~ Beigepunapcta, bao Dr Vidosava Durdi¢ Aheoppat rcp Wop Tle 1. YORMETHE Jacnnt MEDICINSKA BIOHEMIJA ‘ZA TV RAZRED MEDICINSKE, VETERINARSKE, 1SREDNJE SKOLE U DELATNOSTI LIGNIH USLUGA, Z N— CETVRTO ZDANIE Se er i: oe qe \ \ 4 t ZAVQD ZA UDZBENIKE | NASTAVNA SREDST* + /9 BEOURAT \ \ \ {ASADRZAJ Uvod /5/: Zadaci biohemijskih prougavanja /5/ Biomolekuli i elija (7; Fiemijski sastav i grada Zivih bigs /7/; Procesi u Zivim bieima /LU;Pitanja 16) Voda, elektroliti i puferi /17/; Voda w 2 y bien /A7/: Vodleni_rastvori elekurnlita /18/; Hidratacija | dehidracija /19/ Puteri telesnih teénosti /22/; Acitio-buzna ravnotcéa (2; Acidoza /28); Pitanja /31/ Uplieni hidrati /32/; Monosaharii /32/; Osobine monosaharila (38); Vitamin C /43/; Oligosaharidi /44/; Polisabaridi 6): Pitan 52/ oe ‘Metabotizam ughenth hidrata /53/; Varenje ugljenih hidrata /54/; *Nasledni deficit laktoze /56); Glikoliza /57/; *Glikolitigki cazimi kod misinedstole 62h, *Poremetalu meaboizmu faktoze (62 Laltana wldooa 4, Metabolzum atogen /65/; Glukoncogeneza /66/; Ciklus trikarbonskih kiselina /67/; Pitanja /70/; Regulacija homeostaze glukoze /74/insulip/74- Utica} insulina na metabolizam /76/; *Seéema bolest /78/; *Dijubetiéaa ketoucidoza /80/; *Glikozilovanje proicina /S3/ *Analiza glukoze u telesnim te&nostima /84/; * Hipoglikemija /87/; Pitanja /87/ ~ Gustine rae, Uvo 8 Sus ainsi 9; Ockn smilie poy Osobine proisianUGT Anata proteins (HW, Podela proteina /112/;Pitnja LTA) (creas sraa a ves aes im econ ancien ee aktivnost! enzima urea ciklusa /125/; Katabolizam aminokisclinskih ,skeleta* /126/: *Poremecaji u metabolizmu aminokiseli- na /127/; Kreatin i kreatinin /130/ *Znagaj analize kreatinina /131/; Glutation /131/; Proteini u krvi i mokraéi ((132/; *Hiper- i hipoproteinemije /133/; Analiza pojedinih proteina u plazmi /133/; Pitanja /136/ Hemoglobin i porfirini /137/; Porfirini /137/; Hemoglobin /138/; *Poremeéaji u sintezi hemoglobins /139); °Poremeéaji u rmotbolin poring 40) *Hemoglobinski deriv I: *Hemoglobinske vrijente 243) “Hemogiobinke mesial ALAM; Zusne boje /146/; *Poremedaj u metabolizmu Zuénih boja /148/; Pitanja /149/ ~ Gein’ 50f; Nasin dtovania coma /151 Faktori oj ium aktvnost ening /158 *Molekulskeomovebakteiiéost sulfonamida /157f, Regulacija enzimske aktivaosti /158/; *Zimogeni oblici proteaza u pankreastt /160/; Koenzimi i prostetiéne ipe /L6L/; Vitamini rastvorljivi u vodi /L62/: *Nedostatak nikotinske kiseline /164/: *Nedostatak vitamina B, /165/; "Nedo: stask vitamin By 66H Neda amin By 7 Klin ema /170% Ean okt 17d tae 16 *EnciniKamktrisignzabolest sea 17H “Enzi ot anata abe ASU Anal ening elesnin tne 189 Pian 183) Lipidi i ipoproteini /184/; Uvod i podela /184/; Masne kiseline /185/: Prostagkuncini /188/; Tria jetre 179: “Enrzimi od znacaja za botesti pankreass Hicenoli /188/: Fostolipit AIIM: Sfingolipidi /L95/ *Sfingolipidoze /196/, Sterwidi /197/; Zuene kiseline .200/ “Zagno kamenje /201/- Vitamini cestvouiivi uw fipidima 202; *Nedostatsk vitamina D 204° *Antiaksidivna alos vitamina F 204: Lipoaroti lijske membrane /209/: Pitanja /2107 Metabotizam lipida /21U/ Va Masna jetra /220/: Metaboizam holesterola /221f; *Analiza lipids 225! metaboliamu lipoproteins /229/; *Hiper- i hipolipoproteinemije /229/; Pitanja 230 aje lipida (2114 Mewbolizam masnih kisclins 213%; Metabolizam riacilylicerol (219: sf: Poner stizam Tipoprotcina Transport elektrona i oksidativna fosforilacija /231/: “tobibitor’ transports elekesona (234% Pitan 235) Hormoni /236/: Hemijskit prin i nagin debivanja hormona /237/ Horne 24 RIA a wa H4F Andinret parativoidee 246): “Metabotizam kaleijuma j lostars (246% *Poremedail humeessize 50): *Pocemi i: Sterbidni hormoni /254/: * Nastedni defekt w sintezi steroidnih fioemons 2 lexi glukokorikoide /238/; Mineralokortikoidi 4258): Androgeai /259/: “Ann ‘u mensteualnons ciklusu /262/; Pitanja (2647 protemiake prinmule /242/: “Poremedaii w simee corm anetalrolizann vode /245% Homme 249% Horm: hormona rasta odie et analizy hormona Ieijumn i esi Hoemont sr nathubr of W sint7i ctrnidass ammo / Glukokon srivati aminokiselina /280/; Hormoni trvides / ital sinsleany /260! Hormonske prom Nukleinske kiseline /263/: Osnovn strukturt nukleiaskih Kislina /266(: Metabo mucous ;269% orcad 8 botiane purinskih: nuklootida 1270 *Poremeea w metabolizms pivinvsiske: sukleotls (271%, Suaktuen DNA 272 Keplikscipt DNA /2T8E: Traunsksipons 7279 © Virusi 282; Geretskt heal /282 > Mcactle SNe “mena seas bes, 2% na hog MHZ ti simtez proteins 291 FLekivr koji gtigu ns nubleinske kisehne 285 isha po. ‘umthinantna DNA (292: Nake Transtacija 286): “Hen Wf Pitanja F294: Ines poms hulest mmm me eS eS ee eeBiohemija je mlada nauka, eet uUVOD _Ziva biga se sastoje iz razlititih tkiva i organa, u &ijoj gradi i funkeiji ute- Stvuju mnogobrojna i raznovrsna hemijska jedinjenja, Potrebno je bilo mno-~ go vreman rade Thusbva da br se 9ele bop s Svih jedinjenja Taolovao 1 “Kenitioeacomsrvatacan ee ni po ¢einu rezlikovala od ‘stih Jedinjenja sintétizovanih u bilo kojoj hemijskoj laboratoriji, Medutim, ime “Sane nati najpubliznji nome u Zivo) materi, i, hemijsker Jeainjenga nist dala Zivot. Dugo se veé trai odgovor na Sra koji aatin Tempe FEMI U Tivo} materi MECUsOTAO reaguje, | po kojim zakonima Zine, odrZavajirt produzavayir 21701 “Nastala je iz dela organske EE : Tiemije koji se hui Predmet izuavanja mnogih nauka gu Zivot i pojave koje.ga prate, Prouca- “prouéayanjem prirodnity abi ipstunci Grads Zivin biea je posebno slozena, Svaki sastojak imma t svojt specifiénu vlogs Zivu materia je suvrseno dobro organizovana, Stale promene saste Dicu eine njegow mets hotizam, Knje se ede Fina bis jedina ima spesubuiast ie akumatirai cenerunu i okoline Bolestt se jeaikom hennije Varijem divoinih pojava bavi se i biohémija, Koja izuGava sastay i ponasanje hemijskih jedinjenja Zivih biéa - molekulsku Osnovu Zivota. Zadaci biohemijskih prouéavanja Jedan od pivih zadataka biohemije je odredivanje hemijskog sastava i gr de Zivih bica i utvrdivanje uloge pojedinih sastojaka u slogenim procesima Koji se odigravaju u Zivom s atu, Na koji naéin su hemijska jedinjenja slozena u éelijama i kako medusobno reaguju. takode izudava biohemija Svi sastojei Zive maierije podlozni su (LIPOPROTEIN, > (MULTIENZIMSKI SISTENT jISKE ORGANELD) HROMOZOME CELINE, ‘TKIVA ORGANI Slika 3. ~ Hijerarhija u' molekulskoj strukturi dive materije Iz svega se moglo zakljuéiti da u Zivoj materiji postoji odredena hijerarhija umolekulskoj strukturi (v. sliku 3). Procesi u Zivim bidima (/ U divi bicima biomolekuli i makromolekulske strukture su podloZne stal- nim promenama. Razgraduju se, katabolizuju ifi se-obnavijaju, sintetizuju, reakcijama anabolizma. Za razliku od hemijskih, slozene biohemijske reak- cije koje se“odVijaju ui procesima koji cine metabolizam, deSavaju se pod posebnim uslovima, u vodenim rastvorima;,pit neutranim ili skoro neutral- nim pH vrednostima ina umerenim temperaturama, Da bi se odvijale dovolj- no brzo, izovane su velikim brojem enzima. posebnih specifi¢nih i veo- ma efikasnih bioloskih katalizatora. Pored toga, da bi se ovakve reakcije odvijale uskladeno, kontrolisane su fizioloSkim mehanizmima i posebnom vrstom hemijskih jedinjenja. hormonima, Medutim. gotove sve ono sto se dogada u jednom organizmu zavisi {ot naslednih osobina. a informaciie © tome nalaze se u nukleinskim Kiselinama. even .sirovinama” koje unosi u obliku hrane i vazduha i ako se svi hemijski procesi odvijaju praviino. organizam je u stanju je da sam sehi obezbedi sve potebne biomoleksic i energiju potrebnu za sineze. ebnavljanje seojih sastojaka, rast zee 14. slthet Ako je dobro snabe wee, cle fee \eTAYOLEAM Stika £. - Zivs biva sintetisuju casts’: sovina i snabdevaja se enersinontEnergija je sposobnost 24 obavljanje rada Sunce je glavni tzvor encrgije, Koja se Koristi procesu stvaranja organskih materija Cebiske Uisanje je proces Some Se asloda Zivim bicima je neophodan stalan izvor energije za obavljanje Zivotnih pro- cosa, 2a razne vrste fiziékog rada, biosintetiéke procese, obnavljanje tkiva ili razmnozavanje. Nijedno Zivo bice, bilo ono jednocelijsko ili vigedelijsko, ne moze opstati bez energije. Ziva biéa se snabdevaju energijom iz okoline u Kojoj Zive. Postoje razligiti izvori energije, a sve vrste ne mogu koristiti iste energeiske izvore. Neke viste Zivih bida koriste kao izvore energije Sundevu svetlost. To su zelene biljke koje neprestano sintetizuju sloZene organske molekule iz vode, prostih neorganskih jedinjenja i ugljen-dioksida, Biljke. oba- vijaju ove sinteze uz. uéeS¢e Sunéeve energije Koju pretvaraju u energi- ju organskih motekula, Ovaj proces pretvaranja Sundeve energije w he- mijsku energiju naziva se fotosinteza. Organizmi koji procesom foto- nteze dobavljaju energiju iz svoje okoline nazivaju se fototrofnim ili autotrofnim organizmima, Oni su sposobni da sami sebi proizvode hranu | Druga diva biéa za svoje energetske potrebe Koriste samo hemijsku cenergiju, energiju organskih jedinjenja koja unose branom, Slozenim biohemijskim procesima, poznatim kao ¢elijsko disanje, slozena organska jedinjenja se oksiduju gradedi ugljen-dioksid i vodu, uz oslo- badanje hemijske energije: Ovakvi organizmi, kojima pripadaju Zivo- | tinje i Covek, nazivaju se hemiotrofnim ili heterotrofnim Obe wiste Zivih bida, fototrofna i hemiotrofna, medusobno su zavisne na naéin prikazan na slici 5 sli a nai ORGANSKA — A RDNA | fviraionna | ENERGUA HEMUSKA ENERGIA Organizam Goveka i Zivotinja je hemiotrotan, pa je osnovni izvor enersije za bica hrana biljnog i Zivotinjskoz poresla. Veliki organski_ makro molekuli, polisabaridi. lipidi i protaini. v organima za varenje se menjaj Kuo posiedica ovakvih promena nastaju raznovrsni mali organski molekuli koje organizam moze apsorbovati. Varenjem hrane se ne dobija energija Apsorbovani mali molekuli organskih }: nizmu kao polazni materijal za razne sinteze. ali i kao materijal koji daljg podleze pro- menama, od Kojit su znaéajni oni procesi u kojima se izdvaja energija. To su procesi razlaganje i oksidacije organskih jedinjenja, u Kojima se pored krayj- njih proizvotla, ugljen-dioksida i vode, osiobada i energija (CH,O)n + 0, = CO; +H,0 + dinjenja sluze w ot 2Unuirasnja eneraija ‘motekus hemijskih jedinjenja Prvi zakon termodinamike Slobodna energija G Endergone i egzergone reakeije Entalpija H Bndovermne i reakeije sgrotermne Entropija S| Transformacije energije u biolo8kim sistemima podleZu zakonima ter- modinamike, pa dajemo i kratak pregled osnovnih pojmova iz ove oblasti. Unutrasnja energija molekuta hemijskih jedinjenja zavisi od sila koje deluju u njima. Svako hemijsko jedinjenje poseduje svoju unutragnju, he- mijsku enorgiju, neka manju, druga znatno vecu. Jedinjenja Giji je sa- drZaj hemijske energije znatan, nestabilna su i reaktivna, Uéestvovanjem u hemijskim reakcijama, kidanjem nekih veza, nastaju druga jedinjenja, a deo hemijske energije se oslobada. Koliina ovako oslobodene energije jednaka je energiji potrebnoj za sintezu istih molekula. Deo ukupne hemijske energije koji se moze pretvoriti u rad je slobodna energija, koja se oznatava sa G, a njene promene sa AG. Sve hemijske reakcije, ili uoptte sistemi, te%e promenama koje dovode do smanjenja slobodne energie, ili do AG > O. Hemijske reakcije koje se odvijaju uz smanjenje unutra’nje slobodne energije su egzergone i odvijaju se spontano, Na osnovu vrednosti AG | kod biohemijskih reakcija moe se proceniti verovatnoca ili mera spon- tanog odvijanja, Reakcije Gija je vrednost AG < O ne odvijaju se spontano veé samo uz, utroSak odgovarajuce koligine energije. Ove su reakcije endergone, Kod ravnoteznih reakcija AG = O. Slobodna energija hemijskih jedinjenja, ili sistema, povezana je sa jo3 dve termodinamiéke veligine ~ entalpijom i entropijon Pod entalpijom podrazumeva se toplotni sadrZaj hemijskih jedinjenja. Entalpija se obelezava sa H, a njene promene sa AH. Entalpija je deo ener- gije Koji se oslobada ili prima tokom hemijskih reakeija u obliku topiote. Reakeije koje se odvijaju sa izdvajanjem toplote u okolini su egzotermne, a one Koje se odvijaju sa oduzimanjem toplote iz okoline su endotermne Entropija je stepen neuredenosti sistema. ObeleZava se sa S, a njena promena sa AS, Veza izmedu entropije, entalpije i slobodne energije data je izrazom: | AG = AH + TAS, 1 u kome je sa T oznagena apsolutna temperatura, Mnogobrojne su reakcije oksidacije organskih jedinjenja. a za njihovo odvi- janje neophodni su mnogi specifini enzimi. Za delovanje ovih enzima neo- phodno je i prisustvo drugih jedinjenja. koja takode uéestwujtt u ovim reah~ cijama, To su najéesce nikotinamidni (NAD* i NADP") i flavinski (FAD i FMN) nukleot —> aderin ite arisVisoko energetske veze oznagavaju se u formulama saP. ATP je glavni motekul 2a wkonzerviranje" energie. kz ovog molekula se, prema potrebi, energija lake oslobada, P, vem i HPO: Wet neprgaski Fost flavin mononukieotia favin-adenin-dinukteotid U reakeijama oksidacije organskih molekula oslobodena energija moze biti »konzervirana" u hemijskim vezama nekih funkcionalnih grupa, a takve se veze nazivaju visoko energetskim. Obigno su to fosfatne veze neki hemij- skih jedinjenja, a najvaznije od njih je adenozin trifosfat ili ATP: SADR ‘adenozin monofasfat (AMP) ‘denozin difastat (ADP) ‘adenozin bifosfat (ATP) ATP. Hidrolizom ATP-a mogu se izdvojiti jedna ili dve fosfaine grupe. pa nastaju adenozin difosfat, ADP i adenozin monofosfat, AMP. wz izdvajanje zna- tne koligine energije: ATP +H,O = ADP +P, +E, ADP +H)O = AMP +P, +E, Na taj naéin sintezom A'TP-a energijia se ..konzervira bada. kao Sto je prikazano na slici 6 a pri potrebi i aslo- ENERGUA Everoua \ # A aor apr 2 tee Saree ee eee rosea roseat Geneseo FoseaT ADP Slika 6. — Sintea ATP 01 ash 2 fostata hoyanis henge 4 LS mere To TmEnergija koja se oslobada iz. ATP-a Koristi se 2a sintezu raznovesnih jedinje- aja, tkivnih ili éelijskih sastojaka, za vesenje bilo koje vrste rada na primer migicnih kontrakeija, cirkulacije krvi, za stvaranje mofdanih ili nervnih impulsa, 2a transport ktoz celijsku membranu ili drugo. Utroskom ,konzer- virane” energije w ATP-u nastaje ADP. koji je opet u stanju da ponovo ..kon- zervira energiju oslobodent u oksidacionim reakcijama organskih jedinje- aja (v. sliku 7). 7 Set eel am Of i le i = ENERGUA = + organski fesfutna jedinjenja, ENERGDA SASTOJAKA ro RANE | ADP? Slika 7. — , Konzerviranje™ energije i njen utroSak ‘BIOSINTETICRT BROCESE TRANSPORT KROZ MEMBRANY yd Ofigledno je da se u organizmu odvija veoma veliki broj hemijskih reakeija Lo koje uéestvuju u raznim procesima sinteze ili razgradaje. Sastojei telesnih tenosti i tkiva stalno se razgraduju uz ostobadanje energije. U drugim reak- cijama u organizmu nastaju nova jedinjenja uz obavezan utrodak energie. Sve su ove reakcije medusobno povezane, dobro uskladene i tatno kon- : trolisane. Hiljade ovih reakcija, koje se stalno deSavaju u Zivim bi¢ima, ine i njegov metabolizam (v, sliku 8), Slika 8! — Maosshrey‘Ako ste protitali ovaj uvod, motete odgovori pitanja. Postoje mnogobrojne moguénosti da se promeni naéin odvijanja hemijskih reakcija u metabolizmu, a to moze izazvati poremecaje u funkcionisanju ce- log organizma i stvoriti molekulsku osnovu za patologka stanja ili bolesti. Tako bolesti mogu nastati zbog male greSke u strukturi jednog biomolekula, mogu biti posledica pogresne hemijske reakcije ili nedostatka nekog od potrebnih sastojaka, Posebno su brojne moguénosti u poremeéaju regulacije biohemijskih dogadaja zbog nedostatka ili pogreSnog celovanja samo jednog enzima ili hormona. Mnogi od ovih uzroka nastanka bolesti su dokazani, a mnoge druge bolesti, &iji je wzrok jo8 uvek nepoznat, treba u buducnosti da budu objasnjene ,jezikom hemije". 1. Koji su osnovni zadaci biobemije? 2, Sta su bioelementi? 3, Vike od 99% Zive materije grade detiri elementa. Koji su to elementi? 4, Koje viste biomolekula ulaze u sastav Zive materije? U kojim su medusobniin odnosima? 5. Biomekromotekul iagradeni od relativno malog broje prekursora. Koji su to prekur 6. Koji mali organski molekuli izgraduju proteine? 7. Kako treba 2aviSiti reéenicu: Nukleinske kiseline su polimer 2 8, Vecinu lipida dni nekoliko vista prekarsora, Nabroj ib 9. Koji su najva2niji biomolekuli koji grade ueljene hirate? 10, Na Koji su natin organizovani sastojei Zive materije? 11, Koji se procesistalno odvijaju izmedu sastojaka dive materje? 12, Koja hemijska jedinjenja ueestvuju uw oksidoredakeionim reakeijamu? 13, Kakva je struktura znadi 14. Kojoj Klasi biomakromolekula pripadaju enzimi? Kakva im je uloga uw metabolizmu? 15, Kako se snabdevaju energijom: a) hemiotrofni. b) fotetratini organizmi? 16, Sta je fotosinteza? 17. Koje se hemijske reakelje odvijaju spontano? ine? Koje su eyzoreemne, « koje endorermne nog hemijskog jedinjenja u koji se deponuje enereit? 18, Koje su reakeije egzergone, a koje enderg 19, Du li su katabolitke reakeije egzergone? 20, Kako se mote objasniti nastanakk nekih bolesti {da lise moze objasnith nistanah 99 16 ~1Voda, elektroliti i puferi ty Voda u Zivim bidima ° . Voda je narasprosizanienije i za Zivot neaphodne hemi jodinjnic, Zi WW ky ima 42 I vode: 28 1 DICASe sastoje preteZno od vode. U pjima je vi Zan sastoj elijama i 14 | van éelija, od “7H va, au gnatnom delrtrazmin Telesnih tetnosti (kao sto je krv, Tima i dru deg 3.5 1ulazi w sustay —— ZyF“Voda Cini 60% telesne tezine muSkaraca 1 55% Zena (v. sliku 9) oer pluzme. pee a 65% 55% 55% 45% 20% 15% 15% MLADI. STARUL MLADE STARUE MASNO DRUGA HRANA MUSKARCI ZENE TKIVO —TKIVA Slika 9. — Koligina vode & organizmu goveka i u brani Pojedina tkiva i organi sade razlidise koligine vode. Tako zubi i masno ikivo sadrZe malo vode (35-20%). a velike Kolitine vode se nalaze u veziv nom ili nervnom tkivut (60-80%. Likvor i mokraga sixlr2e 97-99% vede Znacaj vode za Zive organizme je veliki Ona je jedinstveni rastvarac. w ki me se najbolje rastvaraju polama jedin‘enja, Medan vot hme jettiijenja. koja mogu graditi vocenitine vez Supaanee jee ko rastyaraju u vodi su hidrofilne. kav Sto su. na primer. TiimokIselme. uclieni Thidrati iit proteini, Nepolame supstanc Rois mise w stanju da grade vodoni- hu vero, nerastvorte su u vod Ove spstance si hidrofobne. kag Stwsu, Btvalra i nepn primer pT rane voda us stojak: ivuje w apsonpeiii i teansport mn jedinjenja ili u izludivanju ekskrets. Biohemijske reakcije telesnih sasto- jaka odvijaju se u vodenim rastvor unekima vous i aktivno uéestvuje Osobine vecine biomolekula zavise oc ~ode Mnogobrojne wloge vode u Zivim sistemima omogucene su njenim posebnim osobinama, Molekul_vode je dipolaran i ima sposobnost di én vert ni adi vodoni-© osobinama vode Vodonitna veza nastaje elektrostati¢kim privlagenjem atoma vodonika obnovite iz neorgunske Zanog za élektronegativni kiseonik jednog molekula i Kiseonika dmgog hemije. -motekula vode? Vodonitne veze mogu graditi ne samo molekuli vode medusobno ved i Grugi molekuli koji sadrZe elektronegativne atome (c), kao i ovi molekuli sa molekulima vode (a, b): 4 f Primeri razliticih vesta aN vodoaignih vez w biohemij: a vera alkohola i voue, b) aboniine grupe i vode, c) dva polipeptidna niza, a Tako slabije od kovalentnih, vodonigne veze su 2nagajne za izgradnju struktura i funkcionisanje biomolekuia u Zivim sistemima, posebno u slu- Zaju proteina ili nukleinskih kiselina. Vodeni rastvori elektrolita ‘ U govekovom organizmu se nalaze mnows orvanska ili neorganska jedinje~ , ay pu'tneki biomakromotekuli w oblix vodenih rastvora. P Uousyeliska tent mazes ss ; tee pe SR EO crovibrvadenitrrastvorirnattrerse a STM Kao UMUTEFEelijska teenUsT, | Sala detacttiens, Yancelijskw techost cine meducelijska si tkivna Teénost. Koja se nakiei « “kivna tenmcoussasei—— prostorima lamedu cellja, | vaskularna teanost, Koja sé falazi « kevin t erst, limfnim_sudovima (7, sfika 10), Craiaisaliiska iscnost je od vancblipsk. - celijskom mer ahamia.od tkivne teenosti zidowimt |, krvnih { limfnih sudova. IsVamnéelijske tofnosti su i likyor, sokovi za varenje, cekskreti i drugo. 1 HEE i yr nae a naa | eee, = li oy i = 4 } BOR meee tHe SRVNI SUDOVI, CELE} i sepa) prosron at al eee eee Ftednot se nalze: tH 160 mmol/l K* 26 mmol/l My 50 mmol) HP 10 mmol/l SO? Lo mmoljl HCOs Placema sada 142: mmol/l Nat la 305 mmol Ch 27 mmol/l HCOe 4 mmolA K* 2.5 mmol/l C 13 mmol M Obsidajom organs netebular nastaje daeene oko Ha a 12s. aietabollcke vale + ORGANIZMU Slika 10. ~ Unutaréelijski i \elijski vodeni rastvori Razligit je sastay unutaréelijskih i vanéelijskih teénosti. Glavni neorganski Joni unutaréelijskih teénosti su K*, Mg? i HPO, dok se u vancelijskim teGnostima nalaze preteZno Nat, Cl i HCOs~. U unutaréelijskoj tetnosti na- laze se rastvorene i vece koligine proteina (oko pet puta vie) nego Sto je to sluéaj u tetnostima jzvan Gelije. Osim razlika u sadrZaju proteina, plazma i tkivna tetnost su slignog hemijskog sastava, Sastav plazme, tkivne i unutar- Gelijske tetnosti prikazan je na slici 11 + Fi¢0, 1 co: SEELERTROUT (NEELEKTROUT! i" Juco, ACR g Tuco, Sue 3 i Reo; 2 | & i Ele 2 I] 4 HPO! 1 |e | sor i HPO; 7 orcas ye 1 | a ES fosran i GANSKI . ca oN Ay rosea, (Mate ue joven yg SY roman KaYMATLAZNA oevessqrcuaina cauusia Teexost TecNosT Slika 11. ~ SadrZaj elektrolita, organskit a jedinjenja i proteina w unutaréelijskim i vancelijskim vod nim rasivorims Hidratacija i dehidratacija NSCs resected eee ee Unutarcelijske teénosti su relativno sialnog sastava, dok je sastay tkivne te ne CIS podTozan promenaiiny ZT VOGT LURCIoALsnje ‘Siganlammencophodno je odezay: (os Siistave i stalhe. optimalne zi htecnosti. ne zapremine, tako i njene opuimalie Hpodete weer CoAT Van aj. Covekov organizam sadrZi maiu_ alii vode, a dnevno gubi_izlucivanjem 2 Lteénosti, nayvise uol bitak nacoknaduje unc em vode oksidacijom organskih imolekwla te. sliku a toRR ORT SSS { fy BASS vom — ANI QepT POVECANA BkSKRCI \ cine : 12.100 g lipita nastaje 107m, \ oe iz 008 : i t 55 ml, iz 100 g proteina ; ! ‘ a el vode, / vos sasraca / Ve / eee ’ L R (Orcas MOREA ot fe eS (ieee wat : oer oie Ansan ‘ v \ l \ re ee / rpm seca ier Slika 12. ~ Bilans vode u Govekovom organizmu | L Najveci deo vode se unosi u organizam hranom i piéem. Posebni fizioloski | mehanizmi regulisu Koliko 6e se vode u organizmu zadr¥ati ili iz njega izluéiti i kako Ce se i Koliko vode raspodeliti unutar i van Gelija, Svaka pro- mena zapremine telesnih tenosti i/ili promena koncentracije clektrolita u | Obnovite osnovne njima podstiéu ove regulatorne mehanizme, u osnovi kojih leZe osmotske | pojmove iz osmno2e. zakonitosti. Ako sti dva vodena rastvora razligitih Koucentracija neke supstance medu- sobno odvojena samo polupropustljivom membranom, postoji teznjadase | | njihove koncentracije izjednage. Zato nastaje difuzija vode kroz mem- | L. Osmoza je poseban stuéay branu, Kroz polupropustijive membrane mogu difundovati samo molekuli difuzij, vode, a ne i molekuli rastvorene supstance. | Voda ée difundovati iz razblazenijeg ili hipotonignog u koncentrovaniji | L ili hipertonigni rastvor. Sto je veca razlika u koncentracijama dva ra | | stvora, veéa ce biti i difuzija vode kroz membranu. Kada se izmedu ova dya rastvora na ovaj nagin uspostavi dinamiéka ravnoteza, kada oni JL postanu izotonicni ili izoosmotski, difuzija prestaje: \ HIPOTONICAN IPERTONICAN IZOTONICAN I RASTVOR RASTVOR RASTVOR, t | Ovakva pojava difuzije vode kroz poiunropustljive membrane kuje odvas | i jaju dva rastvora razligitih koncentraciia naziva se osmoza. ) b | 0 Lre ie 7 t yt a t pat 4] jad Pe I { Cott Ocak es sschost zane od | sovsntacije najobitnih ita Rr cells iN ‘ncsiskim tedostima, © a oval fans 7 27 Gohipkar mera a ste fe uabsjos vot central snares etek Osmoza se moze izbeci ako na polupropustljivu membranu deluje odzo- varajuci hidrostatigki pritisak, &iji je smer suprotan difwziji. Ovaj pritisak prema tome. moze biti mera osmoze i naziva se osmotski pritisak (v sliku 13), RASTVOR { Slika 13, ~ Osmoza i osmotski pritisak Kako je ved regeno, telesne tegnosti unutar éelija ili izvan njib su yodeni Fasevoui mag oa TACTCTT, sbemederCelija i cki- ne tetnesti, kao i izmedu hje | plazme, nalaze se poltpropustljive membra- ne, Zavisno od kon gstvorenjh sastojaka_u telesnim tetnostima, ove RENOST Mogu imati razlitite osmotske pritiske-Razlika w osmolskin priiscimetdovodtdot ctiiosti izmedu celija 1 vancelysKog prosiora i “OSiiotski prifisak unutarcelijsiah Tastonrcavisiod koncentracije najobilni- SaRMURG rastvora, K*, Ca”, Mg". HPO,"" i proteina, Veligima osmot- * skog pritiska vanGelyskitt tetnostr- pl najobilnijih jona u ovim rastvorima. nutarcelijski i vanéelijski rastvori, edlvojeni polupropustljivim memb ma, pri normalnim uslovima se nalaze u osmotskoj ravnotezi. Postoje mno: uzroci koji mogu naruiti ovu ravnotedu. To su. pre sveya, promiene u k centraciji rastvorenih sastojaka, Da bi se povratilo ravnotezno stanie. nwakye SU promene pragene difuzijom vole kroz celijsku membran,_ Promene u sastavu telesnih tecnosti znaino. ‘ iskim tecnest-—* ‘ma. Takav je sluéaj, na primer, kod razblazivanja vancelijskih tecnosti, Gag postaju hipotoniéne u odnosu na Sei:iske rasivore, pst eva promena wai. difuziju vode iz vancelijskog.w.celiissi prostor. Ovakva dituziia tacije celija. AKo je hidratacija jako izrazena. Celije bubre. a kada cel: skimembrana popusti, one se raspadaju. To je slucaj kod hemolize eritroc ta. Obratno, u sluéajevima kada vangeliiska teénost postane kangentrosay ja. hipertoni¢na, nastaje,difuztja vode iz Celija 1 dalazi do celliske dehidra- tacije (v. sliku le He azme ili thivne ti javnom Nat i Ch, nosti zavisiFizioloski rastvori in fosmotski pritisak ist WaNchasisen efijamma. Sastoje se iz teéxosr 0,159 mol/t NaCl ili 0,27 molfl glukoze. ene tee Nosr Bornes oy su Slika 14, — Hidratacija i dehidratacija éelije u sluéajevima poremedaja koligine vode i Koncentrscije soli izvan éelije ‘Smanjene koligine protcinav ‘Tkivna tetnost je od krvne plazme odvojena zidovima krynih sudova. Ovi su Dee ae ee sudovi propustljivi za vodu, elektrolite i male organske molekule, ali ne i za eno csled ea atge” molekule proteina iz plazme. Osmotski pritisak krvne plazme Koji odréava edemi. raspodelu vode izmedu krvne plazme i tkivne tetnosti dobrim delom zavisi i od koliéine proteina. Plazma ima neste vedi osmotski pritisak u odnosu na © * tkiviu teénost, koji spreava gubitak ove telesne te’nosti, Osmotski prit plazme uravnotezen je sa hidrostatigkim pritiskom koji postoji na zidovima > kapilara. Ako dode do promene u koncentraciji sastojaka rastvorenih u plaz~ mi (najée&¢e Na+ ili proteina) ili do promene w hidrostatiékom pritisku. ova, se ravnoteda narudi i dolazi do promene u normalnoj raspodeli tecnosti izme- | du plazme i tkivnog prostora. -elokupna zapremina_teénosti u organizmu zavisi od unos i 6 Vod drugih faktora. Za diva bica je veoma znacajno out’: nie TECHOSTL U vom odrzavanju udestvuje vise meha- ine osmotske 2akonitosti. Gino mesto gde se regulise “Wiizama, a osnovu balans tetnosti su bubrezi. od a tf ‘AKo Kontroini mehanizmi otkazu. uo: 22 doci do opiteg nakup- Vili Kou! hormoma, ste, 245, ni g nal tifa fegnost. hidratacije. it do smanienja zapremine tetnosti. odnosho do) dehidratacije id Puferi telesnih tecnosti | : : mm promeraimna st mir Se Oksiducijom organskih “seakodnesnn mse 20000 FER Sisari ne sintetizaju aikalna edinjenja, pol aC, ns amo fe ESE rae kiseline hone ts ale eee ods rzbacits Iadisanjem. Na taj na€in. st. sranje ualjone kiseline nce : a 7 ee1" 4 | { i i : i i ! no uticati na, snitrwetnost mez te. a stimpo) 2 v Feisparjive kiseline). ~~ Sve telesne teénosti i tkiva Zivih bi¢a sadrZe vodonigne jone. Razligite te- Koncentracija Hejona Enosti sadrée razligite i Karakteristigne Koncentracije H-jona Seiadata a jnatavase Wobliku pil « Sie-Kisele TeaKcijé, pankreasiit sok TsadrZaj tankog creva su (obnovite iz hemije). slabo-kisela_a_krv je neutm “Z-date_su_pH-vrednosti nekih telesnih teénosti ee ‘TABELA 3.— pH VREDNOSTI NEKIH TELESNIHL TeCNOST! pH krvi je 7.4, Sto odgovara Serta Telese eines | ah Pe 1343 The dest 7A gt cle eo faa ‘ats ace Pee | eas weet | Soo a U nekim telesnim tetnostima koncentracije H-jona su promenljive, kao sto _jeto atta pumer, Kod mokrace. pH-vredistt ove tednost og bit od Mnoui procesiu éejama 5,0 do 8,0. U drugim teénostima pH-vrednosti se odrZavaju u odredenim, ~avise od pH vrednost yeoma taéno kontrolisanim vrednostima, kao to je pH krvi, pH kevi iznosi od 7,35 do 7,45, Sto je posebno znaéajno za odr2avanje Zivola, Donja graniy ca pH-vrednosti u krvi, pri kojoj éovek ne moze Ziveti dude od nekoliko my Tuta, jeste 7,0, a gornja 78> Enzi. bioloski kataizaion, Optimalne Koneentcacte Hefona_potrebne su za_odr¥avanje_strukwwe~i/ inuzetno su oset)jivi na _ Aika pein sans Svan hema | ones sees posebno onih koje katalizui i. Osim toga, neke hemijske reaketje 155. ‘ avin ar ‘Su H-jonima. a za funkcionisanje mnogih celij- skih siuktura poirebne Su, takode, optimalae Koncentracije Hejomm ————— a Acido-bazna ravnoteza_ Da bi odréao acido-baznu raynotezu, cove) fei Koncentracija H-jona.odnosno promeni pH vrednosti. Ako dode do po vecarja Koncentracije H-jona, ono-se odiivah neutralise. puferuje. Tako se kod 2dravih osoba, i pored Svakodneviog stvaranja Venn Kolicinat ugljene i neisparljivih kiselina, koncentracij H-iona u krvnoj plazmi odriavu u vrs nicama normalnih vrednosti (pH = 7.35-"45 ili 3545 mmol Odrtavanje acido-bazne raynow2e postize se na vise nadina. we ucesivovs ___fiije Vise telesnib pu Au€ajnu-ulogu fizioloskih pros Koji se odigeavaju a nekim orgi ve Na slici 15 prikazuni su svi faktort Koj sti do promene pH vred nosti telesnih teCnosti. Kao i sistemi zx Kontrolu, odnosno odrZavanje acid -bazne ravnoteze :Puteri i neki fiziolotki procesi ufestvuju uw ouréavanju acido-bazne ravnotede, FOSPATI PROTEINI HEMOGLOBIN ITD. Obnovite iz hemije osnovne pojmove u vezi si pulerima, Slika 15, ~ Odr2avanje acido-bazne ravnoieze Puferi su rastvori slabih kiselina { njihovih konjugovanih baza odredenim uslovirita puferi, prema potrebi. prinvatajw H-jone ii ih oslo- badaju. Tako, na primer, pufer Koji se sastoji iz slabe kiseline (HA) i njene Ho+AT@HA Svaki pufer najbolie deluje Kod adretene kiselosti, a pH pufera ce za isi- wu a primer Od OdHOST § Konjugovane bave i nedisosovane kiseline, kao i od Konstarte jonizacije slabe Kiseline: pH = pKa + logi"l/ {Hal Puteri movu biti irastver Svaki-pufer ima odredent puterski kapaciret, To je sna koligina H-jena ‘abit barat koi se doda_puter move neulfalisali. Kapucitet pulera Zavisi od ko {Gajusovan kiselina centaiie njeeasih sastojake, —E——e vekovom organizmu postoje mnoze slube Kiseline i baze koje bi mow if pilanske Sistem, Meum, 20 ovrdavanje aeido-bazne rawnOlwae a ajne su samo tri vrste pufera.” eeeee ee PORE Za odvtavanje acido-bazne ravndteze u kevi najvadnili ie bikarbonatni pu- ferskq sistem, Ovo ne samo zbog svoje puferske uloge, vec i sto 56 puleckl kapacitet, {. koligine sastojaka koje ga ine reguligu sa dva telesna sistema. piucima i bubrezima. Pored bikarbonatnog, znaéajni su i proteinski puferi, od kojih je najvazniji hemoglobin u eritrocitima, kao i joS jedan neoreanskt Bikar fer Eine ugliena kiselina, davalas na i bikarbonaini Bikarbonatn puter je joni, primaoci, Ugljena kiselina, iaKo slaba, disosuje stvarajuéi HCOy jon, a nave pater pluzme. Kio nepostojano jedinjenje razlaze se na vodu i ugljen-dioksid. Ovaj reversi- bilan proces u Zivim bicima katalizovan je jednim znatajnim enzimom, kar- boanhidrazom (v. sliku 16) Slika 16. — Karboanhidraza vitim, sve promene koje se odvijaju u vocenim rastvorima ugljen-dioksi- Kako su kolitine ugljen-dioksida rastvorenog u vodi u ravnotedi sa gaso- da w prisustvu karboanhidraze mogu biti prikazane reakeijama: ©, (228) $= CO, (u rasvoruy Ho vr #0 t H,CO, i) H"= HCO? Vrednost pH bikarbonatnog pufera zavisi od vrednosti kowstante disoer jacije ugljene kiseline, kao i od odnosa koncentracije HCOy jon i nein « hevi kup pri nonnainim — nizovane ugljene kiseline | cso ima pl 7 Tacos] | me "oe HO + HCO se drugim (elesnim sistemom Ovako nastao visak biKarbonata new! » bubrezima, : Bubrezi filtriraju krvnu plazina (éije je pH od 7.35 do 7.43) i nastaje mokre: Ca, Zije pH vrednosti mogu da budu od 4.5 do 8.0, Ove raalike u kiselost! krvi 26Bubrezi i”lucuju mokracom ilt veee koncentracije Ii bikarboratnog jona, hte toot aentnatotn abe ame etna Nansa/aip proteinski pater homeo u eritroe ‘ mokrace posledica su razligitog hemijskog sastava ove dve telesne tecnosti {v. sliku 18). Prema potrebi, bubrezi mogu da luée vige ili manje kiselu mo- . doprinoseci znaéajno regulaciji acido-bazne ravnoteze. Na taj nagin, uz uéeéée bikarbonatnog pufera i wz dobro funkcionisanje plu- ne i bubrezne regulacije, ne dolazi clo znaéajnijih promena u pH-vredno- stima telesnih teénosti Bikarbonatni puferski sistem je veoma pogodan za odr¥avanje acido-bazne ravnoteze, To je pufer znainog kapaciteta posto plaama sadrZi dovoljne koll, Gine bikarbonata, Pored toga, ovaj pufer je jedinstven po svojoj povezanos! sa dva fizioloska mehanizma, koji su takode ukljuéeni u odrZavanje acido- -bazne ravnoteze, tj. plucnom i bubrednom regulacijom. 800 mmol 530 00 450 00 A ovens X a0 f 178 TEDINIENDA 200 250 200 50 109 0 KRVNA PLAZA, MOKRACA Slika 18. — ite pH-vrednosti plazme i mokrace poticu od razticitog sasiavat ovih telesnia wens. Jo$ jedan neorganski puferski sistem je Fosfatni pufer. Ovaj pufer je znaca- Jan za odrZavanje acido-bazne ravnoteze w unutarceliiskim teénostima t hu- brezima. Fostatni pufer cine neorganski fostati plazme i eritrocita, Uke davagea protona im H.POj-jon. primavca HPO} -jon: HPO} ~H>=H-PO Medutim, kako je koncentracija fos Kapacitets, Aiska. relativno je malo puferske: , Proteini sadrZe veliki bro} amino- i Karboksilnih grupa, koje moga jonizovati pad odredenim uslovima:-COOH 2 H* + COO™ -NH, +H* @NHt Progitajte o hemoglobinu na sir 138. i delovati kao proteinski puferi, Najvazniji proteinski pufer je hemoglobin, koji je narogito znagajan za odrZavanje optimalnih vrednosti pH krvi. Puferi telesnih tetnosti najbrZe reaguju na promene pH vrednosti. Oni to gine za 2-3 sekunde, dok su fizioloSki mehanizmi, plucna i bubreZna regulacija, ne&to sporiji. Tako se Korekeija koncentracije ugljen-dioksida u plucima odvija u toku 2-3 minuta, a korekcija koncentracije bikarbonata u bubrezi- mau toku 2-3 sata, a moze trajati i danima, U Gelijama se stalno stvaraju kisela i bazna jedinjenja koja se neutvalisu Poremesajiu acido-bionoj _puferima, disanjem i ekskrecijom preko bubrega. Uz. uéestvovanje svih ovih raynotezi su acidoza i procesa odrZava se acido-bazna ravnoteza, pa su pH vrednosti venske krvi od akaloza, 7,33 do 7,43. Ako se narue kontrolni mehanizmi, dolazi do poremedaja koji mogu imati 2a posledicu povecanje ili smanjenje Koncentracija H-jona u telesnim teénostima — nastaju acidoza ili alkaloza: Nekompenzovani poremesaji acido-bae ravnoteze mogu dovesti do teSkih poremedaja HCO, /CO, 30:1 << y Acidoz: Acidoza nastaje kod poyes: ke wacije H-jona u krvnoj plazmi. 1 toze biti posledica povecgnog unosa ili proizvodnje Kiselina, kao i nii- hovog smanjenog izluéivanja. Take moze nastati nakuplianie vecth kon a (CPO. SOs=1ili jakih organskih Kiseli- Kx! Segorme blest dak do Keetoneidoze. sit. St x Acidona w Malls | leno] regulaeia Tako promene w plicnol ventilaeiji 2h Tegulaciji procesa disunja ili bolesti plast, dovode do acidore.( SMloze su Fespiratorne (v. slikw 19 ; calor 5u Fespiratorn : ferapije marivoticima za (na primer acetsiréetne ili B-hidrokst buteme kiseline). Acidoza meze | { biti posledica i vecee gubitka baza, kao. na primer. bikarbomata Kod dija- ff & ree : Pored svega, poremecaji u acido-baznoj ravnoreéi_ mogu_bitl_posledica | erecta romena u funkclii organa, pluca ili bubresa, Koil g :BIKARBONATNI PuFER BH) OSTALI PUFERI (OP) Kod acido-baznit poremecaja odreduju se COs, pif i Koncentractja abonata co, + H,0 —> HCO; +{H)) oe POVECANA ELIMINACA Ho JONAG OBLIKU NEY HPO REGENERACUA CO; a POVECANO STVARANIE, HCO, ———-—> BIKARBONAT AY, Foraenie lL, a —— ((BUSREZNA KOMPENZACIIA POVEGANIJE KONCENTRACHE, (HCO; HLPRIFISKA CO: = OSTALIN PUFERA Slika 19, ~ Respitaiorna aeidoz. 29BARDONATNI PUA (8H) OSTALI PUFERI (OP) @', EB) [POVEGANA KONCENTRACUA HY we Sq purenisane sao? POVECANO IZDISANIE Ci [POVEEANA RESPIRACHA eae ee eee coe REGENERACHA Kod metaholigke Karakleristicni su pH 2 pCO: HCO. PUFERA Slik 20, = Metabolicka avihz 20Kaul plus ventilaci Kcionige u kontroli acido-bazne ravno- ‘ugi_metabolitigki poremecaji mogu dovesti do pojave aci- done fabolitka (v. sliku 20) Alka’ Usled veceg gubitka kiselina ili veéeg unosa alkalnih jedinjenja mogu se Usted veceg gubitka ki povetatl vrednosti pH krvi ba loza. Tz isth razloga kao { acidoza, Falkaloza mOZEDIM tespiratorna ili metaboligka, osobinama vode i osmozi elektrolitima, neée vam biti tedko da odgovorite na pitanja, © puterima ste sigurno vee ill. Post progitate ova) «deo 0 paferima zivih bica, vorite na pitanja 1. Koje su glavne uloge vode u Sovekovom 2. Koje osobine vode objasnjavaju i omogn ganizmu? ‘avaju njene posebne uloge u Covekovom org 3. Su kojim molekulima voda moze graditi vodoaiénu vezu? 4, Koje vistejedinjenja mogu da se rastvore u vod? 5. Koji su glavni katjoni: a) unutarGelijske teénosti,b)tkivae tenost i c) krvne plazme? 6. Opiti svojim rebima osmozu. 7. Da li hidrostatitk pritisak na membrani pojutava ili usporava difuziju? 8. Kaji sastojel rastvoreni uw telesnim tednostina najvige utiéu na raspodelu vode? 9. Na koji matin povecne Koncentracije eleKrolita u tkivno tegnosti tigu na difuziju vode? 10. Koji Faktori mogu dovesti do difuzije vod iz plazme u tkivau tetnost? 11. Koliki je pH vetine telesnih te8nosti? 12, Kojetelesne (etnost imajut tino odredene pH vredaost, a u Kojima su one promenljive? 15, Kako u organiamu nastaj H-joni? 4, Sta je acido-bazna ravnoteza i kako se kontroliie? ip njoveg delovanja? 16, Koji je mayen puterski sistem u a) plazmi, by eritrcitima jc} bubvezimt? « su puri i Koj je esnovni pri Koji fizoloski melnaniemi udestvaja w odrd 1, Kaka de se moka i 19, Sua je alkaloza? Koji x0 sanju acido-bazne rwvnotwze? ati pri poveéanoj koncentraciji bikurbon Gi waroci,ovig poremediyit? Da ti usporeno disunje i smanjeno iadisanje alkaloze? loksid mogu dovesti do aeithve il8 f ce me kK i) a “Seno7 U Ons. (njsiaa rupa_jedinjenja-Veoma rasprostranjenih u prirodi. ViSe-seuglignih hidrata nalazi u biljkama, Ze ReTZUT Ova | mjenja_pmcesomfatasinteze, polazedi od’ prostih neorganskih jédinjenja, | , liglien-dioksida i vode, uz uéeSée Sundeve energije. Na taj nagin u biljkama | iz prostih, energijom siromaSnih jedinjenja nastaju sloZeni, energijom bogati molekuii ugljenih hidrata, ; Pod ugljenim hidratima podrazumevaju se sva jedinjenja koja su po hemi skom sastavu polihidroksilni aldehidi ili polihidroksitni ketoni, kao i sva je- dinjenja éijom hidrolizom nastaju. I pored toga, ova se grupa prirodnih proi- | zvoda sastoji od raznovrsnih struktura. To su i mali molekuli proste grade, |, kao Sto su glukoza ili fruktoza, i polimeri velike molekulske mase i veoma slozene grade, kao sto su skrob i celuloza. Uglieni hidrati imaju raznovrsne i znaéajne uloge. Oni su za Ziva bida izvori |. energije, predstavijaju energetske rezerve, izgraduju biljne strukture, a imaju i druge posebne uloge ~ ulaze u sastav sloZenih, za Zivot vaznih biomakro- molekula, na primer glikoproteina, glixolipida ili nukleinskih kiselina. He Seéer i skrob su glavni ugljeni hidrati u Ijudskoj ishrani, dok su glavni sastoj- ci Zovekovih tkiva glukoza i glikogen — polisaharid sloZene strukture. Gliko- | gen je rezeryni polisaharid Zivotinjskog organizma Prema slozenosti strukture uglieni hy 21 jodelieni wri giavne | = grupe. To st_ monosaharidi, prosti uglieni hidrati koji se ne mogu hidroli- | i ' { | : Monosaharidi su ugljeni hidrati najjecnosizvnife strukture. Hiditolizony se ne mogu razloziti na prostija jedinjen ( ; | Poznat je veliki broj monosaharida. aif th se samo dvadeset nalaze W pritodi, |= Slobodni monosaharidi su retki w prizedi. ali st 2ato veoma rasprostran; jedinjenja u Giji sastav oni ulaze. | Py monosahwridi su polihidroksiini aldehidi ili poli- droksiin-KetOnl, Ci) Sas Moze oot prikear ypstom Toran |a en ee TOT bey J Se 4 Monosaharidi su aldehi ketont sa evititim brojem Catone, Proditajte 0 metabolizrmu jenih hidrata, str. 57. 10 gde mogu biti (CHOH),, 1-6, fn R =H, kod polihidroksilnih aldehida, R = CH,OH kod polihidroksilnih ketona, Monosaharidi mogu sadrZati razliGiti broj C-atoma, Najprostiji monosahari- di imaju tri C-atoma u molekulu i nazivaju se triozama. Postoje f a haridi sa Getiri, pet, Sest... ili osam C-atoma, pa se prema broju C-atoma nuzi. Usljenikovi atomi u monosaharidima Se veauju tako da grade linearan, nera- zgranat lanac. U molekulu monosaharida jedan C-atom nosi karbonilnu fun- keiju, a svi ostali hidroksilne grape. Ako se karbonilna funkcija nalazi na kraju lanca i gradi aldehidnu grupu, ovakvi se monosaharidi nazivaju aldo- zama. Ako se karbonilna funkeija nalazi u sredini lanca, monosaharidi su (etUre, S erar unkS a Sp ae. monosaar su_ postojati i kao aldoze i kao ketoze. Takve su, na primer, dve trioze, slic aldehid - aldoza i dihidroksiaceton — ketoza, vazni meduproizyodi u metabolizmu ugljenih hidrata (v. sliku 21). TRIOZE PENTOZE HEKSOZE liceraldeni inidroksiaceton ‘uloza frultoza Slika 21 ii Molekuli monosaharida sadrée bar jedan asimetrigun, hiralni, C-atom, pase svaki od ajih javlja u D- ili L-obliku. Kao Sto je poznato. ovi su obli¢i x me:Monosaharidi postoje uD-i — dusobnom odnosu kao predmet i njegov lik u ogledalu i ne mogu se poklopi: L-oblicima. D-oblici ti, D- i L-oblici glukoze, najrasprostranjenijeg monosaharida u prirodi, jesu preovladyju u ugljenim hidratima, cHO. 1 cho 1 i { H=G-OH "2" HOG -H A — Ho-¢-H 3 HoC-OH = I i H=C-OK— 4 HO~C—H i i H=G-oH “5 —HO-E—H CHOH 5 CH,OH a D-glukoza L-glukoza = eo Da li jedan monosaharid ima D- ili L-oblik adreduje se u odnosu na glicer-. H-G-oH no-b- aldehid, jedinjenje koje sadr¥i jedan iéan C-atom. Uparedivanje se bon buon viki sa konformacijom hiralnog C-atoma monosaharida koji je sused primar- ne alkoholne grupe. U slutaju glukoze to je hidroksiina grupa na petom C-atomu, Ukoliko se ova nalazi sa iste strane kao kod D-gliceraldehida, glu- koza ima D-oblik. Bioj asimetitnih C-atorma Sa izuzetkom trioza, u molekulima monosaharida nalazi se veci broj asi- odreduje i broj izomera metrignih C-atoma, Broj asimetrignih C-atoma odreduje i broj mogucih izo- Molekul san esimetriénih aera Ako u molekulu monosaharida postoje dva asimetriéna C-atoma, kao Ceatoma moze imati 2* k s moguéin izomera, kod tetroza, moguéa su etiri izomera, tj. D- i L-eritroza i D- i L-treoza: BL —— Digteeraohia ——Lallesraléena nl el eel all Deertroza Dareoza mm. Kod pentoza, monosaharida sa pet C-atoma u molekulu od kojih su tri asi metrigna, mode postojati osam izomernih oblika. Najvagnije pentoze su ara- binoza i ksiloza, koje su veoma rasprostranjene u biljkama: 4 H u i é=0 | 1 \ Ho-G-H 4 H-G-0H Ho G08 \ HOH Mange znadajna pentozst je : | tks arabica o-ksioza L u Znaéajna je pentoza koja ulazi u sastac ribonukleinskih kiselina (RNA, To | é=0 Je riboza: L \ I HO-G=H | HOCH oe i H=G=oH : CHOH — L Detksoza a Ouiboze | 3 ——- .Glukoza je glavni Sever u . krvi. Koncentrucija glukoze u Kivi je od 3 do 6 mmol. Gslaktoza i manoza su sasiavni delovi glikoproieina, U molekulima dezoksiribonukleinskih kiselina (DNA) nalazi se, umesto ri- boze, takode pentoza, 2-dezoksiriboza, koja na drugom C-atomu nema hidroksilnu grupu: a _ 2edozoksiriboza Jo§ vesi broj izomera postoji kod heksoza, monosaharida sa Sest C-atoma u molekulu. U molekulima ove grupe monosaharida postoje éetiri asimetrigna C-atoma, pa se heksoze mogu javiti u 16 izomemnih oblika, aldoheksoza. Najrasprostranjenija aldoheksoza u prirodi je D-glukoza, dekstroza ili groZdani Secer: Degikoza Glukoza se nalazi u vodu, u sastavu disaharida i sloZenih ugljenih hidrata polisaharida, To je nesumljivo najrasprosteanjenije jedinjenje na Zemiji Polisahatid cetuloza, u start pelimer slukoze, Gini 10% materjaa od Kors je izgradeno lise, 30% materijala drveca ili 100% sadréaja pamuka. Pored toga, glukoza je sastojak skroba, glikogena, disaharida maltoze. laktoze i saharoze Glukoza je najznaéajniji monosaharid u Covekovom organizmu i predstavlja glavni energetski izvor u metabolizmu. Kod éoveka i Zivotinja ghukoza ulszi iu sastav glikogena, Zivotinjskog polisaharida. D-galaktoza, joS jedna aldoheksoza. ne nalazi se slobodna u prirodi. Oc glukoze se razlikuje samo po konfiguraciji hidroksilne grupe na cetvrtom C-alomu. Sa glukozom gradi disaharid-laktozu ili mletni Secer. U biljkama se cesto nalazi manoza, Koja ulazi u sasiav veoms rasprostranjenih polisa- harida: cHo4 O-galaktoza 35ale aldoheksoze su manje znacajne: H G=o i Tri glavna monosuharida u _Najrasprostranjenija i najvagnija ketoheksoza je D-fruktoza ili levuloza. | Zovekovo} ishrani su Zajedno sa glukozom, nalazi se u vocu i medu i ulazi u sastay disaharida 4 lukoza, galaktoza i fruktoza. Sharoze: Jedino ove monosaharide: : mote Covek metubolizovati crow éz0 ' no 6-H | H-d-on H=G-0H dy.08 x O-feuktoza 7° oH 8+ ROK —b —cXon Do sada prikazane strukture monosaharida imale su otvoreni, pravolinijski | + sons cee 4 ugljovedoniéni niz. Medutim, monosahatidi koji sadr2e pet ili Sest C-atoma u fmmieet molekulu, tj. pentoze i heksoze, najéesce grade prstenaste, cikline strukture Kako se_u istom molekulu monosaharida nalaze karbonilna i alkoholne gru- De, postoii mogucho: ve medusobno reaguju i gradi jarmolekuiska, Poluacetalna ili hemiacetana jedinjenja. Pti ovo] reakcifi nastaju dve vr sie heterocikliénin jedinjenja, petotlani fuanoani 1 sestoclan!piranozni ° wekiCaim jedinjenjima furanu i pirany, Koje ce «7 Gy estvuje WBS MS Gi Ako je OH-grupa na éetvrtom C-a petodlani, ako jem | furan iran petom, SestoClani furanow prsten LL 7 Za prikazivanie ovih CikliGnih oblika monosaharida majéeSCe se upourehs ljavaju Hovartove (Haworth) formule. Fa formula za pitanozni oblik akte- | Monsahad neeb heksoze. glukoze, gradi se na prikazan: sci - redstavljeni Fiserovin 1 Hovortowmn projekeionim HOH | Tormulama i konormacionim " t clicina sid iz amganske ig? . hemi. on HLS. \ et | HHO ia sti nagin kao kod aldoheksoza mosu reagovatijalkoholne grape sat ket ‘ipa Retoza i gracit’ hemiketale, Na taj nacin ciklicow sraRTOT MTG: srupaina Ketoza Tgraditi hemiketale. Na taj iifiati 1 ketoheksoze, kao, na primer, truktoza: 36 -kb wo fewer sak mow 9 HOCH, ou Ho => 7 i OH OH OH OH 4 Jo cH,on Ovaj monosaharid se najée3ée nalazi u furanoznom obliku. 3 ° Kod stvaranja ciklignih oblika monosaharida, prenosom protona sa hidrok- HO fon silne na karbonilnu grupu, gradi se i novi asimetrigni C-atom. Na njemu ff OH-grupa moze zauzeti jedan od dva poloZaja, pa nastaju dva diastereo- izomerna, ot i B-oblika: Z H-¢-0H GHOH t H H—C-o# OH fy 8 OHH ° : 5 Hot wo A, H-G—OH Ano “ H,C-0H i Problici glusoze imaju c-D-glukopranoza palma veliki ticaj na esobine polisaharida u diji sastav H tlaze Ovi se oblici razlikuju sarno po konfiguraciji hidroksilne grupe na prvom, anomernom C-atomu i nazivaju se anomernim oblicima. 0: i B-oblici se spontano pretvaraju jedni u druge u vodenim rastvorima i sa pravolinijskim oblikom se nalaze w ravaotezi H-G-o8 HoH cHoH Ho-G-H H-G-0n Wen Bh —o0n — ned-on ie Tolbotttit at Soy wolkn & Pretvaranje eu obit H~G Het cobmuto e pojava poznata ee ae kao mutarotaeija i ogleda se wu promeni vrednosti opticke tac. e-D-glukopiranoza -D-glukepirenoca \ Osim na prvom, dva monosah: gu razlikovati i po Konfigurueiji i na diugim optigki aktivnim C-atomima, Takvi izomeri su epimeri. kao Sto sti, na primer, manoza i galaktoza: ;Veze upravne na ravan molekula su aksijaine, a one wravni, ekvatorijalne. 1 ' aksiaie vere LAL kvatocjalne vezo Taugavanje konformacionih oblika monosatharida 2znadajno je za otkrivan osobina { bivloske Funkeije polisabarida, Sait hischns zr Takon ee ilite W enti ST CH,OH Hh fo H OH Ot} HO OH ce-Demanoza uD -galaitoza | Piranozni prsten heksoza ne leZi u ravni, nije planaran i javlja se u dva kon- formacione oblika, tzv. oblicima stolice i lade: | Seid 3 | tage stolica iT Oblik stolice je znaino stabilniji, pa se glukoza obiéno javlja u piranoznom ||! obliku i u konformaciji stolice: ] Osobine monosaharida Monosaharidi su évrste, bezbojne kristalne supstance, slatkog ukusa. Lako se rastvaraju u vodi, a nerastvome polamnim rastvaracion Hemijske reakeije monosaharida zavise od karbonilne grupe i bidroksiinihy funkeionalnih grupa Svi monosaharidi ¢ skoro svi disstarid: imaju redukeione osobine, Ove osobine nemaju neki disaharidi i potisaharidl. Monosaharidi reduiuju. na primer, rasivere bakart[li-sol: u aikalneU ovoj reakciji nastaje bakar(I1)-oksid Zute boje, Koji pri zagrevanju prelazi ucrveno obojentt modifikaciju. Ova reakcija Gini osnov starijih, tzv. reduk- cionih metoda za dokazivanje i odredivanje monosaharida u mokraci. ih a Mokraéa zdravih osoba sadr#i samo tragove ugljenih hidrata, koji se ne a LU moka se nalazi mogu dokazati uobitajenim metodama. Kod nekih fizioloskih stanja, psi 0,061.84 konzumicanju veil koligina voda ili usled oboljenja, u mokraci se mogu iy mmoV/i(l-15mg) glukoze, pojaviti ugljeni hidrati (glukoza, fruktoza, laktoza ili pentoze). : Kolidina glukoze u mokra¢i je znagajan Klinitki pokazatelj. Tako kod ( e Dokazivanje glukoze u Xecerne bolesti, koja je pracena povecanim Koncentracijama glukoze u | i amokradi je esto v praksi i krvi, dolazi ido izlutivanja glukoze mokracom, Pojava glukoze w mokraci : jedna je od nastariih —paziva se glukozurija, Glukozurija se mo¥e javiti i kod osoba sa nekim a Seat eae urodenim defektima u radu bubrega LE Pored glukoze, u mokraci se mogu naci i druga jedinjenja koja imaju re- : dukcione osobine. To su razligiti lekovi, antibiotici, zatim mokracna kise- lf Fojdini monosiharidi lita i drugo, pase sa sigummoscu ne moze odrediti metodama redukeije elu- UE mokraci dokazuju se koze. Zato se u novije vreme glukoza u mokraci dokazuje reagens traka- i hromatografiom na harti- ma, Deo trake koji sluzi za dokazivanje impregniran je smeSom enzima r ji, wtankor sloju(PLCi koji specifitno reaguju sa glukozom. Pored enzima, w smesi se nalazi i 7 ‘TLC-hromatografija). neko organsko jedinjenje koje se boji proizvodima enzimske reakcije. Ovaj nagin dokazivanja glukoze u mokraci je brz, osetljiv i specifigen Za dokazivanje pojedinih monosaharida do ije ekskrecije moze do¢i kod nekih bolesti (na primer, galaktoza ili fraktoza) Koriste se slozenije hemij ske metode. Karakteristitne reakcije za pojedine monosaharide ija za dokazivanje pojedinih monosaharida zasniva se na rea- Keiji ovih jedinjenja sa viskom fenilhidrazina. pri emu nastaju ozazon ° 2 Hn geen CD 7 oH s3ugeane) > ] NA, + ux-€) aidoza fentnicrazin ozazon ni kristalni derivati Karakterist Ozazoni su slabo rastvor ni za pojedine me- nosaharide Redukcija aldehidne grape monosaharida Redukcijom aldehidne grupe monosaharida nastaju polihidroksilni alko- a holi, Tako se redukcijom manoze dobija manitol 39 elie ate tallOksidacijom glukoze mogu nastati dve kiseline. Glukonska kiselina nastaje kao jedan od intermedijamnih proizvoda katabolizma glukoze, HL? a cues wo-é-4 igteee nae eect t ei eect Aldehidna grupa monosaharida se moze oksidovati, pri éemu kao proizvodi oksidacije nastaju monokarbonske kiscline. Ovakvom oksidacijom iz glu koze se dobija glukonska kiselina, a ako se uslovi podese tako da se oksi- duje samo primarna alkoholna grupa na Sestom C-atomu, iz glukoze nastaje glukuronska kiselina: lukoze coon HOH 0 OH ©, on Yo OH ° HO. HO on Ho Deglukwronsia lukenolatton glukonsian ‘esaing eolon Sa jedinjenjima koja poseduju slobodnu hidroksiInu grupu, kao Sto su alko- holi, fenoli ili kiseline, glukuronska kiselina gradi glukuronide, Svi glu- kuronidi su u vodi veomna rastvomi, pa je njihova sintéza vazina u procesima eliminacije nepotrebnih i Stetnih materija iz organizma, lukuronske kiseline u real jarma detoksilikucije je izuzetno nada. U jet se sintetizajut glukuronidi bilirubing, hormna, Fekows i ounce, Mnoge toksiéne supstance ili lekovi. kao injihoyi ili drugi endogeni meta- boliti (kao Sto su steroidni hormoni ili bilirubin) su jedinjenja teSko ra stvorna u vodi. Da bi se obezbedila sto bréa ekskrecija i izbacivanie ovih proizvoda iz organizma, najéesce se jedine sa glukuronskom kiselinom gradeci u vodi veoma rastvorne giukuronide, ‘Tako se, u reakeiji sa glukuronskom kiselinom. toksi¢ni i nerastvorni uw vodi fenol prewara u fenil-glukuronid. rastvoran u vodi yr veo me oO) OH 4 Aone HO " y Cs ree HOW 7 HO OOH Ove su reakeije od znacaja’ u toksikologifi jer su glukuronidi, pored tog Sto su u vodi rastvorjivi, najéeSée i manje toksicni 40 eee i rthee Gilikozidi su veoma asprostranjeni u biljnom svetu, Poznat glikozid je indikan, iz koga se nekad dobijao indigo ili amigdalin (Sastojak gorkih badema). oO. OR o.gitezd 3 Hgtiona 2 We Proditajte o muleinskim Aiselinama, str 266. ium Raji ead oid kozide Stvaranje glikozida Poluacetalne hidlroksilne grupe ciklitnih oblika monosaharida imaju veliku reakcionu sposobnost. Stupaju u reakcije sa OH-grapama razlisitih jedinje- nja, alkoholima, fenolima i drugim, gradeci acetale. Acetali koji nastaju uz ueSe bar jednog molekula monosaharida nazivaju se glikozidi, pa je ovakva veza glikozidna, Zagrevanjem glukoze sa meta- nolom dobija se smeSa oL- i B-metilglikozida: HoH cHoH HL" 9 och, ee ‘on Ht OHH HO 4 HO OCH, HOH A OH e-metigtkozid S-metigtkozid Acetaina veza je mnogo stabilnija od hemiacetalne. Hidrolizuje se pod uti- cajem kiselina ili enzima, ali je stabilna prema bazama, Oksidaciona sredstva koja utigu na hemiacetalnu vezu ne deluju na acetalnu, Prikazani metilglikozidi su primer O-glikozida, jer je neSeéerni deo (agli- kon) vezan za ugljenohidratni deo preko kiseonika. Pored ovih, postoje i N-glikozidi u jedinjenjima koja su posebno znaéajna za Zivi svet. N-glikozi- di nastaju reakeijom izmedu hidroksilne grupe ugljenih hidrata i NH-grupa Grugih jedinjenja. N-glikozidi se grade u nukleotidima, sastavnim delovima nukleinskih kiselina. Glikozidna veza moze nastati i izmed¢u dva molekula monosaharida. pri emu nastaju ugljeni hidrati sloZene strukture, oligosaharidi, a veliki broj monosaharida vezan na ovaj nagin gradi polisaharide. Prilikom stvaranja ovakvih glikozidnih veza mogu ntestvovati dve poluacetalne OH-zrupe. Tada kao proizvodi nastaju neredukcioni oligosaharidi (na primer. disaharid siharoza). Veza dva monosaharida se mode ostvariti | izmedu jedne ovakve Ine primame ili jedne sekundarne hidroksilne grupe (kao kod laktoze ili maltoze). U ovom drugom slugaju nastaju oligosaharidi Koji imaju reduk- cione osobine, Reakcija dehidratacije monosaharida monusuiuidi se dehidratisu, se 4 i njegovi derivatiProgitajte 0 metabolizmu slukoze, str. 59. Gradenje estara Monosahatidi grade sa kiselinama estre. Veoma su vatni estri fosforne kise- line, kao to su glukoza 6-fosfat i glukoza 1-fosfat, vazni meduproizvodi u | metabolizmu glukoze: 4 o=p-0-cH, HO 0, OH HO oH HO o-D-glukoza-6-fosfat -D-glukoza-I-fosfat Medusobno pretvaranje monosaharida ‘U metabolizme ugljenih hidrata znagajne su i reakcije medusobnog pretvaranja nekih monosaharida. Takvo je reversibilno pretvaranje glukoze u galaktozu: * cH,on* oon ©. — lukoza golakteza vaina reakcija u metabolizmu galaktoze ¥ Galaktozemija je jedna od ‘maogilh naslednili bolesti Rano otkrivanje bolesti omogucava njeno uspedne lecenje wimanjem hrane bez walaktoze, Galaktorrtia alimentaraa. posebno Kes tosoba st poremegenin Tunkeijom jets Reakciju pretvaranja galaktoze u glukozu katalizuje jedan specitigan en- zim, Ako on nedostaje, moze doci do sereme¢aja u katabolizmu galaktoze | H | 1 i nagomilavanja ovog monosaharida & :Sivimna: Io. nz 2, a Ox deat ovog enzima koji dovodi de vima i 2natnih metabolic ji mn Poznat je redak nasledni defekt u si poveéanih koncentracija alaktoze remeéaja, kada nastaju promene wt 2 stalost i katarakta Zaaci bolesti javljaju se odmah p 4. jer novorodentad nisu u stanju dda .vare” mlecni Secer laktozu — disahard Koji se sastoji iz galaktoze i glu Koza. Poremeéaj se dgkaztie hemijskes: cvizem prvi, mokrage j critrocita Povedani sadraaj galaktoze w kr: salaktozemijay i mokraci (galakto- ‘aurija), kao i nedostatak specifigise 2 e=zima weritrocitima potvrduju po- stojanje ove nasledne bolesti ih po- fh organa, mentalna za0 2U prirodi se nalaze mnoga jedinjenja stigna po strukturi monosaharidima, To su aminosederi, sijalinska kiselina i dru Glokoramin uli usastay — AminoSeéeri su jedinjenja w kojima je jecna hidroksilna grupa, obigno u po fina beskiémenjaka lodaju C-2 monosaharida, zamenjena amino-grupom. U Zivim bicitna se &e- sto nalaze aminoseceri, glukozamin i galaktozamin, kao i jedinjenja u koji- ma je amino-grupa acetilovana ili sulfonovana: CHO CH,OH 4 oH ie oH OH H OH OH Ho Sf on 8 oH H NHGooH, H NHCOCH, N-acetile-D-glukozar N-acetile-D-galaitozamin Sijalinska kiselina je po strukturi slitna monosaharidima: coo” t & a H-G-0H wa anion ares bon 7 AminoSeceri i sijalinska kiselina ulaze u sastav strukturnih polisaharida ili \ glikoproteina, Hest La eee f Vitamin C a Vitamin C ili askorbinska kiselina, jedan je iz grupe vitamina rastvorljivin fe Fri pute ivolovin 1932, UVodi. Sligne je strukture sa monosaharidima: | i Himunskog sok 5 gece \ - i gio bron ee To je jeclan od vitamina najprostije hemijske gra ramin C se nalazi u paprici, limuns. dorovni pste U sv \ povrén. To je évista kristalna supstanca, kiselog ukusa. lako rastvorljiva 2 vodi, Nepostojan je na visim temperacurama. a u prisustvu evozda ili bakra stamni £1 Cou lako se oksiduje. zato Sto je redukeiono sredstvo, Lako otpusta dva atom i wrdwsh sidsnistia sreustva, vodonika i prelazi u dehidroaskorbinsku kiselinu: ey 43 “ftZa rwzliku od vedine ivotinja koje mogu da sintetizuju vitamin C iz glukoze ili drugih jedinjenja, Eovekov organizam to nije w stanju, on pO. YH gu OLA. | ‘CH~CH,OH CH-CH,OH 4 =—({ 1 fl On oH 4 OH Ho o's , _skorbinska kiselina ehidroaskorbinska Kisalina Vv ako razlog ovoj pojavi nije ustanovljen, potrebe Koveks za vitaminom C su znatno veée od potreba za drugim vitaminima, Vitamin C deluje kao kofaktor nekih enzima, Katalizuje reakeije hidro- ksilovanja aminokiseline prolina i obezbeduje pravilan metabolizam kola- gena, znaéajnih proteina vezivnih tkiva. U nedostatku askorbinske kise- line stvara se abnormalni kolagen i javlja se oboljenje skorbut, To je vista avitaminoze koja se esto javljala kod pomoraca na dugim plovidbama Za ovo oboljenje karakteristitna je pojava zapaljenja desni, klacenje | ispadanje 2uba i potkoZna krvarenja. Kao posledica nedostatka vitamina uotena je i smanjena.otpornost prema infekcijama, pa se prilikom epi- demije gripa i dnigih bolesti preporuéuje preventivno uzimanje vecih ko- gina ovog vitamina, U ishrani Goveka znaéajna su Wi disaharida: saharoza,, mmalioza i luktoza. Secure tske sari 145 Sige —— 78 pips nonedukcionth Se Tr Pah Oligosaharidi Vezivanjem dva molekula monosaharida glikozidnom vezom, uz izdvajanje | jednog molekula vode, nastaju disaharidi. Kao i monosaharidi. i ovi ugtjeni | hidrati rasprostranjeni su u pritodi i veoma su rastvorljivi u vodi. Hidrolizom od uticajem Kiselina ili enzima daju dva monosaharida, Beret Saharoza, tré¢ani Se¢er ili Secer iz Secerne repe. najpoznatiji je disaharid. ‘o astoji se iz jednog molekula D-glukoze i jednog molekula D-fmiktoze me- ar dusobno vezanih alik: vezom. Ova se gradi izmedu hidroksilne gru- | pe glukoze u poloZaju C-1 i hidroksilne grupe fruktoze u poloZaju C-2 (ili le a1 2) vezom) ; cH,OH | H oH HORS ce ‘on ‘ Ho ° i a) iekora iL aan Glikozidna veza se u ovom sluéaju gradi uz wdesee poluacetdinity hitroksi- nih grupa oba molekula monosaharids, pa saharoza nema redukei \ ospbine. Tome 4 Pod,unicajem kiselina saharoza hidrolizuje i daje poujednake kolicine vis koze i fruktoze. Posto je ova hidroliza pracena promenom smersipolarizovy. | * ne svetlosti, nastala smega naziva se invertni Seger. Invertni Sever je syste ae Jak meda. 4H ‘eocalor je ukwai fer Signo saharorz, ni disaharid trehafoza nema reducione osobine: refesni toEnost inset, a sprostrangena je cH,oH bigkama. of bp HO: trehalcza Prema ovom disaharidu svi neredukujuci Seéeri nazivaju se Sederi treha- loznog tipa. smaltozni tip veze Znatajan disaharid je i malog prirodi ne nalazi Nastaje vozivanjem dva molekuta vgkoridnom vezom ta ugestvaju | hi i grupe palo Ci jeanos mage molekula glukoze (ott 3 4) vert Fi Coreen 4 iho [ oH ou OHH ~olukoza lukera ators Kako se u molekulu maltoze nalazi Sfabodna poluacetalna ‘grupa, ovaj disa- harid ima, za razliku od saharoze i trehaloze,redukcione osobine. Svi ugljeni hidrati koji imaju redukcione osobine pripadaju maltoznom tipu Secera Proma redukcionim }—_oxobincm weljen idea ‘ mogu pripadati maltoznom ili trehaloznom tipu. Maltoza se dobija hidrolizom skroba, Sto znaci da se u molekulu ovog polisa- Farida monomer glukoze nalaze-vezani o(1 -> 4) glikozidnom vezom. Konformacija molekula maltoze, veoma znatajna za stvaranje poseOTe strukture skroba u éiji molekul ulazi maltoza, prikazana je na slici 22. ‘ HOCH, 0 HOCH, HO fo Ho. Ho. ‘OH ‘oH ‘oH Slika 22, - Konformacija maltoze Iz dva molekula glukoze nastaje i disaharid celobioza, proizvod razlag: celuloze (1 4) tip veze : Seep eePEEe cH.OH ° - Or : cH.OH oe On \ ‘oH : I i a Ho oH Zaiu C1 jednog LC jakoze NTU | : tini-Za razliku od maltoze, hidroksilna grupa na C-Tatomu jeu ovom slucajet B-konfiguracije, pa je nagradena glikozidna veza BU — 41 tipa. Kao posledi-I maltoza i celobioza nastaju glikozidaom vezom izmedu diva molekula glukoze, Oligosaharidi se obiéno nalize vezani 21 molekule proteina ili lipida ca ovakvog natina vezivanja dva molekula monosaharida u celobiozi, kon formacija ovog disaharida (v. sliku 23) znatno se razlikuje od one kod mal- toze HOCH, 6 Ho oo HO 1 Ho |’ 4 CHOH 9 § | Ho. ae co ‘oH Slika 23, — Konformacije celobioze Le Zato se po strukturi i osobinama razlikuju i polisaharidi, celuloza i skrob, w | Eiji sastav ulaze ovi disaharidi: celobioza u celulozi a maltoza u skrobu. oh Laktoza ili mleéni Se¢er je takode disaharid rasprostrat rirodi, Sastoji, io vezanih glikozidnom B(1— 4) vezomn: cok HOH Hon \" Holo 6 in iF on y OH OH { H H HY —O On ‘ HOH CHOH salaktoza slukoza | Pattee : ae + oe I Ova se veza gradi izmedu hidroksiIne grupe na C-1 atomu galaktoze ina C-4 | ‘ atomu glukoze. Laktoza se nalazi u mleku svih sisara. U kravijem mleku je ima 4-6%, au humatiom 5-8%, Laktoza ima jednu slobodnu hemiacetalnu grupu i 5 ima redukcione osobine, pa pripada maitoznom tipu ugljenih hidrata. | 7 : ‘ Fri molekula monosaharida medusobno vezana glikozidnom vezom grade trisaharide, éetiri molekula grade tetrasaharide itd. Na isti naéin mogu na stall dud lancioligosaharida, Koji mozu da sadrZe do deset monosaharidnih | , ostataka u molekulu. U privodi se oligosaharidi nalaze retko slobodni. Manji broj monosaharida gradi krace lance oligosaharida, dok se znsino vedi broj monosaharida ugraduje u polisabaride: 1 Polisaharidi prirodi se znatan deo sata nalazi U obliku polisahasidst, polt- mera koji se sastoje iz velikog breja monosabarida, Molekuli polisabarida sudrZati na stotine i hiljade monosaharida medusobno vezanih gliko- zidnom vezor., Pri tome se grade dusi pravolinijski ili razgranati lane! igera- Geni samo od jedne vrste monosaharids thomopolisaharidi) ili iz vise St | eS monai eter opolisahariay, Forosintezom u biljkama nastaju monosaharidi, kao, to je, na primer. gluko- 2a. Glukoza je u vodi veoma rastvorliiva, pa je potrebno da u biljkama post je i manje rastvorni oblici ugljenih hidrata. Takvi su polisaharidi, skrob i celuloza, rezervne supstance ili materijal koji izgraduje biljne strukture, 464 4 D-glukoza je osnovna Jediniea koja izgraduje skrob, celulozu i glikogen. Progitujte o maltozi, str. 45, Skrob ‘Skrob_je polisaharid koji sintetizuju biljke, a u zrnu i ju-nekih biljnih a eer otpunom hidrolizor lobija se D+ a0 jedi vod. Iz toga se moze zakljuéiti da je skrob homopolimer, koji se sastoji iskljuéivo iz D-glukoze. Ako se skrob hidrolizuje pod odredenim uslovima, kao proizvod hidrolize astaje maltoza, Tz toga proizlazi da je veliki broj molekula glukoze W3kro- bu vezan medusobno na isti natin, Kao Tu maltozi, tj. (1 — 4) glikozidnom vezom. Na slici 24 prikazana je struktura jednog dela molekala skroba. HoH HOH oH,OH HoH wt on Hl on 4) on Hl on OH Ht OHH OHH OHH So’ roy oO 0" ° HOH HOH HOH HOH Slika 24, ~ Deo molekula skroba Skrob se, u stvari, ne sastoji samo od ovakvih pravolinijskih molekula, veé ga Cine dve vrste polimera, o-amiloza i amilopektin. g-amiloza je dug nerazgranat polimer D-¢1 i Cini 20 eeu fa skroba ul amiloze moz idr4i 250-300 molekula glukozey a u brostora, kao posledica konformacije molekula maltoze, ima spiralni oblik: Aih Ch od. Amilopektin se razlikuje od d-amiloze jedino po tome Sto se na nekim me- stima ut nizu javljaju botne grane. Amilopektin ima raévastu strukturu koja nastaje vezivanjem molekula glukoze za C-6 atom glavnog niza glikozidnom vezom ((] — 6) tipa) slavni niz 47h = Raévanja u amilopektinu javijaju se na svakih 25 jedinica glukoze glavnog >) niza: [ a REDUKCIONI PS NEREDUKCIONI KRAT KRAJEVL cs) / . GRANANTE Tako skrob sadrZi veliki broj hidroksilnih grupa, zbog veligine molekula i spiralnog oblika ovaj se polimer te’ko rastvara u vodi, IzmeSan sa vodom skrob bubri, a u kljuéaloj vodi skrobna zma prskaju i nastaju njegovi koloid- ni rastvori. Rastvorljivost skroba a Hemijske osobine skraba_- Molekuli glukoze su u skrobu vezani o(1 -> 4) vezom. I pored toga, skrob nema redukcione osobine, jer molekul skroba ima veoma mali broj krajnjih, terminainih, jedinica glukoze sa slobodnom aldehidnom grupom. kiseline ienzimi hidofizaju SK#Ob je VaZan sastojak hrane, a varenje skroba se odviju hidrolizom pod ut skrob. cajem enzima, Kod potpune hidrolize skroba varenje je potpuno i kao jedini proizvod nastaje glukoza. Delimignom hidrolizom skroba pod uticajem kiselina ili enzima nastaju : degradacioni proizvodi Koji se nazivaju dekstrin i guje 1a yan nae a kara ic 1 Reaketia skvoba sa jodom SKF0b teaguje sa jodom na poseban natin. dajuct Karakteristitna intenzivra tamnoplavu boju. Ova reakcija nastaje kao posiedica ugradivanja molekula joda u meduprostore molekula skroba. Ukoliko se prostorna struktura skro- ba na bilo koji nagin narusi, na primer delimitnom hidrolizom, jod ne daje karakteristignu plavu boju. Prema tome Koliko je hidrotiza naprectovala, na-— staju ljubiéasti, erveni ili mrko obojeni proizvodi. ili se bojasa jodom uopsie ne javlj L Ktshinaeingmollaty Celulazs je polished najsprosanion iu blfama. irl rss i Tlahoze vera su iSs1— 2: mente Celijshike aidova Tora 8 & Thoeninara veror, v isclinci ood celuloze, C fo. kao i skrob. pe Jean) alikozidaim tezan i uukevs., a 2a reslik ot jo malo celobiozs wlukoze Medusebne pevezane i — 4h gliKozidnc L He ; —~ ( L i LPolimeri glukoze vezani su w shiobu ci) 94), clue BU b> slikncieinom vezom. Struktura jednog dela molekula celuloze i njegova konformaeij su na slici 25. CHLOH ja prikazane «con Ho on tO Ho. Hott chon? Hor chor Slika 25, Struktura i konformacija jednog dela molekula celuloze Veoma velike raalike izmedu osobina skroba i celuloze posledica su jedne jedine razlike ‘glikozidnoj vezi motekula ikove. ako su skrob i celuloza istog hemijskog sastava i sline strukture, njihove osobine se znaino razlikuju zbog razlike u glikozidnim vezama kojima su vezani monomeri glukoze, Ovakay navin vezivanja molekula ghikoze & da molekul celuloze ima oblik lanca u kome se moze naéi | 000-3 000 ostataka glukoze. Vike lanaca celuloze medusobno je poverj énim vezama i gradi strukture koje su u vodi nerastvorne. Vedina kiémenjaka nije u stanju da hidrolizyje pa ni da vari celulozu, jer nema enzime neophodne za ovaj proces. To su specitiéni enzimi koji sti u stanju da hidrolizuju B-glikozidnu vezu izmedu monomera glukoze u celu- lozi. Izuzetak su predivari, kao i neke vrste puzeva koji poseduj ove speci- figne enzime, celulaze. a koje sintetizuju mikroorganizme probavn Glikogen Skrob je rezervni potisaharid biljaka. ok je glikogen rezervni polisuharid Zivotinja.. Glikogen je polistharid koji se takode sastoji iz. glukoze. ali je veo= ma ezgranate straktureGlikogen je glavni rezervai polisaharid Zivotinjski eelija Swuktura glikogena je sligna strukturi amilopektina. Progitajte o metabolizmu ugljenih hidrata, str. 65. sgulaciono| sredstvo u terapiji laboratorijskoj praksi. veoma velike koligine ugljenih hidrata vezanih za proveine, U dovekovom organizmu glikogens ima narotito u éelijama jetre (do. 7%) i u skeletnim misicima, Ako u Zivotinjskom organizmu posioji poweba za glukozom, glikogen se razgraduje, Ova razgradnja se ne odvija na isti nagin kao kod hidrolize skroba. Svi do sada opisani polisaharidi — skrob, celuloza i glikogen, sastoje se samo od jedne vrste monosaharida. Medutim, u prirodi su poznati i polisa- haridi-polimeri iz dve ili vige vrsta monosaharidnih ostataka, Ovakvi polisaharidi esto grade vezivna tkiva, Ovoj grupi polisaharida pripadaju glukozaminoglikani, lincami polimeri sastavijeni iz disaharidnih jedini- ca koje se ponavljaju. To su najée¥ée sulfonovani aminoSeceri i glukuron- ska kisclina, Zajedno sa kolagenom, glukozaminoglikani su vazni sa- stavni delovi vezivnih tkiva, Heparin je glukozaminoglikan koji nije sastojak vezivnog tkiva: coo" cHosoy 4 OH Hq OH fi Ai OHH OHH ° ° ‘0 MH dsoy oH NHSO; heparan Sastoji se iz. sulfonovanih derivata glukuronske kiseline i amino¥edera. Nalazi se u intraéelijskim granulama arterija i plucnog tkiva i znagajan je inhibitor koagulacije. U vezivnim tkivima nalaze se i proteoglikani. Ova se jedinjenja sastoje iz velikog broja glukozaminoglikana vezanih za jedan centralni protein _—— CENTRALNI PROTEIN POLISAHARTDNI = xgovr 50.Glikoproteini i glikolipidi imaju veoma slozenu strukturu. U ovekovom organizmu obavljaju niz veoma vaéni i slozenih funkeija, Oligosaharidni deo slikoproteina ustovljava njegovu rastvorljivost i postojanost, Posebne uloge igraju u procesima prepoznavanja, Pa te a Ra er tty Pored glikopraieina wnadaja sei stikolipid edinjenja ugljenth hidrata ss lipids, Za razliku od proteoglikana, glikoproteini sadrZe manji broj uglienih hidrata Kovalenino vezani za proteine. Ugljenohidratni delovi verani sa proteine mogu biti raznovrsne strukture, Tako su za proteine vezani i mor nosahatidi i kraci ili dui lanci oligosaharida, koji mogu biti pravolinijski ili razgranati: RAZGRANATI OLIGOSAHARID MONOSAHARID PRAVOLINUSK OLIGOSAHARID U oligosaharidnim lancima glikoproteina se ne mogu naéi svi monosa- haridi, veé ih ini manji broj odredenih Seéera. To su heksoze, manoza i galaktoza, heksozamini, N-acetilglukozamin i N-acetilgalaktozamin, sija- linska kiselina i L-dezoksigalaktoza, fukoza, Oligosaharidni lanci su ve-_ | zani za odredene aminokiseline proteina, i to 2a asparagin (N-glikozilo- vanje), serin ili treonin (O-glikozilovanje). Primer jednog razeranatog oligosaharidnog lanca vezanog za asparagin prikazan je na slici 26. SK sletnsia Hissin Man-maneza Gal-galsitoza NA- Navel gutezamin Bit asparagin | Slika 26, ~ Oligosahaidni lanae jednog N-g ikozilovanog giikopro\ i Vecina proteina u Zovekovom orga su i enzimi, hormoni, faktori koagu mnogi transportni proteini nut su glikoproteini. Glikoprateini | je. reeeptori jobulini i | imun LoViacom pogtavlju upoznali ste osnovne osobine i funhedje ugljenih hidrata, Cdgovorite na sledeéa caja. 1. Koji su monosaharidi najobiiniji a) u krvi Zoveka, b) u medu? 2. Koji su glavni rezervni ugljeni hidrati a) u bljkama, b) u organizmu Zoveka? 3. Napisi struktume formule nekoliko a) aldoheksoza, b) ketopentoza, ¢) aminosecera Sta sw.) glukoza, b) glikozidi, ¢) glukuronidi? Napisi formulu 2-dezoksiriboze, U sastay kojih biomakromolekula ule havid? Napisisvih pet moguéih oblika manoze Koji se nalaze w ravnote2i u vodenom rastvoru? Napisi c- i B-piranozne oblike: a) galaktoze, b) D-glukoze, ¢) D-manoze. ‘Napisi linearnu strukturu ovog monosaharida: ovaj monosit Koji je to monosaharid? 9. Napi8i strukture a) etil-B-glikozida, metil-ct-galaktozida, 10, Napi8i formulu fenilglukuronida. Sa kojim joS jedinjenjima glukuronska kiselina moze agraditi glukuronide? 11. Na koji se nagin moze dokazati prisustvo glukoze u mokraéi? 12, Koji se ugljenihidrati mogu naci u mokraci pod normalnim uslovims, prilikom odredene ishrane ilu toku botesti? 13, Napi formule esta glukoze sa fosfornom Kiselinom znagajnih za metabolizam, je to galuktorem Zasto ishrana be7.galakioze poboljSava Kukvu ulogu ima vitamin C u Govekovom organiza? Zoog tega vitamin C mode da deluje kao antioksié Koj se jedinjenja slitna monosahstidima takode nalaze w prirodi? 19, Nupisi jednaSine hidrolize: a) saharoze, b) celobioze. c) maltoze, d) laktoze. 20. Da li saharoza i skrob imaju redukcione osobine i zasto? a Sta galaktozurija? Je Kod aboletih oc galaktozemije? jon sredstvo? Po Gem se sahavoza razlikuje od maltoze, 2 po femnu maltoza od celobivze? Koji polisuharidihidrolizom daju samo D-glukoze? 24, Koja je glavna raziika izmedu amileze i celulers 25, Po éemu su amiloza i amilopektin signi, « po Sonu swzligi’? 26, Napisi formulu twehatoze. Dur fi je wo redakeci boarid? Ker i Sta masta rolizom ovr disse 27. Sta dovodi de spiralne konformacije amilozs. « Sta de finearnoy obidka molebuls cele lore’! ati ulaze a sastar gifkoprossMonet ee ee ee ee mwnera vcs zeae mr axxo oe Varenje brane se vist wz ponot rtznih sokova za varenje, pljuvacke, stomaénog, pankressnog i crevnog sok. ieni hidrati su waza ak busine Metabolizam’ ugljenih hidrata Hrana koju Zovek svakodnevno uzima sastoji se iz smeSe biomakromolekula, kao Sto su skrob iz krompira, proteini u mesu i jajima, lipidi u buteru ili u svinjskoj masti, Suvike veliki da bi bili apsorbovani, makromolekuli moraju biti razlozeni u manje molekule organskih jedinjenja. Varenje je niz hemij- skih procesa koji se odvijaju pri ovom razlaganju (v. sliku 27). ica (Por) UPIDT | TRIACIL- eHow cto—cn je i I ‘masne kisoline cticeroy b_okereaeen ne ere tenko 4 Gorm) /UGLIENTY, ( HIDRAT: \sxnos_/ Slika 27. ~ Varon's biomakromolekuba una za Varenje, digestivnom traktu ina makromolekuli podleze wticaju _ predstavijaju vodene rastvore en Varenje hrane se obavija u si Prolaskom hrane kroz ovaj sistem sokova za varenje, kojiObnovite o ugljenim hidratima, ste. 32, zima. Po zaviSetku varenja neki nepromenjeni sastojei hrane ili degradacioni proizvodi odstranjuju se organima za izluéivanje. enih hidrata a Varenje ugl U hrani se nalaze ugljeni hidrati preteZno biljnog porekla (skrob, celuloza ili disaharidi), ali iako u manjim koliginama, hrana sadrii i ugljene hidrate Zi- votinjskog porekla (glikogen). Vise data u brani Gini sigob_Pored toga, hrana moZe sadrZavati i monosaharide (glukozu i ruk-— fozu). Varenje skroba potinje io ima_pod uticajem enzima o.-amilaze iz pliu- vatke, enima koji specifiéno hidrolizuje a(1 —> 4) glikozidne veze polisa- hha io razgradeni, molekalrs ese eEradaju uz tankom crevu pod uticajem_amilaze iz pankreasa (¥. sliku 28). ct AMILAZA, uPLJUVAGK! PAMAKREASNA c~ AMILAZA Slika 28. - nzimi koji uéestvuru u varenju ugijenih hideaca Odredivanje aktivnostt ceamilsze w kevi i arin je od diiaenostickog aca Kako o-amilaza iz pliuvaéke i pankreasnog soka razgraduie samo ut] — 4) slikozidne veze. ona moze potpuno ds bidrolizuje samo jednu kompe nentu skroba, amilozu. Druga Komponenta, razgranate strukture. amthe- pektin i njemu struktumo sligan glikogen ne mogu s€ s potpuuost graditi ovim enzimima, Razgradnja se odviia samo do mesta granania, ti 4 | ~> 6) glikozidnif veza koje ne mogu da se hidvolizuju. Tako nastun proiavodi delimiéno razgradenos 8 rent kao dekst ci 46) glikozidne veze hidirolizuju posedni enzimi. ru > 6 daze. (¥. sliku 29) on iSlika 29. Hidroliza skroba pod uticajem a-amilaze Postoje sedam specifignih disaharidaca: pet glikozidaza i dve galaktozidaze, Varenjem glikoproteina rastaje mano, 3 ukleinskit kiselina pentoze. Pentoze se ne metabolizaju vee se nepromeniene ilucuju Kao krajnji proizvodi hidrolize skroba i glikogena nastaju maltoza i glukoza Malioza i drugi disaharidi iz hrane razgraduju se w crevima pod uticajem en. ima disaharidaza do monosabarida. Za svaki disatianid postoje specitigne disaharidaze (v. sliku 30). PLIUVAENE| ZLEZDE (AMILAZA\ (GALAKTOZA) (FRUKTOZA INTESTINALNL TRAKT wn CELUE, : KRW Slik 30, ~ Varenje oglienih hidrats Vareniem brane oslobada se vise vrsta monosaharids, a mogu se_u crevnom crakuapsorbovati samo u oblika monomers ki Wt -sir glukoza, galaktoza j fruktoza, Glukoza je najvaznijt monosaharid koji se dobija vareniem. 55Primer jo$ jednog poremecaja metabolizmu ugljenit hidrata 2bog urodenog nedostatka enzims, anom se unos saharid celuloza, koju Govek, jer ne poseduie odeo- varaiuce enzime, ne moze da vari, Celuloza protazi kroz organe za varenje ngpromeniena Poznati su nasiedni defekti u aktivnostima disaharidaza: maltaze, saha ridaze i laktaze. Ovi defekti dovode do poremedaja u varenju odgovara- jucih disaharida. ae Hon GH,0H ee won ef vom {' re ict ae ett vee De Osobe sa urodenim defektom laktaze ne mogu variti mleko ili mleéne proizvode, posto laktaza katalizuje hidrolizu mleénog Secera laktoze do galaktoze i glukoze. U serumu obolelih dokazuje se prisustvo laktoze, koje nema kod zdravih osoba. Pored toga, biopsijom intestinalne mukoze dokazuje se nedostatak enzima laktaze u njoj Glukozs siuai za sinsczat ikoprotema, nghleinssih Kiselina, glikolipida. heparina Fal Osim u eelije jetre, nervnog ai eritrocita, w dr Iuka lai samo we site clive pomod insulin. Glukoza apsorbovana u crevnom epitelu prenosi se ktvlju do éelija. Posebno je znatajno prenoSenje glukoze u éelije jetre. lako je glukoza dovoljno mali molekul da moZe difundovati u celije. brzina njenog ulaska bi bila mala u mnogim tkivima da ga ne ubrzava, znaéajan za metabolizam glukoze. hor ‘mon insulin [ vecini éeliia glukoza se razgraduje pasebnim procesom do pirosrozdane Riseline Facetil-CoA (likoliza), wz oslobadanje male Koligine enersije. Ace tieCoA stupa t ciklus reakcija kojima se obezbeduie za celiju veca kolitia omeraie Wik trikarbonskih hisclinas, Ukolike w celifi postoji visu glokoze Tg Ako se pojavi nedostatak glukoze, eva se moze dobiti hidrolizom slik: (ghikogenolizay if sintezom iz drugin fedinjenja (glukonengenezay, Svi pomenuti procesi koji Gine metabolizam glukoze PreCsTMTjent ste na siici 3i, a najvaaniji od njih bide detaljnije opisan: oe teat rSlika 31. — Procesi koji se ody Glikoli: (GRANA)PoLtsAARIDI (SKROB, GLIKOGEN) ~~ DISAHARIDI(SAHAROZA, LAKToZ» MALTOZA) LAKTAZA, MALTAZA, SAHARAZA ait w metabolizme glukoze Za I loz obezbeduje odigravaju reakei skoj reakclji vec postepeno nizom reac enzima, Celokupan proces koji vodi do +r inade biti pode Wa del Medutim, glavni uéesnik W metwbolitickim reakeijama, kojima se ako kao krainji proizvod varenja aglienih hidrate iz hrane u erevnom traktu ; 7 eee arena Uetienih hidrua iz hrane w erevnom trakiy jonosaharida. apyorbuju se samo ghukoza, galakloza Ur 2: organizam neophodna encrziia, jeste glukoze. # celijama metabolizuie ps vie natina procesima y kei je oksidaciie, Ova se ok sidaciia ne odigrwa u jedngl her 2 Kojima ugesivuie veliki bio! Akt glukoze i oslobadanjar ener eileerobno, at za ku 3. istxont NEtApOLz FMOLA ‘Soatrae urkon ATP-2 2MOUA ATP [oy = 2 8, o Sse? Slika 32, - Anaerobni i acrobni deo katabolizina glukoze Glavni katabolitigki put razgradnje glukoze je glikoliza. To je osnovai put katabolizma glukoze, u kome ovaj monosaharid oksiduje do pirozrozdane kiseline, bez prisustva kiseonika, pod anaerobnim uslovima, Qvaj proces ne sluZi samo za dobijanje energije vec i za pripremu ugljenih hidrata za dalju razgradnju. koja se odvija pod aerobaim uslovima, Glikoliza je najstariji tip metaboliti¢kog pretvaranja, a i najrasprostranjeniji je, jer se odigsava kod svih Zivih bica, Jako se odigrava w cilopluzmi svib ce- lija, posebno je intenzivna u celijama jetre i mist ikoliza: od urchog —_Glikoliza je i jedan od najbolje prougenih metaboligkib puteva. To je proces Seder. shulak iIysis- koji se sastoji iz niza od oko deset hemijskih reakeija koje se odvijaju wat- rane stopno i postupno. uz uéekée mnogih enzima. Kao krajnji proizvod nastaju. pored pirogroZdane kiseline. i redukovani piridinski nukleotidi (NADH) i aslabodena energija t obliku ATP-a Na slici 33 prikazane su krajnje pojednostavtjene najvazniie reakeije gliko- Naziv lykos Fast Vidi o ovim jedinjenjima w tevdnom del, st L014. lize ikem se has ster m Deh ae Fad atin i EET slik 33. ~ Ki our proces vtibulize Ss PL omAktiviranje glokoze fostorilacijom Glukoza 6-fosfat je ‘enainsesishesttics® vise metahoith ih puteva prolehubs rolekisla al Zbog posebnox znacaja ovog metabolizkog puta koji je prikazan na sl, 33 sletaljnije ce biti opisane pojedine anatajne reakeije, sa naglasenom ulo- m kljuénih enzima glikolize, Poéetak glikolize Supstrat za glikolizu je glukoza. Ovaj monosaharid dospeva u éelije ap- sorpeijom iz crevnog trakta pri varenju ugijenih hictata i2 hrane oslobada iz svojih ,depoa", iz molekula glikogena u jetri, Tetapa glikolize Znak za potetak glikolize je pretvaranje glukoze u glukozu 6-fosfat, To Je cuzimska reakcija koja se odvija uz udeSce ATP-a i enzima hekso. kinaze: cHoH are ape HB) eer waar a Ovaj potetak je znatajan jer se njime .aktivira* molekul glukoze kako bi bio u stanju de pristupi procesu glikolize. Aktiviranje molekula glukoza 6-fosfata se nastavijs daljim fosforilovanjem. Pre ovog fosforilovanja igomerizacijom nastaje fruktoza 6-fosfat. a ovaj uvodenjem jos jednos fisfuinog ostatka prelazi u fruktoza 1.6-difostat: fosfotrace. ety nedostatna APPeay i fruitoza pete fyfole. PPE NADH. ikolize ockune crergije destabilizaven moiekul fruktase se rasaze nit dela, organska jedinjenja st po ici C-awma ~ gliceraldehid 3 fat ( dihidroksiaceton-fosiat 4 sycH,OPO, A-OH FroPos OH choo; fi : . oH Ke enor aE ‘i nee © 8 Irutoza icraldehié acre 1.S-esfat Hoslat accton fost Ovu reakeiju katalizuje enzim aldolaza. Za katabolizam glukoze znaéajna je moguénost pretvaranja dihidroksi acetonfosfata u gliceraldehid 3-fosfat, pod katalitiékim uticajem trioza fosfat izomeraze: OH i H ° an Not I — | ¢=0 H—C—oH | po? Vea cH,oP0f cH,or0; iidroksiaceton-fostat gicaraldehid 3.fostat Il etapa glikolize Oksidacijom gliceraldehid 3-fosfata pod uticajem gliceraldehid 3-fostat dehidrogenaze iu prisustvu neorganskog fosfora nastaje 1,3-difosto- glicerat: i ai porte P, NAOT NADH CH,OFO,H, ovaj se eakeif stage | dv ATE. poe oe KP tage slukeze ee 2 e 00-7044, “eH slceraldehis 1.3.dlostogicerat ATP inhibira piruvat an Kingz, a ADP je aktivies ise kor U molekulu ovog jedinjenja veliki deo energije oksidacije nal kutalizuje zerviran” w novoj Tosfuinoj vezi. Enzim fosfo-glicerat kin odvaja i prenosi ovu fostatnu grupu bogate energijom na ADP. pri eeu | nastaju ATP i 3-fosfoglicerat: | cH.OPO.H, { HOH i [ | COO-PO.H. I 7 i 1 d:dfestogicorat Hiesiegizora: c . } \ | < Ovo je prva od dve reakeije u provesu gitkolize u Kojima nastaje ATP. 11 S-fosfoulicerata sivarajuse, preko meduproizvoua. enolni fosfati, sa tos- Tamom grupom Koja je bogat enetgijom. Delovanjem eazima piruvat ki- 60)jot be bi Li we. 7 U ovo) reakeijt nastaja jos va ATP.1 po molekula kone. Detaljan prikaz ukupnity procesa koji se odvijaju pri glikolizi dat je na slicd 34 Kijuéni enzimi glikotize ija je aktivaost regulisana su heksokinaza, fosfofruktokinaz: piruvat Kinaza, Breina odvijanja glikolize ontrolige se regulacijom aktivnosti ovih enzime, Vecina reakeija u proces ulikolize je reversibilna, Tei st ireversibilne. Encimi heksokinaza, Fosfniektokinazat pice naze katalizuje se prenos ove grupe na ADP i stvara se ATP j idana kiselina: {osfoenol pirogrozdana -pituvat Kiselina ane Pe Loy ovis oe 7 ors ont pre acco LO lo © nfo) pri ne a Qressomue Q revromaowees @ eon omnmn Lecce He Slika 34. ~ Glikoliza pirogro- ® olPoznate su 1 njene. © bolesti u kojima su aktivnosti glikolititkih enzima prome- {iSiéna distrofija je progresivna bolest miSiéa sa znatnim poremedajem 7 u aktivnosti nekih glikoliti¢kih enzima. Smanjene aktivnosti ovih enzima ", u migiima dovode do smanjenog intenziteta procesa glikolize. Medutim, aktivnosti ovih enzima su u serumu poveéane. Najznatajnije promene u aktivnosti dokazane su za 6-fosfofrukto-l- Lkinazu i aldolazu, glikolitikih enzima: 4 ADP ATP. * @ro-stk.o_givow Ooch 9 go) wy KO vi Anatiza stivnost tesfotaktokiaza y = {Ndr u luz mote se ba be Korii va jagnoas east sone ae an , fudtosa 6-lfosa atlas ,C—OH . Aividroksiacetontostat shearalcenid Hosta Aldolaza relativno lako prolazi kroz celijsku membranu, pa je porecunje aktivnosti ovog enzima u plazmi i najvece. Poremecaj « metabolizma Galaktoza i fruktoza nastale hidrofizom Jisaharida iz hrane, ukljucuu se na galaktoze ved je opisan na poseban naéin u proces glikolize (y. sliku 341, Usted naslednog nedostatka oe samo jednog od enzima u ovom procest. varenje ovih monosabarids: nite mogucs 7 | mu fruktoze u ssui ie Poremedaj u mecibol metabolizmu mor ata oseU normalnim uslovima katabolizam fruktoze poéinje pretvaranjem fruktoze {q u fruktoza |-fosfat, a razlaganjem ovog intermedijata nastaju dihidroksi- accton-fosfa i gliceraldehid 3-fosfat (jednatina reakcije na str. 66) Ovu poslednju reakciju katalizuje enzim fruktoza 1-fosfat aldolaza, Povecana aks Urodeni defekt ovog enzima onemoguéava varenije ili metabolizam fruk- fattos woiengon | toze, pai Konzumiranje stharoze. | Fruktozuriju moze biti Ovaj nasledni poremeéaj dokazuje se poveéanim koncentracijam fruk- id alimentarna toza I-fosfata u tkivima, posebno u jetri, 1 povecanim koncentracijama fruktoze u serumu i urinu, ] Powedana ekskrecija | 4 Celokupni bilans glikolize ee Celokupne promene koje se odvijaju tokom glikolize, od glukoze do stvara- nja piruvata, mogu da budu predstavljene jednatinom: CeHi20g + 2ADP + 2P; + 2NAD* = 2CHyCOCOO- + 2H* + 2ATP + I] + 2NADH. Kako se iz prikazane jednagine mofe videti, oksidacijom jednog mola glu- koze dobijaju se dva mola ATP-a, Na taj nagin se moze zakljutiti da se pro- cesom glikolize oslobada samo mali deo energije koju sadrZi molekul glu- koze u poredenju sa energijom koja se dobija acrobnim katabolizmom ig (36 ATP/molu glukoze). I pored toga. anaerobni glikolitigki katabolizam je znagajan jer se proizvodi nesto ATP-a i pod uslovima kada postoji nedosta- tak kiseonika, i Glikolizom nastaju i dva mola redukovanih piridinski nukleotida (NADH), Ukoliko se njen proces odvija bez prisustva kiseonika, glikoliza ima svoj anaerobni zavrSetak. Uz uéestvovanje enzima laktat dehidrogenaze, LDH, i Koenzima NADH, pirogroZdana kiselina se redukuje u mlegnu kiselinu: ae me Nee i ate “ f a ntnon | i Sore [i wb SD Gy l= Kiselina kiselina , NADH upotebljen u ovoj reakeiji nasiaje w toku glikolize: Le sei } ag ehieian i soni hholice, ADP = \\ iL - = S Gini ae aT 5 6Pod normalnim ustovima mleéna kiselina se gradi u minimalnim koliginama, | 2 Medutim, u sluéajevima duzeg nedostatka kiseonika dolazi do naicpljenjs laktata u telesnim teénostima i tkivima. 7 i te & vy Pojava nakupljanja taktata w tkivima je laktatna acidoza ili acidoza ) / . ¥ miegne Kiseline, Ova se acidoza moze javiti u nedostatku NAD* 4, Pod! normalnim ustovima titer den. HO. 20 a Koncencia a saat Ne a krvi je 4-1,3 mmol, joe 7 Kodi wa mote i se povecati do 2.8, pirogrozdana kiselina Laktatna acidoza se javija kod poremeéaja u cirkulaciji, trovanja ugljen- -dioksidom, kod anemija, plucne embolije, anoksije éelija ili konzumira- nja alkohola. Pri pH veednostima telesnih tkiva mleéna kiselina disosuje, Za ovu reakelju potrebao je wise vitamina, Zbog detivita tiamina dolizi do akumulseije povesanih Koligina pirate if Laktats w felesnimy teénnstians L pa dolazi do pojave metaboliéke acidoze. a | L AlkohoIna fermentacija L Kod mnogih mikroorganizama koji Zive pod anaerobnim uslovima proces glikolize moze biti neSto izmenjen. Tako éelije kvasca redukuju piruvat pod uticajem enzima alkohol dehidrogenaze, uz izdvajanje uglien-dioksida i stvaranje etanola: CO, \ ecgridenn AGH) sonal i & selina : L Ovaj proces éini osnovu alkoholnih fermentacija. Aerobni produzetak glikolize Z. anaerobne organizame glikoliza je jedini izvor energije. sluk je ob aj pro ces za aerobne organize prv} stadijum pretvaranja ugljenih hidrats, Kats l botizam elukoze kod aerobnih organizama pocinje glikolizom. x nastali pir vat se chulje razgraduje w prisustvu enzisna piruyat dehidrogenaze i NAD 6: Lst Mogi hiohemijski procesi dovode Uo stvar amnoga jedi Sintotizuje iz ov reakcijom oksidstivne dekarboksilacije do acetil CoA, odnosno avet at vezanog za koenzim A: cH, CH L Ee bso re t social CoA, CO. NAD NADH Koenzim A je organski molekul sloZene grade; NH, or i beet tee ap net HCH, oo pa je uobitajen skraéeni oblik prikazivanja ovog jedinjenja, kao i za njega vezanih ostataka masnih kiselina: ° i CH,-C-s con Acatil-Co (skraceni oblik prikazivanja) Acetil-CoA je jedan od najznatajnijih meduproizvoda u metabolizmu. To je glavni meduproizvod ne samo u reakeijama katabolizma uglienih hidrata ve i drugih biomakromolekula, te je zajednitki meduproizvod u metabolizm uopste i glavni supstrat uw procesu rizgradnje Koji se odvija pod aerobnin usiovima~ ciklusu trikarbonskih kiselina (. sliku 35), Pentozo-fosfatni ciklus ili heksozo-mono- fosfatni put \ Pentozo-fosfatni ciklus je drugi, sporedni naéin katabolizme glukoze Ovaj metabolig&i put ne sluZi kao i2vor energ za simtezu razlicitih proizvoda vaznih za Zivot. To st. pre svega, piridinski nukleotidi (NADPH i pentoze. f | Metabolizam glikogena Ako u celiji ima dovoljno glukoze Ua se podmire sve potrebe u enervii i izvrse sve sinteze koje koriste glukozu Kap supstratvi8ak se deponuje sinte- zom glikogena, Glikogen je unutarcelijssi rezervni polisaharid Koji brz0 i 6Sa i ae ae = | 2NADH + Ht. i \ 4 ; A 4 oe | GR) | Ged * £ 2FADH, | e a i 4 (NADH +H) - L & SHO Hes Slika 35. - Acrobni i anaercbni metabolizam glukoze s reversibilno vezuje ili otpuSta glukozu. Proces kojim se iz glukoze sintetizw- | - je glikogen je glikogeneza, Glikogeneza je narogito intenzivna u celijama / jetre i miSica. Kada se ukaze potreba za glukozom, kao, na primer, u hiposlikemiji, iz | Jetra sad misici $70 ~250, 7-108 ik ra -aitkagena se procesom glikogeiiolize dobija glukoza. x Postoje veoma precizni, hormonima regulisani, mebanizmi koji 1. Kontroli razlaganja ili sinteze glikogena. Tako. na primer, gliki | stimuliu adrenalin i glukagon, a glikogenezu insulin. 6 | (- : S TeSki poremecaji karakteristi¢ni su za nasledne glikogen-depo bolesti g To je grupa poremeéaja Koja nastaje zbos promena u aktivnosti nekih od |} | 7 enzima koji utestvuju u sintezi. a narecito u razgradnjiglik re Kaye prnaiainy Ome Zesto nastaje .nenormalni” oblici ovog biomakromolekul scauva-aesah vista PagoloSki ili normalni oblici | ili sréanom misucu, te dovode do tes ® nna, Prema vrsti enzimskog defekra ut matabolizm gtikogena je dakar iS vise od deset tipova glikogen-depo bolesis | Glukoneogeneza | | Glukoza se u organizmu gioze sinte:.o. s.r bie drugih sastojake. £0 Sto si neke aminokiseline (giukpgene ams: sivcimes. i% Inklata (koji mastye gh | kolizom) ili glicerola, Ovaj natin sicsee elukoze naziva se glukoneages 5 neva. Spasobnost orguniznn tht smiesvae giakozu iz drugihy jedimenia ic| ! { j | | | znaéajna u sluéajevima kada postoji potreba za ovim monosaharidom a nema ga u rani. dok su depot glikogena istroSeni. Glukoneogeneza je znaéajna i Kaca ne postoji mogucnest, kao posledica nekih, poremedaja, da se glukoza ix kevi u Celijama koristi (Kao Sto je sluéaj kod dijabetiéara). iklus trikarbonskih kiselina Katabolizmom glukoze_w su glikolize_sintetizuie se_piroero%dana Kiselina, koja pod acrobnim uslovima ofsidativnom dekarboksilacijom daje ‘Acetil-CoA je veza iamedu ~ acelT=COA” Acctil-CoA nastaje katabolizmom ne samo uglienih hidrata vee glikolize i ciklusa ipida i proteina. To je zajednicki kijutni meduproizvod katabolizma ovih ivikarbonskib kiselina, biomolekula. Dalja_razgradnja ovos zajednitkog intermedijata odvija se oksidacijam tokom veceg broja hemijskih reakcija do ugljen-dioksida, KAD se ovaj niz reakcija odvija ciklitno i sastoji se iz vie organskih kiselina kao meduproizvoda, poznat je pod nazivom ciklus trikarbonskih kiselina ili ciklus limunske kiseline. Seer eer eae reo Oksalsingeina kisetina je Cikius trikarbonskih kiselina je glavni put katabolizma acetil-CoA. Da bi se poceinisupsiratikrajdji * —UKUjueio u Ova ciklUS, aceTIT-CoA se vezufe sa jednim od élanova ciklusa, or- proizvod ciklusa ganskom kiselinom sa éetiri C-atoma — oksalsiréetnom kiselinom. Kao re- zultat ove kondenzacije nastaje limunska kiselina, organska kiselina sa Sest C-atoma u molekulu (otuda i ime ciklusa). Limnnska kiselina u cikiusu pod- lode nizu reakcija ~ izomerizacije, oksidativne dekarboksilacije, ok dchidrogenacije i hidratacije: Pere 7 GH1~COORS OKSIDATIVYA (Ove je jo jan nz eka (Ey on.) DEKARBOKsILACHA ti metabolizmu koji se oxvija Ne eikliene, Ciklus wrikarboashih kiselin nicer ge premier sic” «1.1 Krebsov ciklus, eee ~ i Tako se limunska kiselina izomerizacijom prewara izolimunsku, cijs se sekundarna alkoholna grupa lako oksidyje u keto-grupu. Ovako aastali | proizvod yubiugljen-dioksid 1 nastaje ceketoghutarna kiselina. 67su oA je pol proigvod 2a sintezu hema (vidi 0 hemoglobinu, str, 139), Arsenit inhibira sinteza sukcinata u ciklusu, Usljen-dioksia je sporedan proizvod disanja Niacin, pantotenska kiselina i riboflavin su aeophodni za proizvodnju ATP-a, jer su neophodni za sintezu NAD*, FAD i CoA, O's seu ciklust bez wees isco (Ciklus uibarbunshia Riveting se eulsina u ssim erst ao Ste sit, pr. set Oksidativnom dekarboksilacijom o-ketoglutame kiseline nastaje suke nil-Cod, a odyajanjem koenzima A i dehidrogenacijom ovos jedinjenja nastaje fumarna kiselina, Hidratacijom fumame kiseline dobija se jabue éna kiselina, a dehidrogenacijom sekundame alkohoine grupe ove kise~ line gradi se podetni Glan ciklusa, oksalsiréetna kiselina. Svaka opisana reakcija odvija se samo uz uéeSée neophodnih supstrata, specititnih enzima i odgovarajucih koenzima, Sa izuzetkom reakeija ok. sidativne dekarboksilacije, sve su reakcije ciklusa trikarbonskih kiselina reversibilne, Reakeijama dekarboksilacije u giklusu dolazi do izdvajanja dva molekula _palien-dioksidao.u-ceakeijamaldehidsogenacie= io iz c fzdvojeni vodonik se vezui er tore", Koendinne NAD TPAD) Uc He TCE Echo cease heat Ran RT iz- dvajanja vodonika. Pri tome, reakcije u tri, kao ,akceptor" sluzi NAD*, dok 1 Getvrtoj vodonik prihvataju flavoproteini sa prostetitnom grupom FAD. U ciklusu se na taj natin sintetizuju tri molekula NADH i jedan molekul FADH). U ovim redukovanim nukleotidima nalazi se vedina énergije nastale degradacijom acetata, koja se u posebnim procesima koristi za proizvodnju ATP-a Najvaznije reakcije u ciklusu tikarbonskih kiselina prikazane su veoma upro&éeno na slici 36, a detaljno na sl. 37 (KOENZDM A) Slika 36, -: ivainije reakeije w ci&iusn wikardonskih kiveline Celokupna promena u ovome ciklusu moze biti predstavljena jednadi CH.COSCoA +3 200. = SH + CoASH Na taj nagin w ciklusu trikarbonskih kiselina dojazi do prewar -CoA u dva molekula ugijen-dioksida, 52 fedvajaniem esam Hatem. neraeijom keenzima A som) ikius trikarbonskih kiselina se odvija u snairiksu mituhondrift. Niu sedis od reakeija koje ga dine ne doiazi do sinteze ATPea, a niu jedney ed heir skit reakeije wwe kisconik. Zyo ae redukovani nukleotids NADU wert ATP-a,4 S ADH, dopremid Tak ui Fa U nizu reakeija Loye ety jt is ‘ \Rarespiratornt u procese oksit Tomnom Niza OUvijaju seu mitohonsiriiama, Nugleotidli se w resprrates nue, in kiselina 7a pono ueestvae pi 68 , L L or or eo — eekts. wei8cubonskihy Detaljan pregled hemijskih reakeija, u ciklusu trikarbonskih kiselina, en- Arvin atin tesaaj ima Koji ove reakcije katalizuju i drugih faktora koji u njima uéesivaju i verissrespistomin prikazan je na slici 37. Na slici je oznagena i veza ciklusa trikatbonskih | Kiselina sa respiratomim lancem, nizom reakeija kojima se nastavlja kata bolizam. 1 rh @ corarswnreraza 4d zoirRAr- DEHIOROGENAZA {] ‘2- KETOGLUTARAT- DEHIOROGENAZA | Kada ciklus tikarbonskih, tena 4 Kiselina ne bi bio povezan DEHIDROGENAZA | a respiritornim lancer) i ' tekuo anaembno, moray @) FUMARATKINAZA bi se stalno dodavati 1 7 ALA. i NAD*. © CeHoRocenaza i 00" 4 (ro-B0, ; { ‘ . mat 3 Nao coo" citet +8 \ mat Gy ue HOG —coo" ctr Hcon ] i coo" i : © coo" it "0 eee id Cad 1 eke 6 oes, ee , iy He—coo" OHS | ‘ iva He-oH piratornom nizu se coo" I | ' izredukuvanib nukleotida | sumarat meee : haji aastaje iz jednog FAH leocteat rmolekula acetil-Co . o : simtetizuje 12 ATP @ iad NADH i ®\ coo \ rR4O j ee jon, ‘ cH {SN cre cop ON i ' ou, +P, C007 wan NAD* OM: sew La wicrt Cor “RZ oh aK See @ H8Con I 20g, HSCoA la bea | 1 sum Coz } Slika 37. — Ciklus wikardonokil: kiselin i i i Inenzitet reukcija u ciklusu wikurborssi kiscliny zavisi od porebe ra | | ; jkeveaisentay enersiiom, Kentrola se vrSi negativnem povratnom sprevom, alosteri= sf oe ¢nom inhibicijom tri kljuéna enzima u ciMtusu. citrat sintetaze, izocitra: | i ine dehidrogenaze i a-ketoglutarat dehidrogenaze (v, sliku 371. Citrat ij i sintetazut inhibira citrat, izocitrat dehidrogenazu aktiviraju povecane kon , ood centracije ADP i NAD*, a a-ketoglutarat debidrogenazu takode aktivira | ro)Ruclititi intermedijatt mogu slobodno ulzité ii ialaziti iz ciklusa u bilo kom njegovom deli Procesi koji se odvijaju u metabolizmu su slozeni, Tako su ovde ohjanjeni samo glayni dogadaji u metabolizmu ugijenih hhidrata, pokuajte da ‘odgovorite na pitanja, povedanje NAD*, ali i koenzima A, do! njem ATP-a. Intermedijati koji Zine ciklus trikarbonskih kiselina su identitni sa inter medijatima ukljuéenim u druge metabolicke puteve u kojima mogu uge- stvovati. Zato ciklus trikarbonskih kiselina ima vazZnu ulogu u metabo- lizmu. je ovaj enzim inhibiran poveéa- Osim katabolitiéke uloge u metabolizmu, ciklus trikarbonskih kiselina predstavija i ,rezervoar* razligitih meduproizvoda Koji se mogu koristiti za raznovrsne sinteze, Od ovih posebno su znaéajne sinteze masnih i aminokiselina ili hema-prostetiéne grupe hemoglobina. 1, Staje varnjehran i 2to je ono neophodno? 2. Sta se odvija sa biomkromolekulima pi varenju hrane? 3. Koja st tri glarna sastojkahrane? Koji enzin wfestujaw varenje uljenih ata? 4, Koje su poslediceurodenog nedostatka dissharidia? Objuini ma vig primer, 5.U demu se sata proces glikotize? 6. Koje se hemiske rekelje odviajuu proces sikoize i zsto? 7. Napii jednatinu koa predstavjaukupne promene u proces ghikolize 8. Koja redoks-reakelj u proces glikolize avodi do stwaruaja ATP-x? >. Sta se dogada sa piruvatom nastalim u procesu glikotize pod a) aesobnim i b) anaerobs im uslovima? 10. Koji je maksimalan broj ATTP-0 Koji se stvara potpunimm Kstabotizmom jednos mol koze? 11. Sta se dogata ako je enzim fosfofruktokinaza (npr. nasledno) defektan? Da fi su posledice 4 one? + 12, Sta se deSava u zave¥noj ctupi glikolize u éelijama miBiéa ako nema dovoljno kis 13. Na koji nagin utiSe Koncentracijs: ATP-a na pro — onika? alikolize? 14, Sta je alkoholna fermentaci? + 15, Kakav je znaéajeiklusatrikarbonskih kiseliaa u metabotiznna agljendhhdrata? | 16, Koji su znatajni proizvodi oksiacije acetil Coa w ciklusu wikarbonskih kisclina? I 17. Da lise u procesims koji se odvijaju w efktusie qikarbonskih kiselina so8t kiscanik est. hada energie u oblikw ATP. 18. Na kaji se nagin kontrolige intenzitet hemiiskih reakeija u ciklusu trikurbonskih kivelingg? 19. Koonzie enzina koji Katlizue oksidativnu dekarboksiecja piruvata je ii, Rake promene 'u kojim sstojeima kr treba oZehisati kes! defies xo tain? | ckokta u akiis nose eitkofivichily enzinss? i. 20, Kaye su postedice nastedne 21. Peat kaj rasta Taktattia . 1 prvcesi ndvijaja pri git 3. U kojim sludsyevima dolaci do imtenzivne = Wai eilj ah anja heksozomunot en-clepo boesti na koji acim 1Regulaeija metaboligkin procesa bitna je za fo, Najveci deo apsorbovane plukoze slw2i za stvaranje _tvanji deo 2a sin= teze.anjen nyje u oblik Glukozucija je telutivanje ghukoze mokracom, Kuncentracija ylukoze u kev je stalna i iznosi 3.3156,06 mmol/ Regulacija homeostaze glukoze OdZavanje homeostaze glukoze je od vitainog zna€aja za Sitav organizam, Ovo je narodito vaino za rad nekih organa koji uglavnom koriste glukozu za svoj metabolizam i energetske potrebe (kao Sto su, na primer, mozak, bubrezi ili eritrociti). Zato u ovoj regulaciji usestvuju mnogi procesi i brojni faktori. Covek unosi u organizam hranljive materije koje sadrZe ugljene hidrate, ime obezbeduje potrebne Koligine glukoze za vreme od 4-8 Easova, Za (0 vreme glukoza se razgraduje, time se za éeliju obezbeduje neophodna ener- gija (npr., glikolizom), ili se koristi za sinteze. Ako postoji viSak glukoze, deponuje” se sintezom glikogena (glikogeneza) ili lipida (lipogeneza). Posle 8 fasova koncentracija glukoze smanjuje se na vrednost od pre obro- ka. Ako Koligine ugljenih hidrata unetih hranom nisu dovoljne, koriste se endogeni izvori, tz. ,rezerva* glukoze, ili se ova sintetizuje iz drugih biomo- Iekula, Hidrolizom ,rezervaog* polisaharida glikogena (glikogenoliza) oslobada se glukoza i obezbeduje potrebe organizma za narednih 12-24 &a- sova, a posle ovog vremena glukoze se sintetizuje iz. drugih sastojaka (glu- Koneogeneza) (v. sliku 38 i 39) Luka, mmol | BUBREAN RAG => cuinozuea F———> GLIKOGENEZA UETRA MISC SS cimouza fF spsonpcta tz Rast GuIKOGENOLIZA GLUKONBOGENEZA HIPOGUIKENIIA “fezit proteina, a u adipoznom tkivu sintezu lipida (v. sliku 45). Ne a 4 Jedna od vat uloga | insulna je olakiavanje nial & transporta glakeze u éelija, it INSULIN 4 ig glukoza se katabolizuje a vigak deponuje u glikogen ili adipozno tkivo, U éclijama jetre i misiéa | nate. se wisuuas } Le Slika 45, - Metabolitki putevi na koje utige insulin l] U stvari, insulin stimulie sve one procese.u kojima utestvuje glukoza a to- kom kojifi ona nestaje iz. krvi, Zato je poveéan katabolizam elukoze, pove- | | Zano je njeno deponovanje, ali je inhibirana sinteza ovog monosaharida wast Bate lunes ofS =a oLIKUEAS ri 7 4 b7 orn. «0 ped \ - (LY um isle av | : iS TAT Slika 46, — Uticaj insulina na Slika 47. — Uticaj insulina na metabolizam u hiperglikemiji metabolizam u hipoglikemiji cweRe ei eee ee Pee \ a Dejstvo na metabolizam hormona antagor insulinu, Hormoni antagonist insulina su dijabetogeni hormoni. Metabolitke efekte uw éelijama ciljnih tkiva insulin ostvaruje aktiviranjem Jjednih i inhibicijom drugih enzima, suprotnog metaboligkog odgovora, Na taj nagin se pri povecanoj koncentraciji glukoze i insulina odvijaju jedni ¢v sliku 46) a u sluéaju hipoglikemije i smanjene koligine insulina suprotni pto- cesi (v. sliku 47), Ukupno, svi se ovi procesi odvijaju prema potrebi, a radi odréavanja homeostaze glukoze. Najvaénijihormoni antagonisti insulinu su glukagon, hormon rasta, glukokortikoidi i kateholamini, Ovi hormoni deluju na metabolitke pro- cese suprotao insulinu, pa dovode do porasta koncentracije glukoze. Hormo- ni antagonisti stimuliSu procese razgradnje glikogena i procese glukoneoge- neze, a inhibiraju glikolizu, posebno u jetri i miSicima, U mi8iéima ovi bor- moni stimuligu razgradnju proteina (proteolizu), a u adipoznom tkivu lipo- ligu i sintezu ketonskih tela (ketogenezu). Aktivnost ovih hormona je pose- bno izra%ena u nedostatku insulina, Glukagon je fiziolo’ki _suparnik™ insulinu, Najvazniji hormon antagonist insulinu je glukagon. To je polipeptid koji usvom molekulu sadrZi 29 aminokiselinskih ostataka (V. sliku 48). Glukagon sintetizuju o-éelije pankreasa iz kojih dolazi do sekrecije w slugaju smanjene koncentracije glukoze u krvi. Pored ve¢ opisanih utica- ja na metaboli¢ke puteve, zajedniéke za sve hormone antagoniste insuli- nu. glukagon utige i na sekreciju insulina u pankreasu nezavisno od giuko- ze. Ovo je jedinstven primer kontrole rada jedne veste (B- STIMULACHA GLUKAGONON ==> | erouza Slika 49. ~ Delovanje insulina i glukagona Mesto delovanja hormona antagonista insulinu i njihova medusobna koor- dinacija dati su na slici SO, AoE CITKeRD) eaten mE Mee TD oa! ‘i eae Slika 50, ~Glavna mesta delovanja hormone antagonista insulin Diabetes ellitus oo rekcija Secerna bolest (diabetes mellitus ili skraceno diabetes) Secerna bolest je davno poznat i u novije vreme sve vise rasprostranjen poremecaj zdravlja, posebno u ekonomski prosperitetnam delu sveta. To Je najée8ci poremecaj u metabolizmu ugljenih hidrata sa karakteristi¢nim povecanim koncentracijama glukoze u krvi, Tagan razlog nastanka Secor- ne bolesti jo uvek je nepoznat, Postoji vise razloga za pretpostavku da w etiopatogenezi Secerne bolesti udestvuje vise Ginilaca. U svakom sluéaju 78d Za pojavu Seéeme bolesti postoji nasledna sklonost Antitela se mogu javiti i pri uzimanju preparata insulins, Stalno prisuene preterane koligine ugljenih hidrata dovode do. jixerpljivanje! insulinskih receptora, Akutni metaboligki Poremecaji kod nekontrolisanog dijabetesa odlugujuci faktor za pojavu Sedeme bolesti je apsolutni ili relativai nedostatak ili nedovoljna aktivnost hormona insulina, potrebnog za kon. trolu homeostaze glukoze. Vise razloga mogu da budu uzrok nedostatka ili stvaranja neaktivnog in- sulina. To su poremecaji u sintezi, ekskreciji i wansporty, ili ubrzani katabo- lizam ovog polipeptida. Rezistentnost tkiva na insulin je takode u nekim slutajevima dokazana a ogleda se u kolitini i osobinama insulinskih re- ceptora, Neaktivnost insulina moze biti i posledica povecane sinteze hor- mona antagonista insulinu. Sinteza antitela na B-Celije pankreasa, molekul insulina ili insulinske receptore ukazuje na moguée imunoloske poremedaje kao osnove za pojavu Seceme bolesti. Neki toksiéni i infektivni agensi mogu dovesti do razlaganja B-Celija pankreasa i do nedostatka insulina. Kod obolelih od Seceme bolesti mogu se razlikovati dve grape bolesnika, Jedna grupa su osobe nesposobne da sintetizuju insulin i kojima je neo. phodna svakodnevna insulinska terapija. To su insulin-zavisni dijabe- tigari (IDDM ili tip-1), obigno osobe mladeg Zivotnog doba (juvenilni dijabetes) Postoje brojni pokusaji zamene svakodnevne insulinske terapije teh: kama koje bi obezbedile ugodnije i taénije kontinuirano doziranje in- sulina. To su pokuSaji inplantacija insulinskih pumpi, tansplantacije pankreasa ili tkiva sa B-Celijama. Inplantacija inkapsuliranih Langer- hansovih ostrvaca je takode jedan od novijih pokuSaja za insulinsku terapiju (1980.god,), Drugoj grupi bolesnika pripadaju osobe, obitno srednjeg ili starijeg doba, koje sintetizuju nedovoljno ili dovoljno ali neaktivnog insulina. To su insulin-nezavisni dijabetiéari (NIIDM ili tip-ID), kod kojih je, obigno, taéan mehanizam razvoja bolesti nepoznat, Kod nekih je dokazan sma- njeni broj insulinskih receptora na ciljnim éelijama, a uoéena je preterana ishrana kao faktor rizika obolevanja od ove bolesti. U ovoj grupi botesni- ka korekcija homeostaze glukoze visi se bez. insulinske terapije (lekovi- ma, ishranom ili fiziékim aktivnostima). Seéerna bolest je hronigna bolest. koja, ako je neleéena, ima tendeneiju pogorSanja zbog metaboligkih i ana- tomskih promena u organizmu. Postoje dva oblika ovih promena: akutni metaboliéki i, u duzem vremenu, hroniéni poremedaji Prvi znaci koji ukazuju na poéetak Secere bolesti su gubitak u teZini, migicna slabost, Zed i povecana-ekskrecija mokrage. Analizom biohemij- skih parametara prvo se dokazuju povecane koncentracije glukoze u krvi i povecane ekskrecije mokracom. Povedane koncentracije glukoze u telesnim teénostima dovode do pove- cane osmolarnosti, Zedi i vedeg unosa teénosti. Ovaj unos ima za posle- dicu poveéanu ekskreciju mokrace (2-3 1), dehidrataciju i gubitak elektro- Tita obolelog 01 Primer biohemijskih pokazatelja b jukoza u krvi 7,5 mmol/l (norm: glukozutija poliurija osmolarnost 385 mosm/L (normalno 285~295) 1| dehidratacija koncentracije Na* 136 mmol/l (normatno 138-150) K* 5,8 mmol/l (normalno 3,9-5,6) proteoliza lipoliza Dijabetitka ketoacidoza vost eéyau VU Redostatku insulina (kod neredovne ili neodgovarajuce terapije ili po- metabolize ipa ko j_ Vecanih potreba) nastaju i poremecaji u metabolizmu lipida. Zbog nemo- Gijabotigare gucnosti ulaza glukoze u éelije adipoznog tkiva inhibirana je sinteza tria cilglicerola, pa dolazi do oslobadanja velikih Kolitina masnih kiselina (v. Vidi - lipid, st. 220. sliku 51), (WASNE KISELIND EX cuctron t= CNEL L i i om ; 4 = (GERI) Sabwrarno ke SUNUTAR CELUI - euikoLzs = Slika 51. — Oslobadanje masnih kiselina iz adipoznog tkiva Keroza je pojava Povedani katabolizam masnih kiselina dovodi do povecane proizvodnie povecanih koncentra acetil-CoA, a sve ove koligine se ne mogu metabolizovati na uobigajeni Ketonskih tela; ketonemija nadin u ciklusu trikarbonskih kiselina. Zato se odredenim nizom reakcija eae iz acetil-CoA sintetizuju ketonska tela «v. slik 52). To je grupa jedi- njenja koju Gine acetsiréetna i B-hidroksibuterna kiselina i aceton. Avidoza ku dijabetiéarn —- Nakupljanje ketonskih tela kod dijabeti moze bit fun. poremecaje. Pored toga sto, osim hemokoncentracije, poliurije, dehidr: co — ra moze izazvati veoma teske jukoze. ova jedinjenja dovode do acije i gubitka elektrolita, povecane Obnovite » puierima, st. 7 Koncentracije ovih kiselina dovode i do pada pH-vrednosti u krvi | drugim teénostima i do pojave acidoze (ketoacidoza) Ketonska tela nastaju iz acetil-Coa, U seakeiji iz dva molekula acetil-| CoA nastaje acetoacetil-CoA: 2CH,COSCoA > CH,COCH,COSCoas + CASH, Nesto od ovog proizvoda se hidroliznje i nastaje acetoacetan.| Ova se-Kiselina neutralise bikarbonatnim puferom, ali u slucajevima velike proizvodnje do! Hw krvi i do acidoze U nedosts ‘mozatk moze metabplizovat ket tela Se — i do snizen) — 80cok Es ms om r HS-CoA i; ° ° i ea, i u praees a Beret Hyo7 \s-coa He SoH Xs.con scetl-CoA Samana Hp scetoace-c i u aS he Bee HSLcoA ‘Aceton se delimigno ° $ He cH, oo izdige plucima, q i Nf A co TS eS ne “oi “OT g Ho” cr, Ys.con i oiea scdoacstat coo a ‘SCoA ‘P-oksi-B-metit ‘kta. cok NADH + H* | . Nao’ ce i oF oN #07 cH, Hew No YO aceton B-oksibutirat, Slika 52. — Sinteza keronskih tela Redukeijom acetoacetata gradi se B-hidroksibutirat, a dekarboksila- cijom se dobija aceton: CH,COCH,COO™ CH,CHOHCOO™ \ \ js NADH co, Kako je aceton isparljiv, eliminige se pludima, a nastale dve kiseline se koriste u ekstrahepati¢kom tkivu (najées¢e migi¢ima i mozgu) u ener getske svrhe Ketonska tela nisu patoloski sastojei. Nalaze se u krvi u malim Kol Ginama pri normalnim uslovima (Koli¢ine acetocetata od 2 umol/dl, a B-hidroksibutirata od 4 wmol/dl). Kod neledenih dijabetigara koncen tracija ketonskih tela u krvi moZe biti i do dvadeset puta veca (ketone- mija). Vece koligine ketonskih tela u krvi dovode do njihove ekskreci- ie mokracom (ketonurija): | 81jjabetiéne ketoze: glukoza u krvi: 32mmol/l (normalno 3-6) hiperglikemija i : slukozurija bed anecaee ketonska tela u krvi: 350 mg% (normalno 0-3) ketonemija hiperglikerije hemokoncentracija (10-15mmol), x. poliurija dehidratacija gubitak elektrolita koncentracija bikarbonata u krviz 12mmol/I (normalno 24-35) —_ ate pH = 7,05 (normalno 7,3-7.5) “~~ ketoacidoza Y hiperventilacija Y pCO) = 2,0 kPa Jedna potpunija slika svih, medusobno povezanih akutnih poremeéaja kod dijabetigara data je na slici 53. EDOSTATAR i ee eH sas eS 1 $5(GETONUIRIIN Sais & i — 7 See ae wees 53, ~ Metaboligki poremedaji nastali us 21 je veda Koncentracija sglukoze i duZi vek proteina, glikozilovanje je veee, Sligne promene kod proteina mogu se desiti pod uticajem drugih porganskih molekula (metabolita, lekova i oksitnih ageoasa) bk sk Glikozilovanje proteina kod dijabetiéara Promene u strukturi i aktivnosti proteina su osnova za hronitne poreme- Caje Kod dijabetigara, Povedane koncentracije glukoze, ne-enzimski, he- inijski reaguju sa proteinima u svojoj okolini, a usled ove reakcije dolazi do vezivanja glukoze za protein u obliku ketoaminskog derivata, glukoza - mae re oH pranetinys SN on Ho: 1 a —— é mS @ pas 0 i -&y & etn stn cial erat sin Ho. a HO-HC 9. bun Qs Rr) & mo Vidi kod lipid str. 227 U procesu poznatom kao glikozilovanje proteina, dotazi do promena u fiziékim i hemijskim osobinama ovih makromolekula, njihovoj konfor- maciji, aktivnosti i bioloSkoj funkeiji Najvie prouteno i najznaéajnije je glikozilovanje hemogiobina. Vezi- vanjem glukoze za hemoglobin nastaje posebna hemoglobinska modi- fikacija (HbA,.). ja se Koligina odreduje kao parametar metabolizke kontrole glikemije, Osim hemoglobina, skoro svi proteini se mogu ozilovati, 8t0 Gini ovu reakciju opstim fenomenom kod dijabetiéara, Glikozilovanje proteina eritrocitne membrane dovodi do promena u permeabilnosti i deformabilnosti, kao i do agregacije ovih krvni éelija, Pri glikozilovanju albumina menjaju se njegove transportne osobine, a zapazene su i promene u katabolizmu ovog proteina Posledica glikozilovanja apolipoproteina je poremecaj metabolizma lipida i lipoproteina. Ove promene su posledica izmenjenih aktivnosti nekih enzima, a izmenjene strukture apoproteina ne odgovaraju recep- torima znaéajnim za metabolizam ovih biomakromolekula. Pored ovih primera, postoje dokxzi o glikozilovanju enzima, nekih faktora koagulacije, hormona i imunoglobulina Glikozitovanjem proteina dolazi do promena u bazalnoj membrani endo- tela, narotito krvnih sudova. Zbog povecane permeabilnosti dolazi do infiltracije i taloZenja lipida, Ca?* jona, twombocita i drugog, a kao posle- dica ovih proces nastaju promene ns krvnim sudovima poznate kao mi- 83kroangiopatije (na malim) i makroangiopatije (na velikim krvnim sudovima). Ove promene su uzrok smrtnosti kod dijabetiéara Sorbitol nastaje iz elukoze pod uticajem aldolaza reduktaze, i Promenjena selektivna propustlivost u glomerulama dovodi do razvojal dijabetiénih nefropatija. Promene w struktuti aksona i mijelinskih omotaéa Zine osnovu neuropatija, Glikozilovanje kristalina o&nog sodiva i nakupljanje sorbitola Sine da je kod dijabeti¢ara esta pojava retinopatija. Jo¥ su stari Grei znali da Je mokraca dijabetigura slatka, Analiza sadrZaja glukoze u telesnim teénostima Da bi se spretio razvoj sckundarnih poremedaja kod obolelih od Secerne bolesti, neophodno je blagovremeno otkrivanje hiperglikemije, njeno le- &enje i stalna metabolitka kontrola. Prilikom ove kontrole najéesée se odreduje sadr¥aj glukoze u krvi i mokradi Odredivanje glukoze u mokrati je nepouzdan dokaz za hiperglikemiju, zbog toga Sto ekskrecija glukoze mokracom zavisi od individualnog praga bubreZne reapsorpeije glukoze. Zato ove analize imaju znaéaja u dokazi- vanju hiperglikemije samo kao dodatni pokazatelji Pod normalnim uslovima ugljeni hidrati se ne mogu dokazati u mo- kraci, Neka patoloSka stanja, medutim, dovode do ekskrecije povecanih koligina ugljenih hidrata, Tako kao posledica Seéerne bolesti ili nasle- co, + = N. NH I NS sie yy NH y vistamin vistn Iz nekih aminokivelina na ovaj nagin nastaju bioloski veoma aktivne sup- stance Aminokiseline se mogu acilova ol “> R-CH--COOH R-CH-caO + CH,COCI ! 1 By NHCOCH, Ova reakcija je znagajna za metabolizam. To je reakeija izmedu benzoeve kiseline pri Kojo} se gradi hipurna kiselina: CONH=CH,-COOH coc! CH-COO" Nas é Te —> + Nact 7 NH HP x hipurna tsetina enacts den Jo§ jednom reakcijom iz aminokiselina nastaju bioloski aktivna jedinjenia To je metiloyanje aminokiselina. Metilovgnjem glicina sa metil-jodidom nastaje betain: 7Betain ima vlogu davaoea metil-grupa u biohemijskim reakeijama, Hemoglobin vezuje ugljen- fioksid gradenjem karbami- jenja i prenosi ga do Vidi kod metabolizma aminokiselina, str. 119. Peptidna veza “Boksilne. iruge_aminoki uz izdvajanje jednog molekula vode. Tako se, na primer, peptidna veza gradi tamedu NH-grupe aminokiseline CH,-COO™ cH, -coo™ ie + 3¢Hy + NaH ——p [7° 4 anu + 3H0 od NCH, aiein beta Amino-geupe u aminokiselinama mogu da reaguju sa ugljen-dioksidom, pri emu nastaju karbamino ~— jedinjenja: R=-CH~COO" Nat NaQH R=-CH-COO"Na* j + 60, 5 1 + He Hy NH=COO" Na karbamino jedinjenje Oksidativna dezaminacija aminokiselina Oksidacijom o-aminokiselina izdvaja se amino-grupa u obliku amonijaka i nastaju odgovarajuée ketokiseline: °} R—cH-COOH C R-C—COoH | ete i oN Ne, ° aminotseina etoksetina Ova reakeija je znatajna za metabolizam aminokiselina i naziva se oksida- tivna dezaminacija. Izdvojeni amonijak na ovaj naéin pretvara se nizom reakcija u karbamid i izlutuje se mokra¢om. Transaminacija Jo§ jedna reakcija aminokiselina je znagajna za metabotizam ovih jedinjenja. To je reakcija transaminacije, reakcija prenosa amino-grupe sa c-amino- kiseline na o-ketokiselinu, U metabolizmu je to najéeSce ot-keto-glutara ili pirogroZdana kiselina: NH, i ° oH aminokiselina ° ‘ketekicelina ‘NH oketo gatama Kisalins glutdminska kisesine ‘Transaminacija je glayna reakcija sinteze aminokiselina. Ove reakeije katali- zuju enzimi transaminaze. Peptidna veza Najvaznija reakcija aminokiselina je. nesumijiva_stvaranje_peptidne veze Ova vera THSIAIE TEAKGyaM Ave aminokiseline, sj amino-grupe jodne i Kars, glicina i COOH-grupe alanina: 94 pi ee a“4 tia Lt Lew wo ts wo Aminokiseline « proteinima sti medusobno vezane peptidnom vezom. amino: peptidna _amino- Veecliat "vera tslina-2 Rezonantni oblici nastaju kao posledica delokalizacije usamljenog elektronskog para nat azotu, Boni lanci aminokiselina mogu ogriniéavati rotaciju, Hoc, oH, alin, oly alain, Ala bpertla Gi. Ala Proizvod koji nastaje ovom reakcijom i koji se sastoji iz dve aminokiseline vezane peptidnom vezom je dipeptid Peptidna veza ima posebne osobine koje utiéu na strukturu proteina. Ona ima delimigno karakter dvostruke veze, pa je slobodna rotacija oko ove veze spregena. Cela grupa od Sest atoma koja gradi peptidnu vezu leZi u istoj ravni (v. sliku 59). Slika 59. — Peptidna veza Oko o C-atoma je sa jedne i druge strane peptidne veze moguéa slobodna rotacija. Usled toga peptidne veze, koje leZe u svojim ravnima, smenjuju se u polipeptidima sa delovima Koji se sastoje iz ~ CH -grupa oko kojih je moguéa stobodna rotacija: R Aminokiselina prolin takode gradi peptidnu vezu. ali u ovoj nema H-atom R -Hy-d4-c—11—c-co— : aug 6Biuretska reakcija Najprostije jedinjenje koje sadrZi peptidnu vezu je biur NH,CONHCONH,. Sa bakar(I1)-sulfatom u alkalnom rastvoru gradi karakteristitnu plavu boju. To je biuretska reakeija kojom se dokazuje peptidna veza u Kvali- tativnom dokezivanju ili za kvantitativnu analizu proteina, Dipeptidi Verivanjem bilo koje dve aminokiscline peptidnom vezom nastaje dipeptid. ° ° Ako se peptidna veza gradi izmedu alanina i glicina, nastaje dipeptid alanil- Hyw-oH-G-na—ck-C-07 -glicin, Ala-Gly, Nazivi peptida se grade tako Sto se redaju imena aminoki- 4 4 selina utvrdenim redosledom (izmenjena sufiksom -il), dok se krajnja ami- nokiselina dita celim imenom. ‘Veoma je praktitno oznaéavanje peptida oznakama aminokiselina koje se sastoje iz tri slova, Pri sastavljanju peptidnih formula, prema dogovory, ami- nokiseline sa slobodnom amino-grupom piSu se sa leve strane (N-terminal- ni kraj), a sa slobodnom karboksilnom grupom — sa desne strane (C-termi- nalni kraj). Osim na veé opisani, glicin i alanin mogu reagovati i na slede¢i n: o eR 6 ‘ Fiapeeg Ase - ft i wior 86h Wen Ede iccnetawinen ll toby, by she. oy atin Ala dept Ga Ovom reakcijom nastaje dipeptid, glicil-alanin ili Gly-Ala. Ova dva dipep- lida razlikuju se jedino u redosledu vezivanja, sekvenciji, aminokiselina Tripeptidi Verivanjem tri aminokiseline dvema peptidinim vezan aue se tripeptidi 7 7 FAM AH HS x bn ° 4 i iy NH,CH,-S—NH—CH-C“NH—CH-C-0" + MLO I ch, CHO, 96Stwaranje ezznovesnth Dve aminokiseline mogu graditi dva dipeptida, Tri iste aminokiseline medu- 7 potipeptidnih Se 7 sobno vezane na razliéite nagine mogu graditi Sest razligitih tripeptida. Sto 4 Ldesauonine iene se vise amtinokiselina vezuje, sve je veci i broj mogucih izomera, Tako, na funkeionisanja proteina primer, vezivanjem dvadeset aminokiselina koje ulaze u sastay proteina mo- guca st 24,10! razliditih polipeptida. Ovo je sluéaj samo ako ovih dvadeset aminokiselina u gradenju polipeptida uéestvuju samo jednom, a ako samo neke od njih uéestvuju vie puta, broj polipeptidnih izomera je beskonaéan. be J Dnataj aminokiselina Aminokiseline slude u Zivim biéima, pre svega, za sintezu peptida i proteina. Poted toga, ncke aminokiseline imaju i neke posebne uloge. Tako se iz glici- + na sintetizuje kreatin, a ovom aminokiselinom konjuguju se i Zuéne kiseline } iti benzoeva kiselina. Metionin je donator metil-grupa, a iz metionina se sin- i tetizuje holin i etanolamin. Aminokiselina cistein uéestvuje u redoks pro- 5 cesima i procesima detoksifikacije otrovnih materija. Neke bioloSki aktivne t supstance sintetizuju se iz tirozina, kao Sto su tiroksin ili adrenalin, a iz hi- = stidina nastaje fiziolo3ki znaéajan histamin. t Polipeptidi i proteini J Vezivanjem velikog broja aminokiselina peptidnom vezom nastaju polipep- tidi i proteini: LU proteinima se nalaze 1 stotine i hiljade 9 q = aminokiselina vezanih - essen 4 peptidnom vezom, vitae fan Gb I —c00 moto biti vide statin Nerina deo Cerminan deo Polipeptidi su molekuli Koji sadr¥e do 50 aminokiselina, dok su proteinski molekuli znatno duéi. Insulin, hormon koji reguligeProteini mogu imati razlidit broj ostataka molekula aminokiselina. Poznati su = metabolizam ugljenin hideats, proteini sa vige stotina ili vi8e hiljada aminokisclina éije molekulske mase 3 Sane ed mogu biti razligite - od nekoliko hiljada do viSe miliona. faktor kougulucje, od Pored razligitog broja aminokiselinskih ostataka, proteini se razlikuju i po ~ 430 000 dationa visti i broju pojedinih aminokiselina, U tabeli 5 dati su primeri aminokise- - linskih sastava proteina. TABELA 5, - AMINOKISELINSKI SASTAV NEXIH PROTEINA = [Amino- | Hemoglobin | Imunogiobulin —‘Tropo- | Tropo- Albumin - Kiseine |_oveka Zoveka _ Koligen elastin” Moan” serum | a 8 L a | Exeneijalac : ag R20, 30 7 . | nis MM 62 03 | 7 tle 0 0 fe 7 | . fiw ps2 2 us | Jjos 7s 75 2 | Jive 407 03 a | _ | Phe 5085 12 1 i [Thr 64 4S; 1a att : val 921234] 2 sa | ! 7Tamino- [Hemoglobin | fmanoglobain | Tropo: [ Topo: [1 Album kiseline éoveka I éovek: i Kolagen | elastin | Miozin' serum: PEE i L Ho i foveka | | 149 ts | 61 107 ] 2 ro os ar fas ae | - J - f- |. | 37 48 | 47 34 | 48 0,3 104 | 100 | 07 4 23 2S 0 | 0 67 | Jor 20/70 43 i | [28 5.5 | 47 Si 1 16 boas | |so so fon 74 | 35 | 334 Lar | jo o jo o | o7 | o | 0 fo o fo o j a lar fo) o so 48 }47 83 | aa | aos | is | 57 7834 fag 9 | 34 | o9 | 43 | 43 | Laut T oan | tit 59, — Aminokiselinski sustav nekih proteina iprema podacima iz tabel } proteit. nd posebe aminokiseline koje Cine Pored! broja i vrste aminokiselina koje & agin, odnosno redasled Kojim su povezane peptidni niz Struktura proteina Pri,sazmatranju grade prote! proteinske strukture: primarna, sekundarna, tereijarna i kvaterna siruk- tura= 1 Primuina struktura proteian je sekvenca aminokiselina u polipeptideom laneu, a Progitajte o nukleinskim keiselinama, str. 265. Ima vige vista medudelovanja boénih rizova aminokiselina Primarna struktura proteina Redosled aminokiselina, odnosno tinearna sekvenea ostataka aminokiselina veranih u polipeptidni niz peptidnom vezom éini primarnu strukturn pro teina, Hoa { | i 1 Ano the tayetree CHO) Suse c N c a a Rs Primarna struktura proteina odreduje se utvrdivanjem vrsta, broja i redosle- da aminokiselina koje ine protein. Prvi protein kome je bila odredena pri- maa struktura bio je insulin polipeptid sa 51 aminokiselinom (Sanger, 1953). Primarna struktura enzima ribonukleaze sa 124 aminokiselinska ostatka odredena je 1959. godine. Redosled aminokiselina u polipeptidnom nizu je genetski odreden. Sinteza proteina se ostvaruje prema uputstvima koje daje dezoksiribonukleinska kiselina. U aminokiselinama postoje razliite vrste boénih nizova, sa razlititim osobi- nama, Za konatan oblik molekula u prostoru odgovorna su medudejstva ovih boénih nizova Kovalentne disulfidne veze Pored vezivanja peptidnom vezom, aminokiseline se mogu medusobno vezi- vati gradenjem jo¥ jedne kovalentne veze, disulfidne veze. Ova veza nasta- je reakcijom izmedu dva molekula aminokiseline cisteina, koja u boénom nizu sadrii SH-grupu: 9 wot faite o-t-oii-cH-5-H oO i i eee eeeeeeecee “one cH ~cH- % : : 10 aoe 7 2 dH a eat tee et me “i cistein an Disulfidna veza se moze graditi izmedu dve aminokiseline koje se nalaze d dva niza ili u jednom istom polipeptidnom nizu: Pee oe eo ye “oOpa na poseban naéin utigu na formiranje strukture proteina, Disulfidne vege se esto nalaze u molekulima proteina i veoma su znaéajne za stvarane | surukiure ovih makromotekula, Ove veze veoma mnogo utiéu na formiranje 4 konaéne strukture proteinskog molekula, c | 1 Nekovalentna medudelovanja | Mt Druga medudelovanja od kojih zavisi struktura proteinskog molekula manje-| utigu na gradenje, a vie na odrZavanje i stabilizaciju strukture proteina. Ty | spada vige vrsta nekovalentnih medudelovanja koja nastaju kao posledica 4 posebnih karakteristika i razlika u osobinama boénih lanaca aminokiselin-.| skih ostataka, To su H-veze, elektrostatitka privlatenja i medudejstva i2medu nepolarnih, hidrofobnih grupa, 4 Bodni nizovi aminokiselina mogu biti negolami i polarni. Nepotami bon niz ima, na primer, vali: H.N—cH—cooH Hidrofobna medudelovanja 1 Veoma znatajna razlika aminokisclinskih boénih lanaca je Sto su neki polarni, hidrofilni, u vodi rastvorljivi, dok su drugi nepolarni, hidro- | ‘4 fobni i w vodi nerastvorljivi. Hidrofobne aminokiseline sa nepolarnim botinim nizovima (kao, na primer, valin, alanin ili fenilatanin) teZe da se me- dusobno grupi’u, a sa vodom ili polamim grapama drugih hidrofilnik | ‘a aminokiselina se ne grupi8u (v. sliku 61), . i hidrofoine aminokisetine i neoaiane Regrupe Slika 61, —Hidrofobna dejstva izmedu dva polipeptidna lanca . Zatd se mnogi proteini u vodenimi rastvorima ureduju tako da sit im nepo- lami nizovi smeSteni u unutrainjost trodimenzionalne strukture. dok se polarni delovi nalaze na njenoj povrsini (v. sliku 62). 100 ,Hideafobna inedudetovanja aia ttieaja na stvaranje vi8ih vblika proteinske sirokture. Ovakva medudelovanja esta su pri sintezi : nernu strukturtt adZep" za smestaj hema, | al sa obe strane niegovor | lobime se nature oa poto2ajima h sezivanie hemoglobins pg stesrath kyater net Kvaternerna struktura Proteini koji se sastoje samo iz jednoy polineptidnog niza, kao do je. 7 primer. mioglobin. imaja samo fefcifarna strukturu. Drtigi protein, ctii s i, nézova ii subiedinies molekul sastoji iz dva ili vite polipepsi kyvaternu strukturu (v, sliku 7?). 106 ee: ma peeKlasi¢un primer molekula sa kvalecnetnom steukturom je hemoglobin. Slika 73. — Kvaternerna struktura proteina Ovaj oblik strukture odreduje broj podjedinica u molekulu proteina i nagin njihovog medusobnog povezivanja. Medu podjedinicama koje grade kvater- ni oblik nema kovalentnih veza, ve¢ postoje samo slabe vodonitne veze ili elektrostati¢ka privlavenja aminokiselinskih ostataka koji se nalaze na povr- Sini tercijame strukture svakog od polipept Proteini koji se sastoje iz vise podjedinica i imaju kvaternemu strukturu su oligomerni proteini. Svaka podjedinica Gini monomer, pa proteini iz dve jedinice predstavljaju dimere, iz Getiri ~ tetramere i itd. Tako hemoglobin (v, sliku 74) koji se sastoji iz Getiri podjedinice jeste tetramer. Tetramer je i enzim laktat dehidrogenaza molekulske mase od 150 000. Postoje proteini i sa veéim brojem podjedinica, kao Sto je na primer, enzim ureaza, koja ima Sest podjedinica ili apoferitin (protein znavajan za metabolizam gvoZda) koji ih ima dvadeset. nizova, Proditajte 0 hemoglobinu, site. 138, Molekul hemoglobina se sastoji iz Cetiti podjedinice, éetiri polipeptidna niza, Oni su medusobno povezani vodoniénim vezama i elektrostati¢kim privlagenjima. Mnoge aminokiseline uéestvuju u vezivanju Eetiri polipep- tidne jedinice i stvaranju kvaternerne strukture.Swrukwra proeina moze se promeniti pri denacuracifi it razioZti hidrolizem Proteini se qekad veom teSko izaluju iz bioloskos materijal jer se lak denauurisu Denaturscija moze bit roversibilna, ali je desde Eritrociti Zoveka sadrée vite vista hemoglobina: HbA (97%), HbAy (2.5%), HbF (do 2%) i druge, koje izgraduju pet vrsta polipeptidnih lanaca. a-lanci sadrie 141 aminokiselinu, a B-, 7-, 8- i e-lanci sadrée 146 amino- kiselina, 80% sekundame strukture ovih polipeptidnih lanaca ini o-he- liks. Svaki polipeptid Gini kompaktan globutarni molekul sa nepolatnim dZepom" u unutragnjosti i sa polarnom poveSinom. Struktura molekula hemoglobina je od posebnog znataja za prenoSenja Kiseonika do svake Zive éelije u organizmu Zoveka. U Zivim sistemima se nalaze mnogi proteini kao kompleksi slozeni iz vite polipeptidnih nizova, Takvi su multienzimski sistemi, ribozomi, hromozomi ili éelijske membrane. Ovakve veoma sloZene strukture nastaju medusobnim, vezivanjem polipeptidnih nizova i dragih makromolekula, kao Sto su nu- Kleinske kiseline, polisaharidi ili ipidi. Sva ova vezivanja ostvaruju se neko- valentnim medudelovanjima, Osobine proteina Molekulska masa proteina Proteini su makromolekuli razlitite molekulske mase, koja moze biti od 1.000 do 1 000 000. Tako je molekuiska masa molekula insulina 6 000, mio- globina, proteina mi8i¢a 17 100, hemoglobina 66 700, fibrinogena, proteina Koagulacije 650 000, imunoglobulina 156 000 ili virusa duvana 40 000 000. Denaturacija proteina Za biolosku aktivnost neophodna je nenarusena veoma precizno odredena struktura protein, Denaturacija je promena u strukturi makromolekula pro- teina koja dovodi do gubitka bioloske aktivnosti \ja o-spirale ili promena w nekim Denaturacija proteina je posledica razvija drugim oblicima sekundarne strukture i i postedica narusavanja samo tercijame ili kvaternemne struktere proteinski molekula, Kad dlenatu- maije se ne menja primama struktura, NajéeSce je denaturacija postedica raskidanja vodonignih veza ili drugih slabih nekovalentnih medudelovania, ali ne i Kovalentnih veza. Proveinski lanac se otvara, a primarna struktura proteina ostaje nenaruSena SH 108Ro-raci, UV-svellost, visoki pritise i mehanitki utfea nogu dovest de denaturacije i proteine, Proditajte o varenja proteina, str. 116, Obigno je denaturaeija pracena smanjenjem rastvorljivosti proteina i prome- nom njegovih fizitkih i hemijskih osobina, Stvaraju se nove antigene determi- nante i povedava se osetljivost na delovanje enzima, posebno proteolitiékih. Poznat je niz fiziékih i hemijskih agenasa koji mogu izazvati denaturaciju proteina, To su toplota i razne vrste zravenja, ali i razlitita hemijska jedi- njenja, kao kiseline i baze, organski rastvaragi, koncentrovani rastvori soli, eSki metali ili deterdzenti. Neki su proteini veoma podlodni denaturaciji, dok su drugi znatno otporniji, Hidroliza proteina Proteini se razlazu hidrolizom. Razlaze se peptidna veza, a kao proizvodi nastaju manji peptidni delovi ili aminokiseline. Hidroliza proteina se mo%e izvesti na vike nagina, pod uticajem kiselina, baza ili enzima. Hidroliza pro- teina pod uticajem enzima je osnovni proces pri varenju proteina iz hrane. U ovom procesu uéestvuje vedi broj enzima, proteaza, specifinih enzima koji imaju sposobnost da hidrolizuju peptidne veze. Postoji vige vrsta proteaza, a svaka od njih razgraduje specifiéne peptidne veze (v. sliku 74) Ls | pss 1 ije proteaze koje stvugutu yarenju proteina \ bhrane su pepsin, tripsin i snore E himouipsin | RARDOKSIEPTDAZA ‘ Sao i i rersios7s Slika 74, — Hidroliza proteina pod uticajem proteaza f U zelucu, protein: hicolizuyt enlopeptidze le sun tankom crew eg70 1 dlipetidaze Tako se moyu razlikovati endopeptidaze, koje hidroliznju peptide vere | unutar peptidnog lanca, i egzopeptidaze, koje deluju na krajeviea pro- | teinskih lanaca. Hidrolizu aminokiselinskih ostataka. posebno sa N-termi- | nalnog krgja, Katalizuju aminopeptidaze, asa C-terminalnog kraju—har- | boksipeptidaze Za varenje proteina od znagaja su i neke specifin | sin bidrolizuje peptidne veze izmedu dve hidrofobne aminokiseline. trip- sin pepticne veze u kojima uéestvuju aminokiseline, lizin ili arginin, | je proteaze. Tako pep- vezine COOH-grupom, a himotripsin one u Kojima uéestvuju tirozin tiptofien ili fenifalanin, Na slici 74 oznagene su karakteristiéne peptidne no hidrolizuju ovi enzimi veze koje speci 109Proteini su puteri jer mogu vezivati i olpuStati protone, Proteini kao elektroliti Kao polimeri koji se sastoje od velikog broja ostataka aminokiselina, molekuli proteina sadrze veliki broj aminokiselinskih boénih nizova. Neki bosni nizovi imaju kisele ili bazne osobine, pa u rastvoru, sliéno kao kod aminokiselina, mo. gu disosovati. Na taj naéin, molekuli proteina u rastvoru postoje kao joni sa velikim brojem pozitivnog i negativnog naboja, kao polivalentni joni: Koliki i kakav ée naboj imati molekuli proteina u rastvoru sigumo ée zavi- siti od vrste i broja aminokiselinskih ostataka, ali i od pH-vrednosti rastvora u kome su rastvoreni. Na nizim pH-vrednostima disocijacija kiselih grupa je sprevena, a pri visokim, bazne grupe nece biti naelektrisane. Za svaki protein postoji jedna odredena pH-vrednost pri kojoj polivalentni joni proteina imaju isti bro} negativnih i pozitivnih naboja, kada protein nije naelektrisan i ne kreée se u clektrignom polju. To je izoelektrigna taéka proteina, Proms izoolektrinim tackama pri fizioloskim pH-vrednosiima proteini ‘mogu biti bazni, neutral ili Kiseli Svaka vista proteina ima svoju karakteristiénu izoelekiriénu tatku, Vred- nosti izoelektrignih taéaka nekih proteina date su u tabeli 6. TABELA 6 -!ZOBLEKTRICNE TACKE NEKIN PROTEINA | Protein Rr i Raza prove [inoeten ik protein Irowiekvin ; i 20 pin , napogiopin | 2 slbumin sbamineserama | ar insulin i ‘eslobutin 38 aon ribowleass v0. sitvarem ox fr Rastvorljivost i taloZenje proteina Na izoelektriénoj taéki rastvorljivost proteina je hajmanja. Usled toga sio na ovoj pH-vrednosti ‘ne postoje odbojne sile nenelekitisanih motekula, iz velikog broja dipolamih molekula nastajut agregati 110pH-vrednost wige na naboj proteina, a male promene pH-vrednosti iazivaju velike promene u moleku rastvorlivosti iaktivnost protein, _+ Ota je veoma znaéaino “Na pH-vrednostima, iznad ili ispod izoelektritne tatke, molekuli proteina odriavanje staltih pH- imaju istu vrstu naclektrisanja, medusobno se odbijaju ina taj nagin ,¢irze"* -vrednosti telesnih teénosti. 4 vastvoru, Talozenje proteina se éesto Koristi pri njihovom izolovanju iz rastvora ili bioloskog materijala, ‘Smesa proxeina moze biti_-—-~Proteini veoma sliénih osobina mogu biti odvojeni na osnovu razligito na- odvojena na vsnova njihovih_eleKtrisanih molekula. Na ovoj osobini zasnivaju se elektroforetske metode motel Nu odredeaim svrednostima pufera rezligit protein’ imajie abo} saigito naelekvisanih za odvajanje i analizu proteina, Naclektrisani molekuli proteina se krecu u elektrignom polju, a brzina nji- hovog kretanja zavisi od Kolidine i vrste naelektrisanja, veligine proteinskih molekula i jatine elektrignog polja. Priroda naelektrisanja utite na pravac kretanja proteina, a velitina molekula na brzinu, Tako de se negativno naelektrisani molekuli proteina kretati prema katodi razligitim brzinama, ili obratno, u sluéaju pozitivno naelektrisanih éestica, Na dipolare molekule proteina, koji nastaju na izoelektritnoj tatki, elektriéno polje ne deluje. Kako naelektrisanje na molekulima proteina zavisi od vrste proteina i pH-vredno- sti rastvora u kome se ovi nalaze, podeSavanjem uslova, moguce je, postid! odvajanje proteina, veoma bliskih osobina, iz slozenih smeSa. pit ravaligit Elektroforeza se izvodi tako Sto se smeéa proteina nanosi na mati deo i goutine posonos nosats, Koji se pos epamt za elektro, | Vezivanjem za izvor struje i upotrebom puiera odgovarajuce pH-vred- nosti obezbeduju se uslovi za odvajanje i analizu proteina u sedi (v. slike | : FLFR TRON) VEER purxtrops purer a Slika 76. «Ao. vs elektro Da bi se odvojeni proicini detektows!: poste razdvananja, nosaé se obo | razlicitin stedsivima za bojenje. a prema intenzitet boje. koji se iteke | odredivali i automaiski, odreduje se 1 Koligina cuvojenih proreina iZostuplienost pojedinih sastojaka proteina seruma izrazava se obiéno w procentnom wdelu celokupnih proteina: alburnini 56%, cxy-globulini 5%, lobutini 9%, B-zlobutini N%, yeglobatint 19%. starr LELEKTROPEROORANE AUTENATSKO REGISTROVANIE eh SRIVULIA DTENZIIECTA Na slici 77 prikazan je Klasiéan primer odvajanja proteina seruma elektro- forezom na hartiji u pufera pH= an ALBUMIN a, % Slika 77, ~ Odvajanje proteina seruma elektroforezom na hartiji Danas se upotrebljavaju, pored hartije. i drugi nosadi kojima se postive znatno bolje odvajanje mnogih proteina. Tako se. na primer, elektrofore- } zom smege proteina seruma na folijama od celuloznog acetata postize | odvajanje znatno veceg broja proteina (y. slik 78), | roma sastva pi bi prosti ili slozent Podela proteina U Zivim bicima postoji iauzetno veliki broi proweina. ki radlikuju pi sastavu, rastvorljivosti, obliku molekuta ili funkciji koju obavljaje, Neki se proteini sastoje iskljucivo iz aminokiselinskily ostataka. dok se drugi sastoje delom i iz drugih sastojaka, manjih orgunskih molekula ili metulnih jona. Na taj nagin se mogn razlikovati prosti i slozeni proteini 2A Ap ry ‘Sui se prosti proteini sastoje iz, 50% C, 7% H, 23% O, 16% Ni 3% S, Keratini se rastvaraju w rastvorima tioglikoine kiseline. Ova se kiselina upotrebljava 2a kovedzanje ose Videti o glikoprowinima, wr SI Lipoproteini, vidi sc, 205. Nokleoprotein’ st opisani kod nukleinskih kiselina, Homoproteini su e jremoctianint plave be Prosti proteini Pri hidrotizi prostih proteina kao jedini proizvod nastaju. aminokiseline Postoje razligite viste prostih proteing, koji se razlikuju po rastvorljivost, nalagenju ili funkeiji Najrasprostranjeniji prosti proteini su albumini. Albumin je osnovni sasto- Jak krvne plazme. Za razliku od globulina, albumini su rastvorlivi u vodi, dok se obe ove viste proteina rastvaraju u rastvorima soli. U biljkama su rasprostranjeni ghutelin posebno obilni u zrnima Zitarica, i prolamini, nerastvorni u vodi i Protamini i histoni su prosti proteini, Narogito su bogati u baznim amino- Kiselinama i rastvorljivi su u vodi. Ovi se proteini ne nalaze slobodni u priro- di, veé su vezani sa nukleinskim kisclinama u jedrima celija, Kolageni i elastini predstavijaju grupu proteina nerastvorljivih u vodi, ali rastvorljivib u rastverima kiselina ili baza. Ovi proteini uéestvuju w izgrad- vezivnih tkiva, narotito hrskavica. Sliéni kolagenima su keratini, koji se nalaze u kosi, Kodi i noktima. SloZeni proteini Hidrolizom slozenih proteina dobijaju se, pored aminokiselina, i druga or- ganska jedinjenja, neproteinski sastojci Koji molekulu proteina daju nove osobine i aktivnosti. Prema vrsti neproteinskih sastojaka ili prosteti¢nih grt pa mogu se razlikovati razligite vrste slozenih proteina. To su glikoproteini, lipoproteini, nukleoproteini, metaloproteini, hromoproteini ili fosfopro. teini i drugi. Glikoproteini su slozeni proteini koji pored proteinske komponente u tmolekulu sadrée i razligite ugliene hidrate (neutralne Seéere, galaktozu, manozu i fukozu, aminoSecere, sijalinskw i uronske kiseline) Lipoproteini su proteini koji sadrée razne vrste lipida, kao Sto su triacil aliceroli, holesterol i estri i fosfolipiai. Nukleoproteini su proteini vezani sa nukleinskim kiselinama, a metalopro- teini sa metalima, Ovoj grupi proteina pripadaju i mnogi enzimi. Hromoproteini u svom molekulu sadrée obojena jedinjenja, kao prosteticne spe vezana za proteine, Najée¥ci su hemoproteini, Koji sadiZe hem. Ovo) 'upi proteina pripadaju proteini neobiéno vazni 2a Zivot, kao Sto su hem slobin. mioglobin ili citohromi. enzimi koji udesevuju u éelijskom disuaniu. Hromoproteini su i flavoproteini koji sadrze flavinske nukleotide kao pro. stetiéne erupe, Hemocifanin —takode hromoprotein — sadrai, umesto evossta, bakar(I1)-jon. U fosfoproteinima se za neke aminokiseiine (serin ili teoniny nalazi vezana fostoma kiselina, Kazein iz mleka ili viatin iz Zumanceta su primert lstor proteina, Prema obliku molekula proteini mogu biti fibrilamni ili globukamni. Ako molekul proteina ima izduzeni oblik. protein je fibri laran. Ovi se proteini od njih iz. vise polipeptidnih nizo- 20 1 veini fizioloskih rastvora iu sastoje iz vise tzduzenih jedinica, a sva} va. Relativno su nerastvorljivi u vod 13Prema bioloSkoj ulozi mogu se razlikovati sledede veste proteina: Kontraktiini, protektivni, katalitigki, fegulatorni, branljivi, transportni i drugi. Hranljivi proteini se nalaze u Diljnom semenju, mleku i jajima. Pitanja su namenjena za ponavijanje i produbljivanje 2nanja 0 proteinima, kao posebno vvadnoj klasi jedinjenga, rastvorima soli, Fibrilamni proteini su kolageni, keratini ili miozin u misicima i fibrin, glavni protein koji uéestvuje u koagulaciji. Globularni proteini su proteini fiji su molekuli priblizno iste duzine i Sirine. Ovi su proteini sfernog oblika. Takve oblike molekula imaju, na pri- mer, albumin ili globulini, vecina proteina plazme i enzimi. Proteini su osnovni sastojci Zivih bia i u njima igraju najraznovrsnije, zna- Eajne uloge, Tako su proteini strukturne komponente éelija i tkiva. Brojni su strukturni proteini, na primer kolageni, elastini, miozin, razlititi glikopro- teini ili proteini, sastavni delovi celijskih membrana, Promenu oblika celija nekih tkiva obezbeduju Kontraktilni proteini Proteini na razne nagine uéestvuju u odrZavanju homeostaze, reguliguéi metabolizam ili uéestvujici u odbrani Zivih sistema od raznih uticaja, Regulatorni proteini (enzimi, hormoni i receptori) uéestvuju u odréavanju i Kontroli svih Zivotnih procesa, Posebna grupa regulatornih proteina su katalitigki proteini, enzimi, Za odrZavanje homeostaze od znagaja su i transportni proteini, odgovorni za dostavijanje mnogih vaznih sastojaka u tkivima. Takvi su, na primer, hemoglobin, albumin ili lipoproteini, Veliki broj proteina plazme su specifigni prenosioci raznih supstan Odbrambeni ili protektivni proteini ufestvuju u mnogim procesima odbrane Zivih biéa od stranih uticaja ili povreda. To su imunoglobulini ili antitela, razligiti proteinski faktori koagulacije ili, na primer, interferon, Osim proteina, i brojni peptidi su biolo¥ki veoma znatajne supstance, kao Sto je, na primer, tripeptid glutation ili oligopeptidni hormoni sloZenije struk- ture, 1. Napisi dipolarne obike gliina, alanine cistena, Hina i glataminske kiseine 2. Napisi sve moguée strukture glutaminske i aspacaginske kiseline &njihovih am 4, Navedi nekoliko aminokselina sa hidrofobnim. a nekoliko sa hdroflnim bot ni Dai je leucin vite il manje polaran od alanina? snovu Sepa se aiminokiseline moxu odvojitelektroforezom’? apisi dipeptide kof se mogu dobiti i alaniaai cisteina i alan line 1. Aminokiseline glicin, alain fellatio iihove struktore | predstavi i skracenieam &.Sta se gradi ako se tipeptid Gly-Cys-Akt podvrane slaboj vksidacii? Nop forme oksidcionog protevods 9. Kad 10. Kako bosni nizovi aminokiselinski ostatak mogu da wigw na osubine proteins? aminske Kise alii Sest izomerail tcipeptida. Napisi ut proveini najmanje rastvorijivi u vodeno} sredini? Zasio? 1. Koje ée se aminokiseline nagi u unuirasninst 1 koie na povrsini jednog globalar twina u rastvoru pri pH=7: Glu, le, Ser, Pre, Lys, Val, Asn. Arg, Met. Thr? 12, Kako utigu bazni, a kako kiseli bogni nizovt na pl vsednost proteina? 13, Ako je pH vec celekirveli kretati protein pri elekiiie rei? 4. Koji faktori uestvuju u stvaranju c-helitsa kod proweina!? td pl proteina, prems Koyo} 15, Da li svi proteini imaja kvaterneeny strekturs Keji proteini ye posedtuja? 16, Koje st uloge proteina u Zovekovom orgarszmu? 117, Kakva je ruzlika femedu denaquracije | varzaja proteina? 18. Kojoj grupi pripadaju proteini koji suctrze at lipid. by ugliene hidrate, c) hem? 19, Kakve postoje razlike u strukturi izmedu albumin i kolagena? 20, Koje su razlike « koje slignosté w struktursma i ulgamms hemoglobins miogtobise 14 foo oe meee eee ee j rm ree oe —Metabolizam proteina U Zivim biéima proteini se stalno razgraduju, katabolizuju. Kako u organi- zmu nema mogucnosti za deponovanje proteina, oni se moraju nadoknaditi sintezom. PROTEOLZA —— SE eunontst2ive SETEZA FROTENA TERCUARNA, simuctia PROTENA Sinteza proteina je opisana i ee i Big Gaulle Sinteza proteina je veoma slo%en i dobro kontrolisan proces. kisefinama, st, 265, Vek Zivota pojedinih proteina je razli8it, a razlitito je i vreme njihove zame- ne. Tako je poluzivot albumina 20 dana, éelijskih proteina od 2 do 3 sata do 2.do 3 dana, a vecine proteina plazme od 2 do 24 dana. Strukturni proteini ima. Ju dui vek, a ovaj iznosi za proteine mi8ia {80 dana ili za kolagen 1 000 dana, Malo se zna 0 tome na koji naéin potinje katabolizam endogenih proteina Najverovatnije je da se katabolizuju molekuli proteina koji su na neki nadin hemijski izmenjeni. Katabolizam endogenih proteina se odigrava u lizo- zomima pod wticajem lizozomalnih hidrolititkih enzima, pri gemu kao kraj nji proizvod nastaje smeSa aminokiselina. Za Zivot neophodni proteini i aminokiseline se unose hranom. Njihovom hidrotizom u organima za varenje stvara se smeSa aminokiselina koja se ap- sorbuje i zajedno sa aminokiselinama nastalim katabolizmom endogenih proteina gradi .pul” (pool) koji je na raspolaganju za sinteze ili katabolizam. U jetri se odvijaju svi procesi Koji tine metabolizam proteina i aminokiseli- Jetra je glavniorgun ede se na. U ovom organu se sintetizuje veliki broj proteina, skoro svi proteini krvi odigrava metabolizam U jetri se proteini i katabolizuju, pri emu se grade aminokiseline. Pe ennenelen Jetra je glavni organ u kome se odigrava i metabolizam aminokiselina | Ovde se sintctizuju neke posebne aminokiseline, a katabolizmom ovih bio- molekula stvara se urca koja se izluéuje mokracom. Zaostali aminokiselin -skelet" se razgraduje uz oslobadanje energije. Neke aminokiseline éine po- lazne proizvode za sintezu mnogih drugih znaéajnih biomolekula koji sadrae azot, kao Sto su purinske i pirimidinske baze, mokracna kiselina, kreatin i drugo. . Varenje proteina 115Glavni procesi koji se deSavaju u metabolizmu proteina i aminokiselina prikazani su na slici 79. eNDOGENE AMINOKISELINE. SINTEZA POSEBNIE, "SkELE ‘AMINOKISELINA osuanue J ENRGUE fo tei Slika 79, - Metabolizam proteina i aminokiselina [ Metabolizam proteina u organizmu moze biti praéen bilansom azota veliginom koja je karakteristiéna za proteine. Zato se pri ispitivanju metabolizma proteina pored analize proteina odreduje i kolitina drugih neproteinskih azotnih jedinjenja, kao sto su urea, Kreatinin, mokra- Gna kiselina i aminokiseline, purinske i pirimidinske baze. Ova ne- proteinska azotna jedinjenja imaju specifigne metaboliéke uloze, Gia- ‘ni put za ekskreciju neproteinskih azounih jedinjenja je mokrac | - ay — Varenje proteina ‘Svarenje proteina se sastli uw hidroli ovih blo aiekul, r € selina, Ova se biroliza odvija pod uicaem proteoliueKih nzins. probes “Paste vige vista razliitih proteuza oye ucestvuju w Vaienyi proteina. Ove u(y. sliku 80). rm se protenze nalaze u Zeludaésom, pankreasiom i erevnom sok cm 116| Proteaze sti najvise prouene hierolaze, Pored protesza u probaynom traktu, postoje i Gelijske proteize u lizozomima, Kao i proteaze ukljudene u proces Koagulacije krvi Neaktivni oblik pepsina Stith Zeludae od samosvarivanja. pl-vrednost Zeluaén - Je « normalnim usfovima od 89 do 20 U zelucu se nati i himozin, cenzim koji hilrolizuje 1 azn, protein ealeks. “Sskansoxswernnave FoteeraM) U . ft (Sevens RIFELE SN ORELINE Slika 80. ~ Varenje proteina rma erate kaesoxsirernpaze “TRUSS HIRES uno + Prema_natinu delovanja mogu se razlikovati dve glavne grape endo- Leezopeptidaze, Endopeptidaze hidrolizuju peptidne veze na odredenim mestima, tj, unutar Polipenticnog nize. Znaéajne endopeptidaze u varenju proteina su pepsin, tripsin i himotripsin Pee Bgzopeptidaze hidrolizuju peptidne_veze_na_Krajevima_polipeptida pa, roteaza, Egzopeptidare hidrolizuju_peptidne_veze_na_krajevima_polipeptida prema tome na kome kraju deluju, cazlikuju se karboksi- i aminopeptidaze. | Pored ovih, dipeptide u digestivnom traktu hidrolizuju dipeptidaze. - Varenje proteina potinje u Zelucu pod uticajem relativno nespecifignog en- dima endopeptidaze, pepsina. Ovaj se enzim sintetizuje u neaktivnom, 2imo- genom obliku, kao proenzim, pepsinogen. U trenutku kada se ukaze potre- ba za Midrolizom proteina u Zelucu, jedan hormon — gastrin podstige sintezu hlorovodonitne kiseline. Ona dovodi do odvajanjx jednog oligopeptida iz neaktivnog pepsinogena i njegovog pretvaranja u pepsin (v. sliku 811 PEPSINOGEN GASTRIN a wa | PEPSIN Slika 81 Pretvaranje pepsinogena u pepsin Bensin hidrotizuje peptidne veze unutar polipeptidnog niza. koje obrazujt scomatigne aminokiseline, Zato hidrolizom pod uticajem pepsina aastaje onoliko peptidnih fragmenata koliko u proteina ima aromatiénih amino- kiselina.Pankreas luti Gitav niz cenzima, Koji udestvuju w varenju ne samo proteina vee i lipida i ugljenih hidrata, Neaktivni oblicttripsinogen i himottipsinogen stite pankreas od samosvarivanja koje moze dovesti do teSke bolesti— pankreatitise, "Mesta specifiénog delovanja pojedinih proteoliti¢kih enzima prikazana su na Hidroliza polipeptidaih nizova Si 1om traktu, Ovde na pep= lide deluju_proteotitigki enzimi_ko izuje_pankreas, tripsin i himo- tripsin, T ova dva enzima se sintetizuju u neaktivnom obliku kao fripsing. eu i himotripsinogen. Za razliku od pepsina, tripsin i himotripsin su speci- fignije proteaze, One hidrolizuju samo neke odredene pepticine veze. BR “Gipsin hidrolizuje o1 e ukojima uéestvuju aminokiseline lizin i serin, a hhimotcipsin veze gde su tirozin i glicin. ‘Tripsinogen se pretvara u tripsin pod uticajem pepsina i crevne ente- | rokinaze. Pored toga, aktiviranje tripsinogena se odigrava i autokatalititki, pod uticajem samog tripsina, Himotripsinogen se, medutim, aktivira samo pod uticajem tripsina (v, sliku 82). | repnvoom | lone J oastrin | smpsnsocns: ; Tse cnn i ERTEROKDENA ‘unworgrstiooEN focomaraw Slika 82. — Aktiviranje proteoliti¢kih enzima \ Te a Lorevni sak je takode bogat enzimime koji zavrSavaju varenje proteina. U | ovom soku se nalaze razne vrste specifiénih peptidaza, koje hidrolizaju oli- gopeptide do aminokiselina, To su karboksi- i aminopeptidaze i dipepti- daz slici 83 i lain io lati | oman pops tpen vitipan forces n {a Se t es - Oo] 8 1 Gh | on | Ob a \ Peon GHC: cond g NH GH-E NCHS E-NCH SN CH- COOH $8 8 U8 CO Pes Sar Te cy Gy Phe \ weg me Tyr ij Slika 83, ~ Peptidne veze na koje deinju pojedini proteolititki enzimi usMoguéa je resorpeija i malih peptida, Resorpcija aminokiselina Hidrolizom proteina nastaje smeSa aminokiselina, jedinjenja koja se u crev- nom traktu mogu resorbovati, Glavnu ulogu u resorpeiji aminokiselina imaju Gelije crevaog trakta. Slobodne aminokiseline se prenose kroz crevai epitel aktivnim transportom uz utro8ak energije, ali i uz pomoé specifignih proteinskih nosaéa. Posle apsorpcije egzogene aminokiseline i mali peptidi se transportuju krvotokom do jetre, centralnog mesta za metabolizam aminokiselina, Deo aminokiseli na se veé u crevnom epitelu koristi za sintezu, na primer crevnog soka ili nekih proteina, Osim eseneijalnih aminokiselina, esencijaini su i neki elementi w tragovima i neke masne Kiseline (vidi na str. 7 i187). Glavai proizvodi nastali vvarenjem hrune koji se apsorbuju su glukoza alicerol, masne i aminokiseline. Aminokiseline shvde i za sinntezu purinskh i pirimidtinskily baz, pila i bormons. Ponovite 0 aminak selina: str 89, Posebno je znaéajna apsorpeija esencijalnih aminokiselina, U Zivom svetu jedino su biljke sposobne da sintetizuju aminokiseline iz neorgan- skih azotnih jedinjenja. Ove aminokiseline Covek i Zivotinje unose hra- nom w obliku proteina i iz njih sintetizuju sopstvene proteine. Neke aminokiseline Eovek mode sintetizovati iz drugih organskih jedinje- nja, Medutim, devet ili deset aminokiselina Govek nije u stanju da sinte- tizuje i mora ih unositi hranom. Ove se aminokiseline nazivaju esencijal- nim (ili bitnim) aminokiselinama, To su Arg, His, Ile, Leu, Lys, Met, Cys, ‘Thr, Tyr, Trp, Val. Na opisani nagin se, uz odvijanje mnogih hemijskih reakcija, katalizovanih brojnim enzimima u toku varenja brane, veliki, nerastvomi makromolekuli proteina, preivaraju u sme8u organskih jedinjenja malih molekula, aminoki- selina. Aminokiseline se apsorbuju i sluze kao polazne sirovine za razne sin- teze ili se reakeijama razgradnje katabolizuju. y ’Metabolizam aminokiselina Apsorbovane aminokiseline nastale varenjem hrane sluge organizmu za sin teze vazri fair aaotnih jedinjenja. Ne- iskoviséene ili nepotebne aminokiseline se katabolizuyju Proteine ine 20 aminokiselina, razlicitih po strukturi, pa svaka od njih ima i svoj specifigan natin katabolizma. Medutim, postoje neke reakeije koje su zajednitke za sve aminokiseline, a to su ceakcije dekarboksilovanja, oksi- dativne dezaminacije transaminactje aminokiselina, Reakciiams sansa minacije i dezamina ezbeduie se powebna koliéina aminogrupa za sin: feze, 4 nepotreban visak izdvaja se u obliku amonijaka. [z ovog se sintetizuje urea ii karbamid, glavni ekskiecien proizvod azotiih jedinjenja Kod Co. Veka (vr sliku 84), Zaostali ,skelet* poste izdvajanja amino-grape moze se metabolisati sa stvit ragjem acetil-CoA, kao krajnjey proizveda. Opiti pregled glavnih procesa koji Cine metabolizam aminokiselina dat je 0a slici 84. 119 Sooo oe ee ee a oe elaU Zivim bigima nema epost" aminokiselina, kao So je na primer ylikogen za slakozu. Pored ugljenih hidrata i lipida i aminokiseline uGestvuju u stvaranju energie. Proizvodi katabolizma aminokiselina mogu se ukljuiti u metaboligke puteve weljenih hidrata i lipida, Glavaw ulogu u metabolizme: aaminokiselina inva jetra, Dekarhoksilovanje aminokiselina nagaine su rwakeije carboksilocanja His. Tep. Orn. Lys Histamia Siri kevne sudowe i povedava propustljivest pita _atserente dezamTaceTr SivaRA ‘oxsiDaTiVNA DEZAMINACHA, KETOKISELIE { Ssnmzs | fess | UREE | sone co, B i 40 | ucuiewnt teas meas Slika 84. — Metabolizam aminokiselina Ceniralno mesto katabolizma aminokiselina je u jetri_ Uovom organu.odvi- | ‘ansamunaciie aminoKtsclina, stvarnnje a nijika Tie karan Reakeije dekarboksilacije mogu pretrpeti sve aminokis Jjnje ugljen-dlioksida nastaju biogeni amini. Medutim, samo je mali broj ovih reakcija znagajan, i to one koje éine osnovu sinteze nekih transmitera ili hor- mona. Tako se dekarboksilovanjem histidina gradi bioleski aktivan histamin: | ch,~-ch-CooH eee / Vor bistidin desarcoksilaza eee re | ox Peaeeeeeeeeee Y niet C0 risa | ‘Ova se sinteza deSava u raznim tkivime u toku zapalienskit: i aler shih proces: Bioloski aktivai amin serotonin nasiile dékarboksilevanjem eminokise- line triptofana: 120fear oe seeaiogteeeeeg Nir = Ni ney poten ‘Shidkokstptatan uae ea ‘SticroksH4hptamin;earotonin Prilikom povrede krynih sudova serotonin se sintetizuje i oslobada iz | | trombocita. Serotonin suzava krvne sudove i zaustavija krvarenje. Putrescin i kadaverin Dekarboksilovanjem ornitina i lizina nastaju toksi¢ni amini, putrescin i H nasstaju pri trujenju kadaverin: leSeva, f CH,-NH, CHy- NH, | ce CH,-N, 4 i: GH -N, : & | iid 100, GH, bh, -co HH | 7 i gos | i iedinia ba vs 1H “NH, | hen ite bin {fo | ern strescin Ga te fan ratavarh | mae + Ovi amini mogu nastati i u crevima pod uticajem bakterijskih enzima fee Transaminacija | ’ 5 feat tetox._-Transaminacija aminokiselina je prvi korak u metaboliamu skoro svih ) selina a salina 8 ansaminacije Se Sasioje W prenosu amino grup sa-aminokiseline"Galavaoca"“aino-grupe) na molekul ,primadca”, Pri yy ease amino. adeT“serobeMo Ketokiseline. Jedina opsta reakeija WanSTMACH}E MOLE biti_) selina A ‘salina —_prikazana reakcijom: . ° ° f i R-GH-COOH + By-E-cOoH e——as R-E—CoOH + Ry-GH-COdH ie) @ \ / ination ketckcatina tetokseina eminlessira ci” amino-grupe najvaznije su U-ke- Od Ketokiselina koje sluze kao , prim: toglata Kiselinas Bilo koja amimokisetin Feagovati etoglulamom Kiselinom, pa’ se u teakcijama transaminicije costo | 12stvara glutaminska Kiselina, Ova kiselina i njen amid glutamin, predsta. ‘ijaju ,ezervoar” amino-grupa za sintetiéke potrebe: [ f, | A of docoox ; : F—GH- COOH ‘cocoon oksalsirgetna i” ransaminaze su prema isl novoj terminologiji Na, crtatogtama et 3 aminotransferaze. A-¢-cooH i 8 _tHe00H cH,cooH : Gricoon { ‘GH-COoH \ i of NH : asparaginska ; glutamine pare L + Ksolina selina = Transaminaze se naluze w q mitohondrijama i citozolu Reakeije transaminacije ka éelija. 7 i i transaminaze, Za delova- I ‘ nje-ovitrenzima neophodna je prosteti¢na grupa piridoksal-TosTat, Poznat je veci broj transaminaza, a neke od njih su znatajni biohemijski pokazateljt patoloskih procesa. To su, na primer, 4spartat transaminaza (AST) ialanin transaminaza (ALT), koje katalizuju reakcije prenosa NF “grape 3a asparaginske Kiseline, odnosno alanina na ai-ketoglutarnu Kiselinu: coor cooH { asparat see E Prvi put je znata CH-NH, transiminaza BONS transaminuza voden kod GH, —= oH, 1 infarkta miokarda. Danas Loy, on, [. je odredivanje ovih enzi F ve ma obiéan laboratorijski_—_asparaginska oksalsivéeina beans 1 west sens ‘iseina 4 s eeetegttarna outanineta | ‘eeaina Mseina iu coon 4 cooH qe L tie ease el rr i i teansaminaza i b= ——_ o + GH, H=o-HH, + OH, = c ¢ cH cH, cH, Gee : ¢ i Goon kogeozeana caoH alania selina ecketoghitama giutominska L ‘seine vesetna Ovim reakcijama kao zajednithi proizved nastaje ylutaminska kiselir Ll \ \Dezaminacija L WW Dok reakeije-transaminacije prenose amino-grupe sa aminokiselina na drugat L jedinjenja, reakcijama dezaminaclje odvaiaju s¢amino-grupe od ostulo: delamolekula u oblikir AMOn jjaka. pri Emu nastaje odgowarajuca ketokiselina: 122 LPiece eat eee Osim glutaminske kiseline, reakcijama oksidativn dezaminacije podlezu i drug a! aminokiseline. i Sintezom glotamina stweraja se .dlepoi™ amonijak fe Sintezom urce ovaj se iz jnizma odstranjuje. ieee eee eee eee eee eee ee eee a H,0 oo R-G-cooH Xs atecoon +) kotokisetina rete Ove reakeije Katalizaju enzimi dehidrogenaze, a kao akceptori vodonika slide Dbisno pirimidinski nUkteorid t Oksidativnoj dezaminaciji prethodi transaminacija Reakeijama transaminacije dolazi do nagomilavanja glutaminske kis celijama jetre ili bubrega, gde st procesi Katabolizma aminokiselina najin- Teiiaivnifi. Oksidativna dezaminacija spreéava ovakvo nagomilavanje jer iz glutaminske kiseline izdvaja amonijak za ekskreciju, a kao proizvod nastaje o-ketoglutama kiselin: Se ceaminekiselina \ Saonwia testa NO" gltamat ve ohetogeneza etetokiselina Cry cea as saat oon, Ny Reakciju oksidativne dezaminacije glutaminske kiscline: goo = oH ceBtiopeaze Gt cert GH, t MAD # Hho ———B + NADH + HT + NHy GH-NE, Geo ee 600" aitanat ossotaret katalizuje enzim glutamat dehidrogenaza (GIDH). jedan od vaznijih enzi- maw metabolizmu aminokiselina. Slobodni amontjak, nastao na bilo Koji naéin, koristi se za razne sinteze. a najznaéajnije su sinteze glutamina i uree. Glutamin se iz glutaminske kiseline sintetizuje w mitohondrijama: ea ae 7 , [70H {7 NH, tear ii ot Seas a a HN, i H=C—NH, boon boon gitainska sina getamin Ova sinteza je od posebnog znataja jer se odigrava radi odstranjivanja ili _,deponevanja” neutroSenog amonijaka. [2 glutamina se ,zarobljeni” amoni- jak moze dobiti kad god je to potrebno. 123° ow HIN SNH, urea Koncentracija amonijalea krvi zdravib osoba je veoma mala, Urea ciklus se nekud naziva i Krebsov ornitinski ciklus. | Sinteza uree ili karbamida Mali molekuli amonijaka, rastvorljivi u vodi, veoma lako prolaze kroz ¢eljj- Serine membrana, Tako mehanzam delovanja amonijaka na organiza nije poanat, gue eje-er Veoma ovOvar ze sve tive bidaZat0 je neophodno sprediti-njegovo nagomilavanje a tkivima. Ved je optsano~,uktanjanje” amonijaka sintezom gturamina, ali je Safaraaiia reakcija sinteze uree ili karbamida, jedinjenje sa visokim sadrZajem azota lako cifunduje kroz elliske: membrane j lako se ekskretuje 12 orpanizma putem DUDTEE Siig ikouecaketye iz oa poem Sinteza_uree_predstavija_poslednju_fazu kalabolizmg _aminokiselina. Odi- 7 Proce sinteze uree potinj rea si Fk | Reakeijom nastaje karbamoil fosfat, jedinjenje bogato energijom. Zasin- | tezu karbamoil fosfata upotrebljava se slobodan amonijak. Reakcijom | Karbamoil fosfata sa ornitinom, poéetnim élanom ciklusa, gradi se cit- | rulin, jedinjenje bogato energijom. Reakciju sinteze citrulina katalizuje enzim ornitin transkarbamoilaza (OCT). Kondenzacija citralina u pri- sustvu ATP-a sa asparaginskom kiselinom je sledeci korak u ciklusu, znagajan za uvodenje druge NHz-grupe uree. Kako asparaginska kiselina mode nastati transaminacijom iz. glutaminske, ova poslednja je. u stvari, izvor druge karbamidne amino-grupe. Proizvod ove poslednje reakcije je argininodilibarna kiselina, koja odvajanjem fumame kiseline gradi arginin, a pod uticajem arginaze ova aminokiselina odvaje karbamid i nastaje potetni lan ciklusa — ornitin (v. sliku 85). Pri dnevnom unosenju 100 ¢ proteins ekskretue se 30 ¢ Normaina kenceatracija ures whivi je do (3 mmol/l. / \ Poremagaji kojt voue do blokiranja sinwze karbamia Za sintezu jednog mola uree potebna su dva.mola amonijaka, jedan mol uglien-dioksida i utroSak gnergije iz tri mola ATP-a, pa bi ceo_ciklus uprogceno moggo biti prikazan jednaginom: ° + 3ATP il 2NHy + Hy60g ———> H.N-C-NH, + 21,0 ee > Povesane koncentracije uree u krvi i urinu mogu se pojaviti pri poveéanom Janos proteina-i povecanom katabolizme ovih makromolekuia i pored nje~ nog normalnog izlucivanja putem bubrega. Osim toga, poremedaji u radu pubrega mogu dovesti do povecanih koncentracija uree u Krvi i kod nor malnog katabolizma proteina. Poznati sti nasledni poremedaji u odvijanju procesa koji éine urea ciklus. To su genetski uslovljene promene u aktivnostima nekih od enzima urea ciklusa Posledica ovih defekata je nemogucnost sintez® kaebamida i Hagomilavanje amonijaka u tkivima i krvi, pored povecane ekskrecije urinom, 124