KANTARION (2)

Hypericum perforatum L.
Familija: Hypericaceae
Narodna imena: kantarion, gospina trava, bogorodična trava, gospin cvet, gospino zelje, žućenica,
zasenica, zvončac, ivanjčica, krvavac, pljuskavica, trava ode poseka
Kantarion je veoma rasprostranjen u Srbiji i to na Tari, Zlatiboru, Kopaoniku, Rtnju, u Vojvodini i
drugim krajevima. Raste u hrastovim i borovim šumama, po livadama i pašnjacima, zapuštenim
terenima. Lekovitost ove biljke je bila poznata od davnina. Ruski autori navode da je korišćen još pre
2.500 godina. Za razliku od naše zemlje gde se kantarion uglavnom sakuplja iz prirode, u zemljama
Zapadne i Centralne Evrope on se proizvodi plantažno, jer prikupljene količine ne mogu da podmire
sve veće potrebe tržišta, a pretpostavlja se da će u budućnosti plantažna proizvodnja kantariona
preovladavati i kod nas.

U našoj zemlji se kantarion uglavnom sakuplja iz prirode

Gajenje
Kantarion nema velike zahteve u pogledu klime i zemljišta. Najveće potrebe za toplotom su u fazi
porasta i cvetanja. Dobro podnosi niske temperature, traži dosta svetlosti, dok za vodom nema velike
potrebe. Uspešno se može gajiti na svim tipovima zemljišta, osim zabarenih, a najveći prinosi postižu
se na plodnim i dubokim zemljištima povoljnih fizičko-hemijskih osobina.
Kantarion se gaji u monokulturi, tako da na istom zemljištu može ostati i do 10 godina. Zasad
kantariona je najbolje zasnivati nakon okopavina, posle kojih je zemljište čisto, bez korova- Zemljište
se obrađuje u jesen i to što dublje, kako bi se mlade biljčice što brže ukorenile i razvile.
Kantarion povoljno reaguje na primenu đubriva. Organsko đubrivo, stajnjak, unosi se u količini 30- 50
t/ha, u jesen pred duboko oranje. Mineralna, kompleksna NPK đubriva, unose se neposredno pred
sadnju, prve godine u količini 300 – 400 kg/ha, a u toku eksploatacije (kasno u jesen ili rano u proleće)
unosi se 150-200 kg/ha NPK.
Kantarion se razmnožava vegetativo (deljenjem starijih bokora) ili generativno (setvom semena). Češće
se razmnožava semenom i to proizvodnjom rasada u hladnim lejama. Setva za rasad obavlja se u toku
maja, u leje ili u redove na dobro pripremljenom zemljištu. Pošto biljke bolje klijaju na svetlu, seme se
ne prekriva slojem zemlje, već se blago pritisne radi uspostavljanja što boljeg kontakta sa zemljišnom
vlagom. U toku leta iznikle biljčice se zalivaju, pleve i prihranjuju. Za setvu 1 m2 potrebno je oko 0,5 g
semena, što daje oko 300 -400 sadnica. Tako je za 1 ha potrebno 150 m2 leja.

Kantarion se sadi u jesen (najčešće) ili u proleće. Biljke se sade po šemi 50-70 x 30-40 cm. Pri ovoj
gustini sadnje obezbeđuje se 35.000 – 50.000 biljaka po hektaru.
Ako se kantarion razmnožava direktnom setvom semena, onda se seje krajem jeseni ili rano u proleće,
vrstačnim sejalicama na rastojanju 50 – 70 cm, pri čemu se seme ne pokriva.
Od mera nege primenjuje se okopavanje, međuredno kultiviranje, prihranjivanje, navodnjavanje (po
potrebi) i odstranjivanje ostataka nadzemnih delova.
Okopava se i kultivira nekoliko puta u toku vegetacije, naročito u prvoj godini, zavisno od stepena
zakorovljenosti. U starim zasadima izvode se 2 – 3 okopavanja. Prihranjivanje se obavlja azotnim
đubrivima u količini 100 – 150 kg/ha KAN-a. Pošto se kod kantariona koristi samo nadzemni deo
dužine 30 cm, ostali deo se uklanja košenjem i odnošenjem ostataka sa parcele. Ostaci se mogu i
usitniti, a potom kultiviranjem izmešati sa zemljom. Zalivanje je najčešće u toku leta kada se javljaju
suše. Ovo je naročito važno posle prvog otkosa, kada se navodnjavanjem stvaraju uslovi za formiranje
drugog otkosa.
Herba se sakuplja čim pojedini cvetovi počnu da odbacuju krunične listiće
Sakupljanje
Herba se sakuplja tokom celog leta, odnosno čim pojedini cvetovi u cvasti, posle oplodnje, počnu da
odbacuju krunične listiće. Vremenski to je od juna do avgusta meseca. U Srbiji ga narod bere obično na
dan 7. jula. Makazama ili srpom odseca se gornja polovina biljke u cvetu, dužine do 20 – 30 cm, vezuje
u snopove i nosi na sušenje. Suši se prirodnim putem na tamnom i promajnom mestu ili u sušnici na
temperaturi 45-50°C. Nakon sušenja odstranjuju se grubi i odrvenjeni delovi stabljike. Suva droga je
svojstvenog mirisa i oporog, nagorkog ukusa.

Suva droga ima specifičan miris

Muller i sar. (1998) ističu da primenom dvofaznog sušenja, (sušenje počinje na temperaturi 40°C, a
nakon određenog vremena se nastavlja na 60°C), ne dolazi do promene sadržaja hipericina, droga
zadržava zelenu boju, a vreme sušenja se smanjuje za oko 50%.
Odnos pri sušenju nadzemnog dela kantariona je 3:1.
U toku prve godine gajenja može se postići prinos od 2.000-3.000 kg/ha herbe, dok stari zasadi daju
3.000-5.000 kg/ha herbe godišnje u oba otkosa.

Za kvalitet droge kantariona propisan je standard JUS E.B3.048

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002