REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

UPUTSTVA ZA ODRŽAVANJE PUTEVA

U REPUBLICI SRBIJI

3. REDOVNO ODRŽAVANJE

3.4 REDOVNO ODRŽAVANJE OBJEKATA

BEOGRAD, 2012.
Izdavač: Javno preduzeće Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:

Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012. Početno izdanje
Priručnik za održavanje puteva u Republici Srbiji Redovno održavanje objekata

SADRŽAJ

3.4.1 UVODNI DEO .............................................................................................................. 1

3.4.2 PREGLEDI OBJEKATA.............................................................................................. 1
3.4.2.1 REDOVNI PREGLEDI ................................................................................................. 1
3.4.2.2 SISTEMATSKI PREGLEDI .......................................................................................... 1
3.4.2.3 SPECIJALNI PREGLEDI ............................................................................................. 2
3.4.2.4 VANREDNI PREGLEDI ............................................................................................... 2
3.4.3 OŠTEĆENJA NA OBJEKTIMA ................................................................................... 2
3.4.3.1 UZROCI OŠTEĆENJA................................................................................................. 2
3.4.3.2 VRSTE OŠTEĆENJA .................................................................................................. 3
3.4.4 REDOVNI RADOVI NA ODRŽAVANJU ................................................................... 4
3.4.4.1 VRSTE RADOVA......................................................................................................... 4
3.4.4.2 POSTUPCI ZA POPRAVKE ........................................................................................ 6
3.4.4.2.1 Uklanjanje cementnog betona .............................................................................. 6
3.4.4.2.2 Čišćenje i zaštita čelika za ojačavanje................................................................... 6
3.4.4.2.3 Izrada veznog sloja.............................................................................................. 6
3.4.4.2.4 Zaštita površine cementnog betona ...................................................................... 7
3.4.4.2.5 Popravka pukotina............................................................................................... 7
3.4.4.2.6 Zaptivanje spojeva .............................................................................................. 7
3.4.4.2.7 Druga oštećenja .................................................................................................. 7

JP Putevi Srbije i
Priručnik za održavanje puteva u Republici Srbiji
3.4.1 UVODNI DEO
Razuđenost terena Republike Srbije
uslovljava u okviru mreže puteva različite
objekte: vijadukte i mostove, tunele i galerije,
nadvožnjake i podvožnjake, potporne i
uporne zidove, zidove i kašte. Ti objekti su
najskuplji, najvažniji i najosetljiviji delovi
puteva. Zato je potrebno posvetiti im najveću
pažnju ne samo u fazi planiranja i izgradnje,
već i u fazi njihove upotrebe. Samo uz
odgovarajuće redovno održavanje može se
obezbediti odgovarajući period upotrebe tih
objekata.
Redovno održavanje objekata na putevima je
uopšteno određeno pravilnikom o radovima
na održavanju na magistralnim i regionalnim
putevima koji određuje da objekti na
putevima treba da se održavaju tako da na
objektima i oko njih mogu na vreme da se
ustanove i otklone razlozi koji mogu
negativno da utiču na stabilnost,
upotrebljivost i trajnost objekta, kao i na
bezbednost saobraćaja.
Neizvršeno ili nepotpuno održavanje objekata
na putevima ima znatno veći uticaj na
bezbednost od nepotpunog održavanja
kolovoza; u krajnjem slučaju može usloviti i
prekid saobraćaja.
Za objekte od cementnog betona je rašireno
netačno mišljenje da su trajni i da ih ne treba
održavati. Samo uz pravovremeno redovno
održavanje, detaljno određeno
odgovarajućim projektom održavanja koji je
pripremljen u sklopu projekta za objekat
prema smernicama iz priznate tehničke
regulative, a sa kojim treba početi odmah
posle izgradnje objekta, može se obezbediti
planirana trajnost objekta.
3.4.2 PREGLEDI OBJEKATA
Za utvrđivanje stanja objekata na putevima i
na toj osnovi određenog obima redovnog i
građevinskog održavanja je potrebno
redovno vršiti preglede objekata. Oni su s
obzirom na učestalost, obim i zahtevnost u
osnovi razvrstani u redovne i sistematične
preglede i određeni pravilnikom o radovima
na održavanju na magistralnim i regionalnim
putevima. U posebno zahtevnim slučajevima
su za utvrđivanje stanja objekata na
putevima potrebni i specijalni i vanredni
pregledi.
JP Putevi Srbije
Redovno održavanje objekata
3.4.2.1 Redovni pregledi
Redovne vizuelne preglede objekata na
putevima dužna je da vrši služba za pregled
izvođača radova tokom obilaska u sklopu
redovnog održavanja javnih puteva. Pre
svega treba da pregleda
- stanje kolovoza u oblasti objekata tj. na
njima i na pristupnim delovima,
- stanje opreme objekata i
- stanje saobraćajne signalizacije u sklopu
objekata.
Služba za pregled treba da ustanovi i
eventualna
- oštećenja na objektima, ukoliko
predstavljaju smetnju za saobraćaj,
ugrožavaju bezbednost i posledica su
prirodnih ili drugih nepogoda u oblasti
objekata,
- oštećenja i stanje dilatacija i sistema za
odvodnjavanje (šahtova, odvodnih cevi) i
- štetne promene stanja objekata (pukotine,
deformacije, krunjenje površine).
Redovne preglede objekata na putevima
služba za pregled treba da vrši najmanje
jednom mesečno. O svim utvrđenim većim
nepravilnostima na objektima koje bi mogle
da dovedu do veće štete i da utiču na
bezbednost saobraćaja, odmah mora pisano
da obavesti upravljača puteva i da ih
dokumentuje na odgovarajući način.
U galerijama jednu godinu posle puštanja u
saobraćaj pregledi za nadzor stanja treba da
budu vršeni svakog meseca. U slučaju da se
tokom tih pregleda utvrde promene koje bi
mogle da ugroze saobraćaj, naredne
preglede treba vršiti u vremenskim
intervalima koji nisu duži od deset dana.
Pregledi stanja galerija moraju se vršiti u
sklopu redovnih pregleda posle završetka
letnjeg i zimskog perioda. Oni pre svega
obuhvataju:
- vizuelni pregled stanja unutrašnje obloge i
kolovoza
- evidentiranje eventualne pojave vode u
galeriji
- pregled šahtova za čišćenje i centralnih
revizionih šahtova
- pregled stanja niša i poprečnih prelaza.
3.4.2.2 Sistematski pregledi
Sistematske preglede čeličnih i drvenih
objekata za premošćavanje, kao i modularnih
dilatacionih spojeva, treba vršiti svake
godine.
1
Redovno održavanje objekata Priručnik za održavanje puteva u Republici Srbiji

Sistematske preglede stanja cementno- Detaljnim pregledom objekta treba po pravilu

betonskih i kamenih objekata na puteva treba da bude obuhvaćena i statička kontrola
da vrše za to stručno osposobljene grupe nosivosti konstrukcije ili inženjersko-geološki
svake dve godine (kad nema glavnog izveštaj.
pregleda).

Kod sistematskih pregleda objekata potrebno 3.4.2.4 Vanredni pregledi

je vizuelno utvrditi stanje
- svih vidljivih i dostupnih nosećih Vanredni pregledi stanja objekata na
elemenata objekata, putevima po pravilu su potrebni posle
- kolovoza i sve opreme, kao i vanrednih događaja koji mogu štetno da utiču
- oštećenja koja bi mogla da ugroze na objekte. To su pre svega:
bezbednost saobraćaja. - elementarne nezgode, npr. zemljotresi,
usovi, snažnije padavine, oluje
Treba utvrditi i upotrebljivost i trajnost - teže saobraćajne nesreće, npr. udarci
objekta. U slučaju primećenih većih vozila, požar, eksplozija
deformacija ili na zahtev nadležnih službi, - prekoračenja dozvoljenih opterećenja ili
treba izvršiti i potrebne testove i merenja. gabarita vozila
- iznenadna oštećenja objekata ili
Glavne preglede stanja svih objekata (tj. pojedinačnih elemenata.
svaki treći sistematski pregled) treba vršiti Obim i cilj vanrednih pregleda zavisi od
svakih 6 godina. karakteristika promena stanja - oštećenja
objekta na putu.
Kod glavnih pregleda koje mora da izvrši
stručno osposobljen izvođač, osim poslova
koji su određeni za redovne preglede, treba 3.4.3 OŠTEĆENJA NA OBJEKTIMA
pregledati i teže dostupna i prekrivena mesta
(npr. donju stranu konstrukcije za
premošćavanje, ležišta, stubove, Za karakteristične elemente cementno-
hidroizolacije), pri čemu treba koristiti betonskih objekata na putevima odnosno za
odgovarajuću opremu (radne platforme) za neke objekte kao celinu - očigledno zbog
pristup do tih mesta. njihove osetljivosti na spoljašnje uticaje
kojima su izloženi - planiran je različit životni
U slučaju ustanovljenih oštećenja objekta vek (period trajanja), na primer:
(npr. vlaženja, pukotina, deformacija) - za opremu
potrebno je pri glavnom pregledu odrediti objekata (ležišta,
uzrok (npr. i otvaranjem i testiranjem zastora dilatacije, ograde,
na kolovozu na konstrukciji za odvodnjavanje,
premošćavanje). hidroizolacije,
zastore) 20 do 30 godina
- za kolovozne ploče 30 do 50 godina
3.4.2.3 Specijalni pregledi - za noseće
konstrukcije 80 do 100 godina
Za procenu stvarnog stanja objekata u
- za potporne i
pogledu kvaliteta i bezbednosti i za
uporne konstrukcije 130 do 150 godina
određivanje odgovarajućih postupaka za
popravku oštećenja, potrebni su posebni
detaljni pregledi koji uključuju testove i 3.4.3.1 Uzroci oštećenja
merenjima, a koje treba izvršiti,
- ukoliko postoji sumnja u odgovarajući Uzroci oštećenja koja ograničavaju trajnost
kvalitet, nosivost ili bezbednost objekta, objekata na putevima su brojni, ali su
- ukoliko se opterećenje ukupno ili karakteristični za određena oštećenja. U
povremeno poveća (npr. zbog prevoza nekim slučajevima se oštećenja koja su
vanrednog tereta), nastala zbog različitih uzroka, više ili manje
- ukoliko je prilikom redovnog ili glavnog povećavaju.
pregleda ustanovljeno da je potrebna
određena popravka oštećenja objekta, Uzroci za oštećenja objekata mogu se
- ukoliko je potrebno u posebnim ustanoviti pre svega u
slučajevima prikazati stanje objekta (npr. - konceptu,
u slučaju sudskih sporova i sl.). - izvođenju,
- izloženosti i
- održavanju.

2 JP Putevi Srbije
Priručnik za održavanje puteva u Republici Srbiji Redovno održavanje objekata

Karakterističan nedostatak u konceptu stabilnost (erozija potpornika, krila i stubova,

objekta koji uslovljava nastanak bitnih erozija kosina).
oštećenja, jeste premala debljina zaštitnog
sloja cementnog betona iznad čelika za
ojačavanje (armature) i/ili neodgovarajući 3.4.3.2 Vrste oštećenja
kvalitet cementnog betona. Voda koja u
takvim slučajevima prodire do čelika, dovodi Sveobuhvatna sistematizacija oštećenja na
do rđanja koje uslovljava bubrenje i time objektima je određena u EN 1504.
povećan pritisak na cementni beton u
zaštitnom sloju i pre ili kasnije pukotine kroz Karakteristična oštećenja objekata na
koje voda i druge agresivne (hemijske) putevima su pre svega
materije brže prodiru do već načetog čelika. - pojedinačne i mrežaste pukotine
Oštećenja čelika i cementnog betona se cementnog betona (slika 3.4.3.1),
progresivno povećavaju. Merama u okviru - korozija vidljivih površina cementnog
redovnog održavanju može se bar usporiti betona i čelika (slika 3.4.3.2),
razvoj oštećenja. - raslojavanje i krunjenje cementnog betona
(slika 3.4.3.3),
Osim neodgovarajućeg kvaliteta - oštećenja opreme objekata (slike 3.4.3.4 i
upotrebljenog betona koji može biti posledica 3.4.3.5).
neodgovarajuće vrste i količine mešavina
kamenog zrna, cementa, aditiva, odnosa
voda/cement i/ili mehaničkih svojstava
stvrdnutog cementnog betona, za oštećenja
objekata u brojnim slučajevima razlog su i
skrivene greške u izvođenju koje ne mogu
uvek na vreme da se registruju pomoću
priznatih postupaka testiranja u okviru
izvršene unutrašnje i spoljašnje kontrole
radova. Otkriju se tek kao oštećenja prilikom
pregleda stanja objekata.

Karakteristična oštećenja objekata na

putevima su posledica njihove izloženosti
brojnim različitim spoljašnjim uticajima:
- saobraćajna opterećenja, pre svega
prekomerna, uslovljavaju odgovarajući
zamor ugrađenih materijala, a
neodgovarajuća upotreba vozila i Slika 3.4.3.1: Mrežaste pukotine cementnog
mehanička oštećenja betona
- stalna izloženost klimatskim uticajima -
niskim i visokim temperaturama -
uslovljava povremene promene strukture
u ugrađenim materijalima na objektima i
opremi, a koje se vremenom pokazuju
kao oštećenja
- agresivno delovanje soli koja se koristi u
radu zimske službe, i gasova u okruženju
koji u okviru padavina stvaraju (doduše
slabe) kiseline i dovode do karbonizacije,
a takođe prouzrokuju promene strukture i
razgradnju ugrađenih materijala.

Bitan razlog za oštećenja objekata na

putevima je i nepotpuno redovno održavanje,
pre svega odvodnjavanja. Sve hemijske Slika 3.4.3.2: Korozija vidljive površine
reakcije su moguće samo, ako je prisutna i cementnog betona i čelika za ojačavanje
voda. Stajaća voda na objektima, takođe i u
sistemima za odvodnjavanje, dovodi do
velikih oštećenja (korozija, smrzavanje).
Neregulisano odvodnjavanje objekata i pored
objekata na putevima ugrožava njihovu

JP Putevi Srbije 3
Redovno održavanje objekata Priručnik za održavanje puteva u Republici Srbiji

- na dubinu pukotina, gde su razvrstane u

- površinske, duboke do 10 mm
odnosno do 40 mm i
- dubinske koje idu do čelika za
ojačavanje ili dublje,
- na uzrok za nastanak pukotina:
- tehnološke pukotine nastaju zbog
reoloških svojstava cementnog betona
(skupljanje, tečenje)
- mehanički, statički, dinamički,
temperaturni, hemijski i različiti
kombinovani uzroci dovode do
Slika 3.4.3.3: Krunjenje cementnog betona preopterećenja cementnog betona,
- na delovanje, kad su pukotine
- umirene ili
- aktivne (zbog uticaja promena
temperature i promenljivog
saobraćajnog opterećenja),
- na delovanje, kad su pukotine
- vlažne,
- kroz njih prolazi voda bez pritiska,
- kroz njih prolazi voda pod pritiskom i
- suve.

3.4.4 REDOVNI RADOVI NA

Slika 3.4.3.4: Oštećenje cevi za
odvodnjavanje
ODRŽAVANJU
Radovima u okviru redovnog održavanja je
potrebno - prema odgovarajućem pisanom
uputstvu upravljača - na putnom objektu i na
prostoru oko njega na vreme ustanoviti i
otkloniti uzroke koji bi mogli štetno da utiču
na stabilnost, upotrebljivost i trajnost objekta i
na bezbednost u saobraćaju.

3.4.4.1 Vrste radova

Pravilnikom o radovima na održavanju

magistralnih i regionalnih puteva u radove na
redovnom održavanju objekata na putevima
svrstani su naročito
- čišćenje koje se mora obavljati bar dva
puta godišnje,
- na proleće, posle završenih zimskih
poslova na putu, i
- ujesen, pre zimske sezone,
i to:
- saobraćajnih površina, obloga
Slika 3.4.3.5: Oštećenje ograde na objektu tunela/galerija, signalizacije i
opreme na objektu
- oblasti neposredno oko objekta
Uglavnom oštećenja na cementnobetonskim - ležišta, dilatacija (slika 3.4.3.6),
objektima na putevima - pukotine - članaka i drugih dostupnih delova
uslovljavaju specifičnu popravku s obzirom objekta
- na širinu pukotina, gde su razvrstane u - sistema za odvodnjavanje
- pukotine širine vlasi, široke do 0,1 mm (drenažnog sistema, šahtova,
(već vidljive golim okom), kanalizacije)
- široke do 0,2 mm i
- široke 0,3 mm ili više,

4 JP Putevi Srbije
Priručnik za održavanje puteva u Republici Srbiji
- nanosa i drugih materijala koji mogu
da ugroze objekat ili saobraćaj
(slika 3.4.3.7),
Slika 3.4.3.6: Popunjeni žlebovi u dilataciji
Slika 3.4.3.7: Nanosi pored rečnog stuba
objekta za premošćavanje
- manje popravke oštećenja
- opreme i saobraćajne signalizacije,
- odvodnjavanja i
- elemenata noseće konstrukcije,
koje su inače određene kao prioritetne i koje
treba izvršiti odmah pošto su nastala
oštećenja. Tu spadaju:
- oštećenja saobraćajnih površina (krpljenje
udarnih rupa, popunjavanje pukotina i
spojeva, izravnavanje neravnina)
- pojedinačna oštećenja na konstrukcionim
delovima objekta (krpljenje okrunjenih
delova, popunjavanje spojnica, spojeva i
pukotina, popravke zaštitnog sloja iznad
čelika za ojačavanje, pričvršćivanje
vijčanih veza itd.)
- oštećenja zaštite protiv korozije čelika i
cementnog betona
- oštećenja hidroizolacije i odvodnjavanja
(uključujući vlaženje)
JP Putevi Srbije
Redovno održavanje objekata
- oštećenja potkopanih stubova, upornih i
potpornih konstrukcija.
Čišćenje = pranje unutrašnje obloge galerije
(uključujući nanošenje namenskog sredstva
za čišćenje, ribanje obloge i ispiranje) treba
vršiti vodenim mlazom pri čemu pritisak ne
sme da pređe 1,5 bar, a pranje drenažnog
sistema treba vršiti vodom pod pritiskom od
150 bara.
Redovno pranje kolovoza u galeriji mora se
vršiti najmanje 4 puta godišnje. Pri tom treba
koristiti/dodati odgovarajuće sredstvo za
čišćenje (deterdžent), čeličnu četku i vodeni
mlaz pod pritiskom od 100 do 120 bara, a na
kraju je potrebno ispiranje vodom.
Svu ispranu vodu iz galerije treba prepumpati
u vozila/cisterne i odvesti u pogon za
prečišćavanje.
Manje popravke oštećenja na cementno-
betonskim, čeličnim ili drvenim objektima na
putevima treba da vrši manja posebna stalna
grupa stručnih radnika iz pogona za
održavanje koji su odgovarajuće opremljeni i
detaljno upoznati sa modernim materijalima i
postupcima za popravku karakterističnih
oštećenja, npr.
- cementnog betona: pukotina, krunjenja,
ljuštenja, odlamanja, otvorenih kontaktata,
šupljina, korozije, mehaničkih oštećenja
- čelika: korozije, otkrivanja, mehaničkih
oštećenja
- otvora i pukotina: nezalivenim/
nezaptivenim, oštećenim.
U slučaju zahtevnije popravke mora takva
posebna grupa za održavanje da dobije
odgovarajuća stručna uputstva za rad (i
tehničku dokumentaciju).
Osnova održavanja drvenih mostova je
zaštita protiv truljenja sa obnavljanjem
impregnacije, a protiv raznih štetočina
(insekata) zaštita premazima sa
insekticidima. Pošto je habajući sloj na
drvenom mostu izložen mehaničkom habanju
i klimatskim uticajima, povremeno treba da
se obnovi. Elementi noseće konstrukcije
odnosno oprema koja se vremenom
rasklima, treba da se učvrste.
Intervencije na objektima na putevima ne
smeju se odlagati zbog osiguranja
saobraćaja i sprečavanja veće materijalne
štete
- kod prirodnih nepogoda kao što su
nevreme, poplava, klizište, zemljotres i
- kod težih saobraćajnih nesreća.
5
Redovno održavanje objekata
Po pravilu obim intervencije treba odrediti
prilikom vanrednog pregleda stanja objekta.
O izvođenju te intervencije - za šta izvođač
radova na održavanju mora da ima u stalnom
stanju pripravnosti posebnu grupu za
intervencije - izvođač redovnog održavanje je
dužan odmah da obavesti upravljača puteva.
Ukoliko izvođač redovnog održavanja ne
može odmah da preduzme odgovarajuće
mere, dužan je
- da obeleži prepreke i da osigura
saobraćaj,
- da sprovede hitne mere za osiguranje
objekta i
- da uspostavi prohodnost objekta, ukoliko
je to moguće.
Za objekte za premošćavanje na
vodotokovima najveća opasnost su plutajući
predmeti u visokim vodama koji zbog
taloženja pored stubova smanjuju protočni
presek vodotoka i dovode do razjedanja
temelja (slika 3.4.3.7).
Svi važni događaji u vezi sa objektima na
putevima moraju da budu vidljivi u knjizi
održavanja.
3.4.4.2 Postupci za popravke
Pošto oštećenja na putevima nastaju zbog
vrlo različitih razloga, odgovarajući postupak
za popravku mora odmah da odredi
odgovarajući stručnjak. Osnove za brojne
postupke određene su detaljnim uputstvima
za sanaciju objekata ili drugom tehničkom
dokumentacijom.
3.4.4.2.1 Uklanjanje cementnog betona
Na površini elementa ili dubinski
kontaminiran cementni beton je potrebno
- hidromehaničkim postupkom – vodenim
mlazom pod velikim pritiskom (najmanje
300 bara) ili
- mehaničkim postupkom – električnim ili
pneumatskim udarnim čekićem
ukloniti do zdrave (nekontaminirane), čvrste i
guste strukture. Kao degradirana treba uzeti
u obzir područja
- korozionih žarišta: vidljivo korodirani čelik
za ojačavanje, smeđe fleke na površini
cementnog betona, vidljiv tok pukotina i
vidljivo podizanje zaštitnog sloja
cementnog betona iznad čelika za
ojačavanje,
- kontaminacije cementnog betona: prisutni
hloridi, sulfati,
6 JP Putevi Srbije
Priručnik za održavanje puteva u Republici Srbiji
- veće poroznosti i nekompaktnosti
cementnog betona: segregovan,
delaminiran,
- oštećenja cementnog betona zbog
smrzavanja,
- karbonizacije cementnog kamena (gubitak
alkalnosti).
Pripremljena površina cementnog betona
mora da bude hrapava, pojedinačna kamena
zrna moraju da vire iz nje kako bi se
obezbedili uslovi za postizanje uslovljene
2
čvrstoće na kidanje od najmanje 1,5 N/mm .
Minimalna dubina uklanjanja cementnog
betona/isečenog dela mora da bude veća od
trostrukog prečnika najvećeg zrna u
planiranoj mešavini sanacionog cementnog
maltera odnosno cementnog betona. Zidovi
isečenog dela treba da budu što vertikalniji i
hrapavi
Neoštećene površine cementnog betona koje
mogu biti zaštićene premazima ili sredstvima
za impregnaciju, treba pripremiti
hidromehaničkim postupkom: pranjem
ukloniti prljavštinu, mahovinu, delove koji su
loše spojeni i eventualnu površinsku poroznu
cementnu skramu.
3.4.4.2.2 Čišćenje i zaštita čelika za
ojačavanje
Korodirani čelik (armaturu) treba do
zahtevanog stepena (uglavnom SA 2,5 po
EN ISO 8501-1: 2007) očistiti
- mokrim ili suvim peskarenjem pomoću
kvarcnog peska (granulacija do 0,8 mm),
- električnom bušilicom sa rotirajućom
čeličnom četkom, ili
- ručno čeličnom četkom i brusnim papirom
koji su pak odgovarajući samo za lokalna
koroziona žarišta.
Očišćeni čelik treba u roku od 24 sata zaštititi
premazom sa sredstvom protiv korozije -
višekomponentnom mešavinom - prema
postupku koji je određen za upotrebu.
3.4.4.2.3 Izrada veznog sloja
U slučaju kada prilikom uklanjanja
cementnog betona nije postignuta dovoljna
hrapavost površine (dubina hrapavosti
najmanje 5 mm) ili kada će se cementni
beton ili sanacioni malter ugrađivati ručno,
potrebno je izraditi vezni sloj za kvalitetno
vezivanje sanacionog materijala za podlogu.
Materijal za vezni sloj može da bude
Priručnik za održavanje puteva u Republici Srbiji Redovno održavanje objekata

- na cementnoj osnovi sa dodatkom - kod dubinskih pukotina zaptivanje treba

polimera, izvršiti ubrizgavanjem, korišćenjem
- čisti polimerni materijal ili nastavaka za injektiranje za površinsko i
- kombinovani materijal, dubinsko injektiranje, po pravilu delimično
ali svakako mora biti kompatibilan sa elastične epoksidne smole ili epoksidne
sanacionim materijalom. smole malog viskoziteta, poliuretanske
smole ili cementne suspenzije, u
Površina cementnog betona na koju će biti zavisnosti od toga da li je pukotina suva ili
ugrađen vezni sloj, mora da bude suva i vlažna ili umirena ili aktivna.
čista, a kamena zrna na površini cementnog
betona dobro povezana. Površinu popravke treba posuti kvarcnim
peskom.
3.4.4.2.4 Zaštita površine cementnog
betona 3.4.4.2.6 Zaptivanje spojeva

Postupak zaštite površine cementnog betona Zaptivanje spojeva cementnobetonskih

mora da bude prilagođen svrsi koja može biti elemenata uslovljava:
- samo dekorativna, tj. promena sloja za - pripremu površine (zidova) spoja koja
unifikaciju saniranih i nesaniranih obuhvata:
površina, - čišćenje tj. uklanjanje celokupnog
- poboljšanje otpornosti cementnog betona slobodnog materijala iz spoja
na delovanje hladnoće, - uklanjanje eventualno oštećenog
- sprečavanje prelaza hlorida u cementnog betona pored spoja
unutrašnjost cementnobetonskog - po potrebi, izravnavanje površina spoja
elementa ili (pomoću veštačkih smola)
- sprečavanje karbonizacije – prelaska CO2 - prethodni premaz zidova spoja
u unutrašnjost cementnobetonskog odgovarajućim kompatibilnim materijalom
elementa. - popunjavanje spoja odgovarajućim
materijalom za umireni ili aktivni spoj
Kvalitetna zaštita površine cementnog betona (malter, mešavina za zalivanje, traka za
sa višekomponentnom mešavinom (epoksi zaptivanje)
malterom koji u svežem stanju može biti - posipanje obrađene površine kvarcnim
ekološki štetan) uslovljava peskom.
- čistu površinu podloge sa dobro
povezanim kamenim zrnima, 3.4.4.2.7 Druga oštećenja
- udeo vlage u podlozi u određenim
dozvoljenim granicama, Postupak za popravku drugih oštećenja
- određenu temperaturu podloge i vazduha, cementnog betona (npr. segregovanih mesta
- nanos materijala za zaštitni sloj i na površini ili u dubini elementa i površinskih
- posipanje zaštitnog sloja kvarcnim korozionih žarišta) ili nedostataka u izvođenju
peskom. (npr. tankoslojna izravnavanja površine)
mora po pravilu da odredi tehnolog za svaki
3.4.4.2.5 Popravka pukotina pojedinačni slučaj u sklopu tehničke
dokumentacije.
Postupci za popravku pukotina koje su široke
više od 0,2 mm, zavise od dubine pukotina:
- površinske pukotine, dubine do 10 mm,
mogu da se urede isisavanjem prašine i
napajanjem epoksidnom ili
poliuretanskom smolom niskog viskoziteta
(naneto četkicom) i posipanjem suvim
kvarcnim peskom
- površinske pukotine, dubine do 40 mm
(ne pružaju se do položaja čelika za
ojačavanje) je potrebno
- žlebljenjem otvoriti, ako nisu široke bar
15 mm i duboke bar 20 mm,
- ukloniti prašinu,
- premazati zidove epoksidnom ili
poliuretanskom smolom i
- izvršiti zaptivanje penetracijom
epoksidnog maltera

JP Putevi Srbije 7