Семинарски рад:

Имена робова у Атини од класичног до римског периода

Ментор: проф. др Мирко Обрадовић
Студент: Александар Симић 5И18/0007
Београд јун 2020.

Увод

Робови су чинили неизоставни део античког грчког друштва. Атина, као можда и
највећи грчки полис, имала је знатну популацију робова. Немогуће је тачно одредити
када су се први робови појавили у Атенином полису, али су чинили саставни део
становништва у класичном, хеленистичком и римском периоду. После Солонових
реформи, робови у Атини су по пореклу били из других грчких полиса или из
Тракије, Анадолије и Сирије.
1

Утврдити тачан број робова у Атини је веома тешко, а пројекције варирају. За

класични период се претпоставља да их је било око 60-80.000, а та бројка расте до
150.000. За време Деметрија Фалеронског у Атини је извршен попис становништва и
2

пребројано је 400.000 робова. Ова цифра је свакако превелика, али одсликава веровање
о многобројности робова у Атини.
3

С друге стране, нешто је лакше одредити њихова занимања. Робови су радили као
испомоћ на имањима, радили су у кућама, радили су у занатским радионицама, а
понеки су управљали имањима или учествовали у банкарским пословима, као на

1 Аристотел је ропство сматрао природном појавом, а варваре природним робовима, в. Aristot. Pol. 1.1252A-B,
1255B; Paul Millett, "Aristotle and Slavery in Athens", Greece & Rome, Second Series 54/2 (2007): 194-195;
Susan Lape, "Slavery, drama and the alchemy of identity in Aristophanes", in Slaves and Slavery in Ancient Greek
Comic Drama, edited by Ben Akrigg and Rob Tordoff, (Cambridge: Cambridge University Press, 2013), 78; Moses
I. Finley, "Between Slavery and Freedom", Comparative Studies in Society and History 6/3 (1964): 235; David M.
Lewis, Greek Slave Systems in their Eastern Mediterranean Context, C. 800-146 BC, (Oxford: Oxford University
Press 2018), 167, 170; Vincent J. Rosivach, "Enslaving "Barbaroi" and the Athenian Ideology of Slavery",
Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte 48/2 (1999): 129, 133-135, 155; David Lewis, "Near Eastern Slaves in
Classical Attica and the Slave Trade with Persian Territories", The Classical Quarterly, New Series 61/1 (2011): 91-
100.; David M. Lewis, "Piracy and Slave Trading in Action in Classical and Hellenistic Greece", Mare Nostrum
10/2 (2019): 79; Moses I. Finley, "Was Greek Civilization Based on Slave Labour?", Historia: Zeitschrift für Alte
Geschichte 8/2 (1959): 145-164; Balbina Bäbler, Fleissige Thrakerinnen und wehrhafte Skythen: Nichtgriechen im
klassischen Athen und ihre archäologische Hinterlassenschaft, (Stuttgart und Leipzig: B. G. Teubner 1998), 14.
2 Finley, "Between Slavery and Freedom", 238; Lewis, Greek Slave Systems in their Eastern Mediterranean Context,
95, Lewis, "Near Eastern Slaves in Classical Attica and the Slave Trade with Persian Territories", 105: Peter Hunt,
Ancient Greek and Roman Slavery, (Hoboken, NJ: Wiley-Blackwell 2018), 104.
3 Lewis, Greek Slave Systems in their Eastern Mediterranean Context, 95.

1
пример богати банкар Пасион.
4
Већина атинских робова је радила у лауријским
рудницима, копајући сребро у тешким условима. Тукидид наводи да је почетком
Декелејског рата чак 20.000 робова побегло из Лауриона. Да је Лаурион остао велико
5

насеље робова, са лошим условима, казује чињеница да је током 130-их г.п.н.е. дошло
до велике побуне робова баш у Лауриону. Ти побуњеници су вршљали по Атици
неколико година и чак успели да заузму тврђаву Сунион.
6

Проучавање имена робова корисно је са становишта друштвене историје.

7
Према
Платоновим речима, Атињани су имали обичај да својим робовима дају нова имена, а
увид у та имена може да да увид у светоназоре тадашњих Атињана. Поред тога,
имена робова и ослобођеника могу бити користан извор за етничко порекло тих
робова, као и за њихове друштвене везе у новој средини.
8

Изучавање имена робова и ослобођеника у последње време привукло је велику пажњу

истраживача. Иако је један од првих каталога робовских имена саставио Макс Ламберц
(Max Lambertz) још 1907. године, последњих неколико деценија дошло је до великог
9

развој антропонимијских проучавања. Поред поменутог Ламберца, овом темом бавили

су се Балбина Беблер (Balbina Bäbler), Рејчел Зелник (Rachel Zelnick-Abramowitz),

Костас Власопулос (Kostas Vlassoupoulos), Кели Вренхавен (Kelly Wrenhaven), Данијел

Луис (Daniel Lewis) и други.
10
Међутим, сви они бавили су се класичним периодом,
док историја атинских робова у хеленистичком и римском периоду остаје слабо
истражена. Проблем су, наравно, извори.
11

4 Michael H. Jameson, "Agriculture and Slavery in Classical Athens", The Classical Journal 73/2 (1977-1978): 132,
137, 140; Millett, "Aristotle and Slavery in Athens", 201; Carrie Cooper, On the Explanation of the Wealthy Slave
in Classical Athens, (Master thesis, Georgia Institute of Technology 2007), 13; Lewis, Greek Slave Systems in their
Eastern Mediterranean Context, 179; Rachel Zelnick-Abramovitz, "Freed slaves, their status and state control in
Ancient Greece", European Review of History: Revue europeenne d'histoire 16/3 (2009): 309.
5 Thuc. 7.27.5; Xen. Poroi 4.16; cf. Cooper, On the Explanation of the Wealthy Slave in Classical Athens, 12; Lewis,
Greek Slave Systems in their Eastern Mediterranean Context, 179; Lewis, "Near Eastern Slaves in Classical Attica
and the Slave Trade with Persian Territories", 103.
6 Hunt, Ancient Greek and Roman Slavery, 233.
7 Kostas Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social history", Zeitschrift für Papyrologie und
Epigraphik 175 (2010): 113.
8 Plat. Crat. 384D; Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social history", 113.
9 Max Lambertz, Die Griechischen Sklavennamen, (Wien 1907).
10 В. Библиографију.
11 Cf. Rachel Zelnick-Abramovitz, Not Wholly Free: The Concept of Manumission and the Status of Manumitted
Slaves in the Ancient Greek World, (Leiden/Boston: Brill 2005), 62.

2
Робовска имена се могу делити у више категорија, али две су најважније: имена
потврђена само међу робовима и имена потврђена међу грађанима. Искључиво
робовска била су имена страног порекла или која су указивала на етничко или
географско порекло: Даос, Карион, Менодор, Манес, Манија, као и имена која су се
односила на неку особину: Ксантија (плавокос), Пирија (црвенокос), што је опет
указивало на потенцијално порекло (Тракија).
12
Композитна, теофорна или имена дата
по некој животињи посведочена су међу робовима и међу грађанима: Артемидор,
Хераклид, Антиген...
13
Посебан случај биле су проститутке, од којих су већина биле
робиње. Оне су носиле имена која су указивала на њихово занимање и која је требало
да привуку муштерије попут Гликера (Слатка) или Малтаке (Мекана). Најпознатија је
бивша робиња Неаира, предмет једне Демостенове беседе.
14

Извори

Готово сви извори који доносе имена робова су из класичног периода и баве се
класичним периодом. Ниједан сачувани наративни извор није се бавио самим робовима,
али су они "разбацани" кроз многа дела.
15
Међутим, нису сва дела подједнако
поуздана. Наиме, неретко робови споменути не представљају стварне личности, него
замишљене идеале. То је најбоље видљиво у Аристофановим и Менандровим
комедијама. С једне стране, та дела су вредан извор робовских имена, а са друге,

12 Millett, "Aristotle and Slavery in Athens", 196; Lewis, "Near Eastern Slaves in Classical Attica and the Slave Trade
with Persian Territories", 100-101; Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social history", 123; Kostas
Vlassopoulos, "Greek Slavery: From Domination to Property and Back Again", The Journal of Hellenic Studies 131
(2011): 120; Rosivach, "Enslaving "Barbaroi" and the Athenian Ideology of Slavery", 129; Marshall, "Sex slaves in
New Comedy", 182 износи занимљиву претпоставку да су робовласници страним именима хтели с једне
стране да укажу на егзотичност робова и робиња, а са друге да искажу опсег своје моћи и утицаја.
13 Kostas Vlassopoulos, "Plotting Strategies, Networks, and Communities in Classical Athens: The Evidence of Slave
Names", in: Communities and Networks in the Ancient Greek World, edited by Claire Taylor and Kostas
Vlassopoulos, (Oxford: Oxford University Press 2015), 102; Robert Parker, "Theophoric Names and the History of
Greek Religion", in: Greek Personal Names: Their Value as Evidence, edited by Simon Hornblower & Elaine
Matthews, (Oxford: Oxford University Press 2000). 65.
14 Dem. 59.29, 32; друге познате куртизане: Is. 3.13-17, 6.19; Hyp. 3.3; Athen. 13.588C; Xen. Mem. 3.11.4; Plut.
Vit. X Or. 849D; FGrHist. 115 F 253, 254A-B; Marina Fischer, "Ancient Greek Prostitutes and the Textile Industry
in Attic Vase-Painting ca. 550–450 B.C.E." The Classical World 106/2 (2013): 221, 248; C. W. Marshall, "Sex
slaves in New Comedy", in Slaves and Slavery in Ancient Greek Comic Drama, edited by Ben Akrigg and Rob
Tordoff, (Cambridge: Cambridge University Press, 2013), 174-175, 190; Lewis, Greek Slave Systems in their
Eastern Mediterranean Context, 68; Zelnick-Abramovitz, Not Wholly Free, 66; Hunt, Ancient Greek and Roman
Slavery, 162; Deborah Kamen, "Sale for the Purpose of Freedom: Slave-Prostitutes and Manumission in Ancient
Greece", The Classical Journal 109/3 (2014): 291-301; Bäbler, Fleissige Thrakerinnen und wehrhafte Skythen, 35.
15 Cf. Etienne Helmer, "¿Una esclavitud sin esclavos? La esclavitud legal en las leyes de Platón", Miscelánea
comillas 77 (2019): 29-42; Millett, "Aristotle and Slavery in Athens",182-183.

3
робови представљени у њима вероватно нису постојали, то су фиктивне личности.
Поред тога, Аристофан и Менандар су приликом именовања својих робова рачунали на
стереотипе својих суграђана, те су давали имена за које се очекивало да их носе
робови и која су у атинском друштву препозната као робовска, попут Даос, Ксантија
идр.
16
Са њима се слаже и Страбон који каже да су Атињани робовима имена у
односу на њихово географско и етничко порекло: Даос и Гетас за Дачане и Гете,
Карион за Каријце, Лида и Лидос за Лиђане, Манес, Фрикс за Фрижане, Тибеј за
Пафлагонце.
17

Проучавање извора који говоре о правим робовима који су заиста постојали, за

разлику од идеализованих, доноси донекле другачију слику. Такви извори су пре свега
беседници Демостен, Исеј, Исократ, Хиперид који су у својим беседама спомињали
робове и ослобођенике, и нарочито Диоген Лаертије који је у својим Животима
филозофа пажљиво пренео тестаменте Платона, Аристотела, Теофраста, Ликона,
Стратона и Епикура. Ти филозофи су својим тестаментима ослободили одређене
робове чија је имена Диоген Лаертије забележио.
18
Поред етничких и страних имена,
налазе се теофорна имена попут Артемида, Хермија или Посидоније.
19

Најпоузданији докази и права слика налази се уклесана у камену. Више натписа из V

и IV века старе ере садржи каталоге робова. Хронолошки најстарија је група натписа
IG I3 421-430 из 414. г.п.н.е. На тим натписима је уклесана имовина конфискована од
уништитеља херми 414. г.п.н.е.
20
Међу осталом имовином, уклесана су имена робова,

16 Kelly Wrenhaven, "A comedy of errors: the comic slave in Greek art", in Slaves and Slavery in Ancient
Greek Comic Drama, edited by Ben Akrigg and Rob Tordoff, (Cambridge: Cambridge University Press,
2013), 135; Mirko Canevaro, David Lewis, "Khoris Oikountes and the Obligations of Freedmen in Late
Classical and Early Hellenistic Athens", Incidenza dell’Antico 12 (2014): 92; Vlassopoulos, "Plotting
Strategies, Networks, and Communities in Classical Athens: The Evidence of Slave Names", 105-106.
17 Strab. 7.3.12;
18 Diog. Laert. 3.42, 5.11-15, 54, 55, 63, 72, 73, 10.10, 21; cf. Millett, "Aristotle and Slavery in Athens", 201;
Canevaro, Lewis, "Khoris Oikountes and the Obligations of Freedmen in Late Classical and Early Hellenistic
Athens", 107-109; David Lewis, "Notes on Slave Names, Ethnicity, and Identity in Classical and Hellenistic
Greece", U schyłku starożytności Studia Źródłoznawcze 16 (2017): 172-173; Rachel Zelnick-Abramovitz, "The
Status of Slaves Manumitted Under Paramonē: A Reappraisal", in: Akten der Gesellschaft für griechische und
hellenistische Rechtsgeschichte, Herausgegeben von Eva Cantarella, Michael Gagarin, Gerhard Thür, Julie
Velissaropoulos, (Österreichische Akademie der Wissenschaften, Wien 2018), 380-381.
19 Cf. Parker, "Theophoric Names and the History of Greek Religion", 65.
20 Bruce G. Robertson, Personal Names as Evidence for Athenian Social and Political History c a 507-300 B.C., (PhD
diss., University of Toronto 1998), 60-61; Hunt, Ancient Greek and Roman Slavery, 73; Bäbler, Fleissige
Thrakerinnen und wehrhafte Skythen, 14; A. J. Graham, "Thucydides 7.13.2 and the Crews of Athenian Triremes:
An Addendum", Transactions of the American Philological Association 128 (1998): 98, 103.

4
коме су припадали и која је била њихова цена. Нешто каснијег датума су два важна
каталога. Први је списак градитеља Ерехтејона из 409/8. г.п.н.е. ( IG I 475-476), а
3

други, много обимнији је списак посадâ са трирема које су највероватније учествовале

у Стромбихидовом походу из 408. г.п.н.е (IG I 1032). Међу поморцима налазио се и
3

велики број робова-веслача.

21
Последњи велики каталог је са самог краја класичног
периода, из периода Ликургове управе Атином. То су тзв. phialai exeleutherikai или
спискови сребрних чинија (IG II
2
1553-1578). На њима се налазе спискови
манумитираних робова, а сваки од њих је приликом откупа своје слободе, посветио по
сребрну чинију од 100 драхми богињи Атени Полијади.
22

Остали извори представљају надгробне споменике, попут споменика Пафлагонца Атоте,

пронађен у Лауриону (IG II 10051), или посвете боговима, попут посвете Тиранину
2

Мену од стране групе људи који су највероватније робови (IG II 2940).

2 23

Приликом изучавања робовских имена на натписима јавља се проблем препознавања

робова. За разлику од наративних извора где су јасно означени са doulos или oiketes,
робови у натписима не морају имати никакву одредницу која би указивала на њихов
статус. Антропонимија је ту веома корисна. Уколико је на натпису име иначе
посведочено само код робова, попут Даос, Манес или Сирос, дакле етничко или
страно име, са великом сигурношћу се може закључити да је у питању роб. Уколико,
пак, је у питању теофорно, композитно или име иначе посведочено код атинских
грађана, онда је теже извући закључак. Ту од помоћи може бити неколико ствари:
уколико није уписан демотик у питању је странац или роб, а у комбинацији са другим

21 Thuc. 7.13.2, 8.15.1-2; cf. Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social history", 127; Lewis, Greek
Slave Systems in their Eastern Mediterranean Context, 171; Canevaro, Lewis, "Khoris Oikountes and the
Obligations of Freedmen in Late Classical and Early Hellenistic Athens", 112; Lewis, "Near Eastern Slaves in
Classical Attica and the Slave Trade with Persian Territories", 102-103, Borimir Jordan, "The Crews of Athenian
Triremes" L'Antiquité Classique 69 (2000): 99-100; Shimon Epstein, "Attic Public Construction: Who Were The
Builders?", Ancient Society 40 (2010): 9.
22 Zelnick-Abramovitz, Not Wholly Free, 98, 201, 282, 287, 289; Rachel Zelnick-Abramovitz, Taxing Freedom in
Thessalian Manumission Inscriptions, (Leiden/Boston: Brill 2013), 94-104; Lewis, "Notes on Slave Names,
Ethnicity, and Identity in Classical and Hellenistic Greece", 175; Robertson, Personal Names as Evidence for
Athenian Social and Political History, 63; Mills McArthur, "Secretaries in the Athenian "Phialai" Inscriptions",
Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik 193 (2015): 103-108.
23 Cf. Vlassopoulos, "Greek Slavery: From Domination to Property and Back Again", 125: Hunt, Ancient Greek and
Roman Slavery, 141-142; Vlassopoulos, "Plotting Strategies, Networks, and Communities in Classical Athens: The
Evidence of Slave Names", 126; Kostas Vlassopoulos, "Two Images of Ancient Slavery: the ‘living tool’ and the
koinônia", in: Sklaverei und Zwangsarbeit zwischen Akzeptanz und Widerstand, Herausgegeben von Elisabeth
Herrmann-Otto, (Hildesheim, Zürich, New York: Georg Olms Verlag 2011), 470-471.

5
именом у генитиву може указати на име роба и његовог господара; придев
chrestos/chreste се неретко налази уз имена робова; надгробни споменик нађен у
близини Лауриона може се односити на роба, с обзиром на бројно робовско
становништво у близини тих рудника. Од помоћи је свакако ако је име и другде
посведочено код робова, попут Артемидор, Хермија, Сосија или Хераклид.
24

Имена робова у класичном периоду

Платон је у Кратилу рекао да су Атињани имали обичај да робовима дају нова

имена.
25
Страбон је потврдио то и навео да су Атињани имали одређена имена за
одређену групу робова: Гетас и Даос за Гете и Дачане, Сирос и Лидос за робове
пореклом из Сирије и Лидије, Манес/Мидас за Фрижане и Тибиос за Пафлагонце.
26

Гледајући робове из Аристофанових и Менандрових комедија, стиче се сличан утисак.

Код Аристофана се наилази на имена: Трата, Ксантија, Сосија, Мастинијас, Мидас,
Фрикс, Манес, Сира, Манија, Манодор, Скитаина, Карион.
27
У Менандра је слична
ситуација: Гетас, Даос, Сикон, Донакс, Симихе, Пиријас, Фрикс, Карион, Сирос,
Сирискос, Парменон, Хрисис, Харијас, Сосијас и Хабротонон.
28
Имена су изведена на
основу географског порекла (Даос, Гетас, Скитаина, Карион), личне особине (Ксантијас
– плавокос, Парменон – поуздан), или су пак "карактеристична" за одређену област
(Манија, Манес, Манодор). У комедијама, имена јасно одређују робове и разликују их

24 Cf. Lape, "Slavery, drama and the alchemy of identity in Aristophanes", 80, Vlassopoulos, "Greek Slavery: From
Domination to Property and Back Again", 125; Robertson, Personal Names as Evidence for Athenian Social and
Political History, 79-80; Vlassopoulos, "Two Images of Ancient Slavery: the ‘living tool’ and the koinônia", 469,
471; Bäbler, Fleissige Thrakerinnen und wehrhafte Skythen, 65-66.
25 Plat. Crat. 384D; cf. Lewis, Greek Slave Systems in their Eastern Mediterranean Context, 41.
26 Strab. 7.3.12; в. и Dem. 45.86; Sext. Emp. Pyr. 2.257; cf. Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social
history", 118; Lewis, "Near Eastern Slaves in Classical Attica and the Slave Trade with Persian Territories", 100-
101.
27 Aristoph. Acharn. 273, Vesp. 54-74, 434, 829, Pax 1138, 1146, Thesm. 279-280, 728, Av. 656-657, 1311,
Lys. 184, 1211, Plut. 26-27; cf. Wrenhaven, "A comedy of errors: the comic slave in Greek art", 135;
Daniel Walin, "An Aristophanic Slave: "Peace" 819-1126" The Classical Quarterly, New Series 57/1
(2009): 30; S. Douglas Olson, "Slaves and politics in early Aristophanic comedy", in Slaves and Slavery
in Ancient Greek Comic Drama, edited by Ben Akrigg and Rob Tordoff, (Cambridge: Cambridge
University Press, 2013), 64-70, Lewis, "Near Eastern Slaves in Classical Attica and the Slave Trade with
Persian Territories", 100-101.
28 Menan. Dysk. 182, 206-211, 959, Asp. 206, Misoum. 38; Samia 21; David Konstan, "Menander’s slaves: the
banality of violence", in Slaves and Slavery in Ancient Greek Comic Drama, edited by Ben Akrigg and Rob
Tordoff, (Cambridge: Cambridge University Press, 2013), 145-151; Cheryl Cox, "Coping with punishment: the
social networking of slaves in Menander", in Slaves and Slavery in Ancient Greek Comic Drama, edited by Ben
Akrigg and Rob Tordoff, (Cambridge: Cambridge University Press, 2013), 159-170; Lewis, "Near Eastern Slaves in
Classical Attica and the Slave Trade with Persian Territories", 100-101.

6
од слободних грађана.
29
Ипак, ти робови су фиктивне личности и не постоји начин да
се утврди да је неко од њих заиста и постојао, те се стога треба окренути
поузданијим изворима. Ти извори су беседе атичких говорника и тестаменти филозофа
које је сакупио Диоген Лаертије.

У беседама се спомињу више робова и ослобођеника. Њихова имена су измешана, нека

су карактеристично робовска попут Манес или Мидас, али име и оних која су
уобичајене код атинских грађана: Пасион, Формион, Сократ, Тимодем, Антиген,
Мосхион.
30
Треба имати у виду да су Пасион, Формион и Сократ ослобођеници, те су
могли да изаберу ново име за слободу како би се лакше уклопили у друштво.

Највише робовских имена у наративним изворима налази се у тестаментима филозофа

које је пренео Диоген Лаертије. У питању су филозофи Платон, Аристотел, Теофраст,
Стратон, Ликон и Епикур, код којих се појављују укупно 47 робова. Имена су по
својој конструкцији шаренолика. Посведочена су тзв. етничка или страна имена попут
Карион, Сирос или Менодора, али за разлику од комедија, овде су таква имена у
мањини. Много је више робова са теофорним личним именима: Артемида, Аполонид,
Дионисије, Хермија или Диофант. Поред тога, посведочена су и имена попут Мирмекс,
Парменон, Тале, Молон, Тимон и друга.
31

Највећи корпус имена долази из горенаведених каталога уклесаних у камену. Ти

каталози су били предмет интензивних истраживања и произвели су значајне резултате.
Костас Власопулос је утврдио да су најпопуларнија била управо типична робовска
имена дата по географском пореклу: Манес, Сирос, Даос, Карион, Траита или по
одређеној карактеристици: Парменон или Сосија. Од теофорних личних имена најчешће

29 Lewis, "Near Eastern Slaves in Classical Attica and the Slave Trade with Persian Territories", 100-101.
30 Манес: Dem. 53.20; Мидас: Hyp. 3.4; Пасион: Dem. 36.30, 43; Формион: Dem. 36.30; Сократ: Dem. 36.28;
Тимодем: Dem. 36.29; Антиген: Dem. 37.25; Мосхион: Dem. 48.14; остали робови који се спомињу у
беседама: Dem. 27.19, 29.25, 49.7, 55, 53.19, 31; Lys. 7.10, 13.23. 64; Isoc. 17.11; Cf. Zelnick-Abramovitz, Not
Wholly Free, 327.
31 Карион: Diog. Laert. 5.55; Сирос: Diog. Laert. 5.72; Менодора: Diog. Laert. 5.72; Артемида: Diog. Laert. 3.42;
Аполонид: Diog. Laert. 3.42; Дионисије: Diog. Laert. 3.42; Хермија: Diog. Laert. 5.11; Диофант: Diog. Laert.
5.63; Мирмекс: Diog. Laert. 5.14; Парменон: Diog. Laert. 5.55; Тале: Diog. Laert. 5.14; Молон: Diog. Laert.
5.55; Тимон: Diog. Laert. 5.55; Cf. Canevaro, Lewis, "Khoris Oikountes and the Obligations of Freedmen in Late
Classical and Early Hellenistic Athens", 107-111; Robertson, Personal Names as Evidence for Athenian Social and
Political History, 74-78, Zelnick-Abramovitz, "The Status of Slaves Manumitted Under Paramonē: A Reappraisal",
380-381.

7
је име Хераклид.
32
Међутим, ако се узму у обзир сви посведочени робови и
ослобођеници, онда је ситуација другачија. Већина робова/ослобођеника је носила
имена слична атинским грађанима, теофорна или композитна.
33
Овде треба обратити
пажњу на пар ствари: на распоред имена током година и статус. Потврђени робови су
често носили етничка или страна лична имена, док су ослобођеници носили теофорна
или композитна.
34
Врло је могуће да су бивши робови по свом ослобођењу бирали
нова, уобичајена имена, како би се лакше уклопили у друштво. Друга објашњења су
да су то робови рођени у оквиру робовских породица у Атини и да су добили грчка
имена, да су робови имали више слободе у одабиру личних имена него што се
мислило, да су робови на бољим положајима имали уобичајенија имена и друго.
35

Имена робова у хеленистичком и римском периоду

Лична имена атинских робова и ослобођеника у хеленистичком и римском периоду су

још увек углавном неистражена територија. Највећи недостатак је непостојање спискова
робова или ослобођеника какви постоје за класични период. Међутим, ситуација није
безнадежна. Сачуван је велики број надгробних споменика са личним именима и
придевом chrestos/chreste што може указати на потенцијалног роба или ослобођеника.
Надгробни споменици су највећа категорија извора, али не и једина. Постоји више
натписа, углавном религијског карактера са списковима личних имена. SEG 24:156 и
IG II² 1297 су отприлике истовремени, око 240. г.п.н.е. На оба натписа су имена
тиасота, припадника неког непознатог тиасоса, укупно 65 имена мушкараца и жена.
Нешто млађи је натпис IG II² 2354, са краја III века п.н.е. На њему су уклесана 23
лична имена припадника извесног ераноса. Њему сличан је натпис IG II² 2358 из око
150. г.п.н.е. са именима 88 ераниста. Спискови имена непознатог карактера су IG II²
2352 и IG II² 2185, први с почетка III, а други из II века п.н.е. Међутим, сви ови
спискови имају један заједнички проблем. Ни за једно име са ових спискова се не
може апсолутно тврдити да је припадало робу или ослобођенику. То, уосталом, важи

32 Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social history", 117.

33 Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social history", 119.
34 Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social history", 120-121, 124.
35 Vlassopoulos, "Athenian slave names and Athenian social history", 130; Finley, "Between Slavery and Freedom",
239; Vlassopoulos, "Plotting Strategies, Networks, and Communities in Classical Athens: The Evidence of Slave
Names", 106-111.

8
за све изворе из хеленистичког и римског периода. Права слика се донекле може
назрети поређењем са посведоченим робовским именима из класичног периода.

Највећа разлика у односу на класични период је веома мали број стереотипних

робовских имена каква се појављују у комедијама. Лично име Даос је посвећено у три
случаја , Сирос у три случаја,
36 37
Манес у исто три случаја , Скитес у једном , Тибејос
38 39

у једном,
40
док се лична имена Мидас и Карион не јављају. Хеленистички и римски
период донео је новине и кад су у питању етничка имена. Повећани контакти грчког
света са истоком видљиви су и у именима робова који су добили имена по областима
или градовима на истоку: Армениос, Галатес, Тарсион, Сардион, Ефесос, Индон,
Египтија.
41
Етничко име Асириос посвећено је на једном надгробном споменику из II/I
века п.н.е.
42

Слично класичном периоду, највећи број робовских имена могао се срести и код
атинских грађана. Највише посведочених личних имена у хеленистичком и римском
периоду припада теофорним личним именима. Имена датих по Дионису има 20,
углавном су облика Дионисиос и Дионисиа, уз једног Дионисогена и једног
Дионисидора.
43
Скоро подједнако бројна су имена дата по Деметри: Деметриос и
Деметриа. Деметриа је, уз то, једно од најчешћих женских имена које се јавља у
корпусу.
44
Други богови су мање заступљени међу теофорним личним именима. Аполон
и Афродита су заступљени са двоцифреним бројем, једанаест и десет имена.
45
Личних
имена изведених из Артемидиног имена има девет.
46
"Хераклова" лична имена нису

36 SEG 39:210; IG II² 2358; SEG 24:156.

37 Agora XVII 986; MDAI(A) 85:103,5; IG II² 2354. За још тројицу се наводи да су пореклом из Сирије: IG II²
10400 (Артемидор); IG II² 10401 (Ахајос); IG II² 10404 (Тмолос).
38 IG II² 4609, 12032, 12033.
39 IG II² 2352.
40 IG II² 9046.
41 Армениос: IG II² 10820; Галатес: IG II² 10989; Тарсион: IG II² 11622; Сардион: IG II² 2358; Ефесос: IG II²
1297; Индон: IG II² 1297; Египтија: IG II² 10596a.
42 IG II² 8394.
43 IG II² 1297, 2358, 4685, 8905, 9511-9514, 9517, 11163-11165, 11174, 1182, 11183, 11192; BCH 96: 105,9; SEG
24:156.
44 IG II² 1297, 2354, 4256, 8903, 9486, 9488, 9489, 11079-1182а, 11084, 11097-11100.
45 Аполон: EAD 30:418, IG II² 1297, 2358, 10724, 10725, 10730, Agora XVII 719, 720; Афродита: IG II² 1297,
9454, 10916a-10919, 10935, 10929, SEG 16:218.
46 Agora XVII 734; IG II² 1297, 2358, 10400; SEG 21:633, 1023, 24:156.

9
толико заступљена као у класичном периоду, осам случајева укупно.
47
"Хермесова"
имена посведоћена су у седам случајева.
48

Већа мобилност људи у хеленистичком добу довела је до појаве теофорних личних

имена изведених од назива страних божанстава. Изидин култ је био један од
најраспрострањенијих на Медитерану, те сходно томе су имена изведена од Изидиног
била врло популарна. Имена Исидотос, Исидорос и Исиас су била честа међу
робовима и ослобођеницима.
49
Сарапион, име дато по египатском богу Сарапису који
је често представљен као Изидин пратилац, посведочено је у три случаја.
50
Још једно
посведочено источњачко теофорно лично име било је Митрас, дато у славу персијског
бога Митре.
51

Међу атинским робовима хеленистичког и римског периода посведочена су и имена

карактеристична за хеленистичке владарске породице. Овде је занимљиво приметити да
су бројнија женска него мушка имена. Антиохос, Селеукос, Антипатрос и Антигонос
су посведочени једном, док су имена Стратонике, Лаодике, Антиохис посведочена
више пута, уз једну Клеопатру.
52

Поред источњачких имена, међу атинским робовима јавила су се и римска имена,

додуше у веома малом обиму. Посведочени су извесни Марко, који је можда био
странац, а не роб, двојица Сервилија са једног натписа на Делосу и Публије Аније
Сатир, ослобођеник извесног Публија Анија.
53

Слично класичном добу, велики број робова носио је имена слична атинским
грађанима. Та имена су углавном била сложена или су означавала неке апстрактне
појмове. Апстрактни појмови попут зопирос (сјајан), протос (први), клео (слава), логос
(разум), ирене (мир), елпис (нада), кратеиа (снага, моћ) били су такође и лична имена

47 EAD 30:418; IG II² 2358, 9659, 11598-11601; SEG 21:633.

48 EAD 30:418, IG II² 2358, 11316, 11317, 11323, 11334; SEG 21:1023.
49 EAD 30:418; IG II² 11173-11145, 11741-11744.
50 IG II² 2358, 12586.
51 IG II² 12125.
52 Антиохос: IG II² 10689/90; Селеукос: IG II² 8923; Антипатрос: EAD 30:418; Антигонос: IG II² 2358;
Стратонике: IG II² 2358, 12662; Лаодике: EAD 30:418, IG II² 11950/1; Антиохис: IG II² 2358, 10688a
Клеопатра: IG II² 2358.
53 Марко: IG II² 2358; Сервилији: ID 2351; П. Аније Сатир: SIA VI 48.

10
робова и ослобођеника.
54
Под исту категорију би могла да се подведу имена која
почињу на Еу-, попут: Еубиос (добар живот), Еудаимон (добар дух), Еунус (пријатан,
љубазан), Еупорос (добро опремљен), Еубула (добар савет), Еуноја и Еупорија као
женске верзије имена Еунус и Еупорос.
55

Најпосле, посведочена су имена дата по извесним животињама. Лично име Мис (миш)
посведочено је три пута, исто колико и име Мелита, док су Таурискос и Таурокос,
имена дата по бику, посведочена по једанпут.
56

На крају, позабавићемо се једном категоријом становништва која је можда имала везе

са робовима и ослобођеницима. Најбројнија категорија странаца у хеленистичкој и
римској Атини били су Милећани. Међутим, Стивен Ламберт је изнео претпоставку да
у питању нису станивници града Милета, него посебна категорија становништва,
могућно ослобођеници и њихови потомци.
57
Ови Милећани и Милећанке јављају се у
великом броју различитих натписа: списковима државних службеника, ефебским
натписима, надгробним споменицима... По свему судећи, то јесте била извесна
категорија становништва, али не може се са сигурношћу тврдити да су у питању
ослобођеници. Даље истраживање на ову тему свакако би било корисно. Што се тиче
имена ових "Милећана", видљива је различитост као и у другим случајевима. Највише
су посведочена теофорна лична имена и имена дата по апстрактним појмовима.
58

Закључак

Антропонимија робовских имена у Атини представља вредно поље истраживања.

Захваљујући обиљу извора, то питање је за класични период у највећој мери
истражено. Показало се да је, за разлику од мишљења неких писаца попут Страбона
или представа у комедијама, било много више различитости у робовским именима.
Велики број робова јесте имао типична робовска имена попут Сирос или Карион, али
54 Зопирос: IG II² 11537; Протос: IG II² 12544; Клео: IG II² 8912; Логос: IG II² 8914; Ирене: IG II² 11242; Елпис:
IG II² 11263; Кратеиа: IG II² 11902 .
55 Еубиос: IG II² 11359; Еудаимон: IG II² 11376; Еунус: IG II² 11444; Еупорос: IG II² 11462; Еубула: IG II²
11363; Еуноја: IG II² 11440; Еупорија: IG II² 11456a.
56 Мис: IG II² 1297, 12214, Agora XXI F 204; Мелита: IG II² 1297, 2354, 12072; Таурискос: IG II² 12762;
Таурокос: IG II² 12763.
57 Stephen Lambert, Attic Inscriptions in UK Collections 2 (2018): 37.
58 Аполониос: IG II² 9413; Деметриос: IG II² 9488; Дионисиос: IG II² 9512; Еупорос: IG II² 9595; Исидотос: IG
II² 9704; Еухаристос: IG II² 9617; Пистос: IG II² 9851.

11
још већи број њих се својим именима није разликовао од атинских грађана. Једну
важну чињеницу треба имати на уму: слободни Атињани су својим робовима давали
нова имена, док су ослобођеници имали слободу да сами бирају своја имена. Постоји
могућност да су ослобођеници узимали имена популарна међу Атињанима како би се
боље уклопили у друштво.

Детаљне студије о робовским именима не постоје за Атину хеленистичког и римског

периода. Највећи проблем је недостатак извора који би експлицитно набројао робове.
Међутим, проучавањем религијских спискова и надгробних споменика и њихово
упоређивање са изворима из класичног доба донекле може поправити ту слику. По
свему судећи, слично класичној епоси, робови/ослобођеници хеленистичког и римског
периода се својим именима нису претерано разликовали од Атињана, то су и даље
теофорна имена или имена дата по апстрактним појмовима. Разлика је у томе што се
јављају нова теофорна имена, дата по источњачким божанствима, највише по Изиди.
Такође, разноликија су етничка имена, а јављају се и имена посведочена у владарским
породицама хеленистичких монархија. На крају, јављају се и имена римског/италског
порекла. Узевши у обзир да од Александрових освајања, а нарочито римском
доминацијом, Медитеран постаје све више економски и културно повезан,
"космополитизам" у именима атинских робова не треба да чуди. Атина је била део
једног много већег света, што се одсликало у именима атинских робова и
ослобођеника.

Библиографија

Agora XVII = Bradeen, Donald W. Inscriptions. The Funerary Monuments. "The Athenian
Agora", 17. Princeton 1974.

Agora XXI = Lang, Mabel. Graffiti and Dipinti. "The Athenian Agora" 21. Princeton
1976.

BCH = Bulletin de correspondance hellénique (Paris).

12
EAD = Couilloud, Marie-Thérèse. Les Monuments funéraires de Rhénée. Exploration
archéologique de Délos 30. Paris 1974.

ID = Inscriptions de Délos. 7 vols. Paris 1926-1972.

IG I3 = Inscriptiones Graecae I: Inscriptiones Atticae Euclidis anno anteriores . 3rd edn.

Berlin 1981, 1994.

IG II2 = Inscriptiones Graecae II et III: Inscriptiones Atticae Euclidis anno posteriores , 2nd
edn., Parts I-III, ed. Johannes Kirchner. Berlin 1913-1940.

MDAI(A) = Mitteilungen des deutschen archäologischen Instituts. Athenische Abteilung

(Berlin).

SEG = Supplementum Epigraphicum Graecum. Vols. 1-11, Leiden 1923-1971, Amsterdam

1979-.

SIA VI = Inscriptiones Atticae. Supplementum inscriptionum Atticarum, VI, ed. Martin C.J.
Miller. Chicago: Ares 1992.

Aristoph. = Aristofan. Komedije. Prevod Koloman Rac. Beograd: Feniks libris 2015.

Aristot. Pol. = Aristotle. Politics. Aristotle in 23 Volumes, Vol. 21. Translated by H.

Rackham. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann Ltd.
1944.

Athen. = Athenaeus. The Deipnosophists, Or Banquet Of The Learned Of Athenaeus,

Translated by C.D. Yonge. London: Henry G. Bohn 1854. (преузето са
http://www.attalus.org/info/athenaeus. html).

Dem. = Demosthenes. Against Timotheus. Against Neaera. Against Aphobus. Against

Aphobus 1. Against Pantaenetus. Against Olympiodorus. Against Nicostratus. For Phormio.
Against Stephanus 1. Demosthenes with an English translation by C. A. Vince, J. H. Vince,
A. T. Murray, Norman W. DeWitt, Norman J. DeWitt. Cambridge, MA: Harvard University
Press; London: William Heinemann Ltd. 1926-1949.

Diog. Laert. = Diogenes Laertius. Lives of Eminent Philosophers. Translated by R. D.

Hicks. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann Ltd. 1972.

13
FGrHist. = Jacoby, Felix. Die fragmente der griechischen Historiker . I-III, 18 volumes, No
115 (Theopomp). Berlin 1923–1926, Leiden 1940–1958.

Hyp. = Hyperides. Against Athenogenes. Minor Attic Orators in two volumes, 2. With an
English translation by J. O. Burtt. Cambridge, MA: Harvard University Press; London:
William Heinemann Ltd. 1962.

Is. = Isaeus. Pyrrhus. Philoctemon. Isaeus with an English translation by Edward Seymour
Forster. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann Ltd. 1962.

Isoc. = Isocrates. Trapeziticus. Isocrates with an English Translation in three volumes, by

George Norlin. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann
Ltd. 1980.

Lys. = Lysias. On the Olive Stump. Against Agoratus. Lysias with an English translation
by W.R.M. Lamb. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann
Ltd. 1930.

Menan. = Menander. The Plays and Fragments. Translated with Explanatory Notes by
Maurice Balme, With an Introduction by Peter Brown. Oxford: Oxford University Press
2001.

Plat. Crat. = Plato. Cratylus. Plato in Twelve Volumes, Vol. 12. Translated by Harold N.
Fowler. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann Ltd. 1921.

Plut. Vit. X Or. = Pseudo-Plutarch. Lives of the Ten Orators (Vitae Decem Oratorum).
Plutarch's Moralia in Fifteen Volumes, vol. 10, 771E-854D. With an English translation by
Harold North Fowler. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William
Heinemann Ltd. 1960.

Sext. Emp. Pyr. = Sextus Empiricus. Outlines of Pyrrhonism. Translated by Robert Gregg
Bury. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann Ltd. 2000.

Strab. = The Geography of Strabo. Literally translated, with notes, in three volumes.
London. George Bell & Sons. 1903.

14
Thuc. = Тукидид. Пелопонески рат. Превод и предговор Душанка Обрадовић,
објашњења Милена Милин. Београд: Admiral books 2010.

Xen. Mem. = Xenophon. Memorabilia. Xenophon in Seven Volumes, vol. 4. Translated by

E. C. Marchant. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann
Ltd. 1923.

Xen. Poroi = Xenophon. Ways and Means. Xenophon in Seven Volumes, vol. 7. Translated
by E. C. Marchant. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann
Ltd. 1925.

Bäbler, Balbina. Fleissige Thrakerinnen und wehrhafte Skythen: Nichtgriechen im

klassischen Athen und ihre archäologische Hinterlassenschaft. Stuttgart und Leipzig: B. G.
Teubner 1998.

Canevaro, Mirko, David Lewis. "Khoris Oikountes and the Obligations of Freedmen in Late
Classical and Early Hellenistic Athens". Incidenza dell’Antico 12 (2014): 91-121.

Cooper, Carrie. On the Explanation of the Wealthy Slave in Classical Athens. Master thesis.
Georgia Institute of Technology 2007.

Cox, Cheryl. "Coping with punishment: the social networking of slaves in Menander". In
Slaves and Slavery in Ancient Greek Comic Drama. Edited by Ben Akrigg and Rob
Tordoff. 159–172. Cambridge: Cambridge University Press, 2013.

Epstein, Shimon. "Attic Public Construction: Who Were The Builders?". Ancient Society 40
(2010): 1-14.

Finley, Moses I. "Between Slavery and Freedom". Comparative Studies in Society and
History 6/3 (1964): 233-249.

Finley, Moses I. "Was Greek Civilization Based on Slave Labour?". Historia: Zeitschrift für
Alte Geschichte 8/2 (1959): 145-164.

Fischer, Marina. "Ancient Greek Prostitutes and the Textile Industry in Attic Vase-Painting
ca. 550–450 B.C.E." The Classical World 106/2 (2013): 219-259.

15
Helmer, Etienne. "¿Una esclavitud sin esclavos? La esclavitud legal en las leyes de Platón".
Miscelánea comillas 77 (2019): 29-42

Hunt, Peter. Ancient Greek and Roman Slavery. Hoboken, NJ: Wiley-Blackwell 2018.

Jameson, Michael H. "Agriculture and Slavery in Classical Athens". The Classical Journal
73/2 (1977-1978): 122-145.

Jordan, Borimir. "The Crews of Athenian Triremes". L'Antiquité Classique 69 (2000): 81-
101.

Kamen, Deborah. "Sale for the Purpose of Freedom: Slave-Prostitutes and Manumission in
Ancient Greece". The Classical Journal 109/3 (2014): 281-307.

Konstan, David. "Menander’s slaves: the banality of violence". In Slaves and Slavery in
Ancient Greek Comic Drama. Edited by Ben Akrigg and Rob Tordoff. 144–158.
Cambridge: Cambridge University Press, 2013.

Lambertz, Max. Die Griechischen Sklavennamen. Wien 1907.

Lambert, Stephen. Attic Inscriptions in UK Collections 2 (2018).

(https://www.atticinscriptions.com/papers/aiuk-2/, приступљено 20.6.2020.).

Lape, Susan. "Slavery, drama and the alchemy of identity in Aristophanes". In Slaves and
Slavery in Ancient Greek Comic Drama. Edited by Ben Akrigg and Rob Tordoff. 76–90.
Cambridge: Cambridge University Press, 2013.

Lewis, David M. Greek Slave Systems in their Eastern Mediterranean Context, C. 800-146
BC. Oxford: Oxford University Press 2018.

Lewis, David. "Near Eastern Slaves in Classical Attica and the Slave Trade with Persian
Territories". The Classical Quarterly, New Series 61/1 (2011): 91-113.

Lewis, David. "Notes on Slave Names, Ethnicity, and Identity in Classical and Hellenistic
Greece". U schyłku starożytności Studia Źródłoznawcze 16 (2017): 169-199.

Marshall, C. W. "Sex slaves in New Comedy". In Slaves and Slavery in Ancient Greek
Comic Drama. Edited by Ben Akrigg and Rob Tordoff. 173–196. Cambridge: Cambridge
University Press, 2013.

16
McArthur, Mills. "Secretaries in the Athenian "Phialai" Inscriptions". Zeitschrift für
Papyrologie und Epigraphik 193 (2015): 103-109.

Millett, Paul. "Aristotle and Slavery in Athens". Greece & Rome, Second Series 54/2
(2007): 178-209.

Olson, S. Douglas. "Slaves and politics in early Aristophanic comedy". In Slaves and
Slavery in Ancient Greek Comic Drama. Edited by Ben Akrigg and Rob Tordoff. 63–75.
Cambridge: Cambridge University Press, 2013.

Parker, Robert. "Theophoric Names and the History of Greek Religion". In: Greek Personal
Names: Their Value as Evidence. Edited by Simon Hornblower & Elaine Matthews. 53-79.
Oxford: Oxford University Press 2000.

Robertson, Bruce G. Personal Names as Evidence for Athenian Social and Political History
ca 507-300 B.C., PhD diss., University of Toronto 1998.

Rosivach, Vincent J. "Enslaving "Barbaroi" and the Athenian Ideology of Slavery". Historia:
Zeitschrift für Alte Geschichte 48/2 (1999): 129-157.

Vlassopoulos, Kostas. "Athenian slave names and Athenian social history". Zeitschrift für
Papyrologie und Epigraphik 175 (2010): 113–144.

Vlassopoulos, Kostas. "Greek Slavery: From Domination to Property and Back Again". The
Journal of Hellenic Studies 131 (2011): 115-130.

Vlassopoulos, Kostas. "Plotting Strategies, Networks, and Communities in Classical Athens:

The Evidence of Slave Names". In: Communities and Networks in the Ancient Greek
World. Edited by Claire Taylor and Kostas Vlassopoulos. 101-127. Oxford: Oxford
University Press 2015.

Vlassopoulos, Kostas. "Two Images of Ancient Slavery: the ‘living tool’ and the koinônia".
In: Sklaverei und Zwangsarbeit zwischen Akzeptanz und Widerstand. Herausgegeben von
Elisabeth Herrmann-Otto. 465-475. Hildesheim, Zürich, New York: Georg Olms Verlag
2011.

17
Wrenhaven, Kelly. "A comedy of errors: the comic slave in Greek art". In Slaves and
Slavery in Ancient Greek Comic Drama. Edited by Ben Akrigg and Rob Tordoff. 124–143.
Cambridge: Cambridge University Press, 2013.

Zelnick-Abramovitz, Rachel. "Freed slaves, their status and state control in Ancient Greece".
European Review of History: Revue europeenne d'histoire 16/3 (2009): 303-318.

Zelnick-Abramovitz, Rachel. Not Wholly Free: The Concept of Manumission and the Status
of Manumitted Slaves in the Ancient Greek World. Leiden/Boston: Brill 2005.

Zelnick-Abramovitz, Rachel. Taxing Freedom in Thessalian Manumission Inscriptions.

Leiden/Boston: Brill 2013.

18