8/16/2020 Pšenica - Agronomija

Varijeteti  Boja zrna  Boja klasa  Osje  Maljavost pleva

lutescens Crvena Bela / /

albidum Bela Bela / /

milturum Crvena Crvena / /

velutinum Bela Crvena / Maljavo

Najrašireniji varijetet je lutescens.

Morfološke Osobine Pšenice

Korenov Sistem

agronomija.rs/2014/psenica/ 11/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/05/Morfologija-psenice.jpg)

Pšenice je žiličast a njegova glavna masa se nalazi u oraničnom sloju do 30 cm dubine. Manji dio žila prodire dublje 1.5 -2 m pa čak i
više. Ukoliko je oranični sloj dublji s povoljnim zičkim osobinama zemljišta, koren se jače razvija i prodire dublje.

agronomija.rs/2014/psenica/ 12/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

Kod pšenice se razlikuju dve vrste korenova – primarni i sekundarni. Primarni (klicini korenčići) pojavljuju se u vreme klijanja i nicanja.
Pšenica klije njačešće sa 3-5 primarnih korenčića, a može biti i više. Kod jarih sorti broj primarnih korenčića je oko tri. Na krajevim
mnogobrojnih ogranaka primarnih i sekundarnih korenova nalaze se korenove dlačice, koje se nalaze na dužini 0,1- 1,5 cm od kraja
korena i pri rastu one prate vrh korena.

used laptop i7
5.859 RSD Get latest price now
Alibaba.com

Obrazovanje i rast korenova pšenice zavisi od određenih uslova (temperatura, vlažnost zemljišta, aeracije, zbijenosti zemljišta, đubrenja i
svetlosti). Najpovoljnija temperatura za uvećanje korenove mase pšenice je oko 20 °C. Ako je temperatura oko 10 °C, tada ima manji broj
korenova ali su krupniji, beli i zdravi. A ako se temperatura poveća oko 40 °C, korenovi postaju tanki kao nit.

Smatra se da je optimalna vlažnost za rast korenova pšenice u poljskim uslovima u granicama 60-70% od poljskog vodnog kapaciteta.
Povećanje na 80-90% vlažnosti, negativno utiče na rast korena. Pri tome je bitan dovoljan pristup vazduha korenju, odnosno najbolji
odnos između vode i vazduha je 75 : 25.

Zbijenost oraničnog sloja zemljišta ima uticaj na rast korenovog sistema a naročito na njegovo prodiranje dublje. Najpovoljnije zemljišta
za razvoj korenovog sistema kada mu je zapreminska masa prividna od 1,1 do 1,25 g/cm3 (Bondarenko, 1959) a granica razvoja
korenovog sistema je kod zapreminske mase 1,6 g/cm3 (Maljanov, 1597).
Svetlost se na razvoj korenovog sistema pšenice ispoljava kroz nadzemni deo biljke. Kada ima dovoljno svetlosti i CO2, povećava se rast
korenovog sistema a suprotnom slučaju, rast korenja se zadržava ili se potpuno zaustavlja.

agronomija.rs/2014/psenica/ 13/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

Mašinsko čišćenje DPF ltera

Pranje i sušenje najsavremenijom mašinom. Besplatan pregled. Slanje
brzom poštom.

dpfservis-bais.rs ОТВОРИ

Na razviće korenovog sistema pšenice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u zemljištu kao i odnos pojedinih elemenata
ishrane. Ravnoteža između korena i nadzemnog dela pšenice se pri tome ne sme poremetiti. Naime, velika količina azota uvećava rast
nadzemnog dela više nego rast korena. To je slučaj kada je nepravilan odnos između azota i ostalih hranjivih elemenata, jer tada količina
korenja opada.

Stablo Pšenice
Je kao kod ostalih trava cilindrična, člankovita, sastavljena iz kolenaca (nodi) i 5-6 članaka (indernodi). Na vršnom članku izbija cvast –
klas. Stablo je zeleno. Donji članak je kraći od susednog gornjeg, a srednji po dužini približno predstavlja aritmetičku sredinu susedna
dva, izuzev vršnog, koji je znatno duži od ostalih i čini čak 30-40% od dužine stabla.

Stablo je uglavnom šupljo, izuzev kod nekih vrsta čiji je vršni članak ispod klasa ispunjen parenhimskim tkivom. Pšenica ima osobinu da
se bokori (busa), odnosno da stvara nove izdanke (stabla), te se razlikuje primarno i sekundarno ili bočno stablo. Oni izbijaju iz čvora
bokorenja (busanja). Sekundarna stabla imaju svoje korenove, te se bokor može izdeliti na samostalne vlati (stabla). Stablo pšenice je
relativno čvrsto zahvaljujući speci čnoj anatomskoj građi.

List Pšenice

agronomija.rs/2014/psenica/ 14/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/05/List-psenice.jpg)

Sačinjavaju list rukavac (usmina) i liska (lamina). Lisni rukavac obuhvata stabljiku i pričvršćen je za nju lisnim kolencem koje se nalaze na
stablovom kolencu.

Na lisnom rukavcu se javljaju izrasline u obliku dva roščića (auriculae) i u vidu jazička (ligulae). Po obliku ligule i auricule mogu se
razlikovati vrste pšenice pa čak i sote. Kod pšenice su roščići (auriculae) srednje razvijeni sa dlačicama i srednje razvijenim jezičkom.
Liska je duga, linearne građe, sa izraženim srednjim nervom. Broj listova na stablu odgovara broju članaka. Kod pšenice su najrazvijeniji

agronomija.rs/2014/psenica/ 15/140