Ivana Boskovic

САДРЖАЈ
Увод 1
1. Животна средина 2
1.1. Инструменти за заштиту животне средине 3
1.2. Агенда 21 4
2. Извори загађења у врању 7

2.1. Саобраћај 7
2.2. Индустрија 7
2.3. Остали извори загађења 2
3. Ваздух и заштита животне средине у врању 9

3.1. Састав ваздуха 9
3.2. Аерозагађење 10
3.3. Праћење квалитета ваздуха 11
4. Квалитет ваздуха на територији града Врања током 2019. године 13

4.1. Резултати мерења и дискусија зa јануар 2019. године 14
4.2. Резултати мерења и дискусија за фебруар 2019. године 16
4.3. Резултати мерења и дискусија за март 2019. године 18
4.4. Резултати мерења и дискусија за април 2019. године 20
4.5. Резултати мерења и дискусија за мај 2019. године 22
4.6. Резултати мерења и дискусија за јун 2019. године 24
4.7. Резултати мерења и дискусија за јул 2019. године 26
4.8. Резултати мерења и дискусија за август 2019. године 28
4.9. Резултати мерења и дискусија за септембар 2019. године 31
4.10. Резултати мерења и дискусија за октобар 2019. године 33
4.11. Резултати мерења и дискусија за новембар 2019. године 34
4.12. Резултати мерења и дискусија за новембар 2019. године 36
4.13. Предлог мера и заштита 43
Закључак 44
Литература 46
УВОД
„Животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији комплексни

међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот; то су сви услови,
околности и утицаји који окружују и утичу на развој једног организма или групе
организама, утицаји долазе како од живе тако и од неживе природе.“1 Животну средину
чини свет природе (биљке, животиње, земљиште, ваздух и вода), који је постојао
милијардама година пре човека, и свет објеката, предмета и институција које је човек сам
изградио користећи технику, технологију и науку да би створио окружење које одговара
његовим потребама и стремљењима.
Животна средина се одликује великом варијабилношћу и хетерогеношћу у времену

и простору, што је резултат деловања стално променљивог комплекса еколошких услова.
На поједине организме, на одређеном месту, скуп еколошких услова делује различито, чак
другачије на сваком ступњу њиховог развитка. У далекој прошлости Земље, први
организми су се суочили са веома једноставном животном средином коју су чиниле
компактне стене охлађене планете, вода и ваздух. Постепено, у таквој средини, физичко-
хемијским процесима и активношћу све већег броја различитих организама, формирало се
земљиште. Тако је животна средина у целини постајала богатија и разноврснија. Али су и
односи у природи,између организама и средине, као и између самих организама, постали
вишеструко сложени. Велика разноврсност услова у животној средини на сваком
појединачном месту условила је појаву најразличитијих прилагођености живих бића. Ове
прилагођености, често, одражавају опште карактеристике датог станишта.
1
Кићовић М. Драгпмир, Јакшић Н. Предраг, Кићовић Т. Душан (2012), Основе заштите и унапређења животне
средине, Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица и Београд.
1
1. ЖИВОТНА СРЕДИНА
Током својих активности, које могу бити урбанизација или експлоатација,човек

мења природно окружење и то често тако што нарушава природну околину .Изградњом
хидроцентрала и акумулација, сечом шума, пошумљавањем,експлоатацијом минералних
сировина, стварањем депонија, емисијом гасова,нуклеарним пробама и др. човек утиче на
промену читавих подручја. Као резултат човекових активности долази до промена или
нарушавања екосистема и климатских промена на локалном и глобалном нивоу.
Када говоримо о променама у природи које су настале деловањем човека, мислимо

на савременог човека, разумног и способног да захваљујући цивилизацијским тековинама,
оруђима и оружјима, освоји и најнеприступачније делове планете Земље, да потпуно
овлада природом и да је максимално искоришћава ради стварања што већег профита и
брзог економског развоја.
Биосферу или животну средину на планети Земљи савремени човек угрожава у

мери која прети да угрози и његов сопствени останак. Загађивање ваздуха, воде и
земљишта, па самим тим и хране, поприма драматичне последице, не само на локалном
већ и на глобалном нивоу. Најизраженији облици угрожавања природе су:
 Загађивање атмосфере које доводи до промене климе, подизања светског мора и

оштећења озонског омотача,
 Загађивање копнених вода и светског мора,
 Загађивање земљишта,
 Уништавање природних екосистема и
 Уништавање појединачних врста.
Промене састава живог света у екосистемима директна су последица промена

физичких и хемијских услова средине насталих деловањем савременог човека.
Загађивањем станишта човек нагло мења и одузима животни простор другим бићима, која
се повлаче у подручја са очуваним стаништима или ишчезавају у немогућности да се
прилагоде. С друге стране, врсте које су се успешно прилагодиле измењеним условима
станишта често представљају човекове нежељене пратиоце (корови, пацови, многи
инсекти и други бескичмењаци). Човек све снажније утиче на промену природног састава
и односа у биоценозама и екосистемима, доводећи углавном до њиховог осиромашења.
Само за последњих 400 година са планете Земље неповратно је нестало више од 600 врста
животиња и око 900 врста биљака.
Процеси урбанизације и индустријализације спадају у најснажније видове утицаја
савременог човека на природу. У градовима, у којима данас живи 48% човечанства,
јављају се готово сви облици загађивања животне средине.
2
Бука и вибрације, као специфични видови физичког загађења, остављају последице
на слушни апарат, кардиоваскуларни систем као и на психу људи, изазивајући
узнемиреност и агресивност. У порасту су обољења дисајних органа код градске деце, као
што су хронични бронхитис и бронхијална астма, различите алергије, као и опште
смањење имунитета.
Готово све загађујуће материје, пре или касније, преко ланаца исхране или преко
површинских и подземних вода – бунара доспевају и до човека. На тај начин отрови које
неодговорно расејавамо по природи на крају завршавају и на нашој трпези, у загађеној
храни и води, проузрокујући различита обољења.
Здравствени и генетички ефекти нарушене и загађене животне средине зависе од
врсте загађујуће материје, њене токсичности, времена изложености извору загађивања и
од општег здравсвеног стања људи. Поред тога, појединачни негативни ефекти појачавају
се када више њих заједнички делује.
Изворни облици природе, у којима се још увек не осећа утицај човекове
делатности, одржавају се још само у оквиру заштићених подручја као што су национални
паркови и резервати, или на неприступачним местима која нису погодна за живот човека.
Због свега тога заштита животне средине и очување и заштита биолошке разноврсности
(биодиверзитета) данас постаје једна од најважнијих активности савременог човека.
Заштита животне средине подразумева скуп разлицитих поступака и мера који
спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже.
Еколошка одбрана је мултидисциплинарна и треба да представља трајну обавезу свих
чланова друштва. Њена мултидисциплинарност проистиче из чињенице што здравље,
животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у
сталној интеракцији. Стога сваки поремећај стања животне средине доводи до еколошких
поремећаја и поремећаја социјалних односа, који су међусобно повезани и условљени.
1.1. Инструменти за заштиту животне средине
До данас су се изродили многи инструменти и разне методе ради заштите животне

средине. Према Законодавству Републике Србије дефинисанио је шест инструмената
преко којих се спроводи национална политика за заштиту животне средине. „То су:
1. Законски инструменти,
2. Плански инструменти,
3. Економски инструменти,
4. Инструменти за процену утицаја на животну средину,
5. Инструменти моноторинга, и
6. Инструменти чисте технологије.“2
2
3
Једни од најважнијих инструмената су свакако законски инструменти. Први корак
ка заштити је свакако донешен закон или уредба који може бити донешен на нивоу
државе, региона или локалне самоуправе. Исто тако у законске инструменте могу се
сврстати и конвенције, које се касније могу касније преточити и у националне законе.
„ Концепт заштите животне средине се у Европи ескплицитно први пут помиње на
Конференцији Уједињених Нација о животној средини у Стокхолму, 1972. године,
(„Декларација о човековој средини―), када је формиран Програм Уједињених Нација за
животну средину.
Пре готово четврт века, Светска комисија за животну средину и развој (World
Commision on Environment and Development), позната и као Брундтлендова комисија
(Brundtland Commission), објавила је извештај у коме је указала на опасности по људе и
планету Земљу од политике економског раста која не узима у обзир могућности
регенерације планетарних ресурса. Ова комисија је дефинисала одрживи развој као развој
којим се испуњавају потребе садашњости, без ускраћивања могућности будућим
генерацијма да задовоље своје потребе.
Светски лидери су на Земаљском самиту у Рио де Жанеиру 1992. године усвојили
препоруке Брундтлендове комисије, а један од резултата Самита била је ,,Агенда 21’’ –
посебан докуменат у коме су, између осталог, изложене препоруке за одрживо управљање
земљишним, водним и шумским ресурсима у 21. веку.
1.2. Агенда 21
Један од кључних докумената усвојених на самиту у Рио де Жанеиру 1992. године

је Агенда 21 – декларација о намерама и обавезивање на одрживи развој у 21. веку. На око
500 страница (40 поглавља) овог документа размотрен је широк спектар питања – од теме
сиромаштва, заштите атмосфере, шума, водних ресурса, преко здравства, пољопривреде,
еколошки здравог управљања биотехнологијом, до питања одлагања отпада. Оно што је
представљало новину у односу на друге документе Уједињених нација било је изричито
признавање улога „битних групација’’, као сто су жене, деца и омладина,
пољопривредници, предузетници и др. Од 1992. године, па надаље, Уједињене нације су
почеле да се све више ослањају на улогу ових групација у својим програмима, за разлику
од претходне праксе која је искључивала све актере осим, наравно, националних влада и
неколико фаворизованих посматрачких организација.Једно од поглавља Агенде 21 о
битним групацијама је и поглавље о улози локалних власти. Са свих страна света, разна
тела наглашавала су њихову кључну улогу у конкретној примени „одрживости― на
локалном нивоу.Из овога је и произашла препорука – дата у 28. поглављу – да локалне
власти треба да се консултују са становништвом у погледу осмишљавања стратегије за
стварање Локалне Агенде (ЛА) 21.
Нажалост, било је потребно неколико година да се установе ближе смернице о томе
шта би ово требало да подразумева и шта би конкретно требало предузети.Данас, многи
4
локални савети раде у складу са принципима Локалне Агенде. Ипак, од почетка је било
јасно да поред локалних постоје и неки општи фактори који морају бити део сваке
Локалне Агенде 21. Локална Агенда није само стратегија заштите животне средине. План
одрживости укључује и решавање социјалних и економских питања. Локална Агенда
укључује цело друштво или, у најмању руку, највећи могући пресек скупова, са свим
расположивим ресурсима. Око Локалне Агенде мора се створити консензус – заједнички
напори наспрам превазиђеног модела супротстављених интереса.
У планске инструменте се могу сврстати Црвене листе и Црвене књиге. То су
документа која се залаже за заштиту најугроженијих биљних и животињских врста у
флори и фауни једне земље. Економски инструменти представњају скуп еколошких пореза
и надокнада које мора платити „загађивач―, затим финансијске стимулације и субвенције
за увођење чистијих технологија, итд. Кроз испитивање нивоа еколошке процене утицаја и
стратешке процене утицајау односу на друге документе Уједињених нација било је
изричито признавање улога „битних групација’’, као сто су жене, деца и омладина,
пољопривредници, предузетници и др. Од 1992. године, па надаље, Уједињене нације су
почеле да се све више ослањају на улогу ових групација у својим програмима, за разлику
од претходне праксе која је искључивала све актере осим, наравно, националних влада и
неколико фаворизованих посматрачких организација.Једно од поглавља Агенде 21 о
битним групацијама је и поглавље о улози локалних власти. Са свих страна света, разна
тела наглашавала су њихову кључну улогу у конкретној примени „одрживости― на
локалном нивоу.Из овога је и произашла препорука – дата у 28. поглављу – да локалне
власти треба да се консултују са становништвом у погледу осмишљавања стратегије за
стварање Локалне Агенде (ЛА) 21. Локална Агенда укључује цело друштво или, у
најмању руку, највећи могући пресек скупова, са свим расположивим ресурсима. Око
Локалне Агенде мора се створити консензус – заједнички напори наспрам превазиђеног
модела супротстављених интереса.
У планске инструменте се могу сврстати Црвене листе и Црвене књиге. То су
документа која се залаже за заштиту најугроженијих биљних и животињских врста у
флори и фауни једне земље. Економски инструменти представњају скуп еколошких пореза
и надокнада које мора платити „загађивач―, затим финансијске стимулације и субвенције
за увођење чистијих технологија, итд. Кроз испитивање нивоа еколошке процене утицаја и
стратешке процене утицаја животну средину могу се реализовати инструменти за процену
утицаја на животну средину.
Инструменти мониторинга баве се упоређивањем тренутног стања животне
средине неког подручја са претходно дефинисаним граничним вредностима-стандардима.
„Граничне вредности су службени документи са законском снагом који прописују
дозвољене количине опасних и штетних материја у води, земљишту, храни и др.“3
3
5
Данас су граничне вредности дефинисане како би се обезбедило здравље људи,
али се у задње време много ради како би се граничне вредности дефинисале и за
целокупну животну средину.
Инструментима чистих технологија тежи се циљу да се оствари чиста производња
у индустрији и технологији, уз редуковање прљавих. Због тога су прописани и ISO
стандарди којим се омогућава минимално загађење животне средине.
Међу битним инструментима морају се уврстити и Право на информисање о стању
животне средине, које је код нас дефинисано Уставом, и инструмент еколошког
образовања. Садашњим и будућим генерацијама се мора развити еколошка свест како би
човечанство схватило да је први корак ка заштити животне средине заправо спречавање
њеног загађења.
6
2. ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА У ВРАЊУ
На основу дугогодишњег запажања и мониторинга у Врању се као најзначајнији

извори животне средине издвајају: саобраћај моторних возила, индустрија, градске
топлане и индивидуална ложишта, комуналне и пољопривредне активности.
2.1. Саобраћај
Саобраћај угрожава животну средину на много начина, али је најзначајнији штетни

утицај који оставља на атмосферу. Он загађује атмосферу одређеним полутантима од
којих су најзначајнији они који настају сагоревањем фосилних горива. У Врању је
најразвијенији друмски саобраћај и он има највећи утицај на животну средину. Развијен је
и железнички саобраћај који такође штети животној средини пошто се као погон за
покретање локомотива још увек користе нафтни деривати.
Негативни ефекти ће се избећи само ако се буду уважавали принципи одрживог
развоја приликом саме модернизације железнице, а то ће се постићи укључивањем нових
локомотива у железнички саобраћај.
Друмски саобраћај је главни извор загађења атмосфере због тога што су још увек у
великој мери заступљени веома стари аутомобили чија је просечна старост преко 19
година. Овакви аутомобили не поседују одговарајуће технологије за филтрирање
издувних гасова пре испуштања у атмосферу и притом за погон користе неквалитетна
горива.
У великој мери друмски саобраћај загађује животну средину и због лоше
организације саобраћајница унутар насеља а и ван њих. Проблем загађења овим
загађивачима интензивнији је у летњим месецима због транзита који пролази уз сам град.
Поред емисије штетних гасова саобраћај је извор загађења животне средине и због буке
коју производи. Извори буке у граду су пре свега стара возила, недовољно дрвореда поред
саобраћајница, недовољни број паркинг места, лош квалитет приградских путева,
изградња бензиских пумпи у стамбеним зонама, итд.
Мере за заштиту од саобраћајне буке, којима се она може свести на одговарајући
ниво, су: правилно прланирање намене површина, изграња заштитних вертикалних
зидова, забрана саобраћаја за поједине категорије возила у више осетљивим местима на
буку, и др.
2.2. Индустрија
Због дугогодишње транзиције и економске кризе у којој се наша земља налази

многа предузећа у Врању су престала са радом или раде са смањеним капацитетом.
Најзначајнија предузећа у Врању су: „Дуванска индустрија Врање“, „Алфа плам“,
7
„Заваривач“, „Simpo“, „Geox“, а од некадашњег гиганта „Yumco-a“ данас су у функцији
само одређени погони. Сва ова предузећа су носиоци привреде у Врању, али истовремено
представљају и велике загађиваче животне средине.
Највећи проблем је што постојеће индустрије још увек користе застареле
технологије и неадекватно одржавају своја постројења. Зато се управо ова предузећа
јављају као велики загађивачи ваздуха, а нека од њих избацују отпадне и штетне материје
у Врањску реку, која се касније улива у Јужну Мораву. Други проблем се односи на
локацију индустријске зоне која се налази у близини стамбених зона.
Приликом изградње ова индустријска зона налазила се на периферији града, а
каснијом урбанизацијом и ширењем градског језгра и изградњом стамбених објеката
дошло је до тога да је ова индустријска зона у непосредној близини стамбених зона.
Део овог проблема ће бити решен када се заврши изградња нове индустријске зоне
која се налази западно од града, јер ће тада неки погони ових фабрика бити премештени у
нову, савремену индустријску зону.
2.3. Остали извори загађења
Од осталих извора загађења можемо издвојити постројења градских топлана и

индивидуалних ложишта у Врању која користе мање еколошких горива (дрво, угаљ, лож
уље, мазут и др.). Из оваквих извора примарно се емитују штетни полутанти као што су
сумпор-диоксид (SO2), чађ и седиментне честице.
Већина ових загађивача не поседује уређаје, попут одговарајућих филтера, за

пречишћавање емитованих гасова. У зимским месецима ови загађивачи представљају
доминатан извор загађења на територији Врања.
8
3. ВАЗДУХ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ВРАЊУ
3.1. Састав ваздуха
Ваздух је смеша гасова : азота 78%, кисеоника 21%, угљен-диоксида 0,03% и малих
количина других гасова (неона, аргона...), водене паре, прашине и бактерија.
Најзначајнији састојак ваздуха, неопходан за дисање и опстанак свих живих бића је
кисеоник. Кисеоник је гас без боје и мириса, чија се количина у ваздуху не мења, иако га
организми непрекидно троше. Његовом обнављању доприносе биљке које током процеса
фотосинтезе (стварања хране у току дана) ослобађају кисеоник. У великим висинама
ваздух је разређен и количине кисеоника су мање, тако да се на високим планинама теже
дише, а алпинисти и пилоти морају да носе специјалне маске са кисеоником. Има га
раствореног у води, што омогућава живот биљкама и животињама које настањују водена
станишта. Потпомаже горење.
У ваздуху највише има азота. Такође је гас без боје и мириса, али не помаже
горење и у њему жива бића не могу да опстану. Има га четири пута више од кисеоника (у
100 литара ваздуха 78 литара је азот).
Угљен-диоксид је трећи састојак ваздуха кога има јако мало у односу на азот и
кисеоник, али није безначајан. Човек, биљке и животиње испуштају га дисањем у ваздух, а
настаје и сагоревањем дрвета, труљењем организама у земљи и врењем грожђа. Тежи је од
ваздуха и пада на дно, тако да га најчешће има на дну старих бунара, у подрумима,
пећинама и сл. Биљкама је неопходан, упијају га својим зеленим деловима и од њега и
воде, помоћу Сунчеве енергије, стварају храну. За разлику од кисеоника, спречава
сагоревање и гаси пламен. Човек га употребљава за прављење сода-воде, газираних пића
и гашење ватре. У већим количинама је штетан за животиње и човека: ако га удишу –
угушили би се. Знаци тровања угљен-диоксидом су главобоља и несвестица.
Поред ових састојака, ваздух често садржи честице прашине, чађи, дима и
отровних гасова које испуштају фабрички димњаци и моторна возила. Њима се ваздух
загађује. На загађивање ваздуха утичу и природне стихије: ерупције вулкана, велики
шумски пожари, атомски експери-менти... Ваздух на тај начин добија непријатан мирис,
мења боју и природни састав, јер губи кисеоник.
Загађен ваздух штетно делује на жива бића: биљке закржљају и суше се, а
животиње и људи оболевају од разних болести (астма, емфизем плућа и др.). Последица
све веће и чешће сече шума и смањивања зелених површина свакако су мање количине
кисеоника, који се више троши, а мање ствара.
9
Штетне материје које се избацују у ваздух, таложе се и са водом растворене улазе у
земљиште, а затим у биљке. Тако се укључују у процес кружења материје у природи.
Гасови и микроскопске честице чађи и прашине које изазивају промене природног односа
и концентрације основних компонената ваздуха, понекад у атмосферу доспевају
природним путем, нпр. ослобађањем услед вулканских ерупција и природних пожара, али
много чешће оне настају као последица човекових активности.
3.2. Аерозагађење
Загађење ваздуха може потицати из природних и антропогених извора. Под

утицајем загађивача, ваздух добија непријатан мирис, мења боју и природни састав, јер
губи кисеоник. Загађење ваздуха може бити природног и антропогеног порекла. Природни
извори загађења ваздуха су:
 прашина из природних извора - најчешће са великих огољених површина са мало
или потпуно без вегетације (пешчане олује),
 метан - емитован током дигестије хране од стране животоиња (преживари),
 радон - гас из природних радиоактивних области,
 дим и угљен-моноксид (CO) - настали током шумских пожара,
 вулканска активност - током које се продукују сумпор и његови оксиди, хлор и
честице пепела,
 космичка прашина,
 слана испарења из океана.
Антропогени извори загађења ваздуха су:

 честице прашине, чађи, дима и отровних гасова које испуштају фабрички димњаци
и моторна возила,
 енергетска постројења, чији се рад заснива на сагоревању фосилних горива,
 контролисано спаљивење, које се користи у пољопривреди и шумарству,
 издувни гасови из моторних и других возила и превозних средстава,
 сагоревање дрвета, пожари и слични акциденти,
 рафинерије нафте, енергетска и сва друга индустријска постројења,
 различите хемикалије које се у виду прашине или горењем шире у околни ваздух,
компоненте боја, лакова за косу, аеросоли из спрејева и други растварачи,
 депоније смећа са којих се издваја депонијски гас, метан и непријатни мириси,
 војне активности, као што су пробе нуклеарног наоружања, токсичних гасова
(бојни отрови), ракете и слично.
 расхладни уређаји који садрже високо испарљиве фреоне (иако је Монтреалским
протоколом употреба фреона смањена, њихов штетан утицај по атмосферу се не
може занемарити јер су то једињења која имају велику реактивност и дуг живот у
атмосфери).
10
Саобраћај и индустрија су основни извори загађења. Током сагоревања различитих
облика горива у моторима или фабрикама, осим ослобађања енергије испушта се и велика
количина штетних материја, као што су: угљенмоноксид, угљен-диоксид, сумпор-диоксид,
оксиди азота, пепео и чађ. Људи загађују ваздух на много начина: паљењем шума ради
добијања пољопривредног земљишта, вожњом аутомобила, авиона, радом у фабрикама,
сагоревањем огрева у домаћинствима...
У основи готово свих облика аерозагађивања је потреба човека за енергијом која се

добија на рачун сагоревања дрвета, нафте, угља или природног гаса. Када једном доспеју у
атмосферу, гасови ослобођени током сагоревања фосилних горива ступају у различите
хемијске реакције, при чему настају многа опасна једињења. Највећи извор загађења
ваздуха у градовима представља аутомобилски саобраћај. Сматра се да око 60% укупног
светског загађења потиче од сагоревања горива у моторима аутомобила. Издувни гасови
аутомобила, који настају сагоревањем бензина у мотору, садрже око 20% угљен-диоксида,
27% угљоводоника и 34% азотових оксида. Неким врстама бензина додаје се и олово, тако
да и оно налази свој пут до атмосфере. Ако се зна да угљен-диоксид у атмосфери
проузрокује ефекат стаклене баште и глобалног загревања, да су олово и угљоводоници
опасни отрови који оштећују плућа и респираторне органе човека и животиња и изазивају
сушење дрвећа, а да азотови оксиди проузрокују киселе кише, јасно је да је штета коју
производе аутомобилски гасови веома велика.
3.3. Праћење квалитета ваздуха
Контрола квалитета ваздуха на територији града Врања врши се на два мерна

места. Једно мерно место се налази у заводу за јавно здравље у Врању у близини центра
града, а друго мерно место је у кругу Основне школе "Светозар Марковић".
При избору мерних места водило се рачуна о распореду и врсти извора загађивања,
густине насељености, специфичности терена и метеоролошких услова. На оба мерна места
врши се систематско дневно мерење основних загађујућих материја SO2, чађи, као и NО 2.
Такође се на оба мерна места врши анализа аероседимената у месечним узорцима
падавина где се одређују и укупне таложне материје.
Процена загађености ваздуха, односно граничне вредности, толерантне вредности,

максимално дозвољене вредности имисије за поједине параметре аерозагађења базирају се
на важећим законским прописима ( Закону о заштити ваздуха „Сл. Гласник Р.С―. 36/09,
Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха „Сл.Гласник Р.С―.
бр.11/10, и Уредби о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима
квалитета ваздуха „Сл.Гласник Р.С―. бр.75/2010 и 63/2013).
11
Извори загађења ваздуха су процеси сагоревања фосилних горива у
индивидуалним кућним ложиштима, котларницама, процеси у индустријским
постројењима, издувни гасови саобраћајних возила и др. У зимским месецима када је
сезона ложења долази до повећаних концентрација загађујућих материја.
Томе доприносе и метеоролошки услови: ниска температура, повећана влажност и

повећани атмосферски притисак. Свака од загађујућих материја има специфичан
механизам деловања на здравље људи. Најчешће долази до надражаја респираторих
путева, отежаног дисања, кашља, осећаја стезања у грудима, сузења очију, појачане
секреције из носа. У време када је повећана концентрација ових материја, особе са
срчаним и плућним обољењима, старије особе, труднице и деца треба да избегавају било
какву активност на отвореном. Остали део становништва би требало да избегава
продужену и напорну физичку активност на отвореном простору.
Сумпор-диоксид је обавезан састојак загађеног ваздуха урбаних средина. Продукт

је сагоревања фосилних и других горива, посебно оних богатих сумпором. У ваздуху
може да се нађе или као гас или растворен у воденим капљицама. У условима повећане
влажности ваздуха оксидише и делимично прелази у сумпорну или сумпорасту киселину.
Ствара се у атмосфери па у облику киселе кише пада на тло. Концентрација
сумпордиоксида зависи од температуре, ваздушних кретања, влажности, атмосферског
притиска итд. И ниске концентрације сумпор-диоксида неповољно делују на људе
изазивајући респираторне симптоме нарочито код деце и старијих хроничних болесника.
Својим присуством изазива надражај слузница очију , носа и уста , кашаљ и гушење, а у
већим концентрацијама може да оштети чуло мириса , глеђ зуба, да изазове запаљењске
процесе на слузници желуца, промене у крвној слици и тд.
Све процесе сагоревања горива прати и појава дима који зависно од ефикасности
сагоревања може садржати мање или више чврстих честица. Црни дим је индикатор
непотпуног сагоревања и неекономичног трошења горива. Чађ чине веома фине микро-
честице чија се величина креће око 5 μm и које у облику аеросола остају у ваздуху. Оне
најфиније се понашају као гас па лако продиру у доње дисајне путеве.
Азотни оксиди настају код сагоревања на високим температурама од азота и

кисеоника из ваздуха или у току разних индустријских процеса (поизводња азотне
киселине, целулозе, најлона, вештачких ђубрива ...).
Постоји 6 азотних оксида али су сви нестабилни и оксидују се до азот-диоксида

који се најчешће среће у ваздуху. Зато се код одређивања концентрација одређују укупни
оксиди азота - NОx . У урбаним срединама највећи извор азотних оксида јесу издувни
гасови код мотора са унутрашњим сагоревањем. Азотни оксиди имају изражено
иритативно деловање на слузокожу дисајних путева.
12
Неки азотни оксиди се у плућима претварају у нитрозамине који имају канцерогено
дејство. Такође штетно делују и на вегетацију а због своје жутосмеђе боје смањују
видљивост у насељу. Концентрације азотних оксида у градовима показују директну
повезаност са фреквенцијом возила и могућностима проветравања улица и насеља.
Аероседимент чине честице различите величине органског и неорганског порекла.

Потичу углавном од чврстих горива, пепела и са улица због неадекватног одржавања
хигијене. Деловање прашине на организам зависи од више фактора: порекла, хемијског
састава, трајања контакта, места деловања, величине и облика честица, отпорности
појединих ткива и организма у целини, као и од биолошке особености прашине.
13
4. КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА ТОКОМ 2019.
ГОДИНЕ
Контрола квалитета ваздуха на територији Града Врања врши се на два мерна

места. Једно мерно место се налази у Заводу за јавно здравље Врање у Врању у близини
центра града, а друго мерно место је у кругу Основне школе "Светозар Марковић" у
Врању. При избору мерних места водило се рачуна о распореду и врсти извора
загађивања, густине насељености, специфицности терена и метеоролошких услова. На оба
мерна места врши се систематско дневно мерење основних загађујућих материја SO2,
чађи, као и NO2 (имисиона мерења). Такође се на оба мерна места врши анализа
аероседимента у месечним узорцима падавина. где се одређују и укупне таложне материје.
Процена загађености ваздуха, односно граничне вредности, толерантне вредности,
максимално дозвољене вредности имисије за поједине параметре аерозагађења базирају се
на важећим законским прописима ( Закону о заштити ваздуха Сл. Гласник Р.С. 36/09,
Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха Сл.Гласник Р.С.
бр.11/10, и Уредби о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима
квалитета ваздуха Сл.Гласник Р.С. бр.75/2010 и 63/2013).
Извори загађења ваздуха су процеси сагоревања фосилних горива у
индивидуалним кућним ложиштима, котларницама, процеси у индустријским
постројењима, издувни гасови саобраћајних возила и др. У зимским месецима када је
сезона ложења долази до повећаних концентрација загађујућих материја. Томе доприносе
и метеоролошки услови: ниска температура, повећана влажност и повећани атмосферски
притисак.
Свака од загађујућих материја има специфичан механизам деловања на здравље
људи. Најчешће долази до надражаја респираторих путева, отежаног дисања, кашљања,
осећаја стезања у грудима, сузења очију, појачане секреције из носа. У време када је
повећана концентрација ових материја, особе са срчаним и плућним обољењима, старије
особе, труднице и деца треба да избегавају било какву активност на отвореном. Остали
део становништва би требало да избегава продужену и напорну физичку активност на
отвореном простору.
4.1. Резултати мерења и дискусија зa јануар 2019. године
Сумпор диоксид
У јануару 2019.год. извршено је укупно 37 дневних мерења SO 2 на 2 мерна места,
20 на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 17 на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
У јануару 2019. год. није било вредности концентрација SO 2 преко граничне вредности
имисије за један дан, као ни преко толерантне вредности имисије за један дан на мерним
местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
Гранична вредност, као и толерантна вредност имисије за SO2 за један дан износи
125 µg/m³/дан .
14
Чађ
У јануару 2019.год. извршено је укупно 37 дневних мерења чађи на 2 мерна места,

У јануару 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању 2 дана је измерена
концентрација чађи преко максимално дозвољене вредности имисије за један дан, а у
О.Ш."Светозар Марковић" у Врању је такође 2 дана измерена концентрација чађи преко
максимално дозвољене вредности имисије за један дан. Максимално дозвољена вредност
имисије за чађ за један дан износи 50 µg/m³/дан .
Табела 1. Приказ резултата испитивања SO2, чађи и NO2 у ваздуху у µg/m³/дан за јануар
2019. год. по мерним местима4
О.Ш. "Светозар
Завод за јавно
Параметар Марковић"
здравље Врање
Врање
Број мерења 20 17
Средња вредност 48.7 42.8
Минимум 21.5 24.9
Максимум 84.3 77.7
SO2
Медијана 45.7 40.1
С98 81.5 75.5
Број дана GVI 0 0
Број дана TVI 0 0
Средња вредност 33.8 30.5
Чађ Максимум 89.5 57.2
С98 43.3 55.5
Број дана MDV 2 2
Средња вредност 61 60.1
NO2
Медијана 61 58.9
С98 76.4 84.1
Азот диоксид
4
Завод за јавно здравље Врање, (www.zjzvranje.org.rs), Лењинова 1, Врање.
15
У јануару 2019.год. извршено је укупно 37 дневних мерења азот диоксида на 2
мерна места, 20 на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 17 на мерном месту у О.Ш.“С.
Марковић“ у Врању.
У јануару 2019.год. 1 дан је измерена концентрација NО2 преко граничне
вредности имисије за један дан, а није било вредности концентрација NО 2 преко
толерантне вредности имисије за један дан на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у
Врању, док на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било вредности концентрација NО 2
преко граничне, као ни преко толерантне вредности имисије за један дан.
Гранична вредност имисије за азот диоксид за један дан износи 85 µg/m³/дан, а
толерантна 125 µg/m³/дан.
Табела 2. Приказ резултата испитивања аероседимента у ваздуху у µg/m³/дан за јануар

Врање
Укупне Број мерења 1 1
теложне Вредност 33.2 35.6
материје >MDV 0 0
Аероседимент
У јануару 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина рађена
је на мерним местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
Месечне вредности укупних таложних материја у јануару 2019.год., на овим
мерним местима, биле су испод максимално дозвољене вредности за један месец.
Максимално дозвољена вредност за укупне таложне материје на месечном нивоу износи
450 мг/м²/дан.
4.2. Резултати мерења и дискусија за фебруар 2019. године
У фебруару 2019.год. извршена су укупно 43 дневна мерења SO2 на 2 мерна места,
У фебруару 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
вредности имисије за један дан, као ни преко толерантне вредности имисије за један дан
5
16
на мерним местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању. Гранична вредност,
као и толерантна вредност имисије за SO2 за један дан износи 125 µg/m³/дан .
Табела 3. Приказ резултата испитивања SO2, чађи и NO2 у ваздуху у µg/m³/дан за
фебруар 2019. год. по мерним местима6
Завод за јавно О.Ш. "Светозар

Параметар здравље Марковић"
Врање Врање
Средња
38 33.3
вредност
SO2 Максимум 52.3 48.7
С98 47.6 46.4
Средња
17.8 14.6
вредност
Чађ
С98 40.8 19.7
Средња
29.8 33
вредност
NO2 Максимум 53.5 49.3
С98 47.4 42.5
Чађ
У фебруару 2019.год. извршена су укупно 43 дневна мерења чађи на 2 мерна
места, 15 на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 28 на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у
Врању.
У фебруару 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању 1 дан је измерена
О.Ш."Светозар Марковић" у Врању није било концентрације чађи преко максимално
6
17
дозвољене вредности имисије за један дан. Максимално дозвољена вредност имисије за
чађ за један дан износи 50 µg/m³/дан.
У фебруару 2019.год. извршена су укупно 43 дневна мерења азот диоксида на 2
У фебруару 2019.год. није било вредности концентрација NО2 преко граничне, као
ни преко толерантне вредности имисије за један дан на мерном месту у О.Ш.“С.
Марковић“ у Врању, као и на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању. Гранична вредност имисије
за азот диоксид за један дан износи 85 µg/m³/дан, а толерантна 125 µg/m³/дан.
Табела 4. Приказ резултата испитивања аероседимента у ваздуху у µg/m³/дан за
Врање
У фебруару 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина
рађена је на мерним местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
Месечне вредности укупних таложних материја у фебруару 2019.год., на овим
4.3. Резултати мерења и дискусија за март 2019. године

У марту 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења SO2 на 2 мерна места, 31
на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 31 на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
У марту 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
7
18
Табела 5. Приказ резултата испитивања SO2, чађи и NO2 у ваздуху у µg/m³/дан за март

Средња
26 22.2
вредност
Минимум 8 8.7
С98 30 32.3
Средња
10.6 7.8
вредност
Медијана 7.2 6
С98 30.4 15
Средња
25.5 20.7
вредност
С98 37.3 23.8
Чађ
У марту 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења чађи на 2 мерна места, 31
У марту 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених
концентрација чађи преко максимално дозвољене вредности имисије за један дан, као и на
8
19
мерном месту у О.Ш. “Светозар Марковић“. Максимално дозвољена вредност имисије за
У марту 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења азот диоксида на 2 мерна
Врању.
У марту 2019.год. није било вредности концентрација NО2 преко граничне, као ни
преко толерантне вредности имисије за један дан на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у
Врању, као и на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању. Гранична вредност имисије за азот диоксид
за један дан износи 85 µg/m³/дан, а толерантна 125 µg/m³/дан.
У марту 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина није
рађена на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у Врању, као ни на мерном месту у ЗЗЈЗ у
Врању, зато што није било седимента у седиментаторима постављеним на ова два мерна
места.
4.4. Резултати мерења и дискусија за април 2019. године

У априлу 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења SO2 на 2 мерна места,
30 на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 30 на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у Врању
У априлу 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
Чађ
У априлу 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења чађи на 2 мерна места,
У априлу 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених
20
Табела 6. Приказ резултата испитивања SO2, чађи и NO2 у ваздуху у µg/m³/дан за март

Средња
20.1 18.5
вредност
С98 28.9 22.4
Средња
6.8 6.6
вредност
С98 11.2 10.2
Средња
29.7 24.9
вредност
С98 37..8 31
У априлу 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења азот диоксида на 2
У априлу 2019.год. није било вредности концентрација NО2 преко граничне, као ни
Врању, као и на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању. Гранична вредност имисије за азот
диоксид за један дан износи 85 µg/m³/дан, а толерантна 125 µg/m³/дан.
9
21
Врање
теложне Вредност 197 126.7
У априлу 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина рађена
је на мерним местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
Месечне вредности укупних таложних материја у априлу 2019.год., на овим
4.5. Резултати мерења и дискусија за мај 2019. године

У мају 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења SO2 на 2 мерна места, 31 на
мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 31 на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у Врању
У мају 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
Чађ
У мају 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења чађи на 2 мерна места, 31
У мају 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених
10
22
Табела 8. Приказ резултата испитивања SO2, чађи и NO2 у ваздуху у µg/m³/дан за маj

Средња
13.3 13.2
вредност
С98 19 18.6
Средња
7.2 6.6
вредност
С98 10.1 9.6
Средња
19.7 18.7
вредност
С98 28.8 26.2
У мају 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења азот диоксида на 2 мерна
Врању.
У мају 2019.год. није било вредности концентрација NО2 преко граничне, као ни
11
23
Врање

У мају 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина рађена је
на мерним местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
Месечне вредности укупних таложних материја у мају 2019.год., на овим мерним
местима, биле су испод максимално дозвољене вредности за један месец. Максимално
дозвољена вредност за укупне таложне материје на месечном нивоу износи 450 мг/м²/дан.
4.6. Резултати мерења и дискусија за јун 2019. године

У јуну 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења SO2 на 2 мерна места, 30
на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 30 на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у Врању
У јуну 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
Чађ
У јуну 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења чађи на 2 мерна места, 30
У јуну 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених концентрација
чађи преко максимално дозвољене вредности имисије за један дан, као и на мерном месту
у О.Ш. “Светозар Марковић“. Максимално дозвољена вредност имисије за чађ за један
дан износи 50 µg/m³/дан.
12
24
Табела 10. Приказ резултата испитивања SO2, чађи и NO2 у ваздуху у µg/m³/дан за јун

Средња
8.8 7.7
вредност
Минимум 5.4 4
С98 11.7 10.6
Средња
6 6.2
вредност
Минимум 5..9 6
С98 6.1 6.4
Средња
12.3 9.4
вредност
С98 19.7 15.3
У јуну 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења азот диоксида на 2 мерна
Врању.
У јуну 2019.год. није било вредности концентрација NО 2 преко граничне, као ни
Врању, као и на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању. Гранична вредност имисије за азот диоксид
за један дан износи 85 µg/m³/дан, а толерантна 125 µg/m³/дан.
13
25
Табела 11. Приказ резултата испитивања аероседимента у ваздуху у µg/m³/дан за јун
Врање
У јуну 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина рађена је на
мерним местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
Месечне вредности укупних таложних материја у јуну 2019.год., на овим мерним
4.7. Резултати мерења и дискусија за јул 2019. године

У јулу 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења SO2 на 2 мерна места, 31 на
мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 31 на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у Врању
У јулу 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
Чађ
У јулу 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења чађи на 2 мерна места, 31
У јулу 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених
14
26
Табела 12. Приказ резултата испитивања SO2, чађи и NO2 у ваздуху у µg/m³/дан за јул

Средња
13.9 11.6
вредност
С98 18.2 14.9
Средња
6.6 6.2
вредност
С98 6.6 6.3
Средња
11.4 9.6
вредност
С98 20.2 13.1
У јулу 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења азот диоксида на 2 мерна
Врању.
У јулу 2019.год. није било вредности концентрација NО 2 преко граничне, као ни
15
27
Табела 13. Приказ резултата испитивања аероседимента у ваздуху у µg/m³/дан за јул
Врање
У јулу 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина рађена је на
мерним местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању.
Месечне вредности укупних таложних материја у јулу 2019.год., на овим мерним
4.8. Резултати мерења и дискусија за август 2019. године

У августу 2019.год. извршено је укупно 57 дневних мерења SO2 на 2 мерна места,
У августу 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
Чађ
У августу 2019.год. извршено је укупно 57 дневних мерења чађи на 2 мерна места,
У августу 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених
мерном месту у О.Ш. “Светозар Марковић“. Максимално дозвољена вредност имисије
за чађ за један дан износи 50 µg/m³/дан.
16
28
Табела 14. Приказ резултата испитивања SO2, чађи и NO2 у ваздуху у µg/m³/дан за август

Средња
8.9 8.8
вредност
С98 10.1 10.6
Средња
6.1 6.2
вредност
С98 6.5 6.4
Средња
8.9 8.5
вредност
С98 13.8 11.2
У августу 2019.год. извршено је укупно 57 дневних мерења азот диоксида на 2
У августу 2019.год. није било вредности концентрација NО2 преко граничне, као
Марковић“ у Врању, као и на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању. Гранична вредност имисије за
азот диоксид за један дан износи 85 µg/m³/дан, а толерантна 125 µg/m³/дан.
17
29
У августу 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина није
Врању, зато што није било седимента у седиментаторима постављеним на ова два мерна
места.
септембар 2019. год. по мерним местима18

Средња
9 8.6
вредност
С98 10 9.4
Средња
6 6
вредност
Медијана 6 6
С98 6.1 6.2
Средња
9.5 8.1
вредност
С98 13.6 9.5
4.9. Резултати мерења и дискусија за септембар 2019. године

18
30
У септембру 2019.год. извршена су укупно 52 дневна мерења SO2 на 2 мерна места,
У септембру 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
Чађ
У септембру 2019.год. извршена су укупно 52 дневна мерења чађи на 2 мерна
Врању.
У септембру 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених
У септембру 2019.год. извршена су укупно 52 дневна мерења азот диоксида на 2
У септембру 2019.год. није било вредности концентрација НО2 преко граничне,
као ни преко толерантне вредности имисије за један дан на мерном месту у О.Ш.“С.
Марковић“ у Врању, као и на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању. Гранична вредност имисије за
азот диоксид за један дан износи 85 µg/m³/дан, а толерантна 125 µg/m³/дан.

Врање
теложне Вредност 64 43
У септембру 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина
19
31
Месечне вредности укупних таложних материја у септембру 2019.год., на овим
октобар 2019. год. по мерним местима20

Средња
13.7 14.3
вредност
С98 12 30.7
Средња
16.9 20.4
вредност
С98 16 28.8
Средња
9.3 10.5
вредност
С98 13.8 21.4
4.10. Резултати мерења и дискусија за октобар 2019. године

20
32
У октобру 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења SO2 на 2 мерна места, 31
на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању и 31 на мерном месту у О.Ш.“С. Марковић“ у Врању
У октобру 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
Чађ
У октобру 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења чађи на 2 мерна места,
У октобру 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених
У октобру 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења азот диоксида на 2
У октобру 2019.год. није било вредности концентрација NО2 преко граничне, као
У октобру 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина није
Врању, зато што није било аероседимента у седиментаторима постављеним на ова два
мерна места.
4.11. Резултати мерења и дискусија за новембар 2019. године

33
У новембру 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења SO2 на 2 мерна места,
У новембру 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
новембар 2019. год. по мерним местима21

Средња
36.9 34.1
вредност
С98 69.2 63.1
Средња
14.2 12.1
вредност
С98 23.9 23.2
Средња
18.6 17.2
вредност
NO2 Максимум 32.4 30
С98 31.7 28.4
Чађ
У новембру 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења чађи на 2 мерна
Врању.
21
34
У новембру 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању није било измерених
У новембру 2019.год. извршено је укупно 60 дневних мерења азот диоксида на 2
У новембру 2019.год. није било вредности концентрација NО2 преко граничне, као
Врање
У новембру 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина
Месечне вредности укупних таложних материја у новембру 2019.год., на овим
4.12. Резултати мерења и дискусија за новембар 2019. године

22
35
У децембру 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења SO2 на 2 мерна места,
У децембру 2019. год. није било вредности концентрација SO2 преко граничне
новембар 2019. год. по мерним местима23

Средња
85.8 67.4
вредност
SO2 Максимум 103 86
С98 102.9 82.3
Средња
37.1 34.5
вредност
С98 73 68.9
Средња
52.6 41.6
вредност
С98 79.8 69.9
Чађ
У децембру 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења чађи на 2 мерна
Врању. У децембру 2019.год. на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању 7 дана је измерена
23
36
О.Ш."Светозар Марковић" у Врању је 6 дана измерена концентрација чађи преко
максимално дозвољене вредности имисије за један дан. Максимално дозвољена
вредност имисије за чађ за један дан износи 50 µg/m³/дан.
У децембру 2019.год. извршена су укупно 62 дневна мерења азот диоксида на 2
Марковић“ у Врању. У децембру 2019.год. није било вредности концентрација НО2 преко
граничне, као ни преко толерантне вредности имисије за један дан на мерном месту у
О.Ш.“С. Марковић“ у Врању, као и на мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању. Гранична вредност
имисије за азот диоксид за један дан износи 85 µg/m³/дан, а толерантна 125 µg/m³/дан.
Врање
У децембру 2019.год. анализа аероседимента у месечним узорцима падавина
рађена је на мерним местима у ЗЗЈЗ Врање и О.Ш.“С. Марковић“ у Врању. Месечне
вредности укупних таложних материја у децембру 2019.год., на овим мерним местима,
биле су испод максимално дозвољене вредности за један месец. Максимално дозвољена
вредност за укупне таложне материје на месечном нивоу износи 450 мг/м²/дан.
„Према Уредби о условима за моноторинг и захтевима квалитета ваздуха за период
узорковања од 24 часа, гранична вредност и толерантна вредност за сумпор-диоксид (ЅО 2)
су исте и износе 125 µg/m³ , a за азот-оксид (NO 2) те вредности су 85 µg/m³. За исти период
узорковања максимално дозвољена вредност за чађ је 50 µg/m³.“25
24
25
„Службени Гласник Републике Србије“ бр.75/2010, 63/2013;
37
График 1. Измерене вредности SO2 на локацији Завода за јавно здравље Врање
График 2. Измерене вредности SO2 на локацији ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
На мерним местима, тј. у Заводу за јавно здравље Врање,и ОШ „Бранко

Радичевић“ Врање, средње годишње концентрације SО2, у 2019.год. нису биле преко
граничне вредности за календарску годину, као ни преко толерантне вредности за
календарску годину, по важећој Уредби.
38
График 3. Измерене вредности чађи на локацији Завода за јавно здравље Врање
График 4. Измерене вредности чађи на локацији Завода за јавно здравље Врање и ОШ

„Бранко Радичевић“ Врање
На мерном месту у Основној школи "Светозар Марковић" у Врању концентрације

чађи су биле 18 дана веће од максимално дозвољене вредности за чађ за један дан на овом
мерном месту, док је 4 дана концентрација азотових оксида била веца од граничне
вредности за један дан, али није била веца од толерантне вредности за један дан. Све ове
повећане концентрације измерене су у време сезоне ложења, тј. у зимским месецима, а
потицу највецим делом од сагоревања фосилних горива у ложиштима која се користе за
загревање просторија (угланом чађ), као и од моторних возила (углавном NО2).
39
На мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању, у току 2019.год., концентрације чађи су биле 38
дана веће од максимално дозвољене вредности за чађ за један дан на овом мерном месту,
док су 10 дана концентрације азотових оксида биле веће од граничне вредности за један
дан, али нису биле веће од толерантне вредности за један дан. Све ове повећане
концентрације измерене су у време сезоне ложења, тј. у зимским месецима, а потицу
углавном од сагоревања фосилних горива у ложиштима која се користе за загревање
просторија (угланом чађ), као и од моторних возила (углавном NО2).
График 5. Измерене вредности NO2 на локацији Завода за јавно здравље Врање
График 6. Измерене вредности NO2 на локацији ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
40
41
График 7. Измерене вредности укупних таложних материја на локацији ОШ „Бранко
Радичевић“ Врање
График 8. Измерене вредности укупних таложних материја на локацији Завода за јавно

Средња годишња концентрација укупних таложних материја у 2019.год., на овим

мерним местима, била је нижа од максимално дозвољене вредности за календарску годину
по важећој Уредби.
Анализом података о имисионим концентрацијама загадујуцих материја, закљуцује

се да је на мерном месту у ЗЗЈЗ Врање и Основној школи "Светозар Марковић" у Врању у
току 2019. год. загаденост ваздуха условљена повецаним концентрацијама чађи и азотових
оксида на дневном нивоу, што првенствено потице од ложења у зимском периоду, као и
од саобраћаја.
42
Слика 1. Мерна места ЗЗЈЗ Врање и ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
43
4.13. Предлог мера и заштита
Обзиром да основне изворе аерозагадења у Врању чине термоенергетски објекти,

саобраћај и комуналне делатности , спровођење следећих мера могло би да доведе до
смањења емисије основних загађујуцих супстанци у ваздуху које утичу на квалитет
ваздуха:
- неопходно је правилно планирање и зонирање насеља према рељефу и ружи

ветрова (правилном локацијом индустрије, саобраћаја и стамбеног насеља),
подизање зелених заштитних зона између индустрије и насеља, зеленило у насељу
и око насеља;
- гасификација индустрије и насеља је неопходна како би се смањила емисија
загађујућих материја из индивидуалних ложишта, блоковских котларница , као и
индустријских котларница;
- проширивање система централног загревања;
- побољшати сагоревање у ложиштима што се може постићи равномерним ложењем
и реконструкцијом ложишта;
- појачана и стална контрола техничке исправности возила (као и контрола издувних
гасова код техничког прегледа моторних возила), нароцито из разлога што је
већина возила стара и неадекватно одржавана;
- извршити поправке улица јер то успорава саобрацај односно увећава потрошњу
фосилних горива;
- вршити контролу квалитета фосилних горива,
- изабрати технолошки процес у привредним субјектима који најмање загађује
околину;
- уградња уређаја за пречишћавање ваздуха за објекте и технологије које су извор
загађења, као и извори непријатних мириса;
- код пројектовања и изградње стамбених објеката посебну пажњу посветити
термоизолацији, мери за смањење утрошка горива;
- како би се још више смањиле вредности укупних таложних материја које потичу
углавном од уличне прашине, тј. грађевинско комуналних делатности, неопходно је
редовно одржавање комуналне хигијене (редовно чишћење и прање улица ),
забрана дивљих депонија , забрана спаљивања смећа и др.;
- израда катастра загађивача;
- стална контрола квалитета ваздуха;
- спровођење редовне контроле емисије загађивача;
- за све објекте који својим радом могу утицати на квалитет ваздуха урадити
“процену утицаја објекта на животну средину”;
- наставити са праћењем степена загађености ваздуха на територији града Врања
одређивањем већег броја параметара аерозагађења и то на већем броју мерних
места.
44
ЗАКЉУЧАК
На мерном месту у Заводу за јавно здравље Врање средње годишње концентрације

SО2, као и азотових оксида у 2019.год., нису биле преко граничне вредности за
календарску годину, као ни преко толерантне вредности за календарску годину, по
важећој Уредби.
Средња годишња концентрација чађи у 2019.год. је била нижа од максимално

дозвољене вредности за календарску годину на наведеном мерном месту. Средња
годишња концентрација укупних таложних материја у 2019.год., на овом мерном месту,
била је нижа од максимално дозвољене вредности за календарску годину по важећој
Уредби.
На мерном месту у ЗЗЈЗ у Врању, у току 2019.год., концентрације SО 2 на дневном

нивоу нису биле изнад граничне, као и толерантне вредности за један дан. Концентрације
чађи су биле 38 дана веће од максимално дозвољене вредности за чађ за један дан на овом
мерном месту, док су 10 дана концентрације азотових оксида биле веће од граничне
вредности за један дан, али нису биле веће од толерантне вредности за један дан. Све ове
повећане концентрације измерене су у време сезоне ложења, тј. у зимским месецима, а
потицу углавном од сагоревања фосилних горива у ложиштима која се користе за
загревање просторија (угланом чађ), као и од моторних возила (углавном NО2).
На мерном месту у Основној школи "Светозар Марковић" у Врању средња

годишња концентрација SО2, у 2019.год. није била преко граничне вредности за
календарску годину, као ни преко толерантне вредности за календарску годину, по
важећој Уредби.
Средња годишња концентрација чађи, у 2019.год., на овом мерном месту, била је

нижа од максимално дозвољене вредности за календарску годину. Средња годишња
концентрација азотових оксида је била, у 2019.год, нижа од граничне вредности за
календарску годину, као и од толерантне вредности за календарску годину у Основној
школи "Светозар Марковић" у Врању.
Средња годишња концентрација укупних таложних материја, на овом мерном

месту, је била нижа од максимално дозвољене вредности за календарску годину, по
важећој Уредби. На мерном месту у Основној школи "Светозар Марковић" у Врању у току
2019.год. концентрације SО2 на дневном нивоу нису биле изнад граничне, као и
толерантне вредности за један дан.
45
Концентрације чађи су биле 18 дана веће од максимално дозвољене вредности за
чађ за један дан на овом мерном месту, док је 4 дана концентрација азотових оксида била
веца од граничне вредности за један дан, али није била веца од толерантне вредности за
један дан. Све ове повећане концентрације измерене су у време сезоне ложења, тј. у
зимским месецима, а потицу највецим делом од сагоревања фосилних горива у
ложиштима која се користе за загревање просторија (угланом чађ), као и од моторних
возила (углавном NО2). У односу на 2018.год. у 2019. год.је:
 Приближно иста средња годишња концентрација SО2 на оба мерна места.

 Приближно иста средња годишња концентрација чађи на оба мерна места.
 Приближно иста средња годишња концентрација NО2 на оба мерна места.
 Снижена средња годишња концентрација укупних таложних материја на мерном
месту у ЗЗЈЗ Врање, а повишена на мерном месту у О.Ш. "Светозар Марковић" у
Врању.
Анализом података о имисионим концентрацијама загаујуцих материја, закљуцује

се да је на мерном месту у ЗЗЈЗ Врање и Основној школи "Светозар Марковић" у Врању у
току 2019. год. загаденост ваздуха условљена повецаним концентрацијама чађи и азотових
оксида на дневном нивоу, што првенствено потице од ложења у зимском периоду, као и
од саобраћаја.
46
ЛИТЕРАТУРА
1. Г. Богдановић, Д. Николић, Н. Манојловић, А. Миленковић-Анђелковић:

Екологија-узроци и последице загађивања животне средине, Висока школа примењених
струковних студија, Врање, 2010.
2. Г. Богдановић: Практикум из екологије и заштите животне средине, Висока школа

примењених струковних студија, Врање, 2010.
3. Д. Веселиновић, И: Гржетић, Ш. Ђармати, Д. Марковић: Физичкохемијске основе

заштите животне средине - Књига 1: Стање и процеси у животној средини, Факултет за
физичку хемију,Београд, 2005.
4. Д. Веселиновић, И: Гржетић, Ш. Ђармати, Д. Марковић: Физичкохемијске основе

заштите животне средине - Књига 2: Извори загађења, последице и заштита, Факултет за
физичку хемију,Београд, 2005.
5. M. Милорадов, П. Марјановић, С. Богдановић: Методологија за израду интегралног

катастра загађивача животне средине, Београд, 1995.
6. H. Аћамовић: Развој система управљања заштитом животне средине, Научни институт

за ветеринарство, Нови Сад, 2000.
5. Завод за јавно здравље Врање: Техничка документација са резултатима мерења,

Лењинова 1, Врање, 2019.
6. Интернет адресе:
- www.zjzvranje.org.rs
- www.amskv.sepa.gov.rs
- www.paragraf.rs
- www.staniste.org.rs
47
ЗАХВАЛНОСТ
Посебно се захваљујем мом ментору др Гордани Богдановић на неопходној,

несебичној и безграничној помоћи током студирања и приликом израде завршног рада.
Захваљујем се и свим мојим професорима са којима сам имала част да сарађујем,

као и на њиховој несебичној помоћи током студирања. Такође бих се захвалила свим
својим колегама и колегеницама, студентском парламенту, служби за студентска
питања и осталима.
И на крају бих се захвалила својој породици која је била уз мене кад год је то било
потребно.
Искрено Вам хвала.
Ивана Бошковић
48

Ivana Boskovic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ivana Boskovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

САДРЖАЈ

2. Извори загађења у врању 7

3. Ваздух и заштита животне средине у врању 9

4. Квалитет ваздуха на територији града Врања током 2019. године 13

„Животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији комплексни

Животна средина се одликује великом варијабилношћу и хетерогеношћу у времену

Током својих активности, које могу бити урбанизација или експлоатација,човек

Када говоримо о променама у природи које су настале деловањем човека, мислимо

Биосферу или животну средину на планети Земљи савремени човек угрожава у

 Загађивање атмосфере које доводи до промене климе, подизања светског мора и

Промене састава живог света у екосистемима директна су последица промена

1.1. Инструменти за заштиту животне средине

До данас су се изродили многи инструменти и разне методе ради заштите животне

Један од кључних докумената усвојених на самиту у Рио де Жанеиру 1992. године

На основу дугогодишњег запажања и мониторинга у Врању се као најзначајнији

Саобраћај угрожава животну средину на много начина, али је најзначајнији штетни

Због дугогодишње транзиције и економске кризе у којој се наша земља налази

2.3. Остали извори загађења

Од осталих извора загађења можемо издвојити постројења градских топлана и

Већина ових загађивача не поседује уређаје, попут одговарајућих филтера, за

3.1. Састав ваздуха

Загађење ваздуха може потицати из природних и антропогених извора. Под

Антропогени извори загађења ваздуха су:

У основи готово свих облика аерозагађивања је потреба човека за енергијом која се

3.3. Праћење квалитета ваздуха

Контрола квалитета ваздуха на територији града Врања врши се на два мерна

Процена загађености ваздуха, односно граничне вредности, толерантне вредности,

Томе доприносе и метеоролошки услови: ниска температура, повећана влажност и

Сумпор-диоксид је обавезан састојак загађеног ваздуха урбаних средина. Продукт

Азотни оксиди настају код сагоревања на високим температурама од азота и

Постоји 6 азотних оксида али су сви нестабилни и оксидују се до азот-диоксида

Аероседимент чине честице различите величине органског и неорганског порекла.

Контрола квалитета ваздуха на територији Града Врања врши се на два мерна

4.1. Резултати мерења и дискусија зa јануар 2019. године

У јануару 2019.год. извршено је укупно 37 дневних мерења чађи на 2 мерна места,

Табела 2. Приказ резултата испитивања аероседимента у ваздуху у µg/m³/дан за јануар

4.2. Резултати мерења и дискусија за фебруар 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

4.3. Резултати мерења и дискусија за март 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

4.4. Резултати мерења и дискусија за април 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

4.5. Резултати мерења и дискусија за мај 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

Укупне Број мерења 1 1

4.6. Резултати мерења и дискусија за јун 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

4.7. Резултати мерења и дискусија за јул 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

4.8. Резултати мерења и дискусија за август 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

4.9. Резултати мерења и дискусија за септембар 2019. године

Табела 16. Приказ резултата испитивања аероседимента у ваздуху у µg/m³/дан за јул

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

4.10. Резултати мерења и дискусија за октобар 2019. године

4.11. Резултати мерења и дискусија за новембар 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

4.12. Резултати мерења и дискусија за новембар 2019. године

Завод за јавно О.Ш. "Светозар

График 2. Измерене вредности SO2 на локацији ОШ „Бранко Радичевић“ Врање

На мерним местима, тј. у Заводу за јавно здравље Врање,и ОШ „Бранко

График 4. Измерене вредности чађи на локацији Завода за јавно здравље Врање и ОШ

На мерном месту у Основној школи "Светозар Марковић" у Врању концентрације