ПОЈАМ СЕКТИ

Свака верска заједница која нема Христа, апостолско прејемство и васељенску

веру јесте секта. Оне представљају опозицију Цркве, црквене организације, вере,
праксе, историјске пројаве и заједнице коју је Христос основао (оне представљају
псеуди-хришћанске секте). Оне се углавном залажу за чистоту, духовност и ''правилно
тумачење'' Светога Писма. Секте често изазивају многе духовне, религиозне,
националне, политичке, психолошке, социолошке и правне проблеме.
Реч секта долази од латинских речи secvi што значи следити или пратити и
secaere што значи сећи или одметнути се. Секте су означавале мале групе људи које су
се одвајале од матице религије, у неку другу мању групу. Данас постоји више хиљада
секти.

Врсте секти
-Псеудохришћанске, у оквиру којих имамо ранохришћанске и средњовековне
(Аријанци, Несторијанци, Гностици, Монофизити, Богумили) и нововековне
(Баптисти, Адвентисти, Јеховини сведоци, Мормони, Пентикосталци, Методисти)
-Псеудохиндуистичке и далекоисточне у оквиру којих имамо Харе Кришна, Сатиа
Саибаба, АУМ шинрикјо, Унификациона црква.
-Синкретичке секте у оквиру којих имамо Теософисте, Масоне, сајентологија, и ОТО
(ред витезова источног храма). Ова група садржи елементе сатанизма
-Сатанистичке секте у оквиру којих имамо Сатанску Цркву Калифорније, Сатанску
цркву Енглеске, Бело братство и Међународно удружење вештица.

О сектама

Секте постоје кроз читаву људску историју. У древна времена оне су настајале
као реакција на нека верска учења, док су данас новац и моћ главни разлози њиховог
постојања. Данас се углавном служе методом врбовања како би привукли све већи број
људи и тиме увећали своју верску и финансијску моћ.

Карактеристике

1) Комерцијално - профитерска делатност. Религија је кроз мислионарење и

ширење постала бизнис. Данас секте добијају велике прилоге, такође они наплаћују
своје ''терапије''. За њих углавном раде непријављени радници и оне не плаћају порез.
2) Фанатизам, ектремизам, осећање елитизма. Секте захтевају апсолутну
послушност, ревност и дисциплину од свих својих чланова. Члановима се говори да су
они изабрано друштво, боље, моћније и паметније од остатка света. Као такви они
треба да буду затворени за спољашње утицаје.
 3) Надрелигијске и наднаучне претензије. Пракса већина секти су разни ритуали
и окултно-магијске технике које служе за достизање циља. Такође, секте се баве
наукама попут философије, медицине, психологије, астрологије.
4) Изолација припадника и контрола информација. Вође секти као опасност виде
уплив спољних информација које би могле да одврате људе од секте. Сви чланови
секти имају сталне провере како би се утврдило да ли заиста лојални реду. Секте су
уређене као грађанске организације афирмативног типа.

Развој секти

Секте представљају сталну појаву. ГИХ нас упозорава на појаву секти. Оне
углавном представљају понављање старих јереси.

Извори старих секти (псеудохришћанских)

Прва група: Јеврејски извори. Многи Јевреји нису прихватили Исуса Христа.
Такође, тешко су се одрицали старозаветних закона и навика. Прва јудеохришћанска
секта били су евионити који су осуђени на Апостолском сабору.
Друга грпа: Многобожачки извори. Ови извори су били под утицајем
гностицизма и неоплатонизма. Јављају се крајењм првог и почетком другог века као
спиритуално-философска духовна дисциплина. Она је одвајала људе од матице Црке.
Исус Христос је схватан као центар вере али не и као Цркве.
Трећа група: Хришћански извори. Из Хришћанства су поизашле многе јереси.
Реформација је идејни извор дела савременог секташтва. Многе данашње секте
сматрају да врше наставак реформације.

Разлози постојања постмодерних секти

Долази до укидања граница између добра и зла, истине и лажи, реалног и

нереалног. Људи данас учествују у многим догађајима, а имају осећај да се ништа не
догађа. Умиру велике идеје, ишчезавају традиционалне форме живота, гасе се
социјалне утопије, тријунфује хедонизам и долази до развитка Платоновог трећег
сталежа. Либерална демократија подрива плутократију. Земља, вода, ваздух и храна су
све загађенији. Култура се претвара у пропаганду и долази до злоупотребе технологије
и модерних наука. Држава злоупотребљава Цркву. Долази до испирања мозгова која се
полако претвара у контролу ума. Имамо три елемента контроле. То су контрола
понашања, контрола мишљења и контрола осећања.

Разлике међу сектама

 Теологија секти је веома примитивна. Оне се углавном заснивају на
фундаменталним идеологијама.Знају да буду врло агресивне и антидруштвене.

Заједничке карактеристике

- ''Поправљање лошег стања у цркви''

- Реформа учења и организације Цркве
- Припрема за други долазак
- Сви следбеници су једнаки
- Негирају Свето Предање
- Самосвесно тумаче Свето Писмо
- Свето Причешће као символ а не као истинско тело и крв
- Одбацивање општег свештенства
- Одбацивање Часног Крста и икона
- Не верују у загробни живот
- Забрањују прослављање Богородице и Светитеља
 БАПТИСТИ

Једна од прхих секти код Срба. Неки баптиски сматрају да корене вуку од анабаптиста,
док неки одбацују то становиште.

АНАБАПТИСТИ

Као реакција на Лутерово учење јављају се анабаптисти, који нису тражили само
теолошке и догматске, већ и социјалне и политичке реформе.
Тома Минцер и његова група је прогласила крштење деце неважећим, па су
сами себе поново крстили, због чега и добијају назив анабаптисти док они сами себе
називају баптистима. Мелхиор Хофман је проповедао скори долазак Христов и
хиљадугодишње царство у Стразбуру, а његов ученик Метис (Пророк Енох) тврди да
је царство већ почело, али у Минстеру. Чувши за хиљадугодишње царство многи
анабаптисти дођоше у Минстер те дигоше буну.
ПРВИ БАПТИСТИ: У Швајцарској су били Болт, Гребел, Манц и Блаурок. У
Холандији Мено покушава да реорганизује најгрубље анабапристе – меноните.
У Енглеској од 17. века имамо две врсте баприста Партикуларне и генералне које
оснива Хелвајс.
У 16. и 17. веку баптисти беже у Америку, где налазе заједницу коју су основали
Кларк и Вилијамс. Данас баптисти представљају бројну групацију у САД.
У 19. веку баптизам се враћа из САД у Европу, Скандинавију, Аустрију и
Русију. У Аустрији је значајан буо Ротмајер који је делио библије и летке, иако је то
било забрањено. Такође он је у својој кући одржавао верске скупове и недељне школе.
У Београд баптизам стиже 1892. године, прва крштена била је Јулка Симоновић,
коју је крстио Светозар Барбуловић. Центри баптизма у СФРЈ били су Нови Сад,
Суботица, Сарајево, Дарувар, Београд, Нови Бечеј.
Симо Раловић из Пећи имао је виђење Господње који му је рекао Симо, Симо, сруши
стару кућу, које Сима тумачи да треба да пређе у другу веру, а када је у војсци упознао
баптисту, схватио је да је баптизам вера у коју је требао да пређе.
 БАПТИСТИЧКО УЧЕЊЕ

Баптизам се веома разликује од православља, једна разлика је и по питању

догматског учења, док ми имамо утврђене догмате, они то немају. Баптизам као грана
протестантизма такође нема утврђене догмате, мађутим било је покушаја да се састави
један заједнички символ вере, како то они називају ,,Начела вере“. Године 1524.
Валтазар Хибмајер је изложио ,,Вјерују“ у 18. тачака, 1527. године издата је
,,Дисциплина“, где је иложено основно веровање баптиста у 13. тачака. Џон Смит је
саставио ,,Начело веровања“ у 20. тачака. Ови символи се међусобно разлликују, те не
представљају образовну целину за целу верску заједницу. Поред општих хришћанских
догмата о Светој Тројици, о богооваплоћењуу Сина божијег, од Духа светога и Марије
Дјеве, распећа, васкрсења, вазнесења и општег Суда, у шта верује већина баптиста,
треба истаћи и оно чиме се они нарочито одликују.
1. Свето писмо је непогрешиво мерило за веру и праксу.
2. Не постоји прародитељски грех, грех је стваран, а новорођенчад су безгрешна.
3. Црква се састоји из следбеника Христових, наново рођених и поново крштених.
4. Уређење није јерархијско, свака заједница управља сама собом.
5. Не прихватају три свештеничка сталежа, већ верују у опште свештенство.
6. Молитве се упућују само Богу.
7. Не постоје свете тајне, већ обреди. Главни су крштење и вечера Господња.
8. Крштавају се само одрасли.
9. Вера у загробни живот је неоплатинистичка доктрина, а не баптистичка догма.
10. Одбацују анабаптистичко учење о хиљадугодишњем царстцу, верују у други
долазак Христов.
11. Празнују недељу и од Божића до Педесетнице.
12. Идеал им је секуларизација.

СЕКУЛАРИЗАЦИЈА

Иако Свети апостол Павле говори да је свака власт од Бога, баптисти ипак
заступају секуларизацију тј. одвајање државе од Цркве. Поставља се питање да ли би
заступали секуларизацију да их је у једној држави преко 80% или бар већина.
Лаицистички принцип поред Баптиста не прихватају ни остали секташи, чиме се
супротстављају учењу Светог писма за које кажу да је једино непогрешиво.
АДВЕНТИСТИ
Име адвентисти долази од латинске речи „адвентус“ што значи долазак. Мисли се овде
на други долазак Христов. Адвентисти су људи који очекују други долазак Христов,а
адвентизам вера која проповедаа да ће Христос доћи други пут на земљу да суди свету.
Међутим, адвентиси сматрају себе посебном групом која очекује скори долазак
Христов као догађај који није далеко од нашег времена. Но,ни та разлиока не
оправдава њихов назив. Прво, Црква никада није одређивала датум када ће доћи
Христос јер сам Христос није тај датум нити годину игде прорекао. Друго, адвентисти
нису једини који очекују Христов долазак у најскорије време. То исто чине и Јеховини
сведоци, и друге разне секте.

КРАТКА ИСТОРИЈА АДВЕНТИЗМА

Оснивач адвентистичке секте је Вилијам Милер, родио се 1781. године у држави

Масачусетс. По занимању је био фармер. Када је имао 34. године у њему се пробудило
религијско осећање за Библију. Милер се борио сам са собом 20. година док није
најзад решио да изађе јавно са својим прорачуном датума другог доласка Христовог.
Тек 1831. је у својој књизи „Долази из Библије и историје за поновни долазак Христа
око 1843“. Књига је тврдила да ће Христос доћи између 21. марта 1843. и 21. марта
1844. Ово се испоставило као нетачно, јер тада у том периоду није дошао. Још
неколико пута је Милнер покушао да протумачи када ће доћи Христос али и тада се
исто догодило. Милнер је искључен из баптистичке заједнице и основао нову верску
заједницу. Било је много теолошких проблема. Једни су празновали недељу, а аускоро
су се појавили адвентисти седмог дана или суботари који су празновали у суботу јер
су сматрали да је то једини правилни начин слављења Бога.

ДЕСЕТАК

Свакој организацији су потребна материјална средства да би опстала. Адвентисти су то

питање решили врло успешно. Опет су посегнули у Стари Завет. Увели су десетак
1858. Библија каже: „Сваки десетак земаљски од усева и од воћа,светиња је Господу.“
Адвентистичка верска заједница је финансијски јак и нема никаке потребе да од било
кога тражи материјалну помоћ. Пошто су се материјално потпуно
осамосталили,адвентиси продужују да се организационо учврсти и да се пропагандом
прошири. Године 1874. основана је адвентистичка Мисија за Средњу Европу. Брзо се
проширио крајем прошлог века по целој Европи.

АДВЕНТИЗАМ КОД СРБА

Србима адвентистички проповедници стижу тек почетком прошлог века. У Београду
су први проповедници примећени 1909. и то у Мокрину и Бољевцима. После стварања
Југославије разне групе адвентиста су се ујединиле у посебно мисионаарско поље
новостворене државе. Истакнуте вође били су: Албин Мочник из Београда, Роберт
Шилингер са седиштем у Новом Саду и Жива Јанић са седиштем у селу Никинци. Сва
тројица су били врло активни. Мочник је у Београду соновао „мисионарску школу“ за
спемање мисионара затим, „Препород“ и „Самарићанско друштво“. Недељом су имали
молитвене састанке са предавањима на којима учествује више предавача као и хорови
и рецитатори. Адвентистичка пропагандна литература је врло богата и врло раскошна.
Наслови књига су врло занимљиви. Не може се наћи књига са старомодним називом
„Катихизис“, или „Догматика“. Њихове књиге садрже све то,али са привлачнијим
називом. На пример: Велика борба између Христа и Сотоне“, „Има ли живота у
васиони“, и тако даље...

ОРГАНИЗАЦИЈА И АКТИВНОСТИ АДВЕНТИСТА

Адвентистичка заједница је врло организована и дисциплинована. Тамо се тачно зна

шта ко сме и шта ко може да чини. Када се у неком месту придобије неколико
лица,образује се општина. Њом управљају један или два проповедника који имају своје
помоћнике. Више општина из неке покрајне сачињава окружне савезе,а ови сачињавају
мисионарско поље. Мисионарска поља сачињавају „Унију“ која може да обухвата
више земаља. Уније сваке године шаљу своје делегате на унионистичку конференцију.
Они носе назив Генерална конференција и она је највиша власт за адвентисте целог
света. Адвентистичке мисије су врло важне. Адвентисти имају у свету многе школе, од
основних до универзитета. Издржавају многе болнице и друге установе. У појединим
земљама имају и своје фабрике. Адвентизам представља једну врло моћну
организацију у свету. Они мисле да на основу свега тога заслужују назив „Црква“, а
нипошто секта, јер се не сматрају фракцијом било које Цркве. Позивају се чак и нато
што су у многим државама успели да издејствују за себе назив „Хришћанска
адвентистичка црква“.

УЧЕЊЕ АДВЕНТИСТА
Адвентисти усвајају многе догме кеје има и Православна Црква. Придржавају се
Православног Символа вере. Међутим они имају своје тумачење тога Сомвола,а што је
најважније, поред истина које су изложене у Символу они имају и својих
специфичности за које Црква није знала нити зна. Адвентизам као протестантска секта
има има извесних учења која су заједничка свима протестантима, има и таквих које су
заједничке многим сектама а не припадају само адвентистима, и има таквих учења која
су баш специфично суботарска.

У ону прву спадају:

1. Извор вере и правило истонитости некога верског учења је само Свето писмо
без Светог предања. Свето писмо само себе тумачи.
2. Човек се спасава само вером у искупитељску жртву коју је Христос поднео.
3. Христос је једини посредник између човека и Бога, Он је наш првосвештеник и
према томе не треба се обраћати молитвено светитељима ни Богородици
4. Нема седам светих тајни. Постоји обавезно обред крштења и причешћа али се
хлеб и вино не претварају у тело и крв Христову.
5. Одбацивање поштовања икона, реликвија и крста.
6. Одбацивање монашких завета и светитељских подвига.

По веровању адвентиста васкрсење мртвих неће бити јединствен догађај за све

људе истовремено,него у две етапе. Прво ће васкрснути праведници, а после
грешници. Тако постоје два васкрсења, прво и друго. Адвентисти још верују у
хиљадугодишње Христово Царство. Говоре да ће Сатана и сви грешници бити
уништени а неће бити осуђени на вечне муке. После њиховог уништења настаје
живот вечни праведика и анђела. То је главно адвентистичко учење. Њихово
учење се још назива хилајизам а они хилајисти.

Јеховини сведоци
 Ово је хришћанска верска заједница која броји преко 8,3 милиона чланова
широм света. Њихова делатност почиње негде око 1870. али се од 1931. године зову
Јеховини сведоци. Значење име Јехова везује се за одељак из Светог Писма где се
наводи да они који живе по вољи Божијој јесу сведоци. Јеховини сведоци своје учење
искључиво заснивају на Светом Писму а познати су и по својој мисионарској
делатности. Они сваке године обележавају спомен на Христову смрт, и два пута
недељно одржавају састанке у Дворанама Краљевства које представљају неку врсту
богомоље. Њихово главно веровање јесте да се Бог који се још у неким библијским
списима назива Јехова може спознати кроз науку Светог Писма и природу, и да је
могуће приближити му се кроз исповедање вере у Исуса Христа и слеђења његовог
личног примера. Они такође верују да су две најважније заповести Светога Писма
љубав према Богу и према ближњима. Они говоре и да ће Бог путем његовог царства
успоставит савршен и праведан свет. Јеховини сведоци су познати по часописима које
издају, а то су: Стражарска кула и Пробудите се. Свако издање Стражарске куле се
штампа у више од 70 милиона примерака. Такође су издали и превод Библије на преко
150 језика.

Организација

Што се тиче њихове орагнизације они сматрају да су следбеници апостолске

структуре из првог века по којој су Хришћани били организовани у скупштине и
одржавали су састанке на којима су славили Бога. Јеховини сведоци се не деле на
свештенике и лаике. Код њих сви крштени чланови могу бит проповедници. Они имају
и сведоке који су организовани од стане скупштине, која има негде близу 100 чланова.
Такође они имају једну групу хришћана која пружа смернице Јеховиним сведоцима, а
та група се зове Водеће тело, које посматра мисионарење.

Мисионарска делатност

Мисионарење се финансира првенствено на сакупљању добровоњних прилога.

Добровољни прилози се не сакупљају на састанцима, и они који прилажу остају
анонимни. Сваки прилог одалзи у хуманитарне сврхе. Јеховини сведоци сваке године
одржавају велике скупове или конгресе. Постоје две врсте конгреса: Покрајински на
коме се састаје једна покрајина и он се одржава у пролеће или јесен и други,
Регионални, на коме се састаје више покрајина. Он се одржава једном годишње. Ти
састанци су бесплатни.
Учење

Што се тиче њиховог учења они кажу да је Јехова једини истинити Бог, коме су
служили Авраам, Мојсије и Исус. За Бога кажу да је он Дух, виши животни облик од
материјалних бића и да се његове особине виде у његовој творевини. За Иссуа Христа
кажу да је син Божији, прво његово створење и да никада није рекао за себе да је
једнак са Богом. Они тврде да је Царство Божије за њих једино спасење и да се оно не
налази у људима него је оно недостижно. Они се не моле светитељима, не верују да је
земља створена за 6 дана јер јеврејски израз дан у Библији може значити и 1000
година. За мртве кажу да нису свесни ничега, ни бола ни патње. Мртви су у сећању и
надају се Васкрсењу. Они забрањују примањем крви у тело било причешћем било
трансфузиом. Они одбијају рађање деце и да служе војску. Најбројнија су секта у САД.
 МОРМОНИ

РАЗВОЈ СЕКТЕ И ОСНИВАЧ

Оснивач секте је Џозеф Смит. Према веровању присталица секте, он је прави
Божији пророк, „већи од Исајије и већи од Мојсија“. Рођен је 23. децембра 1805.
године у сиромашној породици, у Сарону у држави Вермонт (САД) у сиромашној
породици. Отац се много пута селио због тражења посла и бољих услова за живот.
Ипак је највећи део детињства провео у Масачусетсу у држави Њујорк. Није имао
високо школско образовање, јер због многих селидби променио је велики број школа.
Још од малена је био у замршеној верској ситуацији, јер су његови родитељи били
нешто између методиста и баптиста, тако да није знао којој страни треба да се
приклони. Џозеф је у себи све време имао превирања око опредељења, све дотле док
није прочитао стих из Јаковљеве посланице (1, 5), који гласи: „Ако ли коме од вас
недостаје мудрости, нека иште од Бога, који свима даје једноставно и без карања и
даће му се“. Тај стих га је погодио, тако да је одлучио да учини један експеримент. Он
овако описује тај догађај: „Пошто сам се повукао на место (у шуми) које сам изабрао,
па погледавши око себе и видевши да сам сам, клекнуо сам и отворио своје срце Богу.
Тек што сам завршио, кад ме зграби нека сила која се дочепа целе моје душе и која је
тако снажно утицала на мене да ми се језик одузео и нисам могао више да говорим.
Обузе ме густа тама и учини ми се да ће ме нестати“. Тада Џозеф виде стуб светлији од
сунца који се спушта ка њему и истог тренутка би ослобођен од тог непријатеља који
га је давио и један од две особе које су се појавиле у светлости рече: „Ово је Син мој
љубљени, њега слушај“. Тада су му и рекли да се не приклања ниједној секти, јер су
оне гнусне у њиховим очима. Верује се да се ова прва Смитова визија десила 1820.
године, када је има 15 година.
Због осуђивања осталих секти, Џозеф је био често прогоњен. 21. септембра
1823. године имао је друго виђење, када се молио у својој соби. Особа која му се
јавила, рекла је за себе да је посланик Божији под именом Морони. рекао му је да
преко њега Бог жели да оствари велика дела. Тада му је открио тајну о златним
плочама на којима је исписана историја Америке. Рекао му је и за два камена
причвршћена за један напрсник, а то су Урим и Тумим и имао визију места где се
налазе плоче. Речено му је да ако их иком покаже, осим онима за које му анђео каже,
биће уништен. Анђео му се потом јављао још два пута говорећи да ће тек доћи зла на
овај свет.
Место где су се налазиле плоче близу једног села у околини града Манчестера.
Лако је пронашао то место, јер је било идентично као у Моронијевој визији. Међутим,
када је покушао да узме плоче, анђео му је рекао да још није време за то, већ да свако
године долази на исто место да их види. 22. септембра 1827. године, Смит узима плоче
и тада још више крећу да га прогоне. Пошто му је речено да оне буду код њега све
дотле док их не преведе, 2. маја 1838. године Морони је дошао и узео их од Смита.

КЊИГЕ
Књига „Мормон“
ПОСТАНАК:
Због прогона, Џозеф се преселио у Пенсилванију и тамо почео да преводи плоче
помоћу Урима и Тумима. Том приликом упознао је пријатеља Мартина Хариса, који је
све те његове преводе однео код тумача и они су рекли да је то најтачнији превод који
су видели. Имао је још једног пријатеља - Оливера Каудрија који је био његов писар,
којем је Смит диктирао оно што је помоћу Урима и Тумима превео седећи иза једне
велике завесе. Он је украо и уништио део рукописа, али је Смит имао виђење да није
потребно да опет преводи тај део. Године 1830. превод је готов и добијена је књига
Мормон. Тада Смит, Харис и још двојица пријатеља одлазе у шуму, где им се јавио
Морони. То јављање сви они су записали и приложили, као предговор, за књигу
Мормон.

САДРЖИНА:
Стручњаци кажу да је то збирка фантастичних религиозних идеја и
невероватног излагања историје. Састоји се од 15 књига у којима се изности историја
прастановника Америке, од грађења Вавилонске куле до 424. године по Христу.
Написао ју је пророк Мормон, а запечатио његов син Морони. мСмит каже да су те
плоче биле као књига, причвршћена алкама, тако да се могла листати.
У књизи се говори како је приликом грађења Вавилонске куле имало неко племе
Јаредово и да су они дошли на просторе Америке. Потом да е око 600 године пре
Христа у Америко дошло неко Јосифово племе и то Леки са женом Саријом и њихова
четири сина: Ламан, Ламуел, Сам и Нефи. Тако су настала два племена: Ламанити и
Нефити. Први су били побожни, а други не и због тога су били кажњени другачијом
бојом коже, тако да личе на данашње Индијанце и овде видимо мормонски расизам.

ДОКАЗИ ЗА ИСТИНИТОСТ КЊИГЕ МОРМОН:

1. За истинитост књиге, мормонски апологети наводе писана сведочанства Џозефа,
Хариса, Оливера и осталих пријатеља који су у шуми имали откровење.
2. Цитат: „Истина ће изникнути из земље“ (Пс 85, 1-11) тумаче као говор о књизи
која је 1400 година била закопана у земљи.
3. „Друге овце имаш и њих ми ваља привести“, говоре о оном Јосифовом племену,
који су прастановници Америке.
4. Виђење пророка Језекиља у 37. глави о пољу сувих костију, као визија о
расејаним Јеврејима.
 5. 29. глава књиге пророка Исаије где се говори о невољама које ће снаћи
Јерусалим који ће бити оборен па ће „из праха муцати и глас ће им бити оборен...“, али
ће се Јерусалим ипак ослободити. Ово тумаче као да је књига Мормон проговорила из
земље и била је запечаћена.

„Учење и Савези“
Уз Библију и „Мормон“, ова књига представља извор мормонског учења. Она
садржи „откривења“ која је Џозеф Смит добио. Обе књиге (Библија и „Мормон“ важе
као инспирисане и имају безуслован ауторитет.

„Скупоцени Бисери“
Ова књига садржи изабрана „откривења“, преводе и приповедања Џозефа
Смита. Главни део ове књиге сачињава „Књига Мосијева“ и „Књига Аврамова“, које је
Смит превео са египатских папируса из египатских пирамида.

БОГОСЛУЖЕЊЕ
Мормонско богослужење у многоме подсећа на протестантско. Подешено је за
народ, без великих свечаности и састоји се из проповеди, слободне молитве и певања.
Беседа је претежно поучна. Пева се стојећи и „Амин“ изговарају сви заједно, без неког
свечаног певања. Приликом богослужења „Вечере Господње“, изговарају се речи
благослова над парчићима хлеба и вина, па се затим хлеб дели верницима, а вино се
сипа у чашице и даје верницима. У свакој богослужбеној просторији је присутна слика
Џона Смита. После сваке службе одржавају се дечије приредбе и секције. Крштења,
венчања и посмртни обреди се обављају у храму. Церемонију приликом склапања
брака су брло сложене и трају цео дан.

УЧЕЊЕ О БОГУ
Мормони верују да Бог има материјално тело, позивајући се на познате
библијске антропоморфизме. Према њиховом учењу, Света тројица није једносушна
нити нераздељива. Такође, заступају став да Бог има све телесне органе као и човек.
Мормони верују у Васкрсење и Вазнесење Христово, међутим, Џозеф Смит у Символу
вере не помиње ове битне догађаје. Божија лица су заптаво три човека са Божанским
својствима, које живљава дух, а не крв. Један од њих, Јехова, оваплотио се на земљи
као Господ Исус Христос.
 О СВЕТУ И ЧОВЕКУ
Код мормонских учитеља могу се наћи далеко фантастичнија, чисто
многобожачка учења о Богу. Према њима, постоје многи светови, сваки са својим
богом, који су створени. Прабог станује на централној звезди Колоб и настао је из
вечне материје. Он је створио известан број богова као несавршена бића.
У антропологији се види утицај источњачких религија и философија. Према
њиховом учењу, човек је постојао као лично самостално биће пре него што је дошао на
земљу, а постојаће и у загробном животу, јер је он у зачетку био бог. Главни задатак
човека јесте да произведе што је више могуће људских тела, како би створио
могућност за развијање многих богова.

БОЖИЈИ СУД - ДРУГИ ХРИСТОВ ДОЛАЗАК

Мормонска есхатологија је махом слична адвентистичкој и јеховистичкој, али се
и разликује од њих. Заједничко им је очекивање скорог доласка Христог „за живота
још ове генерације“, а то је откривено Смиту. Иако Христос није дошао за време
живота Смита, Хариса и Оливера, мормони кажу да је учење ипак исправно. Друга
тачка у којој се учење слаже са ова поменута два јесте хилијазам. Христос ће
материјално владати на земљи. Са Другим доласком Христовим, мормони очекују
подизање Сиона у Америци. У Џексону ће бити основан нови небески Јерусалим и
једном улицом од самих вила (летњиковаца) биће везан са земаљским Јерусалимом.
Мормонско учење спомиње и пет средстава за саопштавање благодати, то јест
пет светих тајни. То су:
 Вера као потчињавање ауторитету пророка, свештенства и откривења.
 Кајање.
 Крштење; не млађих од осам година старости.
 Полагање руку ради примања Духа Светог.
 Господња Вечера на којој могу да учествују и деца.
 Пентикосталци

Назив „пентикосталци“
- Међу православним црквеним богослужбеним књигама има једна која се зове
Пентикостар. То је књига у којој су написане службе Божије за сваки дан од Васкрса
до Духова. Грчки назив Пентикостар долази од грчког назива пентикостес којим се
означава празник Силаска Светога Духа на апостоле, или Педесетница. По том истом
празнику Педесетници или Пентикостес добили су назив и припадници Пентикосталне
цркве – пентикосталци. Пошто их је народ мешао са спиритистима, они су званично
код власти регистровани ка „Христова духовна црква.“

Кратка историја настанка

- Своје порекло има у Америци и то међу баптистима и методиостима. Један
баптистички проповедник Спарлинг основао је 1886. „Покрет последњег изливања
Духа Светога.“ Његов син основао је групу „обновитеља“ из које су произишли први
„духом крштени“ што су заправо први пентикосталци. Почетком 1901. године, 3.
јануара, десио се један догађај који се може сматрати настанком духовњачког
покрета. Методистички проповедник Чарлс Пархам основао је у граду Топека школу за
проучавање Библије. Он је пошао од уверења да се дар језика који су доживели
апостоли на дан силаска Светога Духа на њих може обновити и на другим људима па
је упућивао своје студенте да студирају Библију и да се топло моле да би добили
крштење у Духу Светоме и да би добили дар говорења страних језика. Још јачи замах
покрет је добио 1906. године, када је Пархамов ученик Вилијан Сејмур, у Лос Анђелесу
у методистичкој цркви држао своје беседе. Многи су ту доживели крштење у Духу
Светоме, и вративши се у своје постојбине проповедали и оснивали духовњачки
покрет.

Методисти

-Методисти покрај баптиста спадају у најактивније и најплодоносније верске

заједнице изникле у крилу протестантизма. Има их у целом свету, а најмногобројнији
су у САД. Методисти су се изнедрили из крила Англиканске цркве. У првој половини
18. века јављају се методисти као једна посебна струја у Англиканској цркви. Оснивач
методизма је Џон Веслеј који је био син једног англиканског пастора. Решио је да
постане пастор и дао се свим својим снагама на буђење религиозног живота и
уздизање морално посрнулих душа. Имао је помагаче у виду свог брата Чарлса и
пријатеља Витфилда. Својом активношћу привукли су велики број људи. Англиканска
црква их је искључила из своје средине, тако да су били присиљени да организују своју
посебну верску заједницу.
Неко посебно методистичко верско учење једва да и постоји, они не држе много до
догматских формула. Више обраћају пажњу на сам живот и на примере библијских
принципа у животу. Имају крштење и причешће. Крштавају и децу и имају
причешћивање под оба вида као и православни.
 Сатанистичке секте

Појам Сатане и сатанизма

Сам појам Сатане се сусреће у учењима и веровањима свих религија, тим што се
сходно разликама у религијама разликују и доктрине о Сатани. О Сатани се такође
писало и код философа. За њега се најчешће везују грех и зло у свету. У литератури, а
и у обичном говору,сусрећемо се са разним синонима за име Сатана: демон, ђаво, враг,
Велзевул...За Јевреје је то Велијар а за муслимане Шејтан. Најпознатији синоним за
Сатану јесте Луцифер.
Држећи се у учењу хришћанства, треба пре свега рећи да поред овог видљивог,
постоји и свет присутних али невидљивих, богоугодних духовних бића,попут анђела,
херувима, серафима... Један од тих анђела, кога пророк Језекиљ изузетно лепим и
пуним светлости био је и Станаило. Сатанаило видевши да Бог ствара свет за људе,
погордио се, и на своју страну одводи једну трећину анђела. У изгубљеној књизи
Старог Завета Књига о ратовима Господњим се највероватније говори о овом догађају.
Иако су детаљи и садржај углавном непознати, велики број библиста инсистира на
томе да је Сатану из Раја истерао архангел Михајло те се он узима за највећег
непријатеља Сатаниног.
Корене учења сатаниста модерно доба у учењима неких ранохришћанских
секти, а пре свега оних гностичких. Гностици су као што знамо, хришћанство
посматрали као философско-спиритуалну вештину уз помоћ којих човек добија
божанска својства. Ипак, та гностике и манихејце не можемо рећи да су
ђавопоклоници, али су својим учењем формирали базу сатанизму. Током 17. века
долази до процвата Сатанизма у Западној Европи. Аналитичари бележе да је било
правих потрага за бебама за потребе црне мисе. Многа гностичка а убрзо и теозофска и
антропозофска друштва такође примају идеје сатанизма, па се оне шире по целој
Европи, али и Америци. Ипак, отац модерног сатанизма је Алистер Кроули.

Карактеристике

1) Сатаниѕам као ослобођење. Данас се сатанске доктрине отворено излажу као

ослобађајуће од религијских норми и ограничења. По њима, људима је
потребно да се препусте телесним и материјалним добрима, јер ће само тако
искрено и служити Сатани као истинитом божанству.
2) Сатана је врховни господар, пали анђео и владар подземља.
3) Црква је од људи дуго крила сатанизам.
4) Богоборност и смрт као центри (супротно од Хришћана, сатанисти
подражавају греховни живот и разврат)
 5) Окултизам и магија су неизбежни елемент у сатанским ритуалима.

Символи

Символи су карактеристични пратиоци сатанизм. Постоје два тима: Први су

изругивање црквених обележја попут наопаких Крстова, крвавих Крстова, одежди са
символима ђавола. Други су типично сатанистички: Мртвачка глава, Хексаграм
(Давидова звезда) и Пентаграм. Сви ови символи су присутни са сатанослужењу.

Ритуали

Сатанослужења се разликују од групе до групе. Најчешће се обављају по

становима, гробљима, напуштеним зградама а ређе на отвореним местима. Ова
служења су углавном изврнута и наружена хришћанска служења попут Црне мисе.
Раније су најчешће приношене људске жртве (бебе) док данас то су најчешће
животиње. На овим служењима редовне су оргије и то најчешће са девицама. Такође,
чести елемент сатанослужења јесу и масовна самоубиства.