УСПОРИ МЕ ГОСПОДЕ

Успори ме Господе,
хоћу да прочитам неку нову бајку,
да поскидам књиге са старе полице,
да запалим свећу за оца и мајку,
врати ме у доба дечје доколице.
Господе помози, да нагоне спутам,
да не кажем нешто што ближњем не годи,
да клеветне речи са дахом прогутам,
кроз живот да пловим као лист на води.
Не би хтео вечно, кроз таму да лутам.
Допусти ми Боже, грехове да збрајам,
други нека чине мером својих душа.
Све што си ми дао, дао си на зајам,
да узвратим ближњем кад завлада суша.
Допусти да јутра молитвама спајам.
Успори ме Господе,
хоћу да се старом пријатељу јавим,
да му руку такнем када буде тужан,
успори ме хоћу, све да заборавим,
нек застане живот, наопак и ружан.
Да се мојих дела, потомци не стиде,
покажи ми путе, таму ми осветли,
нек осети душа и нек очи виде
прах грехова мојих, на Божијој метли,
да се моја дела драгом Богу свиде.
Све што земљом ходи Твоја воља даде,
зато ме охрабри, да ја другом дајем,
чува за се само, онај који краде.
Господе дозволи, добротом да трајем,
да негујем старе, саветујем младе.
Успори ме Господе,
хоћу да се среће из детињства сетим,
безбрижних игара и речи без смисла,
успори ме нећу, кроз маглу да летим,
да ми радост буде и травка покисла.
Знадем да се душе Јеванђељем хране
и да грехе може кајање да спере...
Врлине и греси плод су исте гране,
питање је трена, шта душа узбере
и да ли ће поћи пут Божије стране.
Све што си ми дао, ја ћу другом дати
множити доброту пре последњег суда.
Пред Тебе бих хтео чистом душом стати.
Зато ми покажи са киме и куда,
јер би хтела душа с рајских грана брати.
Успори ме Господе,
хоћу да се вратим, хоћу да се сетим,
старог храста чију сам сенку прескак`о
успори ме одмах, да више не летим,
хоћу попут храста, да старим полако.
Јован Н. Бундало