Песма (ијек.

 пјесма) уметничко је дело у стиховима или у прози, у коме се приповеда и путем

стилских фигура изражава емоција. Песма може бити схваћена и као музичка композиција.
Садржи делове који се певају, углавном речи, текст песме, праћен музичким инструментима.
Речи песме су најчешће поетске природе и римују се,[1] али постоје и песме
са религиозним садржајима, као и оне које представљају слободну прозу. Најчешће се пишу
за једног певача, али могу бити и дуети[2] и трија.[3][4] Могу се поделити на више начина, у
зависности од коришћеног критеријума. Нпр., могу се поделити на уметничке, народне и
популарне песме.
Песма, у најширем смислу је појединачан (и често самосталан) музички рад који је типично
намењен певању људским гласом уз дистинктне и фиксне висине тона и обрасце који користе
звук и тишину и разноликост форми које често садрже понављајуће секције.[5] Писане речи
креиране специфично за музику или за које је музика специфично креирана, се
називају лириком.[6] Ако је раније постојећа поема постављена на компоновану музику у
класичној композицији то је уметничка песма.[7][8] Песме које се певају на понављајућим
висинама тона без особених контура и образаца који се подижу и падају се називају појања.
[9]
 Песме у једноставном стилу које су неформално научене се обично називају народним
песмама.[10] Песме који су компоноване за професионалне певаче који продају своје снимке
или живе од извођења представа на масовном тржишту се називају популарним песмама. Те
песме, које остарују широку популарност, обично компонују професионални писци песама,
композитори и лиричари. Уметничке песме компонују обучени класични композитори за
концертна или рецитаторска извођења. Песме се изводе уживо или снимају у аудио или видео
формату (у неким случајевима, песма може да буде извођена уживо и симултано снимана).
Песме се могу јавити у представама, музичком позоришту, сценским емисијама било којег
облика и унутар опера.
Песма може да буде за соло певача, водећег певача подржаног позадинским
певачима, дует, трио, или већи ансамбл који укључује више гласова који певају у хармонији,
мада се овај термин генерално не користи за велике класичне музичке форме укључујући
опере и ораторијуме, који користе термине као што је арија и рецитатив.[11] Песме са више од
једног гласа у певачким комадима у полифонији или хармонији се сматрају хорским радовима.
Песме се могу широко поделити у многе различите форме, у зависности од кориштених
критеријума.
Песме могу да буду написане за једног или више певача да певају без инструменталне
пратње или оне могу да буду написане за извођење са инструменталном пратњом.
Корепетиција која се користи за песме зависи од музичког жанра и у класичним стиловима,
инструкције за диригента су написане у партитури. Песме могу да буду праћене једним
пратећим клавиром или гитаром, малим оркестром (нпр., џез квартетом, basso continuo групом
(у случају барокне музике), рок или поп бендом или ритмичком секцијом) или чак великим
бендом (за џез песеме) или оркестром (за класичне арије). Једна подела је између
„уметничких песама”, „поп песама” и традиционалне музике која обухвата „народне песме” и
ране блуз песме. Други уобичајени методи категоризације су по сврси (света vs sекularна),
по стилу (плес, балада, итд.), или по времену порекла (ренесансна, савремена, итд.). Песме
могу да буду научне или пренесене „по слуху” (као у традиционалним народним песмама); са
снимака или водеће стране (у џезу и попу) или са детаљне музичке нотације (у класичној
музици). Нека инструментална музика која се свира у певачком стилу се назива песмама,
нпр., Менделсонове Песме без речи за соло пијано.