Б иблиотека

• СЛУЧАЈ *
[4]

Уредник
Гојко Тешић

Главни и одговорни уредник

Миличко Мијовић

Уметничка опрема
Тоде Рапаић
 Л аза К остић

ДНЕВНИК
&

ИШЧЕКИВАНО
И ДОЧЕКАНО
(ЛИСТОВИ УСПОМЕНА)

Приреређивач, превод
и поговор
Милан Кашанин

Народна књига / Алфа

Београд 2000.
ДНЕВНИК
 ДНЕВНИК

Лаза Косшић за радним сшолом

 ДНЕВНИК

1903. II

Искушење

Недеља. 11. октобра. - Посматрам профил

њеног брата Г., који седи поред мене. Тај профил
ме сећа Њеног и чини ме тужним, јер знам да Ње
више нема. Одједном, преко пута од мене, седе
Њена млађа сестра, слична Њој, врло млада, ско-
ро још свежија, још дивнија него што је Она била
кад сам је срео у њеном дворцу на обали Дунава,
после мога одласка са Ц. (1891, јула-августа). Г.
јој препоручује као младожењу једног кандидата
из Ч. и, пошто Она оклева, он се позива на мене.
„Дакле, драги Лазо шта ви велите на то?” пита ме
Она. А ја, сасвим равнодушан: „0, Ч. је лепа ва-
рош”. - Пробудим се.
Елем, Она није никад имала млађу сестру. При-
ближно се поновила сцена између Ње, с њеном
мајком, и мене, у парку дворца, пре катастрофе.
Али зашто млађа сестра? То је, очевидно, Њена
замисао, творевина њена. Мислим да ме је хтела
ставити на пробу, износећи преда ме личност
потпуно сличну Њој, личност исту и по роду, фи-
зички још привлачнију него Она, само без Њене
душе, - знао сам, нажалост, и сувише добро, да то
7
није Она, опет по њеној сугестији, бесумње, - да
ме искуша. Зна Она све што се догађа у мени. Не-
го, ваљда, да ужива у кушању, да се забави тим
призором. Чврсто сам се држао. Та уска блискост,
то удвајање Њено, није ме збунило: оно ме је учи-
нило још више тужним, чак и у сну.
Но каква је то, при свему томе, оштроумна за-
мисао! И како се никад није поновила, откако је
Она добра да ми се појави!

Петак, 23. октобра. - Види! Зар ће Она сад

почети да је сањам, а да не учини ништа више. а
да се не појави? Јутрос ме је ставила у парк у Ч.,
некад тако красан, а сад тако жалостан. Шетају-
ћи се с мојим тужним сећањима по пропланку, за-
чух славуја где пева, али тако весело, да постадох
још тужнији, тако тужан да подигох руке к небу.
ка Њој, зовући: „Масћ аиГ! Масћ аиЛ”1 На то се
онесвестим и осетим како ми душа оставља тело
и лети - ка Њој. Али.Јао, пробудим се, после крат-
ког епилога једног од најбаналнијих снова.
Колико се сећам, то је први пут што сам чуо, у
сну, да пева славуј. Није ли то, уосталом, последи-
ца вести, коју сам синоћ чуо, да ће свадба њеног
брата Г. бити 19. идућег октобра и да ће се млади
пар настанити у дворцу у Ч.?

1Погледај! Погледај! (нем.)

 1904.

Јануар, 20-21. - Моја слава! - О, мила, мила!

Како да. пре но што стигнем к Теби, постанем за-
служан те божанске доброте, те љубави која ме
чини најтужнијим и најсрећнијим међу смртници-
ма, те љубави чисте, без љубоморе ни слабости,
узвишеног сна песника, последњег виђења про-
рока?
Овај пут - да ли зато да овенчаш моју јадну ма-
лу Славу, мога Светог Јована Крститеља у пусти-
њи. или да ме наградиш што сам испунио своју
највећу жељу, да ставим икону у гробницу мога
пријатеља Б. Т., јер је ово прва моја Слава после
подизања његова маузолеја, - тек, овај пут си са-
ма себе превазишла. После два месеца одсутно-
сти, јавила си ми се четири пута у једном сну!
Почела си да се показујеш остарела, збрчкана,
много више изборана него што би била данас.
Твоје боре, нарочито око очију, увећане осмехом.
Седећи међу женама, ниси ме ни погледала.
Друга сцена. - Сјајна од младости и лепоте, ви-
ше плава но што си била, златасто плава, готово
прозрачна, гледала си ме оним погледом пуним
жеље, обећања и преданости, оним погледом ко-
ји храбри, зове, скоро провоцира, погледом ко-
јим си ме гледала на овом свету свега једном, у
тренутку који се памти целу вечност, кад .си ме
гледала мислећи да Те не видим. О, тај несамртни
поглед! Тај непресушни извор жеља, које је судба
9
осудила да остану незасићене на овоме свету! - А
онда, нагињући се к мени, Ти ми рече: „Хоћу, ал!
не много!” - И већ да пођем за Тобом кад нас ра-
стави твој брат Ђ.
Трећа сцена. - Ти с твојим сестрама као у не-
кој великој продавници осветљеној а §шгпо. Ја
шетам плочником с Твојим „рођаком” Дан. Ман.
Кад Те спазисмо пролазећи испред великих вра-
та продавнице, он ми рече: „Видела нас је”. Био
сам врло задовољан.
Четврта сцена. - Удала си се за некога. Леже-
ћи на кревету, али обучена, читаш књигу. Прила-
зим ти с главе, нагињем се над Тобом, да Ти пока-
жем колико Те волим; али Ти, чим ме опази, по-
кри лице.

Прекид. Д ухови (понедељак 30. и уторак 31.

маја). Благодатна киша, у недељу, спасла је око-
лину од последица двомесечне суше, па сам легао
са две наде да ћу видети Њу. Ништа, баш ништа.
Та суша у пољима поклапа се с постом моје душе.
Од 1. маја она се узјогунила да ми се не појави.
Чудновато. За време мог бављења у Крушедолу,
чуо сам од старог А. Бојића, који је скоро педе-
сет година водио дневник - боље рећи ноћник -
својих снова, да је свагда кад је сањао покојника
падала киша. Констатовао сам, у истину. да је ки-
шно време погодније да ми се појави Она, али ми
се јављала и у лепо време. Ипак, не сећам се да је
игда замислила такву прилику као ову, ове ноћи:
10
добру, јаку кишу после тако дуге суше. Међутим,
овај пут. не само што се уопште није појавила, не-
го ми се наругала, откривајући ми на свиреп и ра-
финован начин да се одсад - или само овај пут?
- морам задовољити не заменицама, као што их је
двапут слала, него другим, потпуно различитим
личностима. - Ево два, три сна. Понедељак ују-
тро. Био сам у једном од њихових двораца, чини
ми се у Кулпину, али сам срео онде само Њену се-
стру О. са две њене ћерке. О. је блистала од здрав-
ља и била млађа но што сам је икад видео. То је
све.

Уторак. Како се јутрос са мном поиграла! Да

видите. Био сам сам с једном старом милосницом,
умрлом пре две године, коју сам волео само чул-
но, али је нисам „злоупотребљавао”, коју сам без
икаквог узбуђења видео где се удаје за другога и
о којој скоро и не мислим четрдесет година. Елем,
ја се одједном заљубим у ту мумију, у ту остаро-
тину, која је узела негдашњи облик, обучена у
чулну хаљину од црвеног и црног велура. Како је
лежала, ја је узмем у наручје и обаспем пољупци-
ма њен пуначки врат, говорећи јој о „мојој” и „на-
шој’’ љубави, којој нема равне и коју ћу обесмрти-
ти у мојој трагедији „Макс. Црн”., прерађену из-
ричито у ту сврху. Не престајући говорити, гур-
нух своју руку под њену сукњу, али је приступ био
затворен панталонама, дебелим и без рупе. Тада
она учини покрет и показа ми тражени циљ сво-
11
јом црном тканином. Ја узех своје „копље” у ру-
ку, приближих га нишану и - пробудих се. Мој
петлић се добро дигао. - И за цело време тога
гнусног сна, нисам ниједном на Њу помислио, као
да није никад постојала! То је, дакле, сасвим Њен
ударац, Њено „масло”. Шта је хтела рећи тим чуд-
ним „подметањем”? Да ли је можда хтела показа-
ти Своју одвратност за тако позну ћуд мога јад-
ног „петлића”? Ама не, јер је једном допустила
тој будали да се ,дигне” на Њу, не на Њено тело,
него на оно што је сад Она. Било је то 1896, пре
моје апокалипсе, пре шкрипања пода од Њених
корака, у соби у партеру, у којој је сад мој бербе-
рин, први знак којим ми је навестила своје посто-
јање на оном свету, и што је допустила да то и мо-
ја жена чује, да не би могло бити никакве сумње
у то. - Елем, једног јутра, нешто мало пре тог ве-
ликог откровења, Она ми се јавила у сну као оп-
раштајући се са мном на железничкој станици у
Новом Саду. После кратке љубавне изјаве, ми се
страсно загрлисмо и - ја се пробудим. Мој петлић
се дигао као да ми је 20 година. Сетим се онда да
Она никад, док је била жива, није такав утисак
произвела на тога скота, мада сам је, више пута.
притискао на груди, али само кад бисмо играли.
Сигурно зато што сам је исто толико поштовао
колшссттам је волео. А сада! Како је то тужно!
Најстрашнија астрална трагедија спола!

8. јула (појутарје Ивања-дне). - Јутрос је допу-

стила Своме оцу да ми се јави у сну. Било је то
12
уочи свадбе њеног брата Г., и Лаз. ми је дао неко-
лико фишека златника. Међући их у џеп, хтео сам
му рећи да има ћерку коју сам волео и коју непре-
стано волим вечном и бескрајном љубављу. Али
нисам рекао ништа, и био сам врло жалостан.

22. јула Врућина и суша на вршку. - 0 , тако ма-

ло: само црте Њене. Била је то као Њена сестра О.,
али сасвим Њеног лика, сјајна од лепоте и младо-
сти, толико да се нисам могао уздржати да се не
дотакнем Њене браде, али с поштовањем, скоро
са страхом. Она се задовољила да ме мирно гле-
да. Био сам задовољан: главно је да мисли на ме!

9. септембра. - Сутрадан по Скупштини у Ц.

- После толико чекања, најзад Она. Врло остаре-
ла, много старија него што би сада била, - као да
јој је близу 50, - сасвим збрчканог, набораног ли-
ца. Али то је само удвојило моју нежност. Седела
је до мене, и ја нисам могао да се наљубим Њене
миле руке. Напослетку устанемо. Хтео сам да је
привучем к себи, али се Она бранила, извијајући
се у пасу. - могао сам да спустим само још један
врео пољубац на Њену руку. Наборано лице, то
је пандан великој руменој лутки у првом „иску-
шењу”.

1905.

Ђурђевдан (Њена слава, слава Њене породице).

- Била је у Тителу, са Својом мајком. „Да буде
13
поред мене”, рекох у себи; јер сам и ја био онде.
више са станом но у пролазу. Био сам од Ње узај-
мио - од Ње! - 15 форинти, да платим таксу за
адвокатски испит који сам мислио да сутрадан
полажем. Плативши таксу и примивши призна-
ницу, предомислим се. Нисам хтео више на испит
и пођем да јој то рекнем, сигуран да ће тиме Она
бити задовољна. У исто време хтео сам да јој ка-
жем колико је волим, што сам јасно доказао тиме
што сам се оженио ради тога да је ослободим, да
јој дам прилику да нађе младог човека који би је
могао учинити срећном за целог Њеног живота,
да јој покажем целу лиру моје трагедије. сву моју
нечувену жртву. Како ће Она бити задовољна и
како ће ме наградити за моју незаинтересованост.
какав ће то бити пример врлине! (Пун тих мисли,
ишао сам једном закрченом улицом и наишао на
неки велики предмет који ми је препречио пут.
Тај предмет се помаче; био је то велики неки во,
препотопских димензија, сасвим бео, који учини
неколико корачаји, да ме пропусти да прођем). -
Замислите - да је за све то време Она била жива,
да сам ја био ожењен - без жене - и да се то де-
шавало у Тителу, у коме, откако сам био биран за
посланика пре тридесет година, стопе своје ни-
сам метнуо, и видећете да је то Њено дело. - Све
се то догађало - у сну најмање два дана - за мога
малог накнадног јутарњег спавања - између два
пуцња из прангије у славу кермеса цркве Св. Ђор-
ђа у мом суседству.
14
 23. маја. - Око Ње, без Ње. - Говорио сам о
Њој с Њеном мајком. Мисле да је удаду. Нисам
смео да кажем отворено да би то била моја смрт,
- јер ја сам био ожењен, - али сам ставио сву сво-
ју душу у своје очи да ме мати разуме колико ја
Њу волим и да и Она мене воли, тако да ме је нај-
зад разумела и одговорила погледом да саучеству-
је са мном. - Пробудим се, да поново заспим по-
сле неколико секунада. Стари Ђокица дође да ми
каже да Она неће да обуче свечано одело. То је
овај пут било све.

Спасовдан (X. Хунгарија, 330). - Разговарао

сам с мојим ујаком Павлом, - мојим другим оцем,
више него оцем, мојим добротвором, чуваром
моје ране младости, умрлим 1864, - који је с ту-
гом говорио како је забринут за моју будућност.
,Не бој се, мој мили, мој слатки ујаче. Ја имам ве-
реницу која је умрла, али ме чека на ономе све-
ту!” - То је овај пут све. А онда, после три дана,
у истом хотелу:

11. јуна. Она, врло елегантна, сјајна од лепоте

и здравља, забавља се с Мушом, који је, извршив-
ши самоубиство, умро две године пре Ње, с чове-
ком десет година старијим од мене, једним од нај-
ружнијих људи које сам познавао, личношћу са-
вршено неинтересантном, нарочито за Њу. И ето,
Она је имала пуно бриге и услужности за тог чо-
века, а ни речи, чак ни погледа једног за мене. Љу-
15
боморан, дограбим јој руку и узмем сисати Њен
прст који ми је препустила, - чини ми се да је то
био домали на Њеној левој руии, - док је Она на-
ставила да ћаска с Мушом. Кад сам пустио прст.
био еам задовољнији од сисанчета кога је подо-
јила мајка.

1 (14) јуна. - Опет Она! Је ли то због овог ки-

шовитог времена? Седео сам за столом преко пу-
та Ње. Гледала ме је погледом који ме је сећао
онога који ми је, некад, одао Њену љубав и учи-
нио ме најсрећнијим међу смртницима, да ме по-
сле изнури најсвирепијом љубавном дилемом.
Али то сад није био поглед кришом, већ искоса,
кад јој се чинило да сам забављен на другој стра-
ни. Онај поглед који ју је одао ухватио сам слу-
чајно, изненадним окретањем главе. Али овај сад.
то је био поглед лицем у лице, изблиза. мада је сто
био широк, поглед који је изазивао. обећавао. по-
глед све ватренији, који ми је откривао сва небе-
ска уживања која ме чекају код Ње. - Буди мирна,
мила душо! Само три године имаш да чекаш, па и
то, ако ми је врач тачно прорекао. - Тога дана, од
2-3 после подне, била је олуја и пљуштала киша.

1907.

23. августа. - Чудноват сан, необјашњив. -

Моја жена, - не моја садашња жена, него нека
млада личност од 20-30 година. - врло шик. смеђа.
16
за коју сам знао да сам је одавно занемарио, што
је и природно уосталом, пошто се обукла у црн
костим XVI или XVII века, више мушки, с мачем
о врату, спремала се да изађе. „Ти излазиш?” упи-
там је. опоменувши се своје неправичности. ,Д а ”.
„Немој, молим те, да изађеш још мало!” Загрлим
је око паса и, видећи како је чврсто и скулпторски
савршена. пољубим је неколико пута. „Како смо
глупи!” рече она, пристајући да остане, и ја се
пробудим. - То није била моја права жена, али,
нажалост. то није била ни Она, иако је умрла от-
прилике у тим годинама које је имала моја жена
коју сам сањао. Стога бележим тај чудновати сан
на овом посебном листићу.

7. септембра (Митровдан). - Прва слава мога

покојнога пријатеља патријарха Георгија Бран-
ковића, после Његове смрти.
Седим као у некој католичкој цркви, у првој
клупи, потпуно сам, према великој олтарској сли-
ци, са огромним фигурама, међу којима једна не-
достаје, као истргнута из целине. Одједном, ви-
дим како прође поред мене једна жена, одевена
као еванђеоске жене и велика као планина. Пола-
ко се приближавала к слици и заузела празно ме-
сто. Била је то Магдалена, по моме утиску. Кад
је слика, на таЈ начин, била попуњена, зачух људ-
ски глас. који ме је, из дубине слике, питао шта
знам о постанку и значењу те слике. Како нисам
знао ништа. славна испитна комисија је изгледа-
17
ла врло незадовољна. На то осетим да ме обузи-
ма и прожима неко више биђе, груди ми се раши-
рише да пукну, и осетим сасвим јасно да је Она
сишла да ми узме душу. Био сам на врхунцу не-
беске среће и већ угледах рај, - са Њом, - када се
пробудих.
Надам се да је то била генерална проба моје
агоније.
Р. б. За живота патријарха Георгија имао сам
обичај да сваку његову славу проведем код њега,
у његовом дворцу у Карловцима. Ако су његове
молитве можда придонеле силаску моје миле Ду-
ше, да будем награђен за моју оданост, то је више
но да ме се сетио у свом тестаменту, и ја му захва-
љујем од свег срца.

13. новембра. - Она, са Својом мајком и још

свеједно с којом женом, седи у салону. Била је ди-
вна, сјајна од младости и свежине. „Сандић је”, ре-
че, „леп човек, сигурно”. А ја, мало љубоморан:
„Некад је био, али сувише никад, ни пре педесет
година. Уосталом, он је старији од мене, он је у
годинама вашег оца”. „Свеједно”, одврати Она,
„леп је то човек”. - Елем, Она вероватно никад
није видела тог човека, старог глупана који годи-
нама не излази и не прима. Ни ја одавно нисам
мислио о њему, и увек случајно. Откуд јој само
дође та чудна идеја?

25. новембра. - У разговору с Њеним двема

сестрама - и још с једним пријатељем свеједно с
18
којим, - намислих да им поверим суштину моје
тајне. „Знате за мене Ј1... није сасвим мртва”. Гле-
дали су ме као да ништа не разумеју. Ја наставих:
„Јест, Она долази да ме види, у сну. Али кад ми
се јави Она, то није сан као други. То баш Она бу-
де ту, Она удеси сан, Она уђе у моју памет, моју
душу, за минут један, и изиђе из ње са сном”. Ви-
девши равнодушна лица мојих слушалаца, ућутим.

1908.

2. фебруара. - Најзад, Она, у свој пуноћи Сво-

је вечности, са свим чарима Свог земаљског би-
ћа. У великој некој соби, која не личи ни на једну
нашу данашњу собу, лежи моја жена на дивану,
окренута к зиду. Она, лепа и озарена, набубрелих
груди као у двадесет година, разговара са мном.
„Она је у двадесет деветој години”, каже ми Она,
говорећи о не знам којој пријатељици или рођа-
ци. Занимљиво. Она је умрла у својој двадесет
шестој, и сада би била у тридесет деветој години.
Манија да се човек прави млађим постоји ли дак-
ле и на оном свету? Ја је узех око паса и загрлих је
са заносом неколико пута. Између два пољупца,
упитах је: „Разумеш ли сада зашто сам се оже-
нио?” Хтедох додати: „Од превелике љубави, да
ме се ослободиш, да би могла изабрати младог
човека способнијег да ти пружи земаљске радо-
сти”. - Гледала ме је погледом пуним разумева-
ња и нежности и, опет између два пољупца, упи-
19
та ме: „Али сад”, па показа очима на моју жену.
„шта да се ради?” „О, ништа зато. развешћу се”.
„А онда”, хтео сам додати, „она је одвише добра
да би ме хтела спречити да будем најсрећнији ме-
ђу смртницима”. - Али се пробудим.
Изјутра, угледах кровове покривене снегом, ко-
га није било скоро целе зиме и који је продужио
да пада целог дана.Слично време је увек нај-
погодније да наше драге душе уђу у наше снове.
Било је то уочи мог одласка у Беч са женом. У
овдашњој католичкој цркви је Слава Девице, -
слава и Њена, вечне девице!

1. маја. - Дворац у Чебу, иако конструкција

дворца и распоред парка нимало не личи на да-
нашњи дворац. Много света. Припрема се свеча-
ност. Помишљам да би Она могла бити ту. Изла-
зећи из собе, нађем се с Њоме лице у лице, где из-
лази на друга врата у истом тренутку кад и ја. Би-
ла је у свем сјају своје лепоте. „А, то сте ви, драги
рече Она сасвим равнодушним гласом, пру-
жајући ми немарно руку. Дохватих ту драгу руку
са заносом и, стискајући је између две своје руке,
загледам се у најдубљи бездан Њених очију, тру-
дећи се да унесем у тај поглед вечност и бескрај-
ност, свемоћ своје љубави, али сам могао само да
зајецам: „Ели, о Ели!” - Она се не показа нимало
узбуђена мојом нежношћу и, не гледајући ме ви-
ше, удаљи се. - Друга сцена: У парку, изаслани-
ци једне холандске регименте - смешнога ли сна!
20
- којој је Она учинила краљевски поклон, сврста-
вају се да је дочекају. На њено приближавање свет
паде у занос. Једна сиромашна жена развеза пане-
гирик глорификујући велику добротворку реги-
менте. Потом Она, са својим сестрама и својом
породицом. прође поред мене и не приметивши
ме. - Овај пут, никакве сличности са живом. Тан-
ка девојчица кестењаве, подсечене и глатке косе.
Ни њене сестре нимало налик. Али је то Она би-
ла, знао сам добро.
Шта би то збиља могло значити? После толи-
ког дугог одсуства такав свиреп повратак!

13. јуна (Уочи Духова). - Снови без великог уз-

буђења, у којима су ми се јавили неколики покој-
ници. Мој отац, још млад, - не би му се дало ви-
ше од педесет година, иако је умро у седамдесет
шестој, - прилази да ми нешто каже. Кад је стао
до мене. приметим само да је мањи од мене. То је
било све. - У последњем сну, мислио сам о Њој.
Враћајући се с неколико пријатеља и рођака од
Ње. неко рече да Она неће умрети, - не умире се
двапут. - и да јој је боље. Хтедох викнути целом
свету да ћу радо дати живот ако је то може спа-
сти. али сам ћутао - да не одам своју љубав. Ок-
ренувши се, угледам као неку другу терасу од ка-
мена. У мојој мисли, требало је да то буде њена
болесничка постеља и поверовах да ћу је видети
опружену испод покривача, али је тај покривач
личио више на надгробну плочу. Душа ми је гр-
цала од Ње.
21
 Трећи данД уова (16/У1), пред зору.2
Пок. Симо код мене. Као стоји на столици, па
није већи од мене, иако му је горње тело обично.
Ја га обухватио левом руком, а он нешто говори и
све спомиње „савест”, како је све највише савест.
- И милост, рекох ја, и милост (љубав).
- Но да, ал’ савест, савест.
Па онда, гледајући некуда на више: „Крст је
највиши симбол, њега су признавали и поштова-
ли и мухамедовци”.
Ја погледам куд он гледа, гледа, па видим пода-
леко на висини неки филигран крст, угасит.
У то он леже на сто, а ја му говорим:
- Немој, чадо моје, још одлазити”. Па, опипав-
ши му босе ноге: „Како су ти ноге хладне”. У то се
он све више збегава [?] и најпосле остаде од ње-
га као само један бео пршњак памучан, плетен,
испровлачен белом свилом, као у деце.
Ја опипам тај пршњак да видим да је то на ја-
ви, не у сну. У то се изгуби и тај пршњак, а њега
је било већ пре престало. На томе месту остадо-
ше на столу само неке мрве као од печатног во-
ска. У мисли да је у тим мрвама Сима, ја их ста-
нем згртати и - пробудим се.

2 Од „Трећи дан Дуова” до „пробудим се" - на српском.

22
 1908.

3. августа Нови Сад

(у хотелу Њеног оца)
Она ме воли! - Она ме воли дакле непрестано!
Среће ли моје! Дивног ли изгледа, дивних ли на-
да за вечност!
Вече, у једном њиховом дворцу. Није јој добро
и лежи на дивану. Тужи се да нема доста крви (Ти-
фусна грозница, од које је умрла, није ли то бо-
лест крви?). Мршава, танушна, види се да је боле-
сна. Треба ми да прођем кроз собу у којој Она
спава са Својом мајком да дођем до Ње. Седнем
на диван, преко пута од Ње, поред панталона за
које сам мислио да су Њене и са заносом их загр-
лим. Одједном осетим где ме неко нагло пољуби
и да се нечија уста припише на моје усне. Она је то
била. Крик задовољства који је шикљао из мога
срца није могао да изиђе из мене, јер Она није
престала да прождире моја уста. Напрегнем се ма-
ло, да се не угушим, али се уверим да се наше ус-
не не одлепљују, - била је то веза која везује два
близанца. Најзад ме Она пусти да дахнем и ја за-
кликћем од заноса: „О, душо моја, душо, слатка
моја душо!”3 Она се повуче на свој диван и упита
ме с фином дозом ироније да ли још мислим да
узмем „удовицу из Панчева”. (Никад ми та варош

„0, душо моја, душо, слатка моја душо!” - на српском.

23
на памет није пала). - „Ма, не”, кажем. „није то
удовица, девојка је то, стара девојка. Али сада,
могу ли припасти некој другој, за целу вечност!”
- Кад сам се пробудио, чинило ми се да још осе-
ћам похотљиву опекотину Њених усана и тешко
ми било да схватим да је то само обећање са оно-
га света. О, али какво обећање! Нема земаљског
блага које вреди тог обећања у сну. Ниједно непо-
кретно имање није тако осигурано као тај дивни
одблесак, тај небески поздрав са оне стране
гроба.

ПИР

1908, 20. августа (Св. Стефан, католички; по-

јутарје православног Преображења).4 Седимо за
столом, у парку, у Чебу. Она, преко пута од мене,
лево мој стари пријатељ, Њен отац, Ј1. Д., десно
Њена мати. Дивна је била: идеална и апетитна у
исто време. То је флирт, Боже драги, то је флирт!
Сто је мали, па не можемо да се дотичемо, него са
задовољством да се гутамо погледом. Њена мати
то примети, па се узнемири, али се ми не обазире-
мо. Ручак готов - нисмо га скоро ни такли. - Она
устаде и оде да нешто у дворцу види. То ми омо-
гући да констатујем да јој је тоалета доста једно-
ставна. Коса пала на рамена покривена кошу-

4У рук. - 1еп<1етат с!е 1а Тгап5К§игаиоп, ог1ћ. - појутар-

је Преображења.

24
љом, изгужвана сукња, то је све. Кад се вратила,
стари одоше. Ја је тад загрлим једном руком око
ласа, а другом узех да јој пипам груди. „Ништа ја
ту немам”, рече ми Она, не бранећи се. На то се ја
осмехнух. „Али, овде, ево мога блага!” викнух. И
гурнух своју руку између Њених ногу, не дижући
ој при том сукњу. Како је сукња била танка, ја
лохватим Њену слатку брескву, која напуни мој
длан својим сочним девичанством. Тад извадих
свог петлића, спремног и укрућеног. Али га Она
узе у руку и поче га гледати и испитивати. „Ти си
то знала?” упитах је. Она учини главом ,д а ”. У
теорији, то је било појмљиво. „И ти ниси никад
мислила на други?” наваљивао сам. „Не”, рече Он
одлучно, „не. Ја сам за тебе оставила сву своју
љубав, до најситнијих њених уживања”. У том се
сетим да је умрла и, стежући је на своје груди, упи-
там: „Па кад ме волиш, зашто ме не задржиш? За-
држи ме крај себе!” Она се ражалости и не одгово-
ри ништа. „Знам”, наставих, ,да то није у твојој
моћи. Но да ли бар можеш знати кад ће то бити?
Реци, кад ћу бити с тобом да те никад не оста-
вим?” Она спусти главу на прса и не рече ништа.
- Пробудим се. Али не, не пробудим се. То јест, не
пробудим се у реални, „садашњи” живот, него у
други сан. Нашао сам се, само у кошуљи, у некој
улици; ишао сам кући да легнем. Било је рано из-
јутра, тек што је свитало. Сећао сам се, у томе дру-
гом сну, сасвим јасно првог сна, који сам замиш-
љао да сам га сањао спавајући у кафани, седећи,
25
главе наслоњене на руку, после вечере. Журио сам
кући, да ме не грди отац (умро 1877!). Пошто сам.
на железничкој станици, изменио неколико рав-
нодушних речи са једним књижаром, пробудим се
из тог другог сна.
После скоро тринаест година загробног живо-
та, ово је било први пут да Она себи допусти да
ступи у тако интимне односе са мном. Зато је и
окружила тај значајни сан другим. сасвим обич-
ним сном, који је имао само да послужи као за-
вој, као кутија за драгоцени адиђар.

1908,18/5. септембра. - Шетам се ја на неком

брегу, а ту је Сима Матавуљ - као још није умро.
Кад год погледам с брега, а он као све виши. Ује-
данпут ми се учини, као да је и много старији, а
доле по равници, људи долазе тако мали као не-
ке бубе. Ал’ брег није био од камена, него од не-
ке жуте песковите земље; а ја идем ка [две речи не-
читке], а стрмен и с лева и с десна. У то ми дође
несвест, гледајући доле, те, да не бих посрнуо, лег-
нем доле наузнак, а на мене Сима потрбушке, али
мало ниже, тако да му је глава била допирала до
мојих груди. Али како је рт био узан, стане ми се
глава спуштати низа стрмен: ја бацим доле пали-
цу - моју обичну шетаћу, са клинцима - и чујем
како падајући удара у брег, а ја помислим да ћу
сад и ја моћи лакше сићи са висине држећи се за
траву, иако је била врло ретка и очевидно не би
поднела човека. Како ми се глава све више спу-
26
штала, те се и труп већ за њом поводио, викнем
Сими: ,Држи ме да не паднем!” Он ме ухвати
оберучке. повуче ме горе и намести ме лепо како
сам хтео. На то се пробудим."

1909.

19. јуна. - Лежала је у постељи, али није била

оолесна. Само боја лица је била Њена: нимало
није личила на себе. Али је то Она била. Легнем
ло ње и узмем да је љубим. Али моје усне нису
могле да додирну Њене, тако јој је брада била
Злизу носа. После успем да прилепим своја уста
на Њена, осећајући огромно задовољство. - Не-
успео први покушај, није ли то алузија на први ко-
рак девојачки? - Један детаљ. Лежећи поред Ње
нисам нимало осећао Њено тело, видео сам само
Њено лице и осећао само усне Њене.

10. јула. - Одавно је нисам видео. Повукла се

у мали павиљон новосадске „променаде”, на ду-
навској обали, с неким од својих. Пронела се вест
да је одбегла с неким младим чиновником, пошта-
ром, или неким агентом. Био сам сатрвен. Пођем
у Њен павиљон. Не нађем је. Смркавало се, те лег-
нем на клупу, да проспавам. На то неко уђе. По-

' Од 1908, 18/5. септембра” до „На то се пробудим” - на

српском.

27
годио сам. „Јесте ли то Ви, Л...?” упитам је. .Јест.
ја сам”, промуца Она. Узмем је за мишицу. Учини
ми се мало млитава. Устанем и загрлим је. Она ми
се препусти. - Друга сцена: Пратећи свога прија-
теља и свога лекара др Радивоја Сим..., саопштим
му да ћу се ускоро оженити Л... „Има већ више
од десет година како то намеравам”. - ,Десет го-
дина? Па што си чекао тако дуго?” - „Велика раз-
лика у годинама ме је спречавала. Али ми је сад
свега доста, не могу више издржати”. - Док сам
то сањао, није ми ни на памет долазило да имам
живу жену.
Вечером је киша потоком лила, све до поноћи.

20. август (Беч, Санаторијум „Лев”). - Одлу-

чио сам се. Рекао сам Њеном брату Г. да је доста
чекања скоро двадесет година, да Она неће да за
другог пође, него само за мене, и да ја, не чекају-
ћи више, хоћу да се женим Њоме. Он се сагласио.
- Није ми у сну ни на памет пало да сам ожењен.
- Истога дана, око подне, на Медицинском фа-
култету у Бечу, саоцштено ми је да мојој сиротој
жени нема лека. - „Неће можда живети дуже од
грдине дана?” упитао сам на Интерној. - „О, мој
пријатељу! неколико месеци само”. Знао сам! Па
кад помислим да морам присуствовати агонији
најбоље жене на свету! Не треба њу жалити, већ
мене.6

6 Додано оловком: „заблежено 25. августа у Сомбору”.

28
 3. септембра. - Поново сам заспао јутрос у 10
сати и ево шта сам сањао. Врађајући се вечером
кући нешто раније но обично, сретнем једног мла-
дића за кога сам знао да је Њен брат, али ни Ђо-
ка, ни Гедеон, него старији брат, који никад није
постојао и није имао ниједну црту породичну. За-
чуди се кад ме види да се тако рано враћам. Из-
виним се и повучем се у своју собу. Тек онда при-
метим да сам у њиховој кући, као гост. Чујем и не-
ке гласове из салона и где је неко зове: „Ленка!”7
Дакле ту је. Ја у собу, а неко за мном. Она! ,Д о-
ђите”, рече „чекају вас”. - Чекали су ме за вечеру.
Учиним се да се чудим што је Она овде и повичем:
..Ели, ви овде?” Узмем јој руку и обаспем пољуп-
цима. Тоалета јој је била врло елегантна, с поди-
гнутим светлим оковратником, врло брижљиво
очешљана, али приметих боре, нарочито крај очи-
ју. Да је жива, тако би сад по прилици изгледала,
јер би имала у новембру 40 - четрдесет година!
Нисам престајао да јој љубим руку - и она је била
мршава, та мила рука - и непрестано понављао:
.,Ели! Ох, Ели!” - и гледао је из свег срца. Она ме
је разумела, али се увредила. „Мислила сам”, ре-
че хладним и увређеним тоном. „Не уображавај-
те тако нешто, молим вас!” - Пробудим се.

22. октобра. - Већ жест недеља ми не долази у

сну - опростите! -збогдуге, бескрајне агоније мо-

„Ленка” - на српском.

29
Лаза Косшић
Ленка Дунђерска
је жене; устручава се, неће да стане између моје
жалости и бола. Али, да ми докаже ваљда, да ни-
шта не може спречити Њену вољу, дошла ми је
јутрос са свом Својом нежношћу, у којој је шкрта
на оном свету исто као што је била за живота. Ево
чињеница:
Пробудио сам се јутрос за тренутак у 8 с. и чуо
гласове у соби моје жене. Дошла болничарка да
је опере. Поново заспим. Као „помирио” сам се са
својом женом и споразумео се да се ускоро венча-
мо. - Завеса. - Код Ње. Тужи се матери на препре-
ке које се стављају Њеној вољи. Стара - много
млађа у сну - пориче да неће да јој да пуну слобо-
ду. Ја прилазим к Њој, узимам је за руку, па око па-
са... Она мало диже главу, ја јој прво љубим грло,
а онда покривам пољупцима цело лице. „Мила”,
кажем, „кад?” (тј. наша свадба). - „Опет ништа
ове зиме”. - „Целе зиме? Ма, зашто? Због девоја-
чке спреме, због веначне хаљине? Па све то може
бити готово за три месеца”. - „Не знаш ти то”. -
Онда се сетим да сам већ обећао гђици Ј. П., мо-
јој жени, да ћу је узети, и био сам мало збуњен -
но не много - помишљу да треба да повучем сво-
је обећање.
Чим се пробудих, зачух где лекари дају инјек-
цију мојој жени на самрти!...
Не знам зашто сам Њој одобрио три месеца за
шивење хаљине. Али ми се чини да ми је сад први
пут говорила „ти”.

32
 1909.

У понедељак, октобра 25, у 10 с. и 10 м. увече,

моја жена Јулијана - Јулча - идеал хришћанске
лоброте и резигнације, издахнула је после скоро
три месеца ужасне агоније.

(Превео М. К.)

33
ИШЧЕКИВАНО
И ДОЧЕКАНО
Л И С ТО В И У С П О М ЕН А
 ИШЧЕКИВАНО И ДОЧЕКАНО

Листови успомена

Није увек пријатно кад се почне бити интере-

:антан. То неки пут вреди и за мање народе у од-
носу према великим. Особито су тиме од јесенас
погођени Срби. Умало што због њих није рат из-
оио. Можда не особито велик рат, али рат врло
значајан по обиму и последицама. Сад је све про-
шло. Није међутим искључено да српско питање
пре или после опет заинтересује широку јавност,
иако, свакако, у другом облику. Великом кругу
читалаца Немачког прегледа' стога неће ваљда
бити нежељени, ни после темпераментних излага-
ња мога старог пријатеља д-ра Владана Ђорђеви-
ћа, неколики лични утисци и доживљаји.
А ргороз д-ра Владана.2Чини ми се да је он ста-
вио себи у нарочит задатак да, не само пред срп-

1 Оеи(..чсће Кеуие (нап. прев.)

2 У Србији се људи зову обично по имену. Чак је и име-
ник народних посланика поређан по именима. Навика је
продрла и у Црну Гору. Кад сам био онде, мене су звали,
не само Црногорци, него и страни дипломати, Мг. 1лго,
или просто, Лазо, па и кнез Никола - буди нам милостив.
Стога се и др Владан мора свидети немачком читаоцу,
егзотично име је за то јемац.

37
ском, него и пред великом немачком јавношћу.
нашироко изнесе списак грехова Русије пред ње-
ним малим и сиромашним српским рођацима.
Не може се порицати да је тај списак пре непот-
пун него претеран, нарочито кад се у њега унесу
и грешна пропуштања руске дипломатије. За њу
српске ствари припадају тзв. Азијском одељењу,
Срби су за руско Министарство иностраних по-
слова исто тако Азијати као нпр. Авганистанци.
За образоване Србе је то, наравно, врло неприја-
тно, неки пут и револтантно. Али је то само ствар
форме. Главно је да су Срби онде несумњиво за-
постављени, нарочито у поређењу с Бугарима.
Српски русофили покушавају да се теше да је та
појава пролазна, јер потиче од садашње владе,
али је народ, тј. главнина патриотске националне
интелигенције руске, склон Србима.
Кад је реч о руској интелигенцији, у овом слу-
чају се може говорити само о словенској стран-
ци, која је скоро увек у контакту са утицајним
круговима, иако је међу националистима у ма-
њини.
Један од најугледнијих вођа, сад већ Нестор те
групе, јесте универзитетски професор, критичар
и славист Владимир Ивановић Ламански. Ја сам
се с њим познавао још шездесетих година, кад сам
га пратио по српским манастирима у Фрушкој
Гори, у којима је претраживао библиотеке и ар-
хиве. Кад сам потом - од августа 1880. до јануара
1881. - ја био секретар Српског посланства и сћаг-
38
§е сГа<Мге$5:. у Петрограду, имао сам чешће при-
лике да по неколико сати ћаскам с Владимиром
Ивановићем поред самовара. Обично смо прича-
ли о политици и књижевности. Једне вечери, до-
ђе опет на ред окупација Босне. Нисам никад по-
кушавао да бацим за то одговорност на Русију,
-ер сам тада и сам био у Берлину и видео да није
могло бити другачије. Сада сам чак покушао да
укажем на њену добру страну и доказујем да би
то могла бити благодат за Словене у Аустрији.
Ламански се зажари.
- Имате потпуно право, - рече. - Ја чак мислим
да не само што не би шкодило, већ би врло кори-
сно и потребно било кад би Аустрија окупирала
и Србију.
- Србију?
- Јест, Србију. Наравно, само за неку годину.
- Озбиљно мислите? Побогу, а што?
У свом тадашњем службеном положају мислио
сам да ми је дужност да се чиним више зачуђен не-
го што бих иначе био.
- Врло проста ствар, изусти мирно мој прија-
гељ. - Само тако би Срби осетили и видели шта
значи за један словенски народ кад њиме госпо-
дари Аустрија.
- Знамо ми то и без тога, за то нам не треба
експеримент окупације.

' Отправник послова (фр ).

39
 - Јест, знате ви аустријски Срби, али они пре-
ко још не верују.
- Па и они су једно време били под Аустријом.
- Ех, оно мало принца Еугена је одавно забо-
рављено. А онда, тад су то били ослободиоци од
турског јарма. Али сад, после једног столећа сло-
боде и независности, сад би требало да окусите
аустријску културу.
- Па добро, окренух ја. - Ако тад не бисмо
пропали, заиста би још могло нешто да буде од
нас.
Штета што нисам и даље опонирао, чуо бих и
других ствари.
Чак и поред мојих разочаравајућих искустава
на Берлинском конгресу, ове речи, из ових уста.
утукле су, да не кажем, уништиле и остатак мојих
руских илузија. Али сам брзо дошао к себи: се1а
т е гепс1к геуеиг4. Док сам испијао чај и мењао ци-
гарету, ускрсавали су у мени заносни снови који
су уљуљкивали и обузимали моју машту о хаци-
луку на Московску словенску изложбу.5

4 То ме је навело на размишљање (фр.).

5 Баш тако словенска није била. Пољаци не само што су
се држали по страни него су, канда, хтели да против ње про-
тестују париским атентатом на Александра II. Дабоме, у тај
чудни протест су били више умешани руски нихилисти не-
го пољски националисти. Уосталом, опет један пример сло-
венске слоге, са наличја. Ни Бугара није било. Није још би-
ло Бугарске; ни књижевне, ни културне.

40
 Било је то 1867, кад сам, враћајући се с Пари-
ске изложбе, - чија је рјесе с1е ге5151апсе6био вели-
ки, сиви. символични Крупов топ, - наишао у Бе-
чу на гомилу пријатеља и познаника.
- Шта се десило? - упитао сам, не слутећи ни-
шта рђаво.
- Чудног ли питања! Сви идемо у Москву, на
Етнографску изложбу. Хоћеш ли и ти?
- Ја? Зар ви не знате да сам ја скоро два месе-
ца провео у Паризу? Једва ми је остало новаца да
стигнем до куће.
- Не брини - уверавао ме Владан Ђорђевић
(мислим да је то био он, у сваком случају он је био
с1е 1а ђапсЈе7). Све је §гаћб\ пут, боравак и 1е геб1е.9
Иди само до Рајевског!
Прота Рајевски је био неакредитовани посла-
ник словенофила, који су тад били на кормилу. Он
ме је уверавао да ћу свуда бити примљен као
„гост”, да ћу све моћи посматрати и у свему узе-
ти учешћа - на свој рачун; његов буџет је исцрпен.
Послао сам кући телеграм, добио обратном пош-
том нешто новаца и похитао на Северну станицу.
Иако су ми у Варшави саопштили да ћу и ја бити
сматран за госта, потрошио сам у Москви више

6 Главна атракција (фр.).

Из те рупе (фр.).
8 Бесплатно.
9 Остало (фр.).

41
него у Паризу. Највише је одлазило на огромне
напојнице, преко десет рубаља на дан.
Прво изненађење на путу беху огромне гомиле
лањског снега, између којих је, одмах после Вар-
шаве, хуктао брзи воз. А још пре неки дан сам ви-
део где се људи купају у Рајни. Кад су ми се после
два дана осмехнула петроградска позлаћена ку-
бета, снега већ скоро није било. Да ли га је отопи-
ло лето које се приближавало, или сунце словен-
ског братства?
Први дани су били највише посвећени разгле-
дању знаменитосги. Већина гостију се дивила Иса-
ковој саборној цркви с њеним иконостасом од ма-
лахита и велелепним стубовима од лазулита. Ме-
не су више интересовале Брјуловљеве фреске. Осо-
бито ме је привлачила Пропаст Помпеја од овог
мајстора, у Ермитажу, јер сам кратко време пре
тога био превео Булверове ТНе 1а$1<1ау$ ојРотре1™
Разуме се, свако вече је била негде нека свеча-
ност. Врхунац тих свечаности означио је величан-
ствен пријем код кнеза Кушељова-Безборотка, у
његовом сјајном дворцу на Невском проспекту, ко-
ји је сазидао чувени министар Јекатерине II. По-
сле представе, на којој се давала трагедија Иван
Грозни од Толстоја, - не од Лава Николајевића; и
тадашњи министар просвете био је један Толстој,
- кренули смо сви заједно у гостољубиви дворац,

10 Последњи дани Помиеје (енгл.).

42
који је био вилински осветљен и, упркос северног
лета без ноћи, надалеко сијао. Свуд златом изве-
зене униформе. У колу госпођа, које су блистале
у драгом камењу, царевала је млада домаћица.
Кирка ретке лепоте. Кад ме је, сутрадан, у мојој
поклонсгвеној посети, пољубила у оба образа, био
сам најсрећнији младић на свету, не примећујући
да она исту церемонију понавља са сваким мла-
дићем, - друштво се састојало већином од младих
људи испод тридесет година. И друге најотмени-
је госпође нам беху милостиве. Били смо управо
еп уо§ие,п - за госпође из аристократског круга
била је ствар доброг тона, патриотска дужност да
бар једног госта привије уза се. Скоро свако је
стајао под заштитом неке грофице или кнегиње.
Мени је била додељена једна кнегиња Оболенска,
лепа као уписана седамнаестогодишња девојка,
очаравајуће љупкости. Стало ме је непојмљивих
мука и душевних патњи да тај пролазни флерт не
узмем озбиљно. - Ту нас је чекала и представа у
позоришној дворани у дворцу. Певачи и певачи-
це из Царске опере певали су уломке руских и
словенских композитора. Могло се слушати и, у
исти мах, користити се бифеом, у коме су служе-
на освежавајућа пића, у првом реду најбољи фран-
цуски шампањ, који се пио са селтерском водом.
Потом смо прешли у зимску башту. Сумњам да

" Свуда тражени (фр.).

43
икоји краљевски дворац може бити сјајнији. Шиб-
ље и велико дрвеће из целог света, свакојаки во-
доскоци, рибњаци, потоци, водопади, стење, пе-
ћине, све осветљено као у по дана. Ништа није би-
ло заборављено да обмана буде потпуна; чак су
и шарене птичице летеле тамо-амо и цвркутале на
гранама. Тек што сам се повратио од првог ути-
ска тог рајског кутка, кад узеше и анђели да пе-
вају. Из једне сенице јекну весела козачка песма,
на што из једне пећине одговори народна тужаљ-
ка, као крик осуђених грешника и лепих грешни-
ца из пакла, кад његов финале, који је умирао >
понизности, прекиде с високих стена хор анђела.
наговештавајући опроштај. Напослетку сва три
хора сјединише се у радосном сазвучју, као загр-
љај љубавника после пољупца.
Певачи су били све сами синци Украјине, са
оним гласовним богатством које је Славјански-
Апрењев знао после онако срећно искористити у
светски познатом хору.
Кнез - или гроф, више не знам тачно - Куше-
љов-Безборотко био је и прослављени мепена ру-
ске књижевности, која је тад била упућена на то
више него данас. Кад сам се, после тринаест годи-
на, распитивао у Ламанског како је нашем Ам-
фитриону и кад бих му могао отићи на подворе-
ње, он жалосно обори главу.
- А што? - одмахну он руком. То је тако давно
било.
- Јамачно. Знам да је он моје име и лице задр-
жао у сећању једва за који тренутак. Али осећам
44
мор&тау дужност да му учиним подворење у име
свих тадашњих московских хаџија.
- Болестан је и живи повучено.
- Хришћанска је дужност походити болесне.
- А онда, он већ одавно није имућан као некад,
он није више богат човек.
- Побогу, шта се десило?
Мало по мало, па дознадох да је пропао. Безу-
мно картање је за неколико година довело мно-
гоструког милионера готово до просјачког шта-
па. Убрзо потом, како ми рекоше, умро је, без ху-
ке и буке, оставивши за собом сиромашну удови-
цу, али, што је још жалосније, не оставивши ни-
какве поуке људима из свог друштва. После не-
ких десет, петнаест година, изгубио је један царев
крилни ађутант, како јавише све новине, за неде-
љу дана, све своје имање, неких седам милиона
рубаља. Кад је Александар III то дочуо, пониш-
тио је „срећну игру”, забранио добитнику да при-
ми добитак и протерао обојицу далеко у степе.
Тако је „московска тиранија” каткад човечнија
од недисциплиноване слободе.
Наредне вечери је опет била гала-представа, у
позоришту у Летњем врту. Пролазио сам поред
царева павиљона, кад изађе један генерал из од-
бора за дочек и позва ме да уђем. Већ сам знао да
је унутра велики кнез Константин. Уведоше ме у
салон, и ја ступих у групу гостију, чије представ-
љање је било баш при крају. Велики кнез је пред-
стављао своју породицу. „Моја жена”, па онда,
45
показујући опет руком на један млади пар: „Моја
ћерка и мој зет, краљ Грчке”. „Зито!”12 викну не-
ко између нас. Високи младић, иза лепе невесте,
поклони се: „Евхаристо!”13
За време представе - неког потпурија - био сам
у ложи управо преко пута од краљевских младе-
наца. Сад сам их могао сасвим тачно посматрати.
Она је била лепа и сва набрекла од здравља и
младости, „слатка као мед”, што рекле Бечлије,
речју а сгоциег.14 В одили су жив разговор. Мла-
дожења се непрестано примицао, сагињао и усп-
рављао, и стално имао да поправи нешто на ха-
љини своје невесте, за коју се чинило да га одби-
ја руком. Могао сам тачно пратити та пролегоме-
на у свадбу у Атини, јер је ограда била решетка-
ста. Одједном, невеста се затури и зарумени као
ватра. Богами, очито је то било штипање, додуше
нимало дворско, али исконско, право, класично
штипање. У томе штипању се налазила сва будућ-
ност нове германске династије на класичном, ан-
тичком замљишту.
Тако смо на све могуће начине били припрем-
љени за најважнији догађај, с1ои1;>целог хаџилука,
за пријем код цара. Уочи нашег одласка у Мос-
кву, искупили смо се пре подне у Царском Селу.

12 Живео! (грч.).
13 Хвала! (грч.).
14 Као слика (фр.).
15 Главна атракција (фр.).

46
Пошто смо обишли парк и разгледали дворац,
где је нарочито дивљење изазвао,јантарни каби-
нет” (кабинет од ћилибара), а мене више занимала
гимнастичка сала за царске кнезове, где сам про-
вежбао на својој справи, били смо позвани у белу
дворану. Тек што смо се поређали у полукругу,
кад уђе цар у пратњи царице и јединице ћерке Ма-
рије, тада шипарице од једва четрнаест година.
Застао је пред средином нашег лука, баш преко
пута од мене. Да је био леп човек, то зна цео свет.
Једну једину ману сам му запазио док је говорио:
неки предњи зуби су му били малко кварни. Ина-
че је био узор наочитог човека. Звучним гласом
и срдачним изразом је изговорио знамените речи:
- Поздрављам вас, рођена словенска браћо, на
рођеном словенском тлу. Желим да вам пријатно
буде у Петрограду, а нарочито у Москви.
То је била круна свега. Сви ми, бар ми младе
усијане главе, имали смо узвишено осећање да у
свим нашим националним хтењима и тежњама,
за сваким од нас, стоји цела руска армија, у пуној
ратној спреми и спремна за борбу. Једна српска
пословица каже: Царска се не пориче. Он је и ни-
је порекао, јадни Александар Николајевић. Ње-
гова царска реч му је налагала да уђе у рат за
„словенску браћу”. Али ни ослобођење мужика,
ни рат за ослобођење балканских Словена, упра-
во Бугара, није могло отклонити од њега убила-
чку руку.
Он је сутрадан отпутовао у Париз, ми у Мос-
кву. Кад је после неколико дана стигла у Москву
47
вест о неуспелом атентату, сви су устали на Пољ-
ске. Срећа што међу нама није било ниједног По-
љака, иначе бисмо доживели сасвим „братске”
ствари. Али је Александра требало да убије, не са-
мо словенска, него баш права руска рука, што је
утолико забавније, јер он није учинио добро По-
љацима, него руском народу. Недостајао је још
само Бугарин у бомбашком клубу, па да хармо-
нија буде потпуна. Додуше, та глупост није неки
руски монопол. Чини се да је то од Аристида људ-
ски обичај. Само што је модерна бомба огроман
напредак према античком црепићу.
Наравно, свечаности су се ређале непрекидно,
једна за другом. Био сам на свима, осим у Тројиц-
кој Лаври, једном од најбогатијих московских ма-
настира. Два имућна трговца прве гилде позвала
су тог дана мене и једног мога пријатеља да им
будемо гости. Радосни што ћемо једанпут побећи
од службеног програма, пристали смо. Баш смо
хтели да изађемо с нашим домаћинима, кад нас
срете градоначелник, кнез Шчербатов. Трговци
скидоше капе и дубоко се поклонише, али се он
набусито обрецну: „Шта радите ви овде?” Они
промуцаше неколико речи, као да хоће да га моле
за опроштење, али се ја умешах:
- Молим вас, т о п рппсе,16 ослобите нас данас
од програма. Обећали смо овим пријатељима да
ћемо данашњи дан провести с њима.

16 Кнеже (фр.).

48
 „Глава Москве" одговори да нас он не може
приморати да се проводимо на његов начин, и по-
пусти. После смо чули да су наши трговци мно-
гоструки милионари, али да су раније били робо-
ви. Зато се кнез и могао онако набусито на њих
обрецнути, и отуд њихова урођена понизност.
Провели смо се врло пријатно, и кад су нам дру-
ги причали о баснословној ризници у Тројицкој
Лаври. где су се ,дијаманти и бисери лопатом
згртали, као жито”, нисмо се имали зашта кајати,
јер смо. после великог Орлова у Ермитажу, били
сити и пресити драгога камења.
А ргороз робова. Кад су нас даме московског
племства гостиле у вили фон Визиновој, стара
кнегиња Галицина ме је ухватила у замку. Увера-
вао сам је да смо просто опијени величанственим
дочеком који нам је приређен у Русији.
- 0 ,- извињавала се она, - чинимо збиља све
што можемо. Али да сте нам дошли пре десет го-
дина, сасвим друкчије бисмо вас погостили. Овако
вас морамо замолити да будете задовољни оним
што вам моћемо сад пружити.
- Пре десет година? Како то?
- Моп Ојеи,1' тад смо још имали робове. Сад
смо грдно происпропадали. Ви сте из Аустрије,
зар не?
- Да, из Угарске.

1 Забога (фр.).

49
 - Е, онда ћете знати шта то значи, јер ни ви ви-
ше немате робова.
Морао сам се силити да се гласно не насмејем,
и одговорих околишно:
- О, већ од 1848.
Добра кнегиња би јамачно остала неутешна
кад би знала да се тако срдачно разговара с не-
ким чији преци нису никад имали робова.
Иако нам је био приређен пријем и на универ-
зитету, нисмо имали прилике да ступимо у додир
са студентима. Школска омладина као да нас је
намерно избегавала, вероватно због службеног
карактера свих тих приредаба. Студенти су већ
онда били, ако не баш социјалисти и нихилисти,
а оно скроз опозиционари. Стога сам се пријатно
изненадио кад ми се једног јутра пријавио сту-
дент који је хтео са мном да говори. Не погледав-
ши ни визиткарту, пустих га да одмах уђе. Био је
то леп, висок, витак младић од неких двадесет го-
дина, нимало московског типа.
- Хтео сам вас, рече, поздравити, јер сам чуо да
сте песник, а песник мора бити и добар патриот.
- Дабоме. Радујем се што се могу упознати с
таквим симпатичним представником руске омла-
дине.
- Нисам ја Рус, - рече мој посетилац сухо, као
да се брани.
-Т ако !
- Ја сам Србин.
- Заиста. - И почех му се обраћати српски.
- Нажалост, ја не знам српски, али сам Србин.
50
 - Чудновато. Вас су, ваљда као дете донели у
Русију.
- Ја сам из Јекатеринославске губерније.
- А, из Нове Србије, где су ваши преци из Аус-
трије основали колонију. Али то је било пре више
од једног века. Сад сте ви већ сви Руси.
- Не, ја нећу да будем Рус. Кад не бих био Ср-
бин, све бих радије био, само не „Москаљ”. Нема-
те појма како ми је мрзак тај наметљиви сој!
Погледах на визиткарту и прочитах презиме:
Лалош. Свакако, прастаро српско име. Рекох му
да имам познаника и сродника који се тако зову.
Он ме загрли, озарен од радости.
- Молим вас, реците им да хоћу да научим срп-
ски и да им дођем.
Није извршио своју намеру. Да ли је после не-
колико година био можда међу руским добровољ-
цима у српско-турском рату, нисам дознао. Било
би врло занимљиво потражити разлог његове та-
ко необичне мржње на Русе, али се нисам распи-
тивао. Хтео сам да понесем само пријатне утиске.
Штета. Тај специјалитет је сигурно већ изумро.
Пре него што довршим ову главу, још једна па-
ралипомена.
Из Петрограда смо начинили и излет у Петер-
хоф и Кронштат. Петерхоф нисам разгледао. Бо-
јао сам се да не може издржати поређење са Вер-
сајем, и његовим §гапЉ еаих,18 којима сам се кра-

18 Водоскоцима (фр.).

51
гко време пре тога дивио. Али сам Кронштат раз-
гледао. Поморска лука се битно не разликује од
цругих таквих грађевина. Кад смо разгледали им-
позантна гранитна утврђења која штите ушће Не-
ве и дивили се њиховој као огледало углачаној
оплати, један инжињерски официр напомену да
то има више естетску но војничку вредност, јер се
тада такви радови могу извести много јевтиније
и ефикасније. У ратној луци тад беше нешто вре-
дно за гледање. Била је онде усидрена мала фло-
та монитора коју су Сједињене Америчке Држа-
ве дале као приде уз 36 милиона франака за које
им је Русија уступила Аљаску. То се догодило не-
колико недеља пред наш долазак.
Мало пре нашег одласка из Москве, кратак пре-
дах у разонодама искористили смо за сијесту у
мојој соби, кад упаде пријатељ П. и замаха нови-
нама:
- Скандал! - викну узрујано.
- Шта се десило?
- Ако ви мислите да су уверавања о братској
љубави од којих су нам уши заглухнуле истинска
и права, тад сте у грдној заблуди. Све је то лаж и
обмана, бацање песка у очи.
- Како то?
- Ви знате да су мало пре нас овде били Аме-
риканци, после продаје Аљаске. Е, случајно су ми
дошле до руке новине у којима је описан дочек
Американаца. Све као с нама. Ниједан поздрав,
ниједну свечану изјаву, ниједан загрљај, ниједан
стисак руку. ниједну реч ми нисмо чули и осетили
у којој Јенки већ нису уживали.
- Па шта? - упита зачуђено један стари сена-
тор српски.
- Шта? То је бар јасно. Зар ми нисмо руски пле-
менски рођаци? Ако јесмо, како да они туђине
Американце воле колико и нас?
- Боже мој, воле их. И у женидби је ретко оно-
лико љубави колико се каже, па ни колико човек
осећа, или мисли да осећа. Поготово је то тако у
политици. А треба бити и праведан. Ми тражи-
мо од Русије да нас брани и да помаже наше теж-
ње за слободом, независношћу, итд., евентуално
и оружаном руком. А шта ми дајемо за узврат?
Љубав, братство, највише захвалност. Сасвим је
друкчије с Американцима. Они доносе новаца,
много новаца, и неколико најмоћнијих убојних
бродова. да би добили једну снежну и ледену пу-
стињу, која за Русију има толику вредност да би
била радосна кад би се могла на пристојан начин
отарасити без икакве противредности. Оставимо
се тога, драги пријатељу: зна Русија шта ради.
А ми сви, ишбопо: „Јест, јест, зна Русија шта
ради!”
Сад се већ одавно зна, дабогме, да је, у поре-
ђењу са америчком куповном ценом, Исавов та-
њир сочива за брата Јакова био сјајан трговачки
посао. Наравно, Руси тад нису могли знати да и
на Аљасци има Клондика корз коју ће тећи Инка.
Ех, да су причекали коју годину! Роба се није мо-
гла укварити.
53
 Али, разуме се, зна Русија шта ради!
Кад је дошао напослетку дан да отпутујемо, би-
ли смо сви мртви уморни и сити и пресити. Тек у
Варшави сам одахнуо. После месец дана, ту сам
опет угледао мило звездано небо и опет се осетио
код куће. Ту смо сазнали и за два светско-историј-
ска догађаја у Хазбуршко-лотриншкој кући: за
крунисање цара Фрање Јосифа I за краља Угар-
ске прејасном круном св. Стефана, на којој су, као
и на другим краљевским инсигнијама, зна се, нат-
писи на словенском. И - за стрељање мексикан-
ског цара Максимилијана I. Јадна Шарлота!

54
 ГЛАВА ДРУГА

Руси и Срби. - Песништво и политика. -

Једна сцена на Цетињу. - У Београду. -
Милан и Наталија.

Д-р Владан се сваком приликом тужио на не-

појмљиву русоманију и царолатрију код Срба и,
по постављеној дијагнози - он је и лекар - из-
јављивао да је болест ендемична, и апсолутно не-
излечива.
Ех, толико зло није. Дабогме, у народним ма-
сама, у мирним неиспитаним затонима народне
душе остао је известан резидијум прижељкивања
и нада који може заваравати кафанске политича-
ре, - по радионицама, по гумнима, и, нарочито,
по механама - свеприсутном заштитом моћног
руског царства. То је и сасвим природно. Где год
мали народ осећа да му прети опасност, а зна да
по крви и по ве. припада сродном племену је-
дне од највећих држава на свету, мали управља
своје чежњиве погледе ка великом. Али кад жељ-
но ишчекивана заштита све дуже изостаје, збрчка
се и нада. Наравно, не може се ни великим заме-
рити кад не дају малима да узнемирују њихове
кругове. Сиромашни рођаци су обично досадни,
чак и кад ништа не траже. Већ и вечити страх да
могу бити „пумпани” чини, често, богате нервоз-
55
ним. У најбољем случају ће рећи: „Просјачки по-
нос!I ”
Већина српске интелигенције, давно пре Мугде-
на и Цушиме, није више имала никакве значајне
везе са Русијом. Чак ни књижевна узајамност ни-
је била нарочито негована. Кад је реч о књижев-
ности, једна мала успомена.
Московски словенски митинг био је истински
хаџилук, панславистичка демонстрација првог ре-
да, каква никад дотле није одржана и каква се, чи-
ни ми се, неће видети никад више. То је био први
талас плиме, која ће после десет година кулмини-
рати пред Плевном, да одмах затим нестане у пе-
ску Берлинског конгреса.
- Ви збиља верујете - рећи ће ми читалац - да
је свршено с панславизмом? По чему мислите?
- Мени је већ отпрва нешто недостајало. већ на
хаџилуку ми се није све слагало.
- Онда је вас, уситину, тешко задовољити. Свуд
вас свечано дочекали и краљевски примили, лич-
но цар вас почаствовао „братским” поздравом!
- Све је то збиља лепо; али није било највишег
освећења.
- Па добили сте највише што га има!
- Кад треба да се уједини један народ подељен
на разна племена и наречја, нису владари и њихо-
ве војске, нарочито не у тадашњој аутократској
Русији, највиши и најутицајнији чиниоци.
- Него ко?
- Песници.
56
 - Шта? Песници? Кажите бар песници и мис-
лиопи.
- Нема песника без мислиоца, као ни правог
мислиоиа без маште, без песника.
- Јоћп Тупс1а11,1та$1паПоп т тепсе,19 зар не?
- Молим, тако је. Хтео сам само натукнути да
никад не би дошло до два велика народна уједи-
њена новијег доба - италијанског и немачког, -
без величанственог претходног рада италијанских
и немачких песника. Хомјаков, први и последњи
руски песник панславизма, био је умро, али сам
се ја радовао што ћу моћи упознати неке од жи-
вих великана, поименце Њекрасова и Тургењева,
Л. Толстоја и сатиричара Шчедрина. Али ниједан
се није ни помолио. Могли смо видети и чути са-
мо старог Тјутчева и не више младог А. А. Мајко-
ва. Први је разделио једну песму која је кулмини-
рала у значајном стиху: „Не даром вас звала Ро-
ссин („Није вас залуд звала Русија”). Мајков је ли-
чно и с великом емфазом декламовао један дити-
рамб. из којег ми једна рима још звони у ушима:
Славнвш русскии богатвгр
Размлхнетен на всего шир
(Славни руски витез
Размахнуће се у сву шир).
Завршна јека тога је била Бизмарково „крв и
гвожђе". Али ни речи о јединству, братству и уза-
јамности. На што је вођ Чеха Ригер - тада су се

1:' Џон Тиндл. Маишш г науци (енгл.).

57
они тако звали: Ригер, Браунер, Грегер, Цајтха-
мер, Фингерхут итд., а старешина им је био Јунг-
ман - одговорио у лепој, полетној здравици:
„Ја замишљам будућу велику Славију, која ће
нас све обухватити, не као велику пирамиду, у ко-
јој ће се словенска племена неприметно изгуби-
ти; ја је замишљам као дивовског Аполона Белве-
дерског, на коме ће сваки део тела бити развијен
у пуној лепоти и имати властиту своју, нарочиту
улогу, на добро целине”.
- То је требало да буде речено управо с руске
стране.
- И ја мислим. Уосталом, чини ми се да је чеш-
ки вођ с немачким именом излио у тим речима ви-
ше поезије него оба руска песника у те дане. Доду-
ше, Ригерова мушка појава и његов звонки глас
много су допринели ефекту. Називали су нас по-
сле браћом у сваком тренутку и сви. А најречити-
је и најсрдачније сам Цар ослободитељ. Изгледа-
ло је као да му је сам покојни Хомјаков ставио у
уста речи. Али кад је од тога начинио збиљу, мо-
рао ју је платити животом.
- Тако му је и требало. Зар није имао да убла-
жи доста беде код куће? Зар је морао ићи преко
границе, да ослобађа више или мање расуту „бра-
ћу”? Али вратимо се песницама. Је ли то увек би-
ло тако? Јесу ли руски песници увек били тако не-
марни према својој малој браћи?
- Као и данашњи, као и јучерашњи и прекју-
черашњи. Јесте ли ви икад чули да се нпр. један
58
Толстој интересовао за малу родбину свога на-
рода? Не мислим на овога данашњег Толстоја,
чији излапели мозак показује опасне прскотине и
производи такве „нове мисли” које могу изазва-
ти само сажаљење; говорим о Толстоју из 1876,
кад је избио српско-турски рат. Тад је било дана
кад се цела Енглеска изјашњавала против тур-
ских а1хоске5,20 па је и један Тенисон посветио
неколико тонова своје лире јунацима Црне Горе.
Али један Толстој није имао шта да каже. Доду-
ше, није већ више ни требало, цела Русија је гура-
ла у рат. Одувек, скоро сви су били такви, изузев-
ши Хомјакова.
- А Пушкин? Велики Пушкин, руски Шилер
или Гете?
- Ах, да, јадни Пушкин, са својим Песмама За-
падних Словена. Могао је проћи и без тога.
- Како?
- У светлости словенске узајамности и садаш-
њег актуелног неославизма поучна прича, која
има своју причу. - Већ око 1776. објавио је Гете
своју тужну песму о племенитој Асанагиници (са
морлачког). Иако је тада Гете био још доста дале-
ко од тога да рекне: „И Кинез слика на сгаклу Вер-
тера и Лоту”, та публикација у Илм-Атини иза-
звала је симпатичну пажњу и имала пуно права
да буде запажена у Јекатарининој Русији, у Русији

20 Свирепости (фр.).

59
Новикова, Карамзина и Державина. Ни гласка!
После пола века, написао је стари мајстор Гете,
чија реч је већ обилазила сав књижевни глобус,
чланак Српске песме, који почиње речима: „Већ је
десет година како сам превео тужну песму о пле-
менитој Асанагиници”. Потом говори о првој
збирци српских народних песама које је скупио
Вук Стеф. Караџић. Од мањих чисто лирских пес-
мица наводи се поименце педесет и пет, које су
изазвале дивљење Гетеово. Већ о првој каже да је
„од бескрајне лепоте’, о једној другој да је „осо-
бита” потом да је „ванредно љупка”, „прекрасна"
и „чудесна”. Те речи немачког Олимпљанина ра-
шириле су пламен одушевљења по целом цивили-
зованом свету. Само до Русије није дошла ни вар-
ница, пет година.
- Па то није много за оно преисторијско доба,
кад није било ни телеграфа ни телефона. Уоста-
лом, руски књижевници су били пуни својих би-
лина, које је Данилов објавио неколико година
пре тога и из којих је Пушкин управо узео свог
Руслана и Људмилу.
- То није могла бити никаква сметња, већ на-
против, подстрек за нова уживања и поређења,
при чему би се видело да српске народне песме не-
мају чега да се стиде кад се пореде с билинама.
Али ништа од свега тога. Тек после три године
дошао је Проспер Мериме с књигом Сиг1а. Пуш-
кину се књига особито свидела и превео је из ње
неколико песама у својим западнословенским пес-
мама. Кадје потом затражио још коју, безазлени
60
Француз га је обавестио да је то све књижевна ша-
ла, тј. да је ои подражавао морлачке песме (илир-
ске, далматинске), онако како их он замишља, и
моли да му се не замери на шали. Није мислио да
ће господин Пушкин то схватити озбиљно. Пуш-
кин. наравно, није испољио своју љутњу. Али су
се његови руски потомци научили памети и, чини
се, сматрали као фалсификат и аутентичне ства-
ри из тих крајева.
- Тиме би се објаснила равнодушност већине
досадашњих и свих савремених песника руских;
опечено дете се боји ватре.
- Не може само тиме. Мени се чини да је то са-
мо заслужена казна за раније, мени потпуно не-
схватљиво необазирање на мишљење Гетеово. Ви
знате ко је Жуковски?
- Василије Жуковски, ненадмашни преводилац
у прози и стиху, отац руске романтике? Знам.
- Па сетите се да је тај Жуковски био онај који
је из Касела донео Гетеу дотичну збирку народ-
них песама, заједно са до танчина верним прево-
дом Јакоба Грима.
- Заиста?
- Бар Гете га не помиње у вези с тиме.21
- Је ли могуће да је Пушкину остала непозна-
та збирка Вука Стеф. Карацића, која је Гетеа та-
ко одушевила?

Др Милан Ћурчин, Оа$ зегЊ сће Уо1кзИед. т Лег скм -

$сћеп П1ега(иг, Лајпциг, 1905, стр. 179-194..

61
 - Уистину, није. Једну од најлепших песама,
Браћу и сестре, он је мајсторски превео и уврстио
је међу своје западнословенске песме, с примед-
бом: „Ову песму сам узео из збирке Вука Стефа-
новића”.
- Како онда није могао препознати оне фалси-
фикате?
- Песници, особито млађи, лаковернији су од
других младих људи. Зар није и његов вршњак
Адам Мицкијевич насео париском Полисону? Ја
не бих тако јако замерио Пушкину што је покло-
нио толико вере оном обешењаку Меримеу; пре
бих му замерио што је у епохалној Вуковој пуб-
ликацији, насупрот Гетеу, нашао да једна једина
песма заслужује пажњу. - Ако уз то узмете у об-
зир да су се на неких двадесет година пре тога Ср-
би и Руси борили раме уз раме и однели оне зна-
мените победе које је Ранке овековечио у Српској
револуцији, признаћете да ни воља владалаца, па
ни заједнички проливена крв, нису доста да при-
сно сљубе народе, ако духовни великаши, ако пес-
ници и мислиоци великог братског племена има-
ју за то тако мало смисла.
Кад тако жалосно стоје ствари са духовном
узајамношћу, о политичкој и економској не може
бити ни говора. Да је такозвано котрљање руба-
ља само бајка, не треба доказивати.
Али чак ни вођи, високе и највише личности
нису увек замирале од понизности пред северним
дивом, и јадни краљ Милан није био први који се
62
побунио против безусловног потчињавања рус-
коме диктату. Ево првог примера тог преокрета.

* * *

Било је то за првих дана Кримског рата. У Цр-

ној Гори је тад владао, скоро већ три године, први
световни кнез, Данило I. Немилосрдна строгост
према противницима - радије десет невиних муш-
кетати, него једног кривца пустити - залепила је
његов мали престо, додуше крвљу, али чврсто.
Велике силе нису га, истина, још формално приз-
навале, али су га трпеле. Само Русија се бурила.
Претварање теократског владичанства у цивилну
кнежевину није јој било по вољи. Али је зато
брзац „сврзимантија” умео задобити наклоност
ништа мање лудо смелог новог француског цара.
Обојица су једнако извршили државни удар, го-
тово у исто време, исте године, прво Данило, за
њим Луј Наполеон. Цар је не само обећао пуно
признање своме малом првоборцу, већ су, што је
много важније, знатне новчане пошиљке нашле
пута до црногорског „гнезда соколова”.
Сједињене флоте западних сила биле су на пу-
ту, кад су кнезу Данилу јавили да је руски конзул
из Дубровника стигао у Његуше и да ће ускоро
бити на Цетињу. Кнез је чекао царског послани-
ка у једној соби у Биљарди, пространој, али врло
примитивној згради ниже манастира. Сад су онде
Гимназија и Велики Суд. Тад је то био кнежевски
„палац” (ра1а22о). Соба намењена руском госту
63
била је са лажио елегантним тапетама; али зидо-
ве су украшавале три драгоцене ствари: леп порт-
рет Наполеона III и два прекрасна гоблена, пок-
лон Наполеоновића у његовом првом лету. Они
су и данас најскупоценији украс у дворцу његова
наследника, овогодишњег слављеника, Николе I.
Насупрот уметнички драгоценом портрету фран-
цуског цара стојао је по средини другог зида је-
дан бедан дрворез у танушном кукавном оквиру
под стаклом: копија слике Николе I, цара Русије.
Она је по кнежеву наређењу донесена чим се чуло
да стиже руски конзул.
Немирно је ходао горе доле, у доколеницама,
Мали Зеко, - тако су га звали његови људи, због
његових зелених очију и бледог лица, - чупкао час
ретку брадицу, час златне кићанке на јелеку, и
сваког тренутка гледао кроз прозор, кад уђе један
перјаник и објави да је конзул на видику. Набрзо
затим угледа кнез где гост у пратњи каваза стаје
пред дворцем, силази с коња и улази. Двокрилна
врата се отворише и ађутант јави: „Господин кон-
зул Милошевић”. Чини ми се, тако се звао; у сва-
ком случају био је српског порекла. Наочит чо-
век, у добро скројеној униформи.
- Помози Бог, Височанство, поздрави он, пок-
лонивши се.
- Добро дошао, господине конзуле. Седите.
Шта добро носите?
- Ваистину, да није добро, не бих се ни трудио
да пођем на ово не баш удобно путовање, да до-
сађујем Вашем Височанству.
64
 - Лепо. Да чујемо.
- Ви знате, Височанство, да је мој господар и
владар, моћни самодржац Русије, ушао у рат, да
нашег заједничког диндушманина, неверног Тур-
чина, истера из Европе и поврати власт крста.
Ако му то пође за руком...
- Дај Боже, - рече Данило, погледав у вис.
- ... и старо српско царство ће васкрснути. Али
је он већ сада могао учинити први корак и хоће да
формално и свечано призна Ваше Височанство у
књажевском достојанству, а Црну Гору да про-
гласи и сматра као суверену државу. Наложено
ми је да саопштим Вашем Височанству ту најви-
шу одлуку.
- Велика балгонаклоност. Молим вас да испо-
ручите Његовом Царском Величанству моју нај-
оданију захвалност.
- Нећу пропустити. - С Турцима ћемо бити
брзо готови, па ће и на древној Аја-Софији уско-
ро опет засијати крст. Али су се два такорећи хри-
шћанска народа, у које је ушао зао дух, дигла да
буду некрштењацима на помоћи против свехриш-
ћанског цара. Ми их се, додуше, не бојимо. Јер
шта су сви они према великом Наполеону и њего-
вој великој војсци? Па ипак га је Русија, помоћу
Божјом, надвладала и уништила. Али наш цар
треба да покаже тим некрстима да је све право-
славно хришћанство с њим.
„Аха, ту смо”, помисли Данило и једва се уз-
држа да сакрије нестрпљење.
65
 - Зато ми је наложено да Вашем Височанству
и свим Црногорцима предам његов царски поз-
драв и да их позовем да се свакако одмах прихва-
те оружја и упадну у Турску под јуначким вођ-
ством свога узвишеног кнеза.
- Врло радо, очас, из ових стопа. Ви знате да
смо ми на то увек спремни. И сад бисмо радо хте-
ли. Али, нажалост, не можемо.
- Не можете? Што?
- Немамо оружја.
- Немате оружја? Зар нема увек сваки Црного-
рац уза се оружје?
- Јесге, нож, јатаган и стару празну острагушу.
Ми смо прошле године, одбијајући Омер-пашу,
потрошили сву муницију и појели и последњу
мрву хлеба. Да нам Аустрија није великодушно
помогла...
- Великодушно? Чувајте се тих језуита и њихо-
вих данајских поклона.
- Знам ја то добро. Руска помоћ би нам, дабо-
ме, милија била, али - није нам стигла. Али опет
све може бити добро. Ако нам Русија да новаца
за муницију и провијант...
- Новаца?
- Не треба много, неку стотину хиљада ру-
баља.
- Шта вам пада на памет!
- Или само муницију и храну, рецимо за годи-
ну дана.
- И то је много, и то кошта.
66
 - Само као зајам, господине конзуле. Кад доби-
јемо наш део будућег српског царства, све ћемо
вам вратити.
Конзул се угризе за усну, али се ипак уздржа.
- Што мој цар једанпут поклони, не прима на-
траг.
- Збиља царски! Елем?
- Сад је цару нужна свака копејка за држање и
повећање војске.
- Кад ми за њега ратујемо, зар нисмо некако и
ми његова војска?
- Па јесте... ал’ ипак... Напослетку, то је исто
тако ваша ствар као и наша.
- Дакле, речју, ни новаца, ни патрона, ни кома-
да хлеба?
- Жао ми је, али у овом тренутку...
Данило извуче ладицу на столу за којим је се-
део и извади из ње један свитак.
- Господине конзуле, ја сам сиромах човек. Ваш
цар је најбогатији човек на свету. Али кад му то-
лико треба да му не остаје ни копејке за народ ко-
ји је вековима проливао крв не само за своју сло-
боду, него и за њега и његове претке, хоћу да му
помогнем, колико могу у својој сиротињи. Ево
овде стотину наполеондора. Молим Вас, поша-
љите их Његовом Величанству, као мој скромни
прилог царској ризници.
Сав црвен од беса, конзул скочи.
- Шта, ви се усуђујете ругати се? Је ли то од
вас мој цар заслужио?
Данилове очи севнуше.
67
 - Знате ли шта је ваш цар заслужио од мене?
Па као мачка одскочи са столице, отргну са зи-
да слику цара Николе, па је тресну о земљу, да се
стакло разби у парам-парчад, и стаде по њој га-
зити.
- Ово је он од мене заслужио!... Ово!... Ово!...
Ово!... - Па како викне „ово” а он скочи и удари
ногом. Кад се, уморан, зауставио и погледао, био
је сам. Конзул се изгубио.
Прича се различито приповеда, с фишеком зла-
та и без њега. Али, се поп е уего, е ћеп 1гоуа1о.22
Она се свакако слаже с карактером Даниловим.
У таквим згодама се не ради толико о томе како
се уистину шта десило, већ како се очувало и пре-
давало у народном сећању.
Кад сам своме поузданику, кнежевом рођаку,
напоменуо да то није био особито јуначан подвиг,
јер је већ све било против Русије, а Данило већ
примио француску субвенцију, он ми рече:
- Није то било због тога. Ми смо већ одавно
били кивни на Александра I, који је, за неку лепу
Бечлику, поклонио нашу Боку Которску. Зато је
избила Данилова зловоља.
- Малко касно, убацих ја.
- Боље икад него никад. Делија је то био: ђа51а
1о пип је.23

22 Ако и није тачно, добро је нађено (итал.).

2ј Доста му је било (итал.).

68
 Данас нарочито, о педесетој јубиларној годи-
ни кнеза Николе, као владара, песника и оца по-
родице, вреди за тај догађај т е т ш б б е шуаћк,24
да би се сагледала неизмерна дистанца између Да-
нилових дана и оне вртоглаве висине на коју је,
после четрдесет година, Александар III, у знаме-
нитој здравици ,једином верном пријатељу”, по-
дигао Његово (тада још не краљевско) Височан-
ство, сиромашног господара горских соколова.
Колико је муке стало - ^иап1ае тоНб ега1 - попе-
т и се на ту висину и избрисати и последњи траг
Данилова отпадништва у очима руског самодрш-
ца и његова народа, то зна најбоље седи Кнез -
слављеник. Све јунаштво његова малог народа -
„Хорошо дралисв”, („добро су се тукли”), рекли
су Руси, - не би помогло да се Никола није умео
користити тим драгоценим материјалом на заиста
генијалан начин. То сећање ће сад крунисати ње-
гово славље и утолити многу бољку.
*
* *

После вишемесечног службовања у звању от-

правника послова Српског посланства у Петро-
граду, почетком јануара 1881. нова влада ме је от-
пустила из службе. Из Београда је одмах јављено
бечким новинама да сам покрао касу Посланства,

24 Да се не заборави (лат).

69
из кога су нестали документи од пресудне важно-
сти по будућност, па и по егзистенцију Србије. У
ствари, ја нисам примио ни копејке од послани-
ка који је био отпутовао, и живео сам од позајми-
ца док нисам примио прву плату. Ипак, што је
Србија не само остала жива, него убрзо потом би-
ла проглашена и за краљевину, за то треба, очеви-
дно, захвалити само оној патриотској влади која
ми је на време и темељито забранила да се бавим
тим занатом.
Кад сам стигао у Београд, био сам, стога, спре-
ман да будем ухапшен. Али, нико ни речи. Мој
министар ме је примио као да се ништа није дого-
дило, као старог познаника, да не може бити при-
јатељскије. Али кад сам затражио да у службеном
листу демантује простачко сумњичење, одгово-
рио ми је да само то не може, иначе друго све.
И кнез Милан ме је примио. Он је увек покази-
вао особито интересовање за мене и у више навра-
та ми препоручио да бившем намеснику, Јовану
Ристићу, кога није трпео, окренем леђа и иступим
из његове странке. Али сам ја био премало лак-
таш да се без устручавања одазовем томе мигу,
иначе мени врло симпатичног кнеза. Аудијенци-
ја је била врло кратка. Није имао ништа више да
ми каже.
После Милана, примила ме је млада кнегиња
Наталија - „№1:ћа11е”, како се она потписује, тач-
није ,Ј^а(аИа”. Међутим ја ћу радије оставити на-
страну њено Н (аш), останимо код Наталије!
70
 Јадна Наталија! Још достојнија сажаљења него
Милан, иако је он већ скоро десет година мртав,
или можда баш зато. Несрећнија од Шарлоте Ме-
ксиканске, која четрдесет година није сахрањена.
Јаднија од Ниобе.
Још као вереницу, њу је народ њеног заручни-
ка примио с гунђањем. Од Милана се очекивало
да објави рат Турцима и ослободи поробљену
браћу. А он се жени! Развратник! Брука! Новине
су доносиле „свадбене чланке” пуне заједљиве
ироније. Леци са подругљивим епиталамима па-
дали су на народ као киша (за један сам и ја гре-
шан). Нико, дабогме, није имао појма да је Срби-
ја - како ме је после уверавао Милан, неколико
недеља пред објаву рата - једва имала толико за-
преге да пошаље неколико батерија на границу.
То се, дабогме, није могло о нос обесити новинар-
ским пискаралима. У чаркању пером, много боч-
ни ударац је пао на безазлену, тек дораслу неве-
сту. Уколико је била лепша, утолико су се бешње
на њу обарали. Само накнадно давање на знање
да је кнежева вереница добра Рускиња, смирило
је узбуђене духове. Но, колико је она, јадница, то
мало била, брзо сам се уверио.
Прве године је дала земљи наследника престо-
ла. Други син је био мртворођенче или тако не-
што. Кад сам, 1879, дошао у Београд, да евентуал-
но останем у њему, већ две године су протекле без
прираштаја. У својој превеликој ревности, свој-
ственој свима преобраћенима и новопеченим по-
71
даницима, интерпелисао сам једном др Владана,
који је тад био дворски лекар.
- Морам ти рећи, пријатељу, да сам ја унеко-
лико забринут за будућност наше династије.
- Зашто забринут? Ми имамо здравог наслед-
ника престола.
- Може се човек забринути кад судбина једне
породице, особито једне династије, зависи од јед-
ног детета. Додуше, надамо се да то није крај. Али
сад су већ две године прошле без плода, две годи-
не најлепшег цветања.
Он ме погледа, као да хоће да каже: „Шта се то
тебе тиче?” Па рече кратко:
- Не разумеш ти то, драги мој.
- Па зато те и молим, да ми то разјасниш.
- Она има преуске карличне кости и мора да
буде поштеђена једно време.
- А, тако!
- Да. Молим те да ме оставиш на миру, имам
пуне руке посла.
Он отиде, а ја остадох, паметан као и дотле. Ни-
сам лекар, јер бих иначе сигурно одмах схватио
да је најбоље средство да се прошире карличне
кости у томе да се оне штеде.
Наредне године био сам постављен за секре-
тара посланства. Отишао сам до маршала двора
и затражио аудијенцију да учиним захвално по-
дворење. Обећао ми је, али је био врло неразгово-
ран. Сматрао сам за своју дужност да га развед-
рим.
72
 - Господине генерале, ви нисте само маршал
двора, то може свако бити, ви сте нешто више, ви
сте лични пријатељ Његовог Височанства.
- Јест, рече сухо.
- Хтео бих на нешто да вас упозорим.
Он се помаче немирно на столици, погледа кроз
прозор, па у врх ногу, и најзад рече, више одби-
јајући него позивајући:
- Молим.
Сваком другом би то било доста. Али ја сам
још био новајлија - као Београђанин и „Србија-
нац” - и моја залиха ревности била је недирнута.
- Посматрао сам Његово Височанство на по-
следњем дворском балу и чини ми се да сам при-
метио да је блед и уморан, као да неколико ноћи
није спавао. Свакојако због државних послова.
- Вероватно. - Нов поглед кроз прозор.
- Шта би било да било, млад човек треба да се
штеди. Сваки дан треба да иде у дужу шетњу, да
јаши, гимнастише и бави се спортом.
- Он је ловац, промрља генерал.
Пре ће бити „сукњоловац” помислих и рекох:
- То мало лова није доста за тако младог и ја-
ког човека. Уосталом, говорићу о томе са др Вла-
даном.
- Урадите то.
Најзад видех да сам досадан и препоручих се.
Већ на улици запазих неку необичну узбуђе-
ност. Тек што уђох у моју кафану, кад ме неко
зовну:
73
 - А, шта велиш на ово?
- На ово? На шта?
- Зар ниси још читао службене новине? Баш сад
су изашле.
- Службене новине? Ко чита службене новине?
- Данас су оне најинтересантније; али само у
службеном делу. Гледај!
Бацих поглед на раширени лист и не поверовах
својим очима. Првим указом био је дворски мар-
шал, генерал Н. Н., разрешен дужности. Другим
указом била је дворска дама Н. Н. отпуштена из
службе. У трећем се објављује да је др Владан већ
дуже времена дворски лекар.
- Побогу, шта се догодило?
Хомерски смех за целим столом одговори ми
на моје питање, а још више на моје забезекнуто
лице, које је, сигурно, било јако смешно. Најзад
ми се смиловаше и објаснише ми ствар.
Наталија је два дана раније била ухватила „та-
зе” на делу свога кнежевског мужа са својом нај-
интимнијом пријатељицом и дворском дамом.
Придев „тазе” могао би се применити и на винов-
ника, јер је то било прво, тако рећи службено по-
тврђено врдање младог кнеза, али не и на винов-
ницу, скоро двадесет година старију и благосло-
вену децом жену. Изгледа да је ту љубав за много
зрелије жене краљ Александар наследио од свог
оца. Само што, нажалост, краљица Драга није би-
ла ни најмање благословена децом.
Сви потврдише глупи догађај, који је, уоста-
лом, чини ми се, само мене изненадио, а другима.
74
очевидно, био иешто сасвим природно, што се
скоро сваки дан догађа. У мени се поче рађати
сумња да ли се таквом темељном штедњом Ната-
лијине карличне кости могу проширити у потреб-
ној мери.
Утонуо у мисли о томе догађају, очекивао сам
младу кнегињу у малом салону, намештеном с
грађанском елеганцијом. При првом виђењу тих
жарких очију, тих румених образа, тих коралних
усана и бисерних зуба, тих набреклих груди, јед-
ва расветале женствености, сетио сам се Милана.
Како је само могао тај млади човек имати тако
изопачен укус да томе чудесном створу природе,
ма и за тренутак, претпостави краву која се запа-
лила у последње дане? Ја још нисам имао појма о
дубоко трагичном, поразном по целу једну дина-
стију, страшно једноставном решењу те загонет-
ке, на изглед несхватљиве.
- Шта има ново у Петрограду? - распитивала
се лепа Рускиња, док сам се ја још наслађивао
укусом од пољупца милостиво пружене ми руке.
- Извините, Височанство, скоро никад нисам
био у двору.
- Заиста? А што? Нисте позивани?
- Јесам, али сам често био болестан и морао
сам се извинити. Само једном пред одлазак, био
сам на пријему код старог великог кнеза Олден-
буршког. Био је врло љубазан.
- Је ли вас ословио?
- Јесте, кад сам му се представио.
75
 - Француски или немачки?
- Руски.
- Руски? Он зна и руски? Шта вам је рекао?
- Питао ме је да ли је српски језик сличан рус-
<ом. „Врло сличан”, уверавао сам га. „Је ли? То
;ам већ често слушао. По томе смо сродни”.
- Врло милостиво - смејала се Наталија. - Ина-
че се нисте ни с ким виђали?
- О, јесам. Али поглавито са људима који мало
имају приступа у двор, с књижевницима, профе-
сорима, научницима, највише с академицима. Са-
мо не знам да ли би то интересовало Ваше Висо-
чанство.
- О, молим - готово изазивачки ме прекиде
лепа кнегиња. - Интересујем се ја и за књижев-
ност и науку. Је ли се нешто догодило?
- Ништа нарочито. Али ипак. Један избор у
Императорску академију наука учинио је да се
много говори о њему и да буде непријатно прим-
љен, нарочито у чисто руским круговима. Ако ми
Височанство допусти...
- Само ви причајте!
- Петроградска академија се састоји, осим раз-
деобе по статуту, из две главне групе, руске и та-
козване немачке, у којој има, усоталом, и Швеђа-
на и Финаца. Иако Немци имају врло слабу већи-
ну, овај пут су се Руси поуздано надали да ће про-
дрети са својим кандидатом, јер тај кандидат је
био нико мањи него славни хемичар Мендељејев.
- И био је изабран?
76
 - Не, пропао је. Изабран је неки Швеђанин или
Немац.
- Природно. Тако и ваља.
Нисам веровао својим ушима. Међутим, без са-
жаљења за моје скоро запрепашћено лице, „Рус-
киња” продужи:
- Немци су и паметнији од Руса.
Савлађујући изненађење, поклоних се:
- Уопште узевши, у то нема сумње. У принци-
пу, Височанство има право. Али је Мендељејев
научно светлило, див духовни, с којим се изабра-
ни Немац не може ни поредити.
- Јест, то Руси кажу.
- И Немци, Височанство. И у Берлину се главе
науке клањају пред Мендељејевом, а за име иза-
браног једва да је ико чуо у свој Немачкој. Пар-
тијски дух и котеријаштво су свуда јачи од разу-
ма и осећања правде. Баш као и код нас, особито
овде у Београду. Нимало се не чудим.
У томе приметих да кнегиња гледа кроз прозор
и као да не слуша, као и два дана раније маршал
двора. Зауставих се. Она устаде.
- АсНеи.23
Поклоних се и погледам. Био сам сам.
То је био мој први и последњи разговор с На-
талијом. Наредне сезоне је свет био на врхунцу
Бонтуова заноса. Сваке недеље дворски бал, по

;; Збогом (фр.).

77
изричитој жељи кнегињиној, неки пут и два не-
дељно, ваљда као замена за исплађени део зајма.
У томе пијанству чула, одједном дође, као гром
из ведра неба, крах 1Јшоп Оепега1е26 и хапшење
Бонтуово. Одмах затим, очевидно као дериваци-
ја, проглашење краљевине. Кад се краљевска по-
ворка с благодарења враћала у двор, стајао сам
посред забленуте масе на почетку Теразија, нај-
лепше и најшире улице београдске. Одједанпут,
краљевске гала-кочије се зауставише, Милан и
Наталија устадоше и сиђоше. Сломила се осови-
на. „Рђав знак!” чух из гомиле, као одјек моје прве
мисли. Други се смејаху: „Ништа! Ваљда је у дру-
гом стању!” - „Па тек што је родила”. - „Шта?”
- „Па краљевску круну”. - ,Д а ли круну краља
херца?” - Ал’ то дете не сме да расте”. - „Зашто?”
„Зато што би могло згњечити носиоце”. Н све са-
ме такве примедбе, пуне патриотског одушевље-
ња. Као што се убрзо показало, чудно сломљена
осовина била је заиста рђаво знамење, за први мах
само по династију. Знамсња уопште лису била ре-
тка у историји те породице.
У томе сам преузео уредништво једног опози-
ционог листа и жестоко се оборио на Милана,
упркос опомена мога партијског шефа, Јована Ри-
стића. Као правник, знао сам да ми нико не мо-
же ништа. Јер је Милан опозицији, која је опасно

26 Генералне уније (фр.).

78
порасла, дао управо немогуће слободан закон о
штампи, да би спречио опструкцију, од које је
страховао, и спровео буџет, који је био јако пора-
стао. Како су ништавни и опасни такви компро-
миси у политици, мој случај је очигледан пример.
Двапут сам био оптужен због увреде величанства,
и сваки пут сам морао бити ослобођен. Министар
унутрашњих дела, Милутин Гарашанин - Милу-
тиновић у др Владановој Голготи - не само што
није био правник, него у свом министарству није
имао ни једног јединог правника. Једна његова ту-
жба против мене била је тако умешно састављена,
да ју је истражни судија, на мој приговор дабог-
ме, морао а Итте11 одбацити. Краљ је био бесан.
Али - још је било судија у Београду.
Кад сам га после једанпут срео и скинуо шешир,
погледао је незадовољно у страну. То ми се дого-
дило и с Наталијом. Утолико боље, мислио сам,
може ме само радовати што се повратила брачна
слога. Отад сам ја био онај који је гледао у страну.
Једном сам срео Наталију на колима, у чудној
поворци. До ње м ;рска дама, спрам ње дворска
госпођица, а трећа, млада девојка, седи рахат - на
краљичину крилу. Знао сам ту девојку. Врло при-
стојна, из најбоље породице, отац јој угледан др-
жавник. Красна девојка, од расе, али - не далеко
од сто килограма. Треба ли то да буде неко спорт-

27 Одмах (лат.).

79
ско надметање, упитах се, неки рекорд? Даме су
биле веселе и смејале се на сав глас, ни најмање
се не обазирући на публику која се прилично на-
шла у чуду. Држао сам да то понашање нимало
није краљевско, да није чак ни ШуИке,2* и ако је
данас ШуИке можда виши појам од краљевског.
јер, ето, има краљица које се понашају као да су
одрасле у портирској ложи и, обратно, сеоских
девојака које се држе као кнегиње.
Једног дана чу се да ће се краљица провозати
Дунавом до Ђердапа. Сишао сам на Саву, где је
била спремна лађа окићена заставама, а на обали
пуковска музика. Стигоше дворска кола праћена
гардистима. Господа сиђоше, пратња многоброј-
на, кола одоше, војна музика одсвира химну и већ
да оде, кад један официр стрмоглавце истрча из
лађе и даде знак капел-мајстору. Музика се опет
построји на лађи и засвира валцер. На палуби ла-
ђе су се окретали парови, а пред свима краљица.
Њој се одједном прохтело да игра. Време је било
тако дивно, а музика тако ту под руком. Пало ми
је у очи да Наталија игра готово само с дамама.
И поред тог необичног бирања дама, ни та шала
ми се није учинила 1а<ЈуПке. Милан сигурно не би
био љубоморан ни да је играла само с мушкарци-
ма. Ипак се то тако не ради. Међутим, тај сувере-
ни презир светине као да је некима импоновао.

28 Прилично једној дами (енгл.).

80
Мене је бацио у мисли. Чему та необична, афиши-
рана веселост? Можда ради тога да се заборави
несрећа у браку?
Затим је дошла крвава зајечарска буна. Затим
- ја тад већ нисам био у Србији - српско-бугар-
ски „братски рат”, после кога је нападнутог по-
бедиоца, из захвалности, његов одушевљени на-
род ослободио свих владарских брига, а краљ Ми-
лан, побеђени нападач, за казну морао да издржи
још неколико година на престолу, као на срамном
стубу, све дотле док је то могао. У међувремену
Милан се раставио од краљице Наталије, и при-
вио уза се једну Гркињу. На то је, као удар за уда-
ром, дошла принчева отмица у Висбадену, где је
Наталија хтела да уграби сина, затим Миланова
абдикација, Наталијин повратак у Београд, њено
протеривање...
- Шта? Протеривање? упитаћеш, љубазни чи-
таоче, јер је давно било, пре готово двадесет го-
дина, и звучи невероватно.
Сасвим прописно протеривање. Намесништво
јој је дало на знање - опет Јован Ристић, неизбеж-
ни - вероватно у замену за Милана, да напусти
Србију. Пошто се није покорила, спакована је и
пребачена преко границе.
Када ме је, у то време, један београдски при-
јатељ посетио у сремском манастиру Крушедолу,
тадашњем мојем пребивалишту, а данашњем по-
чивалишту краља Милана, разговарали смо о тој
„сензацији дана”.
81
 - Да није Милан имао разлога да се боји њеног
утицаја?
- Ни најмање. Није она дошла ни због сина.
- Него зашто?
- Да се опет говори о њој и да види своје миле
београдске девојке.
- Девојке? Какве девојке?
- Ала си ти наиван пријатељу. Па зар ти не
знаш да је она лезбијка?
- Лезбијка? Е, јадница.
- Само, без Сафиних олакшавајућих околно-
сти. Има их и јаднијих у томе погледу. Она се и не
осећа најјаднијом, како ми изгледа.
Сад ми је све било јасно. Још кад сам први пут
видео Наталију, још кад су биле њене „карличне
кости преуске”, налазила се она у томе патолош-
ком стању.
Напослетку је дошла женидба краља Алексан-
дра. Наталија је оглашена у службеним новинама
за издајницу, јер је у једном ухваћеном писму изја-
вила да је тобожња трудноћа краљице Драге пре-
вара, јер Драга није могла родити. Краљ Милан
није могао преживети „срећу” свог „^агдоп^-а.29 По
дубоком снегу сам је пратио његово мртво тело
од Карловаца до уврх Бансгола, на путу за Кру-
шедол. - Убрзо затим, као сатирска игра после
трагедије, развеселила је краљица Драга сву Ев-

29 Дечка (фр.).

82
ропу својим гротескним порођајем. Наталија и
Милан су били освећени, али Србија још није. Тек
са страшним убиством краљевског пара, слобо-
дно су Ериније довршиле своје ужасно дело.
С гнушањем се Наталија окренула од овога све-
та. Нека јој римокатоличка црква да утеху коју
није могла наћи у крилу своје прадедовске „шиз-
матичке” вере.

83
 ГЛАВА ТРЕЋА

Један а ргоров; и још један. - Ачександар,

краљ Србије, иДрагиња Машин. - У Радегун-
ду. - У смедеревским виноГрадима.

Тек што су последњи редови претходне главе

били написани, кад ми мој неизоставно сензаци-
онални Јоита1 - било је то у предвечерје гун-
гуле око ликвидатора...
- Пардон, прекида ме читалац. Пошто ви сва-
ки дан читате 1л’ Јоита1, или га бар погледате,
морате имати и мишљење о познатом милијар-
дерском скандалу.
- Боже мој, као и сваки читалац новина. А што?
- Треба да ми кажете шта мислите.
- Шта ће вам то?
- То је моја ствар. Рецимо, скупљач сам.
- Скупљач? Чега?
- Па мишљења о томе скандалу.
- Зар се и такве андрамоље скупљају?
- Што да не? Кад лорд Чарлс Ротшилд скупља
буве, што да ја не скупљам мишљења о стварима
које исто тако боцкају наш дух, као буве нашу ко-
жу. Утолико више што Ротшилд каткад даје за је-
дну буву 20.000 марака, а мене моја пасија не ста-
је ништа. Будите спокојни. Само, молим, кратко
и јасно.
84
 - Добро, ево кратко и јасно: ја мислим да су ти
људи прерушени клерикали.
- Ко? Ликвидатори?
- Јест, они. Ако не сви, а оно тројица најважни-
јих, гласовити трио Оиег, 1хсои1ипег и Мбпа§е.
- Е, слушајте, тако штогод!
- Изненађује вас? Такву буву још немате у сво-
јој збирци?
- Признајем да немам. Утолико вас више мо-
рам замолити да се поближе изјасните.
- Драговољно; одмах ћете се мање чудити. Кон-
грегације су распуштене, а њихове милијарде је
узела држава, да њима дотира радничку благајну.
- Одавно није било милијарде.
- Јамачно да није, осим у рукама калуђера. Али
било је лепше, помпезније, обећати остарелим рад-
ницима целу једну милијарду него делић, рецимо
триста милиона.
- Толико се могло скупити при честитом уп-
рављању државом, наравно.
- Ипак, красна свотица. За цркву је новац био
неповратно изгубљен. Требало је само израдити
да милиони не оду тамо камо их је наменио закон
о одвајању, да не оду у радничку благајну, јер би
онде годинама били моћно агитационо средство
против још увек значајног остатка некадање кле-
рикалне моћи. У тим стварима су језуити мајсто-
ри, далеко јачи од својих противника, слободних
мислилаца, слободних зидара и свих могућих сло-
бодослободњака. Они су удесили да од њихове ми-
лијарде ниједан сантим не оде на место опредеље-
85
ња. Тиме су они обрнули копље и створили про-
тив својих противника непобедиву демагогику,
која у вештим рукама вреди више од једне мили-
јарде.
- Ипак то звучи невероватно.
- Или то, или десперантно порицање Јоиг-
па1-овот стручњака, Е I. Моп1ћап-а, које допушта
предбријановску равнодушност, ,Д1 п’еп ге$и11егак
раз цие 1а Егапсе 1ои1е епћеге р1оп§ее јибци’а
1и1 <1ап5 ипе сг15е (1е ИерШташе соОесиуе”.30
- Између тих крајности има још многи средњи
пут.
- Вероватно. Али једно је сигурно: ликвидато-
ри су се тако понашали као да су их калуђери по-
ставили и платили. Црквени новци ником среће
не доносе, вели наша пословица. Уосталом, и то
је само симптом величанственог пада једног ве-
ликог народа, који, чини ми се, никаква људска
сила не може више зауставити. Била то републи-
ка или краљевина, царевина или комунска гоми-
ла, једнако иде суноврат.
- Раиуге Егапсе!31Упадица је завршена. Молим
даље.
26. фебруара о. г. донео је 1л Јоита1 на увод-
ном месту допис свог познатог сарадника Јеап-а

30 Из које би произишло да цела Француска потоне до

грла у кризу колективне клептоманије (фр.).
31 Сирота Француска (фр.).

86
Воппе!ои-а, овај пут из Горњег Милановца, под
насловом Ше \-т1е аи рппсе Сеог$е$ Ае 5егМе,п са
илустрацијама: портрет принчев, главна улица у
Горњем Милановцу, његовој садашњој резиден-
цији, и кућа у којој живи. У тексту ништа важно,
ништа ново, ништа за широку публику. Међутим:
(Та 5ш1 е а (Јешајп)33 гласила је претња на крају.
Потом: 1х$ боиуегатз 5егђе5 а55а55те5 ауајеп! сћо-
1 5 1 1е ргтсе Оеог§ез с о т т е ћеп 11 ег с1и 1ћгбпе34 -
са сликама убијеног краљевског пара. Затам: Е ћ 1-
5Ш1ге с1е 1а соиг бегће,35 с последњом фотографи-
јом краља Петра. 1. марта: 1^а пи11 { га^ и е аи ра-
1а15 сЗе Ве1§гас1е.36- Затим, после паузе од неколи-
ко дана, 7. марта, завршни чланак: 1,а угаЈе Ога§а
(1’арге51е 1ето1§па§е есгк бе 5а 5оеиг, Аппе Ре1го-
У1сћ Ј-л и ш е у Љ а .37
Као што се види , цела историја промене на пре-
столу у Србији са извесним закључцима и одго-
варајућим моралом.
По досадашњој мојој намери, требало је да се
моја сећања на краља Александра и краљицу Дра-

'2 Посета српском принцу Ђорђу (фр.).

Наставак сутра (фр.).
'4 Убијени српски суверени били су изабрали принца
Ђорђа као свог наследника престола (фр.).
° Историја српског двора (фр.).
'6 Трагична ноћ у краљевском двору, Београду (фр.).
'7 Права Драга, према писаном сведочанству њене сестре
Ане Петровић Луњевице (фр.).

87
гу, већ и због хронолошког реда мојих бележака,
заврше. Требало? Сваки тренутак има своје „тре-
ба”, па ипак од тога не буде ништа. Тако и с мо-
јим планом. Шта могу кад ме је Јошпа1 навео
да променим ред причања? Ја морам о Алексан-
дру и Драги обавештавати и исправљати нетач-
ности докле год се, без моје кривице, не угаси по-
ново пробуђени интерес широког читалачког кру-
га за тај необичан догађај, који прелази сваку пе-
сничку машту. Надам се, уосталом, да ми неће ни-
ко замерити на томе. Мали хистерон протерон,38
и ништа више. Али кад је већ тако, нек буде тако.
Да радикално с тиме свршим, одмах ћу почети с
принцом Ћорђем.
Кад сам ускоро по'сле смрти његове мајке, ду-
ховите и срдачне кнегиње Зорке, напустио Црну
Гору, он је био још дечачић од неких пет година.
По ступању на престо његова оца, распитивао
сам се пригодице у његових учитеља о узданици
(ПсШсЈа) Србије.
- Необичан младић, - рече ми мој стари при-
јатељ, државни саветник и универзитетски про-
фесор С. С. - Не узима за готов новац све што му
се каже.
- То није рђаво. Воли 1о 1ћтк \уКћ Мз о \ уп
ћеасЈ,39, како кажу Американци. То је у тим годи-

38 Поремећај поретка (грч.).

39 Да мисли својом сопственом главом (енгл.).

88
нама ретка врлина, особито у наследника пре-
стола.
- Тачно тако. Али изгледа да је то у њега више
потреба срца него главе. Свега се брзо засити. На
пример, природно је што ми, његови учитељи, че-
сто долазимо у положај да употребимо фразу:
„Кад будете краљ, Ви ћете...” итд., увек у свези с
неком дужношћу, с неким теретом, с неким не-
пријатним ограничењем личне слободе. Кад сам,
пре неки дан, и ја почео један наук тим речима,
скочио је: „Зар и ви? Зашто ми господа увек то
говоре? Сва моја душа је против тога. Зар ја мо-
рам бити краљ? Зар ја морам испаштати што је
мој отац краљ?” Стало ме је велике муке док сам
га умирио.
То је било на неку годину пре његовог, чини ми
се, не баш сасвим добровољног одрицања од пре-
стола.
Сутрадан сам био на аудијенцији код краља
Петра. После врло поверљивог разговора који је
трајао сат и по, и који ја, наравно, не могу обја-
вити, задржао ме је на вечери. Интимна, породи-
чна вечера. Краљев брат, кнез Арсен, са сином,
малим принцем Павлом, веома милим дечком, у
кога је цео Београд заљубљен, и наследник пре-
стола. Његов млађи брат Александар, садашњи
наследник престола, био је још у Петрограду, а
принцеза Јелена боравила је код тетке Јелене у Ри-
му или Ракониђију. Краљ је говорио готово само
са мном. После вечере, часак у салону за пушење.
89
За цело то време, за сат и по, принц Ђорђе није ни
речи изустио, тако да га не бих могао познати по
гласу. Изгледало је само да пажљиво слуша. За ту
уздржљивост се он касније, чини се, обилато обе-
штетио, па и са г. Ј. <1е ВоппеЈои-ом.
Кад ме је, у јесен 1909, краљ Петар опет при-
мио, убрзо после буке око Босне и, рецимо, абди-
кације принца Ђорђа, није ми ни речи рекао о ста-
ријем сину. Добио сам утисак да је српски Перси
Угрејана Глава уклоњен, бар привремено. Коли-
ко дуго? Ош ука, уегга.40
Краља Александра [Обреновића] видео сам ус-
коро после абдикације његова оца, у београдској
Саборној цркви. Он није имао на себи ничег кра-
љевског, и изгледао ми пре као од целог света
напуштени сиромашак, него као владалац. Кад
сам угледао његов танки врат, за који се чинило
да једва носи главу, - могло би се рећи, водену
главу, - нисам се могао отети мисли да би било
непромишљено, па и страшно, натоварити још и
круну на такав сталак. Био је, истина, тек у три-
наестој години. Опет једно фатално тринаест! По-
сле четири године видео сам га опет. После једног
безболног државног удара, био је већ прави краљ.
Дошао је управо из Бијарица, где је био код своје
маме и умало се није удавио на купању. Није ни
слутио, а најмање његова мати, да би за њега бо-

40 Ко доживи видеће (фр.).

90
ље било да су га задржале Нереиде. Јер је он из
Сциле мора запао у Харибду љубавних таласа у
Драгину наручју, праве Полипенарме41 за њега.
Наредне године сам имао неког посла у бео-
градском Народном позоришту.
- Шта ради ваш млади краљ? - упитао сам
управника, кад сам био готов с послом.
- А, онај! Тај целог боговетног дана не ради ни-
шта друго већ само Машинку (тако су тад звали
Драгу, удовицу Машин) вода по парку.
- Тако? То може да буде и страст.
- Не тако опасна. прва обука у аге атапсИ,42ве-
роватно по упутству његове маме.
- Врло паметно. Почетници увек треба да до-
бију искусне учитеље. Али је интересантно да су
отац и син на исти начин уведени у полни живот,
обојица преко удовице. Треба ли то да буде на-
следно?
- А што? Чиста случајност. Само што је муке
стало да се Милан одвоји од прве љубави, а овде
нема никаквих опасности, јер је жена преко десет
година старија од љубавника.
Тако се мислило у Београду. Тако је мислио и
краљ Милан по повратку у Београд, тако је мис-
лио и од њега постављени министар председник
др Владан Ђорђевић, и никоме није било више

41 Хоботнице.
42 Вештина вољења (лат.).

91
бриге због тог „невиног забављања”. Међутим,
Драга је за то време постала таћгебке сЈе 1кге.45и
где год се краљ појављивао, морала је бити поз-
вана и Госпођа Машин. Једном таквом приликом
Милан није обратио пажњу на љубавницу свог
„§агдоп”-а. Сутрадан му син затражи за то од ње-
га рачун: „Папа, ти си јуче увредио госпођу Ма-
шин. То није лепо од тебе, то није витешки. Мо-
раш јој дати задовољење”. Милан се повиновао.
Владан је морао да аранжира ћа1 раге,44 на ком је
Милан загладио своју „увреду”. Киван у души
кренуо се Милан на пут у Карлсбад. У Бечу се за-
држао неколико дана, да искали своју освету. Убр-
зо је пронађена нека сиромашна немачка прин-
цеза која је изјавила да је спремна да буде краљи-
ца Србије, као што прича др Владан. А онда, ку-
кај, Византијо, дрхти, Драга, „у томе осећању ко-
је ништа не пробада”.
У то време, боравио сам са својом покојном
женом у ваздушној бањи Санкт-Радегунду код
Граца. Међу бањским гостима било је нарочито
много Мађара и Срба.

4' Званична љубавница (фр.).

44 Свечани бал.

92
 ПОГОВОР

После смрти Лазе Костића затечена је у његовој ку-

ћи у Сомбору невелика, али значајна књижевна заос-
тавштина. Њу је пренео к себи и годинама је чувао
код куће песников лични лекар и пријатељ др Радиво-
је Симоновић. Колика је заоставштина била и шта је
све садржавала, не зна се, јер ни др Симоновић, ни ко
други, није је пописао. Било је у њој Костићевих необ-
јављених рукописа, писама, чланака на српском и на
страним језицима, слика на зиду, фотографија. Није
поуздано ни шта је др Симоновић сачувао од онога
што је у Костићевој кући било затечено. У својим Ус-
поменама на дра Лазу Костића др Симоновић тврди
да је, уз писма која су црногорски незадовољни еми-
гранти слали Костићу, уништио „сновиђења” која је
Костић писао на француском, сматрајући да „ситни-
це тих привиђења не спадају у књижевност” и бојећи
се ,*ца не би когод још и о томе расправу писао”.
Неколико месеци пред своју смрт, др Симоновић је
део Костићеве заоставштине дао своме и моме прија-
тељу историчару и пензионисаном професору Бео-
градског универзитета дру Душану Поповићу. У спо-
разуму са дром Симоновићем, Душан Поповић је, са
своје стране, ту Костићеву заоставштину предао мени.
После двадесет година чувања, решен да је уступим
93
Матици српској у Новом Саду, ја је објављујем у
овом Зборнику}
Објављујући Костићеву заоставштину у обиму у
ком је дошла до мене, ја доносим уз пропратне ко-
ментаре и иконографску документацију за њу - фото-
графске снимке личности и места који се у текстовима
помињу. За разумевање једнога песника од приморди-
јалне важности је познавање историје и друиггвене
атмосфере у којој се он кретао - људи с којима се
дружио, жена које је волео, кућа у којима је становао,
предела кроз које се кретао. Иконографски докумен-
ти каткад више но издавачеве пропратне речи тумаче
текстове и њихове писце.

1. ДНЕВНИК

Најзначајнији рукопис у Костићевој заоставпггини

свакако је његов дневник снова; др Симоновић није
уништио тај рукопис, и јш бар не сав. Називам га днев-
ником, не само стога што су забелешке датиране него
што их и сам Костић тако зове у својој забелешци о
Духовима 1904.
Дневник снова Костићевих који је досад био у мене
састоји се од 17 листова. Изузевши листове 11. и 12,
који су спојени и састоје се од шпартане хартије фор-
мата 22,5* 14,5 и изузевши лист 10, који има облик пи-

1 Милан Кашанин: „Сведочанства о Лази Костићу”, Зборник

историје књижевности, Одељење литературе и језика, књ. 6: Ла-
за Костић. Уредник академик Војислав Ђурић. Београд, САНУ,
1968, стр. 233-400.

94
сма величине 17,5Х13,5, сви остали листови имају фор-
мат 0,29^0,20. Они нису уобичајенадартија за писа-
ње, него празне странице истргнуте из примерка Ко-
стићеве књиге о Змају, коју је с посветом поклонио
Марији Паланачкој, тетки своје жене Јуле (фото, 43).
Све белешке су писане мастилом, сем концепта за бе-
лешку од уторка 1904, која је записана оловком на
хартији формата 0,17x0,11,5. Све су писане на фран-
цуском, изузев листа 10. и 14, где су записане на срп-
ском.
Поједини листови изгледају овако:
А. 1. Исписан само с једне стране. У врху по среди-
ни забележено: 1903II, а испод датума, улево: Е Ерге-
иуе. Затим долази текст, забележен у недељу 11. окто-
бра и у петак 23. октобра.2
А. 2. У врху крупним бројевима и заокружено: 1904.
Писано са обе стране. На лицу: јануар 20-21, четири
сцене; на реверсу: Духови, понедељак 30. и уторак
31. маја, са преносом текста на следећи лист.
А. 3. Насловна страна Костићеве књиге о Змају. На-
ставак текста са друге стране листа бр. 2. и белешке
под датумом 8. VII, 22. VIII и 9. IX. Доња четвртина
стране је неисписана. На реверсу лист је празан; при
дну стоји одштампано: Штампарија Фердинанада Ди-
термана и сина у Сомбору 1902.

2 Тврђење Младена Лесковца у Летопису Матице српске, 38

(1960), 58, да сам, објављујући у преводу Костићев дневник,
помешао белешке и за прву од њих навео да је из 1903, уместо
1904, није оправдано: као што се из фотографије те странице
види, Костић је ту белешку датирао 1903 (фото, 42).

95
 Л. 4. На првој страни, у врху, исписана и подвуче-
на година: 1905. На првој страни: Ђурђев-дан, 23 V,
Спасовдан (Хотел Хунгарија, 330), са прелазом на
другу страну, која је у последњој четвртини остала
неисписана.
Л. 5. Исписан само с једне стране, али ни на њој не
до краја. Забелешка је датирана 23. VIII 1907.
Л. 6. Година, у врху, 1907, подвучена. На средини
прве стране одштампано Певанија, - распарани лист
Костићеве књиге о Змају. Забелешка је од 7. IX (Ми-
тровдан), са Р. 5.; почетак белешке од 13. XI прелази
на другу страну, испуњавајући је до половине.
Л. 7. На првој страни у врху исписано: 1908, а по
средини наштампано: Снохватице. Белешка од 2. фе-
бруара. Она обухвата две трећине странице; последња
трећина те стране и цела друга страна неисписана.
Л. 8. У врху, на првој страни, подвучено, 1908, за-
тим белешка од 1. маја, која заузима скоро целу прву
страну. На другој страни Костићевом руком исписа-
но: Тетки Марији Паланачкој љуби руку њен зет и по-
штоватељ њене врлине и памети Лаза Костић у Сом-
бору, 17-ог новембра 1902, - посвета на примерку
књиге дате тетки Костићеве жене Јуле (фото, 43).
Л. 9. На првој страни, у врху горе, подвучено, 1908,
затим белешка од 13. јуна, која заузима пола стране;
на другој страни одштампан наслов књиге о Змају.
Л. 10. У врху прве стране, подвучено, 1908, затим
белешка датирана 16. јуна, писана српски, која обух-
вата целу прву страну и трећину друге стране.
Л. 11. и 12. Осредњи формат штампане хартије, по
средини превијене, исписане на првој и четвртој стра-
ни. У врху прве стране, подвучено, 1908, потом белеш-
ка датирана 3. августа у Новом Саду, у хотелу Лазара

96
Дунђерског; на другој страни, под звездицом, уба-
чена реченица: Јапшз сеИе уШе п’а оссире шез Мееб.
Л. 13. На првој страни, у врху наслов, подвучен,
ЈЈп ге§а1, затим белешка датирана 20. августа 1908, на
дан католичког Св. Стефана, на појутарје Преобра-
жења. По средини листа, на првој страни, штампано
Певанија, реч која је при писању белешке заобиђена.
Прва страна испуњена цела, друга до половине. На
првој страни, у четвртом реду, изнад речи 8а тбге,
стоји звездица, која се обично ставља као знак за на-
помену, али је напомена изостала, или ју је писац за-
боравио да испише.
Л. 14. Текст почиње, без наслова, у самом врху пр-
ве странице, 1908, 18/5. септембра; писан је српски и
обухвата пола прве стране. На другој страни је штам-
пани текст - Поправке - Костићеве књиге о Змају.
Л. 15. На првој страни, у врху, подвучено, 1909. Че-
тири белешке: 19. јуна, 10. јула и 20. августа; трећа
прелази на другу страну, на којој је белешка од 3. сеп-
тембра, - по средини прве стране одштампано:
Приступ.
Л. 16. У врху прве стране, подвучено, 1909; испод
године белешка од 22. октобра, која заузима скоро
целу страну и по чијој средини стоји штампано: Пе-
ванија. Друга страна неисписана.
Л. 17. На овом листу, по чијој средини је одштам-
пано из великих слова Друга певанија, Костић је,
крупнијим словима но обично, у облику епитафа,
записао смрт своје жене Јулијане, ставивши доле знак
крста (фото, 44).
Најранија забелешка датирана је 11. октобра 1903,
а последња 25. октобра 1909. Судећи по томе што у
97
првој забелешци уз годину 1903. стоји II, а још више
по томе што та забелешка почиње без икаквог увода
или објашњења, може се закључити да је дневник по-
чет раније, можда већ 1896, јер Костић помиње ту го-
дину као пресудну у својој забелешци од 31. маја 1904.
Како су листови дневника издвојени, а међу белешка-
ма има знатних хронолоипсвд празнина, можда су не-
стали неки и од доцнијих.
Лаза Костић је, ако не све, а оно неке забелешке
прво имао у концепту, а потом их преписивао и, при
преписивању, можда мењао. На другој страни другог
листа, у реченици: 1.а р1ш рпап1е {га^есИе ди бехе,
уз реч 1га{*есИе има придев аб!:га1е, који се не налази у
концепту писаном на засебном листићу оловком.
Све забелешке свог дневника Лаза Костић је писао
у жениној кући у Сомбору, изузев три: забелешка о
сну који је сањао на Спасовдан 1905. записана је у пе-
штанском хотелу „Хунгарији”, у соби бр. 330; забе-
лешка од 3 . августа 1908. писана је у хотелу „Јели-
савети” у Новом Саду; и забелешка од 20. августа
1909. записана је у бечком санаторијуму „1л)е\у”.
Листови дневника Костићевог добро су очувани;
ниједан није поцепан, ни замрљан. Једино што је њи-
хов дугогодишњи чувар др Радивоје Симоновић под-
влачио црвеном оловком поједине реченице. Ја те цр-
вене линије нисам покушавао да отклоним, плашећи
се да не оштетим Костићев рукопис. Ако је потребно,
нека то учини вично лице.
Рукопис дневника Костићевог једва је читљив, и ја
сам имао великих мука да га прочитам. Надам се да
сам успео, и да ће се у моме читању једва наћи која
грешка.
98
 У оригиналном, француском, тексту дневник до-
сад није нигде штампан. Објавио је из њега само две
забелешке, добијене такође од дра Симоновића, Мла-
ден Лесковац, у Летопису Матице српске, 385 (1960),
58-59. Изишао је, међутим, без тих двеју бележака,
Костићев дневник у моме преводу у београдској Књи-
жевности, XXI (1955), 436-439, уз коментар, пре-
штампан у мојој књизи Пронађене ствари, Београд,
1961, стр. 112-117. У преводу дневника биле су изо-
стављене неколике слободније реченице и две забеле-
шке на српском на листу 10. и 14. Сад се штампају
први пут и потпун текст на француском и обе забе-
лешке на српском, у оном обиму и облику у којем су
дошле до мене (Текстови, I).

ИЗ „СПИСА НА СТРАНИМ ЈЕЗИЦИМА”

Последњи свој спис на страном језику, обимнијег

од свих, Костић није завршио. То су његове успомене
ВемакПез иги! СежаћНез, писане директно на немач-
ком за часопис Оеи&сће Кеуие (Текстови, III). У ори-
гиналном своме тексту код нас нису објављиване; у
мом преводу, под насловом Ишчекивано и дочекано,
штампане су у беоГрадској Књижевности 1956, књ.
XXII, стр. 325-333, 400-407 и 487-497, са пропратном
белешком.
У оригиналном рукопису, цело ВемаШ ез ипс1 Се-
маћМез, колико знам, није очувано. Имам од њега у
рукама само два листа, пагинирана као стране 16. и
17. Листови су једнаке величине, - први 0,34x0,21,
други 0,25x0,21, - а писани су, обадва, оловком. Први
почиње реченицом: „Е тта1 ће§е§пе1;е 1сћ №ШаИе”,
99
а завршава се: ,А к ппсћ ( к т а к е т ђе1§гас!ег Ргеипс!”.
Други лист почиње дијалогом:„На1 МИап 1Јгбасће §е-
ћаћ!”, а завршава се реченицом: „Мк Ађбсћаи хуагЉе
51сћ НаШаНе”.
У недостатку оригиналног рукописа, ВежаћПез ипб.
СемакПез публикује се према примерку који је дао от-
куцати на машини др Радивоје Симоновић, написав-
ши својом руком и црвеном оловком у врху прве стра-
ке: јуна 1909. Примерак је повезан у црне корице од
картона и има 47. страна. Очувана два оригинална ли-
ста рукописа писана оловком и Костићевом руком од-
говарају страницама 38, 39. и 40. текста откуцаног на
машини.

Милан Кашанин

100
 Ј1аза К остић
ДНЕВНИК

ИШЧЕКИВАНО И ДОЧЕКАНО

Издаје
НАРОДНА КЊИГА
АЛФА
Београд, Шафарикова 11

За издавача
Снежана Мијовић

Лектура/Коректура
МИТ

Техничка припрема
Велимир Бранковић

Пласман
Светислав Жарић

Вирманска продаја
Велимир Милићевић

Тел. пласмана
011/3227-426, 3226-427, 143-752
627-952, 3223-910, 3341-888

Клуб читалаца
3229-158
Ружа Васиљевић