Jill Shalvis

POD IMELOM
 Naslov originala
Under the Mistletoe

Jill Shalvis

Prevod i obrada BALKANBOOKS

 Poglavlje 1

Držeći čvrsto svoj šešir, Mia je trčala ulicama na ubitačno

visokim crvenim štiklama od četiri inča, dok joj se crvena
suknja motala oko nogu nošena vetrom.
Neće stići. Kasnila je.
Poznata priča njenog života.
„Hej, mis Mrazice!“ Viknu jedan od građevinskih
radnika dok je prolazila. „Treba mi praznična motivacija!
Hajde, lutko dođi da ti šapnem želju!“
Ovo je bilo propraćeno zvižducima i podvriskivanjem
njegovih kolega.
Mia ih je jedva bila svesna i nastavila da trči praćena
njihovim hrapavim smehom. Ona možda nije bila rođena
Njujorčanka, ali je naučila da se dobro uklapa.
„Vau, jesi li ti stvarna?“, upita je dete obučeno u
marvelov kostim, blok dalje. „Da li je i Deda Mraz
stvaran?“
„Da!“ Rekla mu je i nastavila da trči.
Ako je zaista postojao Deda Mraz, ona bi presrećna
sela u njegovo krilo i šapnula svoju najveću želju - da bude
izabrana. Za njen softbol tim, za svoj posao, za ljubav, nije
bilo važno. Biti izabrana značila joj sve, ali nekako je uvek
stizala samo do biranja.
Konačno je stigla, utrčala je u restoran i zastala da bi
povratila dah, zagladivši kostim mis Mrazice. Imala je
drugu odeću da se presvuče u torbi; samo je trebala da ode
u toalet. Okrećući se da bi upravo to i uradila, udarila je
pravo u… toplo, tvrdo telo…
Nick.
Njena prva reakcija bila je postiđenost zbog kostima
koji je nosila. Doduše, upravo joj je doneo dvesta dolara za
posluživanje pića na božićnoj zabavi jedne firme, ali se
nadala da će se presvući u njenu slatku malu crnu večernju
haljinu pre nego što je Nick vidi. A onda je usledila njena
druga reakcija, koja se stopila u jedno vov, zato što je
večeras izgledao da-ti-srce-stane veličanstveno.
„Toliko si jurila da ti se dim vijori iz kose“, reče on
tihim i seksi glasom. Zadirkivao ju je.
Mia je instiktivno ispružila ruku da dotakne kosu, ali
je Nick uhvatio i nasmešio se. „A tek kostim“, reče on.
„Jesi li se tako obukla za mene?“
„Ne!“ Ali ona mu se nasmešila jer je bilo nemoguće
ostati ravnodušan kad je Nick u pitanju. „U mojoj torbi je
kratka večernja haljinica. To je za tebe.“
Uzeo joj je ruke i raširio ih ispred sebe, proučavajući
oskudan kostim mis Mrazice. „Mmm, i ovo će sasvim
odgovarati.“ Njegova kosa, koju kao da je poljupcem
obojilo sunce, prelivala se kao i stari viski u boci na šanku
iza njega, usklađena sa bojom njegovih očiju. Došao je
pravo sa posla. Kravata mu je bila olabavljena, rukavi
njegove košulje podvrnuti do njegovih čvrstih podlaktica.
Bio je dobre fizičke građe koja je poticala od svakodnevnog
trčanja i treniranja a nije se libio ni fizičkog rada tokom
leta za dodatnu zaradu.
Ali nije bio njegov izgled koji je naterao Mijino srce
da brže zakuca.
„Uželeo sam se tog tvog prelepog osmeha“,
promrmlja on.
To je bio razlog. Tako je umeo da je natera da se oseća
kao najlepša žena na svetu. Bila je luda za njim i znala je
to...

Domaćica ih je smestila za sto pre nego što se uspela

presvući. Na svakom stolu se nalazila treperava sveća i
grančica imele. Nick je podigao imelu, držao je preko
Mijine glave, a zatim se nagnuo da je poljubi. Stisnuo joj je
ruku, dok mu je palac polako klizio po njenom dlanu.
Nikada ranije nije smatrala da je dlan posebno senzualan,
ali je njegov dodir ubrzao njeno disanje i naterao je da
zadrhti.
Ili je za to bio dovoljan on.
 Oči su mu se caklile od žudnje dok ju je privlačio
bliže. „Hmm“, reče on mekim šapatom. „Definitivno želim
da znam o čemu sada razmišljaš.“
„O tebi“, prokotrljala je ona. „Imaš neverovatne oči.“
Podigao joj je ruku do usta i usisao palac. „A samo
pomisli, moje oči nisu moj ‘najneverovatniji’ deo.“
Nasmejala se. „S obzirom da sam videla sve tvoje
delove, ja sam kompetentna da potvrdim tu činjenicu.“
„Možda bi trebala ponovo proveriti kasnije. Radi
svake sigurnosti“, reče on, uputivši joj osmeh od koga je
ovlažila u gaćicama.
Mia je znala da je može zaludeti. Već je bila sluđena
njime. Ali nije htela da bude ometena njegovim
seksipilom, ne večeras. Došla je ovde sa namerom.
Unapred je spremala božićni poklon, to su bile avionske
karte za odlazak na svadbu njene tete Chloe za Badnje
veče. To bi značilo da će leteti na drugi kraj zemlje i
susresti se s ljudima koji su bili najvažniji u njenom životu.
Nick se dobro snalazio sa njenim hirovima, i bila je
uzbuđena zbog mogućnosti da provede odmor s njim. Ali
se ona još suzdržavala da objavi svoj plan, čekajući
strpljivo, jer su bili u predivnom skupom restoranu, o
kojem su oduvek pričali, ali su sada po prvi put u njemu.
Bio je intimno i ekskluzivno ukrašen za nastupajuće
praznike a i nadala se da će možda Nick imati neko svoje
iznenađenje u rukavu.
 *

Izlazili su već šest meseci, nakon što je upisala

psihologiju na Njujorškom univerzitetu, a Nick je sve
vreme marljivo učio pripremajući se za polaganje
završnog, pravosudnog ispita. Mia je vredno polagala
ispite i trenutno je bila na pola prve godine, a Nick je
neprestano radio kako bi se školovao i smanjio svoj
ogromni dug fakultetu - koji se trenutno mogao meriti sa
veličinom nacionalnog deficita. Zato je njegov izbor ovog
skupog restorana možda imao neko dodatno značenje.
Da li je večeras noć kada će joj reći reč na V?
Njeno srce je poskočilo na tu misao, jer bi to bio
divan božićni poklon. Ali, bez obzira šta god da je
planirao, Nick se nije žurio. Naručio je predjela, zadirkivao
je o onome što bi mogla imati ispod odeće mis Mrazice, i
zapitkivao je kako joj je protekao dan.
Naručili su vino, a on je primakao svoju čašu
njezinim usnama, gledajući je toplo. „Za noć kao što je bila
prošla...“, reče on svilenim glasom.
‘Prošla noć’ je označavala pust, skriven od pogleda - i
hvala bogu zatvoren - krovni vrt njegove petospratnice,
gde je zaboravila na sve granice lepog ponašanja, vođena
njegovim čvrstim rukama i neverovatno veštim ustima, da
ga je na kraju molila da je uzme.
Izašao je u susret njenoj molbi, dva puta.
Samo prisećanje na to ju je napalilo.
 *

„Večeras će padati kiša“, reče ona glasom koji je

podsećao na zaverenički šapat Merilin Monro.
Njegov osmeh bio je tako spor i siguran kao što su
bile njegove ruke, i dečački vragolast. Nije mario za kišu.
„Obukao si svoje novo odelo“, naglasila je ona.
„Uništićeš ga.“
On slegnu ramenima. Čitavog života je proveo da nije
imao novca, tako da nije pridavao mnogo značaja na
materijalne vrednosti. U stvari, prijavio se da se bavi
neprofitabilnim restorativnim pravom u gradovima širom
zemlje. Hteo je da pomogne deci koja su napravila neke
loše izbore i bila im je potrebna pomoć. Da je dobio posao,
putovao bi nadaleko i naširoko, i ostala bi bez njega. Bila je
svesna toga.
Ipak se i pored toga zaljubila.
Bespomoćno.
Najvažnije pitanje je bilo – je li se i on zaljubio?

Oboje su bili usvojeni, ali Miju je usvojio divan par

koje je ona prihvatila kao prave roditelje. Nick nije imao tu
sreću i nije osećao istu potrebu za vezama koje je ona
imala. On je bio usamljeni vuk.
Ona, s druge strane je bila porodičan tip.
 *

Nick se nagnuo i poljubio odmah ispod njenog uha.

„Jesi li se ikada seksala na kiši, Mia?“
Dah joj je zastao od njegovog peckanja. „Zar samo o
seksu razmišljaš?“
„Ne. Ali mislim o seksu mnogo. Sa tobom.“ Jezikom
je prešao niz njenu ušnu školjku, i na neki način sve kosti
u njenom telu izgubiše na čvrstini.
„Da li ste vi dečaci zaista toliko ovisni o seksu?“
nastavila je.
„To je testosteron. Čovek bi pratio svoju devojku sve
do Sibira ako bi mislio da će mu to pomoći da je povali.
Bosonog. Gazio bi sneg ako treba, u oba pravca.
Zasmejala se i on se smešio. „Volim kad te čujem da
se smeješ“, rekao je. „Trebaš to češće raditi.“

Bila je ozbiljno dete, ali ne samo zato što je usvojena.

Volela je svoju porodicu, roditelje koji su je usvojili i
biološke roditelje. Imala je sreće da ih ima sve u svom
životu. Ali ne može se poreći da uprkos tome i svoj ljubavi
koja ju je okruživala, da je bila … pa dobro, bila je ozbiljna.
I još uvek traži mesto gde pripada.
 Mislila je - nadala se - da će joj mesto biti kraj Nicka, i
to ju je ispunilo takvim vrtoglavim uzbuđenjem koje je
bilo teško obuzdati. On joj je izazivao vrtoglavicu.

Večera je stigla i bila je ukusna, Nick kao da nije

shvatao poentu skupog restorana. Kada je stigao račun, on
ga je preuzeo i platio. Uvek je to činio, iako je do guše bio
u dugovima na fakultetu, a što ona, zahvaljujući njenim
četvoro roditelja, nije bila.

Napolju nije bilo taksija. U vazduhu je bila samo

lagana izmaglica pa su krenuli šetati. Radnici na građevini
su otišli. Nije da je bilo važno. Niko joj ne bi dobacivao
dok hoda sa Nickom. Njegova pojava je izazivala respekt.
Nikada nije prvi tražio nevolje, ali kad bi neko prešao
granicu umeo je da se obračuna sa njim.
Stigli su do njenog stana, uživajući u blještavim
svetlima nad njihovim glavama i božićnim ukrasima koji
su ulepšavali grad. Na njenim vratima, Nick ju je okrenuo
prema sebi. „Sve si mokra, Mia...“
Iskoristila je trenutak da uživa u njegovom čvrstom
telu uz njeno a onda je prislonila glavu uz njega. „Nik?
Želim pre nego što uđemo...“
 Sagnuo se i ljubio joj obraz, bradu, vrat , njegove ruke
su klizile ispod njenog kaputa po telu. „Ja sam uvek za
avanturu“, promrmljao je žestoko prelazeći poljupcima
preko njene kože, terajući je da drhti, jer je znala tačno šta
njegove ruke i usta mogu da urade. „Ali zar ovde u
hodniku?“
Ona je utihnula, a zatim ga udarila po grudima. „To
nije ono što sam htela reći.“
Smejao se i ispravio, podbočivši se rukama. „Ne?“ Oči
su mu blistale vragolasto i obećavajuće, da bi mu se zaista
ovde odmah predala.
„Ne“, ponovila je, srce joj je ubrzalo. „Nick…“
Ponovo ju je poljubio, pun želje i sa strašću, i tek kad
su joj se kosti počele topiti, polako se povukao. „Izvini“,
reče on. „Tako si prokleto slatka.“
„Možeš me probati, unutra“, obećala je. „Ali bih ti
prvo rekla da imam božićni poklon za tebe.“
Spustio je ruke sa nje. „Rekla si da nema božićnih
poklona, da ćemo zajedno otići na vikend sledećeg meseca,
kada oboje budemo slobodni, i to će biti naš dar jedno
drugom.“
„Dobro, znači nije božićni poklon“, reče ona. „Nazovi
to sadašnjim poklonom. Da li se sećaš pre nekoliko meseci
kada sam ti rekla da idem kući za Božić na venčanje moje
tetke Chloe?“ Oklevala je. „Pa ... kupila sam dve avionske
karte, ne samo jednu.“ Izvukla ih je iz torbice i pružila mu
ih.
 Mijina tetka Chloe i njen verenik Sawyer Thompson
bili su zajedno već pet godina. Biti u vezi, ali ne biti vezan,
odgovaralo je oboma, shodno njihovih slobodnih duša, ali
je nedavno Chloe uhvatila bebi-groznicu od sestre Maddie,
koja je upravo dobila drugo dete.
Nick je zurio u papir koji mu je Mia pružila.
„Venčanje u Lucki Harboru?“ Upita on. „U državi
Vašington?“
„Da“, reče Mia. Provela je svoje prvo leto tamo pre
pet godina sa sedamnaest godina, gde je pronašla i
upoznala svoje biološke roditelje. Otkrila je i svoju prvu
zaljubljenost, svoju prvu ljubav.
Ona i Carlos su dali od sebe najbolje što su mogli, ali
bili su tako mladi. Premladi. Njihova tinejdžerska romansa
nije preživela, ali je i dalje bila u Lucki Harbouru toliko
često koliko je mogla u proteklih pet godina. „Shvatam da
je to let na drugi kraj zemlje“, reče ona. „A takođe i da je to
ovako, čini se iznenada, ali sam ja već neko vreme želela da
te pitam. Samo nisam želela da se osećaš obavezanim.“
Nije izgledao kao da se oseća obaveznim. Izgledao je
kao da ga je tresnula po glavi torbicom, a nešto od
uzbuđenosti joj je izbledelo.
„Želiš da upoznam tvoje prave roditelje?“ Upita
polako.
„Ne“, reče ona polako. „Zapravo, da. Ali uglavnom
samo želim da provedem odmor s tobom.
 Znala je da praznici nikada nisu bili njemu
naklonjeni, i htela mu je pokazati koliko bi to moglo biti
magično. „Ovo će biti naš prvi Božić. Biće zabavno.“
Nasmešila se.
Nije se nasmejao.
„Mia, ne mogu.“
Gledala je njegov prazan izraz i iznenada se ohladila.
„Ne mogu?“ Promrmljala je, ne shvatajući.
„U redu, ne želim“, ispravio se, glas mu je bio tih, ali
njegovo značenje bilo je brutalno jasno.
Šokirana, ustuknula je i približila se svojim ulaznim
vratima.
Nick je posegnuo za njom, ali je trgla ruku, držeći se
podalje. „Znaš da je to samo putovanje, zar ne?“ Upita ona
ravnodušno koliko god da je mogla. „To nije kao da sam
tražila dijamantski prsten ili nešto slično.“ Ona nikada nije
tražila ništa od njega. Možda se potajno nadala da će on
jednog dana napraviti taj korak, ali ona sigurno ne bi
zahtevala.
„Ne mogu“, ponovio je.
Nema toplog osmeha, nema objašnjenja koje bi
ublažilo udarac, ništa. Ona je zapravo gledala ispred sebe.
Da li je krvarila? Osećala se kao da je… kao da je ranjena.
Ali nije. Bila je u savršenom stanju… savršeno kao mis
Mrazica. Osetivši se glupo, podigla je bradu. „Dobro“, reče
ona tiho, dok joj je srce stezalo. „Nema veze.“ Malo
ukočeno, što je u ovom trenutku bila dobra stvar jer nije
htela da počne da se raspada, ne još, pa je otključala vrata i
ušla.
Ne osvrći se, ne gledaj unazad…
Ipak se osvrnula.
Potpuna promena je zračila iz Nicka, i samo je gledao
i ćutao. Trenutak ranije, dodirivao ju je kao da mu je
potrebnija od vazduha, a sada je bio potpuni stranac.
Ona tiho zatvori i zaključa vrata, a zatim se nasloni na
njih.
Nije je izabrao.
 Poglavlje 2

Nick je proveo sledeći sat proučavajući potvrdu o kupovini

karte koju mu je Mia dala kao da sadrži odgovore na sva
pitanja univerzuma. Nije da je on zaista gledao u komad
papira ispred sebe. Ne, on se stalno vraćao Miji koja je
sedela nasuprot njega za stolom, a njezina duga smeđa
kosa padala je poput svile na njena ramena, i njene
mahovina zelene oči pune ljubavi i topline.
Za njega.
Voleo je način na koji ga je gledala, iako je uspeo da
to potpuno uništi večeras. Zgrozio se nad samim sobom,
stavio je papir u stranu, ugasio svetla i ušao u krevet gde je
nastavio da bulji u plafon, premotavajući događaje koje je
zajebao.
Bilo ih je previše.
Mogao je da tvrdi da je njegov život bio konfuzan, ali
to je bio izgovor, a on je mrzio izgovore. Njegova reakcija
na Mijin poziv bila je primerena jednom šupku, i on ju je
time jako povredio.
 Poneo se kao đubre u vezi toga, ali na kraju je znao da
je to najbolje. Nije imao potrebu da upozna njenu
porodicu. Prvo, nije imao porodično iskustvo. Nikakvo.
Drugo, imao je još manje iskustva u porodičnom odnosu.
Treće, on je podneo zahtev za posao koji će ga potpuno
okupirati, od samog početka, putovaće preko cele zemlje u
naredne dve godine.
To je ono što je on želeo, da zastupa i brani decu koja
su propadala kroz pukotine sistema zaboravljena od svih -
kao što je i on. Mia, više nego bilo ko drugi, razumela je tu
potrebu. I ona je napuštena od rođenja.
Ali bila je usvojena. Nick je išao od kuće do kuće
čitavo njegovo detinjstvo, nikad nigde nije pripadao. Mia
je sve to znala o njemu. To je ono što ih je povezivalo.
Ali ono što nije znala je, da je dobio posao.
Planirao je da joj kaže za večerom, a onda bi
proslavili, …u ekskluzivnom restoranu. Osim što ga je, kao
i uvek, naterala da zaboravi na sve, na vreme, na prostor,
ništa nije postojalo osim nje.
A onda je nastao pravi problem.
Sedeći s njom za tim stolom pod svećama, gledajući je
kako se smeši, za njega ... odjednom nije želeo nigde otići.
Borio se s tom mišlju u trenutku kad je izvukla
pozivnicu za venčanje, kao bombu. Želela je da sa svojom
porodicom provedu Božić - praznik u koji nikada nije
verovao. Porodica, još jedna stvar u koju nije verovao.
 *

Kada je napokon pao iscrpljen, u nemirni san, sanjao

je prvi put kada su se sreli, na času „Ljudsko ponašanje“
koju mu je bilo potrebno da pohađa kako bi savetovao
tinejdžere.
Okrenula je glavu i dugo ga pogledala kad je kliznuo
u razred sa deset minuta zakašnjenja prvog dana,
zahvaljujući ogromnom mamurluku. Nosila je naočare, oči
joj nije video, njezina smeđa kosa nagomilana na vrhu
glave. Na krilu joj je pažljivo bio smešten laptop, a u jednoj
je ruci otvorena knjiga kojom je pratila predavanje.
Štreber, odmah je zaključio, i znao je da je seda pored
prave devojke. Uvek je pokušavao da sedi pored pametnih
jer su bili odlični partneri za studije. Uputio joj je osmeh
sedajući pored nje.
Namrštila se i vratila pažnju na predavanje. Shvatio je
da je propustio nešto važno, jer je imala hrpu, na čitavom
ekranu, zabeležaka. Nagnuo se da pokuša da pročita preko
njenog ramena u istom trenutku kada se okrenula prema
njemu.
Njihove usne su se skoro dodirnule.
Oči su joj se raširile i usne su joj se otvorile od
iznenađenja. Njegova reakcija nije bila ništa drugačija.
Učinila mu se neopisiva? Ali je ipak bio svestan njene
lepote, počevši od njenih očiju. Bile su duboke zelene i
prepune inteligencije. Ona je dugo gledala u njega, a zatim
je prebacila svoj laptop kako bi podelila svoje beleške.
„Oh, ups,“ reče ona, brzo spuštajući ekran. „To je bio
moj istraživački projekat za drugi predmet.“ Ugrizla je
donju usnu. „Verovatno se sada čudiš tome.“
Zapravo, nije. Nije čak ni gledao u njen ekran. Pitao
se šta je to što je tako neverovatno mirisala, kako njene oči
mogu biti tako ... zelene. Pitao se da li je nosila grudnjak
ispod tankog džempera, ili je samo prohladno ...
„Pišem o ljudskoj seksualnosti“, rekla je.
Ok, sada je privukla njegovu pažnju. „Istražuješ
seks?“ Upita on. „…I kako ga imati?“
„Heeej, znam kako da ga dobijem“, reče ona, a zatim
je veličanstveno rumenilo obojilo njene obraze, kada je
primetila zadirkivanje u njegovom pogledu.
Kasnije je saznao da je i ona usvojena. Privučeni
ovom stvari koju su imali zajedničku, zbližili su se. On joj
je kupio hamburger te noći, i završili su u Central Parku
ispod zvezda gledajući neočekivanu kišu meteora. Mia je
sa svakom zvezdom padalicom poželela želju, velike želje,
male želje, želje za svaku osobu u njenom životu ... i našao
je duboko u srcu kako se divno proveo te večeri sa njom.
Obično nikada nije govorio o sebi, ali je pored nje
izašao iz svoje učaurenosti i razgovarali su do zore.
Razgovarali su. Nikada u svom životu nije samo sedeo i
vodio opušten razgovor sa devojkom koju još nije
poljubio. Ali bila je drugačija, i rekao joj je stvari koje
dosad nije delio ni s kim.
Sledeće noći, donela mu je domaće kolače. I za razliku
od kolača koje je njegov cimer uvek pravio, njeni nisu bili
ilegalni.

Od tada su bili zajedno.

Nick se prevrtao u svom krevetu.
Zabavljali su se zajedno istražujući grad. Istraživali
jedni drugo. Postali bliski više nego što je ikome dozvolio
da mu se približi.
Bilo je to tako dok se njen bivši nije pojavio.
Sa prstenom.
Da, to je tek bila posebna priča.

Carlos je jedne noći pokucao na Mijina vrata. Mia je

bila iznenađena njegovom posetom. Nick je bio šokiran
kad ga je zamolila da ode kući kako bi mogla nasamo
razgovarati s Carlosom.
Nick je sišao dole i stao na pločnik, pitajući se da li
upravo gubi ono najbolje što mu se ikada dogodilo.
 Najduži sat njegovog života je prošao, Carlos je izašao
iz zgrade, podigao kapuljaču i sa rukama u džepovima dok
je koračao niz pločnik otišao, ne osvrnuvši se.
Nick se popne uz stepenice, preskačući ih po
nekoliko.
Mia se tuširala i sačekao je dok nije izašla iz kupatila.
Izašla je sa jednim peškirom oko sebe, i parom koja se
dizala oko nje, zurila je u njega i polako odmahivala
glavom.
A onda su joj se oči ispunile suzama.
Srce mu se stisnulo, prišao je i privukao je sebi.
„Hteo je da se udam za njega“, rekla je na njegovim
grudima.
Nick je slušao mirno. „A ti si mu odgovorila ...?“
„Volela sam ga kad sam imala sedamnaest godina“,
rekla je jecajući, „svim srcem. Želela sam da naša veza
uspe, ali nije. Rekao mi je da krenem dalje. To sam i
uradila. Slomio mi je srce, a ja sam sad slomila njegovo.“
Nick je ispustio dah koga nije ni bio svestan da ga je
zadržavao i pritisnuo je bradu na vrh njene glave i poljubio
je.
„Mislim da trebaš da ideš“, šapnula je.
Nick je imao pravilo da ne ostaje ni trenutak duže
tamo gde ga ne žele. Ikada. Tako da je krenuo iz zgrade
isto onako kako je Carlos izašao maločas i otišao kući.
Poslednje čega se sećao pre nego što je zaspao te noći bile
su Mijine suze na njegovom vratu.

Ponovo se prevrnuo u krevetu i udario jastuk. Tada je

napravio izbor i pogrešio je. Nije trebao da ode.
I večeras je napravio istu grešku.

Pred zoru je odustao od pokušaja da zaspi.

Obukao se i otišao u Mijin stan. Morao ju je videti i
razgovarati s njom. Objasniti svoje ponašanje. Imao je
ključ, no nije osećao da je ispravno da samo uđe u ovo
vreme. Pozvonio je, ali mu nije odgovorila, i to je ono što
se desi kada se neko ponaša kao potpuni šupak. Potpuni,
glupi šupak. „Mia“, reče on, „pusti me unutra.“
Nije bilo odgovora, potpuna tišina. Uzdahnuo je i
izvukao telefon. Pozvao je. Njen telefon je ili bio isključen
ili ga je blokirala, poziv mu je bio preusmeren na govornu
poštu.
„Dođi do vrata, Mia.“ Nije bilo odgovora.
Troja vrata niže, jedna starija gospođa je provirila i
namrštila se na njega. „Znači, ti si taj tikvan“, reče ona.
„Izvinite?“
 ‘Pusti me unutra.’ ‘Dođi na vrata.’ Uvek zahtevate na
isti način? Nije ni čudo što se ona ne javlja. Probajte da
pitate. Neće sve žene odmah skočiti na to 50-nijansi-sive
sranje, znaš.“ Zatim je prezirno odmahnula glavom i
zalupila vratima.
Nick nije imao pojma šta je ‘50-nijansi-sive sranje’, ali
je pogledao u Mijina vrata. Da li je bio prenaporan?
Ponovo je pokucao. „Mia? Možemo li da popričamo?“
Kada se vrata još nisu otvorila, on je odustao i poslao
poruku: Ja sam ispred tvog stana, dođi do vrata. Zastao je, a
onda dodao molim te.
U nadi da je učinio sve što je mogao, čekao je minut.
Mia je uvek odgovarala na njegove poruke, čak i kada je
bila zauzeta u školi ili na poslu. Želela je biti savetnica u
srednjoj školi kada bude diplomirala i stažirala je u
međuvremenu. Ali iako je bila prezauzeta obavezama,
uvek je za njega imala vremena bez obzira na sve – uvek je
uspevala da se oseti posebnim kod nje. Željenim.
Potrebnim.
Ona je bila prva osoba koja ga je ikada učinila da se
tako oseća, i to mu je mnogo značilo. Ona mu je mnogo
značila.
Ali telefon mu je ostao zloslutno tih i vrata su joj
ostala zatvorena, ni jedno od ta dva nije slutilo na dobro.
Bio je svestan sopstvene mane – nije dozvoljavao
ikome da mu se približi. Ali ako je znao svoje, znao je
njene, još bolje. Bila je njegova suprotnost. Njoj je trebalo
da ima nekog zatvorenog, o kome bi mogla da brine i da ga
okružuje pažnjom.
I znao je i nešto drugo, nešto što nikad nije izrazila
rečima: jer koliko god bila samostalna, trebala je podršku
prijatelje da budu uz nju.
Nick ju je u tome izneverio, kad joj je bilo važno, nije
imao hrabrosti da joj izađe u susret. Nikad od njega nije
tražila ništa, ali je znao da ga je ovog puta trebala, uz nju i
da ju je izdao.
Mogao bi to popraviti. On će to popraviti, i ona više
nikada neće sumnjati u njega.

Vrata iza njega su se otvorila i on se okrenuo prema

Mijinoj drugoj komšinici. Cindy je imala dvadeset i nešto,
raščupana ali lepa žena, s detetom u rukama i još jednim, u
šeširu Deda Mraza koje se privijalo uz njene noge.
„Hej, Nick“, reče iznenađena. „Mia je već otišla.“
„Otišla?“
„Da, uhvatila je taksi pre nekoliko sati.“
 Poglavlje 3

Mia je sletela u Seattle i odvezla se do Lucki Harbora. Bila

je to duga vožnja, i nije želela nikog da opterećuje da
dolazi po nju.
Ok, to je bila laž.
Srce ju je bolelo i htelo je da eksplodira u grudima, a
ne emocije nije mogla da staloži. Trebalo joj je vremena da
se sabere.
Tara i Ford Walker - njeni biološki roditelji – su je
formalno upoznali tek kad ih je potražila u dobi od
sedamnaest godina, ali nije bilo sumnje da je imala mesta u
njihovom životu. Bili su njeni roditelji. Volela ih je. Ali…
Ali ona ih je potražila. Ona je njih izabrala. Mada je
izabrala i Nicka i pogledaj kako je to ispalo.

Odbacivši beskorisne misli, duboko je udahnula,

ušavši u guste, bujne šume Olimpijskih planina vozeći se u
kombiju koji je jurio kroz njih. Na drugoj strani planine,
dok su se spuštali do obale i u malu uvalu u kojoj se
nalazio Lucki Harbor, Mia se malo opustila.
Okean se mahnito uzburkao ispod sivog neba, a
vazduh je bio ispunjen mirisom morske soli i borovine -
jedinstvenom za Lucki Harbour. Grad je neprestano
mirisao na Božić, i uvek bi joj popravio raspoloženje i
izmamio osmeh.
Dolazak ovde joj je kvarilo loše raspoloženje, ali je
obećala sebi da će sve učiniti da pokuša da loše stvari
ostavi za sobom. Osim što to nije bilo loše raspoloženje. To
je bilo slomljeno srce.
Nick ti nikad nije obećao ništa.
Ta misao se nametala praćena drugim mislima -
možda mu se samo dopadala, jer je shvatala kako je to biti
napušten od roditelja. Možda nije bila ništa više od
mentalne podrške za njega. Ta misao joj se vrtela u glavi
neko vreme, zadajući joj glavobolju. Ali ona ga nije mogla
kriviti za to. Nikada joj nije dao lažnu nadu. Nikada nije
rekao da njihova veze ima budućnost.
Dođavola, nikada nije rekao ni da imaju vezu.
Ona je samo tako pretpostavila, i svi znaju šta
pogrešna pretpostavka može doneti. Ništa dobrog, do
samo bol.
Shvativši da nije upalila telefon nakon leta, pritisnula
je dugme i ugledala nekoliko Nickovih poruka.
Ja sam ispred tvog stana, dođi do vrata.
 I onda šokantno - molim te.
Nazvala ga je, ali je preusmerena na govornu poštu.
Pošto nije imala pojma šta da kaže, prekinula je vezu.
Bio je kod nje. Postojao je užasan trenutak nade, ali je
zapravo znala da je to učinio da se uveri da je dobro. Jasno
je dao do znanja kako se oseća; i to se neće promeniti. To
nije značilo da je on loš momak.
Nije bio. Bio je jedan od dobrih momaka. Jedan od
najboljih…
U tome i jeste upravo bio problem.

Kombi je ušao u Lucki Harbour i kretao se po širokoj

glavnoj ulici urađenoj u Viktorijanskom stilu, prošao
pored pristaništa i Ferrisovog kotača, i konačno stigao niz
uski put do Lucki Harbour B & B. B & B su vodili njena
mama Tara i mamine sestre, Maddie i Chloe. Nisu primale
rezervacije za naredne dve nedelje da bi se usredsredile na
venčanje. Ali Mia je znala da će to mesto biti ispunjeno
ludim prazničnim metežom, i uprkos boli u srcu, njeno
raspoloženje se blago poboljšalo, misleći na ono šta je
sledilo u narednom periodu.
Venčanje.
B & B je bio ukrašen za praznike, sa svežim vencem
cveća koji je krasio trem. Noću, dvokatna viktorijanska
zgrada bila bi osvetljena nizom belih treperavih svetala. U
svetlosti dana, cvetne gredice su bile ispunjene prazničnim
crvenim grmovima poinsetije.
Mia je platila vozaču i izašla. Sunce je provirilo kroz
oblake, probijajući nebo dugim, svetlucavim zracima koje
su se prelivale u dugu iznad vode. Sve je bilo tako
neverovatno i divno, kao da je oslikano, i njeno se
raspoloženje postepeno vraćalo.

Vrtlar je radio, potpuno zanesen u posao na dvorištu,

leđima okrenut njoj. Kopao je rupe za sadnju, lopatica se
neprestano zarivala u zemlju, a kao bičevi, mišići njegovih
ramena, ruku i leđa, savijali su se bez napora. Mia se
skamenila, prepoznavši osobu i to ju je pogodilo poput
groma.
Carlos.
Pet godina je prošlo, i pretvorile su se u uspomene, na
jedno daleko jednostavnije vreme, kada je tinejdžerska
zaljubljenost bila najvažnija stvar u njenom životu.
Prošla su i četiri meseca otkad je dolazio u Njujork da
je zamoli da mu da još jednu šansu, i od tada nije više čula
za njega. Pre nego što je Mia mogla da progovori, mlada
žena je došla iza ugla kuće i bacila mu se u zagrljaj.
Carlos je lako uhvatio i sa blistavim osmehom,
spustio glavu i poljubio je.
Poljubio ju je.
 Osećajući se suvišnom, Mia se povukla protiv svoje
volje, nesposobna da definiše ono što je osjećala. Zavist?
što je raskinula sa ljubavlju svog života, dok je Carlos bio
tako srećan? Kako je to bilo neugodno, da, zavidela je.
Mora da je napravila zvuk, zato što je Carlos prekinuo
poljubac i okrenuo se prema njoj. Nosio je tamne,
reflektujuće naočare za sunce, koje je polako gurnuo na
vrh glave. A onda se nasmešio.
Žena u njegovim rukama se odvojila iz zagrljaja i
radoznalo pogledala u Mijinom pravcu. Carlos joj je
promrmljao nešto meko, stisnuo joj ruku, a onda se
odvojio od nje, krećući se prema Miji.
„Hej“, reče on, izražavajući iskrenu naklonost u glasu
dok je pružao ruke za njom. Miji je bilo toliko laknulo da
joj nije bilo ni najmanje neugodno kad mu je pala u
zagrljaj.
Nije to bio isti zagrljaj koju je upravo podelio sa
ženom koja ih je još uvek promatrala, čak ni blizu. Niti je
to bio isti zagrljaj koji bi i sam Carlos dao Miji nekada
davno. Bio je topao, prijateljski zagrljaj. Ne ljubavnički.
Mija je doživela još jedno razočarenje povrh svega, ali
ako je zbog Carlosa osetila gorčinu i razočaranje, ipak je
bolno patila za nekim drugim.
Za Nickom.
Nedostajala joj je njegova toplina, način na koji ju je
uvek grlio, osećaj je bio takav kao da mu je ona sve na
svetu.
 Njegov izbor.
Na trenutak je zatvorila oči zbog tuge, koju je osećala
i koja joj je pretila da je obori na kolena i drži se za o-tako-
bolno-familijarno poznatog Carlosa. Zatim se odmaknula i
uputila mu veliki osmeh koliko god da je mogla.
„Drago mi je što te vidim“, reče on iskreno. „Izgledaš
prelepo. Mora da se momci otimaju i jure za tobom.“
Ne, zapravo, samo ih preplašim ...
„Da“, reče ona glatko, „skoro da je tako.“
Carlos se osmehnuo, a onda se okrenuo drugoj ženi i
pružio joj ruku. Kada se približila, rekao je: „Thereza, ovo
je Mia.“
Theresin osmeh bio je jednako rezervisan kao Mijin.
„Ah“, zaključi - „ona koja te napustila. Čula sam mnogo o
tebi. Ti si ga dovela u red, i kako da postupa sa ženom
ispravno, zbog čega sam ti večno zahvalna.“ Malo se više
približila uz Carlosa, obeležavajući svoje vlasništvo.
„Nadam se da ćeš uživati u svom boravku ovde.“

***

Mia ih je sve pronašla u velikoj kuhinji B & B

pansiona - njene roditelje, Maddie i Jax, Chloe i Sawyer.
Svi su bili poređani u liniji za pakovanje, umotavajući sve
one stvari, koje su izgledale kao da su stigle iz skladišta
neke fabrike igračaka.
 Posle zagrljaja i poljubaca za dobrodošlicu, Mia je
počela da umotava poklone za Maddiene i Jaxovo dvoje
dece.
„Možda smo preterali“, rekla je Maddie, pružajući
Miji makaze.
„Možda?“ Upitao je Sawyer suho, pokušavajući da
savije uredan ugao oko paketa, nije mu uspelo.
Chloe mu preuze kutiju. „Reci nam, Mia.“
„Šta da kažem?“
Ona se blago osmehnu. „Zašto izgledaš kao da si
upravo otkrila da nema Deda Mraza.“
„Dobro sam“, odgovori ona. A onda su joj potekle
suze.
 Poglavlje 4

Mia je ispričala šta se desilo sa Nickom. Govorila je preko

ukrasa i hrpe ukrasnog papira, kad je prekinuo bebin plač
koji se začuo iz monitora. Jax je izašao iz sobe i vratio se,
noseći svog pospanog tromesečnog sina, Rydera, u jednoj
ruci kao fudbalsku loptu. „Sieera još uvek spava“, reče on.
S olakšanjem Maddie se vratila na temu koju su
vodili. „Mislim da poruka koju ti je poslao, znači da mu je
žao“, reče ona Miji. „Zapravo je nekako slatko.“
Nick je bio mnogo toga. Bio je britkog uma i jakog
tela, bio je sposoban i za ulicu i za knjigu, i imao je rezak
smisao za humor. Tretirao je Miju kao da mu nešto znači.
Ali ona ga ne bi opisala kao slatkog.
„Sviđa mi se ono: molim te“, reče Chloe. ‘Molim te’ je
uvek obećavajuće.“ Ona je Sawyeru uputila skriveni
osmeh.
„Ako je on tip za budućnost“, reče Maddie, vrteći
vrpcom stručnim pokretima, „on mora da bude tip koji
misli da si lepa i kada nisi. Tako, na primer, ne bi mu bilo
smetalo da stalno ideš u joga pantalonama ako mrzi jogu.“
 „Mrziš jogu?“ Upita Chloe. Ona je bila Maddie
instruktor joge. I tiranin. „Rekla si da ti se sviđa.“
Jax se zaštrknuo svojim pivom i izazvao da se Ryder
promeškolji u snu.
Maddie je pogledala svog muža dok je ljuljuškala
bebu. „Mora da ti dâ do znanja koliko mu je stalo“, reče
ona Miji. „On mora da te razume i shvati da si ti za njega.“
Jax je povukao Maddie za ruku dok mu se nije
približila. „Ti si žena za mene, Mad. Zauvek. I volim tvoje
joga pantalone.“
Maddie se nasmešila i poljubila ga preko Rayderove
glave.
Mia je uzdahnula, iz dubine duše…
„O, Bože, vas dvoje, uzmite sobu“, rekla je Tara pre
nego što je pogledala Miju. „Gledaj, Nick te je ispalio. Nije
to u redu. Koliko ja vidim, mora da se potrudi da bi
povratio tvoju ljubav.“
„Ovo je bilo oštro“, reče Ford.
Sawyer je frknuo. „Reče idiot koji je jednom morao
da uradi istu stvar.“
Ford je pogledao Sawyera. „Počeo si da izmišljaš?“
Sawyer se samo nasmešio.
„Za dva dana idem na medeni mesec na plažu u
južnom Pacifiku. Pakujemo sunčane naočare i kremu za
sunčanje, i to je sve. Ništa što mi kažeš me ne dotiče.
 ***

Mia se probudila sledećeg jutra sa prazninom u srcu

koja se otvorila od rastanka s Nickom, osećala se kao da joj
je nedostajao deo tela. Jasno da je pogrešno protumačila
stvari. Pomešala je ljubav sa dubljim emocijama. Pomešala
je strast sa ljubavlju.
Može li se vratiti u Njujork i normalno nastaviti tamo
gde su stali i prihvatiti manje nego što je očekivala?
Ako je bila iskrena prema sebi, odgovor je bio - ne.
Ona to nije mogla. To bi je polako ubilo.

Otvorila je oči. Bila je na Fordovom brodu,

privezanim u marini, ispred B & B pansiona. On i Tara su
imali kuću na brdu iznad grada, ali Mia je htela spavati na
vodi. Ostali su sa njom, uzeli su malu kabinu i spavali na
uskom brodskom kauču. Uspravivši se u krevetu, videla je
da spremaju doručak.
Tara je bila šef kuhinje u porodici, ali Ford ju je
mogao potpuno nadvisiti kada je to želeo. Dokazujući to,
podigao je tiganj i stručno okrenuo jaja.
Tara je zakolutala očima prema njemu. „Praviš se
važan.“
On se nasmešio i poljubio je u usne.
 „Dobro jutro“, rekla je Mia i oboje su se okrenula
prema njoj. I dalje su se smejali, ali je u njihovim očima
videla zabrinutost.
„Dobro sam“, reče ona.
„Naravno da jesi, šećeru.“ Tara je izašla i dok je
postavljala tri tanjira sa uigranom efikasnošću, reče: „Ti si
Daniels i Voker.“ Uputila je Fordu vragolast osmeh. „To
znači da ste devedeset devet procenata fino tvrdoglavi,
uporni i otporni i sve to spojeno u jedno.“
„A onaj jedan procenat?“ Upita Mia dok su sedeli za
malim stolom i doručkovali stešnjeni jedni uz drugo.
Ford joj je prebacio ruku oko vrata i rekao.
„Savršeni.“
Zagnjurivši lice u njegova prsa, Mia je zatvorila oči i
trudila se da ne oseća gušenje u grlu dok joj je milovao
kosu.
Sve će biti u redu, rekla je sebi. Sve će doći na svoje.
Dakle, napravila je grešku i pala je na tipa koji se nije
zaljubio u nju. Dobrodošli u Ženski svet.
„Nešto bi trebalo da znaš, Mia“, reče Ford tiho.
Podigla je glavu. „Šta?“
„Zapravo, to je više priznanje“, rekla je Tara.
O Bože. „Da li je neko od vas bolestan?“
Tara je uzela Mijinu ruku. „Ništa slično. Samo što je
tvoj telefon zvonio sve vreme dok si spavala, a ja nisam
htela da te probudi, pa ...“ Ona napravi grimasu.
 „Isključila si ga?“ Upita Mia.
Ford se tiho nasmejao, a Tara je posegnula preko Mie
da ga udari. Ford je jednostavno uhvatio Tarinu ruku.
„Tvoja mama nema baš toliko obzira“, rekao je Miji. „Ono
što ona pokušava da ti kaže je da se ona, ne samo javila na
tvoj telefon, već je i razgovarala.“
„Hej, to mi je u naravi“, rekla je Tara, zvučeći kao
čelična magnolija. „I nije mi žao zbog toga. U redu, možda
mi je malo žao zbog toga, ali ne onoliko koliko će biti
njemu ako se zajebava sa mojim detetom.
Mijino srce je stalo. „Ako se ko zajebava?“
„Možda bi trebao da odeš kod njega“, reče Ford. „On
je u B & B-u i čeka te. Stigao je još u zoru.“
Mia je trepnula, nesposobna da tu informaciju u
potpunosti obradi. Ford joj je pružio kafu, koju je sa
zahvalnošću pijuckala. Kofein joj je podigao sistem za
trideset sekundi. „Dobro“, reče ona, „sad je bolje. Zato što
sam se mogla zakleti da ste rekli da me čeka neki tip u B &
B-u.
Tara je ozbiljno gledala u nju i Mijino srce poskoči.
„Niste se šalili?“
„Šećeru, ja se nikad ne šalim kad su muškarci u
pitanju.“
Ford je podigao ruku žene do svojih usta, osmehujući
joj se preko isprepletenih prstiju.
 Normalno, Mia bi trebala trenutak da razmisli o tome
kako je slatko što su se toliko voleli, ali ... Nick je došao? Sa
klecanjem u kolenima i naletom krvi kroz glavu, spustila je
kafu i krenu da ustane od stola, ali Ford ju je nežno
povukao i zagrlio u izgužvanoj potkošulji u kojoj je
spavala.
„Sećam se tog pogleda“, reče ona. „To je pogled koji si
bio jednom uputio Carlosu pre nego što si pretio da ćeš ga
razbiti.“
„Još uvek mogu da isprašim nečiju guzicu“, reče on
čvrstim glasom. „Samo sam to hteo da znaš.“
Mia se podigla na prstima i poljubila ga u obraz. „Bez
brige. Nasledila sam borilačke veštine od tebe.“
Još jednom, krenu da ide, ali se predomisli i brzo
otrča da opere zube, izazvavši smeh kod Tare i Forda.
Onda je konačno krenula niz palubu. Plima je bila visoka i
podizala privezane brodove a neke i prevrnula. Skočila je
na pristanište i prešla širokog dvorište B & B-a i ... pa, nije
znala šta tačno da očekuje. Nadati se nečemu? Ne. Čak i da
je došao, nije mogao izbrisati ono što je videla u njegovim
očima pre neku noć.
Ali ništa od toga nije bilo važno, jer čovek koji je
gledao u cvetne gredice nije bio Nick.
To je bio Carlos.
Okrenuo se a kut usana mu se podigao. „Vidi ti
nje…“, reče on. Pokušala je da se nasmeje ali nije uspela, a
onda je i njegov osmeh izbledeo. „Šta nije u redu?“ Upitao
je on.
„Ništa.“ Sve ... „Mislila sam da ...“ Odmahnula je
glavom, ne verujući da je glas neće izdati. Ona više neće
plakati. Do đavola ne. Sačuvaće suze za druge važne
događaje, kao što je gledanje filma Notebook i brutalne
završnice, ili reklama Društva za zaštitu životinja...
„Ah, do đavola“, reče Carlos. „Zajebao je, zar ne?“ Da
li te je povredio, Mia?“
Gušila se, odmahnula je glavom.
Uz uzdah, privio ju je uz sebe..
„Ja sam totalni haos“, šapnula je.
„Slatki haos.“
Ipak je pronašla osmeh. „Nedostajao si mi, znaš.“
„I ti meni.“
Zastali su, i istovremeno su oboje rekli, „ali ...“
Carlos je zaćutao i pokazao joj da prva kaže.
„Ali ...“ Ona duboko udahne. „Više te ne volim. Ne na
način na koji sam nekada.“
Potvrdio je. „Znam. U redu je, malena. Oboje smo
dobro.“
Očajnički je želela da to bude istina, ali se bojala da
nije. „Da li je voliš? Theresu?“
Carlos je oklevao. „Mia…“
„U redu je. Stvarno“, reče ona tiho.
 Dugo ju je gledao. „Nisam mislio da ću te ikada
preboleti.“ Ali nisam bio u pravu“, rekao je. „Ona je žena
za mene, Mia.“
Ona klimnu glavom, pitajući se šta bi Nick rekao da
ga je neko pitao da li je voli. Da li bi oklevao? Ili bi rekao -
ne? Razmišljala je o tome kako je on to upravo i uradio, i
osetila je kako joj se lice zagrijava od stida i povređenosti.
Bila je tako sigurna da su imali nešto više ...

„Mia“, reče tih, bolno poznat glas iza nje.

Mia se sledila, a zatim se okrenula i našla licem u lice
s Nickom, čija se pojava ocrtavala na jutarnjem suncu, dok
su zraci klizili preko glatke površine vode.
 Poglavlje 5

Nick je gledao kako se emocije smenjuju na Mijinom licu.

Nada. Bol. Bes. Imao je nameru da se uhvati za ono prvo
uprkos činjenici da joj je Carlos stajao iza leđa.
„Nick.“ Iznenađenje u Mijinom glasu ga je pogodilo.
Očigledno nije očekivala da će ga videti, nije očekivala da
će doći po nju. Napravio je jedan korak prema njoj, ali pre
nego što je uspeo da izgovori i jednu reč, vrata B & B su se
otvorila. Na dovratku su stajali obojica Mijinih teča koje je
upoznao prethodne večeri. Očigledno je da su bili
zainteresovani za njegov i Mijin razgovor, a njihovu
ozbiljnost i taj blagi osećaj ukočenosti i neodobravanja,
narušavala je samo malena devojčica i veliki smeđi
labrador pored njihovih nogu.
Njihove žene su ih posmatrale kroz prozor. Bile su
jako ljubazne ali i prilično neprecizne što se tiče tačnog
mesta gde se Mia nalazi. Nije želeo da se zamera članovima
njene porodice pa je znao da ga čeka malo ozbiljnog
ulizivanja. Bio je spreman na to. Ono na šta nije bio
spreman je taj ogroman zaštitnički zid koji je Maddien
muž, Jax postavio, kao i Chloein budući muž, šerif Sawyer
Thompson.
Pas i malena devojčica nisu obraćali pažnju na njih.
Devojčica je nudila psu keks iz svoje malene ruke.
„Šećeru, ne hrani Izzya.“ Jax progovori, podižući je u
svoje ruke.
Pas pogleda u Jaxa i otpuhne zbog uskraćenih
poslastica.
Svi ostali su gledali u Nicka.
Ovo je verovatno najznačajniji momenat u njegovom
životu i nije mu bilo svejedno što ima publiku. Pa, šta sad.
Bio je dobar u prevazilaženju teških situacija. Mogao je da
umiri roditelje, radoznale nastavnike, nasilnike … bilo
koga. To je bio jedinstven dar. Zato ga je i sada koristio i
njegov pogled je bio fokusiran samo na Miu.
Ali ona se okrenula i posmatrala kako Tara i Ford
prelaze preko dvorišta, prilazeći im. Savršeno. Sada su svi
ovde.
Mia je na sebi imala duks – njegov, i prilično mu je
laknulo kada je to shvatio – a kosa joj je bila zavezana u
visoki rep. Imala je onaj pospani izgled koji je tako dobro
poznavao. Obično je taj pospani pogled bio praćen slatkim
i pakleno seksi osmehom dok se budila, rastezala i
prebacivala nogu preko njegovog tela.
 Očigledno se tek probudila a iskreno se nadao da to
nije bilo sa ovim visokim, tamnim i malo grubim
Carlosom, koji je još uvek stajao previše blizu nje.
Nick je želeo da budu nasamo kako bi mogli da
razgovaraju ali ona to očigledno nije razumela jer je,
nakon što je dugo gledala u njega, skrenula pogled na par
koji im se približavao preko dvorišta. „Pretpostavljam da si
upoznao moje roditelje, Ford i Tara.“
Pozdravili su se. Nick je primetio da ga oni gledaju sa
simpatijom.
„Jesi li upoznao ostatak moje porodice?“ Mia ga upita
dok je rukom pokazivala prema B & B-u.
Nick klimne glavom.
„A Carlosa?“
Carlos ga je prostrelio jednim suženim pogledom koji
je govorio - zeznuo si stvar.
U to nije bilo nikakve sumnje.
Njegov život je bio baš onakav kakvim ga je on sam
napravio. Navikao je da bude odgovoran za sopstvene
emocije kao i na to da ih čvrsto kontroliše. Ali nije uspeo
da sastavi ni par sati sna u poslednja dva dana a i kontrola
koju je uvek imao mu je klizila kroz prste. Plus, Mia ništa
nije pokazivala. Uvek mu je otvoreno pokazivala svoja
osećanja, nikada se nije ustručavala pred njim, pa je to bio
loš znak.
„Moramo da razgovaramo.“ Progovorio je.
 Podigla je obrvu. „Prešao si toliki put da bi
razgovarao sa mnom?“
„Došao sam zbog tebe. Vidi,“ rekao je, svestan
publike koja ih je posmatrala, „znam da nisam dobar u
ovome ali možemo li da razgovaramo? Molim te?“
Možda je to bila samo njegova želja, ali delovalo mu
je kao da se malo topline pojavilo u njenim očima. „U
redu.“
Nick uzdahne i pogleda sve one koji su još uvek stajali
oko njih ali niko nije pokazao ni mrvu postiđenosti zbog
svoje radoznalosti. Konačno, jedna od njenih tetki se
uključila. „U redu, predstava je gotova.“ Maddie
progovori. Glas joj je bio nežan ali mogla se osetiti
odlučnost u njemu dok je pogledom prelazila preko svakog
člana njihovog malog društva.
Na Nickovu sreću, svi su je poslušali i počeli da se
povlače.
Osim Carlosa. Zgrabio je lopatu koja je bila
naslonjena na ogradu terase i poigravao se s njom, ostajući
i dalje da stoji iza Mie.
„Prešao si veliki put,“ Mia mu se obrati, „mada ne
znam zašto jer si bio izričit da nemaš nikakvu nameru da
to radiš.“
„Nadao sam se da možemo razgovarati o tome.
Nasamo.“ Poslednje reči je uputio direktno Carlosu.
Carlos se nije ni pomerio.
 „Nick.“ Mia tiho progovori.
Isuse, pomislio je, zar će ga odbiti?
„Gužva je danas,“ nastavila je, „imamo probnu večeru
i moramo uraditi i neke izmene u poslednjem momentu.
Moram da pomognem.“
„Neću otići.“ Nick joj odgovori.
„Otići ćeš ako ona želi da odeš.“ Carlos progovori i
ostavi lopatu na stranu.
Nick se zagleda u njega. „Ovo nije tvoja stvar.“
„Jesam li ja tebi to rekao kada si kao lešinar čekao u
New Yorku, kako bi uleteo i pokupio ostatke?“ Carlos
upita.
„Oh, za Boga milog.“ Mia progovori. „Ovo je smešno.
Obojica morate da...“
„Bila je moja tada.“ Nick mu odgovori i približi se par
koraka. Mogao je da oseti da se Mia iznenadila zbog ovih
reči ali nije mogao da je krivi zbog toga. Ovo je prvi put da
je javno priznao svoja osećanja prema njoj. I on je bio
prokleto iznenađen, takođe. Ali za divno čudo, delovalo
mu je tako prirodno, tako ispravno.
Tako istinito. „I sada je moja.“ Nastavio je.
„Hej,“ Mia progovori mršteći se, „ja...“
Carlos se približi Nicku tako da su stajali jedan
naspram drugog. „Idi odavde. Ja ću stajati baš ovde i
posmatraću te, a onda ću ja da pokupim ostatke ovaj put.
Kako ti to zvuči?“
 „Imaš ozbiljan problem prijatelju.“ Nick mu
odgovori.
„Da,“ Carlos odgovori, „imam. Tebe.“ I tada ga je
udario.
Savršeno, Nick pomisli teturajući unazad. Tuča je baš
ono što mu je potrebno, a sledeća stvar koju je znao, on i
Carlos su bili na gomili, mlateći jedan drugog i valjajući se
po zemlji.
Carlos mu je zadao par dobrih udaraca ali i on je
njemu. Zapravo, taman su se zagrejali za borbu kada ih je
neko polio ledenom vodom.
On i Carlos se otkotrljaju jedan od drugog. Obojica su
ležali na leđima i borili se za vazduh. Nick obriše
prljavštinu i vodu sa lica i trepne kada mu se jedna starija
žena pojavila u vidokrugu. Bila je u roze trenerci sa belim
patikama na nogama, a u rukama je držala crevo za vodu.
„Upali svaki put.“ Obratila se Miji.
Mia je jako stezala vilicu. „Hvala Lucille.“ Odgovorila
je. Onda, uputivši namršteni pogledom prama njemu i
Carlosu, okrenula se i ušla u B & B, lupajući vratima za
sobom.
Zvuk zaključavanja vrata je bio jasan i glasan.
Lucille baci crevo na stranu i obriše ruke. „Zdravo.“
Pogledala je u Nicka. „Drago mi je što smo se upoznali. Ja
vodim galeriju, dole niz ulicu.“ Onda je pogledala u
Carlosa. „Jeste li se vas dvojica smirili sada? Nema više
dečačkih izmotavanja?“
„Da.“ Carlos odgovori i ustane, trljajući vilicu. „Dobri
smo.“
Nick se podigne u sedeći položaj i protrlja rebra,
klimajući glavom.
„Odlično.“ Licille odgovori a onda izvuče mobilni iz
džepa i obojicu ih slika. „Lepo se ponašajte, obojica.“ I sa
tim rečima je otišla.
Nick pogleda u Carlosa. „Ona je stvarno uradila ovo?“
„Nažalost.“
„Hoćeš li mi reći o čemu se dovraga ovde radi?“ Nick
upita.
„Zar je bitno?“
Nick razmisli na momenat. „Ne.“ Pažljivo uzdišući,
prevrnuo se i podigao na noge. „Završili smo ovde zar ne?“
Carlos ga pogleda. „Zavisi od toga koliko si glup.“
Nick slegne ramenima. Jako se trudio da ne bude
glup, ali očigledno da, kada je Mia u pitanju sve ostalo
pada u vodu. Mokar, prljav i izbačen iz ravnoteže, hodao je
oko B & B sve dok nije došao do zadnjeg dela. Kao što je i
pretpostavljao, našao je stepenice koje su vodile do terase
koja je okruživala celu zgradu a onda i staklena vrata koja
su na sreću bila otključana.
Unutra, Mia je sedela na krevetu sa telefonom u
rukama. „Imam problem,“ progovorila je kada se Nick
pojavio, „treba mi sinonim za reč -seronja-, a ne znam da
li je bolje -M-U-Š-K-A-R-C-I- ili samo -T-I-.“
„Oboje, bez sumnje.“ Prišao joj je i pao na kolena
pred njom, spuštajući ruke na njene butine dok ju je
gledao u oči. „Jesam li zakasnio Mia?“
 Poglavlje 6

Mia je bila zbunjena Nickovim pitanjem. „To je prilično

čudno pitanje,“ polako je progovorila, „naročito za nekoga
ko je bio previše uplašen da bi došao na venčanje sa
devojkom sa kojom se zabavlja šest meseci.“
„Nisam bio uplašen.“
Nastavila je da gleda u njega pa se namrštio. „Dobro,
možda malo.“
Carlos se pojavi na vratima, prljav kao i Nick pa Mia i
njega prostreli jednim oštrim pogledom.
„Hej,“ Carlos progovori podižući ruke kao da se
predaje, „ja radim ovde.“ Ali je ostao da stoji na istom
mestu.
Mia ustane i postavi se između jedina dva muškarca
sa kojima je bila u životu. Jedina dva muškarca, koja je
volela. „Izvini nas za trenutak.“ Rekla je Carlosu.
„Ostavićeš ga?“ Carlos je upita. „Jer ako ćeš ga ostaviti
ja hoću da gledam. Bilo bi tako lepo biti sa druge strane
ograde ovaj put.“
„Ti si ostavio mene.“ Podsetila ga je.
 „Da.“ Odgovorio joj je. „Kako bi mogla da živiš svoj
život.“ Pogledao je u Nicka. „Ne da bi te neko povredio.“
„Carlos.“ Rekla je i bio je siguran da je čuo i režanje u
njenom glasu jer je uzdahnuo.
„Da, znam.“ Odgovorio je. Potpuno ignorišući Nicka,
nagao se i poljubio je u obraz, koristeći priliku. „Priredi
mu pakao.“ Šapnuo joj je. „Ni jedan od nas te ne
zaslužuje.“
A onda je otišao.
Lagano i duboko je udahnula. „Pa. Želiš da
razgovaramo?“

***

„Ne ovde.“ Nick odgovori. Prokleto dobro je znao da

članovi njene porodice nisu daleko od nje. Možda ga
Carlos nije plašio ali Jax i Sawyer sasvim sigurno jesu. Nije
bilo mnogo stvari koje su ga plašile, ali ovo –Mijina
porodica - prestravljivala ga je. Oni je poznaju i vole
mnogo duže nego on i bio je pakleno siguran da nije
ostavio dobar prvi utisak.
A ni drugi...
Mia ga povede kroz odmaralište. Imela je visila na par
mesta i imao je jaku želju da je povuče sebi i poljubi tako
da se istopi uz njegove grudi i priseti da joj se sviđa.
Ali para joj je još uvek izlazila iz ušiju pa nije mislio
da je to dobra ideja.
 Odvela ga je u kuhinju, gde je Sawyer stajao naslonjen
na pult sa šoljom za kafu u rukama. Nije delovao
iznenađeno kada se Nick pojavio, sam prljav i rasčupan od
tuče. „Dobra desnica.“ To je bilo sve što je rekao.
Mia zvučno uzdahne jasno pokazujući koliko je ljuta,
verovatno na celu mušku populaciju, pre nego što je prišla
frižideru. Zgrabila je manju kesu zamrznutog graška i
spustila je na Nickovo desno oko sa nula nežnosti u tom
pokretu.
„Drži to tako.“ Čvrsto je progovorila kada se trgnuo.
„Natiče.“
Nick pronađe malo utehe u tome što Carlosu nije dala
kesu zamrznutog graška.
„Izaći ćemo na par minuta,“ obratila se Sawyeru,
„hoćeš li nam omogućiti malo privatnosti?“
„Naravno.“ Sawyer je pogleda, nežnim pogledom.
„Znaš gde da me nađeš ako ti budem trebao.“
„Hajde.“ Mia kaže Nicku i povuče ga napolje. Hodali
su preko dvorišta, prema pristaništu a onda u malu zgradu
odakle je uzela ključeve i dva prsluka za spašavanje.
Nije izgledala kao da je spremna da razgovara sa njim
pa ju je pratio u tišini prema starom brodu koji je video i
bolje dane.
„Dobili smo ga sa pristaništem.“ Mia objasni. „Moj
otac me je naučio kako da ga vozim, pre par godina.“
 Nick pogleda u klimavi brod a onda u tamnu, hladnu
vodu. „Decembar je.“
Pogledala ga je. Mogao je da vidi trag zabavljenosti u
njenim očima zajedno sa mrvicom izazova. „Pa?“
„Voda deluje hladno.“
„Da. Nemoj da upadneš.“ Odgovorila mu je.
Protrljao je vilicu dok je posmatrao brod. „Može li
ova stvar uopšte da plovi?“
„Uglavnom.“
Pakao. Stajao je iza nje i gledao kako baca prsluke na
dno a zatim je obišla motor i proverila propelere.
„Odveži nas.“ Rekla mu je. „Moraš da mi pomogneš i
paziš na pozadinu.“
„Sa zadovoljstvom.“ Odgovorio je i odmerio njenu
pozadinu.
Prevrnula je očima a smeh koji joj se prelio sa usana
je bio muzika za njegove uši. „Pozadinu broda.“ Rekla je.
„Postaraj se da smo odvezani.“ Ušla je u kontrolnu kabinu,
ostavljajući vrata otvorena kako bi mogla da ga čuje dok je
pokretala motor. „Motor mora da radi dva minuta pre
nego što ga pokrenem.“ Viknula mu je. „Meri mi vreme.“
Dva minuta kasnije rekao joj je da je vreme a onda je
bio zadivljen kada je počela da mu daje naređenja kao da je
obučeni mornar.
„Ovo naređivanje je sasvim nova strana tebe,“
promrmljao je, zabavljen, „sviđa mi se.“
 „Samo drži oči na vodi. Malo je nezgodno izvući ovog
lošeg momka na pučinu a ne želim da zakačim pristanište.
Jax mrzi kada to uradim jer je on taj koji popravlja sve. Oh
sranje, jesam li blizu? Prestani da mi odmeravaš dupe i
pogledaj brod! Požuri!“
„Nisam baš ljubitelj žurbe.“ Odgovorio je radeći ono
što mu je rekla i pomerajući se kako bi mogao da vidi i
zadnji deo broda. „Više volim polako i temeljno.“ Dobacio
joj je jedan pogled. „Podsetiću te na to kada ja budem
glavni.“
Prestala je da se pomera na momenat ali je grickala
donju usnu i oči su joj postale malo staklaste.
„Mia?“
„Da?“
„Brod.“
„Oh!“ Ponovo se pokrenula.
Čim su se bezbedno udaljili od pristaništa, pridružio
joj se u kabini. Prešla je prstom preko obrve i okrenula se
prema njemu. „Polako i temeljno?“
„Zar si zaboravila?“
Pocrvenela je. „Ne. Sećam se.“
„Da li?“ Svidelo mu se kako izgleda dok stoji za
komandnim mestom. Prišao joj s leđa i spustio ruke sa obe
strane, blokirajući je. „Počeo sam da se pitam...“
Zatvorila je oči kada joj se približio još više i usnama
prešao preko njene vilice. Uzimajući to kao dobar znak,
koncentrisao se na slatko mesto ispod njenog uha.
Ispustila je jedan drhtavi uzdah ali ga je i lagano odgurala
od sebe.
„Treba mi prostora.“ Rekla je. „Ne mogu da mislim
kada si mi tako blizu. Neću samo preći preko ovoga jer si
mi poljubio uvo.“
Taj osećaj kada ti treba više prostora je bio
konstantno zastupljen u Nickovom životu. Uvek mu je
trebalo više prostora nego što je imao. Onda je napunio
osamnaest, oslobodio se sistema i postarao se da nikada
više ne bude sateran u ćošak. To što je njoj trebala veća
distanca od njega bilo je tako loše.
„Nisam imao nameru da te povredim Mia.“
„Zato si prešao toliki put? To je ono što si želeo da mi
kažeš?“
„Da.“ Odgovorio je. „Delimično.“
„Mogao si to da mi kažeš i preko telefona.“
„Nisi se javljala na telefon.“ Podsetio ju je.
„Bila sam u avionu. Ali nazvala sam te kasnije ali ti se
nisi javljao na tvoj telefon.“
„Jer sam i ja bio u avionu.“ Odgovorio je.
Uzdahnula je. „Nisi trebao dolaziti ovamo.“
Bilo je nešto užasavajuće u njenom glasu. Neka
udaljenost, pomislio je, i osetio kako mu se neko novo i
neželjeno osećanje penje do grla i blokira ga. Panika.
 Ona očigledno nije imala isti problem. „Rekli smo sve
što smo imali.“ Odgovorila mu je.
„Ni približno.“ Okrećući je kako bi je gledao u oči,
privukao je sebi za šta mu je bilo potrebno malo
manevrisanja jer je bila ukočena kao daska. „Nisam došao
samo da bih se izvinio Mia.“ Rekao je spuštajući ruke na
njene obraze. „Želeo sam da budem sa tobom. Želeo sam
da budem sa tobom od prvog dana, kada si spasila moje
dupe.“
„Naučio bi i sam. Nije bilo tako teško.“
„Ne mislim na glupe časove,“ rekao je, „mislim na
život. Spasila si moje dupe u životu. I spašavaš me stalno
od tada. Držiš me na pravom putu kada niko drugi čak i ne
mari za to, ohrabruješ me da idem za onim šta želim. A
ono što želim Mia, to si ti. Želim tebe u svom životu, želim
da budeš u vezi sa mnom.“
Gledala ga je pravo u oči. „Kada sam te pozvala na
ovo venčanje,“ konačno je progovorila, „zaista sam želela
samo društvo. Nisam te pitala da...“
„Znam. Bio sam idiot Mia.“
Ponovo je prevrnula očima ali definitivno je bilo više
topline u njima. „Pogledaj nas.“ Rekla je. „Kao dva
preplašena idiota.“
Odmahnuo je glavom „Možda nosimo neke ožiljke ali
nismo preplašeni. Ja se ne plašim ovoga.“
 „Pa, onda se bar jedno od nas ne plaši.“ Uzdahnula je.
„Mislila sam da znam ko smo i šta smo. Ali prevarila sam
se.“
„Ja sam sve zeznuo.“
„Ne.“ Rekla je i odmahnula glavom. „Niko ne može
da te krivi jer nisi spreman za vezu. Mislila sam da sam ja
spremna, ali istina je, nisam čak ni sigurna šta je prava
veza.“ Zaustavila se a neka zastrašujuća odlučnost joj se
pojavila u očima. „Oboje smo bili ostavljeni u prošlosti. Ja
sam se pomirila sa tim. Odrasla sam uz ljude koji su me
voleli pa znam kako ljubav izgleda. Sada imam i svoje
biološke roditelje takođe i oni su me takođe prihvatili. Čak
imam i jednu tinejdžersku ljubav iza sebe od koje imam
samo lepe uspomene. Ali istina je da sam ja birala ove
veze. Ja sam pronašla svoje biološke roditelje. Pakao, ja
sam bila ta koja je započela i vezu sa Carlosom. Nije imao
izbora, nije uspeo ni da shvati šta ga snašlo. Ja sam uvek
bila ta koja je birala, Nick, i...“
„... i bar jednom želiš da budeš izabrana.“ Nežno je
rekao. „Znam. Ja biram tebe Mia.“
„Ne, slušaj me... onog prvog dana kada si ušao na čas?
Dve devojke su sedele sa moje jedne strane a na drugoj
strani je bio moj ranac. Videla sam te kada si ušao i srce mi
je stalo.“ Spustila je ruku na grudi kao da je srce zabolelo.
„Rekla sam devojkama da James Franco sedi u redu iza
nas, a kada su otišle da provere brzo sam pomerila ranac u
red ispred sebe kako bi izgledalo da sedim u skoro
praznom redu. Mislila sam da su tako veće šanse da ćeš
sesti pored mene. A onda...“ Uvukla je vazduh. „Prekršila
sam osnovno žensko pravilo.“
Nick je bio zbunjen. „Žensko pravilo?“
„Nisam čekala tri dana da vidim da li ćeš me potražiti.
Postarala sam se da naletim na tebe sledećeg dana sa
domaćim kolačima. Bacila sam se na tebe Nick. Zar ne
vidiš? Nisi imao izbora.“
Gledao je u nju par momenata a onda se zasmejao.
Udarila ga je. „Ozbiljna sam!“
„I ja sam.“ Pustio je da mu osmeh nestane sa lica i
pročistio je grlo pre nego što je progovorio. „Sada ti slušaj.
Mia, mislim na tebe od momenta kada otvorim oči ujutru
sve dok ih ne zatvorim uveče. Zbog tebe se smejem, zbog
tebe se osećam živim. Teraš me da razmišljam, da budem
jak. Umeš da me razbesniš kao vraga ali iskreno ne mogu
da zamislim svoj život bez tebe. Znam da mi ne veruješ baš
u ovom momentu, ali i to je u redu. Mogu da sačekam dok
ne budemo na istim talasnim dužinama.“
Odmahnula je glavom. „Zbunjena sam. Zaista sam
mislila da je sve ovo tvoja krivica, ali sada sam zbunjena jer
si se predomislio i želiš vezu. Ja treba da budem savetnik
Nick. Kako mogu biti savetnik kada sam ovako zbunjena?
Bože, ja sam takav idiot.“
„Ne, ti si najpametnija žena koju poznajem. Ako je
neko idiot ovde onda sam to ja. Retard.“
 Nije se usprotivila što bi ga nateralo da se nasmeje da
situacija nije ovako ozbiljna. „Nisam se predomislio Mia.
Uvek sam znao.“
Gledala ga je dok je prstima nežno mazio po licu. Nije
mogao da odoli. „Samo nisam znao kako da ostvarim sve
ovo.“ Rekao je.
„A sada znaš?“
„Ne, ali želim da shvatim. Želim da to uradimo
zajedno. Mia, javili su mi za posao.“
Dah joj je zastao u grlu dok ga je gledala pravo u oči.
„Dobio si ga.“
Klimnuo je posmatrajući njenu reakciju. Bila je
srećna zbog njega. Mogao je da vidi to, jasno kao dan.
Pored tuge zbog sopstvenog srca, njena sreća zbog njega je
bila neporeciva. Povukao ju je bliže sebi i zavukao lice u
njenu kosu. Carlos je bio u pravu. Ni jedan je ne zaslužuje,
a naročito on sam. Ali neka je proklet ako sada ode od nje.
„Hteo sam da ti kažem za večerom pre par dana ali onda
jednostavno nisam mogao.“
Povukla se i pogledala ga. „Jer si mislio da ću te
zaustaviti?“
„Ne.“ Stegao ju je jače u zagrljaj. „Znao sam da nećeš.
Ali pričali smo o tome da idemo na skijanje sledeći mesec,
a onda i na kratko putovanje za dan zaljubljenih. Želeo
sam te stvari, ali verovatno neću moći da ih ostvarim.
Jednostavno nisam znao kako da ti kažem.“
 „I zato mi ništa nisi rekao?“
„Nije mi to baš najbolja odluka u životu.“ Priznao je.
„Gledaj, ovo će biti pravi izazov za nas ali možemo uspeti.
Reci mi da znaš to, reci mi da još uvek osećaš nešto za
mene.“
„Osećam mnogo toga Nick. Verovatno i previše. Ali
to ništa ne menja.“ Okrenula se od njega kako bi ponovo
preuzela kontrolu nad brodom. „Jednostavno je previše
komplikovano.“ Šapnula je. „Nisi trebao da dolaziš.“
„Uvek ću dolaziti po tebe.“
 Poglavlje 7

Mia je držala pogled na horizontu ali nije morala da se

okreće da bi znala da je Nick tu, odmah iza nje, toliko blizu
da ni list papira ne bi mogao da se ugura između njih.
„Spusti sidro.“ Rekao je.
Srce joj je ubrzalo zbog njegovog niskog, seksi glasa i
njegove blizine. Njeno telo je uvek ovako reagovalo na
njega. Od nule do hiljadu. Nije pomoglo ni to što je spustio
poljubac na njenu vilicu a onda nežno prešao usnama
preko njene osetljive kože. „Nick...“
Njegove usne nastave da klize preko njene kože dok
su topli prsti čvrsto držali njen vrat nameštajući je za
ljubljenje. „Moj je red da naređujem Mia.“
Nije imala pojma šta o njoj govori činjenica da je
drhtala od isčekivanja, ali dala je gas, i stari brod je
pojurio. Odvela ih u miran i tih zaliv a onda bacila sidro.
Okrećući je prema sebi, Nick je uzeo njene ruke u
svoje i spustio ih na svoje grudi. Nije mogla da se zaustavi
pa je svojim željnim prstima dozvolila da lutaju. Voli
njegovo telo. Podigla je glavu i videla da je posmatra.
 „Želiš li ovo?“ Tiho ju je upitao. „Želiš li mene?“
„Da.“ Usta su joj izgovorila pre nego što je mozak
uspeo da dâ dozvolu.
Zamumlao je i nagnuo je na kontrolnu tablu,
pritiskajući je svojim predivnim toplim telom. Usne su mu
prelazile preko vrata i njene brade sve dok nisu pronašle
njene usne a njegova topla ruka obuhvatila grudi. Uz zvuk
koji je govorio da mu ovo nije dovoljno, uvukao je ruke
ispod njene dukserice. Još jedan zvuk mu je pobegao kada
je shvatio da je dukserica sve što ima na sebi, bio je to zvuk
koji je označavao mušku zahvalnost što su mu prsti odmah
pronašli toplinu kože i već ispupčene bradavice. „Bože.
Bože, nedostajalo mi je ovo.“ Rekao je usnama pronalazeći
ono mesto na njenom vratu gde je najbolje mogao da oseti
kako joj srce tuče kao leptir zarobljen između rebara.
„Nedostajala si mi.“
Nije želela reči. Želela je da izbriše svu bol, bar na
kratko. Posegnula je prema njemu i odmah potražila
dugmad na njegovim pantalonama. „Moramo da budemo
brzi.“
Uhvatio ju je za ruke i podigao ih sa obe strane njene
glave.
„Nick...“
„Moj red.“ Čvrsto je rekao i spustio se na kolena
ispred nje.
 Podigao joj je duksericu, rukama obuhvatio njene
grudi dok je nežno grickao kožu njenog stomaka. „Moja.“
Rekao je i odvezao joj trenerku.
Nije znala da li je mislio na duksericu ili na nju. A nije
znala ni kako da se oseća povodom toga.
U redu, to je bila laž. Znala je tačno kako se oseća
zbog toga. Samo je bila ometena orgazmom koji je lelujao
na samo par milimetara od nje.
Onda joj je svukao trenerku niz noge i uzdahnuo.
„Ovo najviše volim.“ Rekao je malo grubim glasom.
„Spavala sam a ne volim da nosim donji veš kada
spavam.“ Malo uplašena, pogledom je preletela po plafonu.
Kako je od povređene devojke završila kao gola devojka?
„Uh...“
„Nema nikoga.“ Uveravao ju je. „Niko nije ni blizu
nas. Opusti se Mia. Ovo je za tebe.“
Opusti se? Nije imala pojma kako bi uradila tako
nešto kada su joj emocije ključale, da ne spominje
činjenicu što su joj pantalone bile spuštene dok joj je
Nickova ruka stezala guzu i privlačila je njegovim usnama,
i... „Oh-moj-Bože.“ Uvukla je prste u njegovu kosu držeći
ga uz sebe jer njegova usta – dragi Bože, njegova usta.
Trebalo joj je sramotno malo vremena da dostigne
vrhunac što je pripisala tome što joj je telo bilo prepuno
adrenalina a ni slučajno tome što je imao jako pokretan
jezik, niti tome što je još uvek bila beznadežno zaljubljena
u njega.
 Kada su joj kolena popustila, uhvatio ju je. Osećajući
se previše osetljivo i ranjivo, pokušala je da ga odgurne od
sebe ali on je jednostavno spustio jedan sladak poljubac na
njen kuk. A onda još jedan odmah ispod njenog pupka.
Gledala je u njega skoro se daveći u osećanjima.
„Nick.“
Svukao joj je patike a onda i ostatak odeće, pre nego
što se uspravio. „Trebaš mi Mia.“
I jeste mu trebala. Mogla je da vidi kako njegova
čvrstina odiže dugmad na pantalonama. Pustila je da joj
ruka klizi niz njegove grudi, trbušne mišiće, pre nego što
ga je nežno uzela u ruku.
Zadahtao je ali uhvatio ju je za ruku. „Ne ovde.“
Podigao joj je ruku do svog srca i tu je spustio. „Ovde.“
Tako očarana i tako nemoćna da odoli, popela se na
prste i poljubila ga, dugo i duboko. Uradiće ovo a ona će
čuvati uspomene u sebi, na toplom i sigurnom mestu,
zauvek.
Nick izvuče kondom iz novčanika dok je Mia
oslobađala njegovu čvrstinu iz pantalona – i oh kako je
volela da ga ima u rukama, u sebi – a onda ju je podigao.
„Omotaj noge oko mene.“ Rekao joj je, a kada je to
uradila, ponovo je bio tamo gde je jedino i želeo da bude.
Osećao se kao da je ponovo kod kuće.
I bar u tom momentu, njen svet je bio kompletan.

***
 Išao je previše brzo, Nick je to znao, ali duboka želja i
čežnja koju je osećao od kako nije bila pored njega uvukla
ih je u eksploziju dubokih, vlažnih poljubaca, željnih tela i
jednostavno nije mogao da uspori. Kada je ponovo
eksplodirala i kada se drhteći od strasti izvila leđima a
njegovo ime skliznulo sa njenih usana i sam je prešao
preko granice ekstaze.
Završili su na leđima, na podu kabine, gledajući u
nebo kroz stakleni krov i boreći se za vazduh. Nije čak bio
siguran ni da li bi mogao da se pomeri, ali nekako je uspeo
da je privuče, da je namesti uz sebe kako bi rukama lagano
prelazio preko njene svilene, još uvek vlažne kože.
Zadrhtala je od njegovog dodira i privukla se uz njega kao
da joj treba više od toga, a onda je otkrio da može da se
pomera, i to prilično. Hvatajući njene ruke u svoje,
okrenuo se i povukao je ispod sebe.
Gledala je u njega, očima koje su bile kao jezera bez
dna, i osetio je kako mu srce jako udara od rebra.
Ona je ta za njega.
„Mia.“ Tiho je rekao sklanjajući joj kosu sa lica i
duboko udišući njen miris – delom miris šampona, delom
miris zadovoljene žene. „Volim te.“ Poljubio ju je pre nego
što je odgovorila jer je želeo da upije te reči i poveruje u
njih. Poljubio ju je kao da je tim poljupcem mogao da je
natera da udahne istinu u svoja pluća.
Ali na kraju se ipak povukla. „Ne trebaju mi obećanja
Nik. Nikada i nisu. Samo želim da si tu sa mnom. Za sada.“
 Za sada. San svakog muškarca. Te dve reči. Ali
shvatio je da želi više, tako mnogo više. Želi njeno srce.
 Poglavlje 8

Do momenta kada su se vratili u B & B, Mia je dobila ni

manje ni više nego deset poziva od majke i tetki, i Nick je
mogao da oseti kako se povlači.
Na terasi B & B-a, okrenula se prema njemu, sa
ozbiljnim izrazom na licu. „Bio je ovo predivan dan Nick.“
Bilo je neke konačnosti u njenim rečima, kao da se
pozdravlja sa njim. Da li je mislila da će on jednostavno
otići kući, sada kada je spavao sa njom?
„Nikada te neću zaboraviti.“ Rekla je.
Da, jeste. Očekivala je da će otići. „Želim da ostanem
Mia.“ Prešao je prstima po njenoj ruci i osetio kako je
zadrhtala. Zatvorila je oči pa je spustio dlanove na njene
obraze, palčevima je mazeći preko jagodica. „Znam da
trenutno ne veruješ u nas,“ rekao je, „ali ja verujem
dovoljno za oboje.“
„Nick...“
 Maddie izađe iz B & B-a. „Hvala Bogu.“ Progovorila
je čim je ugledala Miu. „Konačno neko kome mogu da
naređujem.“
„Šta ti treba?“ Mia je upita.
„Sve. Sve mi treba... Bez uvrede ali tvoja mama je
prilično zaglavila ovde. Lift joj ne ide do poslednjeg sprata,
fali joj malo krompirića uz Big Mac, nisu joj sve ovce na
broju, ona...“
„Čujem te!“ Tara vikne kroz otvoren prozor.
Maddie trepne a onda se nagne i tiho progovori.
„Pomozi mi. Chloe je ovoliko blizu da je ubije a ako ode u
zatvor, ja ću biti jedina ovde koja će morati da se nosi sa
njom.“
„Naravno,“ Mia odgovori, „šta god ti treba.“
„Računaj i na mene.“ Nick progovori.
Obe žene iznenađeno pogledaju u njega.
„Ali ti odlaziš.“ Mia progovori.
Nick odmahne glavom.
„Kako god, ali ti si još uvek gost.“ Maddie mu
odgovori „A gosti ne pomažu.“
Proveo je veći deo svog života ubeđujući sebe da mu
ne treba porodica, ali upravo sada, po prvi put u životu,
voleo bi da ga smatraju članom porodice a ne gostom.
„Želim da pomognem.“
 Maddie je gledala u njega par momenata i očigledno
je odlučila da ga drži za reč jer ga je odmah zaposlila. Par
sati kasnije, on i Jax su završili sa postavljanjem velikog
belog šatora i grejača kako bi gostima bilo prijatno,
postavili su stolove, čak su i okačili imele na par mesta,
pomagali su Tari u kuhinji i jurili po gradu kako bi
nabavili još jelkica i ukrasa po naređenju Chloe lično. Čak
je i postavljao Božićna drvca sa Carlosom. Nisu mnogo
razgovarali, ali nisu se ni potukli ponovo a to je bio uspeh.
Negde na pola posla, Carlosova devojka Theresa se
pojavila sa korpom kolača, koje je Carlos ljubazno
ponudio i Nicku.
Nije bio zlopamtilo, pa je odmah prihvatio. „Ako
imaš devojku,“ upitao je dok su mu usta još uvek bila puna
čokoladnih kolačića, „šta je dovraga ono ranije značilo?“
Carlos slegne ramenima. „Još mi je stalo do nje.“
„Imaš devojku.“ Nick ponovi.
„Da, ali nikada zapravo ne možeš u potpunosti da
preboliš svoju prvu ljubav.“
Nick je sažvakavao tu izjavu zajedno sa kolačićem.
Njegova prva ljubav je takođe bila Mia. Nije nikako mogao
da zamisli sebe da nastavlja dalje bez nje ili da je
zaboravlja, pa je konačno klimnuo glavom razumevajući
njegove reči.
Probna večera je proletela kao u magli i nakon što je
Mia nestala sa svojom mamom i tetkama da radi... šta god
da devojke rade veče pred venčanje, Nicku su ljubazno
pokazali njegovu sobu u B & B-u.

Ustao je rano sledećeg jutra, ponovo je bio od koristi i

znao je da je osvojio simpatije bar pola klana kada mu je
Tara spremila doručak a Maddie ga zagrlila kako bi mu
zahvalila na pomoći.
Do momenta kada su gosti stigli i ceremonija
venčanja počela, bio je nestrpljiv da vidi Miu.
A onda se pojavila i krenula prolazom u predivnoj
zelenoj haljini, sa cvećem u rukama i kosom puštenom da
se u svilenkastim valovima spušta niz njena leđa, sa
srećnim osmehom na usnama. Od samog pogleda na nju,
Nick je zadrhtao. Ona je deo njega. Ona je najbolji deo
njega.
Na pola puta do oltara, pogledi im se sretoše i ostaše
spojeni. Nije bio siguran da prepoznaje taj izraz na njenom
licu ali nije mogao da pomeri oči sa nje.
Tara je išla za njom, a onda i Maddie noseći svog sina.
Njena trogodišnja ćerka je hodala pored nje, polako i
pažljivo bacajući latice cveća iz korpice sa svakim korakom
koji je napravila. Kada joj je nestalo cveća zakopala se u
mestu, odbijajući da nastavi da hoda. „Treba mi još cveća!“
Maddie pronađe svog muža na mestu gde je stajao sa
Fordom i Sawyerom i dobaci mu jedan bespomoćni
pogled. Jax krene niz prolaz i spusti jedan brzi poljubac na
Maddiene usne a onda se sagne i podigne ćerku.
„Tata, treba mi još cveća!“
„Znam šećeru.“ Jax je malo bolje namesti na svojoj
ruci a drugom zagrli Maddie dok su nastavljali zajedno niz
prolaz.
Uzbuđeni šapati su se začuli oko njih jer je bio
Chloen red da dođe do Sawyera. Nick je bio opčinjen
izrazom na njenom licu dok je hodala prema svom
budućem mužu, sa sjajem sreće u očima. A onda ga je
udarilo. Mia je imala isti takav izraz pre par momenata
kada je gledala u njega.
Ljubav.
Zapanjen, Nick je sedeo tamo i propustio skoro svaku
reč zaveta koje su očigledno bile jako emotivne jer nije bilo
ni jednog oka bez suza do momenta kada se ceremonija
završila.
Onda je muzika počela i mlada i mladoženja su
zaplesali svoj prvi ples. Nick je uhvatio Miu kako pleše sa
Fordom, pa sa Sawyerom. A onda i sa Carlosom.
Nick ustane. Pokupio je jedan buket imele sa stola i
krenuo prema podijumu za igru. Znao je da ovo neće ući
na listu deset najpametnijih stvari koje je ikada uradio, ali
nije ni mario. „Mogu li da uskočim?“
Carlos pogleda u Miu, koja je odmah klimnula. Nick
je uhvati za ruku i podigne ih oko svog vrata, privlačeći je
bliže sebi, upijajući njen poznati miris i toplinu njenog
tela, nežnost njenih mekih oblina. Privukao je celo telo uz
njeno i osetio kako se topi uz njega.
Bilo je skoro dobro kao da je u njoj. Nije mogao da se
zaustavi pa je skliznuo rukama preko njenih leđa
zatvarajući oči kako bi uživao u samom tom osećaju nje.
„Nick?“
Otvorio je oči i susreo njen pogled, iznenađen što vidi
trag nesigurnosti.
„Šta mi to radimo?“ Upitala ga je.
„Plešemo.“
„Deluje kao mnogo više.“
„Dobro.“ Podigao je imelu iznad njene glave.
Lagano se nasmejala. „Želiš poljubac?“
„Za početak.“ Rekao je i nagnuo se kako bi nežno
usnama, dodirnuo njene. „Tako si prelepa Mia.“
„Zaista se razbacuješ lepim rečima u poslednje
vreme.“
„Da.“ Stavio je imelu u džep i povukao je bliže sebi.
„A imam još dve reči za tebe... volim te.“
„Toliko dugo sam čekala da čujem te reči.“ Gledala ga
je u oči. „I ja tebe volim, Nick. Tako mnogo. Ali...“
„Ne. Nema ali.“ Rekao je spuštajući čelo na njeno.
„Ne večeras.“
 Malo se opustila u njegovim rukama, i dok je ritam
pesme lebdeo oko njih poželeo je da se nikada ne završi.
Kao da je osećala isto to, jače ga je zagrlila. Sakrila je lice uz
njegov vrat i srce mu je stalo kada je osetio vlažnost njenih
suza na svojoj koži.
„Mia.“ Progovorio je. „Nemoj plakati. Žao mi je.“
Nije baš bio siguran zbog čega mu je žao, ali bilo mu je žao
i što diše ako je to bio razlog njenih suza.
„Ne, ovo su srećne suze.“ Rekla je i šmrcnula.
„Božićno je veče, Chloe se udaje i sve je prelepo.“ Podigla
je glavu i uhvatila njegov pogled. „A i ti si još uvek ovde.“
„Ne idem ja nigde.“

***

Njena majka i tetke su tada uletele pa su sve žene

nastavile da igraju zajedno deleći osmehe i suze sreće.
Nakon toga, Mia je krenula da potraži Nicka i u jednom
momentu je osetila paniku kako je hvata jer nije mogla da
ga pronađe. Nije mislila da bi se on i Carlos ponovo
potukli. Nešto ranije ih je videla kako zajedno vuku burad
piva i vina. Čak su se i smejali Jaxovom labradoru Izzy,
koja je ležala na sred prostora za igru terajući ljude da je
obilaze.
Dok je gledala kako se Nick uklapa u njenu porodicu,
sa ljudima koje je tako mnogo volela, njeno srce je ponovo
poskočilo.
 „Znam taj osmeh.“ Chloe progovori prilazeći joj i
prebacujući ruku preko Mie pri čemu je skoro prekrila
belom svilom svoje haljine. „To je osmeh zaljubljene
žene.“
„Kako prepoznaješ razliku između požude i ljubavi?“
Mia je upita.
„Ako možeš da nosiš svoje obične, pamučne gaćice
kada izlaziš sa njim, onda je to prava ljubav.“
Mia spusti ruke na guzu pokušavajući da se seti koje
gaćice je obukla.
Chloe se nasmeje i zagrli je. „Dušo, tebe je toliko lako
voleti i tako si puna ljubavi da ne moraš da se brineš. Tvoje
srce će ti reći.“
Njeno srce joj je često govorilo šta oseća. „Kako znaš
da to nije samo prolazna zaljubljenost?“ Upitala je. „Ima li
neka šema i za to?“
Chloe se nasmeši. „Da. Ne udaješ se za prvog
muškarca pored kojeg možeš da zamisliš svoj život.“
„Ne?“
„Ne. Udaješ se za prvog muškarca bez kojeg ne možeš
da zamisliš svoj život.“
Mia se nasmeši. „Kaže mi žena koja se pet godina
borila protiv gradskog šerifa pre nego što mu je popustila a
sada se i udala za njega.“
„Hej, za neke stvari je potrebno vreme.“ Chloe
odgovori. „Za najbolje stvari je potrebno vreme.“
 A jedino što Mia nije imala je vreme. „Jesi li videla
Nicka?“
Njena tetka se okrene i prstom joj pokaže prema baru
gde su njen otac i njene teče stajali i razgovarali sa visokim,
zgodnim Nickom.
Izgledao je prilično opušteno, čak kao da mu je jako
prijatno. „Uspeo je da se snađe.“ Rekla je sa olakšanjem.
„Da se snađe sa čim?“ Chloe je upita. „Dobro izgleda?
Pa tu si u pravu.“
Mia se nasmeši. Jeste izgledao jako dobro. Ako je
dobro može biti isto što i vreo kao pakao. „On nema
porodicu, znaš. On nema korene i veze. Niko ga nikada
nije naučio šta su odanost i bezuslovna ljubav.“
„Neke stvari ne moraju da budu naučene.“ Chloe
odgovori.
„Bio je nesiguran zbog velike porodice i toga kako će
pronaći svoje mesto u njoj, ali svejedno je došao.“
Chloe je lagano stegne. „Svi smo mi različiti, zar ne?
Svako od nas. Ali uklapamo se zajedno. Uključujući i
Nicka.“
Mia oseti kako joj se grlo steže pre nego što se
okrenula prema Chloe. Zagrlile su se i ostale tako par
momenata pre nego što se Mia povukla. „Moram da
idem.“
„Ideš da ih malo prisluškuješ.“ Chloe izgovori to kao
činjenicu a ne pitanje.
 „Prokletstvo, da.“
Chloe se nasmeje. „Idem i ja.“
Zajedno su obišle oko podijuma i približile se baru
skrivajući se iza grma belog cveća u koji se Chloe potpuno
uklopila u svojoj beloj haljini ali Mia i ne baš u svojoj
zelenoj. Zapravo, pošto su svetla obasjavala cveće sa druge
strane verovatno je izgledala kao Božićno drvo.
Ali momci nisu obraćali pažnju.
„… znaš da ima samo dvadeset dve.“ Ford je govorio
Nicku.
Mia otvori usta na ovo jer ima dvadeset i tri godine,
prokletstvo. Ili će bar imati sledećeg meseca. Ali Chloe joj
je stegla ruku kako bi ostala tiha.
„Da.“ Nick odgovori. „Ima dvadeset dve. Odrasla je.
Slušaj, znam da ste vi njena porodica i da ste zaštitnički
nastrojeni prema njoj, ali ona je jaka i zna šta želi od
života. Može sama da donosi svoje odluke.“
„Još uvek nije donela odluku o tebi.“ Sawyer istakne.
Polako. Smireno. Nije imao pištolj zakačen na svom
opasaču danas, ali Mia je mogla da se kladi da je imao
jedan sakriven negde.
Chloe prevrne očima na reči svog muža i promrmlja
nešto o tome da je najzgodniji tvrdoglavi seronja kojeg je
ikada videla.
„Svestan sam da me još uvek nije izabrala.“ Nick
nastavi. „Ali ipak ću da budem ovde za nju.“
 „Čak i ako te ostavi?“ Jax upita.
„Da.“
„To je prilično veliko obećanje.“
„To je činjenica.“ Nick odgovori.
Chloe sanjivo uzdahne.
Mia je uradila isto to. A srce joj se istopilo u lokvicu
punu ljubavi.
„Nismo uvek bili tu za nju.“ Ford tiho progovori.
„Zato smo malo previše zaštitnički nastrojeni. Želim da ti
se izvinim zbog toga, ali ona mi je sve, a ja nisam potpuni
idiot. Mogu da vidim da si ti njoj sve. Sve što želim za nju
je da bude nečije sve.“
„Ispunjeno.“ Nick odgovori bez oklevanja. „I možda
nisi uvek bio deo njenog života ali ti si joj dao život. Divan
život i ona ga je maksimalno iskoristila. Zaista je
fantastična.“
Chloe opet uzdahne.
Mia nije imala više vazduha u plućima kako bi
uzdisale zajedno. Izvukla je ruku ih Chloene i obišla cveće,
držeći pogled samo na Nicku.
Za neke stvari je potrebno vreme, Chloe je rekla. I to je
bila istina. Trebalo joj je sedamnaest godina kako bi
upoznala svoje biološke roditelje i ovu predivnu veliku
porodicu koja je jedva čekala da je prihvati i prigrli.
I šest meseci da pokloni svoje srce Nicku.
 Došao je ovde zbog nje. Izabrao je nju.
Otišla je pravo do njega i ušetala u njegov zagrljaj, a
on je odmah stegao ruke oko nje. „Mia.“ Zavukao je lice u
njenu kosu i duboko udahnuo njen miris. To mu je
pružalo utehu, shvatila je. To nije nešto što je ranije radio,
nije tražio utehu od nje. Šapnula je njegovo ime i zagrlila
ga još jače svesna da su se svi povukli kako bi im dali malo
privatnosti.
Pomerio se dovoljno da zavuče ruku u džep i izvuče
malu crnu kutiju.
Srce joj je stalo. Otvorila ju je i gledala u delikatan
verenički prsten od belog zlata, napravljen od dve
ukrašene trake koje su se ukrštale i vezivale u čvor ukrašen
safirima.
Njen kamen.
„Prošla je ponoć.“ Nežno je rekao. „Srećan Božić.“
„Rekli smo da nećemo kupovati Božićne poklone.“
Nežno je rekla ponavljajući njegove reči od pre par dana
dok je prstom nežno prelazila preko predivnog prstena.
„Onda je to samo sadašnji poklon.“ Rekao je sa
osmehom. „Obećanje budućnosti. Naše budućnosti.“
„Oh Nick.“ Uzdahnula je navlačeći prsten toliko
srećna da nije mogla da se zaustavi. „Nisam bila sigurna da
želiš budućnost.“
„Želim, jako. Razmišljao sam o svom životu pre nego
što si ti ušla u njega Mia. Bio je sranje.“ Susreo je njen
pogled. „Trebaš mi. Želim da znaš to. Trebao sam to ranije
da ti kažem, ali mislio sam da me to čini slabijim. Pogrešio
sam. Ti si jedino do čega mi je stalo. Ti si jedina koja mi je
važna. Odbio sam posao...“
„Nick.“ Uzdahnula je. „Ne. Ti...“
„Prihvatio sam drugi, u istoj kompaniji. Još uvek ću
se baviti istom oblasti prava, ali ostajem u New Yorku.“
„Ali želeo si da putuješ.“
„Želeo. Prošlo vreme. Želim da budem sa tobom Mia.
Ti si žena za mene. Ti si mi sve.“ Zaustavio se i pogledom
prešao preko svakog milimetra njenog lica. „Ti si najbolji
izbor koji sam ikada doneo. Ti si moj jedini izbor.“
Spustila je čelo na njegovo. Njegov dah dok je
izgovarao te reči joj je dodirivao usne. „I ja sam baš mislila
isto za tebe.“