СИЛЕ КОЈЕ ДЕЛУЈУ НА ФЛУИД

Посматра се запремина V флуида испуњена масом m.

Ако флуид мирује, на ову масу делује Земљина тежа
и притисне силе околног флуида.

Ако се флуид креће, делују још и силе инерције и

силе трења.

Сила Земљине теже (запреминска сила) делује на

сваки делић флуида у посматраној запремини, а
самим тим и на укупну масу m. Запреминске силе су
последица поља сила у коме се флуид налази, па
се називају још спољашњим силама (силама
поља).
Запреминске силе у Механици флуида се рачунају у
односу на јединицу масе флуида. Ако је f сила која
делује на јединицу масе, онда на елементарну масу dm
делића флуида делује запреминска сила
 
f  dm , f X , Y , Z .

Запремина V флуида поделиће

се на делове 1 и 2.

Деловање површинских сила


Утицај дела 2 на део 1 замењује се малом силом R
која делује на произвољно изабрану површиницу A .

На сваки други део A површи А деловаће нека сила R
при чему ове силе нису међусобно једнаке.
 
Површинска сила може се разложити на компоненту
 N
нормалну на површиницу и на компоненту T која лежи
у равни површинице.
N dN T dT
lim   lim   .
A  0  A dA A  0  A dA
нормални напон смицајни (тангентни) напон

Код флуида од нормалних напона може да постоји само

притисак p (напон на истезање би врло лако раздвојио
делиће флуида).

Притисак се у произвољној тачки М флуида дефинише

као N dN
p  lim
A  0  A
 p  p ( x , y , z ) .
dA
Интензитет елементарне силе притиска dP  p dA .
 
Елементарна сила притиска dP   p dA .

Димензија притиска p  ML1T 2

M, L и T - димензије масе, дужине и времена.

Притисак је изведена физичка величина која се мери

изведеном јединицом Паскал
1 Pa  1 N / m 2 .
Натпритисак или манометарски притисак
pm  p  pa .
Потпритисак или вакуумски притисак
p v  pa  p .
 ОСНОВНА ФИЗИЧКА СВОЈСТВА ФЛУИДА
• Делићи течности су веома покретљиви, довољна је и
сасвим мала сила да их покрене из стања мировања,
односно да изазове кретање једних делића у односу на
друге. Ово се својство течности објашњава малим
међумолекулским силама, за разлику од чврстих тела
код којих су ове силе знатно веће.
• Флуиди поседују физичку особину лаке покретљивости
(течљивости материје).
• У Механици континуума, флуид се дефинише као
непрекидна средина која тече, тј. струји.
• Простор у коме се кретање одвија назива се струјним
пољем.
• Течности не заузимају укупну запремину суда већ, за
разлику од гасова, могу да имају слободну површину.
• Слободна површина - она површина течности изнад
које влада pa. Ако се изнад течности у затвореном суду
налази гас под притиском који се разликује од pa, течност
je одвојена од гаса граничном површином.
 1. Густина флуида, баротропни флуид
Основно физичко својство течности и гасова, тј. флуида
је густина.
За случај да коначна запремина V флуида садржи
коначну масу m, онда je средња густина
m
s  ,
V
и представља масу флуида садржану у јединици
запремине. У случају хомогеног радног тела претходним
количником је одређена његова стварна густина.
У циљу одређивања расподеле густине у посматраној
запремини V флуида, дефинише се густина у
произвољној тачки М.

Дефинисање густине
флуида
Ако се уочи мала маса m , која испуњава одговарајућу
малу али коначну запремину V , при чему је уочена
маса флуида окупљена око тачке М, онда количник
m
s  ,
V
одређује средњу густину флуида у посматраној
запремини.
Ако замислимо да се запремина смањује и да тежи
нули, али тако да тачка М остаје стално у смањеној
запремини, онда се као резултат граничног процеса
добија густина флуида у посматраној тачки М
m dm
  lim  .
V  0  V dV
На овај начин се дефинише густина флуида у свим
осталим тачкама посматране непрекидне запремине V,
чиме је одређена расподела саме густине
   ( x , y, z , t ) .
Димензија густине   ML3.
Елементарна – сасвим мала маса dm непрекидно
распоређеног флуида
dm   dV  const.
Густина  и одговарајућа елементарна запремина dV
мењају се у току времена, али њихов међусобни
производ мора бити константан.

У случају флуида за који је    0  const .

следи да и запремина dV мора бити постојана. Међутим,
услед велике покретљивости, делићи ће мењати свој
првобитни облик, тј. у току кретања ће се деформисати.
   ( p, T ) , БАРОКЛИНИ ФЛУИД

   (p), БАРОТРОПАН ФЛУИД

За изотермску промену стања гаса важи Бојл-Мариотов
закон
p p0
  const . , при T = const.
 0

Примењује се и за идеалне и за реалне гасове при

релативно мањим притисцима.
0
  p  const.  p   (p) .
p0
Карактеристична једначина општег облика
n
p 
   .
p 0  0 
За n =  следи карактеристична једначина адијабатске
промене стања.
 2. Стишљивост флуида
Стишљивост је својство течности и гасова које се
манифестује у виду промене запремине под дејством
спољашњих (нормалних) површинских сила.

Ако се због пораста притиска за dp, првобитна

запремина флуида смањи за dV, тада релативна
промена запремине dV / V срачуната по јединици
промене притиска

 dV
s ,
V dp

представља коефицијент стишљивости.

Знак минус долази због тога што порасту притиска
одговара смањење запремине.
Реципрочна вредност коефицијента стишљивости
назива се модулом стишљивости
 V dp или  .
dp

dV d
Стишљивост течности опада са порастом температуре
и притиска, па коефицијент и модул стишљивости
течности зависе од притиска и температуре.
У већини практичних случајева стишљивост воде може
да се занемари.
Пример На температури од 10C, потребан је пораст
притиска од 203 bar да би се остварило смањење
запремине воде за 1%.
За мање промене притиска, промена запремине воде је
незнатна. Тада и густина воде не зависи од притиска,
па се може сматрати да је
 1  const .
 3. Унутрашње трење
• Неке течности покретљивије су од других.
• При кретању делићи течности се међусобно тару,
пошто сила која настаје у току кретања утиче на кретање
на разне начине код разних течности.
• Својство флуида да при кретању пружају отпор релати-
вном померању својих делића назива се унутрашњим
трењем или вискозношћу (лат. viscum – лепљивост).
• Сила трења, као последица вискозности флуида,
доводи до претварања једног дела струјне енергије
флуида у топлотну.
• При кретању реалних флуида губи се један део
струјне енергије која се мора континуално надокна-
ђивати, да би се кретање одржало.
 Кретање течности преко равне плоче

• Кретање је слојевито
• Путање свих делића флуида су праволинијске и
међусобно паралелне.
• Пројекције брзине флуида у било којој тачки М:
vx  v  0 v  v( y) .
• Делићи флуида лепе се за плочу. Тада успоравају
кретање следећег слоја флуида.
Флуид у произвољној тачки М, на растојању y од
површине плоче, има брзину

v x  v.
Сасвим блиској тачки М1 припада брзина v+dv.

Однос dv / dy представља релативну промену брзине v

по јединици нормале y на плочи и карактерише
величину клизања течности у датој тачки (градијент
брзине)
Њутн је 1687. год. поставио хипотезу о унутрашњем
трењу у флуиду према којој напон трења зависи од
врсте флуида и вредности промене брзине.
Аналитички израз ове зависности је
dv

dy
Исак Њутн (1643-1727) је поставио
темеље механике као науке, која се по
њему и назива Њутнова механика.

Њутн је у механику увео диференцијални

и интегрални рачун.

Isaac Newton
 - коефицијент динамичке вискозности

Димензија   ML1T 1.

Јединица за мерење вискозности Ns / m 2  Pa  s .

Из практичних разлога уводи појам кинематичке

вискозности која представља количник динамичке
вискозности и густине флуида

 .

Димензија   L2T 1.
• Утицај притиска на динамичку вискозност гаса
незнатан је за разлику од утицаја на кинематичку
вискозност.
• Температура битно утиче на динамичку вискозност
флуида. Порастом температуре вискозност течности
опада, док вискозност гасова расте.
• Динамичка вискозност гасова на одговарајућој
температури се израчунава помоћу Сатерлендовог
обрасца:
T0  C0
32
 T
   . C 0 – константа Сатерленда
 0  T0  T  C0

• Код гасова, за температуре између -20С и 500С,

може да се користи и приближни образац
m
 T
   ,
 0  T0 
m  0,76 за ваздух.
• Вискозност течности одређује се експерименталним
путем помоћу вискозиметра. Најчешће се користи
Енглеров вискозиметар. За прерачунавање вискозности
из степена Енглера у SI јединице користи се Убелодеов
образац
 0,0631  4
   0,0731  E    10 , m / s .
2
 E 
 4. Топлота и њен утицај на друге величине
Тела под утицајем топлоте мењају физичко стање.
Запремина тела у великој мери зависи од његове
температуре.
Под утицајем топлоте течност мења своју запремину а
тиме и густину. За течности важи закон
V  V0  1  ( t  t 0 ) 

V и V0 - запремине исте масе течности на температурама,

 - коефицијент (топлотног) запреминског ширења
За мање температурске интервале може се сматрати
константним. За воду   0,00044  C 1.

Како се запремине односе на исту масу m течности,

добија се 0

1  ( t  t 0 )

 ,  0 - густине течности на температурама t и t0 .

За мање температурске интервале карактеристична
једначина гласи    const . 0

За идеални гас једначина стања гласи p  RT ,

p, N / m 2 – апсолутни притисак гаса,

T, K – апсолутна температура,
R , J / kgK – гасна константа идеалног гаса.
За тачније прорачуне за ваздух се користи једначина
p  ZRT
Z(p, T ) – коефицијент компресибилности (фактор
суперстишљивости).
Ако је гас топлотно изолован од околине тада се његово
стање мења по адијабати чија је једначина

p   
   , за ваздух   1,408 .
p0  0 
 ПОЈАМ САВРШЕНОГ ФЛУИДА
• Флуид који не поседује својство вискозности.

• Флуид у коме нема трења за време кретања називамо

савршеним (невискозним).

• У природи нема савршених флуида.

• Када је сила трења у флуиду врло мала тада се

решења добијена за савршени флуид могу употребити
и за реални.

• Увођењем појма савршени флуид олакшано је

решавање великог броја случајева кретања флуида.
 ОСТАЛА СВОЈСТВА ФЛУИДА
• У Механици флуида се сматра да је флуид хомоген и
изотропан, тј. да су нпр. физичка својства сваког, па
и најмањег дела течности, иста у целом простору који
течност заузима и то у свим правцима.

• Течности поседују способност апсорбовања и

растварања гасова који су у додиру са течношћу.
Издвајање гасова и испаравање течности може да
доведе до нежељених последица.

• При пројектовању, нпр. инсталација за воду потребно

је да се води рачуна и о корозији цевовода услед
физичког стања воде, запрљаности унутрашњих
површина цевовода, о присуству растворених соли и
других примеса које су скоро увек присутне у води.