БРОЈНИ РЕДОВИ

1. Б Р О Ј Н И Р Е ДО В И

2. О СН О В Н Е О СО БИ Н Е
Б Р О Ј Н И Х Р Е ДО В А

ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
Када ово поглавље проучите требало би да знате:
1. основне особине бројних редова,
2. општи члан реда,
3. појам парцијалне суме,
4. остатак реда,
5. појам конвергентног и дивергентног реда,
6. да испитате конвергенцију реда.
 Математика 2

11.1 БРОЈНИ РЕДОВИ

Збир бесконачног геометријског реда количника мањеј од 1 налазио

1
је још Архимед. Дивергенцију хармониског реда  одредио је
k 1 k

1650 год. Италијански научник Менголи. Њутн се бавио степеним

редовима 1665 год. који је рачунао да се свака функција може
представити степеним редом.
Права теорија редова почиње да се развија са радовима Гауса 1812 ,
Болцана 1817 и Кошија 1821 који је дао савремену дефиницују
конвергенције и дефинисао основне теореме.

 Нека је a1 , a2 ,..., an ,..... низ реалних или комплексних бројева,

тада се израз


a
k 1
k  a1  a2   an

назива бесконачни бројни ред.

 Члан an се назива општим чланом реда.

Пример:

1 1 1 1 1
Ред  k , се може написати у облику  2   , а је
k 1 2 2 2 2n 2n
општи члан реда.

 Нека је дат низ делимичних парцијалних сума реда.

S1  a1
S 2  a1  a2
S 2  a1  a2  a3

S n  a1  a2   an

142
 Математика 2

Ако постоји гранична вредност

n
lim S n  lim  ak  S ,
n  n 
k 1

кажемо да ред конвергира и да је S сума реда.

Ред који није конвергентан је дивергентан.


 Ред rn  a
k  n 1
k назива се остатак реда.

ЗАДАЦИ

Испитати конвергенцију и одредити суму реда:


1
1.  k  k  1 .
k 1

Решење:

1 1 1 1

k 1 k  k  1
 
1 2 2  3
 
n  n  1


n -та парцијална сума је:

1 1 1  1 1 1 1 1  1
Sn      1            1
1 2 2  3 n  n  1  2   2 3   n n 1  n 1
.
Како је
 1 
lim S n  lim 1    1 , ред је конвергентан и сума је S  1 .
n  n 
 n 1


k 1
2.  ln
k 1 k
.

Решење:

k 1 3 4 n 1

k 1
ln
k
 ln 2  ln  ln 
2 3
 ln
n
 .

n -та парцијална сума је:

143
 Математика 2

Sn   ln 2  ln1   ln 3  ln 2    ln  (n  1)  ln n   ln  n  1 .
lim Sn  lim ln  n  1   .
n  n 

Ред је дивергентан.

3. Испитати конвергенцију геометријског реда



 aq
k 0
k
 a  aq  aq 2   aq n  .

Решење:
1  q n 1
n -та парцијална сума је Sn  a  .
1 q
1  q n 1 a
Ако је q  1 , S  lim Sn  lim a   и ред је конвергентан.
n  n  1 q 1 q
Ако је q  1 , S  lim S n   и ред је дивергентан,
n

Ако је q  1 , Sn  a  n  1 , S  lim S n   и ред је дивергентан.

n

 a, n  2k
Ако је q  1 S n   ред нема граничну вредност и
0, n  2k  1
дивергентан је.


1
4. Испитати конвергенцију хармонијског реда k .
k 1

Решење:

1 1 1 1

k 1 k
 1    
2 3 n
Ред се може написати на следећи начин:

1 1 1 1 1 1 1 1 1
1                
 2 3  4 5 6 7  8 9 15 
1 1 1
 1 2   4   8  
4 8 16
1 1 1 1 1 1
 1  2  2  2 2  3  23  4   1    
2 2 2 2 2 2
одакле се види да ред дивергира.
144
 Математика 2

11.2 ОСНОВНЕ ОСОБИНЕ БРОЈНИХ РЕДОВА:


 Потребан услов за конвергенцију реда a
k 1
k је да

lim a n  0 .
n 

Доказ:
Како је Sn  a1  a2  an и Sn 1  a1  a2  an 1 , добијамо
a n  S n  S n 1 .
Ако дати ред конвергира онда је
lim an  lim(Sn  Sn1 )  lim Sn  lim Sn1  S  S  0 .
n n n n
Обрат не важи.

Пример:
1
Код хармониског реда је lim a n  lim  0 . Испуњен је потребан
n  n  n

услов, а доказали смо да је ред дивергентан.


 Ако је ред конвергентан и ако је rn  a
k  n 1
k његов остатак,

тада је
lim rn  0 .
n

Доказ:
Имамо да је Sn  rn  S  rn  S  Sn , lim rn  S  lim Sn  S  S  0 .
n n


 Ако се реду a
k 1
k дода или одузме коначно много чланова тада

се његова конвергенција неће променити.

Доказ:

145
 Математика 2

Ако је S n n та делимична сума, а S k  збир додатих или одузетих

k чланова.
Ако са S n  k обележимо n ту делимичну суму која је настала
додавањем или
одузимањем k чланова, тада је Snk  Sn  Sk .
Како је сума S k  коначна то значи да на lim Sn утиче само lim Sn k ,
n  n 
тј.
lim Sn  lim Sn k  Sk . Значи нови ред се исто понаша као полазни.
n  n


 Ако се сваки члан реда a
k 1
k помножи са константом

C  C  0  , добија се ред C ak 1
k , који је конвергентан или

дивергентан зависно од тога да ли је ред a
k 1
k конвергентан

или дивергентан.

Доказ:

Ако је дати ред a
k 1
k . Низ његових парцијалних сума S n има

граничну

вредност S , тј lim Sn  S . Ако је S n парцијалних сума реда
n 
C a
k 1
k .

Sn  Ca1  Ca2   Can  C  a1  a2   an   CSn , његова гранична

вредност је lim Sn  lim C Sn  C lim Sn  CS .
n n n

 
 Ако су редови  ak и
k 1
b
k 1
k конвергентни и ако су им суме S 

и S  , тада

ће и ред  a
k 1
k  bk  конвергирати и сума му је S  S .

146
 Математика 2

Доказ:
Ако су S n и S n парцијалне суме датих редова и lim Sn  S  , а
n 

lim Sn  S  .
n

Нека је Sn  Sn  Sn низ делимичних сума реда  a
k 1
k  bk  , тада је

lim Sn  lim  Sn  Sn   lim Sn  lim  S   S  .

n  n  n  n  n

1  2k 
Пример:Доказати да је ред  2 k конвергентан.
k 1 2

1 2 k 
1 
1
Доказ:  2 k   2 k   k . Ово су два геометријска реда чије
k 1 2 k 1 2 k 1 2
су суме
4 4 10
S1  и S2  2 , па је сума реда S   2  .
3 3 3

 Конвергентни редови могу се сабирати и одузимати члан по

члан.
 Збир или разлика конвергентног и дивергентног реда је
дивергентан ред.
 Збир или разлика дивергентних редова је дивергентан ред.

 Израз a
k r
k , r  N је такође ред.
 
 Редови  ak
k 1
и a
k r
k су истовремено конвергентни или

дивергентни.

147
 Математика 2

КЉУЧНЕ РЕЧИ
Конвергентан ред
Дивергентан ред
Општи члан реда
Парцијална сума

148