ПРАВНИ ВОДИЧ

ЗА РОДИТЕЉЕ
ДЕЦЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
 ТЕРМИНОЛОГИЈА:

УПУТСТВО ОМБУДСМАНА ЗА СТАНДАРДИЗОВАН

НЕДИСКРИМИНАТИВНИ ГОВОР И ПОНАШАЊЕ,
А ОДНОСЕ СЕ НА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Избегавати све што је увредљиво, дискриминативно,

сажаљиво и омаловажавајуће у погледу особа са
инвалидитетом.

Не користе се појмови, инвалиди, хендикепирани, особе са

посебним потребама.

Не говорити „здрави и болесни“. Треба имати у виду да је

инвалидитет стање, а не болест.1

Увек користити изразе „особа са инвалидитетом“, „дете са

сметњама у развоју“, никако термине инвалид, ометено дете...

Не користити термин „сметње у развоју“ када говоримо о

одраслим особама, јер је њихов развој завршен.

Не користити изразе особа/дете са посебним потребама јер су

нам потребе свима исте, само имамо различите начине
задовољавања тих потреба.

Не користити термине који потичу од дијагноза –

аутистичари, церебралци, параплегичари, дауновци... Ови
термини су некоректни, а временом су почели да се користе и
као увреде (слепац, ретард и сл.)

Избегавати употребу скраћеница када говоримо о особама са

инвалидитетом (ОСИ, МНРО), чак и када саме организације

1
Често се за особе/децу са инвалидитетом каже да су
„болесни“.
2
особа са инвалидитетом или саме особе те скраћенице
користе.

Не називати одрасле особе са интелектуалним/менталним

инвалидитетом „децом“ (што се иначе често употребаљава у
домовима, медијима...)

Не говорити „особа у колицима“, „везан/прикована за колица“,

већ користити израз корисник/ца колица.

Не користити израз „паркинг за инвалиде“ већ „паркинг за

возила особа са инвалидитетом“, „инвалидне организације“
већ „организације особа са инвалидитетом“.

Не изражавати сажаљење према особама са инвалидитетом,

али ни извештачено, претерано „дивљење“ (нпр: „Фантастично
како ви свуда стигнете и толико сте урадили, а у колицима
сте...“)

Сваки орган државне управе, предузећа, установе и

организације које врше јавна овлашћења, јавне службе,
државни органи или органи јединице локалне самоуправе,
посебно они који непосредно комуницирају са грађанима треба
да испуњавају минимум стандарда физичке приступачности
особама са инвалидитетом.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Увредљиво и дискриминативно је нпр. претпостављати да све
особе са инвалидитетом „наравно“ не могу да се школују
заједно са својом генерацијом у општеобразовним
институцијама, да „брукају“ породицу, да је „нормално“ да
бораве затворени у кућама и да им јавни простор не припада,
да не треба или не могу ништа да раде и да зарађују, да их
треба лишити пословне способности “за њихово добро“ јер „не
могу“ да се самостално старају о својим интересима.Пословна
способност има велики значај у животу сваке особе. Могућност
да се бира место живљења, особу са којом живи, факултет за

3
студирање, странку за коју се гласа или посао – већина никада
не преиспитује, а још мање размишља о томе да су некоме
такве једноставне и уобичајене ствари ускраћене, док је с
друге стране, већина особа са инвалидитетом у нашој земљи
суочена са овим и сличним проблемима.

Употреба језика је уско повезана са развојем приступа и

методологија у пружању подршке особама са инвалидитетом.
Код нас је још увек врло распрострањен „медицински“ модел
који је застарео и превазиђен, где се особа посматра као
„болесна“ и само из угла инвалидитета који има и тај
инвалидитет покушава да се ублажи, „поправи“, „доведе у
нормалу“, како би се особа уклопила у начин живота већине.
Овакав приступ доводи до тога да је и терминологија
заснована на медицинском приступу, односно дијагнози коју
особа има.

Социјални приступ има у првом плану промену друштва, а не

промену особе која има инвалидитет, као и поштовање
концепта људских права и концепта једнаких могућности. Ово
значи да је инвалидитет/хендикеп/ометеност само још једно
од личних својстава особе, исто као и пол, род, национална и
верска припадност и слично.

У Србији још увек није постигнута одговарајућа приступачност

за особе са инвалидитетом, иако се у последње време виде
помаци (звучни семафор, оборени тротоар у центру града,
понегде рампа...) Приступачност подразумева све оно што
особама са инвалидитетом омогућава да самостално живе и
учествују у свим аспектима живота, на једнакој основи као и
други грађани.

Настојимо на поштовању принципа „универзалног дизајна“

или „дизајна за све“ који подразумева поштовање начела
равноправног коришћења, флексибилности у коришћењу,
једноставно и интуитивно коришћење, уочљивост
информација, коришћење уз мале физичке напоре и
адекватност величине простора за приступ коришћењу.
4
 ВАЖНИЈИ ОПШТИ ЗАКОНИ И КОНВЕНЦИЈЕ
КОЈЕ СЕ ТИЧУ ПРАВА ДЕЦЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
И СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

1) КОНВЕНЦИЈА О ПРАВИМА ДЕТЕТА, а тело за надзор ове

конвенције КОМИТЕТ ЗА ПРАВА ДЕТЕТА. Наша земља је
потписник ове конвенције.

2) ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ОСОБА СА

ИНВАЛИДИТЕТОМ;

3) ЗАКОН О ЗАБРАНИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ;

4) ЗАКОН О ДРУШТВЕНОЈ БРИЗИ О ДЕЦИ.

Неке важније ставке које се тичу ових закона:

 Дететом се сматра свако људско биће које није навршило

18 година, уколико се законом који се примењује на дете,
пунолетство не стиче раније. До тада су родитељи или
старатељи правни заступници детета.

 Права детета, на чије су се поштовање обавезале државе

које су ратификовале Конвенцију, односе се на апсолутно
свако дете. Када говоримо о деци са сметњама у развоју,
инсистирање на поштовању права детета има још већу
дубину и појачано значење, јер су они најосетљивији део
популације.

 Право на живот, опстанак и развој које држава мора да

обезбеди сваком детету у максималној могућој мери.

 Право на недискриминацију – сва права примењују се на

сву децу без обзира на расу, боју коже, пол, језик,
5
 вероисповест, политичко или друго уверење, национално,
етничко или социјално порекло, имовинско стање, рођење
или други статус детета, његовог родитеља или законског
старатеља.

 Сви поступци који се тичу детета, предузимаће се у складу

са најбољим интересима детета.

 Право на уважавање мишљења детета – дете има право на

слободно изражавање сопственог мишљења и право да се
његово мишљење узме у обзир у свим стварима и
поступцима који га се непосредно тичу.

ДОДАТНА ПОДРШКА ЗА ДЕТЕ

И ИНТЕРРЕСОРНА КОМИСИЈА

Додатна подршка за дете је законски регулисана

ПРАВИЛНИКОМ О ДОДАТНОЈ ОБРАЗОВНОЈ, ЗДРАВСТВЕНОЈ И
СОЦИЈАЛНОЈ ПОДРШЦИ ДЕТЕТУ И УЧЕНИКУ

Додатна подршка обухвата све услуге из области здравства,

социјалне заштите и образовања у складу са важећим
законским прописима и треба да омогући пуну друштвену
укљученост и напредовање.Неке услуге спадају у ОСНОВНУ
ПОДРШКУ и њих можете да остварите и без обраћања
интерресорној комисији, јер је то гарантовано законима из
области образовања, здравствене и социјалне заштите.
Уколико Комисија врши процену потреба Вашег детета
обавестиће Вас о свим могућим видовима подршке из сва три
система на коју Ваше дете има право, а такође и да констатује
које сте видове подршке остварили пре обраћања
интерресорној комисији.

6
Интерресорна комисија постоји искључиво да би радила
процену ради обезбеђивања додатне подршке, а не ради
„категоризације“.

Поступак процене дететових потреба за додатном подршком

можете да покренете самоиницијативно или у сарадњи са
установама у које је дете укључено.

Ко чини интерресорну комисију?

Комисија има шест сталних чланова, три заменика чланова и

два повремена члана, а ради у саставу од три стална члана или
заменика чланова (педијатар,школски психолог и стручни
радник на пословима социјалног рада) и два повремена члана.

Постоји и координатор интерресорне комисије. Он учествује у

раду комисије,без права одлучивања.. Његов главни задатак је
информисање о поступку процене и прикупљање
документације, као и остали стручни и административни
послови за потребе комисије који су регулисани поменутим
правилником o додатној подршци.

На захтев родитеља, у поступак процене може да се се укључи

особа од поверења, односно особа која добро познаје дете и
која својим информацијама може да допринесе квалитетној
процени потреба за додатном подршком детета (ученика).

Рокови везани за рад интерресорне комисије на основу

поменутог правилника о додатној подршци:

Састанак комисије ради разматрања захтева одржава се у року

од седам дана од добијања захтева.

Комисија је дужна да у року од 45 дана од дана подношења

захтева за покретање процене на обрасцу 3 сачини заједничко
мишљење Против мишљења Комисије родитељ, односно
старатељ може изјавити приговор, у року од осам дана од дана
достављања.

7
Не постоји рок за реализацију додатне подршке након
издавања заједничког мишљења интерресорне комисије и то
је велики пропуст у правилнику.

ГДЕ СЕ ОБРАТИТИ И КОМЕ:

1) Образовној установи коју дете похађа и тражити да школа
или вртић затражи додатну подршку уз ОБАВЕЗНУ
сагласност родитеља.

2) Изабраном педијатру детета уз ОБАВЕЗНУ сагласност

родитеља.

3) Лично координаторима: Снежана Салатић, тел: 021-480-

7739, Наташа Алексић 021-488-2700.

Такође изричито се напомиње да координатор нема

права у доношењу никаквих одлука, већ је само надлежан
за вођење документације.

ОБРАЗОВАЊЕ
Најважнији закони и правилници којим су регулисана дечја
права у образовању су:

ЗАКОНИ:
1) Закон о основама система образовања и васпитања;

2) Закон о предшколском васпитању;

3) Закон о основној школи;

4) Закон о средњој школи;

8
ПРАВИЛНИЦИ:
1) Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета
за упис деце у предшколску установу;

2) Правилник о посебном програму остваривања васпитно-

образовног рада у одговарајућим здравственим
установама;

3) Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на

индивидуални образовни план, његову примену и
вредновање;

4) Правилник о ближим условима о остваривању

припремног предшколског програма;

5) Правилник о програму свих облика рада стручних

сарадника;

6) Правилник о општим основама предшколског програма;

7) Правилник о оцењивању у основном васпитању и

образовању;

8) Правилник о упису у средњу школу;

9) Правилник о оцењивању у средњој школи;

10) Правилник о додатној образовној, здравственој и

социјалној подршци детету и ученику.

9
 ВАЖНИЈЕ ЧИЊЕНИЦЕ ИЗ ЗАКОНА И ПРАВИЛНИКА
У ОБРАЗОВАЊУ ДЕЦЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
И СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

1) Одлука о врсти образовања је искључиво на

РОДИТЕЉИМА и нико други не може да одреди у коју ће
школу дете ићи. Родитељ одлучује да ли ће дете похађати
специјалну школу за децу са сметњама у развоју или ће
похађати редовну школу уз индивидуални образовни
програм. Лекар може само да предложи школовање
детета у одређеној установи, али је КОНАЧНА ОДЛУКА
на родитељима.

2) Образовна установа НЕ СМЕ да не прими дете због

инвалидитета или сметњи у развоју. Школа је дужна да
прво упише дете,а онда врши провере, тестирања,
разговор са дететом итд.

3) Деца са сметњама у развоју или инвалидитетом имају

приоритет прликом уписа у односу на децу без
инвалидитета или сметњи у развоју приликом уписа и
вртић НЕ СМЕ да каже да не прима децу са сметњама у
развоју или инвалидитетом.

4) Деца са сметњама у развоју или инвалидитетом имају

право на бесплатан боравак у вртићу, ужину и продужени
дневни боравак у школи. Потребно је обратити се
надлежном педијатру и однети потврду да је дете са
сметњама у развоју у дететов вртић, односно школу.

10
5) Дете може да има личног пратиоца или педагошког
асистента(за помоћ наставнику, учитељу, васпитачу).

6) Уколико дете похађа школу или вртић за децу са

сметњама у развоју или инвалидитетом, а родитељи желе
да дете пређе у редовну школу или вртић није неопходно
да се обраћају интерресорној комисији, а у обрнутом
случају јесте.

7) Дете са сметњама у развоју или инвалидитетом има

бесплатан превоз у градском и приградском превозу (а за
личног пратиоца или родитеља треба се обратити
интерресорној комисији ).

8) Интерресорна комисија НИЈЕ комисија за

„категоризацију“, већ постоји искључиво да би радила
процену ради обезбеђивања додатне подршке.

9) Родитељ може да затражи од интерресорне комисије

похађање корисничког сервиса подршке у спец. школи или
вртићу, ако такав сервис постоји, као и друге сервисе у
образовању, ако постоје, који по правилу пружају додатну
подршку у установи коју дете похађа, а само изезетно у
спец. школи.

10) Директор образовне установе коју дете похађа је дужан да

направи стручни тим за израду индивидуалног
образовног плана. Тај стручни тим формира мали ИОП тим
за свако дете.

11) Родитељ има право да у ИОП тим укључи и лице које није
запослено у образовној установи коју дете похађа.

12) Детету се може одложити полазак у школу за годину дана

уз обавезно мишљење интерресорне комисије уз
сагласност родитеља.

11
13) Додатна подршка се пружа у установи коју дете похађа, а
само у изезетним случајевима кад је то у најбољем
интересу детета ван те установе.

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА
Најважнији закони и правилници којим су регулисана дечја
права у области здравства су:

ЗАКОНИ:
1) Закон о правима пацијената
2) Закон о здравственој заштити;
3) Закон о здравственом осигурању;
4) Закон о лековима и медицинским средствима.

5) Закон о превенцији и дијагностици генетичких болести,

генетички условљених аномалија и ретких болести (Зојин
закон)

ПРАВИЛНИЦИ:
1) Правилник о условима, поступку и начину остваривања
права на одсуство са рада ради посебне неге детета
2) Правилник о условима и начину остваривања права на
продужено породиљско одсуство
3) Правилник о условима и начину упућивања осигураних
лица на лечење у иностранство
4) Правилник о начину остваривању права из обавезног
здравственог осигурања
5) Правилник о медицинско-техничким помагалима која се
обезбеђују из средстава обавезног здравственог
осигурања;

12
6) Правилник о медицинској рехабилитацији у
стационарним здравственим установама;

УРЕДБЕ

Уредба о националном програму превентивне

здравствене заштите деце са психофизиолошким
поремћајима и говорном патологијом

Уредба о националном програму здравствене заштите

жена, деце и омладине

САЈТОВИ:
http://www.zdravlje.gov.rs сајт министарства здравља

http://www.rfzo.rs/ сајт Републичког фонда за здравствено

осигурање

ВАЖНИЈЕ ЧИЊЕНИЦЕ ИЗ ЗАКОНА И ПРАВИЛНИКА ИЗ

ОБЛАСТИ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ СА
ИНВАЛИДИТЕТОМ ИЛИ СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

1) Постоји основна подршка која је регулисана

Законима и правилницима и на то имате право,а не
морате да се обраћате Интерресорној комисији. Нпр.
на одређене лекове, медицинско-техничка помагалаи
сл.За оно што није прописано овим законима и
правилницима се МОРА обратити интерресорној
комисији.

13
2) Постоји саветник за заштиту права пацијената у
свакој локалној самоуправи и заштитник права
осигураника у свакој здравственој установи.

У Новом Саду су саветници за заштиту права пацијената

Сандра Вебер и Михајло Кнези у Градској кући

Контакт телефон: 021/420-066, локали 105 i 130

Заштитник права осигуранику у дому здравља у Новом

Саду је Беата Ивић

Адреса : Булевар Цара Лазара 77,соба 151 Нови Сад

Телефон :021/4879-081

3) Ако саветник за заштиту права пацијената или

заштитник права осигураника не одговори на ваша
питања треба се обратите заштитнику грађана

4) Постоји и правилник медицинској рехабилитацији у

стационарним здравственим установама у коме се
родитељи могу информисати у вези права са бањским
лечењем.

5) Постоји и БУЏЕТСКИ ФОНД ЗА ЛЕЧЕЊЕ ОБОЉЕЊА,

СТАЊА ИЛИ ПОВРЕДА КОЈЕ СЕ НЕ МОГУ УСПЕШНО
ЛЕЧИТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. Овај фонд је
намењен деци чије је лечење могуће само у
иностранству . www.fond.gov.rsово је сајт овог Фонда
, а ово је сајт минитарства здравља
www.zdravlje.gov.rs и телефони за информације су
011-2656-384 ili 011-3714-700. Буџетском фонду се
може обратити након што се обрати РФЗО и кад се
буде одбијен за захтев у РФЗО. Прилаже се тада и
14
 одбијеница од стране РФЗО. Захтев за лечење у
иностранству се у РФЗО подноси на основу правилника
о условима и начину упућивања осигураних лица на
лечење у иностранство

6) Установа је дужна да обави преглед у року од 30 дана,

а ако то не може да уради треба да се изда потврда
пацијенту како би он то обавио у некој приватној
клиници, а РФЗО му рефундирао средства ма основу
правилника о начину и поступку остваривања права
из обавезног здравственог осигурања

7) Не може бити изабран лекар изван филијале где

пацијент борави или ради. Пацијент може да одабере
изабраног лекара или педијатра само која је на
територији надлежне филијале. Тек ако не постоји
могућност лечења здравственој установи која је на
територији матичне филијале, пацијент се упућује у
другу филијалу.

8) Постоје примарна, секундарна и терцијална

здравствена установа. Сви здравствени проблеми се
решавају прво у примарној,а затим у секундарној и
терцијарној установи. Педијатар или лекар је дужан
да изда упут за одређеног лекара-специјалисту у
другој установи. Ако тај лекар не тражи другог
лекара из те установе,мора поново да затражи упут
иако упут за поменуту установу важи 6 месеци(ако
лекар специјалиста из једне непримарне установе
тражи неког другог лекара у тој истој непримарној
установи, онда не треба упут у року од 6 месеци).

9) Дете има право на здравствено осигурање (преко

осигурања родитеља) до навршене осамнаесте
године односно до навршене двадесет и шесте
15
 године старости, ако је на школовању. Уколико дете
постане неспособно за самосталан живот и рад после
наведеног узраста, има права на здравствено
осигурање докле год таква неспособност траје.

10) Педијатар издаје упут најпре за специјалисту у

примарној здравственој заштити, а уколико
специјалиста из примарне здравствене заштите
процени да је неопходно, упутиће дете у секундарну
или терцијарну установу. Упут за секундарну или
терцијарну установу важи 6 месеци.

11) Да би дете добило упут за здравствену установу са

територије друге филијале потребно је да три лекара
специјалисте то напишу и потпишу, а затим то
проследе лекарској комисији матичне филијале.

12) ПОСЕБНА НЕГА ДЕТЕТА ТЈ. ОДСУСТВО СА РАДА РАДИ

ПОСЕБНЕ НЕГЕ ДЕТЕТА ДО ДЕТЕТОВЕ ПЕТЕ
ГОДИНЕ: За њу је неопходно да се обратите
интерресорној комисији и дужни су да вам одговоре у
року од 30 дана од дана пријема, а подноси се у
Сремској 9, Градској управи за социјалну и дечију
заштиту, Управи за додатак на децу, Нови Сад.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

Социјална заштита је регулисана Законом о социјалној

заштити. Такође постоји и Закон о финансијској подршци
породици са децом. Свака локална самоуправа доноси
одлуку о социјалној заштити. Ако писмено поднесете
захтев Центру за социјални рад, оваустанова је дужна да
16
донесерешење у року од 1 месеца од дана предаје уредног
захтева, осим ако је потребно спроводити посебан
испитни поступак или постоје други разлози из члана
208. став 1. Закона о општем управном поступку, у којим
случајевима је рок 2 месеца.

Права која можете остварити су:

1) Право на тућу негу и помоћ;

2) Право на увећану тућу негу и помоћ;

3) Право на једнократну помоћ;

4) Право на интервентну помоћ;

5) Новчана социјална помоћ;

6) Дневни боравак;

7) Сервиси који постоји у склопу социјалне заштите:

лични пратиоци, помоћ у кући и остали сервиси који
постоје...

Такође би требало јасно и прецизно да се дефинишу

услови за добијање овакве врсте помоћи јер се често не
стављају прецизно услови ко има право на туђу негу, а ко
на увећану, као и на остале врсте помоћи.

Ово се подноси центру за социјални рад на територији

општине.

17
Шта се све још може остварити:

1) Дечији додатак у зависности од прихода родитеља, а

ово право има свако дете, ако му родитељи имају
умањене приходе.

2) Родитељски додатак за прво,друго, треће и четврто

дете – ово право има сваки родитељ.

3) Породиљско одсуство –Запослена жена има право на

одсуство са рада због трудноће и порођаја
(породиљско одсуство), као и одсуство са рада ради
неге детета, у укупном трајању од 365 дана.

Запослена жена има право да отпочне породиљско

одсуство на основу налаза надлежног здравственог
органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре
времена одређеног за порођај.

Породиљско одсуство траје до навршена три месеца

од дана порођаја.

Запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има

право на одсуство са рада ради неге детета до истека
365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства.
Ово право може да користи и отац детета.

Запослена жена има право на породиљско одсуство и

право на одсуство са рада ради неге детета за треће и
свако наредно новорођено дете у укупном трајању од
две године.

4)

18
 Један од родитеља детета коме је неопходна посебна
нега због тешког степена психофизике ометености
има право да, по истеку породиљског одсуства и
одсуства са рада ради неге детета, одсуствује са рада
или да ради са половином пуног радног времена
најдуже до навршених пет година живота детета.
(100% плаћено).

5) У припреми је закон који ће омогућити родитељу да

има статус родитеља неговатеља, па ће тако бити
обезбеђена и нега детету старијег од 5 година.

Ова права се остварују у Управи за додатак на децу у

Сремској 9 у Новом Саду.

ПОВЛАСТИЦЕ

За већину повластица које се добијају потребно да је

покажете да је за дете неопходна туђа нега, као и
помоћ и потврда о родитељству тј. старатељству:

1) Бесплатан паркинг у складу са чланом 13. Одлуке

о јавним паркиралиштима на територији Града
Новог Сада уређено је да паркинг-места за особе са
инвалидитетом могу да користе лица којима су
оштећени екстремитети битни за управљање
возилом најмање 70%, лица оболела од
дистрофије, параплегије, квадриплегије и
церебралне парализе, лица која имају оштећење
вида најмање 90%, ратни и мирнодопски војни
19
 инвалиди, цивилни инвалиди рата од I до IV групе
инвалидности и лица на дијализи.

Овом одлуком обухваћена су особе са инвалидитетом

којима је услед инвалидитета отежано коришћење
услуга јавног превоза и која због тога користе
сопственипревоз, , као и бесплатна путарина на свим
ауто-путевима.

2) Телефон –постоје разне повластице за фиксну

телефонију којаје намењена особама са
инвалидитетом. Треба се распитати код
оператера. Такође и поједини пакети се нуде
особама са инвалидитетом под извесним
попустом.
3) Обједињена наплата - Информатика
У складу са Одлуком о утврђивању критеријума за
ослобађање дела обавезе плаћања комуналних производа и
услуга, право на ослобађање дела обавезе плаћања
комуналних производа и услуга има појединац, односно
породица која, на основу правоснажног решења надлежног
органа, оствари право на:
- материјално обезбеђење и додатак за негу и
помоћ другог лица, по Закону о социјалној
заштити и обезбеђивању социјалне сигурности
грађана,
- личну и породичну инвалиднину на основу учешћа
у оружаним сукобима после 17. августа 1990.
године, по прописима из области борачке и
инвалидске заштите, и
- месечно новчано примање на основу учешћа у
ранијим ратовима, по прописима из области
борачке и инвалидске заштите.
Ово право имају и:

20
 - пензионери из осигурања запослених и
самосталних делатности који примају пензију у
висини 60% од основа за одређивање најнижег
износа старосне и инвалидске пензије,
- пензионери-земљорадници уколико примају
пензију у висини 40% од основа за утврђивање
најнижег износа старачке и инвалидске пензије, и
- корисници породичне пензије утврђене у односу
на најнижи износ старосне и инвалидске пензије.
Право на ослобађање дела обавеза плаћања може се
остварити за следеће комуналне производе и услуге:
производњу и испоруку топлотне енергије, топлу потрошну
воду, производњу и дистрибуцију воде, одвођење отпадних
вода путем канализационе мреже и изношење, одвоз и
депоновање смећа.
Ослобађање износи 50% од утврђене цене за сваки
од наведених комуналних производа и услуга.

4) Tаксе на увоз помагала за особе са

инвалидитетом се не плаћају ако се не производе
у нашој земљи (аутомобил, колица,...). Члан 216 о
Царинском закону

5Попуст за регистрацију аутомобила за родитеље.

6)

Годишње карте за превоз деце са сметњама у развоју

и њихових пратилаца издају сена основу акта
изабраног лекара, ако је пратилац родитељ или члан
домаћинства, односно, на основу решења Центра за
социјални рад којим је одређенлични пратилац.
Поред тога, потребна је потврда да дете похађа
предшколску установу, школу или дневни боравак.
21
 Годишња карта гласи на име и презиме детета, а у
њој се наводи да је детету потребан пратилац.
Наведена карта важи за пратиоце и када се дете не
налази у возилу.

7) Кабловски интернет и телевизија (треба питати

оператере).

8) И још једна битна ствар која се зове:

КООРПОРАТИВНА ФИЛАНТРОПИЈА. Сагласно
одредбама Закона о порезу на добит правних лица (Закон о
порезу на добит) давања ("издаци") за здравствене,
образовне, научне, хуманитарне, верске, заштиту човекове
средине и спортске намене, као и давања учињена
установама социјалне заштите основаним у складу са
законом који уређује социјалну заштиту, признају се као
расход у износу највише до 5% од укупног прихода.

Осим тога, "улагања" у области културе, укључујући и

кинематографску делатност, признају се као расход у
износу највише до 5% од укупног прихода. Ближе прописе
о томе шта се сматра улагањем у области културе доноси
министар надлежан за послове културе, по прибављеном
мишљењу министра финансија.

9) Како се услови стално мењају, ипак је неопходно ове

податке проверавати и обавештавати ПИСМЕНО
надлежне о њима тј. Градску управу за дечију и
социјалну заштиту, омбудсмана и канцеларију за
помоћ особама са инвалидитетом. Такође се можете и
обратити нашем удружењу родитеља ,,Клацкалица''
на адреси Павла Стаматовића 5/2 , 21000 Нови Сад,
контакт телефон 021 540 279 , 062 173 14 67 или
посетити нашу web страницу www.klackalica.com.

22