Professional Documents
Culture Documents
(Пр. Јак. 1)
У историји дванаест племена Израиља можемо прочитати да је био известан човек по
имену Јоаким, веома богат, који је приносио двоструке понуде Господу Богу, говорећи:
“Ово је за добробит целог народа и за мене, да се Господ Бог смилује и опрости ми гехове
моје.”
Али на једном великом празнику, када су деца Израиљева донели своје дарове, а Јоаким
своје, Рубен врховни свештеник се успротивио говорећи: “Није по закону да приносиш
своје дарове јер ниси изродио никога у Израиљу.”
На ово је Јоаким, веома забринут, отишао да истражи књиге дванаест племена, да утврди
да ли је он једини човек који није изродио никога.
И након истраге, утврдио је да су сви праведници подигли семе своје у Израиљу.
Тада се сетио у мислима својим, праоца Авраама коме је Бог при крају живота подарио
сина Исака; и због тога се јако узнемирио, и да неби био виђен од своје жене,
отишао је у дивљину, поставио шатор себи, и постио четрдесет дана и ноћи, говорећи себи:
“Нећу ићи да једем и пијем док ме Господ Бог не погледа, а молитве моје ће бити јело моје
и пиће моје.”
(Пр. Јак. 2)
У међувремену је жена његова, Ана била двоструко забринута и збуњена и говорила је:
“Бићу у жалости двојакој, због мог удовиштва и због моје неплодности.”
А онда се приближио велики празник Господњи , и Јудита, слушкиња њена рече: “Колико
још дуго ћеш овако мучити душу своју ? Дошао је Господњи празник, и није по закону да
ико буде у жалости.
Узми одећу ову коју донесе један који их прави, јер не треба да је носи једна слушкиња као
ја, него ће она боље пристајати теби.”
Али Ана одговори: “Одлази од мене, нисам ја навикла на такве ствари; јер ме Господ
постидео.
Бојим се да ти је неки зли мајстор дао то, и да си ти дошла да ме загадиш са грехом
мојим.”
Тада слушкиња Јудита одговори: “Какво зло би ти ја пожелела што нећеш да ме послушаш
?
Ја ти не могу пожелети већу клетву од те под којом већ јеси, у којој је Бог затворио
материцу твоју, да не будеш мајка у Израиљу.”
На ово се Ана јако узнемири, и имајући на себи венчано одело, око деветог сата оде у врт
да прошета.
И угледа ловорово дрво и седе испод њега, и помоли се Богу говорећи,
“О Боже отаца мојих, благослови мене и молитве моје као што Си благословио и материцу
Сарину и подарио јој сина Исака.”
(Пр. Јак. 3)
И док је гледала у правцу небеса, угледала је гнездо врапца у ловору,
и жалећи у самој себи, рече: “Жалости моја! Ко ме роди? Која ме утроба носила, да будем
овако проклета пред децом Израиљевом, да ме сви заобилазе и сажаљевају у храму
Господа мога? Жалости моја! Са чиме се могу упоредити?
Не могу се поредити ни са зверињем земаљским, јер је чак и звериње земаљско
плодоносно пред Тобом, о Господе! Жалости моја! Са чиме се ја могу упоредити?
Не могу се поредити ни са грубим животињама, јер су чак и грубе животиње плодоносне
пред Тобом, о Господе! Жалости моја! Са чиме се ја могу упоредити?
Не могу се поредити ни са овим водама, јер су чак и ове воде плодоносне пред Тобом, о
Господе! Жалости моја! Са чиме се ја могу упоредити?
Не могу се поредити ни са таласима морским; јер су они, било да су мирни или у покрету,
са рибама које су у њима, величају Тебе, о Господе! Жалости моја ! Са чиме се ја могу
упоредити ?
Не могу се поредити ни са самом земљом, јер и земља производи своје плодове, и велича
Тебе, о Господе!”
(Пр. Јак. 4)
Тада анђео Господњи стаде поред ње и рече: “Ана, Ана, Господ је чуо молитву твоју.
Затрудњећеш и родићеш, и о породу твоме ће се говорити у целоме свету.”
И Ана одговори: “Као што је жив и Господ Бог мој, шта год да родим, било да је мушко
или женско, ја ћу га посветити Господу Богу моме, и служиће Му у светим стварима целог
живот свога.”
А онда се пјавише два анђела који јој рекоше: “Погледај, Јоаким муж твој долази са
пастирима.
Јер се анђео Господњи јавио и њему и рекао му: ‘Господ Бог је чуо молитве твоје; пожури
и иди одавде, јер Ана, жена твоја ће затрудњети.’”
И Јоаким оде и позва пастире своје и рече: “Доведите ми овамо десет женских јагањаца без
мрље и мане, и оне ће бити за Господа Бога мога.
И доведите ми исто дванаест телади без мане, и ових дванаест телади ће бити за
свештенике и старешине.
Доведите ми и стотину коза, и тих стотину коза ће бити за сав народ.”
И Јоаким оде са пастирима својим, и Ана стајаше пред вратима и виде Јоакима да долази
са пастирима.
И она потрча и висећи му о врату рече: “Сада знам да ме Господ веома благословио;
јер ја која сам била удовица нисам више удовица, и ја која сам нероткиња била
затруднећу.”
(Пр. Јак. 5)
И Јоаким изржа један дан у кући, али ујутро донесе дарове и рече:
“Ако ми је Господ наклоњен, нека плоча која је на свештениковом челу то и покаже.”
И погледа у плочу коју је свештеник носио, и виде је, и не нађе се греха у њега.
И Јоаким рече: “Сада знам да ми је Господ наклоњен, и да је уклонио све грехе моје.”
И отиде из храма Господњег задовољан, и оде дому својему.
И када се Ани напуни девет месеци, она роди и рече бабици: “Шта сам родила ?”
И она јој рече: “Девојчицу.”
Тада Ана рече: “Господ је данас увеличао душу моју.” И леже у постељу своју.
А када се навршише дани очишћења њеног, даде детету да сиса, и назва је Марија.
(Пр. Јак. 6)
И дете јачаше у снази сваки дан, и када имаде девет месеци, мајка је стави на земљу да
види да ли може да стоји, и када направи девет корака, дође назад у мајчино крило.
Тада је мајка узе и рече: “Као што живи Господ и Бог мој, нећеш више ходити по земљи
док те не однесем у храм Господњи.”
И направи од собе њене свето место, и не дозволи ишта нечисто да дође у њену близину,
него позва непорочне кћери Израиљеве које је носаше.
А када дете напуни годину дана, Јоаким направи велико славље, и позва свештенике,
писаре, старешине и сав народ Израиља.
И Јоаким постави девојчицу пред старешине свештеничке и они је благословише говорећи:
“Боже отаца наших, благослови ову девојчицу и подај јој славно име које ће се памтити
кроз све генерације.” И народ одговори: “Тако нека буде. Амин.”
Тада Јоаким по други пут постави девојчицу пред свештенике и они је благословише
говорећи: “О Свевишњи Боже, погледај на ову девојчицу и благослови је са вечним
благословом.”
После тога, узе је мајка њена, даде јој да сиса и запева песму Господу:
“Певаћу нову песму Господу Богу моме, јер ме Он посетио, и однео од мене прекор
непријатеља мојих, и дао ми је плод праведности Његове, да се може рећи синовима
Рубеновим да Ана доји.”
Онда остави дете да спава у соби коју је она освештала, и изађе напоље да их послужује.
И када се славље заврши, одоше радосно и величајући Бога Израиљевог.
(Пр. Јак. 7)
А дете порасте и кад имаде две године, Јоаким рече Ани: “Одведимо је у храм Господњи,
да испунимо своје обећање, које смо обећали Господу Богу, да неби био љут на нас, и да
наши дарови не буду неприхваћени.”
Али Ана рече: “Сачекајмо трећу годину, да дете упамти оца својега.” И Јоаким рече:
“Сачекајмо онда.”
А када дете напуни три године, Јоаким рече: “Позовимо кћери јеврејске које су непорочне,
и нека свака узме лампу и осветли се, да се дете не врати назад и да се ум њен помири са
храмом Господњим.”
И они урадише тако док се не попеше до храма Господњег. И поглавар свештенички
прими је и благослови, и рече: “Марија, Господ Бог је увеличао име твоје за све
генерације. И све до самог краја, Господ ће показати искупљење деци Израиљевој.”
И постави је на трећу степеницу олтара, и даде јој Господ благодати, и она играше, и цела
кућа Израиљева је заволе.
(Пр. Јак. 8)
И одоше родитељи њени величајући Бога, јер се девојчица не врати назад њима.
Него Марија настави да живи у храму као научена голубица, примајући храну своју из
руке анђела.
А када напуни дванаест година, састадоше се свештеници и рекоше: “Марија има дванаест
година. Шта да урадимо са њом јер се бојимо да свето место Господа Бога нашега не
постане порочно?”
Тада свештеници одговорише Захарију, врховном свештенику: “Стани поред олтара
Господњег, уђи у свето место, и постави питања са њом у вези, и шта год да ти Господ
одговори, уради тако.”
Онда врховни свештеник уђе у светињу над светињама носећи са собом напрсник за
пресуду, и помоли се са њом у вези.
И дође анђео Господњи ка њему и рече му: “Зарије, Зарије, иди и позови све удовце међу
народом, и нека сваки донесе са собом свој штап, и онај код кога Господ покаже знак биће
муж Маријин.”
И одоше викари кроз целу Јудеју, и трубе Господње се огласише, и сви људи потрчаше на
окуп.
Јосиф исто, одбаци секиру и оде на састанак, и када дођоше тамо, одоше код врховног
свештеника сваки носећи свој штап.
Пошто врховни свештеник узе њихове штапове, уђе у храм да се помоли.
А када заврши молитве своје, узе штапове и изађе напоље, подели их назад, и не деси се
никакво чудо.
Последњи штап узе Јосиф и голубица изађе из штапа и слети на Јосифову главу.
И врховни свештеник рече: “Јосифе, ти си одређен да узмеш Девицу Господњу, да је
чуваш за Њега.”
Али Јосиф одби говорећи: “Ја сам стари човек, и имам децу, а она је млада, и плашим се да
ће да ми се подсмевају у Израиљу.”
Онда врховни свештеник одговори: “Јосифе, бој се Господа Бога свога, сети се шта је
Господ урадио Датану, Кореју и Авирону, како се земља отворила и прогутала их због
њихове непослушности.
А сада Јосифе, бој се Бога, јер се такве ствари не требају десити твојој породици.”
Јосиф тада, уплашен, одведе је својој кући, и Јосиф рече Марији: “Одвео сам те из храма
Господњег, а сада ћу да те оставим у својој кући. Морам да идем да се бринем за продају
онога што сам саградио. Нека је Господ са тобом.”
(Пр. Јак. 9)
А на састанку свештеничком донесоше одлуку и рекоше: “Направимо нову завесу за
храм.”
И врховни свештеник рече: “Позовите заједно седам непорочних девица из племена
Давидовог.”
И слуге одоше и доведоше их у храм Господњи, и рече им врховни свештеник: “Баците
коцке предамном овде, да видимо ко ће од вас да испреде златни конац, ко порфиру, ко
скерлет, ко танко платно, а ко црвац.”
Тада врховни свештеник који је знао Марију, и да је она од племена Давидова, и позва је, и
црвац паде да она сатка, и она оде своме новоме дому.
Али од тог момента, Зарије, врховни свештеник онеме, и Самуило би постављен на место
док Зарије не проговори опет.
А Марија узе црвац и истка га.
И узе крчаг и оде напоље да захвати воде, и чу глас који јој говораше: “Здраво теби која си
пуна благодати, Господ је са тобом. Благословена си ти међу женама.”
И погледа она лево и десно да види одакле глас долазише, а онда тресући се оде назад у
кућу, и спусти крчаг и узе црвац, и седе да настави са ткањем.
А анђео Господњи стаде поред ње и рече: “Не бој се Марија, јер си нашла милост у Бога.”
Чувши то, она се запита шта би то требало да значи.
А анђео јој рече: “Господ је са тобом и затрудњећеш,”
на шта она одговори: “Шта! Да ли ћу затрудњети од живога Бога и родити као и остале
жене?”
Али анђео одговори: “Не тако Марија, него ће Дух Свети доћи на тебе и сила Свевишњега
осјениће те;
зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божиј, и назваћеш га Исус, јер ће
Он да спасе народ Свој од греха.
И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сном у старости својој,
и ово је шести месец њојзи, коју зову нероткињом, јер у Бога све је могуће шта рече.”
А Марија рече: “Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој.”
И када је изаткала црвац, однесе га врховном свештенику, а он је благослови говорећи:
“Марија, Господ је увеличао име твоје, и бићеш благословена у свим нараштајима на
свету.”
Тада Марија, испуњена радошћу оде до своје тетке Јелисавете, и покуца на врата.
Када је Јелисавета то чула, потрча и отвори јој врата, благослови је и рече: “И откуд мени
ово да дође мати Господа мојега к мени ?”
Јер чим твоје честитање стиже до мог уха, заигра дете у утроби мојој и благослови те.”
Али Марија не марећи за све оне мистериозне речи које јој рече арханђел Гаврило, подиже
очи своје ка небу и рече: “Господе! Шта сам ја да ће ме звати блаженом сви нараштаји?”
А виђаше сваког дана како расте све већа, она се уплаши, и оде назад кући, и скриваше се
од деце Израиља. А имаде шеснаест година када се све ово збиваше.
Ја, Јаков, написах ову причу у Јерусалиму. А када настадоше немири, ја се склоних у
пустињу све до смрти Иродове. И немири престадоше у Јерусалиму. Оно што остаје је, да
величам Бога Који ми даде мудрости да пишем вама који разумете духовност, и који
волите Бога, чија је вечна слава и царство. Амин.
Evo što kažu znanstvenici o vremenu nastanka tekstova Novog zavjeta i rano-kršćankih spisa: