Akademija Umetnosti Odsek za AV medije

Novi Sad Produkcija

Primena savremenih tehnologija u AV medijima

Revolucija radija

Promene koje je doneo 21. vek

Student Profesor

Jovana Manojlović Siniša Isakov

Savremeni medijski pejzaž poslednjih godina prolazi kroz proces strukturalnih

promena, što je, pre svega, posledica brzog razvoja i napredovanja novih, digitalnih

tehnologija. Tradicionalni mediji su u poziciji preispitivanja dosadašnjih uloga i

neminovnog adaptiranja i evoluiranja u relevantne subjekte koji će učestvovati u

konstituisanju novog svetskog medijskog poretka.

Novi medijski poredak biće ponajviše obeležen razvojem sasvim novih zahteva

„potrošača” - njihove potrebe i očekivanja biće izmenjeni pod uticajem

proliferacije

izbora i mogućnosti kontrole sadržaja. U skladu sa tim, medijske kreativne

organizacije i oglašivači počeli su sa redizajniranjem i ponovnim osmišljavanjem

svog pristupa medijima i publici, razvijajući sasvim nove marketing- strategije.

Na prvi pogled, čini se da će pozicija radija u budućnosti konvergiranih medija

biti dobra. Podloga za ovako optimistična očekivanja je i u mogućnosti radija

da koegzistira uz druge tehnologije - osim analognih i DAB prijemnika, radio

programi se danas isporučuju i putem digitalne televizije (npr. Sky i Freeview),

Interneta i mobilnih telefona. Ovakav trend prate i nove navike slušalaca radija:

- u svakom trenutku, oko 20% korisnika Interneta prati radio ovim putem1

- BT Movio2

istraživanje pokazuje da čak i kad je dostupna putem mobilnih

telefona, televizija ne beleži bolje rezultate od radija, koji ostaje prvi izbor

korisnika ove platforme;

- 60% korisnika i-Poda izjavljuje da „kada čuju neku novu muzičku grupu na

radiju koja im se dopadne” odmah je učitaju u svoj i-Pod3

Već u ovom uvodu pojavljuje se dosta termina o kojima u dosadašnjoj radio

praksi nije bilo toliko reči. Kakve su uloga i pozicija digitalnog radija, Internet

radija i podcastinga na radio tržištu? Kako će ove nove platforme uticati na navike

slušalaca radija u budućnosti? Koje su prednosti, a koje mane novih tehnologija

primenjenih na radio - sa aspekta slušalaca, ali i oglašivača? U nastavku ću

pokušati da odgovorim na ova pitanja.

Internet radio

Radio na Internetu, webcasting, je fenomen koji se poslednjih godina ubrzano

razvija i kome se svaki dan pridružuju nove stanice širom sveta koje postaju

dostupne uz pomoć modema. Neki od zagovornika ovog radio servisa smatraju

da je Internet radio potpuno novi medij koji uklanja barijere proizvedene

zakonskim ograničenjima, dok je samo pokretanje Internet radija jeftino. S

druge strane, upravo neregulisanost i nepostojanje jasnih programskih modela

pogoduju pirateriji i haotičnoj ponudi.

Popularisanju Internet radija doprinosi i činjenica da su, osim računara, audio

kartice, zvučnika i dobre konekcije, potrebni još samo softveri koji su danas

dostupni besplatno - Real Player, Windows Media Player, quick Time...

Slušanje radio programa preko Interneta postaje sve popularniji oblik

konzumiranja radija, što pokazuje i podatak da se za njega u Engleskoj opredeljuje

čak 20% odraslih slušalaca radija. Najveća britanska istraživačka agencija u oblasti
medija, RAJAR, poslednjih godina redovno sprovodi istraživanja na temu broja

i strukture slušalaca Internet radija. Podaci iz prošle godine govore da je više od

3 miliona ispitanika slušalo radio preko neta, a broj pokazuje tendenciju rasta.

U okviru ovog broja, koji pretežno čine eksperimentatori, postoji pola miliona

slušalaca koji sebe definišu kao redovne - prate jednom ili više puta nedeljno

program radija preko Interneta. Najčešći izbor slušalaca Internet radija koji

su participirali u navedenom istraživanju su nacionalne radio stanice, koje su

dostupne i u analognom obliku. U SAD, cifre su u poslednje dve godine porasle

trostruko - danas čak 20% Amerikanaca prati radio na Internetu, a na korišćenje

ovog vida komunikacije utiče i postojanje broadband veze u domaćinstvu.

Ponašanje slušalaca Internet radija

Izbor radio sadržaja na Internetu je ogroman – korisnicima su dostupni

programi preko 10.000 stanica iz više od 100 država. U ovaj broj ulaze i stanice

koje egzistiraju isključivo na mreži, nudeći specijalizovane programe za veoma

usko definisane ciljne grupe.

Istraživanja pokazuju da je slušanje Internet radija primarno aktivnost vezana

za posao - postojanje brze i kvalitetne Internet konekcije i pokriveni troškovi su

jedan od razloga. Slušalačka aktivnost na Internetu peak-ove pokazuje u vreme

ručka i pred kraj radnog vremena.

Dodatno, Internet radio je otvorio polje za novu publiku u sasvim novom

okruženju - pre svega, upravljačke strukture u periodu dana kada privode kraju
radno vreme i spremaju se da krenu kući (Pon-Pet, 17-19). Suprotno tome, tokom

radnog vremena, slušanje Internet radija se više vezuje za strukture radnika.

Period pre odlaska s posla je veoma zanimljiva slušalačka radio zona - to je mirnije,

ličnije vreme, kao stvoreno za upotrebu intimnog medija kakav je radio.

Prednosti Internet radija

Danas svaka ozbiljnija radio stanica, od nacionalnih do lokalnih, ima sopstveni

vebsajt. Izvesno je da se Internet i radio za sada odlično dopunjavaju - uz pomoć

Interneta radio prevazilazi nedostatke poput jednodimenzionalnosti, efemernosti,

istovremeno jačajući mogućnosti ostvarivanja direktne komunikacije sa svojom

publikom.

Kao osnovne prednosti Internet radija mogu se izdvojiti:

1) Dostupnost programa uvek, na bilo kom mestu, posebno dok se radi na

računaru, što je jedna od situacija u kojim je slušanje radija dominantno;Ana

Martinoli

127

2) Multimedijalnost koju Internet obezbeđuje radiju, dodajući opciji slušanja

programa i mogućnost dostupnosti informacija o voditeljima, programu,

čak i virtuelnu šetnju kroz stanicu;

3) Internet je, takođe, uvek otvoren kanal za komunikaciju što je od posebnog

značaja za represivne sredine ili za grupe koje nisu u mogućnosti da plate

troškove legalnog terestrijalnog emitovanja programa poput studentskih

udruženja, interesnih grupa građana... Jedan od domaćih primera korišćenja

Interneta za pokretanje šire globalne akcije i animiranje šire zajednice

za probleme represije nad medijima je i akcija NetAid koju je Radio B92

organizovao u vreme oduzimanja opreme i prostorija stanici tokom

bombardovanja 1999. godine. Tokom četiri meseca organizovanja NetAid

akcija, stotine muzičara, društvenih aktivista, političara, međunarodnih

organizacija, poslalo je svoju poruku za borbu protiv represije nad medijima

i poruku podrške nezavisnim medijima;

4) Širok izbor stanica, što omogućava programsku segmentaciju ne samo po

muzičkom izboru, već i i po pripadnosti specijalnim interesnim grupama

- religija, hobi, lokalne organizacije...;

5) Veća interaktivnost sa slušaocima, dvosmernost u komunikaciji. Nije redak

slučaj stanica koje slušaocu nude mogućnost setovanja muzickih playlista

i kreiranje personalizovanog programskog sadržaja koji će biti ponuđen

drugim korisnicima.

Jedna od Internet radio stanica, koja na odličan način demonstrira sve mogućnosti
ovog oblika emitovanja je i Last FM, stanica o kojoj se pisalo i govorilo kao o

jedinstvenoj „društvenoj muzičkoj revoluciji”. U oktobarskom istraživanju

SMMRI-ja, upitani za razlog zbog kog najčešće menjaju radio stanicu koju

slušaju, ispitanici su, u najvećem procentu, odgovarali - zbog muzike. Situacija

je identična i na stranim tržištima - muzička ponuda je prvi razlog za odabir

određene stanice, ali i za promenu frekvencije. Last FM kombinuje fleksibilnost i

mogućnost personalizacije Interneta sa potrebama slušalaca. Svaki od posetilaca

lastfm.com sajta može kreirati lični muzički online profil, a informacije koje

korisnik obezbedi koriste se za kreiranje personalne radio stanice, ali i za

povezivanje sa drugim korisnicima sličnih interesovanja. Last FM stanica će, u

skladu sa interesovanjima korisnika, emitovati i nove muzičke numere ili nove

izvođače koji bi korisnicima mogli biti interesantni.

„It’s addictive, it’s growing, it’s free’’ - slogan je pod kojim se Last FM reklamira,

ali čini se da bi se isti slogan mogao iskoristiti i za Internet radio uopšte

Svakako, Internet radio ima i svoje mane:

1) Relativno skup Internet ili plaćanje cene telefonskog poziva pri dial up

konekciji;

2) Loš kvalitet zvuka, smetnje, buffering i zagušenje veze;

3) Preveliki izbor programskih sadržaja, nepostojanje jasnog kriterijuma

za pokretanje nove stanice, nekonzistentnost programskih ponuda, što

objašnjava činjenicu da se slušaoci preko Interneta uglavnom opredeljuju za

već postojeće, poznate stanice;

4) Ograničen pristup Internetu u odnosu na masovno posedovanje radio

aparata;

5) Manja portabilnost, s obzirom na vezanost za modem, telefonski priključak

. Zaključak - Uticaj novih tehnologija na programiranje radija

Sve popularniji digitalni servisi, uz sve prisutniji Internet radio, predstavljaju

ozbiljne izazove za tradicionalni, analogni komercijalni radio, ali i još više za

javne servise, pre svega u smislu programiranja i planiranja sadržaja. Takođe, ne

sme se ni zanemariti činjenica da je prvi razlog za uključivanje omiljene radio

stanice muzika, a sve je veća popularnost portabilnih uređaja za emitovanje mp3

fajlova, čime se uloga radio stanice skoro potpuno poništava, bar kada je muzika

u pitanju. Predviđanja bliske budućnosti apsolutnog proboja i implementacije

novih tehnologija i njihova primena na radio navode neke od mogućih noviteta,

kojima će nedostaci ovih uređaja biti lako premošćeni. Jedan od tehnoloških

scenarija koji se očekuje u 2005. godini je konvergencija satelitskog radija i

digitalnih audio plejera.15 Tako bi korisnici sve popularnijeg iPod-a mogli uskoro

dobiti mali priključak koji bi im omogućio prijem signala satelitskih radio kanala.

Time bi osim omiljene muzike imali pristup i vestima, a opredeljenje za praćenje

programa omiljene radio stanice bi svakako opalo.

Uprkos novim mogućnostima za prijem, povećanom izboru i specijalizaciji

programa, neki od uslova uspešnog programiranja se neće promeniti: jaka veza,

koja se uspostavlja između slušalaca i njihovih omiljenih voditelja, neće oslabiti,

a glavne potrebe publike i dalje će se kretati u dosadašnjim okvirima – lokalne

vesti, saobraćaj i vremenska prognoza i muzika.