УРЕЂИВАЧКА ПОЛИТИКА

Часопис „Ксио“ покренут је од стране младих историчара и историчарки са Филозофског

факултета у Београду са идејом подстицања и афирмације младих људи који у будућности
имају намеру да се професионално баве хуманистичким наукама. Часопис је посвећен
дијалогу и сарадњи сродних хуманистичких дисциплина попут историје, социологије,
психологије, филозофије, антропологије, теорије књижевности, студија културе... Часопис
жели да подстакне интердисциплинарно и мултиперспективно изучавање комплексних
тема из прошлости и садашњости, као и савремени методолошки и теоријски приступ.

Часопис КСИО објављује оригиналне, претходно необјављене радове: оригиналне научне

радове, прегледне радове, приказе књига, извештаје са конференција и критичка
издања извора. Часопис КСИО је доступан у режиму отвореног приступа.

Радови морају бити написани на званичним језицима Србије, Црне Горе, БиХ, Хрватске,
као и на енглеском језику, са резимеима на језику рада и на енглеском језику.

Часопис излази једном годишње.1

У часопису КСИО објављују се радови из следећих области: историје, историје уметности,

археологије, класичних наука и сродних друштвених наука.

Часопис се индексира у Зенодо бази.2

Дигиталне копије свезака часописа архивирају се у Дигиталном репозиторијуму Народне

библиотеке.3

ОБАВЕЗЕ УРЕДНИКА И РЕДАКЦИЈЕ4

Редакција5 часописа КСИО доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити.
Приликом доношења одлуке редакција руководи се уређивачком политиком водећи
рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и
плагирање.

1
Ако часопис има и специјалне или тематске свеске, или прилоге у оквиру редовних
свезака, то треба навести.
2
Овај сегмент може да стоји и на другом месту, у оквиру посебне секције, нарочито ако се
часопис индексира у великом броју база података.
3
Ако се архивирају још негде (нпр. LOCKSS, CLOCKSS, and Portico), обавезно и то наведите.
4
Ако постоји Савет редакције или неко слично тело:
Обавезе Савета редакције
Савет редакције је саветодавно тело које активно доприноси развоју часописа. Задаци и
дужности чланова Савета редакције је су: подршка развоју часописа, промоција часописа,
подстицање стучњака у области навести област да се укључе у рад часописа као аутори и/или
рецензенти, писање уводника, рецензија и коментара о радовима.
5
Изабрати (или написати, ако овде није наведена одговарајућа функција) у зависности од
назива функција у конкретној редакцији и тога ко доноси ову одлуку.
Редакција задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави,
уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима.
У редовним околностима, редакција обавештава аутора о томе да ли је прихватила текст у
року од 2 до 4 месеца од датума пријема рукописа.6

Редакција не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима које разматрају.
Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује
главни уредник.7 Уредник и чланови редакције су дужни да благовремено пријаве
постојање сукоба интереса.

Редакција је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних,
полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.

Уредник/ци и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих

рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и
идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се
користити за стицање личне користи.

Уредници и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет
рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би
идентитет аутора остао непознат рецензентима до окнчања поступка рецензије.

ОБАВЕЗЕ АУТОРА

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен

раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање
истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се
моментално искључује из даљег разматрања.

У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у

претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или
сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у
првој фусноти у раду.8 Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити
прештампан у Часопису КСИО.

6
Овај податак треба навести, ако је то могуће. Има часописа у којима тај рок није могуће
предвидети и у том случају ову одредбу треба обрисати. У сваком случају, процедуре треба
рационализовати. Радове који не задовољавају критеријуме не треба слати на рецензију, него их
треба одмах одбити. Радове који не задовољавају техничке стандарде (чак и када је садржај
коректан) прописане у упутству за ауторе треба вратити ауторима уз напомену да рад могу поново
да пошаљу само ако га ускладе са свим техничким стандардима. Такав приступ ће временом
омогућити да се трајање свих процедура које претходе прихватању рада може предвидети и
контролисати.
7
Ако редакција одлучује о избору рецензената и судбини рукописа, на овом месту додати:
Ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова редакције, ти чланови се искључују из
поступка избора рецензената и одлучивања о судбини рукописа.
Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на
научноистраживачки рад. Аутори гарантију и да рукопис не садржи неосноване или
незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у
случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Садржај рада
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и
читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење
нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда. 9

Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то
потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су
непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено. 10

Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ
негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права.
Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора. 11

Ауторство
Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају
рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринела садржају рукописа
наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме
рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у
напомени или захвалници.

Навођење извора
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај
истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или
кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или
рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.

Плагијаризам

8
Најчешће се наводе у Захвалности на крају рукописа, а испред списка литературе, или у
фусноти на самом почетку текста.
9
Ако часопис објављује и стручне текстове и приказе: Прикази и стручни чланци морају бити
прецизни и објективни.
10
Од аутора се може тражити да приликом слања рукописа пошаљу потписану изјаву да су
такву сагласност прибавили.
11
Од аутора се може тражити и да приликом слања рукописа пошаљу писану сагласност
носилаца ауторских права за све материјале (нпр. илустрације) које су послали или потписану изјаву
да су такве сагласности прибавили. У сваком случају, са изјавом или без ње, важно је да се у
Уређивачкој политици истакне да је прибављање сагласности обавеза аутора. Ако касније дође до
било каквог спора (нпр. приговора носилаца ауторских права да је неки материјал објављен без
њихове сагласности), часопис објављује исправку или повлачење рада и јасно наводи да је до
грешке дошло кривицом аутора.
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и
представљње као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање
може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

Плагијат обухвата следеће:

● дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у
циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања
на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем
наводника);
● копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или
без дозволе аутора или носилаца ауторских права.

Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат. Ако се у те сврхе

користи неки софтвер, то треба напоменути и навести о ком се програму ради.12

Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски
одбијени и рад ће бити одбијен без даље рецензије.....13

Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у
складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова, а ауторима ће
аутору неће бити дозвољено да у будућности објављује радове у Часопису КСИО. 14

Сукоб интереса
Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који
би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.

Грешке у објављеним радовима

У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни
су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би
се рад повукао или исправио.

Предавањем рукописа редакцији Часописа КСИО аутори се обавезују на поштовање

наведених обавеза.

ОБАВЕЗЕ РЕЦЕНЗЕНАТА

Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима

доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.

Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа,

релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну

12
Ако редакција заиста проверава да ли има трагова плагијаризма. Ако не проверава, ову
одредбу треба избацити.
13
На пример: ауторима ће бити трајно или привремено забрањено да објављују у часопису.
14
На пример: ауторима ће бити трајно или привремено забрањено да објављују у часопису.
релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста
научним апаратом.

Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране
аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да препозна важне
објављене радове које аутори нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне
сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог
објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о
томе има лична сазнања. Ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у
исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.

Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања.

Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести
уредника.

Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави
дужан је да о томе обавести уредника.

Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се
непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти

не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без
изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима
морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

ПОСТУПАК РЕЦЕНЗИЈЕ

Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику помогне у

доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес
комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.
Рецензија је двоструко анонимна15.
Сваки рад има најмање два рецензента.

15
Опције: јавна, где је идентитет аутора познат рецензентима и обрнуто; анонимна:
идентитет аутора је непознат рецензентима и обрнуто, једнострано анонимна: идентитет аутора је
познат рецензентима, а идентитет рецензената није познат ауторима.
Од аутора се може захтевати да приликом подношења рада наведу имена потенцијалних
рецензената. Неке редакције заиста шаљу рукописе рецензентима које су предложили аутори, али
већина то не ради, него на основу тих података формира базу потенцијалних рецензената. Имајући
у виду да је недавно откривено више случајева у којима су аутори захваљујући лажном
предтављању сами рецензирали своје радове (http://retractionwatch.com/category/by-reason-for-
retraction/faked-emails/), не препоручујемо редакцијама да рукописе шаљу рецензентима које
препоручују аутори, осим у случају кад су упознати са радом и компетенцијама предложених
рецензената и поуздано знају да исти немају сукоб интереса у односу на ауторе.
Дужина трајања рецензије зависи од самих рецензената, али Часопис КСИО препоручује
својим рецензентима да временско трајање рецензије не буде дуже од 4 недеље. Рад
рецензената није плаћен.

Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. 16 Рецензенти морају да

располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити
из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време
објављивали публикације заједно (као коаутори) са са било којим од аутора поднесеног
рада.

Редакција шаље рецензентима радове са рецензентским листом. По окончаној

рецензији, рецензенти враћају редакцији попуњени рецензентски лист. На основу
рецензија редакција даље одлучује да ли да прихвати или да одбије рад.17

Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није
познат идентитет других рецензената. 18 Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити /
одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената. 19

Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне

информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о
научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације
као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају

озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је
рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у
објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.

16
Ово је најчешћа ситуација. Ако је другачије, то треба навести. У часописима који имају
више уредника, по областима, уредници задужени за одређену област најчешће бирају рецензенте.
17
На пример, ако постоји рецензентски лист: У главној фази рецензије, главни уредник шаље
поднесени рад навести број рецензената стручњака за научну област којом се рад бави.
Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују
који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. У
завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се
поднети рукопис побољша.
У случају да идентитет рецензената није познат ауторима: Идентитет рецензената остаје
непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије.
У случају да идентитет аутора остаје непознат рецензентима: Идентитет рецензената остаје
непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије. Ауторима се препоручује да приликом
писања радова избегавају формулације које би могле открити њихов идентитет. Уредник гарантује
да ће пре слања рукописа на рецензију из њега бити уклоњени лични подаци аутора (пре свега, име
и афилијација) и да ће се предузети све разумне мере како би идентитет аутора остао непознат
рецензентима до окончања поступка рецензије.
18
Осим у случају јавне рецензије.
19
Ово се, такође, може другачије дефинисати. У неким часописима уредник или редакција
доносе одлуку без тражења мишљења додатних рецензената.
РАЗРЕШАВАЊЕ СПОРНИХ СИТУАЦИЈА

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији
пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе
доставе неопходне информације/доказе.

Провера изнесених навода и доказа

● Главни и одговорни уредник ће у договору са редакцијом одлучити о покретању
поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
● Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће
предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
● Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да
одговоре на оптужбе изнесене против њих.
● Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба
окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

Мањи прекршај
Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуницкацији са
лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:
● обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је
проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
● писмо упозорења аутору/рецензенту који је учнио мањи прекршај.

Грубо кршење етичких стандарда

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник
у сарадњи са редакцијом и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће
предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):
● објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких
стандарда;
● слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима
аутора/рецензента;
● повлачење објављеног рада у складу са процедуром описаном под Повлачење већ
објављених радова;
● ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
● упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем
како би могли да предузму одговарајуће мере.

Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа редакција се руководи

смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics
– COPE): http://publicationethics.org/resources/.

ПОВЛАЧЕЊЕ ВЕЋ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде
професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто
време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као
и у свим другим случајевима грубог кршења етиких стандарда, објављени рад се мора
повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле
накнадно уочене грешке.

Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су

од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа
Часопис КСИО у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља
се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној
форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је
чланак повучен (RETRACTED).

ОТВОРЕНИ ПРИСТУП

Часопис КСИО је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису

могу се бесплатно преузети са сајта часописа и дефинисати начин коришћења (проверити
који тип лиценце је најбоље за сада да користимо).20

20
Навести да ли се смеју дистрибуирати у едукативне, некомерцијалне, комерцијалне итд.
сврхе. Ако часопис користи Creative Commons лиценце, довољно је навести модул лиценце – на
пример: ... бесплатно преузети са сајта часописа и користити у складу са лиценцом Creative
Commons навести модул лиценце.
Ауторима се може оставити могућност да сами изаберу модул Creative Commons лиценце.
Такође, часопис може да задржи сва права, али и то треба да буде јасно истакнуто на сајту.
Препоручујемо издавачима да кад год је то могуће користе Creative Commons лиценце зато
што се на тај начин корисницима јасно ставља до знања како садржај смеју да користе. У случају
задржаних или недефинисаних права корисници би морали да траже писану сагласност од
издавача чак и када желе да свој рад поставе на неки сајт или друштвену мрежу, што би додатно
оптеретило редакцију.
Creative Commons лиценце имају шест модула (http://creativecommons.org.rs/?page_id=74),
од којих неки не допуштају комерцијалну употребу и прераду садржаја, а неки допуштају једно или
друго, или обоје. Имајући у виду да научници у Србији углавном не разумеју значење ових лиценци,
иако су оне већ дуго код нас присутне, па се дешава да насумице изаберу модул који нпр. допушта
комерцијалну употребу, иако то заиста не желе, ми смо до сада препоручивали редакцијама да
користе најрестриктивнији модул лиценце, Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без
прерада 3.0 Србија (http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/), као „најбезбеднији“.
Током последњих неколико година, у Европи је присутна тенденција увођења најлибералнијих
модула лиценци Creative Commons Ауторство (допушта и комерцијалну употребу и прераду) и
Creative Commons Ауторство – Делити под истим условима (допушта и комерцијалну употребу и
прераду, под условом да се ново дело под истим условима стави на располагање новим
потенцијалним корисницима), а она се нарочито промовише кроз Стратегију Европа 2020 и
програме у оквиру Хоризонта 2020. Треба бити врло опрезан приликом избора лиценце, зато што се
наметањем либералних лиценци могу одбити аутори који не желе да се њихови радови
комерцијално користе или прерађују и надограђују без њихове експлицитне дозволе, док се, с
друге стране, наметањем рестриктивних лиценци могу одбити аутори који имају обавезу да
објављују радове под најлибералнијим лиценцама (нпр. зато што то финансијер њихових
истраживања тражи). Овај проблем се донекле може решити тако што ће се ауторима оставити
могућност да сами изаберу модул лиценце.
Има, међутим, и сутуација када је увођење најлибералнијих модула лиценце за све радове
услов за учешће часописа у неком пројекту (нпр. пројектима подршке часописима). У таквим
ситуацијама редакција мора да одлучи шта је у интересу часописа. Важно је знати да се лиценце
Поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.

САМОАРХИВИРАЊЕ

Часопис КСИО омогућава ауторима да прихваћену, рецензирану верзију рукописа,

као и финалну, објављену верзију21 у PDF формату депонују у институционални
репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, као што су PubMed Central, Europe
PMC или arXiv (Academia.edu, ResearchGate, Zenodo), или да га објаве на личним веб
страницама (укључујући и профиле не друштвеним мрежема за научнике, као што су
ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, у било
које време22 након објављивања у часопису 23. При томе се морају навести основни
библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов

могу мењати (нпр. могу се користити рестриктивнији облици све док се не појави ситуација када је
опортуно увести либералније). Нова лиценца се уводи изменом одговарајуће одредбе у
Уређивачкој политици, објављивањем информације на сајту часописа (информисањем DOAJ, ако се
часопис тамо индексира) и доследним обележавањем свих нових радова том новом лиценцом. За
радове који су већ објављени и даље ће се примењивати старе лиценце.
Поред тога што на сајту часописа стоји ознака лиценце, ознаку лиценце треба ставити и уз
сваки рад, као на страни са метаподацима, тако и у PDF верзији, чак и када се на све радове
примењује исти модул лиценце. Треба имати на уму да велики број корисника до садржаја долази
директно из претраживача и да већина њих неће истраживати сајт часописа како би дошла до
податка о лиценци. зато овај податак треба да им буде лако доступан – у самом документу.
Такође, треба разликовати појединачне научне раове и остали садржај на сајту часописа, тј.
сам сајт. Сам сајт може бити заштићен једним типом лиценце, а радови другим. Зато увек треба
навести на шта се лиценца односи.
21
Опције: 1) прихваћена, рецензирана верзија рукописа; 2) финална, објављена верзија; 3)
прихваћена, рецензирана верзија рукописа, као и финална, објављена верзија. Ауторима се може
допустити да депонују и изворну нерецензирану верзију, али то не препоручујемо зато што се та
верзија може битно разликовати од објављене верзије. Часописима у отвореном приступу
препоручујемо опцију бр. 3.
22
Ако часопис не дозвољава ауторима да рад поставе одмах, него тек након неког периода
(ембарго), ова формулација треба да гласи: ... у којој су запослени, најмање навести период након
објављивања на сајту часописа / у штампаној верзији часописа (у случају када штампана и
електронска верзија не излазе у исто време; треба дефинисати у односу на коју верзију се ембарго
период рачуна).
23
Ово право се може додатно дефинисати навођењем модула Creative Commons лиценце –
на пример: ...сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце Creative
Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија
(http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/), у било које време након објављивања у
часопису. Ако се ауторима оставља могућност да сами изаберу модул лиценце, онда формулација
треба да гласи: ...сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце која се
примењује на њихов рад.
часописа, волумен, свеска, пагинцаија), а мора се навести и идентификатор дигиталног
објекта – DOI24 објављеног чланка у форми HTML линка.25

АУТОРСКА ПРАВА – ТО МОРАМО ЈОШ ДА ПРОВЕРИМО

Варијанта 1 (аутори задржавају сва права): Аутори задржавају ауторска права над
објављеним чланцима, а издавачу дају право да чланак објави, да у случају даљег
коришћења чланка буде наведен као његов први издавач, као и да дистрибуира чланак у
свим облицима и медјима. Чланак ће се дистрибуирати у складу са лиценцом навести
модул Creative Commons лиценце.

Аутори могу да ступају у засебне, уговорне аранжмане за неексклузивну дистрибуцију

рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиторијум или
објављивање у књизи), уз навођење да је рад првобитно објављен у овом часопису.

Навести уратко услове изабране Creative Commons лиценце. 26

Варијанта 2 (аутори задржавају ауторска права, а издавачу дају неексклузивно право да

објави рукопис): Издавачу се дају следећа нeексклузивна права:
● право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и
штампање на захтев;
● право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа;
● право да рукопис преведе на друге језике;
● право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства,
укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање, и право да дистрибуира
ове копије;
● право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи
све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински
читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-
ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује
и дистрибуира рукопис са тих преносника података;
● право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као
и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;
● право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на
основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима

24
Ако часопис не користи DOI, уместо DOI треба да стоји: URL адреса на којој је чланак
изворно објављен.
25
Издавач није дужан да ауторима да права поменута у овој одредби, али се часописима у
отвореном приступу то препоручује зато што не постоји ризик од материјалне штете (као што би то
могао бити случај код часописа који наплаћују претплату), док се, са друге стране, на овај начин
може повећати видљивост часописа и цитираност радова објављених у њему.
26
Опис се може преузети са ове адресе: http://creativecommons.org.rs/?page_id=74
 (укључујући и читаче електонских књига), и у штампаној форми за кориснике, било
путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа. 27

Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланком. Чланак ће се дистрибуирати у

складу са лиценцом навести модул Creative Commons лиценце.28 При томе се морају
навести основни библиографски подаци изворног чланка објављеном у часопису (аутори,
наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинцаија), а мора се навести и
идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка. 29

Трећа лица могу да користе чланак на начин који није утврђен Уређивачком политиком и
условима лиценце навести модул Creative Commons лиценце само ако за то добију писану
сагласност носиоца ауторских права.

Навести уратко услове изабране Creative Commons лиценце. 30

Варијанта 3 (аутори преносе ауторска права на часопис): Када је рукопис прихваћен за

објављивање, аутори преносе ауторска права на издавача.
Чланак ће се дистрибуирати у складу са лиценцом навести модул Creative Commons
лиценце.31 При томе се морају навести основни библиографски подаци изворног чланка

27
Ова опција је чешћа код великих комерцијалних издавача, а нарочито у часописима који
омогућавају тзв. хибридни отворени приступ (часопис садржи радове за које се плаћа претплата,
али и радове у отвореном приступу, ако аутори или њихове институције покрију трошкове APC).
Овај приступ није у складу са изворном идејом отвореног приступа и ми га не препоручујемо.
Погледајте нпр.: http://poeticeconomics.blogspot.rs/2015/05/author-copyright-in-name-only.html.
28
Ако се користе рестриктивније Creative Commons лиценце, може се експлицитно нагласити
да аутори задржавају и нека права која се не дају трећим лицима – на пример: Аутори задржавају
право и да чланак преведу на други језик, да га користе у публикацијама које представљају
компилацију њихових радова, да га користе у докторској дисертацији или монографији, како у
комерцијалне, тако и у некомерцијалне сврхе, под условом да наведу да ново дело представља
дериват чланка објављеног у часопису наслов часописа. При томе се морају навести основни
библиографски подаци изворног чланка објављеног у часопису (аутори, наслов рада, наслов
часописа, волумен, свеска, пагинцаија), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта –
DOI објављеног чланка у форми HTML линка. Ако се користе лиценце CC-BY или CC-BY-SA, ово не
треба наводити зато што сама лиценца та права даје како ауторима, тако и тећим лицима.
Редакција одлучује која ће права дати ауторима, а која ће задржати, и та одлука треба да буде јасно
истакнута у Уређивачкој политици.
Осим тога, ауторима се може дати могућност да сами изаберу модул лиценце. У том
случају, уместо црвеног текста треба да стоји: изабране лиценце. Након прихватања рада, ауторима
се шаље документ (изјава, или уговор којим се дефинишу права) у ком ће они обележити жељени
модул лиценце. Видети моделе уговора Варијанта2 и Варијанта 3.
29
Ако часопис не користи DOI, уместо DOI треба да стоји: URL адреса на којој је чланак
изворно објављен.
30
Опис се може преузети са ове адресе: http://creativecommons.org.rs/?page_id=74
31
Ако се користе рестриктивније Creative Commons лиценце, може се експлицитно нагласити
да аутори задржавају и нека права која се не дају трећим лицима – на пример: Аутори задржавају
право и да чланак преведу на други језик, да га користе у публикацијама које представљају
објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска,
пагинцаија), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног
чланка у форми HTML линка.32

Трећа лица могу да користе чланак на начин који није утврђен Уређивачком политиком и
условима лиценце навести модул Creative Commons лиценце само ако за то добију писану
сагласност носиоца ауторских права.

Навести уратко услове изабране Creative Commons лиценце. 33

ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ
Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова
редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у
својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било
каквих захтева за накнаду штете.

компилацију њихових радова, да га користе у докторској дисертацији или монографији, како у

комерцијалне, тако и у некомерцијалне сврхе, под условом да наведу да ново дело представља
дериват чланка објављеног у часопису наслов часописа. При томе се морају навести основни
библиографски подаци изворног чланка објављеног у часопису (аутори, наслов рада, наслов
часописа, волумен, свеска, пагинцаија), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта –
DOI објављеног чланка у форми HTML линка. Ако се користе лиценце CC-BY или CC-BY-SA, ово не
треба наводити зато што сама лиценца та права даје како ауторима, тако и тећим лицима.
Редакција одлучује која ће права дати ауторима, а која ће задржати, и та одлука треба да буде јасно
истакнута у Уређивачкој политици.
Осим тога, ауторима се може дати могућност да сами изаберу модул лиценце. У том
случају, уместо црвеног текста треба да стоји: изабране лиценце. Након прихватања рада, ауторима
се шаље документ (изјава, или уговор којим се дефинишу права) у ком ће они обележити жељени
модул лиценце. Видети моделе уговора Варијанта2 и Варијанта 3.
32
Ако часопис не користи DOI, уместо DOI треба да стоји: URL адреса на којој је чланак
изворно објављен.
33
Опис се може преузети са ове адресе: http://creativecommons.org.rs/?page_id=74