Ипак, Борина је задња, и у јесен излази и пети албум „Бувља пијаца”, који је већ у себи имао

доста комерцијалног звука, али и слабијих текстова. Плочу је опет продуцирао Џон Мекој, а
микс је урађен у Лондону. Уз Чорбу је на снимању учествовао Корнелије Ковач који је свирао
клавијатуре, док су се у неким песмама појавили гудачи и дувачка линија, тако да је плоча у
себи носила и неке од елемената акустичног звука. Бора је урадио текстове за све песме, сем
за „Бејби, бејби дон'т вона крај” која је комплетно Бајагина. Ту песму је првобитно требало да
пева Слађана Милошевић на својој плочи, али је Бора инсистирао да остане чорби. Као
аутори музике на остатку материјала потписали су се Миша, Рајко и Вицко. Бора је
дефинитивно променио тематику и на албуму су се нашле песме са „друштвеном” поруком
попут Слушај, сине, Ја ратујем сам, Правила, Кад ти се на главу сручи читав свет, Како је
лепо бити глуп (инспирисана Бориним боравком у ЈНА). Песме с албума се појављују и као
некакав „саундтрек” за комедију Тесна кожа. Ипак, и поред продатих 300.000 плоча, овај
албум се сматра почетком пада Рибље чорбе. Група је на турнеју кренула две недеље по
објављивању плоче и суочила се са ослабљеним интересовањем публике.
На основу гласова читатељки Базара, Бора је изабран за идеалног мушкарца, на шта је он
одговорио песмицом „Домаћице, скините гаћице, ја волим ваше фланелске спаваћице”.
Велику турнеју су завршили почетком априла 1983. године амбициозним концертом
на Сајмишту за који је Бора желео да постане његова Хајдучка чесма. Идеја за Сајмиште је
била Борина, будући да је био сентиментално везан за тај простор јер га је као дечака на
једну од чувених гитаријада које су се ту одржавале одвео Петар Поповић.
У жељи да обнови тај простор, Бора је скоро сам са Мишом Алексићем организовао концерт.
Потрудили су се да направе највећу бину која је до тада виђена у Југославији, а њу је пратило
адекватно квалитетно светло и озвучење. Бора је са Марком Јанковићем и Зораном
Модлијем снимио радијске рекламе. У залагању за концерт ишао је тако далеко да је са
Модлијем из авиона бацао летке изнад Новог Сада, Зрењанина, Шапца, Панчева и Београда.
Концерт је ишао под именом „Хлеба и игара”, а као предгрупе су наступали Д'Бојс и Силуете,
у којима је тада гитару свирао млади Никола Чутурило. За одржавање реда било је
ангажовано 170 милиционера и 340 редара. Бора је очекивао велику гужву, па се чак са
пријатељима опкладио да ће се, ако не прода 10.000 карата, ошишати до главе. Како је
продато само 8.000, Бора се заиста после свирке обријао до главе. А томе је претходило још
једно ритуално шишање, јер се те вечери група опростила од Вицка Милатовића који је
одлазио у војску, па су га одмах на бини ошишали и упристојили за армију. Уместо њега, на
бубњарску столицу сео је Влајко Голубовић, човек који је пре тога био у саставима Тилт
и Сунцокрет, а касније и у Бајаги и инструкторима.

Омот албума Бувља пијаца

Паузу у раду групе први је искористио Рајко Којић и објавио мини албум Не буди ме без
разлога (ПГП РТБ 1983). Рајко је написао музику, а Бора и Бајага текстове. На плочи су
свирали клавијатуриста Лаза Ристовски, басиста Неша Јапанац и Влајко Голубовић, а Бора је
отпевао три своја и један Бајагин текст. Крајем исте године, Бајага одлучује да сними свој
албум Позитивна географија, после низа ствари урађених за друге (Булевар, Здравко
Чолић).