Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних

студија Прокупље

Абиотички фактори корова

Семинарски рад

Ментор: др Јелица Живић, проф Студенти: Илија Милетић ЗБ 475/17

Марко Вукашиновић ЗБ 479/17

Прокупље, јануар 2020.

 Садржај
1. Увод.........................................................................................................................................1
2. Однос корова према топлоти (топлота као еколошки фактор)..........................................1
3. Однос коровских биљака према води (вода као еколошки фактор)..................................3
3.1. Карактеристике водног режима коровских биљака....................................................4
4. Однос коровских биљака према светлости (светлост као еколошки фактор)..................5
5. Однос корова према особинама земљишта (земљиште као комплекс еколошких
фактора)..........................................................................................................................................6
5.1. Значај орографског фактора за коровску флору и вегетацију....................................7
6. Закључак..................................................................................................................................8
7. Литература..............................................................................................................................9
 1. Увод

Еколошки фактори корова се могу поделити на:

- Абиотичке факторе
- Биотичке факторе

У прву групу, тј. у групу абиотичких фактора долазе разноврсни физичко-хемијски

услови средине, од којих су најважнији:

- Климатски (топлота, вода, светлост, ваздух)

- Едафски (комплексно деловање земљишта)

2. Однос корова према топлоти (топлота као еколошки фактор)

Топлота је важан еколошки фактор, јер се физиолошки и биохемијски процеси у

биљци одвијају само у одређеним температурним границама. Стога је она важан чинилац
и за коровске биљке. Важно је напоменути да коровске биљке, у разним својим животним
манифестацијама имају широку еколошку валенцу према топлотном фактору, него гајене
биљке.

Температурне границе за клијање семена код коровских биљака, на пример, знатно

су шире него код гајених биљака. Наиме, утврђено је да – што је већи ареал
распрострањења неке врсте, то је и већи температурни интервал клијања њеног семена.
Пошто су коровске биљке најчешће са врло пространим ареалом, често и космополитске,
онда су и температурни захтеви за клијање врло мали. Кад је у питању топлотни фактор,
посебну пажњу привлаче животни облици биљака (животне форме биљака).

У том погледу постоје различита схватања и различити системи животних облика.

Ипак, највећи значај и употребу има систем животних облика који је разрадио Раункије
(Raumkiaer). Према овом данском ботаничару, припадност биљака неком животном
облику одређује се по положају и заштити органа за обнављање (пупољака) у неповољном
периоду године (у нашим условима – зими). Дакле, за дијагностицирање животних
облика, од одлучујућег значаја је прилагођеност биљака на успешно подношење ниских
температура.
 Основни животни облици по Раункијеу, у оквиру којих се налазе и коровске
биљке, су: фанерофите, хамефите, хемикриптофите, геофите и терофите.

- Фанерофите – обухватају дрвенасте биљке чији се пупољци налазе високо изнад

површине земље – преко 25 цм. У тропским пределима пупољци су голи,
незаштићени, а у условима периодичнног смењивања сувог и хладног времена,
пупољци су заштићени љуспастим листовима. Према размерама које достижу,
фанерофите се деле на: мегафанерофите (дрвеће високо преко 30м),
мезофанерофите (дрвеће висине 8-30м), микрофанерофите (дрвеће и жбунови
висине 2-8м), и нанофанерофите (жбунићи висине 25цм-2м).

- Хамефите – то су биљке код којих се пупољци налазе близу површине земље, до

25цм висине. У току зиме, пупољци су заштићени снегом, или остацима опалих
листова и стабала. То су уствари полужбунови или жбунићи, којих је такође мало
међу коровским биљкама.

- Хемикриптофите - су биљке код којих се пупољци налазе на самој површини

земљишта, а сви надземни делови биљке преко зиме одумиру. У неповољном добу
године (зими), пупољци су покривени снегом или лишћем и грањем. Знатан број
коровских биљака припада овој животној форми.

- Геофите – су биљке код којих се пупољци налазе у земљи или у води. Неповољне
стадијуме свог развоја преживљавају помоћу подземних изданака (ризома, кртола,
луковица) или задебљалих коренова. Један број врло опасних и тешко искорењивих
корова, који се интензивно размножавају и вегетативним путем, припада овом
животном облику.

- Терофите – то су једногодишње зељасте биљке, које у неповољном делу године у

целини изумиру, а остају само семена (или плодови), који преживљавају и служе за
размножавање и ширење. Овој животној форми припада највећи број коровских
биљака, као што су нпр: Ranunculus arvensis (љутић), Consolida regalis (жаворњак),
и многи други...

Учешће представника појединих животних форми у грађи неке биљне заједнице може
бити различито. Процентуално учешће појединих животних облика у флористичкој грађи
неке заједнице или вегетације неког предела, означава се као биолошки спектар, или
спектар животних облика.
 3. Однос коровских биљака према води (вода као еколошки
фактор)

Вода је основни еколошки фактор за биљке уопштено, од изузетног је значаја и за

корове, такође. Значај воде је веома велики, како у физиолошком погледу (јер се животни
процеси не могу одвијати без воде), тако и у чисто еколошком смислу (јер, у већој или
мањој мери, у садејству са другим факторима даје основну карактеристику станишта,
чиме се омогућује опстанак на њима, као и изградња специфичних морфолошко-
физиолошких карактеристика биљака).

Значај воде као еколошког фактора воде се може посматрати са два аспекта:

- са аспекта односа корова према влажности станишта и

- карактеристике водног режима самих коровских биљака

У односу на влажност станишта, можемо разликовати више еколошких група биљака,

као што су: хидрофите, хигрофите, мезофите и ксерофите. Међу коровима су
заступљени представници свих ових еколошких група.

- Хидрофите – чине еколошку групу биљака које живе у воденој средини, тзв.
водене биљке. Међу коровима, оним сегеталним, нема много хидрофита. Ту долази
свега око тридесетак врста које се појављују у усеву пиринча. Међутим, хидрофите
имају велики значај као аквастични корови у рибњацима (стајаће воде) као и у
каналима (текуће воде). Ови корови, не само што успоравају проток воде у
каналима, већ њихови остаци издижу дно (затрпавају објекат), те тиме стварају
услове за насељавање других биљака. Међу коровским представницима хидрофита,
заступљене су три категорије: субмерзне (хидрофите које су потпуно потопљене у
води), флофантне (хидрофите које су пливајуће).
- Хигрофите – оне чине еколошку групу биљака које су прилагођене да живе на
влажним земљиштима, односно, оне подносе дуже влажење и задржавање воде. Од
коровских биљака, највећи значај и највеће распрострањење из ове групе има
велики мухар.
- Мезофите – биљке умерено влажних и добро проветрених земљишта, које
заузимају средњи положај између биљака влажних и сувих станишта. Широм су
распрострањене и обухватају највећи број коровских врста.
- Ксерофите – то су биљке сувих станишта. Знатан број корова припада групи
ксенофита.

3.1. Карактеристике водног режима коровских биљака

Водни режим биљака уопште, међу њима и корова, може се окарактерисати

разним параметрима. Најлакше дефинисање водних односа биљака постиже се
утврђивањем садржаја воде, било у целој биљци, или у њеним појединим органима
(пре свега листу).

Промет воде - количина примљене воде кореном и количина одате воде

транспирацијом су значајни параметри водног режима биљака. Регистровање
апсорпције боде кореном веома је тешко, те се обично задовољавамо променама у
садржају воде биљака као параметром који бар приближно одржава односе водног
баланса. Познато је да на топлом и сувом дану биљке показују у подне, у односу на
јутарње часове, знатно опадање садржаја воде, односно да је појављује водни
дефицит. Већи водни дефицит може проузроковати вењење биљака.

За обављање животних процеса у биљци, од мањег је значаја изравњавање

водног биланса, већ је знатно важније стање набубрелости протоплазме,
хидратурно стање, односно хидратура. Као мера хидратуре протоплазме служи
осмотски притисак ћелијског сока. Биљке су способне у одговарајућим условима
станишта да одржавају своју хидратуру на одређеном нивоу. То се може постићи
на више начина: путем образовања таквог кореновог система који допире до водног
раствора у земљишту, путем ограничавања расходовања воде транспирацијом, или
путем магационирања воде у ткивима биљака.
 4. Однос коровских биљака према светлости (светлост као
еколошки фактор)

Светлост је један од веома значајних еколошких фактора, нарочито за зелене

биљке, због процеса фотосинтезе. Биљке су различито прилагођене на интензитет
светлости, у вези са великим разликама које постоје у погледу јачине светлости између
појединих станишта. У том погледу се испољавају знатне разлике кад су коровске
биљке у питању, јер се оне појављују у различитим станишним условима у погледу
светлосног интензитета. У односу на захтеве према светлости, разликујемо три групе
биљака: хелиофите, сциофите и полусциофите.

Слика 1: Илустровани приказ фотосинтезе, процеса због којег је светлост један од најважнијих фактора за развој
биљака и корова
 - Хелиофите – су биљке које се развијају углавном у условима пуне дневне
светлости, и оне слабо подносе засенченост. То су биљке отворених станишта.
- Сциофите – оне се оптимално развијају у условима слабе осветљености и лоше
подносе јаку светлост.
- Полусциофите – оне имају ширу еколошку амплитуду у односу на светлост. Добро
успевају при пуној осветљености, али су знатно адаптиране и на ослабљену
светлост.

Међу коровима се налазе представници све три групе биљака. Рудералне биљке као и
типични окопавински корови, припадају најчешће хелиофитима, а већина коровских врста
стрних жита су сциофите. Ипак, добар део коровских биљака има широку еколошку
амплитуду према светлосном фактору, односно припада полусциофитима.

Светлост је значајан еколошки фактор за зелене биљке, према томе и за корове, пре
свега због процеса фотосинтезе. Главни спољни фактори који утичу на фотосинтезу су:
количина CO2 у ваздуху и интензитет светлости. Променом ова два фактора настају и
промене у интензитету фотосинтезе.

5. Однос корова према особинама земљишта (земљиште као

комплекс еколошких фактора)

Земљиште утиче на вегетацију уопште, па и на коровску својим најважнијим

особинама, као што су:

- Садржај хумуса
- Садржај азота
- Садржај калцијума
- Киселост (pH)
- Механички састав
- Влажност и друго...
 Земљиште као еколошки фактор од великог је значаја, не само за коровске
биљке, већ и за хербициде. Најактивнију улогу у адсорпцији хербицидних
средстава имају колоидне честице, тзв. адсорптивног комплекса земљишта.
Органски колоиди земљишта имају већи капацитет адсорпције од минералних.
Песковита земљишта садрже мало глиновитих и колоидних честица, и зато имају
малу адсорптивну способност за молекуле хербицида.

5.1. Значај орографског фактора за коровску флору и вегетацију

Од орографских фактора, највећи значај за биљке и биљне заједнице, уопште, а

такође и за корове и коровске фитоценозе, имају:

- Надморска висина
- Рељеф
- Нагиб
- Експозиција (изложеност) терена.

Орографски фактори делују индиректно, утичући на модификацију других фактора

(топлоте, светлости, влаге). Надморска висина знатно утиче на распрострањење корова
и коровских биљних заједница. Са повећањем надморске висине мењали су се основни
еколошки фактори, пре свега климатски, едафски и орографски, што се јасно одразило
на коровске биљке и коровску вегетацију.

Како су резултати показали, постоје велике разлике у грађи коровске вегетације на

различитим надморским висинама. У равничарском житородном подручју (надморске
висине 195-300м) развијена је коровска заједница Consolido-Polygonetum avicularae. У
брдском региону (350-600м надморске висине) налази се иста коровска заједница као и
у равничарском делу, али је због знатног броја високофреквентних диференцијалних
врста, представљена другом субасоцијацијом – Biforietosum radians.

У планинском подручју (надморске висине 890-1270м) развијена је нова коровска

заједница – Galeopsi-Brassicetum campestrae, први пут овде описана, која припада
другој вегетацијској свези за разлику од заједница из равничарског и брдског региона.
Све ове промене у коровској вегетацији, условљене изменама надморске висине,
условљене су суштинским променама едафског и климатског фактора у зависности од
висинског градијента.
 6. Закључак

Еколошки односи корова могу се пратити и анализирати као и код осталих биљака и
њихових групација, уз, разумљиво, бројне специфичности. Према томе, основни принципи
фитоекологије важе и овде, са напоменом да је квантитет и квалитет деловања појединих
фактора другачији, што коровским биљкама и њиховим заједницама даје специфично
обележје.

Оба подручја екологије, како аутоекологија (идиоекологија), тако и синекологија

(фитоценологија) корова, указују на читав низ специфичности коровских врста и њиховог
узајамног односа са бројним факторима (идиоеколошких или аутоеколошких
карактеристика), као и њихових заједница (синеколошке или фитоценолошке
карактеристике).
7. Литература

- Практикум из предмета „Познавање и сузбијање корова“ , др Јелица Живић, проф

- https://www.scribd.com/doc/309752634/Copy-of-Korovi-Predavanje-3