ZIMSKI SPORTOVI

 ALPSKE SKIJAŠKE DISCIPLINE

SPUST

Takmičar na posebno pripremljenoj stazi, označenoj "vratima", svlađuje određenu

visinsku razliku takvom (što većom) brzinom da ne koristi štapove za kočenje.

Dužina staze za muškarce oko 3 Km, a za žene oko 2 Km

Visinska razlika za muškace najmanje 800 m, a najiše 1000 m. Za žene najmanje 500 a
najviše 700 m.
Prosečne brzine se kreću između 80 i 110 Km/h. Velike brzine, opasne zbog padova,
smanjuju se postavljanjem odgovarajućeg broja vrata.
Nošenje kacige je obavezno
Takmičar može završiti takmičenje i na jednoj skiji.

SLALOM

Takmičar prelazi određenu stazu obeleženu parovima crvenih i plavih motki (vratima)
poređanim na padini sa propisanom visinskom razlikom. Takmičenje se sastoji iz dve
vožnje od kojih se svaka izvodi na drugoj satzi, a za rezultat se sabira vreme u obe
vožnje.

Dužina staze je oko 550 m.

Visinska razlika na Olimpijadi i Setskom prvenstvu je za muškarce 180 - 220 m, a za
žene 130 - 180 m. Na ostalim takmičenjima (Setski kup) za muškarce je od 150 do 220
m, a za žene od 120 do 180 m.
Priprema staze. Stazu treba prvo dobro ugaziti nogama. Kad se (noću) smrzne, utabati
je skijama. Treba da se pripremi i pomoću vode koja se ledi, kako bi svi takmičari imali
iste uslove vožnje.
Razmak između dvoje vrata je najmanje 75 cm a najviše 15 m.
Broj vrata je za muškarce od 55 do 75 a za žene od 45 do 60. Svaki par motki
naizmenično je obojen plavo i crveno.

VELESLALOM

Takmičar prelazi stazu dugu preko 1000 m kombinacijom spusta i slaloma na izrazito
talasastom terenu sa mnogo neravnina sa visinskom razlikom od 250 do 400 m. Vozi se
po dve vožnje.

Staza se priprema kao za spust, a pri vratima je utabana kao za slalom. Duža je od
slalomske staze. Preporuka je da se pri trasirenju što više koristi širina padine, a da se
vrata postavljaju tako da omogućavaju vijuganje, odnosno primenu srednjih, kratkih i
dugih okreta.
Širina staze je najmanje 30 m.
Broj vrata je u principu 12-15% od visinske razlike odnosno od 33 do 45. Vrata čine po
dve motke na kojima su razapete zastavice veličine 75 x 50 cm, obojene plavo ili crveno.

SUPERVELESLALOM

Takmičar prelazi specijalnu stazu koja nastaje kombinacijom staza spusta i veleslaloma
stim da je brzina vožnje veća nego u veleslalmu, a manja nego u spustu.

Teren za stazu je brežuljkast i talasast.

Visinska razlika za muškarce, između 500 u 650 m, a za žene od 350 do 500 m.
Dužina staze oko 2500 m. Širina najmanje 30 m.
Staza kao za spust stim da ima elemenata staze za veleslalom. Ustvari to je nešto kraća
staza od spusta, ali sa više vrata kao u veleslalomu. Sastavljena je od velikih i srednjih
zavoja.
Broj vrata za muškarce od 35 do 63 za žene 30 do 50.
Kaciga je obavezna.
Vozi se samo po jedna vožnja.

Superveleslalom je uveden 1982 godine kao četvrta alpska disciplina.

KOMBINACIJA

        

Boduju se rezultati spusta i slaloma.

 SKI CROSS
Ski kros vuče korene iz masovnih trka na kojima su istovremeno startovali svi
učesnici. Na nekim trkama u Alpima početkom 20. veka dešavalo se da se na startu
nađe i po 40 takmičara. Ovakve trke su se održavale i pre nego što je izmišljen spust, jer
nije bilo moguće meriti vreme na svim lokacijama, pa je ovaj način trke bio jedino
sredstvo da se izabere najbrži takmičar. Može se slobodno reći da je ski kros povratak
korenima alpskog skijanja.
      Ski kros staza kombinuje sve elemente alpskog skijanja i trka slaloma, veleslaloma,
supreveleslaloma i spusta. Ovome se dodaju elementi iz snouborda, tako da onaj ko
vozi ski kros mora da bude iskusan i kompletan skijaš. Samo najbolji skijaši sa
samopouzdanjem mogu da priđu ovakvom nadmetanju.
      Ovaj događaj sličan je popularnim moto kros trkama. U ovoj vrsti skijaške trke
takmičari se spuštaju mini spust stazom sa mnogo različitih elemenata. Staza sadrži
rolere, skokove, oštre zavoje oivičene zidom od snega, dok takmičari prolaze stazu
brzinom i do 70 km na čas. Na istoj stazi se istovremeno takmiči 4 takmičara. Staza je
obično dugačka oko 1000 m, sa 200m visinske razlike. Trka traje oko jednog minuta.
      Cilj ovakve trke je spustiti se stazom na najbrži mogući način, ali i u jednom
komadu, takođe. Staza je veoma uska tako da ima mnogo kontakata među skijašima na
stazi. Ovo daje posebnu draž trci koju je veoma uzbudljivo gledati, a da ne govorimo o
uzbuđenju koje dožive takmičari u toku tog neverovatnog spusta. Danas je u medijima
najvažnije da se gledaocima prikaže što više akcije za što manje vremena. Tako da je
ski kros jako privlačan za sve medije, a naročito za televiziju. Naravno, ovakva pažnja
medija magnet je i za sponzore (npr. sponzor Svetskog kupa je NOKIA)
     
Suđenje
     Izmereno vreme je jedino merilo uspeha, a sudije samo kontrolišu ispravnost
prolaska staze!!!
     
Format takmičenja
     Takmičenje počinje pojedinačnim kvalifikacionim trkama, do momenta kada se
izdvoje 32 takmičara sa najboljim vremenima u muškoj konkurenciji i 16 u konkurenciji
dama. Prva runda je podeljena na 8 trka sa po 4 takmičara.
     Dva najbrža takmičara na pojedinačnoj trci kvalifikuju se za narednu rundu.
Takmičari ne smeju da namerno ometaju jedni druge, guranjem rukama.
     Postoje malo i veliko finale sa po 4 takmičara. 
    Mnogi takmičari iz alpskog skijanja prelaze u ski kros. Ovaj sport se najbrže razvija u
Americi, gde postoji kup takmičenje sa nagradnim fondom od čak 500.000 dolara. U
ovom karavanu takmiči se i Deron Ralvs, najuspešniji američki spustaš svih vremena i
trostruki učesnik olimpijskih igara. Ovo je jedno od takmičenja na kome je sve moguće,
tako da ne postoje uzraziti favoriti.
     
     U novemru 2006. MOK je odlučio da ski kros uvrsti medju zvanične
olimpijske discipline na ZOI u Vankuveru 2010.

 SNOWBOARD

Snowboard je poslednjih godina postao planetarni hit koji okuplja sve više
zaljubljenika u zimske sportove na skoro svim meridijanima. Priča o snowboardu i
velikom broju varijacija koje ova sportska disciplina sadrži, daće priliku svim
ljubiteljima belog sporta da se sa njima upoznaju, nauče osnovna pravila i u njima
uživaju.
          Do skoro, snowboard je bio rezervisan samo za poklonike dobre zabave na
snegu koji su se ovim sportom bavili iz ljubavi, ali je za kratko vreme velika
zainteresovanost za njega učinila da se uzdigne do nivoa svetske sportske euforije.
Snowboard nije modni hit, ekscentričnost ili oznaka društvenog statusa. ono što ga
čini jedinstvenim jeste slobodna vožnja i mogućnost da svaki takmičar izrazi
sopstvenu individualnost.
          Za razliku od tehnike skijanja, snowboard ne zahteva mnogo rutine i
intenzivne koordinacije, te se zbog toga brže i lakše uči. Ipak ono što je dominantno
prilikom izbora između snowboarda i skija je stil i način života koji ovaj sport
podrazumeva. Ono što mlade posebno privlači jeste izazov i potreba za novim
iskustvima. Zasićenost standardnim zimskim sportovima često kod radoznalih
ljubitelja belog sporta rađa želju za "vratolomnim figurama", težim stazama i strmim
liticama.
          Snowboard je izazov i sinonim za vožnju po dubokom snegu i nesređenim
stazama. Zbog toga je važno izgraditi dobru tehniku, a svaki takmičar vremenom u
elemente snowboarda unosi vlastiti stil. Za sve to, potrebno je, naravno, vreme. Kako
se svakim danom osvajaju sve teže staze, tako je i želja za snowboardom jača, sve
dok vožnja ne preraste u pravu strast. 
          Na raznim snowboard dešavanjima često gostuju poznate rok grupe i di-
džejevi koji svojim nastupima čine program zanimljivijim. Snowboard trke širom sveta
 prati odličan izbor muzike u rasponu od tehno, hausa, hip-hopa sve do najnovije
produkcije elektronske muzike. Cilj ove novine je da se unese svežina u ustaljene
forme zabave na snegu i stvori specifičan i prepoznatljiv ambijent u kome će se svi
dobro zabaviti. 
          Zahtevan i težak, ali pun draži, snowboard je sport koji donosi novu vrstu
prijatne panike. Zbog nje se nestrpljivo čeka svaki novi spust, traži teža staza ili
dublji sneg. Snowboard je izazov. Zato mašti na volju, ali oprez!

 NORDIJSKE DISCIPLINE 

Nordijske discipline predstavljaju najkompletnije vežbanje za telo, jer pokreti zahtevaju

jednako angažovanje svih grupa mišića. Ono što razlikuje nordijske discipline od alpskog
smučanja je način na koji se skija vezuje za nogu skijaša. U alpskim disciplinama celo
stopalo je čvrsto vezano za skiju dok sportisti u nordijskim sportovima imaju za skiju
privezane samo prste, a pete su im slobodne. To im omogućava da se, za razliku od
alpskih smučara koji mogu da se kreću samo po nizbrdicama, kreću i po ravnim
terenima, ali i po uzbrdicama.
    Knjige kažu da je nordijsko skijanje bez dileme najstarija smučarska disciplina. Dosad
najstariji poznat par skija pronadjen je u Švedskoj i potiče iz perioda od pre četiri i po
hiljade godina. Naravno, skije su u to vreme korišćene za lakše kretanje kroz duboke
snežne smetove. Kao sportska disciplina, skijaško trčanje prvi put se pojavilo 1730,
godine u Skandinaviji. Prva takmičenja organizovana su početkom devetnaestog veka.
No, sve do Olimpijade u Šamoniju 1924. godine, skijaškim trčanjem uglavnom su se
bavili sportisti iz severne Evrope i Azije, da bi tek nakon demonstracije ovog sporta na
Olimpijadi on postao popularan i u drugim krajevima sveta. Danas nordijske discipline
čine jednu trecinu sportova koji su uvršteni u program Olimpijskih igara.

    Osnovne nordijske discipline su: Skijaško trčanje, Skijaški skokovi i Nordijska

kombinacija.

    U nordijske sportove spadaju još i: Biatlon, Telemark, Ski maraton, Ski orijentiring,
Roller ski, ...

 TRČANJE

Vrsta takmičarskog trčanja na skijama u kojem se prema reljefu zemljišta, takmičar

kreće ravnicom, usponima i nizbrdicama. Visinska razlika 100 do 250 m. Staza trasirana
što više kroz šumu. Visina staze je do 1500 mnv, izuzetno 1800 mnv.
Princip je da se staza sastoji, naizmenično, od 1/3 ravnih delova, 1/3 uspona i 1/3
nizbrdice. Prvi deo staze je lakši a najteži deo je u sredini.
Dužina staze 10, 15, 30, i 50 Km kao i štafeta 4 x 10 Km.
 Smucarsko Trcanje – Cross Country Skiing
Skijasi trkaci nastupaju na Zimskim Olimpijskim Igrama jos od 1. ZOI odrzanih u
Shamonix-u (FRA) 1924.godine, u trci na 18 km i 50 km za muskarce. Zenske ski-
trkacice sui male svoj olimpijski debi 1952.godine na Zimskim Olimpijskim Igrama u
Oslu (NOR). Na XV Zimskim Olimpijskim Igrama 1988.godine u Kalgariju (KAN),
razdvojene su dvije tehnike skijaskog trcanja.

PRAVILA
     Takmicari koriste dvije osnovne tehnke skijaskog trcanja: klasicnu kod koje
smucar svoje smucke gura paralelno jednu pa drugu, kroz masinom napravljene
smucine u snijegu I slobodnu tehniku gdje skijas klizi po snijegu na nacin slican
brzim klizacima, odgurujuci se od unutarnje ivice skija, naizmjenicno.
     Kod slobodne tehnike se koriste krace skije i malo je brza od klasicne – u
prosjeku oko 8% brza na istu razdaljinu.
     Kod Olimpijskog Skijaskog trcanja zene takmice Individualni sprint, Timski sprint,
10 km Individualni start, 15 km distance (pursuit), 30 km grupni (mass) start i stafete
4 x 10 km.
     Muskarci takmice u Individualni sprint, Timski sprint, 15 km Individualni start, 50
km Mass start i 4 x 10 km stafete. Tehnike se koriste naizmjenicno, (klasicna ili
slobodna) u 10 i 15 km Individualni start, Individualni sprint, Timski sprint i Mass
start, sto ovisi od ciklusa Olimpijskih Igara.

 U Nordijskom - Skijaškom trčanju do pre nekoliko decenija takmičenja su se

razlikovala, slično brzom hodanju, samo po dužini staze koju je trebalo što pre
savladati. Uvođenje novih stilova trčanja, kao i timskih takmičenja, na radost publike,
koje često pored staza ima i na desetine hiljada, doprinelo je većoj atraktivnosti ovog
sporta. Staze po kojima se danas takmičari nadmeću predstavljaju kombinacije
ravnih delova, uzbrdica i spustova, i traže super pripremljenost takmičara. Pored
pojedinačnih postoje i takmičenja timova, pri čemu rezultat tima čini zbir vremena
svih takmičara u njemu. Takmičenja timova su obično na stazama dugačkim po
desetak kilometara, dok se pojedinci utrkuju na stazama od pet do pedeset
kilometara.
    Iako je ozbiljno bavljenje nordijskim skijanjem super težak sport, za amatere ono
može biti jako prijatna rekreacija. Brzo savladivanje tehnike skijanja i osnovnih
pokreta, mala opasnost od povreda i prirodnost kretanja dozvoljava da se nordijskim
skijanjem bave ljudi različitih godina, fizičke snage i pripremljenosti i interesovanja.
Samo treba pronaći mesto sa dovoljno snega i - napred. Čak i deca koja su tek
prohodala, vrlo lako nauče osnove skijaskog trčanja. Mnogi instruktori alpskog
skijanja preporučuju roditeljima da najpre decu oslobode od straha od snega upravo
tako što će se mladi skijaši najpre baviti nordijskim skijanjem.
    Za bavljenje nordijskim skijanjem potrebne su daske, cipele, vezovi i štapovi.
Jedna od prednosti ovog sporta je sto je oprema za skijanje daleko jeftinija od
opreme za alpske discipline. Najčesća dilema kod rekreativaca je da li skijati po već
gotovim stazama ili po netaknutoj prirodi. Za uredjenje staza koriste se specijalne
mašine koje iza sebe ostavljaju trag sličan šinama, tako da skijaš ne mora preterano
 da brine kuda će da se kreće, već moze jednostavno da se prepusti uživanju. Po
utabanom snegu skijanje je mnogo jednostavnije i lakše nego po divljini. Sa druge
strane, skijanje van staza može biti daleko zanimljivije, naročito po sunčanom
vremenu, kada je površina snega zaledjena, pa skijaš ima jedinstven doživljaj da
kliza po vazduhu.
    Skijanje po divljini krije i snegom prekrivena iznenađenja poput oborenih trupaca,
potoka ili kamenja, ali ponekad i zaboravljene zamke za medvede ili vukove.
    Dobra teorijska obuka predstavlja polaznu osnovu za dalje bavljenje nordijskim
skijanjem. Dobar instruktor može skijaša na stazi da nauči osnovama za dva do tri
dana. Najbolji instruktori zapravo samo pokažu osnovne pokrete, a za ostalo skijaš
mora sam da se snalazi, što znači puno, puno skijanja.

 NORDIJSKA KOMBINACIJA

Nordijska kombinacija se sastoji od skijaškog trčanja i skijaških skokova, a pobednik je

onaj ko sakupi više bodova u zbiru za obe discipline.
    Postoji i letnja varijanta Nordijske kombinacije, a sastoji se od Ski skokova na
veštačkoj podlozi i Roller ski trka.

 SKOKOVI

 Skakanje sa skijama, na izgrađenim skakaonicama do 90 m i do 120m. 

Takmičar skače uz uzdignute i rastavljene vrhove skija, nastojeći da pod određenim
aerodinamičnim uglom iskoristi najpovoljnije strujanje vazduha na klizajuću površinu i na
svoje telo. Skijaški skokovi su najopasnija, ali i najatraktivnija skijaška disciplina.
Najčesće se skače sa devedesetometarskih i sto dvadeset metarskih skakaonica.
Specijalna poslastica su skijaški letovigde se skace sa 185-metarskih skakaonica, pri
čemu takmičari često lete i preko 200 metara u daljinu. Skakači se rangiraju prema
ukupnom broju osvojenih bodova, boduje se daljina, ali i tehnika kojom skakač izvodi
svoj skok.
Smucarski skokovi – Ski Jumping

     Prvi poznati ski-skakac bio je Norveski porucnik Olaf Rye, koji je 1809. godine skocio
9,5 metara. Zelja za sve duzim skokom dovela je i do promene stila skakanja 1985.
godine, kada je umjesto paralelnog drzanja smucki tokom leta, uveden V-stil, kod kojeg
skakac skije drzi u oblliku slova V sto je duzine skokova povecalo za 28 procenata.
     Muski skijaski skokovi su usli u Olimpijski program 1.Zimskih Olimpijskih Igara u
Chamonixu 1925. godine. Skokovi na velikoj skakaonici u program su usli 1964.godine
na ZOI u Innsbruck-u, Austrija.

PRAVILA
     U Smucarskim skokovima sportista se na skijama spusta niz dugu strmu rampu
(zaletiste), da bi se pri brzini i do 95 km/h odrazio i sa odskocista poletio u
vazduh.Tehnika skoka je upotpunosti ista kod svih skakaca koji je moraju izvesti veoma
precizno i u pravom trenutku. Kada se nadje u vazduhu skakac zauzima V stil drzanja
skija i prilagodjava svoju poziciju da bi se maksimalno podigao u vis a smanjio kocenje
otporom vazduha.
     Takmicari se ocjenjuju za duzinu skoka i njegov stil. U slucajevima kada takmicari
dobiju ocjene sa malom razlikom izmedju one za duzinu skoka i one za stil, kada skijas
sa najduzim skokom obicno ima i najbolje ocjene za stil, razlika u njihovoj kvalaiteti se
trazi u nacinu izvedbe doskoka. Dugacak skok moze otezati doskok u “telemark” poziciju
(jedna noga sa savijenim koljenom polozenim na smucku - druga opruzena unazad).
Kvalitet doskoka moze biti odlucujuci kod ocenjivanja dva skoka istih duzina.
     U Olimpijskom programu se ocjenjuju dva skakanja: skokovi sa normalne
skakaonice (90 m) i skokovi sa velike skakaonice (140 m). Visina skoka je od male
vaznosti, bitna je njegova duzina - za koju je skakaonica i prilagodjena. Skakac moze
letiti i do 105 metara na normalnoj skakaonici a do 140 metara na velikoj skakaonici.
     Duzina leta skakaca pod kontrolom je Zirija takmicenja. Na startu svake serije
skokova Ziri odredjuje tacku sa koje ce se zapocinjati zalet a koja omogucava bezbjedne
skokove i letove do maksimalno bezbjedne distance. Svi takmicari startaju sa iste
pozicije, sto kao rezultat ima da manje vjesti takmicari lete do krace distance. Skijaske
skakaonice imaju mnogo startnih mjesta (klupa) koje omogucavaju Ziriju da izabere
odgovarajucu (tacku za pocetak zaleta) i to na podlozi uslova jacine vjetra, temperature,
vlaznosti, vrste snega i drugih uslova koji mogu da uticu na duzinu skoka.
     Planica, skakaonica - letaonica Velikanka za skijaske letove preko 230 m
  Telemark

Telemark je svestrana skijaška disciplina, sa telemark okretima, klizačkim sekcijama i

skokovima. Telemark stil okreta na skijama je nazvan po regionu u Norveškoj u kome je
nastao i koga je skijaški pionir i, može se reći, otac savremenog skijanja,  Sondre
Norhaim definisao pre više od sto godina. Telemark je nekada bio osnovna tehnika
okretanja. Do današnjih dana zadržali su ga letači na skakaonicama pri doskoku i, u
najnovije vreme, ljubitelji retro-skijanja. Telemark danas predstavlja novu vrstu skijanja i
ima tri definisane FIS discipline. Početci skijanja uopšte, vezani su za telemark. Koristio
se samo jedan štap, skije su izdađene od drveta, a tadašnji vezovi pričvršćivali su samo
prste za skije, dok je peta mogla da se odiže od skije. Upravo ovakva oprema je diktirala
i nastajanje takozvanog Telemark koraka odnosno okreta.

Telemark tehnika je gotovo zaboravljena do 70-80-ih godina XX veka. 1970. godine se u

Americi počinje ponovno da se upotrebljava telemark tehnika skijanja, a 80-ih i u
Norveškoj ponovo dolazi do porasta interesa za telemark tehniku. To je dovelo i do
pokretanja proizvodnja prateće skijaške opreme. 1986. godine se u Seljord-
u organizuje prvo takmičenje pod nazivom "Timex Skiathlon", koje se sastoji od
skijaškog trčanja, penjanja, slaloma i skakanja preko nekoliko malih skakaonica u nizu.

Zvanične FIS discipline u telemarku su:

 Klasični telemark - Telemark Classic (T-CL)

 Telemark veleslalom - Telemark Giant Slalom (T-GS)
 Sprint telemark - Telemark Classic Sprint (T-SP) sa telemark okretima,
skokovima i klizanjem

Telemark oprema:

I proizvođači ski opreme prate trend, pa danas u ponudi imaju i opremu posebno
prilagođenu "Telemark" skijanju.

Skije su vrlo slične alpskim skijama. Štapovi su kao za alpsko skijanje.

Za spračavanje klizanja u nazad, kod turnog skijanja, koriste se trake od "moher-a", koje
se lako postavljaju na dno skije.

Vezovi omogućavaju podizanje pete.:

Rade se i vezovi za  turno skijanje (Backcountry), koji mogu da se podese da im peta
bude slobodna za hodanje na skijama i telemark, ili da im peta bude fiksna za alpsko
skijanje.

  

Cipele su vrlo slične alpskoj cipeli, sa posevno prilagođenim vrhom za telemark ili
turni vez.
  TURNO SKIJANJE

Turno skijanje je na prvi pogled mešavina alpskog skijanja, skijaškog trčanja i

planinarenja, što turnom skijašu osigurava veliku raznolikost i istinski kontakt sa
netaknutom prirodom.

Turno skijanje je dobilo naziv od "tura" koje čovjek radi sa skijama. Konkretno, turni
skijaš radi unaprijed zacrtane ture koje zavise od same konfiguracije terena, ali je
prisutna velika sloboda u izboru dijelova planine.

Turno skijanje zahteva kardiovaskularni fitnes, mentalnu snagu, i solidno poznavanje

planinskog okruženja. Pored veštine skijanja, ukljucuje poznavanje orjentacije,
meteorologije, snega i lavina. Za one vicne bezbednom kretanju u planinskom okruženju
tokom zimskog perioda, užitak u turno skijanju može biti izvanredan. Turno skijaši se
mogu kretati planinama i iskusiti usamljenost, cak i u predelima koji su prilicno poseceni
tokom letnjih meseci. Kompetentni turno skijaši doživljavaju iskustvo oslanjanja na same
sebe koje retko ko ima prilike da doživi u modernom nacinu života.

 BIATLON

Trči i pucaj
 Po proceni ljubitelja zimskih sportova biatlon je najviše napredovao u poslednjih pet
godina. Podaci uglednog "Eurosporta" ističu da je 171 sat prenosa u sezoni 2000/2002
posmatralo 86 miliona gledalaca. Podatak za poštovanje, na kome bi pozavideli i mnogo
veći i profitabilniji sportovi. Definicija bistlona bi se mogla svesti na tri reči: Trči i
pucaj! Biatlon je kombinacija dva potpuno različita sporta - nordijskog skijanja i
streljaštva. Dok trčanje na skijama iziskuje velike fizičke napore, streljaštvo traži bistru
glavu i smireno i opusteno telo.
Kada dotrči do mesta gadanja biatlonac mora za kratko vreme da se izmeni od
zadihanog skijaša do smirenog strelca. Za manje od minuta, koliko obično traje
zadržavanje pred metom, biatlonac treba da uspori svoj rad srca sa od oko 180 do 200
otkucaja u minuti na oko 100 otkucaja, da se postavi u položaj za gadanje, napuni pušku
i ispuca svojih pet hitaca. Naravno, i da pogodi metu. U sprinterskim disciplinama puca
se dva puta po pet metaka malog kalibra 2.2mm sa udaljenosti od 50 metara. Prečnik
mete prilikom pucanja iz ležećeg stava je prečnika 45 mm, a kod stojećeg stava 115
mm. Minimalna težina puške je 3,5 Kg. U kombinaciji se takođe puca dva puta, a u
individualnim i trkama masovnog starta četiri puta (dva puta ležeći, dva puta stojeći).
Svaki član štafete (četiri takmičara) puca dva puta po jednom iz ležećeg i stojećeg stava.

     Različite su kazne za promašaje, U sprinterskim, kombinacijskim, štafetnim i trkama

masovnog starta svaki promašaj iziskuje trčanje kaznenog kruga od 150 metara. U
individualnoj trci, na 15 i 20 km,za promašaj se dobija kazneni minut.

     Najače biaotlonske nacije danas su Nemačka, Norveška, Francuska, Rusija i

Švedska. Šveđanka Magdalena Forsberg, živa legenda ovog sporta, je petostruka
uzastopna osvajačica najvećeg Kristalnog globusa - najvećeg odličja Svetskog kupa. Na
svakoj trci Svetskog kupa startuje minimalno 100 takmičara. Izizetak su trke masovnog
starta gde pravila dozvoljavaju učešće 25 najboljih na svetu. Ograomna je konkurencija,
pa se često pobednik ne zna do poslednjeg takmičara.

     Direktan prekos trka najčešće se odvija u prostoru za pucanje, gde gledaoci
imaju kompletni uvid u trenutni poredak na svakom prolazu. Trke u Nemačkoj u
Oberhofu i Rupoldingu, prati uživo i po 20 hiljada gledalaca, a atmosfera prilikom
pucanja je kao na fudbalskom događaju. Svaki uspešan hitac propraćen je povicima
"Olem ole, ..."

     Kada su nagrade u pitanju, onda je biatlon "sport siromašnih". Pobednik Svetskog
kupa od Svetske federacije - IBU ima zagarantovanih 40 hilljada nemačkih naraka.
Trijumf na jednoj trci Svetskog kupa vredi 10 hiljada DM. Za napore koje ovi sportski
asovi ulažu, zaista malo. Biatlonci veruju da će stići i bolja vermena, a s obzirom na
porast gledanosti želje su realne.
  SKI  MARATON
Sve je isto kao kod skijanškog trčanja - cipele, vez, štapovi 
ali je skija skraćena i sa točkićima na krajevima.

 HOKEJ NA LEDU

Dve ekipe po 6 igrača na klizaljkama igraju palicom i pločicom na ledenoj ploči, nastojeći
da pločicu ubace u protivnički gol.

Klizalište pravougaono sa zaobljenim uglovima min 56x26 m, max 61x30m. Oivičeno je

ogradom koja se zove mantinela ili banda visine od 1 do 1,22m
Gol linija na 3 do 4 m od krajnje ivice klizališta.Širina gola je 183 cm, a visina 122 cm.
Stative i prečke širine 5cm. Dubina gola 0,6 do 1m.
Podela terena: Između dve gol linije igralište se deli na tri jednaka dela pravim linijama
širine 30cm. do gonje visine ogade. Tako su dobijene odbambena zona, neutalna zona i
navalna zona.
Pločica je od vulkanizirane gume debljine 2,5cm, prečnika 7,26 cm,teška od 156 do 170
g.
Ekipu čini 22 opremljena igača, a 6 igača je u igi. Izmena dozoljena u svako doba.
Igra traje 3x20 min efektivno, a odmor između trećina je po 15 min

 KARLING

Bočanje na ledu

     Takmičarska disciplina koja se prvi put pojavila jos ba Olimpijskom igrama 1924 u
Šamoniju. Tada su se takmičili samo muskarci. Zlato su tada uzeli Britanci, drugi su bili
Svedjani, a treci Francuzi. Od tada se više nije pojavljivala na Olimpijskom igrama.
  
     Posle duže pauze, ponovo je uveden kao zvaničan sporrt na Zimskim Olimpijskim
igrama u Naganu 1998. Predhodno se na pet olimpijada (Šamoni, Lejk Plesid, Garmiš,
Kalgari i Albervil) pojavljivala kao demonstracioni sport.
     Kugle za karling se prave od granita i svaka je teška oko 20 kg. 

 KLIZAČKI SPORTOVI

BRZO KLIZANJE

Klizač nastoji da na ovalnoj stazi klizališta za što kraće vreme savlada određenu
distancu na daljinama 500 do 10.000 m, krećući se uvek u levo - suprotno od kazalje na
satu.

Dužina ovala klizališta je obično 400 m. Ima dve staze spoljnu i unutrašnju. Svaka staza
je široka 4 - 5 m. Sa unutrašnje strane dve takmičarske staze postoji i treća staza za
trening širine najmanje 3 m.
Na ravnom delu staze nasuprot cilja, nalazi se prostor dužine 100 m za ukrštanje
klizača. Tu je klizač obavezan da posle svakog kruga pređe iz spoljne staze u unutrašnju
i obratno. Time se izjednačuje dužina staze za oba klizača.
Kada klizači istovremeno dođu na liniju ukrštanja, prednost ima klizač koji sa spoljne
strane prelazi u unutrašnju.
Takmičari su zbog aerodinamike obučeni u specijalne trikoe iz jednog dele od glave do
pete.
Klizač koji startuje iz unutrašnje staze nosi na rukavu belu traku, a onaj na spoljnoj -
crvenu.
Klizaljke su aluminijumske duge 43 do 50 cm, oštrica je čelična šiiroka oko 3 mm.
Klizač je izrazito nagnut napred gornjim delom tela čime smanjuje otpor vazduha.

BRZO KLIZANJE NA KRATKIM STAZAMA

Postala olimpijska disciplina 1988 godine u Kalgariju.

Individualna disciplina u kojoj se četiri takmičara klizača istovremeno takmiče, klizajući
po zaleđenom ovalu dižine 111.12 m. na 60 x 30 m. zaleđenoj površini (igralište za
hokej).
Takmičari u muškoj i ženskoj konkuranciji se takmiče u čeriri discipline i to na 500, 1000,
1500 m. i štafeta muškarci na 5000 m. a žene na 3000 m. U preliminarnim takmičenjima
mogu klizati i šest takmičara istovrameno. Ako u finalnom takmičenju dva klizača u istoj
sekundi prođu kroz cilj, organizuje se superfinale.

UMETNIČKO KLIZANJE

Klizači pojedinačno ili u paru nastoje da usklade raznovrsno oblikovane pokrete i figure
sa ritmom muzike, a istovremeno daju izvođenju i estetsko obeležje.

Takmičenje obuhvata tri discipline: Umetničko klizanje pojedinca, Klizanje parova i Ples
parova. Sastav se sastoji iz obaveznih figura, kratkog sastava i slobodnog sastava.

 BOB
 Tek vožnja bobom predstavlja veliki izazov. Čak 10 miliona ljubitelja ovog sporta, ako
je verovati rezultatima ankete na internet sajtu nemačke bob Federacije, ima želju da
bar jednom u društvu najvećih asova protutnji stazom u Lejk Plesidu, Kalgariju,
Insbruku, Kortini Dampeco, ili negde drugde... U prošloj sezoni čak 108,7 miliona
gledalaca posredstvom malih ekrana pratilo je zbivanja na 17 trka u organizaciji Svetske
bob i tobogan Federacije (FIBIT).

     Princ Albert od Monaka, aktivan učesnik Svetskog kupa, dovoljan je poziv
gledaocima iz celog sveta da prate zbivanja u ovom sportu. On je ujedno i počasni
predsednik Svetske Federacije, organizator i donator mnogih takmičenja, jednostavno
zaštitni znak. Federacija broji 56 nacionalnih Saveza iz celog sveta. Jugoslavija je član
od 1976. godine, a prosle godine godine u ovu porodicu uvršteni su Hrvatska i Indija.

     Svetski kup startuje u novembru a traje do februara, kada su na programu evropska i
svetska prvenstva koja se inače održavaju svake godine. Vodeće nacije u svetu su
Nemačka, Švajcarska, a slede Sjedinjene Američke Države, Italija, Letonija, Rusija,
Austrija, Francuska, velika Britanija, ...
     Bob se može definisati kao vožnja specijalnim sankama sa kormilom i
kočnicom (koja ne sme da se upotrebljava), na posebno konstruisanoj i zaleđenoj stazi,
uz učešće dva ili četiri takmičara sa ciljem da se u više trka postigne što veća brzina.

     Kada su osnovna pravila u pitanju, postoje dve discipline:

dvosed i četvorosed. I Svetskom kupu voze se dve vožnje u jednom
danu, a na Svetskim šampionatima i Olimpijskim igrama četiri u dva
dana. U principu, najvažnija je uloga vozača (pilota), koji posle
startnog guranja sa dve ručice upravlja bobom. Maksimalne brzine
dostižu i do 135 km/h, naročito u trci četvoroseda. Minimalna težina
boba dvoseda, uljučujući takmičare (bez dodatnih opterećenja)
iznosi 170 kg, dok četvoroseda 210 kg. Maksimalna je 390 KG za
dvosed (uključujući takmičare i dodatna opterećenja) i 630 kg za
četvorosed. Dužina staze je takože unificirana -  od 1200 do 1300
metara, sa nešto ravnijih poslednjih 100 metara. Maksimalni pad je 12 stepeni zbog
sigurnosti takmičara. Radijus zavoja min 18 m. Visina zidova u zavojima 2 do 7 m.

     Startna ravan ne sme biti duža od 50 metara, a na petnaestom metru od rampe
obavezna je foto ćelija, od koje počinje računanje vremena. U toj ravni bob dostiže
brzinu od 35 Km/h. Guranje je od izuzetnog značaja za konačan rezultat. Izuzimajući
kočničara (zaduženog za zaustavljanje boba), kada je u pitanju bob četvorosed,
preostala dva člana posade imaju zadatak samo da što bolje zaguraju bob, a služe i kao
balast. Zbog toga, traže se pretežno atletičari sa sjajnom eksplozivnošću, a u isto vreme
izuzetno snažni i spretni momci prilikom ulaska u bob.

     Prilikom vožnje samo je glava pilota izložena vazduhu. Tokom trke stvara se potisak
od 4G, ali on ne sme da traje duže od tri sekunde. U pravilniku stoji i mogućnost potiska
od 5G (najduže dve sekunde), ali još nije zabeležen takav slučaj. Tačno su propisane
dužine krivina i maksimalni nagibi. Pobednik je ona ekipa koji ima najmanji zbir
vremena.
  SANKANJE

Vožnja sankama niz zaleđene i snežne padine na posebno uređenim stazama

(veštačkim ili prirodnim), sa više zavoja, a sa ciljem da se u više trka postigne što bolji
rezultat uz što veću brzinu

Staza: Dužine 1 - 2 Km, prosečan nagib max 15%, najveći nagib 30%. Najmanja širina
korita je 1,2 m, a najveća 1,5 m. Staza ima najmanje 5 zavoja radijusa između 9 i 15 m.
Veštačka staza je nad tlom, prirodna ukopana u zemlju.
Discipline: Jednosed za muškarce i žene i dvosed za muškarce. Za jednosed se vozi 4
trke, a za dvosed 2 trke. Pobednik je onaj koji postigne najbolje vreme u četiri odnosno
dve trke.
Sanke težine 22 kg za jednosed i 24 kg za dvosed. Max širina traga 45 cm. Dužina
slobodna od 120 do 135 cm.