„Koreni“

Dobrica Ćosić

1. Simbolika naslova ogleda se u povezanosti čoveka sa svojim precima, to jest

korenima. Svi junaci obuzeti su problemom naslednika i to je osnovni pokretački
motiv za sva duševna i emotivna previranja koja razvijaju sukob generacija,
društvene, naročito političke sukobe. Ćosić je hteo da pokaže raslojavanje srpskog
sela, gašenje srpskih porodica, evropeizaciju srpskog intelektualca, problem
identifikacije ličnosti i suvišnog čoveka kroz analizu nasleđem iz prošlosti. Ono što
u genima nosimo manisfestovaće se u narednim generacijama kroz različite
pojave koje ne možemo sprečiti, jer su koreni naš duhovni identitet.

2. Vukašinova poseta se razlikuje od prethodnih jer se vraća iz Pariza kao

edukovan i potpuno izmenjen čovek. Njegovo razmišljanje o politici i opštem
pogledu na svet se više ne usaglašava sa očevim. On je za novi duh politike u Srbiji
i zato prelazi preko predrasuda svoga oca. Govori da želi da se oženi ćerkom
oočevog ogorčenog protivnika, ćerkom liberala Tošića.

3. Aćim je za svog sina hteo sve najbolje, poslao ga je da se edukuje kako bi bio
među prvima u Srbiji, da uči i postane najvažniji čovek u vladi. Govorio je sinu da
čak i dok je u evropi ne zaboravi da je Srbin, da se oblači na taj način i ne zaboravi
srpski duh i tradiciju. Aćim je najviše voleo sebe, hteo je da širi svoje korene i da
njegovi sinovi budu najbolji u Srbiji, Đorđe mu čak govori da „voli sinove samo
kao trkačke konje, kad su najbolji i najbrži“. Zbog toga kada mu Vukašin govori da
ne želi više da živi po očevom, on ga tera i raskida njihov odnos.

4. Simka se protivi deljenju imanja, to jest davanju Vukašinu novac nakon što je
bio izbačen iz kuće. Ona je, otkad se uselila, u kući radila kao gazdarica, na svemu
je štedela i nije davala predah u poslu. Neprekidno je radila i o svemu mislila, i sve
iz razloga što dolazi iz siromašne porodice i nije htela tom siromaštvu da se vrati.
Kada bi Vukašinovim odlaskom on „odneo“ i deo imanja, smatrala je da bi i odneo
deo njenog rada i to ju je plašilo.

5. Đorđe je nezadovoljan iz više razloga, u početku zbog toga što ga otac ne voli,
ne obraća pažnju na njega već je stalno okrenut Vukašinu. Drugi razlog jeste to što
je oženjen Simkom već 15 godina ali mu još nije rodila dete. Iz tog razloga je muči
i vređa, bogatstvo koje je sakupio želi da neko nasledi, bez deteta sve što ima mu je
nepotrebno. Ostavlja Simku i odlazi u Beograd, po cele dane i noći ostaje u kafani,
troši novac i spava sa slobodnim ženama u nadi da će mu roditi dete. Njegovo
nezadovoljstvo je pogoršano nakon što jedne noći pijan govori svojoj ženi da treba
da ga prevari i ima dete sa Tolom, jer nakon toga mu ona saopštava da je trudna i
rađa mu sina. Nakon Adamovog rođenja Đorđe počinje da gubi svu nadu, ima
mračne misli i paranoju, misli da ga je Simka stvarno poslušala i rodila tuđe dete.
Sve to ga dovodi do opsesije, počinje noću da posmatra Adama i prati njegov rast,
proverava da li liči na njega. On nastavlja sa svojim unutrašnjim tegobama sve dok
se Simka ne razboli, dok je ležala u krevetu i umirala, poslednji put je potvrdila da
je sin njegov.

6. Simka godinama nije rodila dete, a za to su nju krivili. Bila je zahvaćena

strahom da će je Đorđe oterati i naći mlađu ženu, a ona će morati da se vrati
siromaštvu. Htela je dete sa Đorđetom da osigurala svoje mesto u kući Katića.
Radila je sve da bi imala dete, lečila se, išla u manastir. Nakon posete Vukašina,
Đorđe je optužuje da želi da ih posvađa, i nakon toga dolazi do fizičkog
zlostavljanja. Dok je tuče i on sam jauče nad njenom pomirenošću sa batinama, a
ona shvata da joj je život pust i jadan. U delu se može primetiti da nije samo strah
od gubljenja statusa i položaja razlog njenog trpenja nasilništva, već i njen prkos i
ponos koji joj ne dopušta da opet ode među one kojima je petnaest godina
gazdovala. Zbog toga i odlučuje da ima Toletovo dete, iako je to ne spašava od
daljeg mučenja, mora do kraja života da laže Đorđa da je dete njegovo. A smrt joj
je bio jedini spas i olakšanje od svih muka koje je trpela.