Šta je razlog Ilijine paranoje? Zašto počinje da sumnja u svog podstanara?

Razlog Ilijine paranoje je „bolest“ od koje su bolovali mnogi, i razlog zbog kog su, kao i Ilija, bili
poslati da robijaju na Golom otoku. Glavni junak veruje da je „sve suprotno od onoga što izgleda
da jeste“ i da čovek mora uvek biti budan. Nakon povratka sa Golog otoka on je postao čovek
koji najviše brine o državi i političkom poretku, i kasnije postaje psihički bolestan.
Njegov podstanar bio je pozvan od strane policije na „informativni razgovor“, što on ne razume
jer mu je podstanar običan krojač koji je bio u inostranstvu i sad se vratio. Veruje da je, tokom
boravka u inostranstvu, „radio protiv svoje države“, da je verovatno „neka lopuža i kriminalac“, i
da je njegov gospodski izgled samo maska koja treba da zavara.

Kakav je Ilijin odnos prema članovima porodice (Danica, Sonja, Đura)?

Na početku filma vidimo odnos Ilije prema svojoj ženi Danici, deluje ljuto i grubo, govori joj kako
je više puta rekao da im nije potreban podstanar i sad se ispostavilo da je u pravu i krivi je zbog
toga što im je podstanar „jedan gadan i opasan čovek“ na kojem policija drži oči već duže
vreme. Čak i nakon njegovog ponašanja, njegove paranoje, ona ipak ostaje uz njega i čini sve što
može da mu pomogne.

Sonju je podržavao celog života, finansirao joj je studije i čak i kada je izgubio posao, nakon što
mu je saopštila da je našla posao, on je časti novcem. Ona želi da joj oca odvedu kod doktora na
kontrolu mozga i da ga stave u ludnicu jer veruje da je on lud i da će biti samo gore, ali majka ne
da. Ovde nastaje svađa majke i ćerke oko Ilije, Danica veruje da on čini dobro i ne vidi grešku u
njegovom ponašanju.

Odnos Ilije sa svojim bratom, Đurom, bio je dobar. Pogotovo nakon što ga je uključio u svoj plan
špijuniranja podstanara. Đura mu pomaže u saslušanju osumnjičenih, to jest podstanara i
profesora.

Koja je funkcija radio-spikera?

Funkcija mu je dočaravanje predstave o političkom i društvenom životu u vreme dešavanja ovog

dela, on se čuje u tri navrata, na početku dramskih slika.
Zašto se ova drama žanrovski može odrediti kao tragikomedija?

Delo je napisano tako, da dok čitalac lista stranice, čak i kada je neki ozbiljniji događaj u pitanju,
nađe neku vedriju i smešniju stranu svega toga. Iako je u sceni gde se svađaju ćerka i majka
tema psihičko stanje oca, što bi trebalo biti shvaćeno ozbiljno, ipak nekako neverovatno da žena
može toliko da veruje u svog muža i da ne primeti koliko on zapravo nije sasvim svoj. Tako i
situacija kada podstanara vežu lisicama za fotelju i ispituju ga, nije smešna već tragikomična.

Dodatni zadatak:
2. Piščev odnos prema smrti:
Kad je bio dete, našao se u situaciji gde je bio zarobljen vozeći trotinet, i tada je prvi put video
pogrebni sanduk i čuo razgovor o smrti, mislio je da je to sahrana osobe koja je umrla pre
vremena. Imao je traume nakon tog događaja, rešavao je taj problem godinama. Pokušao je
sebi da odgovori na pitanje „šta je smrt“ i nadošao je na to da se život ne završava, samo
putovanje kroz jedan svet i da postoji drugi svet u kom se nalaze ljudi koje smo izgubili, i da
ćemo tamo izgubiti brigu oko egzistencije.

3. Pozorišta za koja se vezuje stvaralaštvo Dušana Kovačevića:

Atelje 212 i Zvezdara teatar.