stvar.
Opasnost je nešto sa potencijalom da izazove oštećenje. Ovo uključuje,
supstance, postrojenja, radne procese i/ili druge aspekte radne okoline.
Rizik je verovatnoća da smrt, povreda ili bolest može biti rezultat
prisustva opasnosti.
Veza između opasnosti i rizika je ilustrovana primerima u tabeli koja
sledi.
Opasnost Rizik
Radno okruženje: verovatnoća da radnik može pretrpeti trovanje ugljen-
ograničen prostor monoksidom zato što koriste pumpu za gorivo na izvoru (na
primer neadekvatno ventiliran prostor)
Energija: struja verovatnoća da će radnika „udariti“ struja zato što je izložen
električnim instalacijama dok koristi duboku peć sa
neadekvatnom izolacijom podvodnog kabla.
Ručni radovi verovatnoća da radnik može pretrpeti oštećenje kičme usled
ručnog podizanja tereta od 40 kg
Buka Verovatnoća da radnici i drugi u okolini mogu pretrpeti
nepovratno oštećenje sluha zato što neko u blizini
kontinualno koristi pneumatski čekić koji emituje buku
nivoa preko 85dB(A)
Buka Verovatnoća da će kancelarijski radnici pretrpeti stres u
obliku umora, anksioznosti i/ili agresivnosti zato što su
izloženi konstantnom nivou buke do 75dB(A)
Supstance: verovatnoća da radnik može pretrpeti povredu iglom i
inficirana krv postati inficiran uzimanjem uzorka krvi od pacijenata koji
su inficirani

7
Postrojenje: verovatnoća da ruka radnika može biti slomljena tokom
mašina za upotrebe mašine za štampanje zato što nezaštićeni valjci
štampanje mogu pasti na ruku radnika.

Korak 1: Identifikovanje opasnosti

Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je identifikacija opasnosti na
radu. Ovo znači traženje onih stvari na vešem radnom mestu koje imaju
potencijal da prouzrokuju oštećenje. Željeni rezultat ovog koraka je lista svih
opasnosti na vešem radnom mestu.
Opasnosti na radnom mestu nisu uvek očigledne. Neke opasnosti mogu
prouzrokovati efekte na zdravlje u dužem vremenskom intervalu pre nego
trenutne povrede. Na primer, izlaganje povećanoj buci u toku dužeg perioda
može prouzrokovati postepeno gubljenje sluha.

3.1. Šta tražiti

Postoji broj opštih tipova opasnosti, uključujući:
 radno okruženje (kao što je skučeni prostor)
 energija (kao što je struja)
 ručni radovi
 buka
 supstance (kao što su hemikalije)
 postrojenja
Sve opasnosti mogu se klasifikovati na ovaj način, kao što je pokazano u
prilogu 2.

3.2. Kako tražiti opasnosti

Jednostavan način traženja opasnosti može biti podela radnog mesta na
logične grupe kao što su:
 zadaci
 lokacije
 uloge (električar, kancelarijski službenik)
 funkcije ili proizvodni procesi (administracija, kuvanje, pranje,
čišćenje, primanje, oblikovanje, kompletiranje)
Postoje mnoge druge aktivnosti koje mogu biti sprovedene kao pomoć u
identifikovanju opasnosti. One uključuju:
 obilazak i pregled svakog zadatka ili lokacije

8
  konsultovanje sa radnicima. Pitajte o bilo kom problemu koji oni
mogu nabrojati i bilo kom slučaju „bliskom grešci“ i nezabeleženoj
minornoj povredi.
 konsultovanje sa WMSR i komitetom za zdravlje i bezbednost
 razmatranje: - kako radnici koriste opremu i materijale
- koliko su podesne stvari koje se koriste u
izvršavanju zadataka, i da li su dobro locirane
- kako radnici mogu biti direktno i indirektno
povređeni sa različitih aspekata radnog mesta
 vođenje pregleda bezbednosti
 testiranje, pojedinačno postrojenja i/ili druge opreme i nivoa buke
 razvoj nauke i tehnike
 analiziranje izveštaja i podataka, na primer, incident i slučajevi
“bliski grešci”, žalbe radnika, odsustva usled bolesti i smene osoblja
 dobavljanje informacija od projektanata, proizvođača, dobavljača i
drugih organizacija
 praćenje životne sredine i medicinski pregledi
 pregledi sprovedeni od strane radnika.
Posle završetka koraka 1, možda ste otkrili mnoge opasnosti vašeg
radnog mesta. Treba da ocenite rizike pridružene ovim opasnostima. Ovo će
biti izvršeno u koraku 2 procesa upravljanja rizikom.

3.3. Pre prelaska na korak 2

Pre prelaska na korak 2, međutim, treba da identifikujete rizike
pridružene svakoj opasnosti i razmotrite da li su neki od ovih rizika:
 relativno mali, ili
 problemi o kojima postoji propis, savetodavni standard ili
industrijsko pravilo ili vodič.
Mali rizici
Ako je neko od rizika relativno mali i/ili opasnost može biti lako fiksirana
pažnju možete usmeriti na drugu stranu. To jest, ne morate proći kroz metod
procene prikazan u koraku 2 pre kontrole rizika (korak 3). Na primer. možete
biti u mogućnosti da premestite telefonski kabl da leži preko pešačke staze.
Problemi o kojima postoje propisi, savetodavni standardi
industrijska pravila ili vodiči
Ako postoje navedena akta i dokumenti postupati prema savetima datim u
njima
Propisi

9
 „Ako propisi ili uredbe propisuju način prevencije ili umanjenja izlaganja
riziku, osoba može izvršiti svoje obaveze koje se odnose na zdravlje i
bezbednost, a za izlaganje riziku samo sledeći propisani način“
(deo 26(1) akta)
To jest, morate uraditi ono što propisi kažu da ispunite svoje obaveze.
Savetodavni standard ili industrijsko pravilo
Ako postoji savetodavni standard ili industrijsko pravilo o opasnosti koju
ste identifikovali na radnom mestu, otkrićete da je korisnije koristiti standard
koji detaljnije opsuje proces upravljanja rizikom koji se odnosi na opasnost na
vešem radnom mestu nego ovaj opšti standard o upravljanju rizikom
„Ako postoji savetodavni standard ili industrijsko pravilo koji oblikuje
načine upravljanja izlaganja riziku, osoba izvršava svoje obaveze u vezi
zdravlja i bezbednosti na radnom mestu samo:
 usvajanjem i praćenjem utvrđenih načina upravljanja izlaganja
riziku; ili
 usvajanjem i praćenjem nekih drugih načina koji daju isti nivo
zaštite od rizika
(deo 26(3) akta)

Materijali vodiči
Mada vodiči nisu deo zakonskih propisa, mogu pomoći da ispunite svoje,
propisima definisane obaveze. Deo 27, Akta, propisuje da, ako nema propisa,
savetodavnih standarda ili industrijskih pravila, osoba može izabrati „neki
odgovarajući način“ da ispuni svoje obaveze „preduzimajući razumne mere
predostrožnosti i radnje odgovarajuće vrednosti da garantuju da će obaveze
biti izvršene, praćenje saveta iz materijala vodiča biće dokaz o preduzimanju
razumnih mera predostrožnosti i radni koje se odnose na rizik(e) diskutovanje
u vodiču. Međutim, vodič možda ne pokriva sve rizike ili forme rizika koje se
odnose na opasnosti koje su identifikovane. U takvim okolnostima, vi još uvek
treba da preduzmete razumne mere predostrožnosti i radnje u odnosu na
aspekte rizika koji nisu pokriveni vodičem u cilju ispunjavanja vaših obaveza
koje se odnose na zdravlje i bezbednost.
Da otkrijete da li postoje propisi, standardi, industrijska pravila ili vodiči
za bilo koju opasnost koja je identifikovana na vešem radnom mestu, i možete:
 obratiti se WHSR
Ostali rizici
Morate oceniti i one rizike koji ne spadaju u gore iznete kategorije.

10
 4. Korak 2 – ocena rizika
Korak 2 uključuje ocenjivanje rizika povezanim sa opasnostima
identifikovanim u koraku 1. kako je navedeno ranije rizik je verovatnoća da
smrt, povreda ili bolest može biti rezultat prisustva opasnosti. Da bi ocenili
rizik, treba da razmotrite i verovatnoću i posledice.
Željeni rezultat ovog koraka je lista rizika po prioritetu za dalja
postupanja. Različite metode mogu biti korišćene za ocenu rizika. Jedan metod
predstavljen dole. (drugi metod, korišćenjem „kalkulatora za ocenu rizika“, je
objašnjen u Prilogu 4.). Postoje preciznije (i složenije) metode za ocenu rizika.
Možete izabrati bilo koji metod ocene sve dok su dostignuti željeni rezultati.
Metod ocene rizika
a) Za svaki rizik:
 utvrditi verovatnoću dešavanja incidenta na vešem radnom mestu
imajući na umu postojeće mere zaštite
 utvrditi posledice incidenta na vešem radnom mestu imajući na umu
postojeće mere zaštite
 kombinujte (pomnožite) verovatnoću i posledice da bi utvrdili nivo
rizika
b) Korišćenjem ovih mera za svaki rizik napravite listu rizika po
prioritetu radnji koje se zahtevaju.

4.1. Određivanje verovatnoće

Koristite sledeću opisnu skalu da utvrdite verovatnoću incidenta
Verovatnoća
vrlo velika može se dogoditi često
verovatno može se dogoditi povremeno
ne verovatno može se dogoditi ali retko
vrlo verovatno može se dogoditi ali verovatno neće nikako

sledeći faktori mogu uticati na verovatnoću dešavanja, a nekog incidenta:

 koliko često se javlja određena situacija. Uopšte, što veća
frekvencija izlaganja, verovatnije je daće se incident dogoditi, na
primer, razmotrite koliko puta dnevno radnik podigne ili nosi džak
od 40 kg cementa;

11
 koliko je ljudi izloženo. Uopšte, što je veći broj ljudi koji su
izloženi riziku to je verovatnije da će se incident dogoditi. Na
primer, razmotrite koliko ljudi diže ili nosi džak sa 40 kg cementa
 veština i iskustvo ljudi koji su izloženi. Adekvatna obuka i
prihvatljiva sposobnost da izvrše zadatak mogu smanjiti verovatnoću
incidenta.
 Neka specijalna osobina izloženih ljudi. Na primer, desno – ili
levo-rukost može uticati na verovatnoću incidenta.
 Dužina izlaganja. Uopšte. što su duže ljudi izloženi riziku, veća je
verovatnoća incidenta
 Položaj opasnosti prema radnicima i drugim opasnostima. Na
primer, radnici koji rade blizu bučne mašine češće pate od gubitka
sluha nego oni koji rade dalje. Izvesne hemikalije mogu predstavljati
rizik samo ako su locirane blizu izvora toplote.
 Količina materijala ili tačka koje uključuju izlaganje riziku. Na
primer, incident (kao što je eksplozija) je mnogo verovatniji kada je
u pitanju mala količina zapaljive tečnosti, kao što je benzin, u
kontejneru sa sobom za ekspandovane gasove nego kada je
kontejner pun tečnosti bez sobe za ekspandovane gasove; neka
jedinica postojenja može imati veći broj mesta sa pokretnim
delovima koji mogu povrediti radnika.
 Uslovi životne sredine. Da li postoje uslovi koji mogu povećati
verovatnoću incidenta, na primer, voda u blizini opasnosti od struje?
 Stanje opreme. Upotreba nepotpune opreme verovatno će
prouzrokovati incident. Na primer, verovatnija je pojava incidenta
kada se koristi traktor sa slomljenom zaštitom na pogonskoj osovini
(kardanu) nego upotreba traktora sa svim zaštitama.
 Efikasnost postojećih mera zaštite
- da li postojeće mere zaštite reprezentuju dobru praksu?
- da li postojeće mere zaštite umanjuju izlaganje riziku?
- da li radnici znaju za postojeće mere zaštite?
- da li se postojeće mere zaštite koriste?
- da li postoje adekvatni sistemi ili procedure u vezi postojećih
mera zaštite?
- da li postoji adekvatna obuka i nadzor u vezi postojećih mera
zaštite?
- da li postoji adekvatno održavanje postojećih mera zaštite?
- koliko je lako koristiti, ili raditi sa postojećim merama zaštite?

12
 4.2. Utvrđivanje posledica
Koristite sledeću opisnu skalu da utvrdite posledice nekog incidenta.
Posledice - Težina povrede ili oštećenja zdravlja
Ekstremne smrt ili trajna onesposobljenost
Velike ozbiljne povrede tela ili ozbiljne bolesti
prouzrokovane radom
Umerene umerene povrede ili bolesti koje zahtevaju
povremene tretmane
Male male povrede ili bolesti koje zahtevaju samo
prvu pomoć bez gubitka radnog vremena

Da bi utvrdili posledice, morate napraviti presudu težine potencijalnih

rezultata. Treba da ocenite informacije sakupljene tokom stupnja
identifikacije, uključujući statističke podatke o incidentu i podatke
proizvođača. Takođe razmotrite sledeće faktore koji mogu uticati na posledice:
 Mogućnost „lančane reakcije“ – gde se opasnost, ako nije
eliminisana, razvija, sjedinjuje se događajem u još opasniju situaciju.
 Koncentracije supstanci. Na primer, male povrede mogu biti
rezultat dejstva razblaženih hemikalija, dok fatalne mogu biti
rezultat korišćenja koncentrata iste hemikalije.
 Zapremina materija. Na primer, potencijalne posledice curenja
male količine neke hemikalije,kao što je amonijak, u radni prostor
mogu biti relativno male u poređenju sa posledicama ispuštanja
velike količine iste hemikalije.
 Brzina projektila i pokretnih delova;
 Visina. Sila sa kojim predmet koji pada udara osobu (otuda i
mogućnost povrede), povećava se sa povećanjem rastojanja sa koga
predmet pada. Slično, osoba će pretrpeti veće povrede ako padne sa
veće visine.
 Položaj radnika u odnosu na opasnost. Na primer, radnik radeći
blizu bučne mašine verovatno se izlaže opasnosti od oštećenja sluha
više od onih koji rade dalje.
 Težina. Na primer, radnik će pretrpeti teže povrede podižući
materijal u pakovanjima od 60 kg nego podižući isti materijal u
pakovanjima od 30kg.
 Sile i nivoi energije. Na primer, što je viši napon struje, veća je
mogućnost prolaska struje kroz telo čoveka i verovatnije su teže
posledice.

13
 4.3. Određivanje nivoa rizika
Nivo rizika, ili „bodovi rizika“, određuju su odnosom između
verovatnoće i posledica. Ovaj odnos može biti reprezentovan upotrebom
matrice. Odredite rezultat rizika za svaki rizik upotrebom tabele:
Matrica rizika
Posledice
EKSTREMNE VELIKE UMERENE MALE
– smrt ili trajna – ozbiljne – povrede ili – povrede ili bolesti
Verovatnoća onesposobljenost povrede ili bolesti koje koje zahtevaju samo
ozbiljne zahtevaju prvu pomoć, bez
bolesti povremeni gubitka radnog
tretman vremena
VRLO
VEROVATNO –
može se dogoditi
1 2 3 4
često
VEROVATNO –
može se dogoditi 2 3 4 5
povremeno
NIJE VEROVATNO
– može se dogoditi ali 3 4 5 6
retko
VRLO
NEVEROVATNO –
može se dogoditi
4 5 6 7
verovatno neće nikad

Ova faza ocene rizika daje osnove za rangiranje rizika u smislu njihovih
prioriteta. Važno je zapaziti da dobijeni rezultati rizika nemaju apsolutne
vrednosti. Ova mapa pruža samo značenje rangiranja rizika.
Rezultati (1 – 7) u mapi prioriteta rizika označavaju koliko je važno
uraditi nešto u vezi svakog rizika, kao što sledi:
Rezultat Radnja
1,2 ili 3 uraditi nešto u vezi ovog rizika odmah
4 ili 5 uraditi nešto u vezi sa ovim rizikom što je pre moguće
6 ili 7 ovi rizici možda ne zahtevaju trenutnu pažnju

14
 4.4. Rangiranje rizika po prioritetu
Rangirajte rizike prema rezultatima.
Zapamtite, rezultati rizika su korisni samo kao mera poređenja. Kad se
rezultati za sve rizike na radnom mestu uporede dobijeno rangiranje biće vodič
o tome po kom redosledu rizici treba da budu tretirani.

5. Korak 3 – odluka o zaštitnim merama

Korak 3 uključuje odlučivanje o zaštitnim merama u upravljanju
izlaganjem rizicima.
Prioriteti mera
Početi sa vrha liste
Prvo, pokušajte da eliminišete opasnosti
Ako ovo nije moguće, sprečite ili umanjite izlaganje riziku jednim ili
kombinacijom sledećeg:
 zamena sa manje opasnim materijama, procesima ili opremom
 Reprojektovanje opreme ili rednih procesa
 Izolacijom opasnosti
(napomena: ove mere mogu uključiti inženjerske metode)
Kao poslednje pribeležite, kada izlaganje riziku nije umanjeno drugim
sredstvima:
 uvesti adminstrativne mere
 upotrebiti odgovarajuća lična zaštitna sredstva

U mnogim slučajevima biće neophodno upotrebiti više od jedne mere

zaštite radi zadovoljavajućeg upravljanja izlaganja riziku. Na primer, da
umanjite izlaganje riziku koji uključuje hemikaliju, treba da odlučite da
zamenite toksičnu hemikaliju sa manje opasnom, uvedete bezbednije radne
procedure i upotrebite ličnu zaštitnu opremu.
Neke mere zaštite koje su nižeg prioriteta treba uvesti dok stalne mere ne
budu primenjene na primer, možete odlučiti da je bolji način upravljanja
izlaganja riziku kupovanje bezbednijih tipova mašina, sa boljom zaštitom.
Međutim, to nekad može biti pre nego što nove mašine mogu biti isporučene i
instalirane. U međuvremenu, biće neophodno umanjiti izlaganje riziku čineći
nešto, kao što je povećanje nadzora, sprovođenjem specifičnih instrukcija u

15
bezbednijim radnim procedurama i podizanjem privremenih barijera da bi se
umanjio pristup opasnosti.
Slično, može biti neophodno odložiti primenjivanje glavnih (velikih)
mera zaštite dok vaš posao ne dođe u zatišje ili u periodima između „špiceva“
da bi se umanjili poremećaji. U takvim slučajevima treba da odlučite o „među-
merama“.
Odabrane mere zaštite treba da:
 adekvatno kontrolišu izlaganje riziku,
 ne stvaraju još jednu opasnost, i
 dopuštaju radnicima da obavljaju svoj rad bez preterane neudobnosti
i bez bola.

5.1. Eliminisati opasnost

Idealno rešenje je osloboditi se opasnosti potpuno. Ovo je najefikasnija
mera i treba je uvek probati u prvom slučaju. Ovo može značiti diskontinualan
opasan rad ili uklanjanje opasnih supstanci ili opreme. Na primer, upotrebom
mašine da uradi ponavljajući ručni rad ili kompletno uklanjanje azbesta sa
radnog mesta.

5.2. Prevencija ili umanjenje izlaganja riziku

Ako opasnost ne može biti eliminisana, postoji broj mera koje mogu biti
upotrebljene pojedinačno ili u kombinaciji, da spreče ili umanje izlaganje
riziku.
Zamena
- Uključuje zamenu opasnosti sa drugom koja pretpostavlja manji rizik.
Na primer, opasna radna praksa ili supstanca je zamenjena sa manje opasnom.
Primeri zamene uključuju:
 upotrebu manje opasnih hemikalija, kao što je, zamena zapaljivih
rastvarača sa rastvaračima na vazi vode ili zamena toksičnih
rastvarača sa deterdžentom.
 zamenom stakla plastikom
 zamenom stonog ventilatora plafonskim u kuhinji restorana
 zamenom postojeće mašine sa drugom koja ima bolju zaštitu.
Reprojektovanje
- Uključuje izmenu projekta radnog mesta, opreme ili procesa. To
uključuje razmišljanje o načinima rada koji mogu biti drugačiji da bi

16
obezbedili bezbednije radno mesto, kao što je modifikovanje opreme,
kombinovanje zadataka, izmena procedura, eliminisanje opasnih koraka.
Primeri reprojektovanja uključuju:
 pomeranje oblasti za skladištenje papira za fotokopiranje blizu
mašine da bi se umanjilo ručno prenošenje;
 kontrolisanje hemikalija pomoću obezbeđene ventilacije;
 instaliranje opreme za dizanje da bi se smanjio ručni rad;
 postavljanje sklopova da bi se zaštitili pokretni delovi na traktoru;
 modifikovati sistem za izduvne gasove da bi se smanjila buka.
Izolacija
-Odnosi se na izolaciju ili odvajanje opasnosti od radnika ili radnika od
opasnosti. Primeri izolacije uključuju:
 instaliranje barijera oko opasne oblasti
 zatvaranje ili ograđivanje opasne opreme
 korišćenje opreme koja udaljuje opasne supstance od radnika
 instaliranje akustičnih paravana oko bučne opreme.

5.3. Kada izlaganje riziku nije ili ne može biti umanjeno

drugim sredstvima
Administracija i upotreba lične zaštitne opreme su najniže na listi
zaštitnih mera. Ove mere ne treba uzimati u osnovnom značenju kao mere
zaštite sve dok su mere višlje na listi prioriteta primenljive. Ove mere
zahtevaju upravljanje prisilom i obavezama, zajedno sa izmenom ponašanja.
One su zavisne od odgovarajućeg ponašanja ljudi pri radu i prema tome manje
su efektivne.
Uopšte administracija i lična zaštitna oprema treba budu korišćene:
 kada nema drugih, praktično promenljivih, zaštitnih mera (to je kao
poslednji izbor)
 kao privremene mere dok se ne pronađe trajnije rešenje
 da podrže druge mere.
Administrativne mere
- Uključuje smanjenje izlaganja riziku pomoću procedura ili instrukcija.
Često je neophodna upotreba ovih mera zajedno sa drugim merama. Na
primer, ako se mehanička sredstva koriste, čime se smanjuje ručni rad,
operatori takođe treba da budu obučeni kako da ih koriste.
Primeri administrativnih mera su:
 rotacija poslova da bi se smanjila izloženost
 ograničen ulazak ili vreme u opasnoj zoni

17
  adekvatan nadzor
 preventivno održavanje i procedure čišćenja
 znaci upozorenja
Lična zaštitna oprema
- Nosi se kao krajnja barijera između ljudi i opasnosti. Ova mera ne
kontroliše opasnost na izvoru i oslanja se na izmenu u ponašanju.
Uspešnost ove mere zavisi od toga da li:
 je pravilno izabrana
 se nosi
 se nosi ispravno
 se koristi ispravno
 se održava u dobrom stanju
Lična zaštitna oprema je često skupa opcija gledano na duže vreme kad se
uračuna cena održavanja, nadzor i povrede.
Primeri LZO uključuju:
 sredstva za zaštitu sluha, kao što s ušni štapići i školjke
 respiratori
 zaštita za oči, kao zaštitne naočari
 zaštitne kacige

6. Korak 4 – primena zaštitnih mera

Korak 4 uključuje postavljanje odabranih zaštitnih mera na radnom
mestu. Ovo znači sprovođenje onih aktivnosti koje su neophodne da se mere
dovedu u funkciju i rade efikasno.
Primenjivanje zaštitnih mera uključuje:
 Razvijanje radnih procedura
Razviti radne procedure u odnosu na nove zaštitne mere kako bili
sigurni da su one efektivne. Upravljanje, nadzor i obaveze radnika
moraju biti jasno definisane u radnoj proceduri. Na primer, u vezi
upotrebe zaštite na mašini, uloga rukovodioca može biti u tome da
bude siguran da je ugrađena odgovarajuća zaštita i da je instalirana
pravilno, uloga nadzornika može biti da bude siguran da radnici
rukuju mašinom samo kada je postavljen zaštita, a neke uloge
radnika mogu uključiti korišćenje mašine sa zaštitom kao što su
obučeni kao i održavanje mašine i zaštite.

18
  komunikacija
Treba da informišete radnike i ostale o zaštitnim merama koje su
ugrađene. Važno je da jasno obrazlažete razloge izmena.
 Obezbeđivanje obuke i instrukcija
Treba da obezbedite adekvatan nadzor koji će verifikovati da se
nove zaštitne mere koriste ispravno.
 Održavanje
Održavanje koje odnosi na zaštitne mere je značajan deo procesa
primene. Radne procedure treba da daju zahteve održavanja kakobi
se obezbedila efikasnost novih mera zaštite.

7. Korak 5 – praćenje i pregled

Krajnji korak u procesu je praćenje i pregled efikasnosti mera za ovaj
korak, može biti korisno da postavite pitanja kako bi utvrdili da li:
 izabrane mere zaštite su primenjene, kako je planirano
- da li su mere zaštite ostavljen?
- da li se koriste?
- da li se koriste ispravno?
 izabrane mere zaštite funkcionišu
- da li izmene napravljene u izlaganju ocenjenog rizika daju rezultat
kako je i nameravano?
- da li je izlaganje riziku eliminisano ili adekvatno smanjeno?
 Postoje li neki novi problemi
- da li uvođenje zaštitnih mera rezultira nekim novim problemima?
- da li uvođenje zaštitnih mera rezultira pogoršanja nekog postojećeg
problema?
Da bi odgovorili na ova pitanja možete:
 konsultovati radnike, nadzor i predstavnike za zdravlje i bezbednost
 izmerite izlaganje ljudi (npr. merenje buke u slučaju izlaganja
izolacije izvora buke)
 pratite izveštaje o incidentima
Možete zadati datum provere procesa upravljanja rizikom.

Prilog 1: uzorak obrasca

19
 Obrazac 1: upravljanje rizikom
Popuniti 1 obrazac za svaku opasnost identifikovanu na radnom mestu
Referentni broj:
Obrazac popunio: potpis
odštampano Datum popunjavanja:
Identifikacija opasnosti
Opasnost:
Pridruženi rizik
Specifične okolnosti u vezi rizika:
Osobe pod rizikom
Da li je rizik
 Mali  pobrinuti se odmah
 Predmet propisa/standarda/pravila/vodiča  prema propisu, standardu, ind. pravilu ili vodiču
 ostalo  nastaviti
Ocena rizika
Postojeće zaštitne mere (ako postoje)?
Verovatnoća: vrlo velika verovatne neverovatno vrlo neverovatno
Posledice ekstremna velike umerene male
Rang rizika:

Kontrola rizika
Moguće mere zaštite
Najpogodnije mere (i zašto)

Plan primene
Mere zaštite Pridružene Zahtevani Odgovoran(e) Datum primene Potpis i Datum zadate
aktivnosti resursi osoba(e) datum provere

Pregled
Da li su postavljene zaštitne mreže?
 Da
 Ne, komentar:
Da li mere umanjuju rizik?
 Da
 Ne, komentar:
Da li postoje novi problemi sa rizikom?
 Da
 Ne, komentar:

Mapa prioriteta rizika

Posledice
Verovatnoća
EKSTREMNE VELIKE UMERENE MALE
VRLO VEROVATNO 1 2 3 4
VEROVATNO 2 3 4 5
NIJE VEROVATNO 3 4 5 6
VRLO NEVEROVATNO 4 5 6 7

20
 Registar opasnosti i pridruženi rizika
Popuniti 1 obrazac za svako radno mesto
potpis Datum kompletiranja
Obrazac popunio
odštampano

Zaštitne mere
su
Broj Opasnost Pridruženi rizik Rang rizika Zaštitne mere primenjene? Datum pregleda

Da Ne

Napomena>

21
 Identifikacija opasnosti

Grupa radnih mesta: Obrazac popunio:..................................potpis Datum popunjavanja

...................................odštampano
Zadatak/aktivnost Opasnost Pridruženi rizik (i Specifične Osobe Da li je rizik:
(referentni refer. br.) okolnosti koje izložene (zaokružiti jedno)
broj) se odnose na riziku  mali
rizik  propis/standard/
 pravilo/vodič
 ostalo

Napomena:

* Može postojati više od jednog rizika pridruženog svakoj opasnosti

** pozvati se na standard za detalje zahtevane akcije

22
 Ocena rizika

Grupa radnih mesta: Obrazac popunio:..................................potpis Datum popunjavanja

...................................odštampano
Zadatak/aktivnost Opasnost Pridruženi Opis rizika Postojeće Verovatnoća Posledice Rang rizika
(ref. br.) rizik ref. br. mere (ako (prema mapi (prema (1-7)
postoje) dole) mapi dole) (prema
mapi dole)

Napomena:

Mapa prioriteta rizika

Posledice
EKSTREMNE VELIKE UMERENE MALE
Verovatnoća – smrt ili trajna – ozbiljne – povrede ili bolesti – povrede ili bolesti koje
onesposobljenost povrede ili koje zahtevaju zahtevaju samo prvu
ozbiljne bolesti povremeni tretman pomoć, bez gubitka radnog
vremena
VRLO VEROVATNO – može
1 2 3 4
se dogoditi često
VEROVATNO – može se
2 3 4 5
dogoditi povremeno
NIJE VEROVATNO – može
3 4 5 6
se dogoditi ali retko
VRLO NEVEROVATNO –
može se dogoditi verovatno 4 5 6 7
neće nikad

23
 Kontrola rizika
Grupa radnih mesta: Obrazac popunio:..................................potpis Datum popunjavanja
...................................odštampano
Rizik ref. br. Rang rizika Mogući izbor mera Izabrane mere i zašto
(iz obrasca 4)

Napomena:

24
 Plan primene kontrole rizika

Grupa radnih mesta: Popunio:

....................................................... ............................................... (potpis)
Zadatak/aktivnost
............................................................... ............................................... (štampano)
Opasnost:
...............................................................
Pridruženi rizik: .................................. Ref. br. opasnosti
Rang rizika: .........................................

Izabrane Predloženi plan primene

mere
kontrole Predložene Zahtevani Odgovorne Predloženi Ako se ne odlaže Primena završena Datum
aktivnosti resursi osobe datum zadatog
primene Razlog Novi Potpis Datum pregleda
datum
1.

2.

3.

4.

Dodatni komentar:

25
 Zadatak provere zaštite od rizika

Grupa radnih mesta: Opasnost: Ref. broj opasnosti:

Zadatak/aktivnost Pridruženi rizik: Rang rizika: Ref. broj rizika

Pridružene aktivnost
Zaštitne mere

Zadati datum provere

Komentar (ako je neophodno)

Tekući datum
Da li su mere primljene Da li mere Postoji li neki
(ako ne vratite se na umanjuju novi problem?
korak 4) izlaganje riziku? (ako da, vratite se
(ako ne, vratite se na korak 3)
na korak 3)

Da

Da

Ne

Da, komentar
Datum uvođenja

Ne, komentar

Ne, komentar
mera

Napomena:

Sledeća provera celog procesa upravljanja rizikom:

26
 Prilog 2: Opasnosti na radnom mestu

Radno okruženje
PRISTUP
odnosi se na adekvatan pristup
ZAGAĐENJE VAZDUHA
odnosi se na nekontaminirani vazduh
OGRANIČEN PROSTOR
KRAJNJE GRANICE TEMPERATURE
uključuje:
- toplota – kontakt sa toplim predmetima
– izlaganje toploti životne sredine
- hladnosća – kontakt sa hladnim predmetima
– izlaganje hladnoći životne sredine
OSVETLENJE
odnosi se na adekvatno osvetljenje
MENTALNI STRES
uključuje:
- rad na berzi
- rad na obezbeđenju
- smenski rad
Energija
STRUJA
uključuje:
- kontakt sa žicama
- kontakt sa visokim naponom
GRAVITACIJA
uključuje:
- padovi, klizanje, posrtanje osobe
- padanje predmeta
KINETIČKA ENERGIJA
uključuje:
- sudaranje predmeta sa delovima tela
- biti pogođen od strane objekata koji se kreću

27
ZRAČENJE (jonizovano i ne-jonizovano)
uključuje:
- ultravioletno (UV) zračenje
- lučno pražnjenje
- infracrveno zračenje
- mikrotalasi
- laseri
VIBRACIJE
uključuje:
- vibracije celog tela
- vibracije delova tela, kao što s ruke
BUKA
uključuje:
- izlaganje pojedinačnom, iznenadnom zvuku
- izlaganje buci u dugom vremenskom intervalu
Ručni radovi
NAPREZANJE TELA
uključuje:
- naprezanje mišića u toku dizanja, nošenja ili spuštanja predmeta
- naprezanje mišića u toku rukovanja predmetima drugačijeg od
navedenog u prethodnoj alineji.
- naprezanje mišića bez držanja predmeta
- ponavljanje pokreta, malog naprezanje mišića
ERGONOMIJA
uključuje:
- umor
- projektovanje radnog mesta (prouzrokovanje stresa prouzrokovanje
grešaka)
Supstance
uključuje:
- kontakte sa hemikalijama ili supstancom
- dugi kontakt sa hemikalijama ili supstancom
- ujedi insekata i pauka
- drugi neočekivani kontakt sa hemikalijom ili supstancom
- požar i eksplozija

28
AEROSOLI
uključuje:
- prašinu, na primer, drvo, azbest, silicijum
- gasovi, na primer, ugljen monoksid
- dim, na primer, metalni dim
- pare, na primer, rastvarači
- magla, na primer, kiseline, rastvarači
KONTAKT SA KOŽOM
uključuje:
- apsorpcija, na primer, pesticida
- nagrizanje, na primer, kiseline, baze
- odmašćivanje, na primer, rastvarači
- fotoosetljivost, na primer, izlaganje sunčevoj svetlosti
- alergija, na primer, nikal, epoksidi
Biološke (mikrobiološke) supstance
uključuje:
- bakterije
- gljivice
- virusi
- paraziti
Postrojenja
MEHANIČKA
uključuje:
- pokretna i fiksirana postrojenja i vozila
- oprema pod naponom, alati
- ručni alat i oprema bez pogona

29
 Prilog 3: obaveza obezbeđivanja zdravlja i
bezbednosti na radu

1.1 Zdravlje i bezbednost na radu

Akt 1995 propisuje obaveze „obezbeđivanje zdravlja i bezbednosti na
radu“ različitim osobama, uključujući:
 poslodavce
 samo-zaposlene
 osobe u kontroli radnih mesta
 glavne izvođače radova
 projektante, proizvođače, uvoznike i dobavljače postrojenja
 montere i instalatere izvesnih postrojenja
 proizvođače, uvoznike i dobavljače supstanci.
Radnici i ostale osobe na radu takođe imaju obaveze (deo 36 Akta) kao
što su:
 „da se pokoravaju instrukcijama o zdravlju i bezbednosti na radu
datim od strane poslodavca i glavnog izvođača radova, ako je
angažovan izvođač;
 za radnike – da koriste ličnu zaštitnu opremu ako je obezbeđena od
strane poslodavca i da su radnici obučeni da je pravilno koriste
 ne postupati svojevoljno ili lakoumno ili ne zloupotrebljavati ono što
je obezbeđeno za zaštitu zdravlja i bezbednost na radnom mestu.
 ne izlagati nikoga svojevoljno riziku na radnom mestu
 ne samo povređivati se namerno“
„Zdravlje i bezbednost na radu su obezbeđeni kada je osoba oslobođena
od:
a) smrti, povreda ili bolesti prouzrokovanim radnim mestom,
aktivnostima ili specifičnim visokim rizikom postrojenja,
b) rizika od smrti, povreda ili bolesti prouzrokovanih radnim mestom,
aktivnostima ili specifičnim visokim rizikom postrojenja.“
(deo 22(1) Akta)

1.2. Upravljanje zdravljem i bezbednošću na radu

Deo 22(1) Akta opisuje procese upravljanja zdravljem i bezbednošću na
radu. Svrha ovog procesa je da vam pomogne u utvrđivanju koje mere da
preduzmete da bi ispunili svoje obaveze u obezbeđivanju zdravlja i
bezbednosti na radu.

30
 „zdravljem i bezbednošću na radu može se upravljati na sledeći način:
a) identifikovanjem opasnosti
b) ocenjivanjem rizika prouzrokovanim prisustvom opasnosti
c) odlučivanjem o merama prevencije ili smanjenja nivo rizika
d) uvođenjem mera zaštite
e) praćenjem i pregledom efikasnosti mera
deo 22(2) Akta

1.3. Upotreba procesa upravljanja rizikom

Svi koji imaju obaveze da koriste proces upravljanja rizikom da dostignu
rezultate definisane njihovom ulogom po Aktu. Ljudi sa različitim ulogama,
zato, koristiće proces na različite načine da bi ispunili obaveze u vezi zdravlja i
bezbednosti.
Na primer, poslodavac je osoba koja zapošljava radnika da radi za njega
ili nju. („radnik je osoba koja obavlja posao, ali nije ugovarač (preduzimač)).
Poslodavac treba da koristi proces upravljanja rizikom da bi razmotrio sve
opasnosti kojima se radnici izlažu za vreme obavljanja rada kod njega. S
obzirom na vez sa osobama koje nisu radnici kod poslodavca, poslodavac
treba da koristi proces da razmotri uticaj svoga posla i na takve osobe.
Ostali imaju mnogo specifičnije dužnosti. Zato, oni treba da primene
proces upravljanja rizikom na opasnosti koje proističu iz aktivnosti prema
takvim dužnostima.
Glavni izvođač radova je osoba postavljena da bude u kontroli terena, ili
ako niko nije imenovan, izvođač radova je vlasnik terena. Jedna od specifičnih
obaveza izvođača radova je obezbeđivanje da su radne aktivnosti bezbedne za
članove javnosti na ili blizu radnog mesta. Zato izvođač radova treba da
primeni proces upravljanja rizikom da dostigne rezultate upravljanja izlaganja
riziku koji je u vezi sa opasnošću na radnom mestu, a koje može uticati na
javnost.
Jedna od specifičnih obaveza projektanta postrojenja je da obezbede da je
postrojenje projektovano da bude bezbedno kada se pravilno koristi. Zato
projektant treba da koristi proces upravljanja rizikom da dostigne rezultat
upravljanja izlaganja riziku koji je u vezi opasnosti koje se mogu pojaviti kad
se postrojenje koristi pravilno.

1.4. Nema automatskog ispunjavanja obaveza

Deo 22(4) Akta ukazuje da praćenje procesa koji je iznet u delu 22(2)
Akta ne znači automatski da ste ispunili svoje obaveze. Ovaj proces je alat koji
vam pomaže da odredite kako da ispunite svoje obaveze.
Da bi koristili proces na ovaj način, proces mora:

31
  biti specifičan za pojedinačne okolnosti na vešem radnom mestu i
vaše aktivnosti,
 dostići nameravane rezultate procesa – to je obezbeđivanje zdravlja i
bezbednosti

1.5. XXXXX
Kao dodatak glavne obaveze obezbeđenja zdravlja i bezbednosti, Akt
„takođe opisuje pojedinačne načine na koje zdravlje i bezbednost moraju biti
obezbeđeni u posebnim okolnostima“ (deo 22(3) Akta). Na primer, za neke
opasnosti, uključujući opasne supstance i buku, postoje specifični zahtevi
prilikom ocene rizika. Postoje takođe specifični zahtevi koji se odnose na
kontrolu izlaganja rizicima koji potiču od opasnosti kao što su, olovo, opasne
supstance i ograničeni prostor.
Propisi
Pojedinačni zahtevi (pomenuti gore) su opisani u propisima o zdravlju i
bezbednosti na poslu. Ako postoji propis o upravljanju izlaganja riziku koji je
u vezi sa opasnošću koju ste identifikovali na radnom mestu, morate da radite
ono što propis kaže da bi ispunili svoje obaveze u vezi rizika. (deo 26(1)
Akta).
Savetodavni standard i industrijska pravila
Akt takođe postavlja način upravljanja zdravljem i bezbednošću, koji nisu
punomoćni. Takvi načini su nađeni u savetodavnim standardima i
industrijskim pravilima. Da ispunite svoje obaveze u ovakvim okolnostima,
morate ili da radite ono što se navodi u savetodavnom standardu ili
industrijskom pravilu ili da usvojite neki način koji obezbeđuje isti nivo zaštite
(deo 26(3) i deo 37 Akta).
Ako ne postoji propis, savetodavni standard ili industrijsko pravilo
Kao dodatak, Akt opisuje kako upravljati izlaganjem riziku ako ne postoji
propis, savetodavni standard, ni industrijsko pravilo. Deo 27 Akta iznosi da
ako navedeni dokumenti ne postoje osoba može izabrati „bilo koji
odgovarajući način“ da ispuni svoje obaveze, takav da obezbeđuje da osoba
preduzima prihvatljive mere predostrožnosti i odgovarajuće napore da ispuni
svoje obaveze“.

32
 Prilog 4: Ocena rizika upotrebom kalkulatora za
ocenu rizika

Metod ocene rizika upotrebom kalkulatora ocene rizika

a) Za svaki rizik:
1. Utvrditi verovatnoću da opasnost izazove povredu ili bolest
2. Utvrditi dužinu izlaganja osobe
3. Moguće posledice
4. Upotrebite kalkulator za ocenu rizika da izračunate rang rizika
b) Korišćenjem ranga rizika razviti listu prioriteta rizika koji zahtevaju akciju

Linija veze

Verovatno ća
Rang rizika
Skoro
Izlaganje
sigurno Moguć e
posledice
Veoma
Veoma Veliki broj Katastrofalne visok rizik
verovatno Veoma retko fatalnih
Mnogostrukoj Visok rizik
Retko fatalne Uništavajuće
Neuobičajeno
ali moguće Neponovljivo Ffatalne Veoma ozbiljne
Povremeno Znatan rizik
Često Ozbiljno
Daleko ranjavanje Ozbiljne
moguće Kontinualno Povremeni Značajne Umeren rizik
tretmani
Pojmljivo ali Merljive
malo verovatno Prva pomoć

Praktično
nemoguće
Prihvatljiv
rizik

Da bi upotrebili kalkulator:
 označite odgovarajuću tačku na skali verovatnoće
 povucite liniju povezujući tačku na skali verovatnoće sa
odgovarajućom tačkom na skali izloženosti
 produžiti do preseka sa linijom veze
 od tačke na liniji veze poući liniju kroz odgovarajuću tačku na skali
mogućih posledica
 produžiti liniju do preseka sa skalom ranga rizika.

33