Budućnost planete u svetlu nauke

"Imali smo svoju poslednju šansu. Ako ne smislimo neki bolji i mnogo pravedniji
društveni sistem, Armagedon će biti pred vratima."

Daglas Mek Artur (Douglas MacArthur, 1880-1964)

2. septembar 1945.

U zadnjih 24 sata uništeno je više od 100.000 hektara tropskih kišnih šuma. Punih
13 miliona tona otrovnih hemikalija je ispušteno u našu životnu sredinu. Više od
45.000 ljudi je umrlo od gladi, od kojih je 38.000 njih deca. I više od 130 vrsta
biljaka i životinja je izumrlo delovanjem čoveka. I sve se to desilo samo u zadnjih
24 sata.

Na osnovu “Početne analize globalnih ekosistema” (Pylot Analysis of Global

Ecosystems) koje su sprovele Ujedinjene Nacije, polovina svetskih obradivih
površina je nestala u prošlom veku, polovina svetskih šuma je nestala, 80% pašnjaka
i 40% kopnene površine Zemlje trpi zbog degeneracije tla, i 70% glavnih morskih
izvora ribe je potrošeno. Oni dodaju: “Svetski slatkovodni sistemi su tako
degradirali da njihova sposobnost da podrže ljudski, biljni i životinjski život je
uveliko u opasnosti.”1

Mi koji živimo u savremenom svetu često koračamo kroz naše živote razmišljajući o
dnevnim problemima koji utiču na naš svakodnevni život. Povremeno čujemo malo
pobliže, malo dublje i možemo videti, često puta a da ne ulažemo mnogo napora,
neprijatne informacije o uništenju sveta u skoroj budućnosti, koje izgledaju nekad
razumne, a nekad neverovatne.

Svakoga dana u medijima možemo videti, čuti ili čitati priče o novim smrtonosnim
bakterijama i virusima, o sve gorim klimatskim uslovima i sve strašnijim olujama, o
naveliko rasprostranjenim kancerogenim supstancama, alarmantnim pretnjama vezano za
naše zalihe hrane, i one koji kažu da ekonomski kolaps i globalna propast - ili
možda poslednja bitka Armagedona - su samo na nekoliko dana ili nekoliko godina
daleko od nas.

Takođe, postoje oni koji će nam reći da je sve u redu, da sve besprekorno
funkcioniše i da nema problema - celokupna ljudska populacija može se smestiti na
područje veličine američke države Florida i da će tehnologija jednoga dana rešiti
sve naše probleme.

U centru ovog sukoba argumenata šta je tačno, a šta pogrešno po pitanju sudbine
našeg sveta, nalaze se pitanja oko toga šta treba, ili ne treba uraditi po tom
pitanju.

Ovaj problem, sa većinom svojih argumenata i stavova, zasnovan je na četiri osnovne

realnosti:

1. Uprkos uticaju moderne tehnologije, svetske dileme i opasnosti nisu slučajnosti

uzrokovane nedavnim promenama. One su očekivane posledice načina života na koji
ljudi žive od uspostavljanja prvih gradova-država od strane Sumera, pre oko 4000
godina. Štaviše, njihov eho se stalno ponavlja kako takvi gradovi nestaju, od kako
su ljudi odlučili da napuste život u bratstvima i plemenima, i da žive u velikim
gradovima.
2. Mi (kao i drugi živi organizmi) smo izgrađeni od hrane koju jedemo, a hrana
sadrži sunčevu svetlost kao njen jedinstveni izvor energije. Bez sunca ne bi bilo
ni živih organizama - obilje sunca i vode znači izobilje životnih formi. Mi smo
izgrađeni od sunčeve svetlosti. Kako se odnosimo prema tom najvažanijem izvoru
jeste odraz toga kako mi vidimo sebe u odnosu na ostatak ovoga sveta.

3. Naši problemi ne proizilaze od naše tehnologije, naše ishrane, nasilja u

medijima ili neke druge stvari koju radimo. Oni proizilaze od naše kulture - našeg
pogleda na svet. Razlog zašto je većina rešenja ponuđenih za svetske krize
nepraktična, jeste zato što ona proizilaze od istog pogleda na svet koji je
uzrokovao problem. Kao što ćemo videti u ovoj knjizi, prerada otpada neće spasiti
svet, kontrola rađanja takođe neće spasiti svet, niti očuvanje onoga malo što je
ostalo od tropskih kišnih šuma neće spasiti svet. Čak i kada bi se sve predložene
dobre stvari potpuno primenile, naš osnovni problem bi i dalje postojao, i
neizbežno bi se ponavljao. Čak i hladna fuzija i eliminacija potrebe za naftom, sa
besplatnom električnom energijom za svakog čoveka, ne bi “spasila svet”. Ništa osim
promene našeg pogleda na svet i njegovog razumevanja ne može proizvesti pravu,
značajnu i trajnu promenu. a ta promena bi nas u perspektivi prirodno vodila ka
očuvanju naših šuma, obnavljanju naše zajednice i smanjenju naše rasipničke
potrošnje.

4. Moguća rešenja nisu ni nova ni radikalna u istoriji ljudskog roda. U stvari, ona
predstavljaju pogled koji odražava i gaji čovečanstvo tokom nekoliko hiljada
godina. Domorodačka plemena Južne Amerike, Severne Amerike, Afrike, Australije i
Azije nisu prenaselila niti uništila njihovu životnu sredinu, iako su u većini
slučajeva oni imali pristup mnogo većim prirodnim bogatstvima nego što su
koristili. Niti fosilni ni istorijski zapis ne pokazuju da su oni vodili surov i
beznadežan život, kako se to često opisuje u medijima i postoji u umu prosečnog
čoveka. Oni su živeli održivim načinom života, uviđajući svetost sveta i prisustvo
Tvorca i božanstva u svim stvarima, uživajući mnogo više slobodnog vremena nego što
će zaposleni ljudi u industrijskom svetu ikada uživati. Njihova svest i način
života očuvali su njihovu kulturu i narod živim desetinama puta duže nego što
postoji SAD, i nastavlja da održava milione njih širom sveta. Oni mogu da nas nauče
važnim lekcijama - iako, kako istorija pokazuje, mi “civilizovani” ljudi ih
doslovno istrebljujemo i tako rizikujemo da izgubimo njihovo znanje kako prisvajamo
njihovo zemljište, njihove jezike i njihove živote.

Kada dovoljno ljudi promeni svoj pogled na stvari, rešenja će postati očigledna,
često na načine koje nismo mogli ni da zamislimo. Mi smo uništili veliki deo sveta
zbog naše kulture, ali mi možemo da sačuvamo veliki deo sveta promenom te kulture.
Ako analiziramo istoriju, videćemo da u kulturnim temeljima naših predaka možemo
naći drevne ključeve znanja za očuvanje ljudskog roda i naše planete, a da ne treba
da idemo da živimo u pećinama ili šatorima. U svesnom i dobrovoljnom smanjenju
potrošnje leži jedan sigurniji put za ljude i ovu planetu.

Podaci koji će ovde biti izneti govore o tome gde je naš svet krenuo. U razumevanju
kako stvari izgledaju i kako su dospele dotle, možemo da otkrijemo mehanizme, svuda
oko nas, koji su pozitivni i koji mogu učiniti transformaciju na bolje. U tom
kontekstu, čak i “loše vesti” su zaista dobre vesti. Stvaranje krivice i depresije
kod ljudi nisu ciljevi iznošenja ovih podataka, već nada o stvaranju pozitivne i
trajne promene.

Na početku ćemo izneti prikaz stanja današnjeg sveta: porast populacije, trošenje
naših prirodnih izvora i kako smo u procesu “uništenja našeg gnezda”. Izuzetno
važno na ovom stupnju jeste jedno novo razumevanje faktora, kako je ukazano od
strane nekoliko ljudi - na jedan izvor energije koji mi koristimo za ishranu i
gorivo, i dokaz da smo mi zaista u procesu iscrpljivanja tog izvora. Objasnićemo
kako smo dotle stigli i naučiti zašto mnogo ljudi danas misli da stvari izgledaju
dobro, iako to nije tako.
Mnogi ljudi koji su pročitali ovde iznete podatke rekli su da je njihovo celokupno
razumevanje života bilo promenjeno; oni su imali novo, uznemireno, ali neizbežno
razumevanje zašto se stvari nalaze tu gde jesu i šta to znači za budućnost ako
nešto uskoro ne učinimo. Nalazimo se u tački gde se neki putnici vraćaju nazad ili
gube svoj put. Ali, postoji nada za budućnost, čak i u svetu problema koje vidimo.

Literatura:

1. http://www.wri.org/wr2000/page.html

Za više informacija pogledati:

- Mi trošimo drevnu sunčevu svetlost

- Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak biti tako loše?

- Ropstvo i sloboda (Kratak prikaz moguće budućnosti: Haiti i druga vrela mesta)

- Smrt drveća

- Izumiranje - raznolikost podržava opstanak

- Klimatske promene

- Poslednji sati (jeftine, čiste) vode

- Uništavanje drveća, borba za gorivo, i pad i uspon imperija

- Umesto zaključka