ЈУСШЦ Ђуро Радмановић

Нови Град

Матурски рад из рачунарских мрежа

Пренос гласа и ведеа путем интернета

Ментор: Ученик:
Момир Вујановић, проф. Никша Лукач, IV4

Приједор, мај 2019.

САДРЖАЈ
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

1. Увод.....................................................................................................................................1
2. Дигитализација звука и слике...........................................................................................2
2.1 Дигитализација звука.................................................................................................2
2.2 Дигитализација слике................................................................................................2
3. Компресија звука и слике.................................................................................................2
3.1 Компресија звука........................................................................................................2
3.2 Видео компресија.......................................................................................................2
4. Стриминг снимљеног аудио/видео материјала...............................................................3
4.1 Први приступ: Веб Сервер........................................................................................3
4.2 Други приступ: Веб Сервер са „Metafile-om“..........................................................4
4.3 Трећи приступ: Медиа Сервер..................................................................................4
4.4 Четврт приступ: Медиа Сервер и RTSP...................................................................5
5. Стриминг живог аудио/видеа...........................................................................................6
6. Интерактивна аудио/видео комуникација у реалном времену......................................6
6.1 Карактеристике...........................................................................................................6
7. RТCP (Рил-тајм Транспорт контрол Протокол).............................................................9
8. TCP (Рил-тајм Транспорт Контрол Протокол).............................................................10
8.1 Sender report (извјештај пошиљаоца).....................................................................10
8.2 Receivernreport (извјештај примаоца).....................................................................10
8.3 Source Description Message (опис извора)..............................................................10
8.4 Bye Message (поздравна порука).............................................................................10
9. Закључак...........................................................................................................................11
10. Литература....................................................................................................................12
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

1. УВОД
Напредак технологије је промјенио начин на који користимо звук и слику. Раније смо
слушали радио и гледали програм преко телевизије, користили смо телефон за
инетрактивну комуникацију, али времена су се промјенила. Људи желе да користе
Интернет не само за пренос текста и статичних слика, већ и за аудио и видео
комуникацију.
Аудио и видео Интернет сервисе дијелимо у три категорије. Стриминг снимљеног
аудио/видео записа, стриминг живе слике и звука и интерактивни аудио/видео, као на
слици (1). Термин стриминг значи да корисник може да слуша или гледа фајл након
што је преузумање почело.

Слика 1 Подјела аудио/видео Интернет сервиса

При стриминг-у снимљеног аудио/видеа фајлови су компресовани и чувају се на

серверу. Клијент преузима фајлове преко Интернета. Ово се понекад назива видео-ауди
на захтјев. Примјери снимљеног ауди записа су пјесме, симфоније, књиге, предавања.
Примјери снимљеног видео записа су филмови, ТВ емисије и музички спотови..

За стриминг аудио/видео материјала потребна је компресија тог материјала.

При стриминг-у живог материјала корисник прати емисију путем Интернета. Добар
примјер овог је Интернет радио. Интернет ТВ је све популарнији, али многи људи
вјерују да ће класична телевизија још дуго опстати..

Термин стриминг живог аудио/видеа односи се на емитовање радио и ТВ програма

путем Интернета.

Што се тиче интерактивног аудио/видеа он се сад користи за комуникацију на даљину.

Добар примјер за то је Интернет телефонија и телеконференције.

1
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

2. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗВУКА И СЛИКЕ

Прије него што се звучни и видео сигнали могу послати Интернетом морају се
дигитализовати.
2.1 Дигитализација звука
Када микрофон детектује звучни талас на свом излазу даје аналогни сигнал који
представља амплитуду тог звука. Овај сигнал се зове аналогни аудио сигнал. Према
Нyqуист-овој теореми ако је највећа фреквенција сигнала ф морамо га узорковати 2ф
пута у секунди. Постоје и друге методе за дигитализацију звука али је принцип исти.
2.2 Дигитализација слике
Видео снимак се састоји од секвенце фраме-ова. Ако се ти фраме-ови показују довољно
брзо имамо утисак покретне слике. Разлог за то је тромост ока. Постоји више стандарда
за број фраме-ова у секунди (fps): 25 fps PAL, 30 fps NTSC, итд. Да би се избјегло
треперње слике фраме се приказује два пута.
Сваки фраме је подијељен на мале дијелове који се зову пиксели. За црно-бијелу слику
то је 8 бита (256 нијанси сивог), а за колор 24 бита (по 8 за сваку од основних боја).

3. КОМПРЕСИЈА ЗВУКА И СЛИКЕ

Да би се звук и слика послали путем Интернета морају се компресовати, јер
некомпресовани видео заузима превише меморије.
3.1 Компресија звука
Потребни су различити степени компресије за пренос говора и музике. За говор је то 64
KHz дигитални сигнал, а за музику 1,1411 MHz сигнал. Постоје двије технике за
компресовање звука: предиктивна и перцептуална.
Код предиктивног кодирања биљеже се разлике између узорака умјесто вриједности
свих узорака. Оваква врста компресије се обично користи за говор.
Перцептуално кодирање је засновано на психо акустици која проучава људску
перцепцију звука. Ова идеја је заснована на несавршености нашег слушног апарата.
Неки звуци могу да прикрију неке друге звукове.
3.2 Видео компресија
Сваки фраме у видео запису је посебна слика. Да би смо компресовали видео запис
прво морамо компресовати сваку од тих слика. На тржишту преовладавју два стандарда
JPEG и MPEG. Први се користи за статичне а други за покретне слике.

2
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

4. СТРИМИНГ СНИМЉЕНОГ АУДИО/ВИДЕО

МАТЕРИЈАЛА
Doвnload-овање („скидање“) оваковог садржаја са Интернет разликује се од
преузимања других типова фајлова.да би смо разумјели концепт, размотрићемо четри
различита приступа проблему, сваки различите сложености.
4.1 Први приступ: Веб Сервер
Компресовани аудио/видео запис може се преузети као текстуални фајл. Клијент
(браузер) користи сервисе HTTP-а и шаље GET захтјев серверу. Сервер онда може
послати тражени фајл. Браузер на клијентовом рачунару онда користи помоћну
апликацију, „медиа плejер“, да би приступио датотеци.

Слика 2 Приступ мултимедијалном садржају путем Wеб Сервера

Овај процес је веома једноставан и не захтјева стриминг. Међутим, он има своје лоше
стране. Мултимедијални фајлови су обично велики, чак и послије компресије. Аудио
запис може имати неколико десетина мегабајта, док видео чак и више стотина. При
употреби Вeb Сервера, комплетан фајл мора бити пренешен на рачунар клијента како
би му се приступило. То захтјева од корисника да чека неколико минута, или чак сати
како би прегледао (преслушао) запис.

3
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

4.2 Други приступ: Веб Сервер са „Metafile-om“

Овим приступом се медиа плејер директно везује за Веб Сервер. Сервер складишти два
фајла: аудио/видео и метафиле који садржи информације о запису. При оваквој врсти
приступа пролази се кроз слиједеће кораке:
1. HTTP клијент приступа Веб Серверу наредбом GET
2. Као одговор клијент добија метафиле
3. Метафиле се предаје медиа плејер-у
4. Медиа плејер користи URL из метафиле-а како би приступио аудио/видео
запису
5. Веб Сервер одговара

Слика 3 Приступ мултимедијалном садржају

путем Wеб Сервера користећи метафиле

4.3 Трећи приступ: Медиа Сервер

Проблем са другим приступом је у томе што бровсер и медиа плејер обоје користе
услуге са HTTP-а. HTTP је пројектован да комуницира преко TCP протокола. Он је
погодан за пријем метафиле-а, али не и за аудио/видео запис. TCP протокол прати ток
података и поново шаље изгубљене пакете, чиме крши саму филозофију стриминг-а.
Потребно је заобићи TCP и његову контролу грешака. Користимо UDP. Како су Веб
Сервери окренути искључиво TCP-у, потребан нам је још један сервер: Медиа Сервер.
Слиједећи кораци су потребни како би се остварио овакав вид комуникације:
1. HTTP клијент приступа Веб Серверу наредбом GET
2. Као одговор Веб Сервер шаље метафиле
3. Метафиле прослијеђен медиа плејер-у
4. Медиа плејер користи URL из метафиле-а да би приступио Медиа Серверу
користећи UDP протокол
5. Медиа Сервер одговара траженим стрим-ом

4
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

Слика 4 Приступ мултимедијалном садржају путем

Медиа Сервера

4.4 Четврт приступ: Медиа Сервер и RTSP

Рил Тајм Стриминг Протокол (RTSP) је управљачки протокол пројектован да увећа
функционалност стриминг процеса. Користећи RTSP имамо пуну контролу над
репродукцијом аудио/видео записа. RTSP је оут-оф-бeнд управљачки протокол који је
сличан секундарној конекцији код FTP-а. Слиједећи кораци су потребни како би се
остварио овакав вид коминикације:
1. HTTP клијент приступа Веб Серверу наредбом GET
2. Као одговор Веб Сервер шаље метафиле
3. Метафиле прослијеђен медиа плејер-у
4. Медиа плејер шаље команду SETUP да би успоставио везу са Медиа Сервером
5. Медиа Сервер одговара
6. Медиа плејер шаље команду PLAY како би започео репродукцију (стриминг)
7. Аудио/видео запис се преноси мрежом користећи протоко заснован на UDP-у
8. Конекција се прекида TERADOWN командом
9. Медиа сервер одговара

Слика 5 Приступ мултимедијалном

садржају путем Медиа Сервера и
РТСП-а
5
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

5. СТРИМИНГ ЖИВОГ АУДИО/ВИДЕА

Стриминг живог аудио/видеа је сличан емитовању ТВ-а. Умјесто предајника који
емитује радио таласе у етер, странице емитују програм путем Интернета. Постоји
неколико сличности стриминга-а снимљеног и живог програма. Обадва су осјетљива на
кашњење и не дозвољавају ретрансмисију изгубљених или оштечених пакета.
Међутим, постоји разлика. Код првог је комуникација типа уницаст и на-захтјев. Код
живог стриминг-а (ливе стриминг) комуникација је мултитаск и одвија се у реалном
времену. Међутим, иако је много погодније користити мултитаск могућности IP
протокола и UDP-а или RTP-а, тренутно се углавном користи TCP и вишеструки
уницаст, а не прави мултитаскинг.

6. ИНТЕРАКТИВНА АУДИО/ВИДЕО КОМУНИКАЦИЈА У

РЕАЛНОМ ВРЕМЕНУ
У тзв. реал-тајм апликацијама, људи комуницирају мађусобно на даљину у реалном
времену
6.1 Карактеристике
Однос у времену
Подаци преношени у реалном времену преко мреже са комутацијом пакета, захтјевају
одржавање временског односа између пакета једне сесије. Нпр. Претпоставимо да рил-
тајм сервер шаље стрим видео запис. Сигнал је дигитализован и подијељен на пакете.

Слика 6 Временски однос

Начињена су три пакета, сваки по десет секунди видео записа. Претпоставимо да је и
сваком пакету потребна једна секунда да стигне до одредишта. Примаоц ће моћи да
пусти сваки од пакета по редослиједу, јер је вријеме потребно да они стигну кратко.
Тако добијамо илузију преноса у реалном времену. Временски однос међу пакетима је
очуван.
Али шта ће се догодити ако пакети имају различита кашњења? Ако примаоц почне
репродукцију, други пакет ће му бити потребан прије него он стигне. Појавит ће се
временска празнина од неколико секунди. Ова појава у стриминг-у се зове јitter.

6
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

Timestamp - временски код

Једно рјешење је кориштење тајмстемп-а. Ако сваки пакет садржи информацију о
времену слања у односу на претходни пакет, онда пријемник може да дода ово вријеме
времену од којег почиње репродукцију.
Како би избјегли јitter, додајемо временски код (тајмстемп) пакетима како би
раздвојили вријеме пријема од времена репродукције.

Слика 7 Употреба тајмстамп-а

Playback Buffer – Бафер репродукције
Како би одвојили вријеме пријема од времена репродукције, потребан нам је бафер у
коме ћемо да складиштимо податке док не буду потребни. Када сесија почне (први бит
податка стигне), пријемник одложи репродукцију док нестигне одређени праг бафера.
Праг се мјери јединицама времена. Репродукција не почиње док се бафер не напуни
(достигне праг).
Подаци пристижу у бафер различитим брзинама, али се увијек читају истом брзином.
Количина података у баферу није константна, али докле год довнлоад иде већом
брзином од репродукције, не долази до јitter-а.

Слика 8 Бафер репродукције

7
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

Сортирање
Поред временског односа пакета који је дефинисан тајмстемп-ом, за пријенос у
реалном времену потребан је још један важан параметар, број секвенце за сваки пакет.
Пријемник не може утврдити да ли је пакет изгубљен на основу тајмстемп-а.
Бафер и број секвенце су неопходни за репродукцију материјала у реалном времену.
Преводиоци (транслаторс)
Преводиоци су програми који мијењају формат сигнала, смањују његов квалитет како
би они били послати кроз мрежу мале пропусности.

Мијешање (mixing)
Ако постоји више извора који могу слати податке у исто вријеме, кроз мрежу се
преноси више токова података. Како би се више токова (стрим-ова) склопило у један,
ради лакшег преноса, они се спајају у један. Миxер је уређај који математички сабира
два сигнала из различитих извора како би гернерисао један сигнал.

Подршка транспортног слоја (OSI модел)

Претходно објашњени поступци имплементирају се у слоју апликације. Међутим, они
се тако често користе да је њихова уградња у транспортни слој веома важна.
TCP није погодан за интерактивни саобрачај (стриминг). Нема могућност тајмстемп-а и
не подржава мултитаск-инг. Али зато подржава нумерисање пакета. Међутим, главни
разлог због којег је TCP непогодан за интерактивне апликације је његова корекција
грешака. Код апликација у реалном времену не можемо губити проток на
ретрансмисију изгубљених или оштечених пакета.
TCP није погодан за реал-тајм апликације, јер је рентрасмисија недозвољена.
UDP је далеко боље рјешење. Он подржава мултитаск-инг и нема трансмисије пакета.
Али UDP не подржава тајмстемп, нумерисање секвенци или мјешање стрим-ова. Нови
протокол Рил-тајм Трансфер Протокол (RTP) пружа услуге које недостају UDP-у.

8
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

7. RТCP (РИЛ-ТАЈМ ТРАНСПОРТ КОНТРОЛ ПРОТОКОЛ)

RTP омогућава слање само једне врсту порука, ону која шаље податке од извора до
одредишта. У многим случајевима је неопходно и слање других порука. Ове поруке
управљају током података и квалитетом записа, и омогућавају повратну везу између
пријемника и предајника (извора). RTCP је пројектован баш за ту потребу. RTCP има
пет типова порука.

Слика 9 Слојеви RTP-а

9
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

8. TCP (РИЛ-ТАЈМ ТРАНСПОРТ КОНТРОЛ ПРОТОКОЛ)

RTP омогућава слање само једне врсту порука, ону која шаље податке од извора до
одредишта. У многим случајевима је неопходно и слање других порука. Ове поруке
управљају током података и квалитетом записа, и омогућавају повратну везу између
пријемника и предајника (извора). RTCP је пројектован баш за ту потребу. RTCP има
пет типова порука.

Слика 10 Типови RTCP порука

8.1 Sender report (извјештај пошиљаоца)

Ова порука даје извјештај о статистици свих послатих и примљених RTP пакета.
8.2 Receivernreport (извјештај примаоца)
Извјештај примаоца је за пасивне учеснике, оне који само примају, а не шаљу RTP
датаграме.
8.3 Source Description Message (опис извора)
Извор периодично шаље свој опис да би дао додатне информације о себи.
8.4 Bye Message (поздравна порука)
Извор шаље ову поруку када затвара ток података (стрим).

10
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

9. ЗАКЉУЧАК

Веб стриминг је све раширенији у свијету и користи се у различите сврхе (преношење

операција, видео конференција, преношење информација, ...). самим тим имамо пренос
видеа и звука путем Интернета

Електронско учење (е-учење или енгл. е-леарнинг) данас све чешће сусрећемо у
практичној примјени. Осим основне употребе мултимедије и интернета у склопу
свакодневног формалног образовања, данас се путем система е-учења омогућава и
организација конференција, као и тзв. Е-леарнинг академије, онлине образовања
запосленика у неким компанијама те различити комерцијални курсеви.

Велика примјена преноса видеа и гласа путем Интернета јесте свакако на друштвеним
мрежама “вибер,фејсбук,инстаграм..итд“.

11
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

10.ЛИТЕРАТУРА
Data Communications and Netвorking. (без датума). The McGraв-Hill Companies, Inc.
IT REŠENJA. (2019, 4 2). Преузето са http://ввв.itresenja.com
Katedra za automatiku. (2019, 5 10). Преузето са
http://ввв.am.unze.ba/osm/2011/14%20Multimedia.pdf

1.

12
Пренос гласа и ведеа путем интернета Никша Лукач, IV-4

Датум предаје:______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцjена__________ (___)

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

13