Висока школа струковних студија за образовање васпитача Пирот

Семинарски рад из предмета

„Интерпретација књижевности за децу у предшколској установи“

Тема: „Езоп“

Професор: Студент:

др Јелена Вељковић Мекић Марија Јеленковић M12

Пирот, 2019. Година

 САДРЖАЈ:

1. О Езопу.............................................................................................................................................3

2. Езоп и басна......................................................................................................................................4

3. Неке од Езопових басни..................................................................................................................5

4. Закључак...........................................................................................................................................8

ЛИТЕРАТУРА:....................................................................................................................................9

2
1. О Езопу

Езоп је личност везана за мит и легенду. Наука још увек није утврдила да ли је он
реално и постојао. У најстаријој биографској белешци о њему написано је да је био роб
Јадмонду Херодоту за време краља Амасиса око средине VI века пре н. е. Међутим,
постоји и мишљење да се под тим именом крије обједињено стваралаштво више
непознатих баснописаца.

Прошла времена направила су од Eзоповог живота легенду у којој је тешко

одвојити чињенице од маштарија, Езопа у животу од Езопа у причи. Пошто је био без
„длака на језику“, грчки градови се нису отимали за славу која би им припала као
баснопишчевом завичају. С обзиром да је као роб служио на острву Саму, сматрали су
га Самљанином, веровало се да је Трачанин и Лиђанин из Сарда. Међутим,
преовладало је мишљење да је Езоп родом из Фригије, зато што су језгра његових
басана фригијска и зато што му име подсећа на Езепу – реку у Фригији.

О Езоповој младости, пореклу и породици не зна се ништа, али се нешто више зна
о његовој смрти. Претпоставља се да Езоп није умро природном смрћу, да је убијен и
да је разлог убиства управо књижевне нарави. Према једној верзији, Езоп је проклео
Делфијане јер се њима нису допадале његове басне, а они су га лажно оптужили да је
украо златну посуду из Аполоновог храма, везали су га и бацили са високих стена.
Према другој верзији, Езопа је његов пријатељ, краљ Крез, послао у Делфе да пренесе
поклоне за Аполоново пророчиште и за стаког житеља Делфа. Након што је испоручио
злато, он новац намењен житељима врати Крезу јер је сматрао да они нису врдни
краљеве дарежљивости. Увређени Делфијани су преписали Езопу крађу златне
жртвене чаше из храма и бацили га са стена.

3
2. Езоп и басна

Учени људи знају да Езоп није био ни први ни једини састављач басни, али га ипак,
с правом, сматрају оцем басне, чији су начин казивања и приповедања следили стари,
анонимни, али и најпознатији баснописци нових времена: Лафонтен у Француској,
Лесинг у Немачкој, Крилов у Русији и Доситеј Обрадовић код нас, у Србији.

Вешто се користећи старим темама и спајајући их с општим проматрањем људи и

природе, Езоп је створио басну као књижевну врсту, дајући јој облик драмски
компоноване приче с најчешће трагичним завршетком и с поучном поентом, која је
често додата на крају и у облику посебне поруке. Живот је приказан реалистички
верно са свим неправдама и бесправљима које у њему владају. Езопове басне носе у
себи елементе, за оно доба, напредне друштвене критике. Њихове поруке садрже
реалну филозофију човека богатог животним искуством, који цени и истиче моралне
врлине, али уједно свестан да у животу и природи владају право јачег и паметнијег.
Езопове басне писане су у прози једноставним и јасним стилом, а посебну им драж
даје фини хумор којим су проткане.

Езоп је био човек великог искуства, велики познавалац људске природе и добар
посматрач људских грешака, глупости и мана. Да би написао своје басне, њему није
било довољно само да упозна људски свет, него и биљни и животињски, како би међу
њима нашао најближе и најприкладније сличности и како би свако дете схватило да је
у ти причама пре свега реч о људима иако су глвни јунаци у басни биљке и животиње.
Његов језик је постао појам књижевног поступка којим се горке истине о људима
саопштавају у наивном дијалогу између биљака, животиња и ствари.

Оно што је Езоп у својим баснама рекао својим савременицима о њима самима,
тешко да би се могло саопштити другачије него басном, сажетом причом о
животињама које приказују људе. Басна је дозбољавала писцима велику уметничу
слободу какву им није могао пружити ниједан књижевни род.

4
 Езоп је басну писао да би поучио људе и њихово понашање учинио бољим,
племенитијим и часнијим. Његов дар није само педагошки него и уметнички. Многе
његове басне представљају књижевна дела пуна свежине, хумора, бистрине,
довитљивости, срдачности и осећања правичности.

Свака Езопова басна по својој драматичности крије у себи поуку, коју читалац
може да тумачи како жели и хоће, у складу са личним погедима на свет који га
окружује. Тиме басне остају као доказ како класично дело светске књижевности живи
бесмртним животом кроз векове, јер у себи уз искуство носи и скривену емотивну
лепоту.

Езопова басна, као васпитно и поучно средство, учврстила се у хеленским

школама, а након тога из Хеладе прешла постепено у друге земље удружући се са
њиховим зоолошким приповеткама и постајући инатернационални чинилац у
васпитању омладине. Пред крај старог века, а касније и у византијском добу добиле су
најугледније место у кући и школи као васпитно-образовно средство. У школи су се
училе напамет и биле су основ за усвајање граматике и реторике. Езопове басне
превођене су на све светске језике и тако постале присутне у књижевности многих
народа. Оне припадају самим врхунцима светске књижевности.

3. Неке од Езопових басни

Лав и миш

Лаву, док је спавао, преко њушке претрча миш. Лав се трже, зграби миша и баш се
спремао њиме насладити, кад га он замоли да га не прождере, говорећи како ће му се,
поштеди ли га, свакако одужити. Насмеја се на то лав и пусти миша. Убрзо након тога
ухватио се лав у замку од ужета што су је ловци били поставили и остао висити о
неком дрвету, а миш га је чуо како стење, па му прискочио у помоћ, прегризао уже и
5
ослободио га. Потом му рече: “Ти си се мени ономад смејао јер ниси очекивао да ћу ти
ја услугу узвратити, а сада добро запамти да и мишеви знају што је захвалност.”

Цврчак и мрав

У зимско су доба мрави сушили жито које им се било навлажило. Уто стиже гладан
цврчак и затражи од њих хране. Мрави му, међутим, рекоше: “Зашто лети ниси
скупљао храну?” – На то ће цврчак: “Нисам сакупљао храну јер нисам имао времена,
већ сам уз музику певао.” Насмејавши се, мрави узвратише: “Ако си у летње доба
свирао, а ти зими плеши.”

Корњача и зец

Корњача и зец препирали се о томе ко је од њих двоје бржи. Одредивши рок и

место,узеше се надметати. Зец, по природи брз, није се много бринуо за трку, него
леже крај пута и задрема, а корњача, добро знајући колико је спора, трчаше без
предаха те тако престиже зеца који је спавао и однесе победу.

Лисица и рода

Лисица је одлучила да се нашали са својом пријатељицом родом. Позвала ју је на

ручак и изнела пред њу неку ретку супу у плитком тањиру. Такав ручак се могао само
полизати, а рода није могла ни кап да ухвати кљуном. Лисица се претварала да јој је
јако жао што се роди није допао ручак, па се гладна вратила кући. Следећег дана
лисица је била родин гост. Задовољна и нестрпљива пожурила је родиној кући, јер је
била гладна. Али је тамо са ужасом приметила да је ручак послужен у дубоким
ћуповима, са врло тесним грлићем, из којих је рода врло лако јела. Лисица није
дохватила ни мрвицу укусног јела и отишла је кући гладна. А онда је рекла сама себи:
"Заправо немам право да се жалим. Рода ми је само вратила мило за драго".

6
 Пољски и градски миш

Пољски миш позове градског миша на гозбу па му за јело понуди оно што је у
пољу расло – смокве, грожђе и коштуничаво воће. Градски миш, видећи велику
оскудицу у којој пољски миш живи, позове га да сутрадан он дође к њему. Уведе га у
богаташку кућу и понуди му да се погосте свакојаким месом, рибом, а након тога и
колачима. Док су они јели, уђе газда куће, а њих обузе страх и ударише у бег. На то ће
пољски миш градском: “Уживај ти у овом животу и свим тим јелима, а ја ћу радије
живети животом без страха и у слободи”.

4. Закључак

7
 Езоп је личност везана за мит и легенду. Наука још увек није утврдила да ли је он
реално и постојао. У најстаријој биографској белешци о њему написано је да је био роб
Јадмонду Херодоту за време краља Амасиса око средине VI века пре н. е. Међутим,
постоји и мишљење да се под тим именом крије обједињено стваралаштво више
непознатих баснописаца. Вешто се користећи старим темама и спајајући их с општим
проматрањем људи и природе, Езоп је створио басну као књижевну врсту, дајући јој
облик драмски компоноване приче с најчешће трагичним завршетком и с поучном
поентом, која је често додата на крају и у облику посебне поруке. Езопове басне
писане су у прози једноставним и јасним стилом, а посебну им драж даје фини хумор
којим су проткане. Езопова басна, као васпитно и поучно средство, учврстила се у
хеленским школама, а након тога из Хеладе прешла постепено у друге земље
удружући се са њиховим зоолошким приповеткама и постајући инатернационални
чинилац у васпитању омладине. Езопове басне превођене су на све светске
језике и тако постале присутне у књижевности многих народа. Оне припадају самим
врхунцима светске књижевности.

ЛИТЕРАТУРА:

Десанчић М. (2019): Езоп и његове басне. Бања Лука: Педагошки факултет.

8
Маљковић М. (2007): Басна - лектира мудрости. Нови Сад: ЗМАЈ доо.

Первић М. (1971): Басне – по Доситеју Обрадовићу. Београд: ПРОСВЕТА.

Чутовић М. Методичка инатерпретација басне у млађим разредима основне

школе. Ужице.