La­slo Kra­sna­hor­kai

IDE SVET
(od­lom­ci iz kwi­ge)
Pre­veo s ma­|ar­skog Mar­ko ^u­di}

ON
1.
GO­VO­RI
TU­MA­RA­WE U ME­STU

Odav­de se mo­ra oti­}i, jer ovo ni­je me­sto na ko­jem se mo­`e po­
sto­ja­ti i na ko­jem vre­di osta­ja­ti, jer ovo je me­sto iz ko­jeg se, zbog
we­go­ve ne­sno­sne, ne­pod­no­{qi­ve, hlad­ne, su­mor­ne, pu­ste i smr­to­
no­sne te­sko­be mo­ra po­be­}i, zgra­bi­ti ko­fer, pre sve­ga ko­fer, dva
ko­fe­ra sa­svim su do­voq­na, po­tr­pa­ti u wih sve i {kqoc­nu­ti kop­
~a­ma, a on­da trk kod {u­ste­ra na cvi­ko­va­we, cvi­ko­va­we, na cvi­ko­
va­we bez kra­ja i kon­ca, jer po­treb­ne su co­ku­le, je­dan par co­ku­la, to
sva­ka­ko, je­dan par kva­li­tet­nih co­ku­la i dva ko­fe­ra, to je do­voq­no,
sa tim ve} mo­`e­mo kre­nu­ti, pod uslo­vom da zna­mo – jer to je pr­vo i
osnov­no – gde je to me­sto na ko­jem se tre­nut­no na­la­zi­mo, po­treb­no je
da­kle jed­no ume­}e, jed­no po­sve prak­ti~­no zna­we, a ne ne­ka­kav ose­}aj
za pra­vac ili ne­ko ma­glo­vi­to ko zna {ta skri­ve­no u du­bi­ni sr­ca,
da bi­smo od­re­di­li gde se to upra­vo na­la­zi­mo, po­zi­ci­ju na osno­vu
ko­je }e­mo od­re­di­ti is­pra­van smer, jed­no ~u­lo po­mo­}u ko­jeg bi­smo,
kao da u ru­ci dr­`i­mo ne­ka­kav ure­|aj za ori­jen­ta­ci­ju, mo­gli da ka­
`e­mo da se da­kle na­la­zi­mo u toj i toj ta~­ki pro­sto­ra, da smo, eto,
na jed­nom oso­bi­to ne­sno­snom, ne­pod­no­{qi­vom, hlad­nom, su­mor­nom,
pu­stom i smr­to­no­snom ras­kr­{}u ko­je tre­ba na­pu­sti­ti, jer ovo ni­
je me­sto na ko­jem ~o­vek mo­`e bi­ti i osta­ti, u ovoj mo­~var­noj, za­
bri­wa­va­ju­}e tam­noj ta~­ki pro­sto­ra ~o­vek ni­je spo­so­ban ni za {ta
dru­go do da iz­go­vo­ri, ide­mo odav­de, ide­mo iz ovih sto­pa, kre­}e­mo
bez raz­mi­{qa­wa, i ne­ma okre­ta­wa, s po­gle­dom upe­re­nim na­pred
pra­ti­mo ra­ni­je utvr­|e­ni smer, raz­u­me se is­pra­van smer, i ~i­ni se
da uop­{te ni­je ta­ko mu~­no i te­{ko od­re­di­ti ga, sem ako se is­po­
sta­vi da to prak­ti~­no zna­we, da to na­ro­~i­to ~u­lo, onog ~a­sa kad u
80 pro­sto­ru iden­ti­fi­ku­je­mo ko­or­di­na­te ta­~a­ka ko­je se kre­}u od su­
mor­nog do smr­to­no­snog, iz­ne­na­da ka­`e, to „u nor­mal­nom slu­~a­ju”
ide ta­ko da mi ka­`e­mo, odav­de tre­ba da se kre­ne ova­mo ili ona­mo,
to jest ovaj smer je do­bar, ili je to upra­vo onaj su­prot­ni, ali avaj,
ima slu­~a­je­va, onih ta­ko­zva­nih „slu­~a­je­va ko­ji ni­su nor­mal­ni”,
ka­da to ~u­lo, to s pra­vom ve­o­ma ce­we­no prak­ti~­no zna­we iz­ja­vqu­
je da je smer ko­ji smo iza­bra­li do­bar, iz­vo­li­te, to }e bi­ti to, ova­
mo, haj­de, u re­du je – ali do­bar je i su­pro­tan smer, iz­ja­vqu­je to isto
~u­lo, e, ta­da na­stu­pa tu­ma­ra­we u me­stu, jer eto ~o­ve­ka sa dva te­{ka
ko­fe­ra u ru­ka­ma, s pa­rom iz­vr­sno po­cvi­ko­va­nih co­ku­la, i mo­gao
bi da kre­ne de­sno i ne bi po­gre­{io, a mo­gao bi da kre­ne i le­vo i
opet ne bi ni­ma­lo po­gre­{io, ka­da, da­kle, to ~u­lo u na­ma oba ta
di­ja­me­tral­no su­prot­na sme­ra oce­wu­je kao do­bra, i ~i­ni to s pu­nim
pra­vom, bu­du­}i da se od­re­|i­va­we ova dva, me­|u­sob­no po­sve su­prot­
na sme­ra unu­tar tog prak­ti~­nog ~u­la od­vi­ja ve} u `ud­wom po­plo­
~a­nom me­ha­ni­zmu, gde „kre­ni de­sno” vre­di isto ono­li­ko ko­li­ko i
„kre­ni le­vo”, jer oba ta sme­ra od­re­|e­na su na­{om `ud­wom da do­
spe­mo u pre­de­le {to je mo­gu­}e uda­qe­ni­je, ne­iz­mer­no da­le­ko odav­
de, na­i­me, ta~­ka do ko­je u za­da­tom sme­ru tre­ba sti­}i uop­{te vi­{e
ni­je od­re­|e­na prak­ti~­nim zna­wem, ~u­li­ma i ume­}em, ve} je­di­no i
is­kqu­~i­vo `ud­wom, ~o­ve­ko­vom ~e­`wom, ne sa­mo da se na­pro­sto
na­|e {to je mo­gu­}e da­qe od svo­je tre­nut­ne si­tu­a­ci­je, ve} i da se
na­|e na me­stu ko­je naj­vi­{e obe­}a­va, ne­gde gde }e se smi­ri­ti, jer o
to­me je na­po­slet­ku re~, o smi­re­wu, to je ono za ~im ~o­vek tra­ga u
toj `u­|e­noj da­qi­ni, za smi­re­wem od ne­kog ne­iz­re­ci­vo te­gob­nog,
bol­nog, lu­da~­kog ne­spo­koj­stva ko­je ga ob­u­zme sva­ki put kad po­mi­
sli na svo­ju tre­nut­nu si­tu­ac ­ i­ju, na is­ho­di­{te, na ovu ne­iz­mer­no
tu­|u ze­mqu u ko­joj se sa­da na­la­zi i iz ko­je mo­ra da ode, jer sve je u
woj ne­sno­sno i ne­pod­no­{qi­vo i hlad­no i su­mor­no i pu­sto i smr­
to­no­sno, no iz ko­je od pr­vog tre­nut­ka, na svoj naj­ve­}i u`as, ne mo­
`e ni da se mak­ne, i za­i­sta }e se za­pre­pa­sti­ti kad shva­ti da su mu
no­ge za­pra­vo ve­za­ne, i to ve­za­ne za­hva­qu­ju­}i tom ina­~e ne­po­gre­
{i­vo funk­ci­o­nal­nom prak­ti~­nom ~u­lu ko­je mu isto­vre­me­no po­
ka­zu­je u dva su­prot­na sme­ra, sa­mo ne­ka po­|e i bi­}e do­bro, ali ka­ko
je mo­gu­}e isto­vre­me­no kre­nu­ti u dva su­prot­na sme­ra, to je pra­vo
pi­ta­we, a to }e i osta­ti, pa sto­ji kao da je usi­dren ov­de po­put ne­kog
tro­{nog bro­da, sto­ji, po­gr­bqen pod te­{kim te­re­tom ko­fe­ra, sto­
ji, ne mi­~e se, i ta­ko, sto­je­}i, ne­po­mi~­no se oti­sku­je u be­li svet,
sa­da ve} sve­jed­no u kom sme­ru, i ni ma­kac, a ve} je da­le­ko, i po­~i­
we da tu­ma­ra be­lim sve­tom, jer, iako ne­po­mi­~an, we­gov se zgu­re­ni
lik go­to­vo po­put ki­pa ure­zu­je u neo­sta­vqi­vo, pa ipak se su­{tin­
ski uka­zu­je na svim pu­te­vi­ma: vi­de ga po no­}i i po da­nu, zna­ju za
we­ga u Ame­ri­ci i zna­ju za we­ga u Azi­ji, po­zna­ju ga u Evro­pi i po­
zna­ju ga u Afri­ci, pre­la­zi pla­ni­ne i pre­la­zi re~­ne do­li­ne, ide
i ide i ne pre­ki­da to pu­to­va­we ni na jed­nu no}, pre­dah­ne tek sat- 81
 dva, ma­da i ta­da spa­va po­put `i­vo­ti­we i spa­va po­put voj­ni­ka, i ne
pi­ta ni­{ta, i ne gle­da du­go ni za kim, pro­pit­ku­ju ga, pa {ta to ra­
di{, lu­di ~o­ve­~e, kud si kre­nuo sa tim su­ma­nu­tim iz­ra­zom li­ca,
se­di i od­mo­ri se, sklo­pi o~i i pre­no­}i ov­de, ali taj ~o­vek ne se­da
i ne od­ma­ra se, ne skla­pa o~i, jer ne­}e pre­no­}i­ti ta­mo, jer ne­}e se
du­`e za­dr­`a­ti nig­de, jer ka­`e, ako uop­{te i pro­go­va­ra, da on ve­
~i­to mo­ra da bu­de u po­kre­tu, i do­bro se vi­di po we­mu da bi ga uza­
lud pi­ta­li ku­da vo­di taj we­gov usi­qe­ni mar{, ni­ko­me on to ne bi
ot­krio, bu­du­}i da vi­{e ni sam ne bi znao ono {to je ra­ni­je mo­`da
jo{ i znao, ka­da se, ostav­{i da sto­ji sa dva te­{ka ko­fe­ra u ru­ka­
ma, oti­snuo u be­li svet, oti­snuo se, ma­da pu­ta­wu za­pra­vo ni­je imao,
te ni­je ni mo­gao da bu­de us­put, vi­{e je li­~io na ne­ku bed­nu utva­ru
od ko­je se ni­ko ne pla­{i, ko­jom se ne pla­{e de­ca i ~i­je se ime ne
mr­mqa u cr­kva­ma ka­ko bi iz­be­gla grad, kad bi se po­ja­vio ov­de ili
on­de, sa­mo bi od­ma­hi­va­li ru­kom, eto ga opet, jer uvek bi se iz­no­va
uka­zi­vao u Ame­ri­ci i u Azi­ji, uvek bi se iz­no­va po­ja­vqi­vao u
Evro­pi i u Afri­ci, i sve se vi­{e sti­cao uti­sak da on za­pra­vo
kru­`i, kru­`i sve­tom po­put ka­zaq­ke na sa­tu, i ako je u po­~et­ku i
bi­lo ne­~eg za­ni­mqi­vog u we­go­vom pri­su­stvu, ka­ko to bi­va ~ak i sa
bed­nim utva­ra­ma, ka­da bi do­la­zio dru­gi, tre­}i ili ~e­tvr­ti put,
sa­mo bi od­ma­hi­va­li i ni­ko se `i­vi ni­je in­te­re­so­vao za we­ga, ta­ko
da su sve re­|e po­ku­{a­va­li da ga bi­lo {ta pi­ta­ju, sve su mu re­|e
nu­di­li da sed­ne, sve re­|e mu da­va­li hra­nu, a, ka­ko je vre­me od­mi­
ca­lo, sve su ma­we bi­li ra­di da ga pri­me u ku­}u, jer ko zna, do­mun­
|a­va­li bi se me­|u so­bom, {ta sve ovo tre­ba da zna­~i, prem­da je
bi­lo ja­sno da im je jed­no­stav­no do­sa­dio, i to neo­po­zi­vo, jer on, za
raz­li­ku od ka­zaq­ke na sa­tu, ni­je po­ka­zi­vao ni­{ta, ni­je zna­~io
ni­{ta, a ono {to je naj­vi­{e sme­ta­lo sve­tu, ako je ovom sve­tu, na­
rav­no, i{ta uop­{te i mo­glo da sme­ta, bi­lo je na pr­vom i po­sled­wem
me­stu to {to ovaj ~o­vek ni­je vre­deo ni­{ta, sa­mo je i{ao, a ni­je
imao ama ba{ ni­ka­kvu vred­nost, pa je do­{lo vre­me ka­da je pro­la­
zio ovim sve­tom u bu­kval­nom smi­slu te re­~i pot­pu­no ne­pri­met­no,
ne­stao je, we­go­va ma­te­ri­ja je go­to­vo is­pa­ri­la, po­stao je ni­{ta u
o~i­ma sve­ta, to jest, za­bo­ra­vqen je, {to, na­rav­no, ne zna­~i da se
po­vu­kao iz stvar­no­sti, ostao je on tu i te ka­ko, pro­mi­cao je, ne­u­
mor­no, Ame­ri­kom i Azi­jom, Afri­kom i Evro­pom, sa­mo {to je ve­za
iz­me­|u sve­ta i we­ga ta­ko­re­}i pre­ki­nu­ta, pa je, ta­ko za­bo­ra­vqen,
po­stao ne­vi­dqiv i ostao ne­po­pra­vqi­vo usa­mqen, i ta­da je na iz­
ve­snim ta~­ka­ma svo­jih tu­ma­ra­wa po­~eo pri­me­}i­va­ti da u ovoj
pri­~i po­sto­je li­ko­vi ko­ji do ne­pre­po­zna­tqi­vo­sti pod­se­}a­ju na
we­ga, s vre­me­na na vre­me bi, na­i­me, na­i­la­zio na se­bi sli~­ne, kao
da gle­da u ogle­da­lo, is­pr­va je bio za­pa­wen ti­me, pa bi br­`e-bo­qe
na­pu­{tao te gra­do­ve i obla­sti, ali s vre­me­nom je sve du­`e za­dr­
82 `a­vao po­gled na tim ~ud­nim li­ko­vi­ma, po­~eo je da ih ana­li­zi­ra,
tra­gao za raz­li­ka­ma iz­me­|u svog i wi­ho­vog li­ca, ali ka­ko je vre­
me pro­la­zi­lo i ka­ko se, igrom sud­bi­ne, su­sre­tao sa sve vi­{e ta­
kvih, pot­pu­no isto­vet­nih tu­ma­ra­la, ta­ko mu je po­sta­ja­lo sve ja­
sni­je da im je i po ko­fe­ri­ma, i po po­gu­re­nim le­|i­ma, po ~i­ta­vom
dr­`a­wu pod te­re­tom, po na­~i­nu na ko­ji se vu­ca­ra­ju po pu­tu, da im
je po sve­mu sli­~an, ali ne sa­mo sli­~an, ve} za­i­sta pot­pu­no isto­
ve­tan s wi­ma, ~ak i co­ku­le, maj­stor­ski po­cvi­ko­va­ne, i wih je osmo­
trio ka­da je jed­nom pri­li­kom za­{ao u ne­ku pro­stra­nu dvo­ra­nu da
po­pi­je vo­de, ~ak je i cvi­ko­va­we pod­jed­na­ko maj­stor­ski iz­ve­de­no,
i go­to­vo da mu se sle­di­la krv u `i­la­ma, vi­deo je da je ~i­ta­va dvo­
ra­na is­pu­we­na qu­di­ma pot­pu­no istim kao i on, br­`e-bo­qe je po­pio
ma­lo vo­de i `ur­no na­pu­stio taj grad i tu oblast, i od ta­da we­go­va
no­ga vi­{e ni­je kro­~i­la nig­de gde bi pret­po­sta­vio ili ose­tio da
bi mo­gao na­i} ­ i na ta­kva tu­ma­ra­la, klo­nio ih se da­kle od ta­da, i
ta­ko je ostao neo­po­zi­vo sam, a we­go­vo lu­ta­we iz­gu­bi­lo je svo­ju su­
ma­nu­tu pro­iz­voq­nost, ali i{ao je da­qe, ne­u­mor­no, i na­i­{la je
jed­na sa­svim no­va era tog lu­ta­wa, jer bio je uve­ren da tek po­sle ove
od­lu­ke ka­da je, ute­rav­{i se­be u la­vi­rint, po­ku­{ao, ako je to ika­
ko bi­lo mo­gu­}e, da iz­beg­ne iste kao on, da da­kle tek od ta­da po­~i­wu
sno­vi, spa­vao bi na­i­me na sa­svim slu­~aj­nim me­sti­ma i u sa­svim slu­
~aj­no vre­me, krat­kim i la­kim snom, i u ne­kim ret­kim pe­ri­o­di­ma tih
krat­kih i la­kih za­spi­va­wa, kao ni­ka­da do ta­da, po­~eo je da sa­wa, i to
sva­ki put do tan­~i­na je­dan te isti san, san o to­me da je do­{ao kraj
we­go­vom lu­ta­wu i da pred so­bom vi­di ne­ka­kav ogrom­ni sat ili to­~ak
ili ra­di­o­ni­cu ko­ja se okre­}e, to bu­dan ni­ka­da sa si­gur­no­{}u ni­je
mo­gao da utvr­di, u sva­kom slu­~a­ju, sti­zao bi do ne­~eg ta­kvog ili ne­
ka­kve me­{a­vi­ne sve­ga to­ga, i ula­zio bi u taj sat ili to­~ak ili ra­di­
o­ni­cu, za­sta­jao na sre­di­ni, i, op­hr­van ne­iz­re­ci­vim umo­rom ko­ji ga je
~i­ta­vog `i­vo­ta pra­tio, stro­po­{ta­vao bi se na ze­mqu kao da je upu­can,
sru­{io bi se po­put tro­{nog tor­wa, le­gao po­re­bar­ke da se naj­zad na­
spa­va po­put pre­mo­re­ne `i­vo­ti­we, i taj san se re­dov­no po­na­vqao,
sva­ki put kad bi pri­le­gao u ne­kom bu­xa­ku ili na ne­kom kre­ve­tu skle­
pa­nom od da­sa­ka, uvek mu se uka­zi­vao taj, do tan­~i­na isto­vet­ni san, a
da je sa­mo po­di­gao po­gled, da je svo­ju ve­~i­to po­gnu­tu gla­vu ba­rem jed­
nom po­di­gao to­kom svo­jih, ~i­ni­lo se, vi­{e­ve­kov­nih lu­ta­wa, tre­ba­lo
je da mu se uka­`e ne­{to sa­svim dru­go, tre­ba­lo je da ugle­da se­be ka­ko
i da­qe sto­ji ta­mo, sa dva ko­fe­ra u ru­ka­ma, s maj­stor­ski po­cvi­ko­va­
nim co­ku­la­ma na no­ga­ma, i da je ta­ko usi­dren, da je ta­ko pri­ko­van za
to par­~en­ce ze­mqe na ko­jem sto­ji da ne­ma ni­ka­kve na­de da }e se oda­
tle ika­da po­me­ri­ti, jer mo­ra da sto­ji ta­mo do kra­ja vre­me­na, sve­za­
nih no­gu gle­da­ju­}i u dva is­prav­na sme­ra, do kra­ja vre­me­na mo­ra da
sto­ji ta­mo, jer ta ta~­ka je we­gov dom, ta­mo se ro­dio i mo­ra­}e jed­nog
da­na ta­mo i da umre, mo­ra­}e kod ku­}e, kod ku­}e, gde je sve hlad­no i
su­mor­no. 83
 O BR­ZI­NI

Ho­}u da pre­stig­nem Ze­mqu, skre­}em na li­va­du kod mo­sta na

po­to­ku, skre­}em iz {um­ske tmi­ne iza hra­ni­li­ce za je­le­ne, skre­}em
kod Mo­no­vi­ca na uglu [u­ka­me­ra i Klaj­der­ka­me­ra, i ho­}u da bu­dem
br­`i od Ze­mqe, u ko­jem god sme­ru da mi kre­nu mi­sli, sve me vo­di
ova­mo, osta­vi sad sve, pre­stig­ni Ze­mqu, i ja sam skre­nuo i oti­snuo
sam se, in­stink­tiv­no sam se oti­snuo u do­brom sme­ru, jer ni­sam se
upu­tio pre­ma Is­to­ku ili Ju­gu, ni­ti pre­ma Se­ve­ru ili Za­pa­du, a
ni­sam kre­nuo ni pod ne­kim uglom u od­no­su na wih, ve} pra­vo i di­
vqa~­no kre­nuh u svim prav­ci­ma, jer po­mi­slih, ako ~o­vek ho­}e da
pre­stig­ne Ze­mqu, naj­i­sprav­ni­je je ako joj se iskre­no su­prot­sta­vi
i na­pad­ne je, ta­ko da sam joj se iskre­no su­prot­sta­vio i na­pao je, i
za­po­~eo sam jur­wa­vu, i u pr­vi mah se za­i­sta ~i­ni­lo da sam do­bro
po­stu­pio, bu­du­}i da se ~i­ta­va ta raz­dra­`e­nost ko­ja se iz­met­nu­la
u za­da­tak, da su se zgra­da, ju­tar­wa ku­hi­wa, sto i {o­qa na we­mu,
{o­qa sa ~a­jem ko­ji se sma­rag­dno pu­{i, pa mi­ris ko­ji vi­ju­ga­vo be­
`i u vi­si­ne, i sve vla­ti tra­ve na li­va­di sjaj­noj od ju­tar­we ro­se, i
pra­zna hra­ni­li­ca za je­le­ne u {um­skoj tmi­ni, sve se to, bo­ga­mi,
su­{tin­ski me­ni su­prot­sta­vi­lo, pa sam ja, ko­ji sam `e­leo da bu­dem
br­`i od Ze­mqe i ko­ji sam skre­tao na uglu, na li­va­di ili iz {um­
ske tmi­ne, mo­rao da se po­sta­vim ta~­no na­su­prot sve­mu ono­me {to
Ze­mqa je­ste, te je sve­jed­no bi­lo ku­da }u se upu­ti­ti, bu­du­}i da je
sve, da je ~i­tav stvo­re­ni svet, da su sve mi­li­jar­de i mi­li­jar­de de­
li­}a ovog u`a­sno ve­li­kog sve­ta ne­shva­tqi­vom br­zi­nom kru­`i­le
od­ne­ku­da ka ne­~e­mu, od­no­sno na­su­prot me­ni ~i­ta­va va­se­qe­na, pa
sam ja, ko­ji sam `e­leo da bu­dem br­`i od we, na­me­ra­va­ju­}i da in­
stink­tiv­no oda­be­rem se­bi br­zi­nu u neo­~e­ki­va­no­sti nat­fi­zi~­ke
pri­ro­de svog su­prot­sta­vqe­nog sme­ra, to jest u jed­noj pod­ra­zu­me­va­
noj slo­bo­di, i ko­me se `i­vo je­ba­lo za to {to se Ze­mqa okre­}e, mo­
rao da se su­prot­sta­vim, da se su­prot­sta­vim ovom u`a­snom sve­tu i
sve­mu {to je u we­mu ugao, li­va­da i {um­ska tmi­na – u stva­ri, ne,
iz­ne­na­da mi pro­stru­ja kroz gla­vu, ma ka­kvo su­prot­sta­vqa­we, ku­ku
me­ni, sve sa­mo ne su­prot­sta­vqa­we, ni­sam kre­nuo u do­brom sme­ru
sa ugla, sa li­va­de, iz {um­ske tmi­ne, ta za­bo­ga, uop­{te ni­je sve­jed­
no ku­da, pa ne mo­`e ~o­vek tek ta­ko da joj se su­prot­sta­vi ako to
iskre­no `e­li, ne­go tre­ba i te ka­ko po­raz­mi­sli­ti i pra­vil­no oda­
bra­ti smer, o, bo­ga mu po­qu­bim, za ti­li ~as se okre­nuh oko svo­je
ose, ka­ko sam i mo­gao in­stink­tiv­no po­mi­sli­ti da }e, bu­dem li se
kre­tao na­su­prot Ze­mqi sa od­lu­kom u gla­vi „sve­jed­no ku­da”, da }e
u tom slu­~a­ju we­na i mo­ja br­zi­na uze­ti jed­na dru­gu u ob­zir, da }e
se me­|u­sob­no po­{to­va­ti i da }e se u tom me­|u­sob­nom po­{to­va­wu
pri­do­da­ti jed­na na dru­gu, bi­}e br­zi­na Ze­mqe ko­ja se okre­}e sa Za­
84 pa­da pre­ma Is­to­ku, i bi­}e mo­ja br­zi­na, ko­ja kra­qev­sku ne­po­mi~­
nost svo­je po­la­zi­{ne ta~­ke sma­tra za ap­so­lut­nu vred­nost, a ko­ja
tr­~i na­su­prot woj, vid­no na­su­prot br­zi­ni Ze­mqe, si­}u­{na i ma­
lec­na unu­tar Ve­li­ke Ce­li­ne, ma­li kon­tra­smer na­su­prot Ve­li­kom
Sme­ru, ne­za­vi­sni je­dan od dru­gog, u jed­noj je­di­noj me­|u­sob­noj sra­
zme­ri, ta­kvoj da Ve­li­ki Smer pru­`a, u se­bi, me­sto Ma­lom Sme­ru,
na taj na­~in ga pro­`di­ru­}i, o, ka­kvog li krat­kog spo­ja, usta­no­
vih, i od­mah se okre­nuh, ali, {to li sam i po­mi­slio na ta­ko ne­
{to, pa jo{ in­stink­tiv­no, jer ako ve} go­vo­ri­mo o jed­noj je­di­noj
sra­zme­ri, on­da ta je­di­na sra­zme­ra ne mo­`e bi­ti ni­{ta dru­go ne­
go to da pr­vo sa­dr­`i u se­bi ono dru­go, da je dru­go deo pr­vog, we­gov
pot­~i­we­ni, we­gov pod­re­|e­ni, we­gov bra­ti}, we­go­va se­stri­ca, ko­
ju Ve­li­ki no­si sa so­bom kud god da kre­ne, a Ze­mqa se, bo­ga­mi ba{
ka­ko i tre­ba, kre­ta­la is­kqu­~i­vo sa Za­pa­da pre­ma Is­to­ku, a u woj
ja, ko­ji sam `e­leo da bu­dem br­`i od we, u re­la­ci­ji s wom, raz­u­me
se, i to u naj­stro­`oj lo­gi~­koj re­la­ci­ji, u ta­kvoj u ko­joj bi ta br­
zi­na, Ze­mqi­na, sa­dr­`a­va­la u se­bi ovu dru­gu br­zi­nu, br­zi­nu mog
tr­~a­wa, na ovaj ili onaj na­~in, ali sva­ka­ko sa­dr­`a­va­la, ta­ko da,
po­sma­tra­no sa ne­kog Ve­li­kog Sta­no­vi­{ta, mo­`da i ni­je bi­lo va­
`no tr­~im li ja to na­su­prot woj, jer on­da je to mi­nus, ili pak u
istom sme­ru kao i ona, jer on­da je to plus, ali me­ni je, sa mog
~e­mer­nog sta­no­vi­{ta, je li, to bi­lo i te ka­ko va­`no, jer sam ja,
je li, `e­leo ba{ to, da bu­dem br­`i od Ze­mqe, me­ni je da­kle bio
po­tre­ban upra­vo plus, to jest ne Ve­li­ka Slo­bod­na Mak­si­ce­li­na
i u woj Ma­la Ne­za­vi­sna Mi­ni­ce­li­na, ve} upra­vo ovo, sa­mo da tr­
~im u Ve­li­kom In­tra­fi­zi~­kom Sta­wu, sa­da ve} u is­prav­nom
sme­ru, {to }e re­}i sa Za­pa­da pre­ma Is­to­ku, za­jed­no sa Ze­mqom,
jer ba{ ova­ko se to ra­di, ba{ na ovaj na­~in, pa na­rav­no, je­di­no
ta­ko, ako `e­lim da bu­dem br­`i od Ze­mqe, i tr­~ao sam za­jed­no sa
Ze­mqom, sa Za­pa­da na Is­tok, iz za­pad­nog sme­ra u is­to~­nom sme­ru,
i evo me, ve} sam i br­`i, si­nu mi kroz gla­vu po­put mu­we spo­zna­
ja, ja br­zi­nu Ze­mqe no­sim bez ijed­nog po­kre­ta, a ka­mo­li ova­ko,
dok tr­~im we­nom po­vr­{i­nom na­pred, pre­ma Is­to­ku, pa to je o~i­
gled­no, di­sao sam sve sre}­ni­je, sve­`e be­{e na­po­qu te slo­bod­ne
no­}i ili slo­bod­ne zo­re, ili ne­ka­ko iz­me­|u to dvo­je, ta­mo sam bio
za­kqu­~an, no sa­svim sam se smi­rio, smi­rio od po­mi­sli da sa­da
ve} tr­~im u pra­vom sme­ru, sme­ru ko­ji }e mi omo­gu­}i­ti da bu­dem
br­`i od Ze­mqe, jer Ze­mqa je mi­sao, po­mi­slio sam jo{ na sa­mom
po­~et­ku, i ho­}u da bu­dem br­`i od mi­sli, da pre­stig­nem mi­sao, to
mi je bio iz­ne­nad­ni ciq, i to­me sam te­`io ka­da sam skre­nuo kod
Mo­ro­vi­ca na uglu [u­ka­me­ra i Klaj­der­ka­me­ra i na li­va­du sjaj­nu
od ju­tar­we ro­se kod mo­sta na po­to­ku ili iz {um­ske tmi­ne iza
pra­zne hra­ni­li­ce za je­le­ne, da bih on­da u pr­vi mah oma­{io na
po­la­sku, in­stink­tiv­no, ali sam se po­tom is­pra­vio i za ti­li ~as
za­u­zeo pra­vac, sa Za­pa­da ka Is­to­ku, kao ma­la ce­li­na unu­tar Ve­ 85
 li­ke Ce­li­ne, gde we­noj br­zi­ni sa­mo tre­ba da pri­do­dam svo­ju, i ja
sam je pri­do­dao, to jest ve} sam i tr­~ao ko­li­ko me no­ge no­se, ju­rio
sam is­pod ogrom­nog no}­nog ne­ba na ko­jem se po­la­ko raz­da­wi­va­lo,
i ni­{ta mi dru­go u gla­vi ni­je bi­lo do da }e ova­ko sve is­pa­sti
do­bro, sa­mo tre­ba pri­do­da­ti mo­ju we­noj, mo­ju br­zi­nu we­noj br­zi­
ni, da bi mi on­da u no­vom iz­ne­nad­nom na­le­tu si­nu­lo, do­bro, de,
ali ko­li­ko sam ja to br­`i od Ze­mqe, i je li to uop­{te va­`no? to
ko­li­ko sam br­`i? ma ka­kvi, ni­je va­`no, re­koh se­bi dok sam ju­rio
ko­li­ko me no­ge no­se, va­`no je sa­mo da pre­stig­ne­mo mi­sao, to jest
da bu­de­mo br­`i od Ze­mqe, me­|u­tim, ka­ko je moj bra­ti} tad po­~eo
da ra­~u­na u mo­joj gla­vi, da­ta je, da­kle, br­zi­na Ze­mqe, to stra­ho­
vi­to i ve~­no, do­sto­jan­stve­no kre­ta­we kroz se­kund i da­to je mo­jim
tr­ka~­kim u~in­kom tre­nut­no od­re­|e­no kre­ta­we kroz se­kund, i ta­
da se od­jed­nom po­~e­lo ~i­ni­ti da bi mi, ka­ko bih bio br­`i od Ze­
mqe, bi­la do­voq­na bi­lo ko­ja pro­iz­voq­na vred­nost ko­jom pre­sti­
`em Ze­mqu, pa ~e­mu on­da to bez­gla­vo jur­ca­we, po­mi­slih, pa mo­ja
ukup­na br­zi­na ni­{ta se ne me­wa ako mal­~i­ce uspo­rim, i istog
tre­na uspo­rih svo­je tr­~a­we, i ta­da na­jed­nom ot­krih da imam bes­
kraj­no mno­go mo­gu}­no­sti da bu­dem br­`i od Ze­mqe, do­voq­no je da
se i da­qe dr­`im sme­ra Za­pad–Is­tok, i do­voq­no je da tr­~im, jer,
da se ne do­ti­~e­mo sad za­vo­dqi­vih mo­gu}­no­sti upo­red­ni­ka, ko­je
bi je eks­po­nen­ci­jal­no umno­go­stru­~i­le, po­sto­ji ne­iz­re­ci­vo mno­
go ti­po­va br­zi­ne ko­je bih mo­gao da oda­be­rem, bes­kraj­no je mno­go
vred­no­sti br­zi­ne mog tr­~a­wa, {ta­vi­{e, po­mi­slih dok sam i da­
qe sma­wi­vao br­zi­nu svog tr­ka, za­pra­vo }e bi­ti do­voq­no da na­
pro­sto... ko­ra­~am, da sta­vqam no­gu po­red no­ge, po­en­ta je u to­me da
idem sa Za­pa­da na Is­tok, do­voq­no je sa­mo da se ne za­u­sta­vim, a
za to da se ne za­u­sta­vim po­sto­je mi­li­jar­de i mi­li­jar­de raz­li­
~i­tih br­zi­na, ka­da sam ja slo­bo­dan, pot­pu­no slo­bo­dan, pri­me­tih
dok su mi se ko­ra­ci in­stink­tiv­no i sve vi­{e uspo­ra­va­li, sa­vr­
{e­no slo­bo­dan da oda­be­rem ko­jom }u br­zi­nom i}i ne bih li bio
br­`i od Ze­mqe i na taj na­~in br­`i od mi­sli, jer Ze­mqa je mi­
sao, to mi se vr­zma­lo po mo­zgu pre ne­go {to sam se oti­snuo na
put ne­dav­no, to mi je pro­la­zi­lo kroz gla­vu ka­da sam skre­nuo na
li­va­du kod mo­sta na po­to­ku, ka­da sam skre­nuo iz {um­ske tmi­ne
iza hra­ni­li­ce za je­le­ne, ka­da sam skre­nuo kod Mo­ro­vi­ca na uglu
[u­ka­me­ra i Klaj­der­ka­me­ra. Ako ne oma­{im, re­koh se­bi, bu­dem
li dr­`ao pra­vac, bu­dem li na­pro­sto i{ao ili sa­mo {e­tuc­kao
na­pred u sve­`em va­zdu­hu pra­sko­zor­ja, ve} }u i na taj na­~in po­
sti­}i svoj ciq i bi­}u br­`i od Ze­mqe – sa­mo }e se ta {um­ska
tmi­na sve vi­{e uda­qa­va­ti, sa­mo }e ta li­va­da, sa­mo }e mi­ris tog
sma­rag­dnog is­pa­re­wa od­le­te­ti kroz vre­me za­na­vek, u bes­kraj, i
86 vi­{e ni­{ta ne­}e mo­}i da ga pri­zo­ve u se­}a­we.
 @E­LI DA ZA­BO­RA­VI

Na­la­zi­mo se usred jed­nog ci­ni~­nog ob­ra­~u­na sa so­bom sa­mi­

ma; kao ne ba{ iz­vr­sna de­ca jed­ne ne ba{ iz­vr­sne epo­he, ko­ja }e
kao epo­ha sa­mu se­be vi­de­ti istin­ski ostva­re­nom tek ka­da sva­ko
ko se u woj ko­pr­ca, pri­le­gav­{i u jed­nu od naj­du­bqih hla­do­vi­na
qud­ske po­ve­sti, ko­na~­no bu­de ostva­rio svoj tu­`ni i pri­vre­me­no
ja­sni ciq: za­bo­rav. @e­le­}i da za­bo­ra­vi da je on sa­mo pro­koc­kao
sve {to je imao, da ne mo­`e kri­vi­ti ni­kog dru­gog, ni­ka­kvu stra­nu
si­lu, sud­bi­nu, ni­ka­kvu zlo­slut­nu in­ter­ven­ci­ju iz­da­le­ka, sam je
kriv {to vi­{e ne­ma ni bo­ga ni ide­al ­ a. @e­li da za­bo­ra­vi, jer ni­je
~ak bio u sta­wu ni da do­sto­jan­stve­no pod­ne­se ovaj gor­ki po­raz, jer
mu je ka­rak­ter na­gri­zen pa­kle­nim di­mom i pa­kle­nim al­ko­ho­lom,
jer stvar­no mu je sa­mo to i osta­lo od one ne­ka­da­{we me­ta­fi­zi~­ke
~e­`we put­ni­ka za an­|e­os­ kim kra­qev­stvom, taj we­gov dim i jef­ti­na
pi­}a – ne­ki pr­qa­vi dim od `ud­we, ne­ki pro­do­ran smrad al­ko­ho­la
od iz­lu­|u­ju­}eg na­pit­ka op­sed­nu­to­sti.
Ni­je do­{ao kraj isto­ri­ji i ni­je do­{ao kraj ni­~e­mu, mi se vi­
{e ne mo­`e­mo uquq­ki­va­ti u ilu­zi­ji da se sa na­ma bi­lo {ta za­
vr­{a­va. Sa­mo na­sta­vqa­mo ne­{to i ne­ka­ko ga odr­`a­va­mo, ne­{to
se na­sta­vqa i ne­{to se odr­`a­va.
Stva­ra­mo jo{ umet­ni~­ka de­la, ali vi­{e ne go­vo­ri­mo o to­me na
ko­ji na­~in, do te me­re to vi­{e ni­je uz­vi­{e­no. Za osno­vu uzi­ma­mo
ono {to se do­sad sma­tra­lo te­me­qem con­di­ti­on hu­ma­i­ne, i sa­ve­sno,
a u stva­ri bez­i­dej­no, stro­go i di­sci­pli­no­va­no, a za­pra­vo kao su­
`we­vi jed­nog za­gli­bqe­nog sta­wa du­ha, iz­no­va ura­wa­mo u mu­qe­vi­tu
vo­du pri­ka­zi­ve ce­li­ne ove qud­ske eg­zi­sten­ci­je. Ne upa­da­mo vi­{e
ni u onu gre­{ku ko­ju su di­vqa­ci ~i­ni­li, tvr­de­}i da je na{ sud
upra­vo stra­{ni sud, ni­ti iz­ja­vqu­je­mo da odav­de vi­{e ne­ma da­qe.
Ne mo­`e­mo da ka­`e­mo da, po­{to stva­ri ne­ma­ju smi­sla, on­da za nas
u de­li­ma vi­{e ne­ma ni vre­me­na ni pri­~e, ba{ kao {to ni na pi­
ta­we, a po­sto­ji li on­da ika­kav smi­sao stva­ri osim u na­ma sa­mi­ma,
ta­ko­|e ne mo­`e­mo da­ti po­u­zdan od­go­vor, ali za­to tvr­di­mo da nam je
po­sta­lo ja­sno sle­de­}e: uza­lud u na­{em raz­o­~a­ra­wu po­ku­{a­va­mo da
se, is­kqu­~iv­{i se­be, ustre­mi­mo ka ne­kom ple­me­ni­ti­jem ci­qu, ka
ne­koj vi­{oj si­li, na{ eks­pe­ri­ment po pra­vi­lu za­vr­{a­va gad­nim
fi­ja­skom. Jer {ta nam vre­di {to `e­li­mo da go­vo­ri­mo o pri­ro­di,
kad pri­ro­da ne `e­li to, o bo­`an­skom, kad ni bo­`an­sko ne `e­li
to, i uop­{te uzev, ma ko­li­ko mi to `e­le­li, ne mo­`e­mo go­vo­ri­ti ni
o ~e­mu {to je iz­van nas sa­mih, jer mi mo­`e­mo da go­vo­ri­mo sa­mo
o isto­ri­ji, o sta­wu ~o­ve­ka, o toj ka­kvo­}i ko­ja se ni­kad ne me­wa, a
~i­ja su­{ti­na je­di­no na­ma go­li­ca ma­{tu, a ina­~e, iz per­spek­ti­ve
tog „bo­`an­skog ina­~e”, su­{ti­na je, mo­`da i stvar­no, od­u­vek i vo
vje­ki vje­kov, to da je – sve­jed­no. 87
 KA­KO BI LEP

Ka­ko bi lep bio je­dan svet ko­ji bi­smo okon­~a­li ta­ko {to bi­smo u
tom sve­tu na za­la­sku or­ga­ni­zo­va­li se­ri­ju pre­da­va­wa sa pod­na­slo­vom
„Se­ri­ja pre­da­va­wa o mor­fo­lo­gi­ji pej­za­`a”, na ko­joj bi, do­la­ze­}i iz
svih kra­je­va sve­ta i sme­wu­ju­}i se kao u ne­koj cir­ku­skoj are­ni, pre­da­va­
we iz mor­fo­lo­gi­je pej­za­`a odr­`a­li je­dan fi­zi­~ar, pa je­dan isto­ri­~ar
umet­no­sti, je­dan pe­snik, ge­o­graf i bi­o­log, je­dan stru~­wak za mu­zi­
ku, ar­hi­tek­ta i fi­lo­zof, je­dan anar­hi­sta, ma­te­ma­ti­~ar, astro­nom
i ta­ko da­qe, i gde bi pred stal­nim, ne­pro­men­qi­vim audi­to­ri­ju­mom
taj fi­zi­~ar, taj isto­ri­~ar umet­no­sti i pe­snik, taj ge­o­graf, bi­o­log i
stru~­wak za mu­zi­ku, taj ar­hi­tek­ta, fi­lo­zof i anar­hi­sta, taj ma­te­
ma­ti­~ar, astro­nom i ta­ko da­qe, is­pri­~a­li {ta iz svog ugla mi­sle o
pej­za­`u, ali gde bi glav­ni na­slov te se­ri­je pre­da­va­wa bio „Pej­za­`a
ne­ma”, {to bi ve} na­go­ve­sti­lo neo­bi­~an od­nos na­slo­va i pred­me­ta, i
gde bi umet­ni­ci i na­u~­ni­ci iz ra­kur­sa pe­sni­{tva, mu­zi­ke, ma­te­ma­
ti­ke, ar­hi­tek­tu­re, li­kov­ne umet­no­sti, ge­og­ ra­fi­je, bi­o­lo­gi­je, pe­sni~­
kog je­zi­ka i fi­zi­ke, fi­lo­zo­fi­je i anar­hi­zma, go­vo­ri­li o to­me {ta
oni mi­sle i {ta bi­smo mi, na wi­ho­vu su­ge­sti­ju, tre­ba­lo da mi­sli­mo
o pej­za­`u – a sve to pod okri­qem jed­ne za­jed­ni~­ke iz­ja­ve ko­ja ne­gi­ra
sa­mo po­sto­ja­we tog pred­me­ta, tog pej­za­`a. Pro­tiv­re~­nost je, me­|u­
tim, sa­mo pri­vid­na: mo­gla bi ta se­ri­ja bi­ti (gor­ko) na­slo­vqe­na „Svi
pej­za­`i”, kao {to je (objek­tiv­no) na­slo­vqe­na „Pej­za­`a ne­ma”. Oni bi,
na­i­me, pro­go­vo­ri­li o to­me {ta za wih i za nas pred­sta­vqa bi­}e iz ~i­je
per­spek­ti­ve po­sto­ji taj pej­za` kad po­gle­da u uni­ver­zum, o to­me ko­ja
je te­`i­na pi­ta­wa da li nas neo­spor­no ogra­ni­~e­na pri­ro­da qud­skog
gle­di­{ta do­vo­di do te­gob­nog, jer ne­do­ka­zi­vog tvr­|e­wa, pre­ma ko­me se
pro­ble­mu mo­`e pri­}i i iz dru­gog aspek­ta, ne nu­`no qud­skog – ako je
ve} si­tu­a­ci­ja ta­kva da pej­za­`a ne­ma, i ako ipak ve} stva­ri sto­je ta­ko
da, za nas ba­rem, ku­da god da po­gle­da­mo, u ru­{e­vi­na­ma i neo­kr­we­no,
sve je­ste pej­za`, pej­za` do pej­za­`a po­svu­da, ako je ve} do­tle do­{lo da
smo, uhva­}e­ni u ma­gi~­no sku­~e­ni pro­stor qud­skog gle­di­{ta, pri­bli­
`iv­{i se pri­god­nom kra­ju jed­nog mu~­nog du­hov­nog pu­to­va­wa, uvi­de­li
da se mi, osim za tu ma­gi~­nu sku­~e­nost, za­pra­vo ni za {ta dru­go vi­{e
ne ve­zu­je­mo, ni za ka­kvo biv­stvo­va­we, ~ak ni za sa­mo po­sto­ja­we, ve}
je­di­no za obe­}a­we da }e­mo jed­nom u tom pej­za­`u, u naj­du­bqoj le­po­ti i
pro­la­zno­sti, opa­zi­ti ne­{to: ne­{to {to se na nas od­no­si.

NAJ­KA­SNI­JE U TO­RI­NU

Pre vi­{e od sto go­di­na, 1889. go­di­ne, jed­nog da­na na­lik na

da­na­{wi, u To­ri­nu, Fri­drih Ni­~e iz­la­zi na ka­pi­ju ku­}e u Via
88 Kar­lo Al­ber­to broj {est, mo­`da da se pro­{e­ta ma­lo, mo­`da da ode
do po­{te da po­dig­ne pi­sma. Ne­da­le­ko, ili mo­`da ve} ve­o­ma da­le­ko
od we­ga, je­dan vo­za~ fi­ja­ke­ra se – mo­glo bi se re­}i! – na­te­`e sa
svo­jim tvr­do­gla­vim ko­wem. Uza­lud ga te­ra, kow ni ma­kac, na­{ta
on­da ko­~i­ja{ – \u­ze­pe? Kar­lo? Eto­re? – gu­bi str­pqe­we i po­~i­we
bi­~em da tu­~e `i­vo­ti­wu. Dok Ni­~e stig­ne do pret­po­sta­vqe­ne gun­gu­
le, ko­~i­ja{, ko­ji za­ce­lo ve} kip­ti od be­sa, za­vr­{a­va svo­ju okrut­nu
pred­sta­vu. Kor­pu­lent­ni go­spo­din sa gu­stim br­ko­vi­ma, na­i­me – na
ne­skri­ve­nu ra­dost oku­pqe­nih – neo­~e­ki­va­no se stvo­ri po­red ko­~i­
ja­{a i, bri­znuv­{i u pla~, za­gr­li ko­wa. We­gov ga do­ma­}in od­vo­di
ku­}i, on dva da­na ne­po­mi~­no i ne­mo le­`i na di­va­nu, da bi na kra­ju
iz­go­vo­rio oba­ve­zne po­sled­we re­~i („Mut­ter, ich bin dumm”), pa kao
pi­to­mi lu­dak po­`i­vi jo{ de­set go­di­na pod nad­zo­rom maj­ke i se­stre.
Ne zna­mo {ta je bi­lo sa ko­wem.
Ova pri­~a u ~i­ju ve­ro­do­stoj­nost ima­mo mno­go raz­lo­ga da sum­wa­
mo – no u ko­ju smo ipak sklo­ni da po­ve­ru­je­mo zbog pri­rod­ne sa­mo­vo­qe
o~e­ki­va­ne u ova­kvim pri­li­ka­ma – kao mo­del dra­me ra­zu­ma, s neo­
bi~­nom o{tri­nom osve­tqa­va za­vr­{nu igru na­{eg du­ha. Ot­kud to da
ta di­ja­bo­li~­na zve­zda fi­lo­zo­fi­je vi­ta­li­zma, taj za­di­vqu­ju­}i pro­
tiv­nik ta­ko­zva­nih „uni­ver­zal­nih qud­skih isti­na”, ot­kud to da taj
ne­po­no­vqi­vi, go­to­vo za­pe­we­ni {am­pi­on po­ri­ca­wa sva­kog sa­o­se­}a­wa,
pra­{ta­wa, do­bro­te i so­li­dar­no­sti, po­hr­li u za­gr­qaj tu­~e­nog ko­wa?
Slu­`e­}i se neo­pro­sti­vo or­di­nar­nim, ali nu­`nim obr­tom: ka­ko to da
ni­je za­vr­{io u ko­~i­ja­{e­vom za­gr­qa­ju? ^ast dok­to­ru Me­bi­ju­su, ko­ji
sve to tu­ma­~i kao obi­~an slu­~aj na­pa­da pro­gre­siv­ne pa­ra­li­ze iza­zva­
ne si­fi­li­som, ali mi, ka­sni po­tom­ci, sve­do­ci smo mu­we­vi­te spo­zna­je
jed­nog tra­gi~­nog ne­spo­ra­zu­ma: na­kon du­go­traj­ne i is­cr­pqu­ju­}e bor­be,
u ovom slu­~a­ju je Ni­~e­ov ­ o bi­}e re­klo ne tom, u svo­jim po­sle­di­ca­ma
iz­van­red­no pa­kle­nom to­ku Ni­~e­ov ­ og mi­{qe­wa. To­mas Man pi­{e da
se taj ne­spo­ra­zum sa­sto­ji u to­me {to je ovaj „ne­`ni pro­po­ved­nik”
oko­re­log `i­vo­ta `i­vot i mo­ral po­sma­trao kao an­ti­po­de. „A oni, u
stva­ri” – do­da­je on – „~i­ne ce­li­nu. Eti­ka je oslo­nac `i­vo­ta, a mo­ral­
ni ~o­vek je istin­ski gra­|a­nin `i­vo­ta.” To­li­ko je le­pa ova Ma­no­va
iz­ja­va, ta­ko je div­na we­na ple­me­ni­ta bez­u­slov­nost, da bi ve­ro­vat­no
vre­de­lo ma­lo se za­dr­`a­ti na woj, za­plo­vi­ti na we­nim ta­la­si­ma, ali
mi to ipak ne­}e­mo u~i­ni­ti, jer na­{om la­|om sad kr­ma­ri to­rin­ski
Ni­~e, a to ne sa­mo {to zna­~i dru­ge vo­de, ve} zah­te­va i dru­ga­~i­je ner­ve,
{ta­vi­{e, da se po­slu­`i­mo zgod­nom fra­zom, tra­`i `iv­ce de­be­le po­put
ko­nop­ca. I bi­}e nam po­treb­ni, jer smo na na­{e naj­ve­}e za­pre­pa­{}e­we
do­spe­li u istu lu­ku u ko­ju bi nas do­ve­la ova Ma­no­va re­~e­ni­ca, a bi­}e
nam po­treb­ni i sto­ga {to }e­mo se, prem­da je lu­ka isto­vet­na, mi u woj
ose­}a­ti dru­ga­~i­je ne­go {to nam on to obe­}a­va.
Ni­~e­o­va to­rin­ska dra­ma su­ge­ri­{e da `i­vot u skla­du sa mo­
ral­nim za­ko­nom ni­je uz­vi­{en, bu­du­}i da ne mo­gu da iza­be­rem su­ 89
 prot­no. Mo­gu da `i­vim na­su­prot we­mu, ali na taj na­~in ne mo­gu
se oslo­bo­di­ti we­go­ve ta­jan­stve­ne i za­pra­vo neo­d­re­di­ve sna­ge, ko­ja
me ne­ras­ki­di­vo po­ve­zu­je sa wim. U~i­nim li na­i­me ta­ko, od­lu­~im
li se za `i­vot na­su­prot we­mu, sa­svim se po­u­zda­no mo­gu sna­}i u
dru­{tve­nom `i­vo­tu ko­ji je ~o­vek or­ga­ni­zo­vao i ~i­ja be­da­sto­}a
sto­ga ni­ma­lo ne iz­ne­na­|u­je, i u ko­jem je – Ni­~e­o­vim re­~i­ma ka­za­no
– „`i­ve­ti i bi­ti ne­pra­vi­~an jed­no te isto”, no ne mo­gu se sna­}i u
ne­re­{i­vom kon­flik­tu ko­ji me­ne po­vre­me­no sta­vqa u cen­tar mo­je
~e­`we za spo­zna­jom smi­sla vla­sti­tog biv­stvo­va­wa. Jer kao {to
sam deo ovog dru­{tve­nog sve­ta, isto sam ta­ko i deo i ono­ga {to, ne­ki
}e raz­u­me­ti zbog ~e­ga, stal­no kr­stim kao ve­}u ce­li­nu, ve­}u ce­li­nu
ko­ja je u me­ne – da upo­tre­bim iz­raz ko­ji alu­di­ra na ne­za­o­bi­la­znog
Kan­ta – usa­di­la ovaj i ba{ ovaj za­kon, pru­`iv­{i mi i tu­`nu pu­
no­mo} slo­bo­de da ga pre­kr­{im.
Ov­de ve} plo­vi­mo me­|u bo­va­ma ko­je obe­le­`a­va­ju lu­ku, po­ma­lo
na­su­mi~­no, s ob­zi­rom na to da usnu­li sve­ti­o­ni­~a­ri ni­su u sta­wu
da nam po­mog­nu u ma­ne­vri­sa­wu – da bi­smo za­tim si­dro ba­ci­li u
tmi­nu, ko­ja na­{e pi­ta­we, od­ra­`a­va li on­da ova ve­}a ce­li­na ne­ki
vi­{i smi­sao tog za­ko­na, istog ~a­sa ne­mi­li­ce gu­ta. Sto­ji­mo da­kle
ov­de, i ne zna­mo ni­{ta, sa­mo po­sma­tra­mo ka­ko nam se iz hi­qa­da
i hi­qa­da pra­va­ca, po­la­ko, pri­mi­~u dru­go­vi, i mi im ni­{ta ne
po­ru­~u­je­mo, sa­mo ih gle­da­mo i, pu­ni sa­o­se­}a­wa, }u­ti­mo. Ve­ru­je­mo
da je pri­su­stvo tog sa­o­se­}a­wa u na­ma po­`eq­no, i da bi i u ovi­ma
ko­ji nam pri­la­ze we­go­vo pri­su­stvo ta­ko­|e bi­lo po­`eq­no, a ako ga
da­nas ipak jo{ ne­ma, bi­}e ga mo­`da su­tra... ili za de­set... ili za
dva­de­set go­di­na.
Naj­ka­sni­je u To­ri­nu.

IDE SVET NA­PRED

Bi­lo je ve­za­no pri­li~­no do­bro, ali sad se ne­ka­ko odre­{i­lo i

je­di­no {to se o to­me zna je­ste da ga je odre­{i­lo isto ono {to ga je
svo­je­vre­me­no sve­za­lo, ne vi­{e od to­ga, u sva­kom slu­~a­ju, is­ka­za­ti,
pred­sta­vi­ti, ka­te­go­ri~­ki ga ime­no­va­ti bi­lo bi bu­da­la­{ti­na, tu
si­lu, to od­ve­zi­va­we si­le, taj ne­iz­mer­ni, ne­pre­gled­ni si­stem, ono
odi­sta ne­iz­mer­no, ono odi­sta ne­pre­gled­no, ili dru­gim re­~i­ma, to
za nas za­u­vek ne­shva­tqi­vo de­lo­va­we ne­iz­be­`ne slu­~aj­no­sti u ko­
joj smo mi tra­`i­li i na­la­zi­li za­ko­ni­to­sti, a za­pra­vo je uop­{te
ni­smo spo­zna­li to­kom pro­hu­ja­lih, a he­roj­skih sto­le­}a, i mo­`e­mo
bi­ti uve­re­ni da je ni ubu­du­}e ne­}e­mo spo­zna­ti ni­ka­ko, jer mi smo
bi­li, je­smo i bi­}e­mo ka­dri da sa­gle­da­mo sa­mo po­sle­di­ce te ne­iz­
90 be­`ne slu­~aj­no­sti, one u`a­sne tre­nut­ke ka­da pu­ca bi~, ka­da pu­ca
bi~ na na­{im le­|i­ma, i ka­da ne­ka­ko pu­ca bi~ i na ovom slu­~aj­nom
uni­ver­zu­mu zva­nom svet, i od­ve­zu­je se ono {to je bi­lo sve­za­no, to
jest ka­da se – kao u ovom tre­nut­ku – iz­no­va oslo­ba­|a, pre­pla­vqu­je
svet ono {to mi, qu­di, stal­no i uvek iz­no­va na­zi­va­mo no­vim, ni­
ka­da ne­do­`i­vqe­nim, prem­da se to, isti­ni za vo­qu, ne bi mo­glo
na­zva­ti ni­ti no­vim ni­ti ni­ka­da ne­do­`i­vqe­nim, jer ono je ov­de
jo{ od po­stan­ka sve­ta, ta~­ni­je re­~e­no sti­glo je za­jed­no s na­ma, ili,
jo{ ta~­ni­je ka­za­no, po­sred­stvom nas, i uvek upra­vo na ovaj na­~in,
ta­ko da smo we­gov do­la­zak tek na­knad­nom pa­me­}u mo­gli i mo­`e­mo
da pre­po­zna­mo, uve­li­ko je ve} tu kad mi shva­ti­mo da nam je po­no­vo
sti­gao, uvek nas za­ti­~e ne­sprem­ne, ma­da bi nam va­qa­lo zna­ti da
do­la­zi, da je we­go­va ve­za­nost sa­mo pri­vre­me­na, tre­ba­lo bi da ~u­je­
mo zve­ket la­na­ca ko­ji po­pu­{ta­ju, ka­ko se {i­{ta­vo raz­ve­zu­ju ~vo­
ro­vi na do­tad ~vr­stom u`e­vqu, tre­ba­lo bi, vo­|e­ni na­{om unu­tra­
{wom ose­tqi­vo­{}u, da ZNA­MO da }e se oslo­bo­di­ti, ta­ko je tre­ba­
lo da bu­de i ovo­ga pu­ta, tre­ba­lo je da zna­mo da }e ta­ko bi­ti, da }e
do­}i, ali mi smo se pre­nu­li, ako smo se uop­{te pre­nu­li, kad je ve}
bi­lo tu i kad smo shva­ti­li da smo u ne­vo­qi, i usta­no­vi­li smo da
smo bes­po­mo}­ni, ~i­me smo sa­mo `e­le­li da ka­`e­mo da i je­smo bi­li
bes­po­mo}­ni, jer bes­po­mo}­ni smo – kad je o we­mu re~ – od­vaj­ka­da,
bes­po­mo}­ni i ne­za­{ti­}e­ni, i do te me­re ni­smo bi­li sprem­ni da
raz­mi­sli­mo o to­me u pr­vim sa­ti­ma po­sle na­pa­da, da smo se po­~e­li
ba­vi­ti is­tra­gom {ta se to do­go­di­lo, ka­ko se do­go­di­lo, ko je iz­veo
na­pa­de i zbog ~e­ga, po­~e­li smo se ba­vi­ti ti­me da su se sru­{i­le dve
Ve­li­ke Ku­le i da je o{te­}en Pen­ta­gon, pa ti­me ka­ko su se sru­{i­
le i ka­ko je o{te­}en, pa ti­me ko je to iz­veo i ka­ko je to iz­ve­de­no,
ka­ko su ih sru­{i­li i o{te­ti­li, a u stva­ri tre­ba­lo je pre sve­ga da
se ba­vi­mo ti­me, i da­nas ve} stvar­no sa­mo ti­me i tre­ba da se ba­vi­mo,
da ko­na~­no shva­ti­mo: to {to se za­pra­vo do­go­di­lo mi ne raz­u­me­mo,
{to ina­~e i ni­je ne­ko ve­li­ko ~u­do, bu­du­}i da pri­su­stvo ono­ga {to
je do­sad bi­lo pri­li~­no do­bro sve­za­no, ali se sad ne­ka­ko od­ve­za­lo,
uvek i bez iz­u­zet­ka uka­zu­je na to da smo za­ko­ra­~i­li u no­vu ve­li­ku
svet­sku epo­hu, uka­zu­je na to da je do­{ao kraj sta­roj i da po­~i­we
jed­na no­va i da nas o to­me „ni­ko ni­je pi­tao”, da mi ~ak ni­smo ni
pri­me­ti­li ka­da se sve to do­go­di­lo, ni­smo ~ak mo­gli ni da po~­ne­mo
go­vo­ri­ti o „za­o­kre­tu” ili o „ve­li­koj sme­ni epo­ha”, ka­da se u tom
za­o­kre­tu i toj sme­ni upra­vo wi­hov ka­rak­ter obr­ta, to jest wi­ho­va
tem­po­ral­nost iz­vr­ga­va­ju pot­pu­nom ru­glu, i mi uvi­|a­mo da na­jed­
nom `i­vi­mo u jed­nom no­vom sve­tu, da smo do­spe­li u jed­nu ra­di­kal­
no no­vu epo­hu, i mi je ni­ma­lo ne raz­um ­ e­mo, jer sve nam je sta­ro,
sta­ri su nam re­flek­si ko­ji­ma po­ku­{a­va­mo da do­ku­~i­mo su­{ti­nu
ne­kog pro­ce­sa, da je „sve ovo” do­ve­lo „da­kle” oda­tle dov­de, sta­rin­
sko nam je uve­re­we da se po­zi­va­mo na vla­sti­ta is­ku­stva, na zdrav
ra­zum, da se na wih osla­wa­mo ka­da tra­`i­mo uzro­ke i do­ka­ze za to 91
 da nam se ovo za­i­sta do­go­di­lo, da tra­`i­mo ne­po­sto­je­}e ili za nas
ne­do­ku­~i­ve uzro­ke i do­ka­ze za to da smo do­spe­li u jed­nu no­vu nov­
ca­tu epo­hu, jed­nom re~­ju mi sto­ji­mo sad ov­de, sta­ri qu­di svi do
jed­nog, i sva­ko od nas na sta­ri na­~in trep­}e i {a­ra po­gle­dom, bor­
be­no­{}u raz­ot­kri­va­ju­}i svo­ju sta­ru ne­si­gur­nost, jed­nom tu­pa­vom
bor­be­no­{}u, ka­da jo{ ni­je po­~eo istin­ski ni da se pla­{i, jo{
la­`e, ma ne, ne­ma go­vo­ra ni o ka­kvom ra­di­kal­nom za­o­kre­tu u sve­
tu, ne­ma go­vo­ra o to­me da je jed­na epo­ha sve­ta okon­~a­na, i da sa­da
ve} `i­vi­mo u po­sve no­voj, sve sa­mi sta­ri qu­di, i me­|u wi­ma, raz­
u­me se, i ja, star da sta­ri­ji ne mo­gu bi­ti, u za­jed­ni­ci sa osta­li­ma
ka­kvu ve} dav­no ni­sam ose­}ao, star, da­kle, i za­pra­vo u naj­du­bqem
mo­gu­}em smi­slu te re­~i }u­tqiv, jer je 11. sep­tem­bra pro­stru­ja­lo
kroz me­ne, po­put ne­kog fi­zi~­kog bo­la, go­spo­de, ka­ko je sa­mo star
moj je­zik ko­jim bih sa­da mo­gao go­vo­ri­ti, ka­ko je sa­mo bez­bo­`no
star dok ga vr­tim i iz­vr­}em, dok ga vu­~em i te­glim na­pred, dok ga
mu­~im i dok se pro­bi­jam i ple­tem od jed­ne pra­sta­re re­~i dru­gu,
ka­ko je bes­ko­ri­stan, ka­ko je ne­mo­}an, ka­ko je sa­mo ne­zgra­pan ovaj
je­zik ko­ji na­zi­vam mo­jim, a ka­ko je sa­mo bio di­van, ka­ko je bio
bri­qan­tan, ka­ko je bio gi­bak i zgo­dan i po­tre­san, da bi da­nas pot­
pu­no iz­gu­bio smi­sao, sna­gu, {i­ri­nu i ta~­nost, i on­da sam da­ni­ma
raz­mi­{qao o to­me, is­pro­ba­vao da li bih mo­gao, da li bih bio ka­
dar da sad na­pre­~ac ovla­dam ne­kim dru­ga­~i­jim je­zi­kom, jer bez
to­ga je pot­pu­no bez­na­de­`no, to mi je od­mah bi­lo ja­sno, gle­dao sam
Ku­le u pla­me­nu ka­ko se ru­{e i opet sam iz­no­va po­mi­{qao na wih,
i znao sam da je bez no­vog nov­ca­tog je­zi­ka ovu no­vu nov­ca­tu epo­hu,
u ko­joj sam se za­jed­no sa osta­li­ma iz­ne­na­da na­{ao, ne­mo­gu­}e raz­
u­me­ti, raz­mi­{qao sam, raz­bi­jao gla­vu, mu­~io se da­ni­ma, i on­da
sam od­jed­nom mo­rao pri­zna­ti da ne mo­gu, da ni­sam u mo­gu}­no­sti da
sad na­pra­sno sa­vla­dam je­dan no­vi je­zik, isu­vi­{e sam, za­jed­no sa
osta­li­ma, rob onog sta­rog, ne osta­je mi, da­kle, ni­{ta dru­go ne­go
da na­pu­stim sva­ku na­du da }u raz­um ­ e­ti {ta se ov­de od­i­gra­va, sa­mo
sam se­deo, na­tmu­re­no i po­ti­{te­no, i gle­dao kroz pro­zor, a na­po­qu
su se uvek iz­no­va ru­{i­le i ru­{i­le i ru­{i­le dve ve­li­ke Ku­le, se­
deo sam i gle­dao na­po­qe, i la­tio sam se da sta­rim re­~i­ma opi­{em
{ta ja to, za­jed­no sa osta­li­ma, vi­dim od ovog sa­da­{weg sve­ta, la­
tio sam se da opi­{em {ta ose­}am, da ne mo­gu da shva­tim, i ve} je
po­~e­lo da za­la­zi sta­ro sun­ce u sta­rom sve­tu, po­~e­lo je ve} na sta­
ri na­~in da se smr­ka­va u mo­joj sta­roj so­bi kraj pro­zo­ra, ka­da je
po­la­ko kre­nuo da me spo­pa­da ne­ki je­zi­vi strah, ni­sam znao iz kog
prav­ca se raz­li­va u me­ni, sa­mo sam ose­}ao da ra­ste, ne­ki strah,
jed­no vre­me ni­sam shva­tao ka­kav, znao sam sa­mo da je pri­su­tan i
da ja­~a, i ja sam sa­mo se­deo, ap­so­lut­no bes­po­mo­}an, i pro­ma­trao
ka­ko strah ra­ste u me­ni, i{­~e­ku­ju­}i da na­po­kon na­slu­tim o ka­
92 kvom je stra­hu re~, ali to se ni­je do­go­di­lo, to se uop­{te ni­je do­
go­di­lo, taj strah, ko­ji je sa­mo sve vi­{e ja­~ao, ni­{ta ni­je ot­kri­vao
o se­bi, na­pro­sto ni­je obe­lo­da­nio svo­ju sa­dr­`i­nu, pa sam ja, sa­svim
ra­zu­mqi­vo, po­~eo jo{ i da stre­pim od we­ga, ni­sam znao {ta da
ra­dim, ta ne mo­gu bes­kraj­no du­go da se­dim ov­de u ovom stra­hu ko­ji
kri­je svo­ju sa­dr­`i­nu, ali ja sam ipak se­deo ska­me­we­no kraj pro­zo­
ra, a na­po­qu su se ru­{i­le i ru­{i­le i ru­{i­le one dve Ku­le, ka­da
mi je iz­ne­na­da za­pa­ra­la u{i ne­ka­kva bu­ka, ne­ko po­tmu­lo zvec­ka­we,
kao da­le­ki ~e­grt ne­kog za­vo­ji­tog lan­ca, za­pa­rao mi je u{i ne­ka­kav
{i­{ta­vi {um, kao da se u`e, ~vr­sto ve­za­no u ~vor, po­la­ko raz­ve­
zu­je – ~uo sam sa­mo taj ~e­gr­ta­vi zve­ket i taj za­stra­{u­ju­}i {i­{ta­vi
zvuk, i po­no­vo po­mi­slio na svoj sta­ri je­zik, na ap­so­lut­no }u­ta­we u
ko­je sam se str­mo­gla­vio, se­deo sam i gle­dao na­po­qe, i sa­mo sam u
jed­no mo­gao bi­ti si­gu­ran u sa­da ve} go­to­vo pot­pu­no tam­noj so­bi: da
se ve} oslo­bo­di­lo, da se ve} pri­bli­`a­va, da je ve} sti­glo.

LA­SLO KRA­SNA­HOR­KAI (Kras­zna­hor­kai László, ro­|en u \u­li

1954. go­di­ne) je­dan je od naj­zna­~aj­ni­jih sa­vre­me­nih ma­|ar­skih pi­sa­ca.
Ve} we­gov pr­vi ro­man Sa­tan­tan­go, ob­ja­vqen 1985. go­di­ne, iza­zvao je
ve­om
­ a po­zi­tiv­ne re­ak­ci­je kri­ti­ke i ~i­ta­la­ca. Film­ski re­di­teq Be­la
Tar (Ta­rr Béla) na osno­vu ove kwi­ge sni­mio je du­go­me­tra­`ni film pod
istim na­slo­vom (1994). Sle­de­}i Kra­sna­hor­ka­i­jev ro­man, Me­lan­ho­li­ja
ot­po­ra (1989), ta­ko­|e od­vo­di ~i­ta­o­ce u bez­na­de­`ni, de­pri­mi­ra­ju­}i svet
ma­|ar­ske rav­ni­ce ne­gde u dru­goj po­lo­vi­ni dva­de­se­tog ve­ka. Na osno­vu
ove kwi­ge Be­la Tar je sni­mio film Verk­maj­ste­ro­ve har­mo­ni­je (2000).
Ju­na­ci pr­vih Kra­sna­hor­ka­i­je­vih kwi­ga `i­ve u stal­noj na­di da }e ih
ne­ko iz te be­de iz­ba­vi­ti. Na­iv­nost s ko­jom ve­ru­ju u la­`ne pro­ro­ke i
pse­u­do­i­zba­vi­te­qe na mo­men­te je i tra­gi­ko­mi~­na. Ve} u ove dve kwi­ge
Kra­sna­hor­kai je iz­gra­dio oso­ben stil, oli­~en u iz­uz­ et­no du­gim, za­vo­
ji­tim re­~e­ni­ca­ma, ko­je we­go­voj pro­zi da­ju je­dan pul­si­ra­ju­}i ri­tam.
Taj stil, kao i go­to­vo op­se­si­van mo­tiv jed­ne gro­tesk­ne apo­ka­lip­se,
ka­rak­te­ri­{e i osta­le we­go­ve ro­ma­ne, Rat i rat (1999), i Ba­ron Venk­
hajm se vra­}a ku­}i (2016). Kra­sna­hor­kai va­`i i za jed­nog od naj­bo­qih
ma­|ar­skih pu­to­pi­sa­ca: u kwi­ga­ma Za­to­~e­nik iz Ur­ge (1992), Ru­{e­we
i tu­ga is­pod Ne­ba (2004) ove­ko­ve­~io je svo­ja pu­to­va­wa u Mon­go­li­ju i
Ki­nu. Ta­ko­|e je i vr­stan pri­po­ve­da~, vre­di spo­me­nu­ti we­go­ve kwi­ge
pri­po­ve­da­ka Od­no­si mi­lo­sr­|a (1986), Se­jo­bo je bi­la ta­mo do­le (2008)
i Ide svet (2013), a po­seb­no je za­ni­mqi­va no­ve­la Po­sled­wi vuk (2009),
ko­ja je na­pi­sa­na u jed­noj je­di­noj du­goj re­~e­ni­ci. Kra­sna­hor­ka­ij­ e­va de­
la ima­ju vr­lo za­pa­`e­nu re­cep­ci­ju na ne­ma~­kom i en­gle­skom go­vor­nom
pod­ru~­ju. Pre­vo­|en je na srp­ski i hr­vat­ski je­zik.
Ovi od­lom­ci iz zbir­ke kra­}ih tek­sto­va pod na­slo­vom Ide svet,
ot­kri­va­ju nam Kra­sna­hor­ka­i­ja kao ese­ji­stu i pri­po­ve­da­~a s fi­lo­
zof­skim am­bi­ci­ja­ma. Uti­caj ra­znih mi­sti~­kih u~e­wa i upor­na op­
sed­nu­tost apo­ka­lip­ti~­nim mo­ti­vi­ma glav­na su ka­rak­te­ri­sti­ka ovih
tek­sto­va.
Mar­ko ^u­di}

93