Vijagra: Istorijske pilule protiv pre Cona ais oSarka: “EVRODTININ =i -ZRELO SRBUJA | AMERIKA an je uzdrman a te one , Milosevic se ose¢a prevarenimPN QNALNI SPONZOR ODBOJKASKE REPREZENTACIJE Telekom Srbijz ‘PREDUZECE ZA TELEKOMUNIKACIJE A.D. JuGosL, 001 23Luuu 487 INEDELIAK Pitaju titaodi Kada Ce izaci novi bro) EyrorLianina. Odgovor: dok ne resi- mo sve probleme koji prate pokreta nje novina, praviéemo pilot brojeve razmacima od dve il trinedelje. O po- javijivanju novog broja blagovremeno emo obavestit Citaoce. ‘Ogekujem da éemo u sedmitnom ri- ‘mu poceli da se pojavljujemo od po- etka jul. Veranu Mati¢u, direkiory Radija 1B 92, neki Govek prispeo u Beograd iz okoline Vranja ponudio je 500 nemac- kh maraka za ulaznicu za ,dvoboj" Vojistava Sesetja i Zorana Dindica. Tnije Vranjanac bio jedini koji je jednoéasovni razgovor potpredsed- nika Viade Srbije i lidera demokra- ta doziveo kao fudbalsku utakmicu ili bokserski me¢. Salu bioskopa Re- ks u beogradskoj Jevrejsko} ulicis- Pun su judi koji nisu bili Zejni ra- ‘zgovora dvojice politiéara veé . krvi ha usnama protivnika™. ‘Biljana Plavéié, predsednica Re- publike Srpske, uhapsena jeu Aus- Glavni i odgovorni urednik Dragan Bujosevié Paralelni Zivot britanskog ministra inostranih posiova Roberta Kuka (Robert Cook). ‘U jednom svom Zivotu Biljana Plav- 4Si¢ je predsednica Republike Srpske, u iki jezik, Bio zaduzen za problematiku in- formisanje, Ijudska Brajtvalt: Skion prava i Kosovo, Po- neortodoksnim naa se izrazito nefo- Pestucima mmalno, Jedan fran- cuski diplomata je na nagovestaj da je ko- sovska avantura stajala Brajtvajta nastav kka sluzbe u Beogradu, samo rekao da je -D2ulijan oduvek bio sklon neortodoks. ‘him postupcima’. Brajtvajt Ge odsada biti zamenik port- parola Tonija Blera, dakle, predsednika vlade, dok je Vajs zadrao rang drugog sekrelara ambasade, stim Sto ée taj posao dalje raditi u glavnom gradu Rusije ‘Na oprostajnoj zabavi za prijatelje, D2u- lijan jeu neformalnom obraéanju abecao da nece zaboraviti Beograd, a gosti su mu ‘biz poverovali jer ih je obavestio da sa sobom vodi i jednu Beogradanku koja ée ‘uskoro postati gospoda Brajtvajt. Svedanin Vajs je u éaskanju tekao da se privremeno razdvaja od britanskog prija- lelja: ,Dogovorili smo se da se ponovo na- demo u Beogradu - kao ambasadori Kontakt grupa za Mikice 1Stanje na slobodu braée Mikié (Igora, Viadana | Slobodana) iz Kline, koji su pet dana bili taoci naoruzane grupe Albanaca, | prva je uspesna diplomatska akedja srpske | strane u kosovsko) krizi, ako se zvaniéna | jugoslovnska diplomatija u ovom sluéaju nije angazovala, Naime, akeiju je pokre- nula Demokratska stranka, Koja je dan akon olmice, uputila otvorena pisma ot- pravniku poslova Ameri¢ke ambasade u Beogradu Riéardu Majlsu (Reinhard Miles), Ambasa- i Nemaéke, Medunarodnom cervenom krstu, Stop: Vojska _ Jugostavje angatovana je da spreél incident ‘poput otmice Mikiéa ao i Gelnicima kosovskih Albanaca Fem ju Aganiju | Ademu Demadiju, s molbom da posreduju u oslobadanju brace Mikié, Bili smo im velo sumnjivi zbog tih-dve- gleda i sreca je Sto nismo bili naoruzani jer binas sigumo ubill, Dr2ani smo u ne ko) Kui isptivali su nas, ruke su nam bi- Ie non-stop vezane, ali nas nisu maltreti- rali, Njihov komandant obezbedio nam je i hranu | vodu I zbog toga smo mu zahva- Ini", rekao je Slobodan Mikic, Inage, na po- druéju 'Deéana u periodu od 22, do 26, aprila, oteto je jos Ses toro Stba, O nj ovo} sudbini jo$ se uvek nista ____ @@@PERISKO Evrorisanin: Sta je cil) ponowne posete tima ist- raitelia Haskog trie bunala Beogradut Strbae: Haski istrai telji ispitace u naredine dve nedelje 16 svedoka zlotina, koje su nad kra- jiskim Srbima potinile hrvatske oruzane snage prilikom vojno-polieijske akelje u Medatkom dze- pu, 1993. godine. Svedo- kke Je ponovo obezbedio Veritas, u skladu s dob- rom saradnjom 5 Haé. kim sudom. Eynorvianiv: Koliko je Jntava, prema Veritasov im podacima, bilo u ‘Oluji", Medaékom d¥e- Savo Strbac, pui Gospicu? Strbac: U Medatkom dzepu poginulo je ili nestalo 86 judi, od tog broja pronadeno je 71 telo. Na nasem spisku poginulih i nestalih u akeiji ,Olu- ja” nalazi se 1.600 osoba. U Gospicu je tokom samo jedne noci izmedu 16, 1 17. oktobra 1991. godine ubijeno ili nestalo preko 100 civila srpske nactonalnosti TEVROPLIANIN: S obzirom na to da st ha- Ski istrazitelfi zavrSil sistragom u sluéa- ju .Oluja*, kada se mogu oéekivati prve optuznice? Strbae: Tuzilasivo u Hagu napravice u rok od tt! meseea nactt aptuénice. Na Oluja pred HaSkim sudom Dokumentacionog centra ,Veritas” P SEATON — kon toga organizov panel diskusiju svih ist ralitelja i tuzilaca koji su radili na tom slucaju, ako na panelu optun ca bude odobrena, glav. ni tuZilac Luiz Arbur ée je u roku od mesec dana verifikevati svojim pot- pisom. Optuinica ée mati dva dela: opSti, ko- fi obuhvata sve Zrtve 1 Tezaranja uv ,Oluji", i pojedinatni deo s 20 ko- nkretnih dogadaja, koji se bazira na ispovestima nekoliko desetina sve doka w istraznom posta- pku. Oko 30 judi svedo- ice ina samom sudenju oktor u Hagu. Predstavnicl Haakog tribunala pruzili, su nam évrsta uverava- ja da ée se na optuénici naci imena iz samog vrha hrvatske vojske i policije. Prema pisanju hrvatske Stampe u opera~ cijama ,Oluja” i ,Medacki dzep* uéest- vovali su generali Janko Bobetko, Ante Gotovina, Petar Stipetic, Mirko Norac, policijski general Mladen Markaé i stoze- ‘ni brigadir Ivan Korade. Bobetko u svo- joj knjizi »Sve moje bitke, koju haski is- traZitelji Koriste kao dokument u istrazi, riznaje da je naredio poéetak operacije »Medatki dep" I da je napravio planove za ,Oluju" “Bice smenjen kako god okreneg. Ako | ,prezivi* Bulatovicev udar, E ‘Geka Bukanovie, Niemua je, ini se, svejedno Diode ‘Okruzen najlepsim Zenama sveta, Euveni pevaé nije izdrza0 1 opredelio se za muskarce, kasnije je to i priznao Malt Ene ‘Nisu ga pozvali u Kan. Kroazeta ¢o biti pusta bez njega, trubaéa i usta ‘afanskih tuéa PREVARENI PRINC Saualiski prine Muhamed Fa- hd prevaren je 2a 231 milion do- da 12 godina nije prime- lvae da mu novae nedostaje. Najomilieniji sin Guvenog bo- sgataéa kralja Fahda, dok je stu- {tu sprijateljio se sa studentom medicine Saidom Ajasom, koji je bio vooma siromasan dok ni- Je postao desna Prine Je svog biznis, a on mu ku na raguni- ma_evropskin Danaka. Ajas je na nezakonitim roviajama 2a- Fado 231 mill: ‘on dolara. Ko ‘na kada bi se ‘trio mani {da arapske ba- hike nisu digle buku oko ‘rinéovog .tro- ‘Skarenja "po ‘svetu. Kontto- Uisall' su sve injegove racu- eu Evropt i otkrile ban kama Britanije, Francuske, N macke | ‘carske manjake (64 231 millon lara, Za s3- Ludliiskog prin- a, mltimilio- Pravda: Prine Fahd dré20 je prijetelja koji ga je prevario uw kunom pritvoru Svog piiatlia iz studentskin dana Zelda space obraz. On ne tradi da mu dojuerasninajbolt rug veal dug u kesu- Bice 2a- Govoljan ako mu Ajas vat! vile ‘rHjustonu, Londonu Init ola vrea 33 mifiona dola- Fa. Advokat prinea Fahd tua 5U Salo Ajasa zbog transfer eet milona dolara na ime nere= aistrovane americke Kompani, 2a koju se sumnja do fe pro” Wale oruje anu. Takode jo otk- Tiveno da je Ajasu ispacen cok Ugotovin uiznosu od 450 ri {da dotara. Amerika Stampa pie $2 da Ajas demantule optuzbe | kaze da ce dokazall da su milo- 1 dolara ois na princeve koc- Karske dugove.Ajas danas Zvi U' London ge. vod! sudsk! Spor s princom. Pre toga bo fe ‘Ukuénom pritvoru u Saudsko} ‘Arabi, odakle Je pobegao pre- risen env,JUGOSLAVUAJUGOSLAVUA a Ameri¢ka ponuda i potraznja |-~-> SIRENJE WATO ZA STABILNU YLAST Zvaniéno, Amerkanci kod M- | _ Kade oautonomif reé, Amer loseviéa poslednje dve godine | ancl su u Rimu izgleda spusti Golaze stano sistom Soping is- | precku, U lepezu mogueth rese- tom. Trae: podrSku Dejionu, sa- | na 2a Kosovo us su ,polata- radnju s Haskim tebunaiom, re | su autonomiu (enhanced auto Senje Kosovskog problema, pre- | nomy) unutar Sri. To znaé da imu u lepezu govore o sukcesiy SFU deme- | doni minimum vse nije vracanje | _moguéih resenja| kratzactu, Kosovu statusafederaine jedi | za Kosovo uvrstili Na saslanku Kontak-grupe u_ | co, ojo dosada bio amit us- =pojacanu FFimu 28. aprila izuzeino su, pri | lov za potetak progovora. (Ame: autonomiju" ul, promenii taki: u zamenu | kane, naraune,stano isticu da enhanced 2a Kosovo, ponual su Jugoslav- | mogu priwatt sve te pina Jia se vat sve medunarodne | thvo za obe strane" al se podra insttucje iz Koj je iskjusena i | zumova so da Ge Kosovski Alban 4 prisup! svetskom finansijs- | elu odsustwrprava na ctcepenje | ta iznenada eksplodirati odnose- | plata zaostatka) pokazale da kom tits. 2 tog, zasad neotve- | ucainjem priwatti samo ono na | Gluvazduh amodkelepe snove | Umeju da vole | Se ako oni to Fenog paketa, postepeno bi po | Sta in Amerkanci nagovore - il |: Sieaju zapadne demokratle | perp wusluga 2a usiugu’ eva | prinude da priate) [NATO do Bosra, pred nim e v- i nagrads, ‘Ako MiioSovié priwat! epora: zaslute. Exonomski oporavak Jugostavije vratio bi zemju na. Se godin bistave polickekarle- | mesto koe jo po beojstanovni- Prva usluga Kou tazeod Mio- | ums Amerkaneima oko Kosova | re-SAD su ved Repubie! Spe. | kai geografst| oka pripada Jevica este hin otvarene pre- | ‘take na duze vreme rasieet! | fo] (gde suprosve adn pos- | mesto vodece zemlje na Balka- ‘ovora bez prethodnn uslova. | bigs da Ge bakansxo bure bars | edn par mesea dbl nekolko | nu. Konacni dls Amerkancina Jobert Gelbard, Zovek kojiza ame- | svojevremeno u Stejt departmentu | novao razlitita odeljenja amieriékog | WMiiiccu viaau obavija neprijame po- | (State Department) bio zaduzen za | ministarstva spoljnih poslova. To je re- slove na Balkanu, svedotio je ovih da- | evropske poslove. Holbruk je u zar- | dovno isticao u svojim politigkim go- na pred spoljnopolitiékim odborom | gon ameriéke spoljne polit Senata SAD o krizi na Kosovu. PaZiji- | nove, polititki nekompromitovane ge- | veselju iv vo je vagao reti, a naro¢ito geopotitie- | ografske termine (poput ,juene cent- | Stejt depart ke termine, Sve nas zajecino, skupa sa | ralne Evroep*) i shodno tome preime- | glavijem i susedima, smestio je u ge- ‘ografima Slabo znanu ,ju2. ‘nu centrainu Evropu" (So. uth Central Europe), Nena Balkan, koji je Americi aSao fa 220 glas, pa ova, po svemu neduzna geag: ralska apelacia, stojijedva malo bolje od psovke. Ne ri u jugoistoénu Evropu, jer Amerikanei veruju da jei , [stoéna Evropa" do te ‘mere palitckt iskempromi- tovana da je ni u geografiji vige ne treba pominjati Kako smo dospell’ «1 juinu centralnu Evropii"? Bilo je to u vreme Ricarda | Holbruka (Richard Holbro- ke), Gelbardovog pretho- dnika na Balkanu, koji je Amerie os a2 Berlinskog zida napusti hnladnoratovsku doktrinu. -ebuzdavanja" (containme- nt) I proglasiia doktrinu ‘irenja* (enlargement) 12 ih sovjotskih satelita Sto th ment vige ne vodi pod po- istoéne", vee ,centralne Evrope. Bio je to mali, ali vazan prvi korak na putu ka dlanstvu u NATO. Iz YU perspoktive, dak- Je, prvo treba znati da se u Beloj Kuci i na Kapitol hilu (Capitol Hill) o ove region kao 0 ,juznoj centralno} Evropi” u Kojo} ée jednog dana i Balkan i Istotna Evropa biti odbatene, po- Ilkiéki nepodobne katego- rije 1 istoniski neprijatne Einjenice. Drugo, treba imati na ‘umu da je Amerika jo8 sa padom Berlinskog zida napustila hladnoratovsku doktrinu ,obuzdavanja (containment) i proglasila doktrinu ,8irenja* (enlar- gement). Klintonov spol nopoliticki tim u pozetku je insistrao da termin bu de ,demokratsko Sirenje (democratic enlargement) ali se onda zahuktala st- var sa Sirenjem NATO i ke uveo | vorime, garnirajucs ih anegdotama o | wu strated razmislja. | podrazumevao bi po svoj pri eku vistu partnersva s NATO, ako ved ne | lanstvo u pak, Na ia) binacin Amerikandl Konaéno ‘otk rusk uica) ¢ Balkana, & bojazan od njega u neposredno} prosiost! dobrano je motvsala amerigku pot proma Bakanu, ostala je na'snazi skracena verzija ko- jase, to je veoma zgodno, moze nal- zmeniéno primenjivati i na NATO ina emokratsko uredenje dréava, To je ujedno i odgovor na dezumno pitanje ima li kod nas u regionu ame- | rickih ,vitelnih nacionalnih interesa* Ima: Bvropa i NATO. Kada se jednom na Balkanu razide dim kosovskog i Grugih sukoba, ovaj ée geopolltiéki _Saaspeina sistema oleae bezhodst Zapada Bal om fas prostor po sve) prilic s je izgledati, Posmatran sa aspekta , sistema ko- lektivne bezbednosti" Zapada, uu ovom éasu dode kao prazan prostor Ides zemiljama NATO, ides, ides, kad rupa na Balkanu, Direktor beograds- og Instituta 2a medunarodau. politiku i privredu Predrag Si- ié voli da kaze da je Kosovo samo vth ledenog brega i da Di kosovska kriza mogla da se naknadno pokaze kao katali zalor velikog geopolitickog ospremanja Balkana. On to, pored ostalog, vidi i u radosti sa kojom su balkanske zemlje dodekale skoranju, Kosova | stu vo sta racime vatim Srp im drugadi- PETE Tudmanov | primer Upozorova a0 i primer [dona ijeskua, of jo morao da ode! akon Sto jo Uginio sve Sto je od niega waieno (Kad god su American hte ne- ‘10 nopriaino da saopste Rus! ‘ma, arisu to hte dam kau ul | 2, udaral eu Guske Srbima, ma Koje vi uporno sti). Sada ada su éak u Bugarsko) na va Si allantst, Balkan se Amerkan- Balkan turneju zamenika ame- nidkog dréavnog sekre tara Strouba Talbota (St SEIT ‘Sve susede Jugoslavijo ‘ima nud kao a tap Kao vodeca balkanska sila, lugoslavja bi opet bila vetvana kao najpovlascenia nacia (most favored nation) kao | sredinom pedesoth oodina kada je Amer ke zak da bi gubtak Jugo- slave onemoquéo odoranu za adhe Evrope" (vid ronologia Iugeslovenska-americkih.odno- S52). Zauzela bi vodece mesto ‘aii inicjativama integisa ja jugoisiogne Eviope (SEC!) od amenckim vodstvom. Bacla Bi Hrvatsku i Bosnu daleko iza ‘sabe na list glavnin americkin kijnata u regionu | lo2ia pod: ‘smehu Tudmanove prelenzie na hvatsko ,statetko saveznistvo™ sa SAD. “Americ pause, kuturn|javn radii umetic osvezlb sea. je na sve Soh Jo nokad pozn- no asoetralo na Site. U Koel nom seéanju Sti bi br2oizgubi mide. gonocidnin maniaka" po ovo postal abr mall alkansk) nated, ponekad previge Impuls vaninagao ‘Slobodan Milogevie, medtim, ‘mara da bude oprezan. Pod ti ‘mom zasite srpski nacionalnin Interesa na Kosovu, on adi ga- Fano za svoju sopstvenu poi Ku buduénost Tudmanov primer Uupozorava, kao | donekle lean primer Jona ljeskua, bivéag ru ‘murekog Komunstkog predeed ‘ka koe moraa da ode akon Sto fe ini sve sto fe od none trazeno. Gim je Tusman w Boshi Cedigrao log Kou su Amora! ‘od nega zaltoval soll sus da jon zapravo apologeta ustasiva Tautoetamiviadar kone copusia nu siobodu media. Milosevic a parju Kosova nastog da iz i | neke garancle pogledy ‘5vog bududagtetman, mad to ‘eksplcno ne sme da Kido [BIDET Kovistes se nagolom suerenteta | rskim presedanom Miogevié Kosovo ‘mote da sravni sa zemljom kao Rusi Ceceniy, i da rusevinama prizna autonomiju imspirisanu balkansku | otkako je podela kriza u ovom delu sveta, Amerika te zemlje (Makedoniju Rumuniju, Bugarsku, Albaniju) vidi kao celinu, a u dréanju Nadezde Miha- robe Talbott). Prvi put | jlovne, éefice bugarske diplomatije 1 njenih kolega, Zita se veselje ,Sto smo Americi konacno za nesto preko potre- bn. Tabotu je munjevite poste 2a ra Inaterao je da potpigu. | kom da sve susedne balkanske dréave stu deklaraciju potpise pod istu deklaracija, > 3[ZA 1 PROTIV Da li se treba dogovoriti s Amerikom 1 DA | MIHAJLO MARKOVIC Gotrdesetéetvorogodién) ‘saradnik nsttuta 2a medunaroanu politi, Od 1993, can Saveta medunarodnog, instituta za mit. Predrag Sime fe jedan od vodedn Jugosiovenskn eksperata | "Za spol pouty S38 a rei tas- nije, zavrsi-mirovaim sporaztimom. Ova naizgied jednostavna logika nije do- sada zaustavila nijedan rat «x bivSoj SFR ito najmanje iz dva razloga. Prvo, zalo Sio je barem jodna od Suko- bijenih strana verovala da vvige moze dobiti eskalact jom nego kompromisom Drigo, postojala Je treeast- rana koja je mogla namet- nui resenje koje je najees- Ge bilo w interesu onih Koj su rizikoval Za_Vasington, Kosovo, alban- moritetu teme- du Vasingtona, 1Beograda, nji- hovi interesi spak nist potpuno nespoji- vi. USAD je malo onih Koji idalje veruju da bi nezavis no Kosovo ili velika Albani ja bill faktor stabilnosti na Balkanu = posle Bosne ni ome se ne Zuri u novu ba- Tkansku krizu ill novi Dej- Nije pitanje treba uéiniti PREDRAG SIMIC ton - zbog toga SAD insisti- raju samo ,na podetku dija- Joga bez prethodnih usio- va" i .reSenju u granicama Jugosiavije”. Unutar tak- Yog okvica krije se mnogo toga sto ée se u narednim ‘mesecima pod uticajem ko- sovske krize promeniti na jugu Balkana iu éemu Beo- grad moze, ali i ne mora, sudelovati, Za prethodna ‘dva meseca u tom, doneda- no zaboravijenom dela Evrope, dogodilo se vise ‘nego za_pret~ hhodnih osam ‘godina: ove ze- ko ptanje ij Inlje prvi. put ini Balkan de. dal se treba astupaju kao nas su proble- supa i kao mina Kojima .2@OSILS Grupa se prvi speamtan _“Amertkom, Po psbetna orieka ft Vasingtomu i uEvropi, Pitanje je Briselu, arezu- Uprios ani” maga tg” Wat ce verovat- no biti ono sto se eufemisti¢ki bezbednosnom arhitekturom Balkana”, od- SAD i NATO. To Jugoslavi- Ine ostavlja mnogo izbora, a pravo pitanje nije da lise treba nagoditi s Amerikan- ‘cima nego kada i pod kojim uslovima to treba udinit meri¢ki zahtevi vode asparéavanju Srbije i ne mogu se prihvaliti, ma oliko nam SAD pretile Problem je u tome sto ‘Amerikanci traze dve stva- 1 koje nikad nisu nigde bi- le pravilo, i tage th na na in koji ne omoguéava ni- kkakav kompromis Prvo, oni traze da prihva- {imo takvu internacionali- zaciju unutrasnjeg kosovs- kkog problema koja se ne bi svela samo na uobiéajeno posredovanje, ve€ bi se pret vorila u name- tanje resenja, Drago, kada nas Amerikan- ci optutuju da dosad nista nie smo uéinili da stanovnika, 0 Adijalog s Alba- bi vodilo. Jugoslaviji op- ncima_potne, fet nasla u ma- onda to madi SStUFAR ind u odnosa a oni zabie- Srbije na dve jedinice vvaju da dijalog koje zajedno vod jugosio- jedva imaju vi- venska, a ne srpska viada, sto moze imati nekog smis- la samo s obzirom na to da ‘se unapred postavlja uslov (u tekozvanom ,bezusiov- nom" razgovoru) da Koso- vo vige ne bude deo Srbije veé neka vrsta federalne i odigiedno ‘Sedamdesetpetogodisnji Glan Stpske akademije ‘nauka | umetnosti. Do 1995. dan GO Socijalistiéke partije Srbije Minallo Markovié bio je Vode) ideolog SPS Jedan od tvoraca njenog Programa Konfederaine jedinice po- red Stbije 1 Cme Gore, To zat menjanje granica S| bile, iako je za zemlje biv- Se Jugoslavije od 1991. do | 1984. uvedeno pravilo da | se granice bivsin republika | rhe mogu menjati. Takvo | reéenj, osim toga, protivu- | edi Ustava Sri Koll se po postojeco) proceduri ne bi mogao promeniti, kao Sto jasno pokazuju rezulta- { nedavniog referendum Ne vidi kakay je komp= romis tw mo. ue. Kosovo Yan Srbije mo. alo Bi se otce- Pitt kad to po. eh, Srbija. bi se, 8 vise od sam ‘miliona Se od dva miliona stanovni- ka. Prihvatanje tih dvaju zahteva sasvim bi otigled- no vodilo rasparéavanju Srbije. Oni se ne mogu pri- hvatiti, ma koliko nam pre- ili di ma sta preduzimali protiv nas. 14 Ere Milosevic jo bio ‘od Korist ‘medunarodnim kaijerama protivnika gorih jednog Uudboidnog uéana pretorio Jeu Vilja Branta, od proustaskog| Tudman napravo jo| evropskog hieanskog demokratu, 3 od bosanskog fundamentalist lnetbegoviea ‘imo! Manat Gandia Mogi lise Srbi ukopitl u novu vi ziju Balkana? Amerikenc upravo na Stoje da od Siobodena Milosevica na vo pitanje hitnoiznude pozitivan od {Govor. On bi voleo da kaze sda" (Rust ff, na kraj krajeve,nisunieim zadus Zl) ali mora da biide krajnje opre- zan, Amerikanci su pre nekoliko go- | dina hteli da ga uklone sa politiéke scene, da bi im on (1991/92) demons- trirao da njega ne moraju voleti, ali Balkan bez njega ne mogu valjano da stede. Bosna Je sada manje-vige dove- dena u red, pri Gemu ni bosanski Srbi nisu tako lose prosli, Na redu je koso- vvsko deljenje u kome se mnogim pos- ‘matratima Eini da Slobodan Milosevié ‘dr2i svo} poslednji adut. On ima ime | da trguje sa medunarocinom zajedni- com (ma kako to ciniéno zvuéalo), Ko- risleéi se na¢elom suvereniteta, sjed- ne, i rusk presedanom, sa druge st- rane, on Kosovo, teorijski gledano, ‘moze da sravni sa zemljom kao Rusi co PUN POBODAK ‘Ameriéka Centrana obavesta- Jna agencia (Central netigence Agency, GIA) joS uoktobru 1900. {godine upozoria je predsednika ‘SAD da Ge so Soojalisixa Fe: derativna Republika Jugoslavia Faspastl 2a najvisoi8 mesecr Pokojna SERJ ota je na Bun Se istorii pre kralnieg .amon6- og rok, ase zato rosa, tako- | zvana Zabijacka Jugoslavja rod ia27- apria 1962. godine, date, tacno 18 mesecl od upazorenia CCiA‘z oktobra 1900 RATAN [STOR DIPLOMATSKIH OONOSA Se diplomate koje su sluzbovale u Be- ogradu od milja nazivali .beograds- kom mafijom’; Pad stpskih akcija u iz- vvesno} je meri naskodio i njihevim ka bjerama, Sleno su prosli razni amerié kieksperti za Balkan koji su ispoljava- liizvesne simpatije prema Jugoslavifi Kada se zemlja raspala, svi su dobili etiketu ,naivéina", a neki su od njih polrCali u suprotni tabor kako bi zadr- ali nesto akademskog kredibiliteta Tronija je da se u administraciji Dzo- 1dza Busa (George Bush) 1992, godine najgorih odnosa Jugosiavijo i SAD, zateklo nekoliko najboljih YU prijate Jja u posteratnoj istoriji dveju zem- JJalja, Ministar spoljnih poslova bio je Lorens Iglberger (Lawrence Eaglebu- ger), u mladosti zvani Lorens od Ma: [kedonije, jer je kao mlad diplomata izuzetno pozttvovano organizovao po- moc postradalima u skopskom zero. tresu, a savetnik za nacionalnu bezbe: Jdnost blo je Brent Skaukroft (Scowe- roft), nekada vojni atase u beograds- oj ambasadi SAD. Prema pri bivseg ambasadora Deka Skenlona (J. Sca~ ns TE fou Wprtsoe nt — Fedak RtatNsn— Tvepeat 2, upside Metlabp a kiug Maer ing ods ?S. oo (er eo) pane dsens0 lanjeSAD——gerbato——anbslos 00s eshpa mae clube, sae ——Hewrctcp bog aapt Siatn qm ings Seo pmo pe ota oa Seno ecbire one pesnkag eNom oroinkiie kom dame — Stemeroaeg_ —‘Uvdrefon Testpn mtn fection ston Ute Ps Tnleypes —rdouresia fey aneae_ofiee Sieraamcats pureed YU cabo SUibmism ja Fd tts ‘on Sas 20 oe Te Singtonu. U Stejt departmentu su biv- nlan), Iglberger ga je 1989. godine po povratku u Vasington dogekeo reti- Ina: , To poijately MiloSevie nam pra- vi probleme. Tog prijateljsva su se u Vasingionn vec tada odrical Bilo kako bilo, ovo} zemlje spora- zum sa Amerikom polreban kao kise nik. Slobodan Milosevie se za ovaj treniitak priprema veé godinama, ve- rovaino od éasa kada je shvatio da se sa Vasingtonom strahovito preracunao. Milosevié po svo prilici jasno zna: da 1u krajnjoj lini nema pomirenja, da rnema prastanja. Sa Slobodanam Milo- Sevicem Amerikanci mogu sklopiti te- ruta di, ali nuked nege prestati da pri 2eljkuju njogov odlazak sa Vlas 'U Vasingtoma je klima inaée prome- nijiva, a domaca politika diktira dnev- zi red spoljao}, Politicki komentator 1 Vasington posta” Riéard Koen (Ri hhard Cohen) 6. maja je ironiéno pei metio: .Mozda albanski lideri isle da ce se skorainja istorija ponovit ‘sas na ameri¢ko} televizii naterace SAD i njihove saveznike iz NATO da dleluju. Ako tako misle, je 2a njih imam dve reéi upozorenja: Monika Levinskil (Monica Lewinsky) Taj skandal je lonako bojazjivu KU- ntonovu administraciju gotovo potpu- ‘ho paralisao. Ona nece uéinii ni- Sta Sto bi moglo da ugrozi visoke procente, podiske posto ée, buduénosti Kongres odlucive 725,11 o sudbini predsednika, Pops 7 FSV tarne predsednike ne smenit Si X= Uh, predeedil shame S ke vojnike Salju da ginu u mestima eit se nezivi ne daju izgovoriti, ne ostaju due int eps aN ey 0s 0 far meee | amor mi Stemee vipsioe |r one lnexmo sania olan, leis) one eb de lm trope [Milosevic | ee ees Se erence eee oni ‘vige nalik na Seherezadu, arabijansku juna- Seacnipaiesie ces | esa ene + SEHEREZADA ILI KUM Si se pogubjenja. Poput Seherezade, Mio Sevié je presiveo tao Sto J anticiirao op sno situacio | unapred se spremao za nih On jo sustastsveni oportunista. Dele na kratak rok. Ne pocteze ideoloskim ogrance- ‘ma nit dopusta da mu iéne odanost su: Zavaju manevarsh prostor. 'Ne ispoljava ni tunke postovanja za prin- pe isin il komnpromisa. Na Kompromisne predloge odgovara kao na priznane slabos {ikoja se da iskonstt. Negova pregovarac- ka taka je da se urdoglavo pridrzava ma- ksimalisi¢ko pozij i da je brani ponavia- jam laznih Wrdaj. skoristio je podelienost ‘medunarodne zajechicefako so je iaslan ke jedne nacije suprotstavijao Izaslanicima ‘druge,tako Sto je lagao 0 obeéanjima pro- ‘govarata, tko Sto je neprestano raziono- Ye sagovornike i toe podlazo sujet dplo- ‘mata i pregovarata Koj su veroval da ce ga bas oni, ole od drugin, navestina ravi Rokar, Diordi Soros, Dzord# Miéel.. rmisii da je Milogevie, pak, ,Jodini ravi sagovornik” i put. emu se ne moze verovatl.On ne rea- {je navi prazne pretn Nip Seherezada jecina knizovna motafo- | rakoja je vorcima ,Fakiora Milosevic" pala fa pamet dok su obradival psholesk’ port ret ugosiovenskog predsecnika. Cas im se Priva kao lukavalopotica iz Hiladu joc fhe noe? éas kao .Kum” (The Godfather iz romana Marja Puza.'ujedrom | u dtugom Iku ostavliao je utsak da je Jodi past sa. ‘govomnik: modunarodne zajecnics u Jugos- lav. Identiikovan je kao dovek koji oS ima ovale autorteta da sklop il, no njegow | ‘autortt narugen je do mere koja ga moth ‘Sena nagodbu | go popularni. Prosto da prostije ne ‘moze biti ~i vista cinizma koji judi na Balkanu razumeju Nevoja je, medutim, 1 u tome sto Amerikanci lako pronalaze one koji 6 ginuti na terenu wz. ameri¢ku ,vaz dusnu podesku* iz aviona, Dole bude li trebalo, ratovati .oni éija se imena ne mogu izgovoriti" Cija se imena ne mogu spelovati* | {the unpronounceables versus the un- spellables), kako se jednom prilikom izrazio jedan drugi ameriéki novinar. | Srpski su problemi, osim toga, priigno hitnt i ne mogu ¢ekati na ljubavne skandale Bila Klintona. . TILIANA SMAILOVIE Ole Stern Wordet lon Ue Ag tae mat ase tonne nome canes Dea s a Soret rue Sr hatndg™S a yet a Bo ‘te wontape sae raid ‘od ina foots San So ie ie 21JUGOSLAVUA I PANCEVD Element koje ispusta Azotra, Petrohemja i Ratner su azo ksi, fo aktvnl ugolovodoni | voiatina organka Jeno dus su napraviene jens Bored druge, pa se ovi element mesa | ‘tupaj u hemjske reakojo koje daju nova Jecinjenja. Jedno od hj fozgen, bot ‘tov ka rekindle na placa, au ne im konceriracjama iaziva arg. U let jem perdu se stvarayoksidans'|pize- ni czon ko takodo tetno dele na zr le, a posabne na for fa. BEDERAD Na vazcun u Boogradu lat na} ‘ie utée sacbracal u kome se bezolown brain korist u zanomativor procent Slaba je | kontiola duh gasova. Zim a ovo dolazefopane | inchiualna iota, Nate ou iio on rc ey Pladan vazdh stofna chu, gor je pao vvazduh, a gasov ostaju pr zor, MOVE BEOGRAD | OBRENOVAC Ukompe- kau Termosletrano JNikola Tosa’ u Obre- ove ugradent su clktrostaich fier ‘Gesial dm tame bojekazule da teri isu gpravn ii ne kos. A tamiom ‘imu su token! otal poputarsena,olo- ‘a. faamjuna | urangur, Obvenovee "iggov stanovnic! ugrozen su! prenosom epela sa aloutia, [BBR Borski basen je u duboko| udolin, a ‘ko fabrike S| visoka Brea jatovina koja neti rere provera, Brain ‘tad 5a vsokim stopenam kancerogenes aia 2bog arsena. Evropa | ceo svat ‘beled su ovu oblast na svolm mapama ao .cmu tathu”zbog kobene arsona Kop Setlod. TREPCA 1 KOPAONIE Proton tof se ve. tau Kaoopstepoznat su visoka koncen: ‘racja dora u vazdufu Kosovske Miov: (8, sledtveno tome, | ukrvistanovnis- ‘va, poipuno odsustvo fore feune U oko: In Poeetkom 1984, godine u zvecansk0o] ‘ainery onka | ova egradon je visok dr {mjak 8a skupo platenim ftenma Kol Su {9 esto zagusival pa sh isk Osi ‘lov, u vazdun ovog kia ipusiaj so | ‘ug token metal, zjodno sa sumpors= ‘ksidom. Stan vetout sve ovo nose Ina haji vibove KopaorikaU cbiaoma om tovanog sumporsiokidasiaraa se Noe tna koja je uprona jearsiven ezowval sm rena Kopaonik, a vad ne. ov) le Trade si topo Bhe, ova crit ‘toplen sneg a pica Catnara pokaziac Je ooobne Wein. KUKIN U Kina je postojala Opelova i+ ‘nica koja je protekin godna intsnaivna ra dha za koje pretpostava da je urrok v= ‘Soke koncentraije kadija u vazduhu, ‘Mada je pose zatvorena, Zavod 2a 7a zara fe 1996. zero io vsoko Kone ‘race kadnyuma uate. Vrerenom Su se koncentracie smanjle a 101 dale predstavja veoma azollan problem hau King nade hina rerveney No, ‘medutim,rista ne preduzima, ere za exe Petts anal potrebno 100.000 nara, PANCEVO v Zivot s gas-maskom Svakog treceg dana lekar u Panéevu otkrije novi sluéaj raka. Aerozagadenje u gradu koji ima tri fabrike, u kojima se proizvode otrovi, ipak se ne meri Pantevu, azotara podignuta u centru | osnivata Gradanskog odbora za eko- grada, ali i nista osim nje - rafinerija {petrohemija, uz azotaru, pa sve to u | vinilhlorid-monomer i dihlor-etilen, centru grada, postoji samo kod nas, u | drugoj su hlor, amonijak i hlorovoda- Panéevu. nik, a u tre¢oj oksidi azota, merkapta- Grad na Tamiéu, dvadesetak kilo- | nti i drug... inilhlorid-monomer i di | metara udaljen od Beograda, jedan je | hlor-etilen su kancerogent i Sto je va~ logiju, «dele se u tri grupe. Prvu cine jangevo je jedinstveno na svetu, | nevino), proko plavih i uth (Covek Nema na Zemijinoj kugli jo§ jed- | postaje nervozan), do crnih, éadavih, nnog naseljenog mesta Koje u nepos- | masnih, teskih (tu veé i na pogled 6o- rednoj blizini ima tri fabrike kao Sto | vek potinje da kailje, ubeden da mu su Azotara, Rafinerija i Petrohemija. | se u grudima nesto steglo) cle ima rafinerije nafte, nisu gradili | _ Pristigil u Panéeve brzo saznaju da | | azotaru, gde su napravili azotaru, | je to sto se vidi - dim - samo prolazna | smatrali su da je dovoljno zlo, pa ni- | pojava, takoredi - nista. U ovam gradu su dizall petrohemiju, gde ima petro- | ubija ono sto se ne vidi | hemije... Nesto sliéno Pancevu, po | ,Stetne materije”, kaze za Evnor- sasvim drugo} osnovi, moze se haci | UANIN Sreten Vuksanovi¢, penzioner, samo jo u Lincu. I tamo je, kao! u | nekada ingenjer u Azotani, jedan od > | bifi(podaci Republickog ministarstva | pritiu.” od deset najzagadenijih gradova uSr- | 2no, tet od vazduha, Zadrzavaju se | | za zastitu tivotne sredine iz 1992. go- | " U Pangevu i u2oj okolint ima 4,200 ine - azurnijih nema) iokruzen je di- | obolelih od raka, a svake godine regi mom. struje se 100 novih sluéajeva, Ragun Pryo sto Zovek vidi kada prilazi Pa- | je prost: u Panéevu | zo) okolin divi nvevu +o su oblaci dima koji iz giga- | oko 70.000 stanovnika - dake, svalcog ntskih plehanih dimnjaka kuljaju u | treceg dana lekar nekome saopsti (ili svim nijansama: od beliéastih (deluju |_ne saopsti).."Mo} zet, ako dozvolite", dok stavlja kafu na sto govori Svetis- lav Isailovié Dule, viasnik bifea u Klu- bu Demokratskog pokreta Panéevo, sodnosno mladié koji se oZenio mo- om kéerkom, Dragan Vuleti¢, 24 go- dine, radio je preko studentske zadru: ge u Petrohemiji tri meseca, a onda se azboleo | odmah dobio otkaz. Pljuje 1 pia krv. Eno ga, lei na zaraznom u ‘Urgentnom centru u Beogradu, lekari ‘kadu: tuberkuloza." Sta je radio?™ Nosio neke dakove. Zna li se Sta je bilo u dakovima?” Ne zna se. Nisu im rekli, Samo: nositel* -Zastitna odeéa?™ INiéta, Ilao Covek na posao u far- mericama i majici, ‘Sreten Vuksanovié je posle objas- nio da je momak verovatno radio u VCM illu EDC, i to je rekao sasvim mimo i ubedeno kao da se u Panéevu odrazumeva da onaj ko radi sa ovim skracenicama ima da pljuje i piga krv. ‘VCM je inate vinilhlorid-monomer, a EDC je dihlor-etilen. (Cakci da trujemo Panéevee, niko to ne bi mogao da dokaze", kaze za Evropljanin" Slobodan Tresaé, gene- Talni direktor ,Petrohemije", doktor nauka zastite na radu. Objasnjava da niko u Panéevu ne meri aerozagade- nije, a cela prita izgleda ovako: U Panéevu Srbija snosi troskove ‘merenja na dva mesta u gradu. Po re- zultatima tako dobijenim, stanje je edovno. U opstini se slau da bro} mernih mesta nije dovoljan, ali ne- ‘maju ni para ni vremena."Ja sam > sows [ipo puta tezi od vazcuha. U dodinu sa vo- ‘dom dale sumporastu | sumpomu kisellnu koje, u zavisnost od Koncentacte, izazva- Ju nz kink simptoma | znakova kod io. 2enih us od blagog nadrazaja dostuprin ‘Sluznica, do noveg umirania Naj ace Je pisutno suzonje atu, skool 2 nosa, i, Klanle, zapallensk proces na slar= ‘cl respiratoinog i digestivnog sistema, promene u krvno| st, A16V0 veoma toksiéno i napada skoro sve ‘itaine delove lludskog organczma kardlo- vaskulam’ sistem, probavni sistem, let, ost, nerve sistem, bubrege, desni hve key. Nauéniol u Pot Piru u Austra tv dl u da je pored stetnog uteja olova na Fazvo) deco, kod nih intelgencia smanja- fa = So je blo visi nivo olova U Rv, 10 Je Keoticjent bo ii, UD Veoma fine male éestice koje nastaju kao produkt sagorevanja. Mehaninadra Scents ere aa ULE MOMOKSIO Gas Jaks! od vazduna bez Boje minsa.Izazivategobe kod sréanh bo- lesnika, a Koncentracie uglen-monoksida 'se nalaze u velkim gradovima izaziva- juvnoglavicu,glavobalit zamor. FE Nadrazuje gomie disaine puteve,po- ‘sebno pluca, Kod tezeg rovania koza pop lav iz Usta iia penusava tetas, scoot Jaze rad, a syest je uglavnem ocuvana, Jats oyna slvr fesgerom. Umanim torcentacina, {Toute sea pot sh ge ‘ove, ncaa aura sland is pedatnem itexcima 2 Poten simptomi oven su nesan- cau bezvoroa nenveen Zan sede Pa INAVIKA: Panéevaékl zavod za ie vi8e puta prekoraéenje ‘dozvoljene koliéine amonijaka, ‘uvek u meri née dui _delovanje mogu da podnesu inaviknute osobe" SU tase aia [Bezbojan, zaguiiv gas, dva | 2drela | usne duplie. Onda posinjeaeh= tae ruku. ININUIN U visokim koncentracijama znaino je ovovnij od 24 | olova. Ostecue bubre- ‘90, Kost | puca, 8 vezvje se za pola ra- Ka. lzaziva poremeca} éula miisa | ostece- ‘je 2uba ‘Lik Detuje kao jako nadrazujude sredstvo ‘na ulazne asajne organe, U akutnim suca- Jevima dole nacrazujuce na oe droge = turene selove tela Ima utes) na eentaln) ‘eri sistem. tzaziva kaa otezano isa le, clanozu (plavio),olok plucs, | sama sift. Ottovan’prvo poplav. zal posi, UUmnemien je, o8eca Boleve u dla viola iu, povraé, ibacuje Kv plus AGLIIS0, Hlorovodoniéna i sumpoma Kise 1a osirog mirsa, nagrl2al Koz | su20Ko- 2, rastvaraju metale | minerale, ‘AMOI Najée8ce napada kodu, stuzokozu, ‘ti organe za cisane. ilo brea ul ut vvalizazva totke posiedce. Udisanje voce koline amonijaka Izaziva Zestok kata Due zadrdavanje amonijaka u aimoster ‘moze prouzrokoval ozblle nadazale pl 2, ol0k pluca fem. Slable koncentrachs adrezU 06), prouarokuju zapalenje gra | bronhits. Amoniak je osnovna srovina 28 | isivoch vesatkog dura (Pancevo rahov), prisutan Je u svim pogonima, | ogromne koléine uskiadistene su u Krugu pogona. ‘WME viniorié monomer je osnawna supsia ‘nca 28 proizvodnju PYC materiala. Svete- ‘ea zcravsivena organizacja svstla gajou vu grupu kancerogenih materia. Zacr2e- va se u mozou jet, a simpton ako to: Vanja seni su blagom planetvu.U siueajy | Yeée Koncentracje VIC u almastet | eu 269 2adk2avanja (Go 30 mnita)trovanje se Imanilestje kroz buncanje, gadenjo, sable je wa, nadrazivanja plug drug. 23JUGOSLAVUA opstinskim funkeionerima morao da ui vidu 2vaniénog dopisa izlozim sta su po zakonu duzni da rade, a ne ra- de, a oni suse pravdali besparicom twrdi za ,Evropljanin® Simon Banéov, republigki inspektar zastite Zivone sredine u Pancevu, On se u svom poslu oslanja na re gultate merenja Gradskog zavoda u ‘koje; izgleda, 1 sam sumnja. ,Merna mesta nisu rasporedena kako treba Na mestima u gradu koja su, po zal- ama gradana, najugrozenija, uopste ihnema. Uz to, Panéevo nema ni obiénu me- teorologku stanicu, bez koje nema ni govora o nekoj ozbiljnpjzastiti od za- gadenja. Koncentracija otrova ite ka- kko zavisi od vetra, u fabrikama su sp- remni da u sluéaju ,nepovoljnog sti- caja vremenskih okolnosti", privreme- no obustave rad, ali vremenske prog- Ukrugu ,Petrohemije” postoji me- teoroloska ‘stanica i direktor Tresaé kaze da bi zahvaljujuci njoj mog)i u izvesnim slugajevima “da zaustave REKORDER: Panéevo je jedini grad u svetu Koll u svojoj neposrodno| bliin! ima tet velika zagadivata, fabrike za preradu nafte, gasa i vestackog dubriva proizvodnju. .AlL.. republitki organi nisu dozvolllt njeno ukljuéenje u zva~ nniénu mrezu.” Stanica je takoreci mr- tva, nikakvi podaci o vremenu, éale ni ‘ onom u nepostedno) blizini, Kevinu na primer, ne stizu u nju, Inspektor Banéov saznaje podatke 0 zagadenosti u Pangevu sa tridesetak sali zakanjenja (vikendom je kasnje- Hroniéni bronhii, bronhijana asta, ‘malign tumor pluca !grla, emfizem plu- a, respirator ineullejencia,alergle nneka su od oboljenja koja aerozagade: je moze da izazove. “SV mi Koj radimo sa paclientima imamo utisak dau Pangevs th bolest ima vige nego u drugim mestima’, kaze Milan Kovijanic, uz napomenu da bog nedostatka podataka 0 intencitetu aerozagadenja nesiotakvo nijo moguce Gokazat. Prema raéima over lakara. pa ‘jen 2a koje se summa da su otrovant pputom vazduha najiée so Zale na ote- ano disanje, na kaéall, nesvesticu iol ‘boli. ,U vedi sluésjeva mi tim pac Jentima ukazujemo samo prvu pomoé, akon Gaga nastavjau laGenje na Toki. kolobkojKinici VMA u Beograd", kaze ‘6r Kowjanic. On napominje da su ugro- Zene sve Kategorie stanovnisiva, da ‘obolevaju ud Koji godinama udiéu ot Tov, da Je serozagadenje, zbog to9s, ubica na duge staze, ‘Ana pilanje dal Covek koi odinama ‘ivi Panéevu ipak modo da ostano 20 Fav, 6 Koujani lakonski edgovara:,Da, Ukolko Je otporen. ii EO edina fabrika bazne hemiske indus Ij’, kaze za Evropjani’ prot. dr Zelco ‘Groove. prodekan Tehnoloskog fakuteta -podizana je u viemena kada se na eko- iogiu uopSte nije obratala para. Tehno losk’ proces i postrojena za nih uvozeni ‘su, stcajem paznatinokolnost, iz SSSA. Uspoju sa nasom alfavoscu, Zelom 2a ‘10 vecom zaradom,éak' ove postoveno prjave lehnologle u Jugosiavt rade Su 108 pave ne 1 duo). Pre sankcija Pantevo je Zavodu za zastitu zdravlja kupilo gas- ne hromotograte, aparate koji mogu. istovremeno da prate Koncentraciju veceg broja zagadujucih materija. Za vod nije mogao da nade struénjaka koji bi njima rukovao; aparati su se pokvarili; popravka kosta 50 hiljada dolara; istovremeno bi trebalo na¢i i toliko para i, nanovo, struénjaka koji bisa modernim aparatima radio. Banéov, niti bilo ko drugi u Pance- vu, trenutno ne moze da odgovori na pilanje Sta se sve-valja proko Banata, Kompletna ispitivanja aerozagadenja nikada nisu uradena, Pera Dobresko ivi u Topol, naselju u juznoj zoni, «tt centru zbivanja" onoga sto se zove pantevaéko zagadenje. Preko puta njegove kuée je ogromna metalna ku- gla iz koje se cevi granaju na sve stra- Pitao sam Sta je unutra, a oni kaZu: »To je ono za soda vodu. Njegova Zena, gospoda Dobresko: ‘To su razni mirisi koje mi ose¢amo. Ne moze da se dise, gusi, pege u gr- Iu. ,ispustaju te gasove pre podne, po- podne, noc..." Njegov sin, mladi Dobresko: ,Nocu tu dolaze razni kamioni. Ivojni. Tova: re nesto, moda bojne otrove" Pera Dobresko je prikupio 470 pot- pisa stanovnika Topole ispod zahtova da se ,nesto uradi" sa punionicom bo: a za autogeno zavarivanje (ogromna kugla sa cevima) i juznom zonom 4 kojoj judi Zive. Kuce se ovde ruse same od sebe. Uhvatis erep prstima, a on se mrvi, Kao kad uhvatistrulo drvo,* Gospoda Dobresko dodaje: , U bas. tise sve osutilo, Orah, jadan, propao. Aleti, kada iznesemo kadicu a unti- €, kad je toplo, da se kupa, pa ostane voda preko no¢i, ujutru je pokrivena elim". Mladi Dobresko je na buvijo} pijaci kupio gas-maske. Jednu malu, za dete, Pera Dobresko kaze: ,Ima neki gas, ja ga znam. Ne vidi se. U vi sinu ide metar-dva (pokazuje rukom visinu grla, ,ovolko"). Taj je najopas: nif. Ko radi s njim pet godina, ii blizu stanuje...taj je gotov. Garantovano*! Od 1972, godine niko Panéevcima nije rekao sta bi morali da rade u slu- Caju nesre¢e (tada, pre 25 godina, go- relo je skladiste Rafinerije", osloba- dao se hilor, kuriri su isli od kuce do Kuée, budili liude i govorili: ,Idite kud koji") le godine organizovana je ve- 2ba za lekare (plan evakuacije u slu- aju ozbiljne havarije, ali je propala U sluéaju havarije u juznoj zoni bilo bi potrebno dvadesotak ambulantnih ko Ja, Ljudi u Panéevu, kada idu kod le kara, od kuée nose lekove (u bolnicu i hranu), Direktor Tresaé kaze da u Pantevu nema ni kine kanalizacije, To znati, na primer, da olovo iz izduvnih gaso- va ostaje u panéevatkom zemijistu. lz Petrohemije*, kaze Trosat, ,u ro- Publiéku kasu prosle godine atisto je 270 miliona dinara. Da je samo pet dsto, 13,5 miliona ostalo gradu bilo bi para za izgradnju kolektora za gra: sku kanalizaciju, QOD | her tara suet) | CEES Za uspesno delovanje zdravstvenih sil3bi u Pancewy treba najpre oformt specialisicky sluzbu, ispanzer za lete- je bolest izazvanih aerozagadonjen, ade de Mian Kovjanié,lekarintomista panéovatke Opste bolnice. {Mi éesto dolazimo u apsurdnusituac- ju da akuino obolelog pasionta pregieda Tekarinemista ko nije stutnjak 2a tksi- kologj, ne 2na kako ko otav dau, 1 tafe paciontaotrovalo",dodale dr Ko ‘jai, te napominje dae 2a efasno le enje potrebno | adekvatno merenje ma: terja koje se nalaze u vazduhu, | koje u ‘ovom gradu takode no sprovodl Panéovo ‘api za ekologkom poicjom, struenom ‘kipom koja u krznim stuaciiama, kada Je vazdu grads raso zagaden, moze frenuino da reaguje ida preduzme mero da stanovnisve blagoviemene upozod | asi ‘Ove aktvnost bi, prema Kouljanigovim refima, webalo da pra stucna studia 0 2éravsivenom sanju stanovnika Pance- a, koja bi omoguclla poredenje sa sia jem u drugim gradovima Srbijo, | sveo butwatra analiza problems [SULFURIC ACID Driava Srbija Zakon 0 zabit votne srecine donela fe prvi put U von ston 41981. godine, | od tada ga smenja dopu- Injuje™. Od tad postop i nadlezno minis F3W,lako ovo 9 nageznost reba svat ‘usiovno: vod, ajhove stane, unacle- 2nosti su Minsiarsva 2a polloprvredy, “Sumarsivo i vodoprivtedu. Republika Cr- na Gora, ,prva ekoloska dréava na svet, ‘akav zakon nije imala do pre dve gocine, a kad su ga usvajal, Sibe rigtanisu pl {al sve se menia kod Prigpolja. Savezni akon jos nije donet Kada fovek uvete napusta Panée- vo, za njega, u mraku, ostaju dimnja- ci osvetljeni plamenovima Rafinerie. Poslednja vest - kreditom dobijenim od Kine gradi se novi pogon za proiz~ vodnju vestatkog dubriva. Kina je za ‘aj posao spremna da nam pozajmi 19 miliona dolara. . = MOMeILO PETROVIE SNELANA NikOLI6-ADAMOVIE EiOQ<+E<JUGOSLAVUA | | ‘Od poznath geneksovaca samo je Andtja Dazet ostao u Geneksu, prvo kao goneraini drektor | sada kao pred ‘sednik Upravnog adbora. Geneks su, ‘sim direktora Milorada Savicevica, | ‘napusti > Mllovan Paviovié je suviasnik firme TIM ,Trej’, Koja se najiSo bavi pro- ‘metom hemijskih proizveda, metala, | paizta, > Slavko RadoSevié jo suviasik firme DBR, Koja rgule prevashodno agra. ‘nom robom, > Vlada Stlinovié se prvo vratio u Za- dgreb, a sada u Batu radi kao save ku Meksonaldu, >» Toma NIkolé bo je Sot Kombika u Franklurtu, odakle je pobegao posto ‘mu, 2bo9 krsenjaembarga UN pre- ‘ma SA, pretia opasnost da zavri rnemackom zalvoru. Danas je penzio: - Slobodan Prohaska, koje otiéavé| iz Viade Stoje otvoro svoju frm na kipru danas je uspetan posrednik postovima iznajmijvania avon > Viada Delié, koe v Geneks dotao lz Savezne drekoje za speciaine na- ‘mane (vojna igovina,nakon lu20- ‘anja u Kairu osnovao je fem Unio- ros, Ona je brzo lrasiau veo us- ‘petro produzo¢e, dja je osnovna de- fatnost potvala na trgovini Colom | crugim motaima, ais posiow kasni- Je posi rizbrco. » Zoran Drakullé, koje sa Mirkom Mi- latovicem osnovao YU-point, smatra se najuspesnijim nekadasnjim gene- Kovcem no samo zato sto je sokao Btavo bogatsivo ves | stoga Slo vo. | ma uspesno posije nezavieno od (goslovenskog tzista.G. Drakule 3 inaée, u Geneksu bavio tgovinom | ‘dugova na sekundarnom trstu, Ta [posao fe razvio | uprvatno fim, ‘SIMBOL MOGI: Zgrade Progresa, Gonoksa | Inoksa Za poslednjih deset godina rang-lista velikih spoljnotrgovinskih firmi je istumbana ‘ima Progres srpskog_premijera ‘Mirka Marjanoviéa postala je sim- bol spoljne trgovine u novo} Jugoslavi- ji. Zabeledila je vrtoglav uspon, i sa 295. mesta na list jugoslovensiih pre~ ‘duze¢a po vrednosti wupnog prihoda (1988, godine) stigla je na 54, mesto (1996. godine} J0S veéi uspeh zabeletilo je Progre- sovo ,dete", firma Progres trejding. Sa samo devet zaposlenih ovo preduzece 5 metovitim kapitalom te 1996. godine bilo je na 15. mestu po vrednost ulku- pnog prihoda, Dok Progres nastavlja da ide ka vr- hu, firme koje su nekada bile stubovi spoljne trgovine Srbije i Jugoslavije - Geneks i ineks - krecu se u suprotnom Cinjenica da je u Geneksu pokrenut predste¢ajni postupak, da su ovom ne- kadasnjem gigantu’ jugoslovenske spoline trgovine iskijuéivani struja i te- lefoni zbog neplacenih raéuna, za dr- Yavu Srbiju izgleda nista ne znati. Za ovu firmu Viada Srbije i dalje predvi da specijalni natin privatizacije, kao da se u njoj i dalje kriju sva blaga sve- ta (1990, godine Geneks je ukupno mao skoro sedam milijardi dinara pro- meta), Dojuéeraénji ministar za privatiza «iju, sada ministar bez portfelja Milan Beko, lakonski kaze da izmedu Gene- ksa, Ineksa i Progresa (najvecih spolj- notrgovinskih fimmi u nas) postoji bitna | raalika jer je ,vrednost Geneksa neu- poredivo veca* BivSi geneksovci imaju najmanje dve teorije o razlozima propasti gigan- ta koji je nekada zaposljavao 6.000, a sada samo 2.500 ljudi. Mila Korugié- Milosevic, nekada direktor Geneksove banke, a danas saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je osnovat tzrok propasti njene bivée firme raspad Sov- Jetskog Saveza i nesposobnost rukovo. | itaca da se tome prilagode. ,Geneks Je propao zato sto je izqubio velike dr- Zavne poslove s nattom, gasom | dru- gom robom s robnih lista preko kojih se trgovalo sa Sovjetima.* Tu tezu potvrduju iu Ineksu, nekada 4glavnom Geneksovom konkurentu, tv- dedi da su velike spoljnotrgovinske fi- ne propale zato &to nisu shvatile da je vvreme kada . pustite 50 privrednika da vitla tamo-ano" - proslo, Ida treba da potnu da se bave posiovima klasiéne lugovine, Klasi¢nog zastupanja i da ra- de usvoje ime i za svo} raéun ‘Sasvim suprotno misli posiednji ve Uki direktor Geneksa Milorad Miki Savicevié: ,U strukturi spolinotrgovin- skog prométa padali su drZavni poslo- vi, Kuéa je bila najmanje drZavno pre duzece, bila je veoma profitno-kapita: listi¢ki usmerena. Struktura Geneksa bila je ideaina za prilagodavanje novo- nastalim okolnostima, Mreza 1 inost ranstvu mogla je da se internacionali- zuje, da se dovedu strani viasnici i st- rani posiovi, sto bi Geneks spasio i od cembarga. Ako je iko imao Sans da 0s- lane na sovjetskom traistu, onda ju je 11 90-95 odsto sluéajeva imao Geneks. Trebalo je iskoristiti tadasnji privilego- van polozaj koji je bio u potpunom ne- skladu s nagom veliéinom, Samo je trebalo sedati u Moskvi." Geneksovci nisu sedeli u Moskvi Gotovo ceo nekadasnji rukovoded tim (ne samo moskovski veé celog Genek. sa, ukijueujud i inostramu mrezu), na pustio je firma I uz to sa sobom poneo ‘ono Sto je najvaznije u trgovini: poslo- Drugaéije je bilo u Ineksu Koj je na- pustilo tek nekoliko mladih i perspek- tivnih judi, ali ga ni to nije zadréalo wu ‘thu jugosiovenske spoljne trgovine. Primerl Progresa, _Jugopetrola, (aveju dréavnih firm, Progresgas tre Jdinga {mesovite firme o kojoj brine i ‘tpski premijer), Simpa (nedefinisanog viasnistva, Gji je direktor Dragan To- ‘mi, ministar u Viadi Srbije), pokazuja dda postoji nesto vaznije i od kadra i od raspada SSSR. Nekada je drzava stavila Ineks (os- novala ga Viada FNRJ 1948, godine) i Geneks (osnovala ga Vlada Stbije 4952. godine) u monopolski polozaj 1 jedino njima dozvolila da obavijaju specijaine poslove Danas se ne defava nista drugo, ‘sim sto je drZava promenila svoje iu bimee. . ‘Visna Kose NAGRADA: Orden koji je Ineks dobio za 30 godina Postojanja INTERVJU. =SKOGILI SMO ubazen cokulam: z Firma - to su Ijudi _ Kada su sklonili Saviceviéa Geneks se raspao kao kada sa bureta skinete obrué Evnoruianin: Kako vi vidite uzroke propasti jedne tako velike trgovatke ‘kuge kao Sto je Geneks? Sarenac: Firma - to su lindi. Ako ‘oni odu, poznato ime firme nista ne znati. Geneks je odliéan primer 2a to. Kad su sklonili Milorada Savicevi- a, to vam je kao da ste sa bureta skinuli obrué - svaka daska pala je ha svoju stranu. Od jednog velikog i lepog buketa nastalo je nekolike ma- 4h, privatnih Evrortiamin: A mozda samo velike firme nisu izdr2ale konkurenelju pri vatnih preduzeéa? Sarenac: Ne plasimo se mi te kon- ‘kurencije. Ali, mi smo u bazen skoéili sa cokulama na nogama, a oni bez ‘opterecenja. Mi bar 65 odsto troskova radne snage pravimo vise jer imamo prevelik broj zaposlenib. U privatnim firmama nemate ni sindikata sa koji- ma treba da se borite. U ovom posh DEOBA: Brezovica Je pripala Tneksu, a Kopaonik Geneksu je dovoljno da imate telefon sto na ie ‘a pa da radite, Dans jo dozvolieno {a ona ko Je u vlad ima svoje mij | nike. Neste¢a je St se tako stvaraju Zatvorent krigovi, ne dorvoljave se da ude sve# vazduh, Hiokeja | spolin) tegovini zajednitko je da na ist natin gradu oma Topic kad ima pose, ne das ga nikom drugom,lubomorno éavas za sebe iznanje1 vere Evromusne Zasto jo lnoks za roi kxyod Genekso, kako-ako, opstao? Sarenac: Mi smo ovde sv jedna | generacija. Godinama radio zajed ho, mali smo jedan sastanak u Suto- ‘mori na Kome smo se dogovorih da necemo da murdarimo privatno dole ovde radimo. I deset uc na kojima potiva ova firma, koji su alfa i omega Inekse, ostalo je, Nisu potréal za br- zom zaradom. U Geneksu je postoja- la generaciska raza, gde fo svako aledao sebeSJ] osle petnaestak godina do- | Punjavanja raznorodnih um- d etniékih zbirki i skoro osam godina gradnje, averi zadu- ‘ine énvenog naftnog magnata Pola Getija (Paul Getty) otvorene su na ssveopite ushicenje poklonika umet- nosti sirom sveta, Predistorija umetnicke kolekcije jednog od najbogatijih Amerikana- ca svih vremena, kao fu vecini slu- Eajeva, vezuje se za sasvim profan HEIN I al 5 | \ motlv - poreske olaksice. Jos 1954. 2 Getl je u tu svrnu nalozio da seu 6 wy 5 J | | irae Mie oieueea visi ooo a otvori muze] koji ée udomi- 10 nesredenu i neujednace- nu zbirku umetnina, od antickih skulptura i reljefa preko dela flama- rnskih majstora do francuskog stils- og namestaja I dekorativne umet- t 1) ‘lat t D) Oe ~) wit Pod krovom najbogatije umetnicke fondacije u ,poznatom univerzumu" (vredne - Celiri i po milijarde dolara) pored muzeja sa sedam razlititih umetni¢kih zbirki, na- laze se insfituti za konzervaciju i restauraciju, informacije, umetni¢ko obrazovanje, istrazivanje, a pod njenim pokroviteljstvom obnavija se mozaik u rimskoj Santa Marija Madore, zidne slike u odajama grobnice kraljice Nefertiti, rekonstruise Hram Zuba u Sri Lanki... Procena trskova zgradnie Getie- og contra: milarda dolara Brojblokova raver upotrebljonih uizgracn: 295.000 Boj prekookeaskihtansporta pi: om isporuko travertin: 100, Broj ugradenih emajiraninaluminju- skin ploéa: 40.000, Broj kvadratnih metara staka: 164.648 ‘DuZina elektinih instalacja: 545 kn Duaina vodoinstaacia i cow za zal vanje: 248 km ‘Dubina ograda za stepenista: 8 km olisna betona u kubcima: 18100,000 Kolitna lénh spk: 15.000 km Boj ugradenih vrata: 1,962 Bro] vestackinavora velit 33.161 Bro prion ivora svetiost: 60 Bro vitina za laganie: 175 Prinizan bro) hamburgera koje suto- fl kom radova pol radnil 15,000 Prosetan bro adnka na gradi Jeku radova: 750 Bro, rani sali tokom ingracje 10,000,000 pe, u koju se ovaj multimilijarder Preselio joS potetkom pedesetih, stize odiuka 0 gradnji novog, zaseb- nog muzeja u Malibuu u vidu verne rekonstrukelje Vile dei Papiri iz ne- kadasnjeg Herkulanuma, koji je 79. godine n. e. zauvek iséezao u silovi- toj erupelji Vezuva. 1 tako je 1974 godine inauguracijom ovog jedinst- venog obelezja zapadne pacifi¢ke obale, takozvanth Pacifickih Pom pela, uz odusevijenje brojnih pose- filaca a na zgrazanje kritike (zbog svaitarskog sakupljanja umetniékih dela i ,obnove" Pompeja), ostvaren j08 jedan kapric ovog hirovitog mo- énika. Sam Gell, koji je umro dve godine kasnije na svom engleskom imanju u Satonu, nikada nije ugle- dao otelovijenje svog sna, i to zbog straha od letenja avionom koji ga je skolio pod stare dane. »Posetioca po sopstvenom izboru nprati* audio vodi¢ s desetak Sati snimljenog programa 0 probranim eksponatina 4a njegoy san, medutim, let je WAI ‘0k oipotinjao. Na sveopste AB iznenadenje, ova) notornt i prebogati tvrdica, koji je bio poznat i po tome éto je u gostinske Odaje svoje velelepne vile ut Engles- ko) uveo nimalo besplatne telefonsice govarnice za liéne posetioce, zaves- tao je svom muzeju naftne deonice vredne éetiri miliona dolara, éija se traisna vrednost u ono vreme proce- njivala na 700 miliona dolara, Do 1982. godine, kada je okoncana sud- ska rasprava oko Getijeve zaostaviti ne, taj iznos je porastao na 1,2 milija- | de, a njegova danasnja vrednost do. stize basnoslovne etir i po milijarde dolara, sto éini podlogu za, kako se to ponosom isti¢e u ovdasnjim krugo- vvima, najbogatiju umetni¢ku fondact- juu ,poznatom univerzumu” Tne samo najbogatiju: iz svakog TERETE eetijevog Instituta za konzervaciju radi na zidu _grobnice egipatske kraljice Nefertiti detalja_ovog jedinstvenog kompleksa zr- aée predanost @unarodnog ti- ma vebunskih struénjaka iz razliétih obla sti Jer, pored muzejskog de- Ia Getljevog centra_ kojeg kkrasi sedam razliitih ume- tmickih zbirkt - pod istim kro- vom objedi- njeni su i Insti- tut za konzer- vaciju irestau- raciju umetni- ekih dela, In- formativni ins- titut, Institut za umetnicko obrazovanje, Pragiins supe: EXE ered wacom u muze ndiranja I Ins- titut za istrazivanja u oblasti istorije ‘umetnosti i humanisti¢kih nauka - 1 sve to radi otuvanja svetske umetni¢- ke battine. a svakom koraku u ovo) ne- N ‘verovatnoj tvorevini oseca se potreba da se zaseni, ali i ‘ugod! { oku i duhu. U'spoju nestvarne beline zdanja od emajlira- nih aluminijumskih ploéa i specijal- nog, grubo klesanog italijanskog ka ‘mena travertina, od kojeg su podig- ute i brojne rimske znamenitosti po- } pot Bazitke sx, Petra, Kolosouma 1 spanskog trga (.U potrazi za pravim Kamenom", navode neimari, ,prevr- rnuli smo svaki kamen!”), Getijev ce- Getijev pokusaj da otkupi pti gracije“, remek-delo Antonija Kanove iz 18. veka, sprecio je izdagnom donacijom njegov tre¢i sin, a britanska viada je tada promenila zakon 0 iznoSenju umetnina iz zemlje nar se uzdite na skoro trista metara iznad Los Andelesa, raskriljujuci svo- jim posetiocima vidik od zasnezenth vrhova planina San Gabrijela sve do Tihog okeana. ‘Aislilo se na sve: od toga da se u grubom preseku travertina oéuvaju tragovi biljnin i Zivotinjskih fosila, preko fontana s probranim stenjem te kamenim gromadama i pototicima koji presecaju tragove ovog komple- ksa, po strukturi i polozaju donekle nalik na srednjovekovne italijanske gradiée (u futuristi¢kom ruhu), do ozelenjelih povrsina koje se niz spira- Inu stazu na juzno) padini slivaju u bujni kovitlac vodenog vrta s plutaju- Gm lavirintom azalejal Dva gorostasa moderne arhitekture i umetnosti ins- talacije utisnuli su svoj petat na ovaj beli grad na Brentvudskom brdu: Ri- Gard Majer (Richard Meier), poznat ppo svojim belim j elegantnim javnim (narofito muzejskim) 1 privatnim zda- njima Sirom sveta i Robert Irvin (Ro- bert Irwin}, zaéetnik kalifornijskog pokreta .Svetlost i prostor", koji je vit Getijevog centra napravio kao -skulptura u obliku baste koja teai da bude umetnicko delo ‘Nije pri tom bilo nimalo jednostay- zo obogatiti prvobitnu Getijevu kole- keiju umetnickih dela, neretko sum- i. iz vazduha nie Mod Treeline Tuk elobedanie savenanih sredstave 1952 godine ve eb inp erect ation lar aeresrnery aa Kin dela Paipak ponajvfe sah: zona Volta John Walsh), die bee cate eae poe eet lara ee Tene sina kultame pore ko: Gice tna uee ee Mak goalna pridedate 6 tet Hated ccc dtkeisceheed aes hllen ‘ewropauin, | emonzin Smetnicah fotograte zhi ee Seca ieee toaone) Mind isal"}, attrba Grropakey Siarstatcrlata aback Pee Resse | moma SAAS Teal Vellovom Sinus Got Jo posta bogalilza dela Van Gee G2, Setans Duera (eunjenog od Hancuskoy glumes alae Dols mt ke Geen Bartolomen, Pa retin Farida M.Viljamsa (arta M Wile, ims altctere Gatjove sade Pie eee eae Wachee nad csoanicarl Yelalepoe umeinidua Make sve {Ena okolnost po Gatijove role ee ae ca sat ater sees cer eet eae Caer es Pp ee ena canta asia pod geese eer eae detipriikom cfvaranja Getjevoy ttl peceear or oN Saas moras Oko uzels zamilien has ae ena’ (1415), tempera {lato na pergamentu ¥ Kultna status bosinje ne autora, oboe: rikctnlmemmer Sweeper ee : ‘7 sHelmarsauzonska jovandelja (oko 1120-1140), iiitiant ukops repoztog autora 7 zStamhajmski loa (0x0 160), Hunan uko- s'odpoenatog autora “/ Fra Bartolomeo: Odin na bogu za Expat sa sv ovanom Krsttobem (oko 1803), una pla Mikelandolo Buonarot.Svota porodicas malim sx/Jovanom Krttajom, oko 1590), gon ta, "7 Banlorenco Bernini: Decak sa zmlon (1614), mémer Reman van Rn: Zens ak sa zon, (1657), vlen Luiza Roldan: .SvotaZeneveva od Hara’, (1692), ojeno dive <7 Ruso dela Rotije, po nacrtima Klod-Nikola Leda: kadetvanonteror (178689), obojna pozacena rast “7 ble|ms Ensor: Hristov vlazak u Brso 1880, ene ae */ Eavard Veston: ,Uglerisani ak (1996), vsoka simp oe rojekat koji ée se me- njati od jednog do dru- Gog godisnjeg daba, 1 medu zidovima éetiriju glavnih paviljona sme- njivace se razne izloz- be iz eveg pozamasnog fundusa. Centar, me- dutim, nije zamisljen kao puka pasivna zbir- kka, vec treba da poslu- ii kao rasadinik znanja i podsti- ajnih medunarodnih projekata, A ti projekti pod Getijevom zas. tavom, koji obuhvataju restaura- ciju mozaika u rimskoj crkvi Sa. nnta Marija Madore, rekonstruk- ciju zidnih slikarija u odajama grobnice egipatske kraljice Ne- fertiti, zastitu Hrama Zuba u Sri Lanki i saniranje onih umetnie- ih dela koja su zbog krade na razne naéine ostecena, trenutno se odvijaju u stotinak zemalja, ‘od Danske do Kine. Citav ovaj zapanjujuci komp- leks osmisljen je kao hodoeasce lepoti i umetnosti, Po zamisli njegovih tvoraca, na tom putt sve treba da bude (i jeste) besk- rajno prijatno - od vornje besu- mnim ekoloskim elektronskim (naravno, belim) tramvajem-fi- arom od podnozja brda Get, preko Sirokih osunéanih skalina i Zuboravih vriova, do galerija kroz koje vas po sopstvenom i boru {i samo vama na usiuzi) rati digitalni audio vadié ¢ de- Selak sati snimljenog programa © probranim eksponatima, va spravica, koja se u skladu s lifnim intereso- vanjem aktivira pomocu jednostavne &ifre, nudi obilje istanéanih analiza, lienih utisaka i nadasve zanimljivih pri¢a 0 poreklu ili nastanku izlo Zonih umetni¢kih dela i objeka- ta, Uz svaku galeriju nalazi se i dodaina prostorija, takozvani lumetnicki obavestajni centar u ‘ojom struénjaci razlieitih profi la ~ konzervatori, restauratori, arhitekti 1 istorigari umetnosti ~ stoje na raspolaganju znatizel) nim posetiocima, spremni da ih dodatno upute i s njima podele tajne svog umeca. Tako se umece | vrhunska st- rugnost vide u svakom pediju ovog'u svetskim razmerama > | tn sae 31Jrisi* (1888), ponos Gotljevog muzeja i jedan od najskupliih eksponata jedinstvenog projekta, priéa 0 Getije- | vo} zaduzbini nije lisena ni svojih Dion Vols, direktor muzeja: godisnje budzete nacionalnih muzeja igalerija u Engleskoj, Francusko} ili tmejenaine, wevepskim urge | — 2altvaljujuti njemu Getije | 2 Stsup: favene. st greaie’, ro" Matt uniouitkon seven BoE a a eaato aj anabeg: void 18 milo preted! prizvuk, buduel da je | Postao bogatijiza Van Goga, | ‘axa Antonia Kaneves Betanes 6 deno retko Lvredno umetnicko delo | $@zaN@, Direra, Pusend, | Unetnina i2 zemlje. Da bi sve bilo ber i trunke napora izdvoji astronom- | Maj 1983: .Cokanj Edgara Doga (3,7 milona dolara) ‘April 1985: .Pokionjeje mudraca" Andreja Mantenia | {10.5 miiona dolar) | Oktobar 1987: jHisiov ulazak u Briel 1889.° Dejmsa Ensora, {(2nos nepoznat) ‘Jul 1988: stata gréko Bogine (Aroato?) iz 425-400. 9. p.n. 0. (8 milona dotara) Mart 1991: ist Van Goga (57 millona dora) ‘April 1997: ,Spokojlprede” Nikole Pusena (va misona dolara) 32 ske sume koje visestruko premasuju | Rembranta, Fra Bartolomea... grotesknije, upravo je tredi sin Pola Getija svojom donacijom od milion i ‘Brojstalno zaposienih bastovana: 31 Broj posadenih stabala: 10.000, Bro hrastova: 8.000, Brojrazicth vrsta ameriGkin platana: 5 Bro|razigti vest billaka posadenih u sredisnjem vrtu: 500 ‘Brojazalejau stedisnjom vrtu 400 Mesto porekla azaleja iz sredinjog vrta: Pasadina BBroj Kaktusa posadenih u vrtu kaktusa: 300 Bro] vrsta posadenih kaktusa: 9 ~ ere Najveéi izlozenl ekspo- nat: tava francuska saba ob- lozena kasetranim ziovia | tavanicom ia 175, 'Najstaril i2lozeni ekspo- ‘ivaékom Institutu: Specs: lum vitae" humane Rodiiga Sa ne2a de Arevalaz 1475. Boj periodicnih publika- cilfau Ietrazivackom institu. tu: 138,082 ‘Najstariji naslov u stra- | nat: zlatan prsten nopoznatog ‘autora | pededa. po dolara pomogao Englezima da sp- rege ovu kupovinu i tri mermeme le. otice satuvaju .za naciju" (Sto, na- Tavno, niposto nije podrazumevalo da Britanci delo vrate naciji kojo} bi po poreklu mozda trebalo da pripada - Dva gorostasa moderne arhitekture i umetnosti instalacije Rigard \fajer i Robert ‘ev utisnuli su pecat na beli rad na Brentvudskom brdu nat: glava vat grflona od bro- ze, agents kazana, Grek, T.vek pn. 6. ‘Najmladlilozeniekspo- nat: tn fotografie Mitona Ro. ovina iz 1992, By ian | ols na l ovakve optuabe odgova- ra da Geti nije Aladinova pec na, skladiste u koje se bez ika- kyog reda trpaju. umetnigka dela, ida je glavni cil) stvaranje ozbil}- ne umetnitke zbirke koja tre- ba da posludt ja- vnostl. Uprkos tome, Getijeva zaduibina jeu medunarodnim, razmerama pos- tala simbol vrhu- nske ustanove koja se suvereno krece kroz di- menziju koju je sama stvorila Franko Zefireli a (Franco Zeffirel- 0m Pavilionu 1), italijanski fil- mski rediser i senator, napominje pak da je nepraviéno upuéivati optu- he na racun ove institucije, buduel da ona ,éesto otkupliuje vrhunska umetni¢ke dela od viasnika koji se 0 njima ine brinu kako treba, da bi podstakla Ijude da otkriju nepoznata blaga, zatrpana u zemijama u kojima su trunula uprave zbog neznanja i raynodusnosti njihovih vlasti". Ussvakom sluéaju, bilo da se radio r Zenski akt sa ‘zmijom" (oko 1637), prvi u zbirc crte- ‘2 od medunarodnog znaéaja 's mozalka iz baziike ‘Santa Marija Madore u Rimu - jedan od programa Getijeve zadudbine bavi se izradom plana za konzervaciiu ‘ovog jedinstvenog spomenika 'srenesansnim slikarstvom u sever- pokusaju da se kupt ill poseduje isto- Hija prisvajanjem najdragocenijih + najprefinjenijih likovnih postignuca iz proteklih vekova, Getijev centar, sa svim svojim nestvarnim dimenzija- ma | moguénostima, nesumnjive pre- dstavlja_potvrdu danas tako retke sp- Temnosti na podvige u ime umetnos- Uilepote. . Rata SERULOVIE 33| KULTURA | RAZGOVOR: ANDRE] MITROVIC | BRANKA PRPA _ Stolece zlih ANDREJ MITROVI Roden: 1937. u Kragujeveu Profesija:itonéar zavrai Fi lozofe fait u Beogradu, Do- otra na stom fake Karllera: Profesor Flozotskog fakultet, Grupa za Istoru, Can SANU Knlige: ,Jugoslavja na Kon- ferencit ita 1910-1990" -Raxg- rani¢enjelogosiavie sa Madars om | Rumunjom 1919-1920" odor na Balkan | Srbija 1908 4818", ,Jetorjsko u ‘Carobnom bregu! Tomasa Mana Srbija u Prvom svet- skom rai, Angazovano i ep’ Ustanicke borpe u Sibi 1916-1918", -Raspravlianje sa Kl’, Cudyjva muza’,.Proptvano Kc 34 Para: Dvadeseti vek je zavréen. Gde ‘Mrtgovié: Nigde. Svi su valida sag: lasni da je naga situacija veoma teska Tednostavno zato sto je ceo naueni ka~ pital koji uvodimo u 21. vek morao da bude preispitivan, a to se nije nl zapo- Golo. Poseglo se za nekim ranijim, sta- rim paradigmama, koje su, pritom, ce sto ii nezasnovane, il poloviéno taéne, ili su vremenom natrunjene strastima. Naroéito su natrunjene strastima u ‘vim godinama krize, Okrenuti se pre- ma buduénosti sa takvim kapitalom gotovo je nemoguée. Ono sto je prvo- Tazredno vazno jeste odnos prema proslosti Moramo imati Jude koji istoriiski ho¢e da poznaju svet, a ne samo da ga interpretiraju, ine samo da ga instru- mentalizuju, i ne da Zive u mitovima Koji govore 0 tome svetu, Moramo da, imamo Coveka koji je za sebe uzeo Istorija upozora Stojan Novakovie 37Nije bilo vremena za integraciju gradanstva sa seljaékom masom koju je birokratia, umesto civilizovana sag- Jasno procesima savremenog sveta, ‘vebtatki premestala s jednog mesta na drugo u drustvu. Nije bilo vremena da se civilizovano spoje ta dva dela drus- Wa, Para: Bojim se da nam se u 21. veku ne dogodi ista stvar: da gumicom izb- rigemo ono sto su naSa istonijska iskus- tva, da izbriSemo 73 godine postojanja jugoslovenske drzave na Balkanu, ‘Mrrgovié: Moramo da utvrdimo st vari, da ne padamo u zamke olakih iz- java i emotivnosti. Sta nas u tome meta? Nastavak novije istorje, Jedan od tih nastavaka manifestuje se kao rnacionalizam, onaj krajnji, Koji misli da je jo 19. vek i vraca nas u njega. On je takay da se graniéi sa Soviniz~ mom i vodi nas u rat sa drugim narodi- ‘ma. Ne mofemo da izademo iz te pa- radigme Drugi element se manifestuje kao prefivela birokratska grupa koja je ‘zaSla iz najkonzervativnije politi¢ke kaste i saéuvala svu svoju inrastruktu- ru, Ona i dalje politi ivi, ‘Treci element trajanja novije istorije Jeste komitetsko bavijenje istoriografi- Jom. Oni montiraju istoriju i istonjsku svest tako sto trave dobre iloge aktere Istorije i dalje najéesée shodno prasta- oj krutoj dogmi. Znaju ko je .rdav" i env, Taj je neko iz davne proslosti. A pola veka viasti bez prava drugih na opoziciju je, valjda, .zlatno doba*. To upotrebljavaju u savfemeno) krzi Pitanje je: da li izuavanje Jugosla- vije mora da znati neku nostalgiénost za Jugoslavijom? Mislim da ne. Treba ofekivati da ée se sledeca generacija time baviti kao nauénim objektom, Is- kkustvo s njom je na kraju ispalo tesko, lervavo i tragi¢no, Proucavanja bi se ‘morala raditi odgovorno. ‘Treba postavili i pitanje da lije raz vijeni svot bio na visini zadatka kad je razorena Jugoslavija. Nisam sklon da brzo dam povoljan odgovor na ovo pi- tanje. Para: Da ne bi ispalo da samo mi Imalo problem nauéne redefinicije i re- kapitulacije 20. veka, moteé li reci ka- ko nauka 1 svetu interpretira neke Kdjuéne dogadaje, pogo- tovo one koji su doveli u pitanje ideju humaniz- ‘ma, liberalizma i prog- esa? Mislim na; holoka- ust, gulag i Hirosimu? Mirrovié: Da, to su veliki simboli éovekove samodestrukeije. Zato je 20, vek osudeni vek, Ja sam ga odavno nazvao vekom netrpeljivih it stolecem alin. Hobsba- um ga je nazvao vekom. cekstremizama. Para: Kako se amerié- ka istoriogratija odnosi prema Firosimi? Mrrrovié: Prva objas- njenja su poslali u svet ‘uz pomoé svojih zaslade- nih flmova. Poruka je bi- Ja u pitanju: koliko bi americkih vojnika joS poginulo da atomska bo- ‘mba nije baéena. Kritike, koje se tu i tamo javliaju van Amerike, uglavnom su inspirisane, s jedne st- rane, bremzanjem nekih ameriékih ambicija, og- Uzas oli Je imao svo} razlog: Eksplozja| ‘atomske bombe ranigavanjem 1 opomenom, a, s druge, ‘uvodenjem nekog reda jednakosti koji ne postoji u istorii. Kao istoriéar, skion sam da odmerim ‘odnos prema atomsko} bombi. Ona Jima svoje razloge u jednom strahot- ‘nom ratu, ali se mora oceniti kao anti- humana. Para: Mislim da treba problematizo- -vati i odnos kevnika i 2rtve u ovo ve- ku. Zrtvi je nametnuto osecanje kei ce, koja krvnika amnestira od bilo ko- je krivice. Stanovnici Hirosime ili Dre- ‘dena nikako ne mogu pripadati kate- ‘goriji krvnika, Oni su 2rtve, Ali, ispada da su opravdane Zrtve sa poricije koju im je krvnik nametnuo, Sliéno je bilo u gulagu. ‘Mrrrové: Drugi svetski rat je jedna Komplikovana situacija, Dréave koje su rat zapotele, kad su potele da gu- be, proglasile su totalni rat. Ceo svo} Plasim se da emo gumicom izbrisati 73 godina jugoslovenske drzave* narod time su uvukii u rat, uéinili su narod odgevornim. Taj narod je funk- cionisao kao deo tog sistema. Kad je Gebels objavio da ée Nemacka voditi totalni rat, poceli su da mobiligu sve i svakog. Hajdegeru su dali lopatu u ruke, pazite, Hajdegerul Voded! inte- Jektualci, koji su ih nekad podrzavali, ‘kopali su zaklone rovove, Obukli su ince u-uniforme. To je bila legitima- cija za liberalni svet da je rat dosao do te laze da se moze biti krajnje radika- Jan. Ja nisam sklon da to opravdavam, bez obzira na to Sto znam istoriske ra- loge. Svejedno, previse je pojednostavije- ‘no negativno ocenitiéitav 20. vek, Sto se trenutno namece. Takva kritika mo- e biti opravdana utoliko Sto humane situacije 20, veka valja braniti od ne- humanih, ‘Danas, u vreme velikih integracija, treba potisnuti slike neprijatelja. Udva svetska rata ljudi nisu pucali na jude, nego su pucali na nacije. Hans protiv Zana nije imao nista, ali je Zan za nje-~ ga bio Francuz ion je pucao u Francu- za kao takvog. I obrnuto. Iako nose is- to ime, po istom hriS¢anskom svetite Jju, sv. Jovanu, . Did oj Aa np, 7. @ Fancoe Pack Kale aes 58 m0 @ wwe Devt Abe Acta, 7 50 © wie sos masa fee verse Bion Ena 86 am @ ven zn ‘Sty Basara Aa a 16. am 0 eee Se (© wstrovn vw rox Evsntorenua trait expe, 19 1090 Qowene at de lo own ranch ‘tan Per Dopids, ating Nae i, 1588. «000 Lista je napravijena na osnovu podataka beogradskih knjitara: 1, Kajiga mi - Cetinjsa 6 2. Antievanijat Prosveta- Knez Mihailova .GORDANA VASIC, istoriéar umetno- sti: Preporutila bih izlozbu Bore Njezi¢a uw Muzeju primenjene ‘umetnosti u Beogradu. Njezi¢ radi mozeik neprekidno ve¢ trideset godina, ali to nije tipiéno redanje kockica kao u Klasiéno} tehnic, veé se samo uslovno moze reéi da se radi o mozaiku. Predstavljen je savremen jezik mozaika, jer ume- tnik daje vige prostora tipiénim karakteristikama kamena, Njezi¢ upotrebljava velike Kemade ka- mena razlititih boja koji deluju svojom strukturom, koloritom i svojom fakturom. Ti veliki komadi kamena uklopljeni su u dve celi- ne: jedau geometijskih, i drugu vige organskih karakteristika, Ss _ MILAN VLAICIE, fllmski Keitiéa Predlotio bih film Kventina Taran- tina (Quentin Tarantino) Dieki Braun (Jackie Brown) zato sto je Tarantino nakon Zetvorogodisnje pauze kada je snimio katastrofalan omnibus ,Cetiri sobe", najzad na- pravio jedan lep film. Dok su se u tom periodu nagomilavali filmovi autora koji misle da znaju kako se pravi takva vrsta filmova, Taranti- no je napravio odli¢an triler. Film je nominovan samo u jednoj kate- goriji za ovogodiénjeg ,Oskara" i ni u Jednom sluéaju nije se takmi- Gio s , Titanikom" ‘Majik Kiton i Pem Grijer u sceni filma ,Dzeki ut bo] nade praevia Digi bob glace ge Sn Td, Dubro Ms _an a a (As Good ast Gets) ‘ge at co, een Pt lj amesL Bos (@ vowsiekate io 6068 The Fl Monty) Une: ote ail, on aja Por Catan ] dosacs {Goed vil Hunting Voge atin Was a Gas in et ri (nesta) ge Meg Ren hm Cue Fei Cay Gotan ene ‘Pubber) ge ot Wins, Mar Gay Hace ej es aed i Otome ben a: Fake °e ‘BEE BRAUN UNCKi€ BROWN) 062° Uae: Sane aks, ott De No aja: Quer Taro @ ssininensiearsncr Sse (Ale ess Orinay) ge: Een Mega, Care Di ‘ej: Dany Boje Alstributert: BANDUR YANS FIRST.PRORUCTION Tuck METROFILM | 39| Gouko Bozovie roden je 2. maja 1972, ‘godine w Bobovu kod cesejistiku. Objavio je knjige pesama: =Podzemni bioskop* (1991), {usa zveri* (1993) i ‘SPesme o stvarima” (1996). Dobitnik je nagrade ,Maticev Sal" za poeziju i nagrade Borislav Pekié* za rukopis Fritiéko-esejistike knjige 0 savremeno) srpsko} prozi. Glavni urednikizdavatke kuée ,Stubow kulture" iz Beograda. = Was Vise nagrada nego Citalaca U Jugoslaviji godisnje vise od 130 knjizevnih nagrada pile Gojko Bozovié drZavi koja nije medunarodno priz: nata, éji ekonomski sistem ne posto: ji, tjim je drustvenim ivotom ovladao nnajgori primitivizam, a éiji je poll sis- tem jedinstven primer kompromitovanja poznatih modela viadanja, kultura sena- lazi na nigijoj zemiji, a sve vredno sto u njoj nastaje posledica je lénih podubva- ta. zbog toga se i standardi i teme kulture formulisu od sluéaja do sluéaja, a komu- nikacija je pitanje prosvecenosti svakog ‘kulturnog delatnika ponaosob, Nestanake stednjeg drustvenog sloja, kome se Kul: ture uobi¢ajeno obraéaju, narotit je uti- cao na kulture standarde. Gubeci one oj bi za nju morali da budu priredno za- interesovani, a delujuci u ideologijom il sankcijama Zatvorenom drustvu, savre- ‘mena srpska kultura sve vie posredino pratikijuene svetske kulture dogadaje Uporedo s ovim statisti¢ki podaci nas ube- ‘duju da sistem funkcionige u najboljem redu, ‘Ako bi se sabrao bro] knjizZevnih veteri u Sr Diji 1 Crnoj Gori, on bi motda i bio imprest van, ali bi, s druge strane, mogao premasitii broj stvamih Gitalaca u nasoj zemiji, Kada bi se kulturni standardi merili brojem priznanja koje se dodeljuju Sirom zemlje, onda bi se is postavilo da Kod nas, i ba u nage vreme, na- staju sve sama remek-dela. zadrzimo se na trenutak na knjiZevnim nagradama. O njima se, uostalom, najvige govori. U Stbiji i Crnoj Gori godinje se dodeli vige od 130 razliitih knjizevnih nagrada. Pri tome, neka vazna de- 1a ostaju nenagradena, dok su najvisim priz~ nanjima neretko nagradena dela koja se za borave éim im nagrada pripadine, Naga stvarnost cesto je u sporu s éinjeni- cama. Tako je is brojevima koji se odnose na strukovna udruzeni i koji bi hteli da svedo- Ge 0 Sirokoj kulturnoj i stvaralackoj osnovi Udruzenje knjizevnika stbije i udruzenje knjizevnika Crne Gore, na primer, imaju 2a- jedno viSe od 1.200 anova, a svake godine uélane stotinak novih pisaca.istovremeno, st= ‘ska kultura je jedna od retkih evropskih ku- Itura u kojoj ne postojicelokupan retnik knji- Zevnog i narodnog jezika, a kriti¢ka izdanja nacionalno vaznih pisaca prava su retkost Moida je upravo brojaost savremenih pisaca uticala na éinjenicu da su u izabranim i sab- anim delima objavljeni gotevo svi uporniji pisci, dok su tek krajemt prosle godine objav- Jjena, u sedam knjiga, izabrana dela Milutina Milankovi¢a, nauénika koji u svetu ima zna €aj kao Fleming ‘ii Line’ Problem savremene srpske kulture nije to- liko karakter tema koje se u njoj obraduju ko- liko je to nedostatak tema. Ako srpska kultura pposledinjih godina odrzava tenzij oko nekoli- kko tema (istoria i samospoznaia, pre svega), ‘onda to pret, delom i uspeva, da potisne mno- ge druge teme, a da pokrenute teme nemajuy valjan kontekst. Tame se, istina, pokreéu, ali se potom sistematski ne raspravljaju, ako se posledniih deset godina mnogo govorilo o na- Cionalnim vrednostima, o nacionalng} istorii, ‘dentitetu, eslobodenju od ideologije, to ne znati da su ove teme radikalno razvijane. Umesto temeljnih poduhvata jedne kulture, obili smo uglavnom samo nove mitske prige. ‘Onekima se razgovara s velikim zakasnje- njem. Karakteristiéna je polemika postmode- ‘mista i tradicionalista Koja je izbila na povrsi- nu pre dve godine, mada neprestano tinja &i- tavu poslednju deceniju, Njen karakter skre- ‘uo je paznju velikog dela javnosti koga, ina- e, dogadaji u knjizevnosti kulturi uopéte ne zanimaju, Postmodernizam, koji ovde izaziva tezak otpor i osudu, predstavija temu koja je uuzapadnoevropskom misienju pokrenuta jos pre nekoliko decenija, tako da su evropski ili ‘ameriéki postmodernisti visnjael Dobrice Co- sia. S druge strane, polemika postmodernis- ta i tradicionalista nigde vige ne bi bila mogu- a vec izato sto su tradicionalisti u prirodnom spor s modemistima, all nasto kod nas ni ova tema nije na vreme apsolvirana, onda nastaju ovakve polemike. Moida srpska kultura, i posebno knjiev. nost u okviru nje, jeste poslednja i najpouz- anlja odbrana vrednosti u srpskom drastvu ali to jo8 uveke ne mora da bude naroéit kom pliment, pa ni garant odbrane, Beogradska slikarka Vesna Vasovie dabila je prvu nagra- du na .Salonu 98", meduna- rodno} izlozbi w Parizu, koju je organizovala Akademija u- uumetnika Cent- ralne Evrope, “Prix du peint- re* dodeljen jo} je za rad ,Lep- tir’, a izlozena Je Jo8 jedna njo- na slika ,Kos- monaut, " moj balon”. Na sa- Tonu su svoje NAGRADENA SLIKA: .Leptir” radove izlozila 64. slikara 1 ‘skulptora iz Nematke, Austrije, Fran- cuske, Italije, Poljske, Rusije, Ceske, Stbije, Bosne. ‘Ova dva rada deo su magistarske iz lozbe odr2ane aprila 1997. u Galeri FLU u Beogradu, koja se sastojala iz ti ‘grupe slika: ,Svemirske" (Kosmonaut, ‘moj balon), » Musko~Zenske* (Leptis) ;Uzaludne radnje' 7 Nasoviéeva kave-da inspiraciju nala- iu uobiéajenim ali duhovitim situaci- jama, gestovima, retima i pri¢ama ko- je izazivaju treperenje u donjem deli ‘aprata za smeh, negde w stomaku, like predstavijaju nesto to Je meni ‘duhovito, tako se poigravam s nemus. tm razgovorima, pokusavam da otkri- jem nevidljive znake, simbole i om. mente, Povod za grupu ,Svemirskih slika bili su duhoviti odgavori Vesninih prijatelja na pitanje sta bi poneli na pu: sto ostrvo, Za ,Uzaludne radnje” inspi- risale su se Cudne, besmislene i toliko Geste Zonske radnije - diskretno izvla fenje i namestanje VESNAVaSOVIé: “onjeg veta ispod ‘rail nevidive snake. tesnih halina, Nakon ove znata- jne nagrade, Vesna ‘Vasavie dobila je po- ziv za Medunarodnu oloniju umetnika u Poljsko), Salon u Sen Miselu na Azumo} ‘bali i za samostalnu izlobu.uParizu. Reziser sa Cetinja Viada Cme Gore donela je odluku | godine, vec se predstavilo svojim dip- a se od ove godine na Fakultetu dra- | lomskim predstavama, mskih umetnosti na Cetinju otvoriod- | Mara Radovic i lvana Mrvaljovié su sek za rediju. Istovremeno, prva gene- | u Zetskom domu pripremile i odigrale racije studenata ovog fakulteta zapo- | komad Mira Gavrana ,Ljubavi Dzor- | ela je ovih dana diplomske ispite iz | dza Vasingtona", dok je Stola Romi, predmeta gluma. uz pomoé studenata druge godine Tioje od 12 studenata, koji su se na | glumaéke akademije, u hotelu Grand cetinjske studije glume upisali 1994. | igrala Strindbergova .Jacu* . Susjockavila, ith oe tect Glanica pre nekoliko godi- nna uz. sve strahote rata 2a- uvek razgrani¢ilo na pet novih drZava - ponovo je nna okupu. Kulturni centri, nacio- nalni muzeji i arhivi, ule- Yucujudi i ministarstva kulture novonastalih ze: ‘malja, ustupili su Muzeju savremene istorije u Pa- viau deo svoje kulturne i Istorijske bastine. Kao svedotanstvo o vremenu stvaranja i nestajanja prethadnih dveju Jugos- lavija, za grandioznu izlo- Zbu pod nazivom: .Od Lujedinjenja do raspada: jugoslovensk prastor- je- ddan vek istorije" upotreb- Ijena su originaina doku- menta, pisma, ugovori, deklaracije, objave, foto- grafije, plakatl, Knjige, ‘umetni¢ka dela, etno pre- dmeti, pa éak i fabricki proizvodi, Postavka obuhvata tri istorijska bloka: period od pofetka Prvog do zavrset- ka Drugog svetskog rata, socijalistiéka Jugoslavija fod 1945, do 1991, i razdo-NASLOVNA STRANA PARISKOG KATALOGA: blje ratnih sukoba od Od uedinjenja do raspada” 4991. do potpisivanja De}- tonskog sporazuma dece ana 37 istori¢ara, politikologa i istori- mbra 1995, godine. Zara umetnosti objavilo svoje studije. Pripremajuci izlozbu, tim franeus- | _ Beogradski istoritar umetnost Irina kih eksperata za Jugoslaviju konsul- | Subotié pripremila je deo o jugoslo- tovao se s pedeset kolega iz bivsih ju- | venskoj avangardi s pocetka veka - goslovenskih republika, dok je u luk- | dadaizmu, zenitizmu i nadrealizmu, suzno} prateéoj publikaciji na 320 st- | Ialozba je otvorena do 30. maja. | a1‘Shuler cree KLIMA Vasington kao Venecija Dali Ge zbog efekta staklene baste biti ugrozen opstanak ljudi, ili ¢e priroda sama pronadi novu taéku ravnoteze s cst od sedam najtoplijih godina na planet, otkako se meri temperatu- 1a, desilo se izmedu 1981.1 1990. U po- slednjih 100 godina visi je nivo okea- na, a nauénici pretpostavljaju da je uz- rok tome topljenje antarkti¢kog leda. ‘Tokom 1997, kao u bibljskom potopu, hiljade evropskih i americkih naselja, zaplavijeno je do krovova ili prvih sp- ralova vodom pomabnitalih reka. Sve svetske agencije objavile su da je 17, decembar 1997. u Moskvi, sa minus 28 stepeni Celaijusa, bio najhladnijt 17 decembar u nagem veku, Drug jan ar u Beogradu sa 16 stepeni bio je naj- topliji drugi dan Nove godine otkad Jugostoveni Koriste termometar. Posle- {njih godina stanovnici glavnog grada Jugoslavije upoznali su saharski pesale i bez putovanja u Afriku. Crvenkasti | pesak sa afritkog kontinenta donose im zimski vetrovi u vidu obojenog sne- {ga 1Autih kiga. Mnogi naslevi u medi) ‘ma prenosili su poslednjih godina upo- zorenja nauénika da su se u Zemiji- nom omotaéu .pojavile* azonske rupe. Kako ekspertl za okean, atmosferu i klimu objesnjavaju potpuno neoceki- vana i iznenadujuca ludovanja El ninja 1u 1997? Otkud ekstremné visoke i nis- (2 Varniosee as) Seca ke temperature, nezapaméene suse 1 velike poplave? Znaée li one pocetak atmosferskog haosa - biblijsku kaznu. nna kraju drugog milenijuma ili novo klimatsko doba® Klimatolozi i meteorolozi u svojim ‘odgovorima najpre skrecu paznju na psiholoski faktor, .Ljudi Cesto izjavlju Juda ne pamte ekstremno visoke ii n= ske temperature, visoke snezne nano- se i poplave', kaZo Slobodan Hadzivu- kovid, Sef meieoroloske sludbe u Beog- radu. Meteoroloske statistike pokazuju, ‘medutim, da je judsko paméenje vre ‘mena nepouzdano i da su vremenski cekstremi, poput rekordne temperature u Moskvi i Beogradu, Cestl u istorii vremena, Profesor klimatologije dr Du- san Dukié, pozivajuai se na letopise, kaze da se Cro more vise puta zaledi- valo, a 859, zaledila se I povrsina Jad- ranskog mora; zbog surovih zima 1621. £1669. godine zamrzao se Bosfor, a 1709. Jadransko more. Ukazujuéi na studlje P. Vujevica i beleske iz franje- vatkog samostana u Pojnici, Duki¢ is lige da je sneg pao 13. avgusta 1716, a 23, maja 1723, godine lomio grane pro- listalog drveéa. U okolini Banjaluke sneg je napadao do kolena 4, juna 1764, Sto se ponovilo 26. juna 1777. U vreme Prvog sipskog ustanka bilo je hladinin zima, a sneg Je pao ak uleto 3, jula 1806, Nekoliko godina potom, 3. juna 1810, sneg je pokrio Zita oko Go. spica, a 5. maja 1814, lomio je grane po voénjacima oko Loznice. > epee oa no 88 pn Seteoanae saan aus Ha beh at ener So Smee iponegeestea (1 SUNCEVA ENERGIA shatca Behe as aatpeeaes Reig otros oe tse Sea cae OE aoe Fete es 1 Dela na aaa ae 7a Sesre caer eterna We Pe ya ts | OWEANL oe ge es Pech aa eno Sica fitter ents oasoes tere atte Sra Stee ice aponne i ct 1 CIKLUS WOE Vige temperature vazduha mogu varokovati vyece ispravanje vodo|topienje morskag ko frenog leda, Mada je vodena para najmosn- {oes Slatlore base paravare dove do lormirana oblaka, sto 2a fesat moze imatt Pa OBLACL eer eo ‘oto da on hlade Zomju tk Sto ode Sone enero zapreval Ze, a te avaj oneraia koja se relekujes none po- ‘ine (ELLeD SHEE Bistave bele povsine leda i sn hhazad u event Suncevu svellost! reflex ko hit ‘ehepana Lay ui unc Bosca tine Uteee enone sais cry Tepe Shien eran bees (7 POVRSINA KOPHA ada Sunéeva energia prod kroz powinu Kepna, ona ge pretvera ope se dobat ‘doo bia relekuje u vsing. Plann vene! moge da okraj oblate sor sive ago. je pazemnh vettova. Topska suina'ce Up Cos, al hada sew dnort enue ras. kako bi postal and tata zomfa posta jeiwor metine (]_Luosn oricay MeSanie gasova sakione baste, So je prog ‘io prautho v imoster | judskn aktwnost, odatno uvodava efoka zagrevana. Sagore: ‘ane gorva ye glavn urtonk porasia Konce- hase COe Uvazculu. Uaejane stoke, oa [one pita | dubrene 2omiéta poco fen ‘Yo metana, Aerosol, poput dma tindustkih a relektujs Sunevs energy pre: 0 ha odredenim lokacyama prokvode ‘eite hinder ‘wor amioatcerene AB\ i | Otkada su istrazivati ameridke Nase I Britanskog meteoroloskeg zavoda \ykazali na to da je Sest od sedam naj- toplijin godina bil izmedu 1981, 1 1090, nauéniei sveta ne prestaju da go- vore 0 zagrevanju (otopljavanju) Zem- Jje. Sa industrijalizacijom planete sva- kodnevno u Zemijinu atmosteru odla- ze milioni tona vodene pare, pepela, ‘metana, sumpor-dioksida i, posebno, uugljen-dioksida, Oni menjaju sastav atmosfere | imaju znaéajmu ulogu u od redivanju klime na Zemij. Kao staklo u stakleno) bait, ti gaso- vi, narotito ugljen-dioksid, propustaju Sunéevu svetlost da zagreva Zemlju, ali ne dozvoljavaju da toplota sa Zem- je odlazi u hladne visine atmosfere i a je tako rashladuju. Tako je oko Ze- mile formiran topli omotaé koji je celu planetu pretvorio u staklenu bastu, Od industrijske revolucije do danas, sago- revanjem uglja, nafte i drugih fosilnih goriva, Covek je povecao sadr2a) ug- Ijen-dioksida u atmosteri za 25 proce- nla i time zagrojao Zemlju za oko 0,5, stepeni Celzijusa u odnosu na predin- dustrisko doba, Direktnu vezu izmeda povecanja ugljen-dioskida i dramatié- nih klimatskih promena u omotacu BLAGI 17. decembar 1997. u Moskvi, ‘sa minus 28 stepeni Celzijusa, bio je najhladniji 17. decembar u nasem veku. Drugi januar u Beogradu sa 16 stepeni bio je najtopliji 2. januar otkad Jugosloveni koriste termometar ZIMA 1998. GODINE: Vruéine Uw Njujorku, mrazevi u Kanadi Antarktika dokazao je tim nauéntka pod vodstvom Kloda Luisa (Clod Lou 1s) iz Gloterske i geofizi¢ke laborato- nije Grenobla. Ispitujua dve hiljade ‘metara ledene kore (zapis od 160 hilja- dda godina) pokazali su da je iu lede- nom dobu poveéanje uglien-djoksida i ‘metana ilo u korak sa porastom loka- Ine temperature, Po misljenju velikog broja danasnjih nauenika, zagrevanje efektom stakle- ne baste postupno menja klimu, pa se zato deSavaju viemenske neprilike ka- ve su El ninjo, suse i poplave, toplije zime i Zarka leta, Otuda i buduénost ‘klime, kaZu zastupnici efekta staklene baste, najvise zavisi od toga koliko ée uugljen-dioksida i drugih gasova biti pusteno u atmosferu i koliko ce Covel ‘ublaziti ll povecatinjihovo dejstvo, iveni nauéni Easopis Scientist American" predstavio je kartom svet pogoden efektom staklene baste, na kkojoj je ju2na Florida pod vodom, a ta- lasi okeana zapliuskuju stepeniste Ka- pitola u Vagingtonu, Globalno zagrevanje zemlje za 0,5 stepent laicima nista ne znaéi, ali vedi- ‘nu naugnika ozbilino brine. Na osnovu dosadasnjeg zagrevanja, Stiven NAUKA I TEHNIKA. EAA ET RE Snalder (Stephen Shneider), naéelnik Nacionalnog centra za atmosferska is- trazivanja SAD, zabrinuto predvida da Ge tokom sledecih 50 ili 100 godina te- ‘mperatura Zemijine povrsine porasti za nekoliko stepeni Celzijusa, sto Ge usled toplienja planinskih glesera gre nlandskog ledenog pokrivaéa, podiéi nivo mora za jedan i po do dva metra, Zbog toplijih zima mogle bi se poveéa- ti snezne padavine, sto bi izazvalo na- gomilavanje leda na Antarktiku. Visi nnivo mora predstavljao bi opasnost za pomorske naseobine i ekosisteme i ko- ntaminirao slatkovodne rezerve sla- rnom.vodom. Sasvinn je jasno da ée ove Kimatske promene imati direktnog, snainog i dalekoseznog uticaja na ekonomsku, drustvenu i politika situ- aciju ‘Vek staklene baste - smatraju naué- nici - doveo je u pitanje bezbednost Iudskog drustva. Osim predvidljivin ‘opasnosti, staklena basta moze doneli J iznenadenja: raspadanje organske materije, dramatiéne promene regio- naine klime, nove bolesti i nepoznate poljoprivredne tetotine. Zbog toga neki nauiénici nalazu da se na Zemilji smanji upotreba fosilnih, Sirenje gradova u mnogome menja temperaturu i mikroklimu sredine - nalazi su dugogodisnjih merenja u urbanizovanim zonama. Kada se naselje od nekoliko hiljada Zitelja uveéa do 100 hiljada, temperatura poraste za pet-Sest ‘stepeni Celzijusa. Na planeti je 1994, bilo 20 gradova sa devet i vise miliona stanovnika. Njujork, Sao Paulo, Meksiko ANTTARIST KLIME | lz mnosiva neobicnin vemenskin nepriika Sram planeto ekspert LUN izdvofi su Ernino Kao Kimatsiu nepogodu veka Ft Je o nevremen koje sojavia'uTinom okean a pra ga zag- revanjo vode | vazauha -Gaki za pet stepenl anad proseka. Bi nino fnaslajo Od vetrova ko} kao povetarl vals od ieotnag dela Paciika ‘Ka zapacnom - od Savere Ametiko Ka In Australi duz eva tora, Dok novmaino duvalu, pokrecu vodane struje prema indone2 pa \zatonima | pita ibnjacima nagorslavalu '2adr2avalu top VooU, ‘Aonda uspote ketanje, pa se Nagomlana fopla Voda i oblast A fale | Indanezie waa u suprotnom praveu. (Niko na zna zasto ve tov slabe. Nauénicl protpostavjaju da to ima vaze s nedim sf fe p= ino bez ueaja na primer, snegom na Tibet.) Od velkog Kspaava irrazeva. U Gieu sy poplave odnele 27 Wud 80 hijada ostavie bez Krave nad glavom. Kge nemo ij aku ust Alka, Kojo Naca kao njsuvu odabaia 2a vesbeasronaua iprobavare Yoo Inzaistazvanje Marea. Elnino okra zanevidene suse U Pand: mina fatoneanskim stv Somat Suma, 2a evovne oblsks {rioga kop duze veme nakrvaujugolstotnu Azju za Linda = naj STurdgan zabeloken na stocnom Pactk kof eu seplembty 1967 ‘odine porto obaly Moksha veto ekepert inracunal au da je ova nepogoda veka zed 1962" 1863; uemria io'od 2000 You svots anda Set od 20 mia Dv 5 eo bblska kazna, El rnjo je krajom 1097. posetkom 1968. 90° dig can goad pine pweareon meno pie ‘Astral progrearaju sranene penesa 214 mij Gora, 2 Gi Ge br men od princa na Tajandy, a gotova opoia man lo a tople vode okeane uznemire se nebo atmostora, Sve do 1970. ‘vo nevreme se mogio pet. (Zbog blagost, ime E_ninjo dali sumu | be u Peruu, Delovanje ovog arthrista danagnje Kime oseca sou Ca peeruanski riba zato Sto se pojavivao nezno Fao detak,) All tokom 1982.1 1983, zai pote- Wom 1986 nareto od proleca 1997. pocnie 188 bos. U Nove} vine E nino je prouzrokovao su- fe gale unten rang” destin Mace. Hud napus je kuee bez nade dae pobedt U ‘oruanskim Andima, 14 hijada km dalle od Gv hoje, deca umiru sn od neosekvanin noah goriva za 50 odsto, da se zaustavi ma- Sovno unigtavanje Suma i da se posu- ‘me milioni kvadratnih kilometara - po- ‘Sina nekoliko puta veca od Aljaske. obzirom na zlokobne prognoze, Stiven H. Snajder, vodeci zastupnik te- orije o globalnom zagrevanju, iste da u pogledu staklene baste postoje veli- ke kontroverzije: da li ée rastuéa kon- centracija gasova podici temperature Zemije za jedan, pet ili osam stepeni Celzijusa, hoce li temperatura porasti za 50, 100 ii 150 godina; da li ée klima uw Ajovi biti suvlja a u Indiji vlaznija; treba li preduzimati korake da se zag- OZONSKIN RUPA | sk nau éasopis Nauka i vot nedaimo je ebjavi setzacionalno otktee se Oconee pe moms aki. Na Speciaine nepravionom ekapermontal fom lu navn insta a primar Maku Ruska akademe nauk pokazal sv oh Serco earn Ske aracene, a mpulsina Koh taj na osekuna (lard deo sekinds), ss Simuldo sivarane czona u'stmost ne. 9 blo koje cruge mater lot ekaper- ‘ment ja pokazso dase br mogu aa. "i moll reona (tovnih gasova) ada njhova Kenesntrala atmos. Yer dasigne sok pag zor noni aktivan 28 Ko} nasije spajanem tu {toma kseonta ako on svega ‘rmilonit deo amostorske ma Se, weomna e zacalan ear ki the. Ozonsk lj nla! so na ve ni od 22 6 26 klometara fe nad Zemfe, ajdeb jo uv Geogrtekim Sitnama'a znatno fin red an we ga | upoleénim nego jesenjn me soda. Zalo S10 ups nave deo Sinéeveg ulralubicastog watonja koje toto 2a 20k tanjono azons- og soa (zane apo) nad pojednim S| calovena Zomjo oxi je posiecryh go” Sina zabrinulo navn, ‘OZONSKE RUPE: Zone stanjenog ‘ozonskog omotaéa iznad Zemille ‘Yom svetu. StUe- jac za Kimu sa ambarékog Instic {uta Maks. Plank tre" da su fzvan jogovod jaceg do i osale sa imo Evropa sever na Aaj. ELNINO - SSNIMAK IZ SATELI Zasad je za0biga0 Evropu sevanje Zemlje smanji ii treba predvi- deli posledice tog zagrevanja, Naspram zagovornika toorlje stak- lene baste, brojni su nauénici Koji da- nas argumentovano sumnjaju da su zagrevanje Zemije i neobiéni klimats Ki poremo¢aji izazvani takozvanim efektom staklene baste. U prirodi, ka- a oponenti, postoji samo njoj znan fe- edback i poravnanje. Poveéane koliti- ne ugljen-dioksida u atmosferiizazv. e rast Sumske vegetacije, a Sume su najprirodniji regulator temperature na planeti- visoke snizavaju, niske pove- Cavaju. .Kllma planete je*, kaze Diems Trefil (James Trefil), profesor iz Virdzinije, .proizvod komplikovane interakeije atmosfere, okeana i povrsi- ne Zemlje, vegetacije i polarnog le- da," U takvo} interakel}i jedni faktori prirodno zagrevaju, a drugi reshladu- juZemlja. Sliéno misljenje ima i Dzon Mitel (John Mitchell) iz Britanskog meteoroloskog zavoda. Njegov kont- ‘aargument je visoki paperjastiobla- | ci od ledenih kristala (cirusi) zadrza valu infracrveno zragenje sa Zemlje i vise upijaju Sunéevu svetlost nego » 45NAUKA I TEHNIKA LITT TeORIIA Kine | — * Milutin Mitankovié (1879-1958) prvi je “< nautik svetu kof je utvedio da tt vste varijacija u kretanju Zemie tzaziveju pro- mene jatine njenog osuncavanja. On je ‘matematickim metodama proracunao tok klmaiskin promena na Zemji (esungavanje Zemiine pavisine)toxom 600 hijad, a po {om milion godina i utvidio postojanie eet ledenin doba i sve faze Sirenja | poviacenja leda. Za aziku od ledenog doba u kome Su veliki prosiori Severe Amerike | Evrope kao | Balkana (Prok | let, Sinjajevina, Sara, ia) bi pokriveni ledenim kapama, da | nas 2ivimo u meduledenom dobu. Prema Milankoviéevim prora- {sunima, ono je potelo pre oko 10 hiljada godin | trajaco otplike [08 toliko, Na promenu Klime, prema Milankoviéevorm Kanon, | | Presudno utiée osunéanost Zomij, koja najdirekinije zavisi od promene elipse Zemljine orbite po Kojo] se kraée oko Sunca, | promene nagiba vertikaine ose oko koje $e rt MlankoviGeva teorija o promeni klime poturdena je velikim bro- | jem istrazivanja u svetu. Tako su 1976. geohemjekim i paleonto- loskim metodama naucnici potvrdll da je Milankovle na pouzdan oS ae ‘agin dokazao zasto | Kako se smenjulu toplie | hladnije faze le- | sdenog doba. Sto je odbijaju - oni zgrevaju Zemlju (Odmah ispod njih su niski vazdusasti Kumulusi, sastavijeni od kapljica vo- de, koji vise odbijaju svetlost nego sto je upljaju - oni rashladuju Zemlju, Danas ne postoji ubedijiv dokay. da je zagrevanje Zemlle izazvano efektom stakdlene baste", kaZe Tim Barnet (Tim Barnett) s Okeanografskog lnstituta Kaliforniji Viadan Ducks, asistent Geogratskog fakulteta u Beogradu, kaze da rezulta- tlistrazivanja koliko se Zemlja zagreva, od efekta staklene baste zavise od vrs- te matematitkog modela kojim se ra- Gunaju stotine hiljada podataka, Ake ise udvostrugila koli¢ina ugljen-dio- ksida u atmosfer,razlike u stepenu 2a- grevanja medu modelima kreéu se od 0,8 do 4,9 stepeni Celzijusa. Naspram tolikin razlika svi modeli se slazu da 6 se, ako se poveéa koncentracija ug: Ijen-dioksida (CO:) u vazduhu, pove- Cati zagrevanje Zemije, smanjiti cirku- lacija u atmosferi i da ¢e se globalno povecati padavine. Vecina modela, ne dakle svi, ukazuje na to da ée ta klima postati promenijiva - ,éas toplo, éas hnladno*. Osnovno pitanje je, kaze Du: ‘ic, kako biti siguran da je zagrevanje izazvano ugljen-dioksidom. To niko danas ne moze pouzdano da dokaze, Kolebanje klime, prema Ducicevim istrazivanjima, posledica je pojaéane aktivnosti Sunca. Pojacana aktivaost ne znaci otopljavanje nego porast ele- ‘ktromagnetskog i drugih zraéenja. Ni- jese, dakle, bitno promenila kolidina toplotne energije koja stize do Zemlje, ali su se promenili drugi vidovi Sunée- vvog zratenja, kao sto je elektromagne- {sko i druga. Njegovo istradivanje zag- revanja Zemije kroz celu istorii: poka~ zalo je da je od 1880. do 1980, Sunce emitovalo vise energije (jaée grejalo) nego ikada u poslednjih 400 godina Zasto bismo onda, pita Ducié, tvzdili a zagrevanje i promene klime potiéu od ugljen-dioksida i industijskih ispa- renja... Kao moguéi dokaz navodi i ¢i- njenicu da je u ranom srednjem veku temperatura u Evropt bila visa od sa | dagnje, iako tada nije bilo danaénje in- dustije U syetlosti Duci¢evog istrazivanja El ninjo i drugi meteoroloski fenomeni veka jesu klimatski poremedaj, ali ne znate promenu klime, . DaxGaN Movovié LUGINAK EL NINJA: Poplava rel Saksaro, Santa Tereza u Peruu, : va u Kvebeku, Kana¢ RACUNARI ‘Smatra se da je nastao re deset milijardi godina ALFA KAO IZ SNA Treéa generacia proce- sora alfa 21264, porod | 2 koja 62 Dit dostupna | UF sistemima na. teto 4998, u podetku ce se |. isporaéivat s pertoma sama od 40 SPECK ‘1@5"1 60. SPECIpOS (Ona 60 prva probit gra | cu od jednog gigahe- fea (1 Gh =4.000 | Mia). Obokije se da é2 ona prva_dostici 100 SPECInI95 i tako nad: | | masiianije rkorde 2a | | ‘ie od 100 procenata.. | | B MATROKS 6200 Matroks grits najavio J upetak novs grafck ‘akscelratorsku Kartou ‘ilerjum 6200 koja pr || za 20, 30 i video pos ‘ku, Katie 882 isp corudval s Bhp SDRAM o ceni od 160 colara, Pograava 24 bitan kolor mod rezoluelu do "e20%1200, —— EsROMEANIyyesmall evrodesk@ dnevnitelegraf.com Veliki prasak Fizitari s Univerziteta Kolumbija projektovali su superkompjuter koji ée biti koriscen za numerie= ko predstavijanje uslova koji su postojali u doba ENGLKOGIpIaSKa, hipote- tickog nastanka svemira eksplozijom, Prosle godine, prema nalazima dvojice ameri¢- ih nauénika koji su pro- uéavali radio-talase iz 160 udaljenih galaksija, otkrivene su nepravilnos- ti koje upucuju na to da Sirenje svemira izazvano + Velikim praskom* nije bilo ravnomemo, Fiziéari s Univerziteta Kolumbija koji rade na projektu superkompjute- ta kaiu da kada se nor- ‘malna supstanca zagreje do tri biliona stepeni Fa~ renhajta, Cestice koje se zovu kvarkovi 1 gluont postaju. pregrejani gas poznat kao kvark-gluon plazma. Oni veruju da je fovakvo stanje postojalo u vreme_protpostavijenog «= Velikog praska” vai projekat treba da oponasa to stanje upotre- bom jednog kompjutera uu prostorijama na Men: hetnu koji ce dejstvovati zajedino sa srodnim kom- pjuterom u Nacionalno} aboratoriji Brukhejva na Long Ajlendu. Norman Krajst_(Nor- man Christ) opisao je ovaj petogodisn)i proje- kat kao ,pomalo amater- ski pokusaj" jer su veci deo posia obavili studenti idiplomal u form akade- ‘mskog poduhvata &ji su troskovi relativno niski ‘TroSkovi ovog sistema su manji od éetiri miliona dolata, Sto je znatno nize fod cene od 50 miliona do- lara za komercijalni su- perkompjuter koji radi sliénom brzinom. . Igra za momke s jakim nervima Mikroproz se sprema da iz- da seriju novih verzija svojih. igara ukljuujudi falkon 4.0 »Zvezdane staze: slede¢a ge- heracija klingonske potasne garde, Metkomander i Me- Gvoriier II" na nastupajuéo} Izlozbi elektonske zabave 1998. u Atlanti, Zelimo da razvijamo i iz= dajemo izvanredne igre koje su trazene i naprednije u od- nosu_na_ostale", rekao je Stiv Rejs (Steven Race), di rektor Mikroproza, Smatra se da je ‘Sekvenca iz simulaclio bborbenog Tanki displej Korporaciia NEC ée u junu poset! da ‘sporucuje dsploe saktinom maticom veline 154 ina dja je glavna namena {da budu monitor u radi staicama ve- ln pertormans. INL 128102A028-01A Je najnovja vor- 2 kao fm takin anaistoskh dspleia od teénog. kristala (TFT-LCD) ta NEC-a koji su namenjeni ra: Shim stanscama, ‘Cena novog proiz- ‘yoda bi 280,000 j= ‘na (2.200 amerckin dolara Bice dostup- ‘ha u vecim sorjama od avgusta, saopstio jones. Ekran u bol, ko kort tehnoiogit multiskan, omoguea- va rezoluc od 640 s 400 tataka kao | 1280 s 1024 tacaka, ‘dok mu Je racna po: vidi Ista kao | Ko ‘vobiéajenog_ 17-in= ‘nog ekrana s Katod- ‘nom cau, saopéta jo kompania, Dimenzile ekrana su 350x284x21,5 mm a teak je 1.900 grama. ova igra samo za hrabre mo mke, (Od éetiri prethodno pome- ruta naslova, favorit Argume- native Arthropod Falcon 4.0, ima odliénu novu grafiku, re- alan je i omoguéava ueesée vige igrata, Radnja je smestena na Ko- rejskom poluostrvu, gde je u punom zamahu istinski rat, u kome falkon 4.0 obezbeduje autentigan let ukljuéujuéi do detalja prikazane modele avi ona F-16C i sistem naoruzs nja, pratecu okolinu i vesta ‘ku inteligenciju. Ukoliko vec to nije dovolino dda baci Top Gun u drugi plan, ova igra takode daje hiljade tenkova, aviona, brodova i vojnog osoblja, st je sve uba- Geno u prvu, potpunu real-t me kampanju u ovo) visti roizvoda. S_igrom falkon 4.0 Mikropros je os: twario svoj cil}. - veoma realnu simu- laciju letenja, uci- nivSi tako da njego- vi proizvodi stalno udu najbolje pro- davane simulacije borbi aviona. 47NAUKA LTEHNIKA. Americka trgovina oruzjem ¥ Ministarsivo odbrane Sjedinjenin | lif Dréava objavilo je podatke o skloplie- | SAUDUSKA ARABIA nim poslovima o prodaji oruzja i uslu- | # Rijad ce platiti 115 miliona dola {ga stranim kupeima t 1998, Vrednost | ra kako bi modemizovao svo) arse | | Scovoraprocanjufese na 474 malona | farmer temizoran sv) ae ae Gatnela selavajaaat (kiowindar Polsredoulu ameneko) rompe Be eaten tearing, (tienen mormon = — dou cou plta logs pods | imaju vera 1h rokela tele da je UZIE SAD: spore | vazduhoplova Amerika strana cet | Modemizyju, Struénjac iz SAD. co radit sisteme za punjenje gorivom u | svakoj od raketa zamenit glavu sai 4.154 domota AIM-120B amram, Ret SH sa tandarima NATO mai | semen x navenje motor Modr. | $i dometa AIM-1208 amzam. Re ovatiletelice, obuéit’ mehanitare | | mizovane rakete namenjene su za lov- | Je 0 Poslednjoj vezi projektla vex jGeepaueidy siagaiineeme piletima’da.| oF AR oe em dies suc AIGatno S| So ee een ‘cestvuju u zajedniékim vojnim vez- | vazduhoplovstvo Saudijske Arabije. | Pe aenuzanie onutanih snaga Sled bama. Ovim bi Singapur trebalo da )RVESKA @obije sposobne pilote i zemaljsku | © Norvezani modemizuju svoje ometa- | KANADA sluzbu dok éeka isporuku lovatkih | e radarskih signala tipa AN/ALQ-131 Pesce eaiae mene fae avions lokid P-16C/D. Amerikanci za | na standard block I, Uinventaruimaja_ | 28,1 ¥eine opreme Amerikanci su sk- sve dob 138 miionadolra, | 16 ukvih ured, Ugovorjestandara. | lol's svoj komma, Kenadani | yuan Fete atte reais ec. | joka herpun (Harpionlamnenieaik |... ‘Oruzane snage suseda dobijaju 38 | Poruku rezervnih delova, uredaja za te- i amfibijskih borbenih vozila, alat i re- Ttranje opment Lobb Haden 231" | za potapanje brodova. Malo za toliku ee tea enuaudstva. Zado- | Pernijut Argentinci eu 1982, godine § MEDICINA Uzmi pilulu, pa me pozovi Pojava vijagre, leka protiv impotencije ulazi u istoriju medicine. Ona se tokom testiranja pokazala delotvornom u ,,samo" 70 odsto sluéajeva U Bieri meticne nikada jedan novi | nedetje prepisal vee 120 nijada rece- | bi-bum" goneracije, Oni ée 50. goalie lek nije izazvao takvu senzaciju: | pata! Bez obzira na to sto jedna pilula | nu #ivota prevaliti tokom naredne de- vijagra! Pojavila se pilula koja ne pro- | leka kosta éitavih 10 dolara, nema re- | Kade po stopi od pet hiljada muskara: i zervne delove, tehnicku literatury i | Yolstvo kosta 47 miiona dolara, A alltndy eakots MELEE duzava Zivot, ne leéi celavostniti goja- | cepta koji ne propisuje bar 10-15 tab- | ca dnevno! Sve ih na neki natin mo: 2 eens | ee pet seni aka token Foiandskog aca Ra See ee | ee re eae a Posao vodi Junajted difens (United | # Slino Saudisko) Arabij xaclpo- | sulonatriace Dare te wnat ne korisnika, Naime, vjagra je novo | ku svom proizvodacu Priceru Phizes) | tekova Kolt stimuli funketomeae Defence LP), To znati da 126 milio- | boljéave naonsianje svollhlovaca F-15, | su prodvidanja.da bi se bonne Nice stedsivo koje impotentnim muskareima | donetiizmedu 600 miliona ijedne mi. | muskog polnog ereune t okecae |_| na dolara, od koh ce Italijani morati | Ratno-vazduhoplowstvo Izraclskih odb. | nog veliéanstra jednostavne okteval pomaze da postigma izadrze erekaju. | lijarde dolara godisnjo. Naime, proda- | zadovcljerajucl selcoains dro | | easerastanu, oaaa w San Hoze,ka- | tambonh snagnkupuje Gtsokstoare: | felecivente Sesto | Vijagra je pravilek 2a tipienog sre- | ja lekova koji se mnogo reklamiraja | “ uremia etiam Routh siete ne- lei gel s istim svojstvima, Jedan od tih | da terapija nije uspesna. $ obzirom da koji odbije od sotiva, optickog nigana na puski | pianle Fira gig ans Bese, i | lekova vasomaks, éije se pustanje u | nisam dobio nijednu povratnu infor- Snajperiste,Postoje dve varijante ovog uredaja. | peg todas t2bod drug pre svega aerodinamitid ee Promet o¢ekuje krajem ove ili poéet- | maciju, izgleda da lek deluje", kaze dr |_| Bsna je teska sedam Iilogiains, ma domet | Méjdat-S0ame neuporedive tlbale ckonomke ksteriume, Osim ovelene umire. Al, om sledece godine, ime biohemijska | Moran, Jedan od Moranovih pacijena. | 3.000 do 5.000 metara i postavljena je na trono- ee. Ui oe tpl letelicl sy elpkitonshi sistem za ete da birate izmedu nekoliko mogu- | svojstva veoma slitna vijagri. Kada je | ta 7?-godinjak koga jeu posledniih upravijanje i Kontrolu naoruzanja, kao i dve elise koje se okrecu u suprotnim smerovima ponistavajuci {ako silu reakeije is njom i ranjivire- ‘pni rotor. Osim toga, KA-50 je prvi helikopter kod koga je uspesno resen sistem katapultiranja pilota. Konstra- tori Biroa "Kamov" tvrde da letelica ‘moze sama da se vrati u matienu bazu Lukoliko elektrode na kacigi pllota po- kkazu da je pilot u nesvesnom stanju, Gost koje pomati erekelfi la bite | reé’ ekovima Koji na =m” SUNT Roge e posednin izabrali hirrsku intervencijuina mo: | ova ili ona) nacin pospe- [MaRPREROV@ GNOMBIRE] One wana recon se ino) kes ubrizgavanje ka upenis; | fuju smuthost, cet oem] coma e ueliorecept ra Ubaclvanje epica uurinaral wekt ti | se” ogromna, pours Fey) necoicacsproputtenc Piluls Kolu ise popil set wremena | SamoouSieainjensn Te oe poet oe pre poinoy odnesat" pita dr BUDIva: | Amettkin Drivarve nas Jocmalar Koteing og 30 Jn (Ul Devine), urlog iz Sider Rapid. | jmanj 10-20 mona rma pile ogre AAG feardea pal bc tdbotaes Posto 86 wilogra pojavilana trata | cle. Potencjalntkupes aprila ove godine, oka su uprve tt | wjagree vali deo bes ac. Postojii verzja predvidena 2a montiranje na pusku koja dosada nije predstavljena javnosti, D400 te- Prema respolodivim podacima, takav S ak je manje od va kilograma i ima domet 1.500 metara. Proizvo aé tvrdi da ure- aj ne moze da ‘tet udski vid ae (Newsweek) | 48 oiBe) 4s leksandar Cubrio KOSARKA, Partizan Najskuplj jugoslovenski Klub slede¢e sezone zabelezi¢e minus, Pitanje je samo koliki a uspeh | povralak Partizana ujugosiove ski evtopsk vihbiée potredno mnogo t- 92 promenit uv organizacikiuba. Kapital Stocen troikom Dordovida u Istanbul po toSen je ove godine do poslednje banks Fe ove go i bez titule [goto Tn nije njen_prob- izbadio je Kosarka- Ski klub , Partizan" potpuno iz ravno- teze. Iduce godine | A. Boréevie (: igraée u Kupu Ev rope, jedinom tak rmigenju koje dosa- anes da_nisuosvojii, | N Lenéar(PS2) Pored moguenost da plasmanom u lem. Najava PORTIZANOVIN IGRAGA (US $) FMP da nece ni igrati trecu utak- ‘micu zbog suai)- ona) 1.300.000 | ske krade u pre- thodno}, takode nije dotakla up. ravu Partizand Bilo je jasno, alli kasno, da je Partizan propus- polufinale obezbe- | D- Koturovie (PS2) 150.000 | tio da reag) de Jugoslaviji jos L— jednog predstavnika u Evroligi (pod uslovom da novi Sampion ne ispadi to ée biti jedini razlog 2a dosadino pu tovanje drugim razredom evropske ko¥arke, Sve ostalo je cist gubit Izgubice najvige koSarkasi Koji ¢ 0 da i sledee itakmice, morati da sé Sisluzenim Amerikancima nih evropskih klubova. Prvu pravu utakmicu imaée tek u éetvrtfinalw, po: sle pola godine potucanja po Evropi. Klub ce umesto pozitivnog poslovan zabelediti minus, samo je pitanje - k kit ‘Kada je, odmah posle poraza u dru- {goj utakmici, Zeleznik tvrdnjom 0 su- Gijsko} kradi objavio psiholoski rat, uprava Partizana pravila se kao da to ae I na ,igru" Zelez- nika i podigne moral svajih igraca. Bi- la je to sjajna prilika da rukovodstvo kluba probudl igraée zapale u letargi ju posle lake predaje u finalu Kupa i nha Fajnal fora u Barseloni. Uprava Pa- rtizana naivno je verovala u uspeh ji pokriva sve greske, Citavu sezonu Partizanova uprava protraéila je u verovanju kako e se sve na Kraju srediti i doci na svoje me- sto. Verovalo se da ée objektivno najk- valitetniji igratl osvojit titulu. lako rezonski trpelo trenera Nikoliéai seri- juneuspeha sve dok se to zaista dalje jje moglo, rukovodstve Kluba je para- JeIno éinilo medvedu uslugu kosarka- Sima povladujuei im u sukobima s Mu- tom. Celnici kluba, zapravo, nikada ni- | su zaista zalegli za Mutu Nikoliéa, > aéa indvidaln rad talontovanih irate [isinom da 08 isu sazell kao profesionalctda kazni igraée sa po 10,000 maraka, neki su umesto kazme dobili na poklon _skupocene televizorol Nikoliéa je vecina igrata dozivijava- Ja kao tiranina, ali ¢ini se da je on svo} 1posao ipak radio zaista razlozno i pro- fesionalno. Od igrata je zahtevao da ‘udu edgovorn i racionalni, a dobijao je uglavnom soliranje. Moguée je da fn nije najbolje komunicirao s igraéi- ma, ali da li je on keiv 2ato sto je Dro- bnjak, recimo, umesto da igra ispod sao na vrh reketa i dribla? Ii Brki¢ u serijama promasuje &i- nije uéinio nista da pojaca i ini rad. Ezuzimajuéi dvojie talenat, radije su no¢ provodili koteci nego sto bi posle redovnog tre- ninga vezbal. I3to se nj tie, mozda je to razumijivo, ali zasto je i rukovo- dstvo kluba mislilo da je tou redu? oe a Toi Gitavu sezonu uprava je protacla u vero- oj je prema igraima imao opravda- | |Vanju kako ce se a Krave gro doc no oStar krterijum. Kada je poste pora- | |na svole mesto. Nalvno je obek za.od Hapoela u Jerusalimu Muta hteo | | Peh ko bi pokrio sve greske a CDMS aetizana v eveorseos 11¢— Igraé Ut. PR SLb. % 2p 9 Sp % sk. O+N 0. 1. 1. L. Min. BI. TEE FE Pe jevic je vesto kanalisao - i a ae ROE nes : 5 ea pene 9 Be 340) 300 a8 amarsitis 8 2 38 88 Bra. Dazen 2 oes Se ae 2 A Ago ‘pstom ravnodusno- | lo da je ona sWvarna li zamis Stu, negde Sirokim | na. SPC je nastavlad radoje oviaSconjma i auto- | "Lake jo gover o ugrozeno- omjama. regia i | sti nego krenuti medu narod, ‘manjna, a najéesce letargjom | poucavat ga| molt se s iim, ‘dayne eve, Premude Soloman kaze u sv6- Evropsk pariament pokusava_ | jim pritama: ,Lenjivac govor dase posta kao noka vista na- | jut lav je na put, lav jena ule darzave, a naddrtava po sebi | cama Je isposta ali nitijednog trenutka nisu pominjali religiju. Govorili su samo o Munovom. >humanitarnom radu vadeset jednog dana .tretmana” postao je sledbe- LJUBODRAG PETROVIC, svettenik Crkve Aloksdandar Nevski # Sve Sto |e olpalo od jedne Svete saborne | apastolske ere ve ne moze se drugatije dein: Sat nego kao solta li otpadnit ‘vo. Mogi otpadhiltolko su de {ormisal sve usenje da je os tao samo nazw iscanska zale dhica, a sve ostal je daloko od higeansiva, Sektemogu bit peeudohnsdanske, at drag Felige (busstioke, Hare Kris, Sal Baba, Mun), kao | satanist ke. Ne posto njedna okutistié- ka solta Uavatua da nema svo- ‘Seb. To nije sl Gajno ni dobronamemo, To su male, dobro platene grupe, kolo nude spasenje, a za- pravo” poroblavalu Eovexa |! Kompletne 93 napadaju Srpska pravoslay- na crea nema risa prot slobode misje- fa. Bog je svima po slednjsudia, ali smo dudn da zat mo svoje verike od Sirona lado pravos laulu | od agresie. Prot onih smo kal rade na rusenju verske i nacionaine svesti naog naro- 1a, ol vrei ude | dovode th wu zablude. Sam Mune posetkom devedesetin | le Muna sodina ijvio da su moguenostnje- | "_Ularak w to- Sovihsledbenika zaueimanjstt- | taltarne zajed- $e vrope- beagraniéne: ,Nekomora| nice ne mote se_japiaf Ga prauzine polataeu deisvema nas: | smatrat cinom ‘lignan Jednicama Komuniséxe imperjeKo- | dobre voll, jer "*egada jaserespede,« provi idereujina | se-zloupotebom novella ema, Stoga's eptimizmom motemo | medicine, Koil. Haband se Goda u buduénost = enjem hipnove —"abogato Od ada je use0 u Munov kamp, | { arugih sabre: Vuk Andrejevinijednog trenutka vc | njenin toda ienije bio sam, Usnjogejeuvek bio | zapravo visi ma: oko od stain Canova, auhowni | mipular, dh otac! a novim lanovima nije smeo | 2a Evropjnin' Gavangovara Prekinsta mujesvaka | ar Vakadia Cve- veza an spolnim evetom: nije ano. | tanovie, pit. Ga'eu ga roatoyl aval, ie roma Gvetanowu, kad se hi gledao televiziju, titao no- vine, upotreba telefona bi: la mu je zabranjena Ua ‘celodnevni prog- ram, molitve, razgovore, stalno ponavijanie is- te pri¢e i ni minut slobodnog vreme- na, Vuk je dobijao oskudnw hranu i spavao samo tri sata dnev. no. Pos- le pnozom pre -Potisnuti svesti 1 podsvesti ubaciti razli¢ite poruke i prog ramirati liénosti u skladu sa prave vrhunski psihijatri koji odliéno poznaju teologiju, tako da ih je veoma teiko razbiti Bip. esto se buni, pa zrtva upa- seée vera izmedit ‘mogu se | {da obeta strahom ‘ad ud. Dom strabom potrebama sekte, Promenom prigan oti identiteta liénosti moguée je dovesti Goveka pod totalnu kon- ao isadetgrupe trolu i podredenost vodi. Te programe, kaze Cvetanovic ove ce poludet au ersaine Testun 2dravi deo liénost Antikuttni pokret u Americi je veo: Ip da u rastrojsivo i biva obu- eee strahom program se 1 sti ako izade iz grupe, éovek ce poludeti.~ (EMEA Glumica En Arcer Je samo jedna od mnogobrojnih Zvezda koje su postale élanovi sekti | Trt upadaw rastros00 | ma razvijen. Cine ga biv8i Hlanovi se- a, roditej i struéna ica Koja pomazu onima ko Zele de napuste zajednice, | Kod nas posto samo edo antalino ttdnidenfe, Osnovan fe €xsopis .Di- Jalog’ koi se bor priv sek. Poseo im, prema Dragoljaba Bordevicu, > 55