Univerzitet u Novom Gradevinski fakultet Subotica SADRZAJ 1 1. TEHNICKI OPIS ORJEKTA, KOLICINA BETONA PO KONSTRUKTIVNIM ELEMENTIMA USLOVI KVALITETA. 1.1, OPIs KONSTRUKCUE I USLOVIKWALITETA BETONA. 1.2, SrecirikacuA rovsina. 1.3. KOLICINA BETONA, KLASA BETONA I USLOVT KVALITETA PO KONSTRUKTIVNIM ELEMENTINA 2. PRETHODNI RADOVI I PRETHODNA ISTRAZIVANJA T KONTROLNA ISPITIVANIA KOMPONENTALNIH MATERUALA, 4 2.1, AGREGAT 4 22. Crwent 4 Vooa. 5 24. Amivi 5 3. PLAN TEHNOLOHIJE PROIZVODNIE TRANSPORTA, UGRADNJE I NEGE BETONA. 6 3.1, TEINOLOGUA PROLZVODMJE I TRANSPORT 3.2. NEGA RETONA, 4. PROJEKTOVANJE BETONSKIH MESAVINA SA KONTROLNIM ISPITIVANJIMA. 8 4.1, OSNOVNA RAZMIATRANIA OZAHTEVIMA BETONA 8 4.2. PRETHODNA ISPITIVANIA SVEZEG | OCVRSLOG BETONA. 9 4.3 PROGRAM PRETHODNIH ISPITIVANIA 10 4.4, PRORACUN KOLICINE KOMPONENTALNIH MATERUALA ZA SPRAVLIANJE IM? BETONA, u 4.1. Beton Kase A. " 44.1, Beton klase B. 4 4.4.3. Beton Kase LB. ! 5. DINAMICKI PLAN IZVODENJA BETONSKIH RADOVA wmounmnrmnmnenmerennnenernneneel 5.1 OPST1 PREGLED TOKA BETONIRANIA 19 5.2. FAZE BETONIRANIA 20 6. OPLATA I PODUPIRACI 2 6.1, Zinovi - MAXIMO RAMOWSKA OPLATA, 6.2. VERTIKALNI SERKLAZI QUATTRO OPLATA STUBOVA 6.3, TEMELINI-DRVENA OPLATA 6.4, HoRIZONTALNISERKL 6.5. OPLATNASPERPLOCA. 6.6, MEDUSPRATNIPODLPIRACE 7. OSIGURANJE KVALITETA BETONA (PODSETNIK ZA IZVRSIOCA)... 1] Semestralni rad iz predmeta Tel nologija betonaUniverzitet u Novo Sadu \devinski fakultet Subotica 1. Tehnitki opis objekta, koligina betona po konstruktivnim elementima i uslovi kvaliteta LI. Opis konstrukcije i uslovi kvaliteta betona Objekat je isto stambene prirode, projektovan kao prizemni objekat koji zatvara pravougaonik dimenzija 8,35 x 11,75 m. Lociran je na raskrséu ulice Sep Ferenca i ulice Nikole PaSi¢a. Sainjen je od dve prostorije za dnevni boravak , kupatila, predsoblia i kuhinje. Zidovi stambene zgrade, obimni kao i pregradni se grade od lakog betona debljine 25 em. Zidovi poseduju izuzetne termoizolacione karakteristike i iz tog razloga moguée je izbeci koristenje dodatne termoizolacije koja ne bi dozvolila objektu da “di StiroFert gredica prete’no polistirolske ispune koja ée se prekriti sa lakim betonom i tako dodatno poboliati termoizolaciona svojstva. Koristiée se samonosive StiroFert gredice koje zahtevaju minimalnu upotrebu podupiraéa, Da ne bi doslo do formiranja hladnih mostova od lakog betona su takode izgradeni nadprozornici i nadvratnice (ovo je moguée usled malih opterecenja od zidova). Temelji i podne plo Usvojeni su nearmirani trakasti temelji a podna ploéa se armirana poduznom armuturom RA 400/500 i poprenom armaturom GA 240/36. Podna ploéa je izlivena betonom klase MB 25 (ij. iste klase kao i temelji). Kako horizontalni serklazi i vertikalni serklazi preuzimaju veéinski deo opter vertikalni serklazi imaju popretni presek Tavanica se gradi od se izvode od armiranog betona klase MB 25. séenja, oni ée biti saéinjeni od betona klase MB 30. I horizontalni serklayi i Objekat se gradi na vrlo stabilnom i povolinom peskovitom tlu. Pre podetka gradenja treba otkloniti sloj humasa od debljine d=30cm i iskopati adekvatne rupe za temeljenje i slo naboja od sljunka. 1.2. Specifikaciia povrsina 1. Kuhinja 17,50 m 2.we 13,50 m 3. Predsoblie, 7,50 m 4, Soba 1 21,60 m* 5. Soba2 21,60 m Ukupna neto povrsina objekta 81,70 mi 2] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu Gradevinski fakultet Subotica 41,3. Koli¢ina betona, Klasa betona i uslovi kvaliteta po konstr ima POZ] Konstrukeijski clement | Kom. | Kolitinabetona(m” | Klasa Uslovi kvaliteta 10 |_Ukupno HSI | Horzontani serklay 1 [6 1425 A MB 30; D=31,5, plast. konz. HS2 | Horizontaini serklaz 2 [3 035625, 1.06875 [A MB 30; D=31,5; plast. konz. Hs3 | Horizontaini serklaz 3 [1 0.33125 0.33125 [A MB 30; D=31,5: plast. konz. HS4 | Horizontalni serklaz 4 [2 0.221875 [0.44375 [A MB 30: D=31.5: plast. konz. HSS | Horzontaini serklaz S| 2 0.09375 0.1875 [A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS6 | Horizontalni serklaz6 [2 0.078125 [0.15625 [A MB 30; D=31.5, plast, kon. HS7 | Horizontani serklaz 7 [1 0.14375 0.14375 [A MB 30; D=31,5; plast. konz. VSI_| Vertikaini serklaz 1 9 0.20625; 1.85625 [A MB 30; D=31,5; plast. konz, NVI | Nadvatnik 1 5 0,04 0.2 A MB 30; D=31,5; plast. konz. NPI_| Nadprozornik 1 3 0,056 0.168 A MB 30; D=31,5; plast. konz. NP2_| Nadprozomik 2 3 0,104 0312 A MB 30; D=31,5; plast. konz. Ti | Temeljna traka 1 i 4.2075 42075 [B MB 25; D=31.5, plast, kon. 12 | Temeljna traka 2 1 3.24 B MB 25: D=31,5; plast. konz. 73 | Temeljna traka 3 1 B MB 25; D=31,5; plast. kona, T4 | Temeljna traka 4 1 B MB 25; D=31,5; plast. konz. TS | Temeljna traka 5 1 B MB 25: D=31.5: plast. konz. 16 [Temeljna traka 6 1 B MB 25: D=31.5: plast. konz. 17 | Temeljna traka 7 1 B MB 25: D=31.5: plast. konz. T8_| Temeljna traka 8 1 ¥ B MB 25; D=31.5; plast. konz PP | Podna pota 1 19,6225, 19,6225 [B MB 25; D=31,5, plast, konz, MK_| Meduspratna konstrukeija_ [1 4.085 4.085 LB | Lakibeton Z_[Zidovi vwkupno [32,335 32335 [LB [Taki beton > Vyp = 87.6475 m? Yor srs" Soy, = s49a5m! Yvia =37m? 3] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu Prethodni radovi i pretho materijala traZivanja i kontrolna ispitivanja komponentalnih 2.1 Agregat Za spravljenje obiénog"* betona, fj. betona klase A i B (Giji su detalji definisani w daljem tekstu) koristiée se Getvorofrakeijska meSavina prirodnog sitnog (retnog) materijala i vestackog krupnog (drobljenog) materijala. Granulometrija je odredena po Fuleru, s paznjom da se ispostuju preporuke za spravijenje betona sa adeckvatnom pumpabilnoséu kako bi pumpanje betona na gradilistu teklo bezprekomo. U drugoj glavi je dat dijagram koji pokazuje preporuéeni odnos frakeija za pumpani beton. Za spravljenje lakog betona koristi se mleveni ekspandirani polistirol. Mleven je iz razloga Sto je obigan nemleveni polistirol u kuglicama veoma hidrofoban pa bi to veoma lose uticalo na unutraSnju konzistenciju betonske meSavine, a samim tim bi i pumpanje bilo zatno ote Ano, Pre upotrebe upotrebe retnog i droblienog materijala potrebno je utvrditi vlaznost svake pojedine frakeije kako ne bi doslo do greske prilikem izracunavanja potrebn spravijenje meSavine, Potrebno je i utvrditi eventualnu prisutnost Stetnih zagadivaéa kao Sto su ilovata, humus, laporac, glina, gips i agregati koji sadrée sulfate, hloride i alkalije su potencijalno Stetni, te se njihovo prisustvo i moguée posledice moraju dobro razjasniti i definisati vode za Agregat je neopgodno dobro isprati kako se u meSavini ne bi naSle prijavstine i organske materije Gije je prisustvo posebno izrazeno na najmanjoj (prirodnoj) frakeiji Ukoliko bi se ovaj postupak izostavio nakon oévriéavanja betona moglo bi doti do razvoja mikroorganizama koji bi uzrokovali degraraciju betona, 2.2. Cement Sa konstruktinog i finansiskog aspekta izvodaé kao najpogodniji za sve vrste betona koji ulaze u sastay konstrukcije uzima cement klase 42,5 (CEM IVA-M(S-L)42.5R). U pitanju je portland-kompozitni cement sa meSanim dodatkom granulisane zgure i kretnjaka Odlikuje se visokim ranim i krajnjim évrstoéama. Pogodan je za proizvodnju transportovanih i pumpanih betona kao i za nosive betonske konstrukeije. Za dobavijanje cementa je zaduzena kompanija koja proizvodi beton. Dostavijanje se obavija rinfuzno iz Beotina postedstvom kompanije Lafarge. U sastav betona mora se staviti minimalna koli¢ina cementa od 300 kg/m* kao najmanja koligina za pumpani beton. Na kraju projekta je prilozen i tehnicki list cementa koji pruza kompanija Lafarge. 4] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica Sastav: -portland cementni klinker 80-94% -granulisana zgura i kreénjak 6-20 -aips i mineralna punila 0-5 Karakteristike cementa: -umerena potreba za vodom -mali gubitak konzistencije -brz priraitaj évrstoca -odli¢na kompatibilnost sa aditivima za beton -nema pojave izdvajanja vode (krvarenja) sok nivo évrstoéa U prilogu na kraju ovog projekta nalazi se tehnitki list koriStenog cementa, 2.3. Voda S obzirom da ée se za spravijanje svih betona u okviru ovog projekta koristiti pijuéa voda iz subotitkog vodovoda, ta voda ne podleze obavezi ispitivanja podobnosti 2.4. Aditivi SikaPump Ovaj aditiv uveliko pospesuje pumpabilnost svezeg betona i omoguéava povoljnu konzistenciju éak i kod niskocementih meSavina, Baziran je na kombinaciji polimera visokih molekularnih tezina koji ispoljavaju odligne visko elasti¢ne osobine, SikaPump formira trodimenzionalnu mrem koja pridréava agregat u cemetnoj matrici dok je beton u sve¥em stanju. Sa ekonomskog aspekta u potpunosti je opravdano koristenje ovog aditiva jer pospeuje pumpanje tako Sto Guva opremu i znatno ubreava sam proces. Aditiv se dodaje direktno uw vodu prilikom spravijenja meSavine. Najoptimalnija svojstva é se postiéi pri minimalnom meSanju aditiva sa vodom od 90 sekundi 5] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu 3. Plan tehn ohije proizvodnje transporta, ugradnje i nege betona 3.1, Tehnologija proizvodnje i transport Izvodenje stambenog objekta je planirano u period april-jun, stoga neée biti potrebno na o ekstremnim temperaturnim uslovima betoniranja, tj. U tehnoloskom postupku proizvodnje, transporta i ugradnje betona ne treba voditi dodatno racuna o specijalnim uslovima betoniranja kao Sto je pri niskim temperaturama (ispod 5°C), odnosno visokim temperaturama (preko 30°C). Objekat se nala xrada Subotice, koji je dobro povezan sa saobr: nu za proizvodnju betona betonskoj bazi kapaciteta 30m?/h koja i na udaljenosti Skm od lokacije gradilista Proizvodaé betona garantuje isporuku u roku od sat vremena od proizvodnie omogéava pravilnu i nesmetanu ugradnju na gradilistu. Beton je proizveden po prethodno uusvojenoj recepturi koju su usvojili izvodaé radova u saradnji sa tehnolozima iz fabrike betona. Komponentalni materijali su usvojeni tako da svez beton ispunjava sve zahteve transporta i ugradnje, a oévrsli beton sve mehanitke, estetske, ckoloske i termoizolacione uslove. voditi rbanom del ‘ainicama, Proizvodnja betona se vrSi na pog se nala neSavine, Sto Kompanija koja proizvodi beton u svojoj ponudi nudi i transport svezeg betona na gradiliste. Na raspolaganju su 6 automiksera za dostavu svezeg betona do gradiligta, dva miksera kapaciteta 6m? i Getiri miksera kapaciteta 10m”. Dalji transport svezeg betona na samom gradilistu ée biti vréen pomogu pumpe za beton, iz ovog razloga izvodat radova, u saradnji sa proizvodagem betona, je posebnu paZnju posvetio pumpabilnosti svezeg betona. Granulometrija je podesena po preporukama priruéniku “Sikal® Prirucnik 0 betonima”, a koristen je i aditiv SikaPump® radi lakéeg Pumpanja i zastite opreme od prekomernog habanja. Treha obratti paznju na minimalni broj sitnih Cestica od 0,25 mm da bi se obezbedila adekvatna kohezivnost kako ne bi doslo do segragacije i izdvajanje vode. Ugradnja betona Ge se vrSiti metodom livenja pomoéu stacionarne pumpe marke PUTZMEISTER BSA 1409 D koju poseduje izvodat. Pumpa je u moguénosti da radi duplo vveéim intenzitetom od same proizvodnje betona na betonskoj bazi (60m*/h). Da bi se postigli Sto bolji kvalitet ugradenog betona zbijanje betona ée se vrSiti pomoéu previbratorskim iglama i vibroravnjaéama, Konkretan tip vibratora ée se birati shodno pojedinim delovima objekta, Treba napomenuti da kod klase betona LB (laki beton) treba izbeéi vib ne bi doslo do segragacije polistirolskog agregata, odnosno isplivavanja u praveu gornje povriine. Ovo bi lo’ a svostva elemenata iu potpunosti negiralo termoizolaciona svojstva lakog betona. iranje kako uticalo na_mehan 6] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu \devinski fakultet Subotica 3.2.Nega betona Kod ovog objekta pod negom betona se podrazumeva intenzivno odrZavanje vlaZnosti adnje se odvijaju su u okvirima umerenih temperature, stoga ne treba pristupati merama nege drugaéijim od uobitajenih. slobodnih povrsina betona nakon Kao Sto je veé navedeno, uslovi izvedbe radova Neposredno nakon ugradnje sve¥eg betona (odmah nakon Sto potetna .,sjajna” povriina postane mat”) slobodne betonske povrsine treba prekriti sa navlaZenim sunderastim prekrivagima kako bi se obezbedilo dugotrajno prisustvo vlage. Vlazenje bastenskim prskalicama, Po mog © se wrSiti iénosti horizontalne povrSine treba ostaviti_ prekrivene slojem vode dok beton ne oévrsne. Oplate se grade od vodootpome Sperplote pa nije potrebno voditi raéuna © povrSinama koje nisu u kontaktu sa spoljnom sredinom U slugaju povisenih temperature (veé preko 25°C) treba intezivirati kvagenje beto kako ne bi doslo do isusivanja betona. Po potrebi, sunder treba prekriti PE folijama koje spretiti isparavanje vode Negovanje betona treba primenjivati najmanje 7 dana, odnosno dok beton ne dostigne najmanje 60% od svoje karakteristidene Evrstoée dobijene nakon 28 dana, Na slici 3.1 je prikazana koligina evaporacije vode iz betona u zavisnosti od brzine vetra, vlaznosti i temperature vazduha , te ovako moZemo okvirno proracunati koliko je potrebno vlaziti beton, fees. eee Slika 3.1 7] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu \devinski fakultet Subotica 4, Projektovanje betonskih meSavina sa k 4.L Osnovna razmatranja o zahtevima betona S obzirom da se beton dobavija iz betonske baze izvodat je duzan da prilozi samo nog betona. L gotove proragune koje isporuéuje kompanija zaduzena za spravljenje nari ovom sluéaju granulometrija, kao i ceo sastay betona je projektovan u saradnji sa izvodagem i njegovim zahtevima. Say beton korigten za izradu ovog objekta spada u kate, rij BIL kod kojih su potrebna prethodna istrazivanja 0 kojima je bilo reéi u prvom poglaviju, a izvrSena su u saradnji sa kompanijom zaduzenom za spravljenje i isporuku sve2eg betona. Dalje, wzimajui u obzir zahteve oévrslog betona za pojedine delove konstrukcije usvajaju se sledeée klase betona: © Klasa A, éetvorofrakeijski beton évrsoée MB 30 stoge MB © Klasa B, éetvorofrakcijski beton * Klasa LB, posebni laki sa mlevenim ekspandirajuéim polistirolom kao agregatom Beton koji vertikalni serklazi MB 30. Prema preporukama kompanije Sika za pumpani beton potrebno je obezbediti plastiénu konzistenciju i dobru koheziju betona. Vodeci raéuna da najveée zrno ne prede 1/3 od dijametra pumpne cevi (125mm) moguée je koristiti éetvorofrakeijski beton se koristiti za izradu temelja mora da ispunjava évrstoéu MB 25, a sa najvegim zmom 31,5mm, Graulometrija betona je takode projektovana prema preporukama kompanije Sika (Sl. 4.1). Kako za laki beton tako i za obigni koristi¢e se aditiv SikaPump da bi se poveéala pumpabilnost i unutrasnja kohezija svezeg betona, U nastavku teksta data je tabela koja sacinjava rezime klasa betona, mesta kori8cenja i karakteristika betona, Tabela 4.1 Karakteristike klasa betona iasa_| Marka betona | Agregat Konzistencija | Mesto primene betona Ver serkl horizontalni nadvratnici i nadprozornici B MB 25 Cetvorofrakcijski, retni i drobljeni | Plastitna Plode, temelj TB TB Ekspandirajuci polisiren Plasticna Zidovi, meduspratna’ konstrukedja 8] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu \devinski akultet Subotica Goma granica prema EN 480-1 fp +—t oidst dobro upakovanog T agregata za kvaltetan ] 507 beton 3 20 2 Donjaaranica | prema EN 480 0 20 49 80 Otvor umm Slika 4.1 4.2. Prethodna ispitivanja svezeg i o¢vrslog betona Dalja labaratorijska i terenska ispitivanja betona ée vrSiti izvodaé radova kako bi obezbedio siguran kvalitet trazene betonske meSavine. Za svaku klasu betona, svaku vrstu ispitivanja i svaki ciklus ispitivanja uzimaée se pattije betona od 6 reprezentativnih uzoraka. Ispitivanja sve: betona ée obuhvatiti kontrolu obradivosti i kontrola zapreminske mase. Kontrol obradivosti, odnosno konzistenciju treba utvrditi na gradili8tu pre podetka pumpanja kako bi se obezbedilo sigurno pumpanje bez stvaranja segragacije i izdvajanja ja (sleganje bi trebalo biti uw opsegu 6 do 10 cm). Na U prilog se daje i standardni oblik kalupa kupe za ispitivanje konzistencije (SI. 4.2). Takode, pre ugradnje betona, trebalo bi ispitati zapreminsku masu sve%eg betona kako bi se aproksimativno utvrdilo da li je postignuta Zeljena mesavina za odgovarajucu karakteristi¢nu évrstoéu betona. vode iz meSavine. Ispitivanje ée biti vrseno metodom sle} Ispitivanja o&vrslog betona ée obuhvatiti kontrolu évrstoée u odredenim vremenskim ciklusima i to na 3, 7 i 2 dan po ugradivanju betona, Cvrstoéa na pritisak Ge se ispitivati hidraulickom presom na betonskim uzorcima u obliku kocke dimenzija 150x150x150 mm, Primenjivaée se slede¢i kriterijum: m;> MB +k; x 2MB-ky 9] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica Ge je ms aritmeti¢ka sredina tri wzastopna rezultata ispitivanja évrstoce pri pritisku, dok je x1 najmanji od tri posmatrana rezultata. Kako se radi o whodanoj proizvodnji za wzima se kirk=3, U okviru prethodnih ispitivanja za sve betone biGe sproveden postupak ispitivanja zapreminske mase i konzistencije sveeg betona, pored ispitivanja zapreminske mase otvrslog betona ispitaée se sledet beton A: - évrstoga pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki ivica 150 mm); beton B: - évrstoga pri pritisku na 3, 7 128 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki iviea 150 mm), beton LB: - vrsto€a pri pritisku na 3, 7 128 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki ivica 150mm) Obavezno je i testiranje otpomosti oévrslog betona na mraz kako bi se osigurala trajnost objekta u uslovima ekstremnih vremenskih uslova (niske temperature). Ispitivanje ée se Siti na kockama dimenzija 1Sx15x15 cm postupkom cikligénog zamrzavanja na -20°C i odmrzavanja na +20°C kroz 100 ciklusa, Nakon ovakvog u skladu sa EN standardima ne bi smela da padne ispod 75%. tiranja uzoraka Evrstoée betona, 22) Omenieu Slika 4.2 10 | Semesiralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica 4.4, Proracun koligine komponentalnih mater. spravijanje 1m betona 44.1, Beton Kase A + Agregat Frakeije: Tip: Spee. masa Viaznost o/4 ret Yo = 2620 kg/m? Hoya = 4% 4/8;8/16; 16/31,5 droblieni 2720 ka/m® Hep = 3.7% Hojr6 = 3.5% Hysjais = 3.8% + Cement CEM I, Klasa 45; y, = 3100 kg/m? + Voda w= 1000 kg/m? + Zahteva se marka betona 30 + Uvuten vazduh ¥ = 1,5 % + Plasti a konzistencija + Aditivi SikaPump® V, = 500 — 1000 ml/100kg cementa + Masa vode my = #2 = 22 = 195 kg/m? + Masa cementa Cvrstoéa: cag = MB +8 = 38 MPa Vodocementni faktor mon. ( [a 1) = 0.61 ; (K = 320) mene’ Whe Masa cementa’ me = 317,83 = 320 kg/m? + Masa agreg Im =t%+ey+h = Y= 0,686m* 11 | Semesiralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica + Granulometrijski sastav prema FULER-u i korekeija dobijene greske tezina frakeija i vode usled vlaznosti agre; AYigys1.5 = 29,29% ty Vay = Vij Va Mai = Vaiss ¥ May = Mass +750" Mary Vacora = 0,243. m? Ma,o/4 = 637,97 kg mi gy = 663,49 kg jo = 0,104 Ma,aj0 = 273,09 ka mayo = 283,19 ko Voajas = 0,142 m? Ma a/r6 = 386,24 kg Misys = 399,79 kg /aaojaas = 0,201 m? Marsars =544.27k9 — Me zeyaig = 564,95 kg Em, = 184157 kg Emj = 191142 kg 12 | Semesiralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica _ @ 4 Haye Hans Hiepaas mj = 125,15 kg Kontrola spec. masa (bez aditiva): Y= Mg +m, +m, > 7 =2356,57 kg/m? yo = ms tm; +m; = 2356,57 kg/m* Tabela 4.3 Rezime komponentalnih materijala betona klase A MB | Frakeije Voda [Cement | Aditiv [ ml/100 kg cementa] 0/4 4/8 8/16 | 16/31,5 | Dee) Oks) SikaPump® 30 [663,49 | 283,19 | 399,79 [56495 [12515 | 320 500-100 Granulometrijska kriva 100 200 70 won 50 505 35.35 0.01 0.045 0.063 009 01 0125 02 05 1 2 4 8 16 35 *napomena: sastay meSavine ini Getvoroftakcijski agregat sa najmanjom frakeijom od 0/4 pa uovom dijagramu nisu posebno naznatene vrednosti ispod dijametra 4,0 13 | Semesiralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu 4.41, Beton Kase B + Agregat Frakeije: Tip’ 0/4 reéni + Cement CEM I, Klasa 45; + Voda w= 1000 kg/m? + Zahteva se marka betona + Uvuten vazduh by = 15% + Plasti a konzistencija, + Aditivi SikaPump® + Masa vode my = + Masa cementa Curstoéa: Vodocementni faktor Masa cementa: 5 drobljeni; Gradevinski fakultet Subotica Spee. masa Viarnost Yra = 2620 kg/m? Hoya = 4 Yaa = 2720 kg/m? Hays Here = 3.5% Hygynis = 38% Ye = 3100 kg/m? V, = 500 ~ 1000 mt/100kg cementa Sicza = MB +8 = 33 MPa Bek =1)= 0,68 ; (K = 320) Me = 285,95 = 300 kg/m> *napomena: usvaja se 300 kg/m? cementa kao najmanja koli¢ina za pumpani beton + Masa agregata BEY +Y = Vy, = 0,690 m* 14] Semesiralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica + Granulometrijski sastav prema FULER-u i korekeija dobijene greske tezina frakeija i vode usled vlaznosti agre; AYigys1.5 = 29,29% Veuy = AY yy Ve maa = Vas" My = Maus Fa May Vara = 0,246m? Maja = 644,52 kg mi 9/4 = 670,30 kg yo = 0,102 Maja = 277,44 kg may = 287,71 kg Vasajas = 0,144 m? Mays = 405,39 kg /aasjaas = 0,204 m? mi se/1g = 575,97 kg Eimg = 186852 kg Ym; = 1939,37 kg 15] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica @ 4 Haye Hans Hiepaas mj = 124,15 kg Kontrola spec. masa (bez aditiva): Y= Mg +m, +m, > y= 235352 kg/m? y= mi +m; +m; = 2353,52 kg/m? Tabela 4.2 Rezime komponentalnih materijala betona klase B MB Frakeije ‘Voda Cement | Aditiv {ml/100 kg cementa] o/4 4/8 8/16 | 16/31,5 | [kel Oke] aPump® 25 670,30 | 287,71 | 405,39 124,15 300 500-1000 Granulometrijska kriva 100 100 70 70.74 50 505, 40 35.5 x0 20 10 0.01 0.045 0.063 0.09 os 1 2 4 8 16 4S *napomena: sastay meSavin: tvorofrakcijski agregat sa najmanjom frakcijom od 0/4 pa u ovom dijagramu nisu posebno naznatene vrednosti ispod dijametra 4,0 16 | Semesiralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu 4.4.3, Beton ilase LB + Specifigne mase = 800 kg/m? Yec = 3100 kg/m? Yeo = 1000 kg/m? Yap = 15 kg/m? + Masa cementa ye -04m—( me = 563,48 kg + Masa polistirola my = 04m, + 0,2 Vag" Ys = 343,392 kg pecifidna masa svezeg i otvrslog betona Yoav = Me + My + Myyp 17| Semesiralni rad iz predmeta Tehnologija betona Gradevinski fakultet Subotica 04m.Univerzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica kg/m = me +m} +My n, + 04m, +m, ” Yo = 797,722 kg/m? + Aditivi Napominje se da i u sastav ove mesavine treba dodati aditiv SikaPump kako bi se omoguéilo nesmetano pumpanje meSavine na gradilistu, Nije uzeta u obzir_prilikom proraéuna komponentalnih materijala jer je koligina neznatna (500 — 1000 ml / 100 kg cementa) 18] Semesiralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu inamiéki plan izvodenja betonskih radova 1 Opisti pregled toka betoniranja Na predmetnom siuéaju stambene zgrade po isporuci betona iz betonske baze odmah se kreée sa ugradnjom betona metodom livenja pomoéu pume za beton PUTZMEISTER BSA 1409D koju poseduje izvodaé radova. Ova pumpa ima kapacitet od 90m°/h, Sto je Gak tri puta vise od kapaciteta same betonske baze koja isporuéuje svez beton na gradilite. Treba posebno obratiti paznju da se vreme izmedu spravijenja i ugradnje betona ne prelazi 160 min koje garantuje proizvodaé cementa, ak zbog sigurnosti ovo vreme treba skratiti na 120 min Dostavijaé betona garantuje da ée beton na gradiliste biti dostavljen automeSalicama w roku od 60 min od proizvodnje svezeg betona. Treba nastojati da se beton ugraduje kontinualno bez prekida po konstruktiv elementima koji i na kontaktima odregenih konstruktivnih elemenata kako ne bi doslo do nepovoljnih slabih taéaka i problema sa vodopropustljivescu betona na tim tatkama Naravno, nehonoloski je nemoguée izvesti ceo proces betoniranja bez prekida zbog samih performansi mehanizacije, ogranitene radne snage i kapaciteta betonske baze, kao i moguénosti transportovanja. Iz ovih razloga betoniranje ée biti podeljeno u nekoliko faza koje ée oboguéiti da betoniranje bude izvedeno sa minimalnim prekidima na onim mestima gde to ne predstavija problem. Ukoliko dolazi do prekida u betoniranju kod jednog konstruktivnog elementa potrebno je razdvojiti tok betoniranja u podfaze, a kontaktne povréine ogranititi razdelnicama ukoliko su u pitanju vertikalni prekidi, a ukoliko su u pitanju horizontalni prekiti potrebno je nastaviti betoniranje pre nego sto je doslo do prekomernog stvrdnjavanja donjeg sloja i nakon unoSenja gomjeg sloja neophodno je ostvariti kompaktan spoj koji nege rezultovati kasnijim manama mehanitkih osobina, Ovo je moguée ostvariti tako Sto ée se nakon nanosenja gomjeg sloja na veé ugradeni donji sloj previbratorima zahvatiti oba sloja, Sto ée rezultovati do izvesnog meSanja slijeva i ostvarivanja besprekorne veze. U daljem tekstu biée opisane faze mekavine, idnje_betonske Pre ugradivanja betona potrebno je prekontrolisati izvedenu oplatu i ugradenju armaturu, Zabranjeno je betoniranje dok se ne zavrsi izrada kompletne oplate i ugradnja armature. Pre ugradnje betona oplata se kvasi vodom. Vreme vezivanja betona podinje poste I sat te je neophodno da se u tom vremenu beton ugradi u oplatu i dobro izvibrira Vibriranjem betona se beton zbija eliminisanjem vazduha iz meSavine i popunjavaju se Supliine izmedu agregata i cementa. Prilikom ugradnje betona neophodno je dobro i raynomerno viSiti vibriranje betona Nedovoljaim vibriranjem, marka ugradenog betona se moze drastitno smanjiti. Visina slobodnog pada betona ne sme biti veta od rbog spretavanja segregacije betona. 19] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu Beton vezuje u zavisnosti od vremenskih uslova oko 10 sati i u tom periodu plotu treba zaititi od direktnog uticaja sunca i kise, ime podinje negovanje betona. Dobro negovanje betona je uslov za dobar kvalitet betona. 5.2. Faze betonirania Laza Obubvata ulivanje betonske meSavine u temeljne trake, Betonska meSavina se uliva Goska kuée. Prvo direktno u oplatu od iz jedno; naliva po obimnim temeljnim trakama, a zatim po unutraSnjim koji nose pregradne zidove. U prvoj podfazi se vrSi betoniranje temeljne trake u zemlji, Tokom betoniranja, beton je re pomoéu pumne cevi, Betoniranje kre potrebno vibrirati kako bi se Sto raynom iz betonske mase. Na taj naéin poveéava se njegova Evrsto¢a i vodonepropusnost. U drugo} podfazi koja odpovinje sledeéeg dana vrSi se betoniranje temeljnog zida Gija debljina zavisi od Sirine zidova objekta i za ovaj deo se postavlja oplata. Oplata se postavija tako da spoljaSnia strana bude vi8a za visinu podne ploée. Pre betoniranja oplatu premazati sredstvom koje spretava slepljivanje betona za zidove oplate. Voditi ratuna da se pre betoniranja postave ankeri vertikalnih serklaza na za to predvidena mesta nije ugradio i kako bi se istisnuli mehuriéi vazduha U taza plata vertikalnih serklaza mora biti paZljivo naginjena i dobro osigurana kako ne bi doslo do curenja materijala, Serklazi se betoniraju bez prekida dok se ne dostigne njihova ak da se spusti cela predvidena visina od 3,10 em. Cev dijametra o 100 mm je dovolino ta izmodu armature i nesmetano doliva odgovarajucu koliGinu betona u oplatu. Posto armatura nije previSe gusta pogodno je koristenje dubinskih vibratora. Moguéa je i upotreba oplatnih vibratora Ul faza Druga faza betoniranja ini izgradnju pune podne ploce koja se izliva na prethodno ugraden nabijeni sloj Sljunka od 25 cm. Ova faza se potinje istog trenutka kada je gotovo ulivanje temeljnih traka. Kako je podna ploga debljine 25 cm moguée je celu izliti u jednom sloju. Po izlivanju svezeg betona povrSina se ravna vibroravnjatom. Simultano u skladu sa izlivanjem i ravnanjem potrebno je vlaziti povrsinu pomoéu bastenske pumpe i ostaviti tanki sloj vode kako bi se hidratacija valjano odvijala. Betoniranje ploge se odvija bez pauze od strane objekta ade Ge se nalaziti ulazna vrata pa nadalje u trakama koje odgovaraju duzini vibroravnjaée. Sam proces moze da poéne tek nakon sto je dobro provereno da li je oplata dobro postavljena, a armatura pravilno formirana po unapred utvrdenom na 20 | Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu IV faza iskontrolige i dobro navlazi mo e se poteti sa ulivanjem sve: Gradevinski fakultet Subotica U cetvrtoj fazi se odpotinje sa izgradnjom zidova od lakog betona. Kad se oplata a. Kao kod svakog ulivanja, ni ovde slobodan pad betona ne sme biti veéi od 15 cm. Podfaze ée se odvajati po betoniranju sistemom zid po zid, odnosno izmedu dva vertikalna serklaza, Unosenje betona se odvija u nekoliko tataka i to po slojevima od 30-40cm, Kada visina zida dostigne kotu nadvratnika ili nadprozornika treba izliti i ove konstruktivne elemente shodno njihnovim zahtevima, V faza petoj, poslednjoj fazi betoniranja izvodi se sloj od 5 cm lakog betona preko StiroFert meduspratne konstrukeije i izvode se horizontalni serklazi koji Ge prenositi opterecenje dalje na vertikalne serklaze. Prvo je potrebno izliti horizontalne serklaze. Beton je neophodno dobro izvibrirati vibro iglama uz paznju da se ne poremeti armatura kako ovi nosivi konstruktivni elementi ne bi imali slabe tatke. Kad se zavisi sa izlivanjem serklaza ti sa izlivanjem ploe preko prethodno montirane StiroFert konstrukcije. Izlivanje se vr8i u trakama koje odgovaraju Sitrini vibroravnjaéama kojima se ravna i vibrira beton. Tabela 5.1, Pregled ugradi g betona po fazama Faza Tegradeni clementt Kolitina Betona (mm) im Vertikalni serklazi 1.85625 [/ L Hr Podna ploéa / f IV Zidovi, nadvratnice, nadprozomici 0.68 L 33.015 Vv Meduspratna konstrukeija i horizontalni serklazi_[3,75625___[/ 085) 21 Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novo Sadu 6. Oplata i podupiraéi plata mora da na donjim i botnim stranama ima dobru hermetiénu zatvorenost kako beton ne bi iscureo. Mora biti omoguéeno lako rukovanje sa oplatom da bi sam proces ugradnje betona bio sto efikasniji, br2i i samim tim ekonomigniji. U predmetnom objektu nema nema velikih optereéenja jer su konstruktivai elementi relativno malih dimenzija, a zidovi i meduspratna konstrukcija imaju malu tezinu s obzirom da se za izgradnju istih koristi laki beton. Izvodaé poseduje oplate visokih nosivosti, pa ne treba obratiti posebnu panju na hidrostati¢ki pritisak betona na oplatu i moguéa dodatna optereéenja kao Sto su vibracije prilikom kompaktiranja, udara pri ulivanju ili eventualnig optereéenja od vetra. Treba voditi raéuna da oplata bude Gista pre ugradnje betona kako ne bi doslo do nastanka nepredvidenih defekata u konstrukeiji. Oplata treba biti postavijena tako da se nakon Sto beton dostigne odredenu Evrstinu bude omoguéeno lako skidanje bez rizika da ée beton i njegova povrsina biti o8teéeni. Da bi ovo pospesili’ moguée je koristenje nekih od premaza za skidanje oplate koji se nalaze na tr2istu, Nakon skidanja oplata ée se Cistiti od ostataka betona sa preparatom PERI Clean. Za celu konstrukciju ée se koristiti PERI oplatni sistemi 6.1, Zidovi - MAXIMO ramovska oplata MAXIMO ramovska oplata omoguéava izuzetan izgled povrsina vidljivog betona sa uujednaéenim rasporedom fuga i otvora za ankerovanje. Na slici 6.1 je su prikazani oplatni ementi od kojih ée se konstruisati celokupna zidna oplata. = TAI Uf al 43 Tc] -+ TI] & rH 4 Sika 6.1 22 | Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu \devinski fakultet Subotica 6.2, Vertikalni serklaz -QUATTRO oplata stubova PERI QUATTRO oplata stubova (vertikalnih serklaza) moZe se premeStati kao kompletna i preseci serklaza pravougaonog ili kvadratnog oblika podesivi su u interval od 5 em poéevsi od 20 x 20 em, pa sve do 60 x 60 cm. Za predmetnu konstrukeiju potrebne su dimenzije svih devet serklaza od celina, Popret set od 3,50 m visine moze da izdr2i masu do 1 t, Izragunata masa betona u serklazima predmetne konstrukcije iznosi svega 455 Oplatu je moguée muéno premestatati bez pomodi krana, Na slici 6.2. je prikazan oplatni ement od kojih ée se konstruisati serklazne oplate i | 6.3 Temeljni —drvena oplata Za temeljne zidove upotrebljivaée se gruba drvena oplata sad 6.4. Horizontalni serkla%i, nadvratnict i nadprozornici Za nadvratnike i nadprozornike s obzirom da se u izvedenom stanju njihova povrsina neGe videti moguée je koristiti grubu drvenu oplatu od daski i letvi, a ovaj metod je ujedno i najpraktigniji za ove manje konstruktivne elemente, Horizontalni serklazi ée se ulivati u zidnu oplatu (ovo omoguéava visoka zidna oplata) nakon odredenog vremena po zavrSetku ulivanja zidova da se ne bi svom tezinom oslonili na zidove. 23 | Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica 6.5, Oplaina sperploca Da bi se ostvarila Sto idealnija povrsina betonskih zidova koristi se Sperplota za atke betonske povrsine sledecih karakteristika: finski kombinovani Sper, 11-slojni spoljaénji slojevi od breze, unutraénji slojevi naizmenigna kombinacija breze i smrée Obostrano presvuéen fenol-formaldehidnom smolom, obradene Ova ivice. Ova Sperplota je ujedno i vodonepropusna Sto omoguéava idealno stanje za hidrataciju sa minimalnim isparavanjem Karakteristike Debljina: 21 mm Dimenzije: 625 x 2500 mm, 1 Tezina: 11,90 kg/m? 0 x 2500, 1500 x 3000 mm 6.6. Medusprami podupirad Posto se za meduspratnu. konstrukciju koriste samonosive StiroFert gredice sa ispunom od polistirola potrebno je minimalno podupiranje na svakih 2,5 m. Podupiranje ¢e se viSiti MULTIPROP podupiratima, MULTIPROP_podupiraéi izradeni su od alurinijuma i zbog. toga su izuzetno lagani, Tako sa moguénoséu ekstenzije od 1,95 do 3,50 m tezi svega 18,8 kg, Podupirati su prikazani na slici 6.3 Pe \/ Slika 63 24] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica Osiguranje kvaliteta betona (podsetnik za izveSioea) 1- Pri projeKtovanju Da li su u opisu radova propisana sva potrebna svojstva? 1. Stati¢ki i konstruktivni zahtevi marka betona aksimalno zrmo agre * konzistencija betona Postojanost delova konstrukeije + otpomost na mraz. * vodonepropustljivost Zahtevi za vidljive betonske povrsine raynost + straktura + ujednagenost boje + pore © Da lisu propisani uslovi negovanja ugradenog betona? H—6 nedelja pre betoniranja 1 Daliza sve predvidene klase betona postoje podaci o prethodnim ispitivanjima s materijalima raspolizivim na betonskoj bazi? Da li betonska baza ima ateste za odgovarajuce klase betona? Il Pravovremeno pre pocetka betoniranja 1 Za transportnovani beton: Da li postoje taéni podaei za narudzbu odredenih klasa betona? + evrstoéa + posebna svojsva (pumpabilnost) maksimalno zmo agregata (prilagodeno zastitnom sloju betona i armiranosti betonskih elemenata kao i uslovima pumpanja) + konzistencija (prilagosena natinu zbijanja i dimenzijama elementa) + nagin transporta na gradilistu + provera uslova betoniranja (neplanirani ekstremni uslovi) 1 Dali je odredena struéna osoba koja ée preuzimati i potvrdivati posiljke transpontovanog betona? Da Ii je pregledana potrebna oprema za transport, ugradnju betona, da li je ima dovoljno? 25] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betonaUniverzitet u Novom Sadu Gradevinski fakultet Subotica © Dali postoji odgovarajuéa oprema za zbijanje betona i iskusan struéni radnik koji njome rukovati? © Dallisu osigurani svi uslovi za ispitivanje betona prema propisima? + Gde? + Ko? + Kada? Da li su primenjene sve mere za negovanje betona? Da li je armatura ispravno i sigurno polozena i stavljeni podmetatei? dobro uévrséena i pripravijena? (o2iSéena, podmazana, trosnost povrSina 1 Da lije sastavljen plan betoniranja, odredena mesta radnih prekida? IV Za vreme betoniranja © Dali je radnik koji je zaduzen za prosudivanje konzistencije betona sposoban za taj postupak—da li ima potrebna anja iz tehnologije betona? 1 Dali isporuéeni beton odgovara zahtevima iz projekta? © Dallije dobra konzisteneija betona? © Dali strugna osoba nadzire ugradnju i zbijanje betona? 1 Dali se beton ispituje prema program i probna tele ispravno neguju? © Dallise za neprikladne konzistencije betona poduzimaju potrebne mere? V— Neposredno po zavrsetku betoniranja Da li se beton isprayno neguje? © Dali treba zasttiti beton od ekstremnih temperaturnih uslova? © Dali se oplata demontira, a beton optereéuje materijalima i drugim teretima prerano? 26] Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betona