Замах који је група хватала, искористио је Вицко, па је свој солистички дискографски првенац

„У ритму срца малог добошара” објавио јуна 1986. године за ПГП РТБ. Плочу је продуцирао
Корнелије Ковач, Вицко је певао, а свирали су гитаристи Миодраг Живадиновић и Драган
Делетић Делта, басиста Драган Гајић и бубњар Зоран Радовановић Баки. Све песме је
написао Вицко уз помоћ Миодрага Живадиновића. Већи део тог материјала Вицко је писао у
време плоче „Мртва природа” и током рада са групом Ратници. Музички излет Вицко је
упражњавао током паузе Рибље чорбе, али ни Бора није мировао. На плочи
групе Кербер Сеобе гостовао је у песми Човек од меда, док су им Боран и Чутура написали
три текста.
У исто време Бора је био приморан да се опрости од своје каријере у малом фудбалу.
Бранећи гол екипе Делиријум Тременс повредио је Ахилову тетиву и због тога група није
одржала низ наступа на којима су планирали да провере нове песме пред публиком.
Уместо тога, први пут у каријери чланови су снимали демо верзије песама за следећи албум.
Крајем године на МЕСАМ-у су добили награде као рок група године, Бора је проглашен за
најбољег композитора, док је Миша аутор хита године, песме Амстердам.
Фебруара 1987. године објављују девету плочу Ујед за душу на којој је Бора компоновао три и
по песме, а као аутори су се потписали Џинџер, Чутура и Миша. Тада раде и прву обраду, што
ће касније бити честа појава на њиховим плочама. Песма Задњи воз за Чачак је обрада Last
Train To Claksville Нила Дајмонда коју је својевремено изводила група Манкиз. Осим
песме Члан мафије, у којој је на матрицу карипске музике Бора описао Савез комуниста, на
остатку плоче скоро да није било политичких тема. Две Борине песме Несрећнице, није те
срамота и Зашто куче арлауче, које нису ушле у конкуренцију за плочу, су објављене на
поклон-синглу који је дељен уз првих хиљаду албума.
Исте године, Бори Ђорђевићу је суђено због „вређања радног народа Југославије”, али су
оптужнице одбачене.
Десетогодишњица рада групе (1988) обележена је компилацијом Рибља чорба 10 и
албумом Прича о љубави обично угњави, која, упркос нарастајућим политичким проблемима,
скоро да и није имала политичких текстова, већ низ бенигних тема: Авиону, сломићу ти
крила, Ко те љуби док сам ја на стражи, Око мене итд. Поводом јубилеја одсвирали су
концерт на Сајмишту на коме се окупило 15.000 младих. Али пре тога СУП им није дозволио
да одрже бесплатан концерт на платоу испред храма светог Саве на коме је још требало да
свирају Пилоти и ЕКВ. Међутим, персонални проблеми у групи су се наставили. Радећи у
чорби, Чутура је почео да пише и за друге, па су се његови текстови нашли на плочама Дејана
Цукића, Ју групе, Кербера, а 1988. године је снимио и прву соло плочу „Девет лаких комада”.
По објављивању своје друге плоче, Чутура 1. новембра 1989. одлази из групе и упушта се у
соло воде. У тренутку када су сви прогнозирали престанак рада Рибље чорбе, у групу долази
гитариста Зоран Илић, који је пре тога био члан састава Безобразно зелено.

Деведесете (1990—1999)[уреди | уреди извор]

Када су сви прогнозирали престанак рада групе због персоналних промена, Рибља чорба са
новим чланом снима албум Коза ностра који је продуцирао Саша Хабић, а као гости
појавили Џони Штулић и група Азра, Горица Поповић, Биља Крстић, Снежана Јандрлић, док је
клавијатуре свирао Саша Локнер из Бајаге и инструктора. Албум је донео песме Ал
Капоне, Где си у овом глупом хотелу, Тито је ваш и Црна Гора, Бар (обрада песме Memphis,
Tennessee) Чака Берија.
Након почетка грађанског рата у бившој Југославији, Бора Ђорђевић је постао активни
присталица српских војника у Републици Српској и Републици Српској Крајини. Током ратних
година, Рибља чорба је свирала у иностранству и објављивала плоче које нису остављале
дубљи траг.
Албум „Лабудова песма” првобитно је био замишљен као опроштајни, али су одлучили да
раде и даље. Плоча је снимана крајем 1991. године у Бечу и сем песме Кад сам био
млад (обрада „When I Was Young)” Ерика Бардона ниједна друга се није задржала у медијима,
а са плоче су избачене три предвиђене песме Оливера Мандића (Шта још можеш да ми
даш, Продавница снова, Вуковар). Ту су биле необјављене још три песме: Ја и мој брат
водимо рат, На пола пута до среће и Збогом памети.
Ни са следећом плочом Збогом, Србијо Рибља чорба није постигла већи успех. Уз
обраде Зелена трава дома мог из репертоара Тома Џонса, Данас нема млека групе Херманс
Хермитс и Тамна је ноћ Марка Бернса из истоимене позоришне представе, већина осталих
песама није постигла запажен успех. Једину новину у групи представљао је клавијатуриста и
копродуцент те плоче, Влада Барјактаревић (бивши члан Ван Гога). У соло водама Вицко се
опет огледао 1996. године када је у оквиру групе Индијанци за ITMM објавио CD
са порнографски оријентисаним песмама.
Лета 1996. године када је Рибља чорба свирала у Републици Српској на митинзима Српске
демократске странке, са њима није наступио Зоран Илић и тада је објављено да више није
члан групе. На диску „Остало је ћутање” који је чорба тада објавила, нашла се „Љубоморко”,
обрада песме Jelaous Guy Џона Ленона и песма Гњилане, обрада
песме швајцарског музичара Пола Хофера. Паралелно са овом плочом, Бора 1996. је за
Радио Бијељину снимио албум Њихови дани, једини албум који носи његово име, а не име
група, јер је изузетни политички ангажован, а усмерен је против власти Слободана
Милошевића.
Почетком 1997. године Рибља чорба је одржала турнеју под називом „По слободним
градовима Србије” коју је завршила са два концерта на Ташмајдану. Исте године су објавили
су компилацију „Трећи српски устанак” на којој је избор политичких песама насталих током
читаве каријере. Од раније необјављених материјала на компилацији су се нашле „Снаге
опозиције” и „Волим и ја вас” настала током грађанског протеста у зиму 1996/1997.
Године 1999, објављен је и албум „Нојева барка” са песмама „16 ноћи”, „Гастарбајтерска 2”,
„Нојева барка” итд. На овом албуму Бајага је, 15 година пошто је отишао из групе, поново
сарађивао са чорбом, компонујући песму „Где си” у којој је и певао пратеће вокале. Истог
дана, када је објављен албум, Рибља чорба је промовисала албум у клубу XL, на ком су
отпевали све песме са тек објављеног албума.

2000—[уреди | уреди извор]
Године 2001, објављен је албум Пишање уз ветар на коме су се нашле песме као што
су Србин је луд, Љубав овде више не станује, Дај ми лову итд. Овај албум је, по критичарима,
поновио успех претходног албума. Истог дана, када је објављен албум, Рибља чорба је, као и
претходни пут, промовисала албум поново у клубу XL.
Рибља чорба је одржала концерт на стадиону ОФК Београдa 8. јуна 2002. године. Овим
концертом је провомисан албум Пишање уз ветар.
Године 2003, објављен је и албум Овде са песмама Последња песма о
теби, Плајваз, Овде итд. Албум је био мало лошији него претходна два, на овом албуму
нашле су се само две љубавне песме а то су Последња песма о теби и 100 година самоће.
Истог дана, када је објављен албум, Рибља Чорба је, као у случају претходна два албума,
промовисала албум поново у клубу XL.
Након ванредних парламентарних избора 28. децембра 2003, Бора Ђорђевић је 2004. као
члан Демократске странке Србије именован за помоћника министра културе, али је приморан
да поднесе оставку 2005, након што је оптужио новинара телевизије Б92 за шпијунажу и
антисрпску политику.
Рибља чорба је одржала концерт на Ушћу 3. јула 2004. године назван Останите Овде, којим
су обележили 25 година рада.
Концертом у Сежани Словенија 18. јуна 2005. године, Рибља чорба је одржала свој јубиларни
1000. концерт у каријери.
Крајем 2005. и почетком 2006. група је снимила нови албум, али овога пута он је замишљен
као троструки ЦД, и то тако да се дискови објављују један по један. Први диск се звао
„Невиност без заштите” који је објављен 27. децембра 2005. и садржао је четири песме, од
којих је песма „Спонзори”, други диск трилогије звао се „Девичанска острва” који је објављен
21. марта 2006. и садржао је пет песама, међу којима је највећи хит „Било је жена”. Трећи
диск, „Амбасадори лоше воље”, био је планиран за мај 2006, али је изашао тек 10. децембра
2006. На њему се нашла песма „Презир” која се појавила у филму „Условна слобода”. А онда,
12. фебруара 2007. издавачка кућа Сити рекордс објавила је комплетну „Трилогију” на једном
диску са свих 14 песама. На крају се испоставило да је овај албум испао као велики промашај,
само зато што су се делови „Трилогије” који су објављивани у току 2005. и 2006. године слабо
продавали.
Рибља чорба је 10. марта 2007. године одржала концерт у Београдској арени. У Арени је било
20.000 људи, што је један од посећенијих концерата Рибље Чорбе.
Крајем 2008. снимају следећи албум „Минут са њом” који је објављен у фебруару 2009. На
овом албуму су скоро све песме љубавног карактера (са изузетком почетне „Радићу шта год
хоћу").
На предлог организатора концерта Рибље чорбе у Љубљани, одржаног септембра 2009.
године, у Словенији је пуштена у оптицај поштанска марка посвећена бенду.[5]
Рибља чорба је 31. октобар 2009. године поново одржала концерт у Београдској арени. Као и
на претходном концерту у Арени, две године раније, је поново било 20.000 људи.
Крајем септембра 2010. године, Рибља чорба објављује живи албум Нико нема овакве
људе! који садржи снимак целог концерта одржаног у Београдској арени 31. октобра 2009.
А онда, у лето 2012. снимају нови албум „Узбуна!” који је продукцијски много боље урађен од
свих претходних албума од 1992. године. Овај пут је продуцент је поново био Британац Џон
Мекој који је продуцирао албуме „Мртва природа”, „Бувља пијаца” и „Истина”. На албуму су се
нашле песме као што су „Узбуна”, „Ужасно ми недостаје”, „Малограђанска”, као и обрада једне
јужноамеричке песме „Лелек Серба”. На албуму се нашло 12 песама.
Рибља чорба је 23. марта 2013. године одржала концерт у Београдској арени којом су
обележили 35 година рада. У односу на претходна два концерта у Арени, овога пута је
посећеност била нешто мања: 15.000 људи.

Чланови групе