Praznici i tradicija

Praznici bez komentara

Praznici… čarobno doba godine. Mirisi kolača, osvetljen i okićen grad, pokloni, druženja… sve
to u većini nas izaziva osećanje radosnog iščekivanja i uzbuđenja. Onu posebnu čar osećaju
samo deca. Većina ljudi svoje najlepše uspomene iz detinjstva veže upravo za Novogodišnje i
Božićne praznike.

Praznici svakako predstavljaju idealno doba za provođenje više vremena sa svojom decom. Kroz
porodičnu povezanost, tradiciju i događanja dete razvija sopstveni identitet, emocionalnost,
socijalizaciju i pripadanje, i tako zadovoljava potrebe za osećajima ljubavi, poštovanja, uvažavanja i
prihvatanja.
Upravo praznično razdoblje (od Svetog Nikole do Božića) pruža izuzetnu priliku za razvijanje
porodične tradicije, odnosno omogućava detetu usvajanje pozitivnih roditeljskih iskustava vezanih za
praznike, čime se dete uči da poštuje jednostavne ali posebne životne trenutke i prihvata značaj
međusobnih odnosa u svom životu.
Kako razviti porodičnu tradiciju?
Kad roditelji (ili bake i deke) detetu pričaju o prazničnim događajima i ljudima iz njihovog
detinjstva, svi ti događaji i osobe postaju deo unutrašnjeg, emocionalnog sveta deteta. Važan deo
porodične tradicije je svakako i ponavljanje aktivnosti, odnosno porodični rituali. Deca najbolje uče
putem ponavljanja: rituali pokreću aktivnosti, a deca vole ponavljanje jer im pruža osećaj sigurnosti.
Naime, da bi se dete osećalo sigurno, potrebno mu je da je njegov svakodnevni svet predvidljiv.
Rituali i porodični običaji, kako svakodnevni tako i oni posebno vezani uz praznike, stvaraju veći
osećaj sigurnosti i prijatnosti u životu deteta, što sve pozitivno utiče na njegov razvoj u
samopouzdanu, prilagođenu i zrelu odraslu osobu. Nastojte iz godine u godinu da ponavljate neki
deo prazničnih rituala, npr. zajedničko pravljenje i slanje čestitki, vreme kićenja kuće i podele
poklona, zajedničko pravljenje kolača, šetnja gradom na prvi dan Nove godine, odlazak u crkvu na
Božićno jutro i slično.
Potrudite se da uključite dete u što više zajedničkih aktivnosti, neka pomogne u kićenju jelke ili
pravljenju kolača, pohvalite ga (bez obzira na izgled jelke i ukus i izgled kolača), neka se oseća
korisno i ponosno; time se razvija njegovo samopouzdanje i samostalnost. Starijem detetu dozvolite
da se „odmori“ od škole, ovo je za njega ipak vrlo uzbudljivo doba godine, pa i ono zaslužuje svoj
„godišnji odmor“.
Ukoliko vam „nedostaje“ porodične tradicije, nikad nije prekasno da počnete. Pitajte svoju decu šta
bi vojeli da rade svake godine. Ukoliko ne možete da usaglasite predloge ukućana počnite proslavu
na više načina, tako da svaki član porodice oseća da je važan deo slavlja.

Poklanjanje
Poklanjanje svakako predstavlja važan deo praznika. Osim što kroz čin poklanjanja deca ispunjavaju
neke od svojih velikih želja, takođe mogu da razmišljaju o tome šta može da razveseli druge ljude i o
tome šta je važno ljudima do kojih im je stalo. Veselje dragih ljudi prilikom otvaranja poklona u koje
je dete uložilo svoj trud mu svakako može učiniti praznike još radosnijim i vrednijim.

Naravno, ne morate sve poklone kupovati u prodavnicama i tržnim centrima. Naučite svoju decu
kako da svoje poklanjanje „oboje“ pravom vrednosti i osećanjima. Izrada njihovih ličnih poklona
može im pomoći da iskažu koliko im je do određene osobe stalo, pa da ceo proces poklanjanja bude
još vredniji i za njih same i za onoga ko poklone dobija.

Zajedno s decom napravite poklone. Pomozite deci da naprave svoje lične kolaže, crteže, slike…,
pa ih uokvirite okvirima koje su deca sama ukrasila; napravite ukrase od gužvanih salveta, bombona
(okačite bombone na končić – deca mnogo vole bombone na jelci) ili napecite veliku količinu
domaćih kolača (naravno, sve u saradnji s detetom) … Mogućnosti su nebrojene!
Umesto poklanjanja predmeta, učite decu da poklanjaju svoje vreme. Na primer: baka bi možda
cenila unukovu pomoć u pospremanju podruma, ili bi dedi bilo korisno objasniti kako da koristi
internet, ili pospremanje garaže sa tatom, ili pomoć mami u kuhinjskim poslovima… Neka deca
poklone čestitke sa upisanim vremenom koje poklanjaju. U ovo vreme zauzetosti i pomanjkanja
slobodnog vremena, ovakvi pokloni mogu biti itekako vredni.
Važno je zapamtiti da deca uče po modelu svojih roditelja, odnosno imitiraju roditeljsko
ponašanje i sistem vrednosti i razmišljanja. Pokažite svojoj deci da praznici mogu biti ispunjavajuće i
radosno doba godine, a ne stresan i iscrpljujući maraton po tržnim centrima, pa spremanje, pa gosti,
pa “pusti me još malo dok popijem kafu”, “izađi dok popušim cigaretu”, “sačekaj dok odrasli
pričaju”, “ne može čovek od vas ni film da pogleda!”…
Od njihovog ranog detinjstva naglašavajte da nije bitno dobiti hrpe poklona, već davati i primati od
srca. Ranim uvođenjem tradicija koje naglašavaju pravo značenje praznika, možete pomoći u
oblikovanju načina na koji dete gleda na praznično razdoblje i na to šta znači davati i primati tokom
cele godine.
Izvor: Roditelj Srbija