Professional Documents
Culture Documents
Аутори који желе да у рад укључе слике или делове текста који су већ негде објављени
дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права и да приликом
подношења рада доставе доказе да је таква сагласност дата. Материјал за који такви
докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
Аутори гарантују да су као аутори наведена само она лица која су значајно допринела
садржају рукописа, односно да су сва лица која су значајно допринела садржају
рукописа наведена као аутори.
За обраду текста треба користити програм навести програм за обраду текста. Рукописе
треба слати у једном од следећих формата навести (.doc, .docx, .rtf, .odt итд.).
Дефинисати формат стране, маргине, тип и величину слова, проред. Ако постоје
ограничења у погледу укупне дужине текста, треба навести максималан број карактера.
Рукопис треба да садржи: наслов, имена аутора и називе и адресе институција у којима
они раде,1 апстракт, кључне речи, текст рукописа (било би добро да се структура
рукописа прецизније дефинише: нпр. рукопис садржи: увод, експериментални део,
резултате, дискусију, закључак итд.), захвалност, референце, списак табела, списак
1
У неким случајевима, наслов рада и подаци о ауторима и њиховим афилијацијама достављају се на
посебној страни. То је нарочито случај када часопис примењује поступак рецензије у ком је
рецензентима непознат идентитет аутора.
илустрација. Позиције слика и табела треба обележити у тексту (слике и табеле не
треба инкорпорирати у датотеку која садржи рукопис; оне се достављају као посебне
датотеке у одговарајућим форматима).
Наслов треба да буде јасан сам по себи и не претерано дугачак (не више од навести
број речи, фонт и величину фонта).
Пуно име аутора (навести начин навођења имена, тип и величину слова).
Кључне речи (појмови, географске локације, резултати; навести тип и величину слова)
наводе се у посебном реду иза апстракта. Кључне речи морају бити релевантне за тему
и садржај рада. Добар избор кључних речи предуслов је за исправно индексирање рада
у референтним периодичним публикацијама и базама података. Навести на који
језицима треба доставити кључне речи, колико кључних речи; ако се од аутора очекује
да приликом избора кључних речи користе неки контролисани речник, и то треба
навести.
Текст рукописа
На исти начин треба објаснити шта треба да садрже остали делови рада (увод,
методологија, експериментални део, преглед резултата, дискусија, закључак итд.).
Дефинисати формат и обележавање поднаслова. Да ли рукопис треба да садржи
фусноте?
Дефинисати формат и димензије табела, тип и величину слова у табели; навести начин
њиховог обележавања (нпр. да ли се легенда за табелу налази испод или изнад табеле);
дефинисати тип и величину слова у легенди.
2
Ако се референце наводе писмом на ком је цитирана публикација објављена, то треба нагласити. Ако их
треба транскрибовати/транслитерисати, треба навести стандард по ком се транскрипција/транслитерација
врши.
На Западу је, нарочито у природним и техничким наукама, још увек присутна пракса да се наслови књига
и чланака објављених нпр. на руском језику преводе на енглески. То никако не треба чинити зато што се
тако наведена публикација тешко може идентификовати.
3
Препоручени су следећи цитатни стилови:
APA - Publication Manual of the American Psychological Association,
CBE - Council of Biology Editors Manual, Scientific Style and Format,
Chicago - The Chicago Manual of Style,
Harvard - Harvard Style Manual,
Harvard-BS - Harvard Style Manual - British Standard,
MLA - Modern Language Association Handbook for Writers of Research Papers i
NLM - The National Library of Medicine Style Guide for Authors, Editors, and Publishers
American Chemical Society (ACS) Style Guide i
American Institute of Physics (AIP) Style Manual.