1 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 1

26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = 4 + 3i i b = −2 + 2i.

a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Rexiti jednaqinu: z 2 − (3 + 2i)z + 5 + i = 0.

¯ ¯
¯40321 40341 0 ¯¯
¯
3. (10 poena) Izraqunati vrednost determinante: ¯ 2016 2017 0 ¯¯.
¯
¯ 0 0 2018¯
4. (10 poena) Date su matrice A2×2 , B2×3 , C3×2 i D3×3 . Obrazloiti koje od sledeih matriqnih
operacija su definisane. Ako jesu definisane navesti i kog oblika je rezultat.
a) 2C + B T ; b) AB ; v) BA; g) A3 B + C T D.

5. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu

AX + X = A − 4X,
·
¸
−2 −5
pri qemu je A = .
−5 3
6. (10 poena) Ako su zec i maqka texki 10kg , zec i pas 20kg , maqka i pas 24kg , koliko su texki zajedno
zec, maqka i pas?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara a ∈ R:

x + y + az = 2
3x + 4y + 2z = a
2x + 3y − z = 1.
p
4x − x2 − 3
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
(x − 2)3
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
2 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 2
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = −3 + 4i i b = 8 − 8i.

a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Rexiti jednaqinu: z 2 − (3 − 2i)z + 5 − 5i = 0.

¯ ¯
¯1009 0 0 ¯¯
¯
3. (10 poena) Izraqunati vrednost determinante: ¯ 0 60482 60452¯¯.
¯
¯ 0 2016 2015 ¯
4. (10 poena) Date su matrice A2×2 , B2×3 , C3×2 i D3×3 . Obrazloiti koje od sledeih matriqnih
operacija su definisane. Ako jesu definisane navesti i kog oblika je rezultat.
a) BA; b) D−1 ; v) AB + (DC)T ; g) 3AT B + CDT ;

5. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu

XB + X = 2B + 4X,
¸·
−2 4
pri qemu je B = .
4 0
6. (10 poena) Ako su zec i maqka texki 12kg , zec i pas 19kg , maqka i pas 23kg , koliko su texki zajedno
zec, maqka i pas?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara b ∈ R:

bx + 2y + z = 4
2x + y + 2z = 5
3x + 2y + 3z = 12.

ln(1 − x2 )
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
x5
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
3 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 3
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

√
1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = 5 − 12i i b = − 3 − i.
a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?
1−z·i
2. (15 poena) Rexiti jednaqinu: 52 · = −9 + 13i.
2i − z
¯ ¯
¯40321 40341¯
3. (10 poena) Izraqunati vrednost determinante: ¯ ¯
¯ 2016 2017 ¯.

4. (10 poena) Date su matrice A3×3 , B3×4 , C4×3 i D4×4 . Obrazloiti koje od sledeih matriqnih
operacija su definisane. Ako jesu definisane navesti i kog oblika je rezultat.
a) 2C + B T ; b) AB ; v) BA; g) A3 B + C T D.

5. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu

CX + X = 2C + 3X,
· ¸
−2 −3
pri qemu je C = .
2 3
6. (10 poena) Ako su zec i maqka texki 9kg , zec i pas 19kg , maqka i pas 22kg , koliko su texki zajedno
zec, maqka i pas?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara c ∈ R:

x + y + z = 3
x − cy + 2z = 1
−2x + 2y − cz = −4.
s
x2 + 3x + 2
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
x−1
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
4 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 4
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

√
1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = 12 + 5i i b = −1 + 3 i.
a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?
1 + 3i · z
2. (15 poena) Rexiti jednaqinu: = 7 + 3i.
z + 2i
¯ ¯
¯60482 60452¯
3. (10 poena) Izraqunati vrednost determinante: ¯ ¯
¯ 2016 2015 ¯.

4. (10 poena) Date su matrice A3×3 , B3×4 , C4×3 i D4×4 . Obrazloiti koje od sledeih matriqnih
operacija su definisane. Ako jesu definisane navesti i kog oblika je rezultat.
a) BA; b) D−1 ; v) AB + (DC)T ; g) 3AT B + CDT ;

5. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu

XD − X = 3D − 5X,
¸·
−2 −5
pri qemu je D = .
−1 0
6. (10 poena) Ako su zec i maqka texki 14kg , zec i pas 25kg , maqka i pas 29kg , koliko su texki zajedno
zec, maqka i pas?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara d ∈ R:

x − 3z = −3
2x + dy − z = −2
x + 2y + dz = 1.

e2/x
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
x2 − 4
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
5 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 5
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = 4 + 4i i b = −2 + i.

a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Odrediti realni i imaginarni deo od z = (4 + 4 · i)40 .

¯ ¯
¯1 1 6 ¯¯
¯
3. (10 poena) Za koje vrednosti x vai nejednakost: ¯ 1 −1 x ¯ < −2 ?
¯ ¯
¯−2 x −3¯

4. (10 poena)
a) Neka su date matrice A2×a , B5×b , C3×c , D1×d . Odrediti brojeve a, b, c, d tako da matrica B · A · C
bude istog oblika kao matrica DT .
b) Neka su date matrice A4×a , Bb×2 , C2×c , Dd×e . Odrediti brojeve a, b, c, d, e tako da matrica (A+B)·C
bude istog oblika kao matrica D−1 .

5. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu

XA = B + 3X,
 
µ ¶ 2 4
5 −1
pri qemu su A= i B = 1 −3.
−3 4
3 −1
6. (10 poena) Najkraa stranica trougla, a, je 4 puta manja od obima O = a + b + c tog trougla. Ako bi
srednju stranicu, b, poveali za 50% dobili bi da je ista kao najdua stranica, c. Najdua stranica,
c, je za 4cm kraa od zbira ostale dve stranice u trouglu, a + b. Odrediti stranice tog trougla.

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara a ∈ R:

w + 2x + 2y + 3z = 5
w + 3x + ay + 5z = 6
w + 3x + 2y + 4z = 9

ln(2x + 4)
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
(x − 3)6
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
6 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 6
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

√
1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = 5 + 5 3i i b = 1 + i.
a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Rexiti jednaqinu: z 3 = −8i.

 
1 2 3
3. (10 poena) Odrediti algebarski kofaktor A21 matrice A =  1 5 −4 ?
−2 1 −2
4. (10 poena)
a) Neka su date matrice A2×a , Bb×b , C3×c , Dd×3 . Odrediti brojeve a, b, c, d tako da matrica 2A·B +D ·C
bude istog oblika kao matrica B −1 .
b) Neka su date matrice A4×a , Bb×2 , C2×c , Dd×e . Odrediti brojeve a, b, c, d, e tako da matrica A · B · D
bude istog oblika kao matrica C T − B .

5. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu

AX = B − 4X,
   
−2 −3 2 2 4
pri qemu su A =  0 −2 1  i B = 1 −3.
1 1 −2 3 −1
6. (10 poena) Jova ima dva puta vixe brae nego sestara, a njegova sestra Milena ima pet puta vixe
brae nego sestara. Koliko u toj porodici ima sinova, a koliko keri?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara b ∈ R:

2x + 2y + 3z = 5
3x + by + 5z = 6
3x + 2y + 4z = 9

6−x
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = log .
x−2
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
7 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 7
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = 2 − 2i i b = 3 + i.

a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Rexiti jednaqinu: z 4 = −4.

¯ ¯
¯1 1 5 ¯¯
¯
3. (10 poena) Za koje vrednosti x vai nejednakost: ¯ 1 −1 x ¯ 6 −2x ?
¯ ¯
¯−2 x −3¯

4. (10 poena)
a) Neka su date matrice A2×a , B5×b , C3×c , D1×d . Odrediti brojeve a, b, c, d tako da matrica C T · AT · B T
bude istog oblika kao matrica D.
b) Neka su date matrice A4×a , Bb×2 , C2×c , Dd×e . Odrediti brojeve a, b, c, d, e tako da matrica
(A · C + B · C)−1 bude istog oblika kao matrica D.

5. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu

AX = B T − X,
 
µ ¶ 2 4
1 −1
pri qemu su A= i B = 1 −3.
−5 2
3 −1
6. (10 poena) U jednoj programerskoj firmi radi s Srba, r Rumuna i t Turaka. Zna se da je gazda
Turqin, pa je on zaposlio jednak broj Turaka i ostalih radnika. Kada bi u firmi radio jox 1 Srbin
bilo bi ih duplo vixe nego Rumuna. Srba i Turaka ima ukupno 38. Odrediti koliko radnika svake
nacionalnosti ima u toj firmi.

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara c ∈ R:

x − 3y + z = 2
x − 2y − 2z = 3
3x − 10y + 6z = 5
−2x + 3y + 7z = c.

p
4 − 2x
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
x2 +x−6
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
8 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 8
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

√
1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = −1 + 3i i b = 4 + 4i.
a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?
√ 25
2. (15 poena) Odrediti realni i imaginarni deo od z = (−1 + 3 i) .
 
1 2 4
3. (10 poena) Odrediti algebarski kofaktor A32 matrice A =  1 6 −2 ?
−5 3 −1
4. (10 poena)
a) Neka su date matrice A2×a , Bb×b , C3×c , Dd×3 . Odrediti brojeve a, b, c, d tako da za matricu
E = A · (B + D) · C postoji matrica E 2 .
b) Neka su date matrice A4×a , Bb×2 , C2×c , Dd×e . Odrediti brojeve a, b, c, d, e tako da matrica B · C · D
bude istog oblika kao matrica C T − 3A.

5. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu

XA = B T + 2X,
   
4 −3 2 0 1
pri qemu su A = 0 4 1 i B =  2 −3.
1 1 4 −2 1
6. (10 poena) Sestra kae bratu: ,,Ja sada imam dva puta vixe godina nego xto si ti imao kada sam ja
imala toliko godina koliko ti imax sada. A kada ti budex imao toliko godina koliko ja imam sada,
zajedno emo imati 63 godine.“ Koliko je godina sestra starija od brata?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara d ∈ R:

x + y + z = 1
−x − 2y − 2z = d
3x + 2y + dz = 4.

p
3
6 + x − x2
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
ex − 1
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
9 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 9
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = 6 + 8i i b = −2 + 2i.

a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Nai realne brojeve x i y takve da vai jednakost (1 + 2i)x + (3 − 5i)y = 1 − 3i.
¯ ¯
¯60542 2018¯
3. (10 poena) Izraqunati vrednost determinante: ¯ ¯
¯60512 2017¯.
   
2 −3
4. (10 poena) Za date matrice A= 3  i B= 1 izraqunati (ako postoje):
1 2
a) A · B T ; b) B · AT ; v) AT · B ; g) A · B T + 2I ; d) (AT · B)2 .
µ ¶ µ ¶ µ ¶ µ ¶T
x y 1 3 x 0 −2x z
5. (15 poena) Nai x, y , z i w ako je 3 = · + + 2I .
z w 0 2 −2 y w 0

x + 2α y + 3z = 0
6. (10 poena) Neka je dat homogen sistem x − α y + 2z = 0
x + αz = 0.
a) Izraqunati determinantu sistema ∆.
b) Za koje vrednosti parametra α sistem ima i netrivijalnih rexenja, (x, y, z) 6= (0, 0, 0)?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara a ∈ R:

x + 2y + az = 1
2x + ay + 8z = 3.

r
3 x−3
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
6 + 7x + x2
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
10 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 10
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

√
1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a= 3+i i b = 1 + 3i.
a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Broj 13 + i moe da se predstavi kao proizvod 1 + 2i i kog kompleksnog broja?
¯ ¯
¯ 2 3 4 17 ¯¯
¯
¯ 0 −4 496 1230¯¯
3. (10 poena) Izraqunati vrednost determinante: ¯
¯2018 3027 4040 9899¯.
¯ ¯
¯ 0 0 0 −1 ¯
£ ¤ £ ¤
4. (10 poena) Za date matrice A= 2 3 1 i B = 1 −1 0 izraqunati (ako postoje):
a) A · B T ; b) B · AT ; v) AT · B ; g) A · B T + 2I ; d) (AT · B)2 .
µ ¶
1 2
5. (15 poena) Neka je data matrica A= .
0 2
a) Kog oblika mora biti matrica X da bi vaila jednakost A · X = X · A? (odgovor obrazloiti!)
b) Odrediti sve matrice X koje komutiraju sa matricom A, tj. za koje vai: A · X = X · A.
x + 2y + z = β
6. (10 poena) −x − 2β y − 2z = 1
Neka je dat sistem
x + 2y + β z = 3.
a) Izraqunati determinantu sistema ∆.
b) Za koje vrednosti parametra β sistem ima jedinstveno rexenje?

7. (20 poena) Rexiti homogen sistem u zavisnosti od parametara b ∈ R:

b2 x + by = 0
bx + b2 y = 0.

ex − 1
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
x2 − 4x + 4
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
11 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 11
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = −2 − 2i i b = 3 + 4i.

a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Proizvod kompleksnog broja z = a + ib, a, b ∈ Z, i kompleksnog broja w = 5 − 6i je

realan broj x. Nai sve mogue vrednosti za z .
¯ ¯
¯40361 2018¯
3. (10 poena) Izraqunati vrednost determinante: ¯ ¯
¯40341 2017¯.
  
1 0
4. (10 poena) Za date matrice A = −2 i B = 1
 izraqunati (ako postoje):
1 2
a) A · B T ; b) B · AT ; v) AT · B ; g) A · B T + 2I ; d) (AT · B)2 .
µ ¶ µ ¶ µ ¶ µ ¶T
x y 1 2 x 0 −2x 3z
5. (15 poena) Nai x, y , z i w ako je 2 = · + − 2I .
z w 0 2 −2 y w 0

x + γy + z = 1
6. (10 poena) −x + 3y + 2z = −3
Neka je dat sistem
x + y + γ z = 1.
a) Izraqunati determinantu sistema ∆.
b) Za koje vrednosti parametra γ sistem ima jedinstveno rexenje?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara c ∈ R:

x + y = 1
cx + y = 1
x + cy = 1

e2−x
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = p .
6 + 2x
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
12 I kolokvijum iz Inenjerske matematike 12
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

√
1. (15 poena) Dati su kompleksni brojevi a = −1 − 3i i b = 4 − 2i.
a) Odrediti za svaki od njih realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.
b) Izraqunati a + b, a − b, a · b, a : b i b : a. Xta je realan deo, a xta imaginaran deo svakog od ovih
brojeva?

2. (15 poena) Neka je dat kompleksan broj w = −3 + 8i. Neka je z kompleksan broj za koji vai
Re z = Re w, kao i da je proizvod z i w realan broj. Odrediti z , kao i vrednost proizvoda z · w.
¯ ¯
¯3 0 2018 0 ¯¯
¯
¯6 −4 4036 0 ¯¯
3. (10 poena) Izraqunati vrednost determinante: ¯ .
¯ 9 1842 6059 0 ¯¯
¯
¯12 798 10518 −1¯
£ ¤ £ ¤
4. (10 poena) Za date matrice A = −2 1 0 i B = 3 −2 1 izraqunati (ako postoje):
a) A · B T ; b) B · AT ; v) AT · B ; g) A · B T + 2I ; d) (AT · B)2 .
µ ¶
2 1
5. (15 poena) Neka je data matrica A= .
3 2
a) Kog oblika mora biti matrica X da bi vaila jednakost A · X = X · A? (odgovor obrazloiti!)
b) Odrediti sve matrice X koje komutiraju sa matricom A, tj. za koje vai: A · X = X · A.
x + 2δy + z = 0
6. (10 poena) Neka je dat homogen sistem −x − δy − 2z = 0
x + 2y + δz = 0.
a) Izraqunati determinantu sistema ∆.
b) Za koje vrednosti parametra δ sistem ima samo trivijalno rexenje (x = y = z = 0)?

7. (20 poena) Rexiti sistem u zavisnosti od parametara d ∈ R:

dx + d2 y = 0
d2 x + dy = d.

x2 − 4
8. (20 poena) Neka je data funkcija f (x) = .
ln(5 − x)
a) Odrediti oblast definisanosti Df ove funkcije.
b) Odrediti nule i znak funkcije.
v) Ispitati da li je data funkcija parna/neparna.
A I kolokvijum iz Matematike 1 A
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

1. (25 poena) Rexiti jednaqinu:

z 2 + (3 + 2i)z + 5 + i = 0.
Odrediti za svako od rexenja realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.

2. (25 poena) Odrediti graniqnu vrednost

√
sin(ln(1 − 3x)) − 4 1 − 3x − 3x + 4
lim .
x→0 x3

3. (50 poena) Ispitati tok i skicirati grafik funkcije

p
f (x) = −4x 1 − x2
B I kolokvijum iz Matematike 1 B
26. novembar 2017.

prezime i ime studenta broj indeksa smer

1. (25 poena) Rexiti jednaqinu:

z 2 + (3 − 2i)z + 5 − 5i = 0.
Odrediti za svako od rexenja realni deo, imaginarni deo, konjugovano kompleksni broj, moduo, argument
i predstaviti ih u kompleksnoj ravni.

2. (25 poena) Odrediti graniqnu vrednost

√
sin(ln(1 + 2x)) − 4 1 + 2x + 2x + 4
lim .
x→0 x3

3. (50 poena) Ispitati tok i skicirati grafik funkcije

s
x3
f (x) = .
x−6
Rexenja 1. grupe
1. a = 4 + 3i i b = −2 + 2i.
a) Re a = 4, Im a = 3, a = 4 − 3i, |a| = 5, arg a = arctg 34 .
√
Re b = −2, Im b = 3, b = −2 − 2i, |b| = 2 2, arg a = 3π 4 .
b) a + b = 2 + 5i, a − b = 6 + i, a · b = −14 + 2i, a : b = − 14 − 47 i i b : a = − 25
2 14
+ 25 i,
tj. Re a + b = 2, Im a + b = 5; Re a − b = 6, Im a − b = 1; Re a · b = −14, Im a · b = 2;
Re a : b = − 14 , Im a : b = − 74 ; Re b : a = − 25
2
, Im b : a = 14
25 .

Napomena. Kod imaginarnog dela kompleksnog broja se ne pixe imaginarna jedinica i!

¡ ¢2
2. Diskriminanta kvadratne jednaqine iznosi D = b2 − 4ac = − (3 + 2i) − 4 · 1 · (5 + i) = −15 + 8i.
Dalje treba da izvuqemo (kompleksne) korene iz D, tj. da reximo jednaqinu w2 = −15 + 8i. Ako
stavimo da je w = x + iy (gde su x, y ∈ R) dobijamo (x2 − y 2 ) + 2xyi = −15 + 8i, odakle imamo sis-
tem x2 − y 2 = −15 i 2xy = 8, koji moemo rexiti probanjem malih vrednosti za x ili y (ili iz
druge izraziti y preko x i to uvrstiti u prvu jednaqinu, te rexiti dobijenu bikvadratnu jednaqinu):
x = 1 i y = 4, tj. w = 1 + 4i.
3 + 2i ± (1 + 4i)
Konaqno dobijamo da su rexenja: z1,2 = , tj. z1 = 2 + 3i i z2 = 1 − i .
2
3. Prvo emo II vrstu pomnoenu sa (−20) dodati I vrsti, a zatim emo od II kolone oduzeti I. Time
smo dobili determinantu donje trougaone matrice:
¯ ¯ ¯ ¯ ¯ ¯
¯40321 40341 0 ¯¯ I − 20 · II ¯ 1 1 0 ¯¯ ¯¯ 1 0 0 ¯¯
¯ ¯
¯ 2016 2017 0 ¯¯ = ¯¯2016 2017 0 ¯¯ = ¯¯2016 1 0 ¯¯ = 1 · 1 · 2018 = 2018.
¯
¯ 0 0 2018 ¯ ¯ 0 0 2018 ¯ ¯ 0 0 2018¯
II−I

Datu determinantu smo mogli prvo razviti Laplasovim razvojem po III vrsti i onda bi se svela na
raqunanje determinante 2 × 2, ali i tu zbog velikih brojeva bi bilo dobro koristiti osobine!

Napomena. Ako bi krenuli vaxim omiljenim Sarusovim pravilom, morali bi da mnoite velike brojeve!
Stoga je ovaj zadatak prirodno raditi pomou osobina determinanti!

4. A2×2 , B2×3 , C3×2 i D3×3 .

a) Matrice 2C i B T su istog oblika 2 × 3, pa postoji matrica 2C + B T i ona je oblika 2 × 3.
b) Kako je A2×2 , B2×3 (2 = 2) proizvod AB postoji i oblika je 2 × 3.
v) Kako je B2×3 , A2×2 (3 6= 2) proizvod BA ne postoji.
g) Kako je A2×2 kvadratna matrica postoji i matrica A3 = A · A · A i ona je isto oblika 2 × 2, B2×3
(2 = 2) te proizvod A3 B postoji i oblika je 2 × 3.
T , D
C2×3 T
3×3 (3 = 3) te proizvod C D postoji i oblika je 2 × 3.
Matrice A B i C D su istog oblika 2 × 3, pa postoji i zbir matrica A3 B + C T D i ona je oblika 2 × 3.
3 T

5. Kada prebacimo sve nepoznate matrice X na levu stranu jednakosti dobijamo AX + 5X = A.

Sada moemo na levoj strani izvui matricu X (voditi raquna da ona mnoi A sa desne strane, pa je
i izvlaqimo sa desne strane!): (A + 5I) · X = A.
Pomnoimo datu jednakost sa (A + 5I)−1 sa leve strane (to moemo ako je det(A + 5I) 6= 0) i dobijamo
(A + 5I)−1 · (A + 5I) · X = (A + 5I)−1 · A.
Kada iskoristimo da je proizvod matrice i njene inverzne matrice jediniqna matrica I dobijamo
I · X = (A + 5I)−1 · A, tj. X = (A + 5I)−1 · A.

Sada treba izraqunati ovaj proizvod

· za¸matrice
· date
¸ u·zadatku.¸
−2 −5 1 0 3 −5
Oznaqimo sa B = A + 5I = +5· = i za nju traimo inverznu:
−5 3 0 1 −5 8
· ¸T · ¸
8 5 8 5
det B = 3 · 8 − (−5) · (−5) = 24 − 25 = −1 6= 0 pa postoji B −1 . adj B = = .
5 3 5 3
 · ¸ · ¸
1 1 8 5 −8 −5
B −1= · adj B = · = .
det B −1 5 3 −5 −3
· ¸ · ¸ · ¸
−1 8 5 −2 −5 41 25
Konaqno imamo X = (A + 5I) · A = · = .
5 3 −5 3 25 16
6. Date slike predstavljaju sistem:

z + m = 10, z + p = 20, m + p = 24

(gde z oznaqava masu zeca, m maqke i p psa).

Ako saberemo sve 3 jednaqine dobijamo 2(z + m + p) = 54, odakle odmah sledi da su sve 3 ivotinje
z + m + p = 27kg .

Napomena. Zadatak smo mogli da rexavamo i kao klasiqni sistem (npr. Gausovim sistemom eliminacije)
i tada bi dobili (z, m, p) = (3, 7, 17).

x + y + az = 2
7. 3x + 4y + 2z = a
2x + 3y − z = 1.
¯ ¯
¯1 1 a ¯
¯ ¯
Determinanta sistema je ∆ = ¯¯3 4 2 ¯¯ = a − 3, pa emo imati 2 sluqaja: 1◦ a 6= 3 i 2◦ a = 3.
¯2 3 −1¯
1◦ a 6= 3 ∆ 6= 0 ⇒ sistem ima jedinstveno rexenje.
Iz determinanti ∆x = 3a2 − 3a − 18 = 3(a − 3)(a + 2), ∆y = −2a2 + 2a + 12 = −2(a − 3)(a + 2) i ∆z = 3 − a
na osnovu Kramerovih formula dobijamo: (x, y, z) = (3a + 6, −2a − 4, −1).
2◦ a = 3 ∆ = ∆x = ∆y = ∆z = 0 i onda moramo Gausovim sistemom eliminacije.
x + y + 3z = 2
Zamenimo svako a u polaznom sistemu da je 3: 3x + 4y + 2z = 3 II − 3 · I
2x + 3y − z = 1 III − 2 · I
x + y + 3z = 2 x + y + 3z = 2 x + y + 3z = 2
y − 7z = −3 y − 7z = −3 y − 7z = −3
y − 7z = −3 III − II 0 = 0
x, y su vezane promenljive, a z je slobodna promenljiva: z = t, t ∈ R.
Iz II dobijamo y = 7t − 3, pa onda iz I dobijamo x = 5 − 10t.
U ovom sluqaju dobijamo da sistem ima beskonaqno mnogo rexenja koja zavise od 1 parametra:
(x, y, z) = (5 − 10t, 7t − 3, t), t ∈ R.
p
4x − x2 − 3
8. f (x) = .
(x − 2)3
p
a) Razlomak je def. kada je 4x − x2 − 3 def. i (x − 2)3 def. i (x − 2)3 6= 0 .
| {z } | {z } | {z }
4x−x2 −3>0 uvek x−26=0

Kvadratna nejednaqina −x2

+ 4x − 3 > 0 ima rexenje x ∈ [1, 3], xto sa drugim uslovom x 6= 2 daje oblast
definisanosti Df = [1, 2) ∪ (2, 3].
√
b) Razlomak f (x) = 0 kada mu je brojilac 4x − x2 − 3 = 0 ⇒ 4x − x2 − 3 = 0 ⇒ x1 = 1 i x2 = 3.
Kako oba rexenja pripadaju Df dobijamo da su nule: x1 = 1 i x2 = 3.
Za znak funkcije pravimo tablicu: (−∞, 1) 1 (1, 2) 2 (2, 3) 3 (3, +∞)
√
4x − x2 − 3 x 0 + + + 0 x
(x − 2)3 x − − x + + x
f (x) x 0 − x + 0 x
v) Kako Df nije simetriqan u odnosu na x = 0, funkcija f (x) nije ni parna ni neparna.

Napomena. Pogrexno je raditi sa f (−x) kako su vas navikli u srednjoj xkoli! Pogledati predavanja!
Rexenja 2. grupe
1. a = −3 + 4i i b = 8 − 8i.
a) Re a = −3, Im a = 4, a = −3 − 4i, |a| = 5, arg a = π + arctg(− 34 ) = π − arctg 43 .
√
Re b = 8, Im b = −8, b = 8 + 8i, |b| = 8 2, arg a = − π4 .
7 1
b) a + b = 5 − 4i, a − b = −11 + 12i, a · b = 8 + 56i, a : b = − 16 + 16 i i b : a = − 56 8
25 − 25 i,
tj. Re a + b = 5, Im a + b = −4; Re a − b = −11, Im a − b = 12; Re a · b = 8, Im a · b = 56;
7 1
Re a : b = − 16 , Im a : b = 16 ; Re b : a = − 56 8
25 , Im b : a = − 25 .

Napomena. Kod imaginarnog dela kompleksnog broja se ne pixe imaginarna jedinica i!

¡ ¢2
2. Diskriminanta kvadratne jednaqine iznosi D = b2 − 4ac = − (3 − 2i) − 4 · 1 · (5 − 5i) = −15 + 8i.
Dalje treba da izvuqemo (kompleksne) korene iz D, tj. da reximo jednaqinu w2 = −15 + 8i. Ako
stavimo da je w = x + iy (gde su x, y ∈ R) dobijamo (x2 − y 2 ) + 2xyi = −15 + 8i, odakle imamo sis-
tem x2 − y 2 = −15 i 2xy = 8, koji moemo rexiti probanjem malih vrednosti za x ili y (ili iz
druge izraziti y preko x i to uvrstiti u prvu jednaqinu, te rexiti dobijenu bikvadratnu jednaqinu):
x = 1 i y = 4, tj. w = 1 + 4i.
3 − 2i ± (1 + 4i)
Konaqno dobijamo da su rexenja: z1,2 = , tj. z1 = 2 + i i z2 = 1 − 3i .
2
3. Prvo emo III vrstu pomnoenu sa (−30) dodati II vrsti, a zatim emo od III kolone oduzeti II. Time
smo dobili determinantu donje trougaone matrice:
¯ ¯ ¯ ¯ ¯ ¯
¯1009 0 0 ¯ ¯1009 0 0 ¯ ¯1009 0 0 ¯
¯ ¯ ¯ ¯ ¯ ¯
¯ 0 ¯ ¯
60482 60452¯ II − 30 · II = ¯ 0 2 ¯ ¯
2 ¯=¯ 0 2 0 ¯¯ = 1009 · 2 · (−1) = −2018.
¯
¯ 0 2016 2015 ¯ ¯ 0 2016 2015¯ ¯ 0 2016 −1¯
III−II

Datu determinantu smo mogli prvo razviti Laplasovim razvojem po I vrsti i onda bi se svela na
raqunanje determinante 2 × 2, ali i tu zbog velikih brojeva bi bilo dobro koristiti osobine!

Napomena. Ako bi krenuli vaxim omiljenim Sarusovim pravilom, morali bi da mnoite velike brojeve!
Stoga je ovaj zadatak prirodno raditi pomou osobina determinanti!

4. A2×2 , B2×3 , C3×2 i D3×3 .

a) Kako je B2×3 , A2×2 (3 6= 2) proizvod BA ne postoji.
b) Kako je D3×3 kvadratna matrica, ona ima inverznu matricu D−1 ako je det D 6= 0 (ako je det D = 0
onda ne postoji D−1 ).
v) Kako je A2×2 , B2×3 (2 = 2) proizvod AB postoji i oblika je 2 × 3.
D3×3 , C3×2 (3 = 3) te proizvod DC postoji i oblika je 3 × 2, a onda postoji i transponovana matrica
(DC)T i ona je oblika 2 × 3.
Matrice AB i (DC)T su istog oblika 2 × 3, pa postoji i zbir AB + (DC)T i on je oblika 2 × 3.
T
g) Kako je C3×2 , D3×3 (2 6= 3) proizvod CD T ne postoji, pa ne postoji ni 3AT B + CD T .

5. Kada prebacimo sve nepoznate matrice X na levu stranu jednakosti dobijamo XB − 3X = 2B .

Sada moemo na levoj strani izvui matricu X (voditi raquna da ona mnoi B sa leve strane, pa je i
izvlaqimo sa leve strane!): X · (B − 3I) = 2B .
Pomnoimo datu jednakost sa (B − 3I)−1 sa desne strane (to moemo ako je det(B − 3I) 6= 0) i dobijamo
X · (B − 3I) · (B − 3I)−1 = 2B · (B − 3I)−1 .
Kada iskoristimo da je proizvod matrice i njene inverzne matrice jediniqna matrica I dobijamo da je
X · I = 2B · (B − 3I)−1 , tj. X = 2B · (B − 3I)−1 .

Sada treba izraqunati ovaj proizvod

· za¸matrice
· date
¸ u·zadatku.¸
−2 4 1 0 −5 4
Oznaqimo sa A = (B − 3I) = −3· = i za nju traimo inverznu:
4 0 0 1 4 −3
 · ¸T · ¸
−3 −4 −3 −4
det A = (−5) · (−3) − 4 · 4 = 15 − 16 = −1 6= 0 pa postoji A−1 . adj A = = .
−4 −5 −4 −5
· ¸ · ¸
−1 1 1 −3 −4 3 4
A = · adj A = · = .
det A −1 −4 −5 4 5
· ¸ · ¸ · ¸ · ¸
−2 4 3 4 10 12 20 24
Konaqno imamo X = 2B · (B − 3I)−1 = 2 · =2 = .
4 0 4 5 12 16 24 32
6. Date slike predstavljaju sistem:

z + m = 12, z + p = 19, m + p = 23

(gde z oznaqava masu zeca, m maqke i p psa).

Ako saberemo sve 3 jednaqine dobijamo 2(z + m + p) = 54, odakle odmah sledi da su sve 3 ivotinje
z + m + p = 27kg .

Napomena. Zadatak smo mogli da rexavamo i kao klasiqni sistem (npr. Gausovim sistemom eliminacije)
i tada bi dobili (z, m, p) = (4, 8, 15).

bx + 2y + z = 4
7. 2x + y + 2z = 5
3x + 2y + 3z = 12.
¯ ¯
¯ b 2 1¯
¯ ¯
Determinanta sistema je ∆ = ¯¯2 1 2¯¯ = 1 − b, pa emo imati 2 sluqaja: 1◦ b 6= 1 i 2◦ b = 1.
¯3 2 3¯
1◦ b 6= 1 ∆ 6= 0 ⇒ sistem ima jedinstveno rexenje.
Iz determinanti ∆x = 12, ∆y = 9 − 9b i ∆z = 2b − 14 na osnovu Kramerovih formula dobijamo:
12
(x, y, z) = ( 1−b , 9, 2b−14
1−b ).
2◦ b = 1 ∆ = 0, a ∆x = 12 6= 0 pa dobijamo da sistem nema rexenja.
ln(1 − x2 )
8. f (x) = .
x5
a) Razlomak je def. kada je ln(1 − x2 ) def. i x5 def. i x5 6= 0 .
| {z } | {z } | {z }
1−x2 >0 uvek x6=0

Kvadratna nejednaqina −x2

+ 0x + 1 > 0 ima rexenje x ∈ (−1, 1), xto sa drugim uslovom x 6= 0 daje
oblast definisanosti Df = (−1, 0) ∪ (0, 1).
b) Razlomak f (x) = 0 kada mu je brojilac ln(1−x2 ) = 0, tj. ln(1−x2 ) = ln 1 ⇒ 1−x2 = 1, x2 = 0 ⇒ x = 0.
Kako ovo rexenje ne pripada Df dobijamo da funkcija f (x) nema nule.
Za znak funkcije pravimo tablicu (kako vai 0 < 1 − x2 < 1 za sve x ∈ Df to e biti ln(1 − x2 ) < 0):

(−∞, −1) −1 (−1, 0) 0 (0, 1) 1 (1, +∞)

ln(1 − x2 ) x x − 0 − x x
x5 x x − x + x x
f (x) x x + x − x x

v) Kako je Df simetriqan u odnosu na x = 0, iz toga ne moemo nixta zakljuqiti.

ln(1 − (−x)2 ) ln(1 − x2 ) ln(1 − x2 )
Kako je f (−x) = = = − = −f (x) dobijamo da je f (x) neparna funkcija.
(−x)5 −x5 x5

Rezultati ostalih grupa bie postavljeni narednih dana.