Zločin i kazna

1.Glavni junak Raskoljnikov je siromašni student, živi na trošnom tavanu u

Petrogradu, ali je veoma inteligentan, Jednog dana razvio je teoriju po kojoj
izuzetni ljudi imaju prava da počine zločin ukoliko je to za dobrobit čovečanstva.
Kako bi do tančina isplanirao zločin, Raskoljnikov posećuje staricu gde zalaže svoj
sat kako bi dobio novac zauzvrat. Ideja o ubistvu javila se posle prve posete Aljoni
Ivanovnoj. U kafani saznaje da će starica biti sama sledeće večeri I odlučuje se na
zločin. Sutradan nabavlja sekiru i pronalazi predmet koji će založiti kako bi zavarao
Aljonu Ivanovnu. Iste večeri odlazi u njen stan gde je i ubija. Međutim, dok je
preturao po njenoj sobi kako bi pronašao novac, pojavljuje se njena sestra
Lizaveta, i Raskoljnikov je primoran da ubije i nju kako bi prikrio da je on počinio
zločin. Sa teškom mukom uspeva da napusti stan neprimećen.Bio je svestan da će
morati da odgovara za to nekada, iako nije potrošio nikada ništa što je uzeo iz
njenog stana.

2. Ne znam kakvo je mišljenje Nikole Miloševića.

3.Raskoljnikov odaje utisak hladnokrvnog ubice, on je očajan I povređen, nekoliko

dana nije bio dobro, tresla ga je groznica I onesvešćivao se. Savest ga je grizla do
samog kraja zbog Lizavete, nikako zbog Aljone., odnosno dok nije otišao na
odsluženje kazne u zatvor u Sibiru. Međutim, ipak je on negde smatrao da je
njegova kazna već bila život kao takav. I na robiji Raskoljnikov ostaje dosledan
svojoj dvostrukoj ličnosti: nije se pokajao zbog svoga zločina i to što je učinio nije
smatrao zločinom

4. Aljona Ivanovna je bila prepredena starica koja je živela od zelenaštva, nije bila
poštena I veoma je iskorišćavala svoju sestru Lizavetu.

5. Unutrašnji monolozi Raskoljnikova su veoma bitni u delu. Njemu je žao jedino

što je ubio Lizavetu i što Sonja pati i mora da se bavi takvim poslom da bi
prehranila porodicu. Time što je ubio Aljonu smatra da je ljudima učinio uslugu,
misli da je ubio neko zlo i nije mu žao. Lizaveta je bila mirna, staložena I morala je
da sluša Aljonu.

6.Glavne karakteristike u ovom odlomku jesu njegovo dvoumljenje da li da to uradi

ili ne, ipak se odlučuje da će to uraditi. Nije planirao da ubije I Lizavetu, ali je
morao jer bi bila svedok ubistva. Od tada počinju njegovi unutrašnji nemiri I
preispitivanja, sve do samog kraja, kroz ceo roman.

7. Na početku romana se oblikuju psihološke karakteristike glavnog junaka,

siromašnog petrogradskog studenta Raskoljnikova. Njegova psihologija je data
sistemom autorske informacije odnosa sa drugima, samorazotkrivanjem, izjavama,
greškama i snovima. Psiha je osvetljena iz jednog osnovnog fokusa: fenomenom
zločina. Preokupacije, osećanja i ponašanje Raskoljnikova odaju "poniženu i
uvređenu ličnost", od društva i obdarenu od prirode. Lepota, snaga, pamet
pothranjivale su samopouzdanje i ambicije, a beda je stvarala kompleks
inferiornosti i pogađala utoliko teže što je bio darovit. Siromaštvo je izazvalo
izbegavanje susreta sa ljudima. Posle učinjenog zločina zapada u još dublju
duševnu i moralnu krizu. On se sada ne brine samo da ne bude otkriven, već se
bori sa svojim osećanjem otuđenosti, sumnjama, košmarnim snovima, traženjem
rešenja između putokaza koji mu se nude.