Udruzivanje

rada i sredstava

proizvodnih

•
I

trgovinskih

organizacija

·'
® SAMOUPRAVNE TEME
 Recenzenti
Prof. dr Branislav OBREMSKI

Prof. dr Ismet DAUTBASIC

Urednik
Ksenija SINOBAD

Za izdavaca
Miodrag STOJKOVIC
glavni i odgovorni urednik

Nacrt korica i telmicko ureilenje

Radmila GRUneIC

Korektura
Ljiljana ILIC
 Dr SEFKIJA BABOVIC

UDRUZIVANJE

RADA I SREDSTA VA

PROIZVODNIH I TRGOVINSKIH

ORGANIZACIJA

BEOGRAD 1979.
Stampanje ove knjige potpomognuto je finansijskim sredstvima

Republlcke zajednice za naucw rad SR Bosne i Hercegovlne, Sarajevo.

Izdavanje ovog dela suflnansirao je i Univerzitet u Banja Luci.

B rcj
inv·.I, . - , It l~j­
lY 'v

Izdaje
»EKONOMlKA«

jugoslovenski centar za izdavanje strucnih publikacija

11070 Novi Beograd, Lenjinov bulevar 125, telefon 670-674

Tiraz:
1.500 primeraka

Stampa
Graficka radna organizacija »Prosveta«

Beograd, Dure Dakovica 21

 SADRZAJ

Strana
PREDGOVOR 7
UVOD - - 9

Prva glava
DOSADASNJI RAZOJ POSLOVNOG POVEZIVANJA PROIZVOD­
NJE I TRGOVINE - - - - - - - - - 13
Odnos proizvodnje i trgovine u istoriji ekonomskih nauka 13
Razvoj poslovnog povezivanja proizvodnje i trgovine 21
1. Poslovno povezivanje u zapadnim zemljama - - 22
2. Poslovno povezivanje u istocnoevropskim zemljama - - 31
3. Poslovno povezivanje u nasoj samoupravnoj socijalistickoj
privredi - - - - - - - - - - - - - - 34

Druga glava
ANALIZA ODNOSA IZMEDU PROIZVODNJE I TRGOVINE KOJI
SU PRETHODILI USTAVNIM PROMJENAMA - - - - - 39

Treca glava
KRITICKA ANALIZA NASE DOSADMNJE PRAKSE SPROVO·
DENJA UDRUzIVANJA RADA I SREDSTAVA PROIZVODNIH I
TRGOVINSKIH ORGANIZACIJA - - - - - - - - 51
Analiza meausobnog uticaja na poslovnu i razvojnu politiku - 54
Analiza meausobnog uticaja na sticanje i rasporeaivanje prihoda
i dohotka - - - - - - - - - - - - - 59
Analiza meausobnog uticaja na snosenje zajednickog rizika - 65
 Strana
Analiza meausobnih uticaja na ..a II'VUH"_.l\.V lJ"lHIHlJLJ I'" ~r'''7'''~r'~
i organizacija 69

meausobnih na zajednicko 72

Analiza oblika i obavljanja ,..r.c'rm<> zajednickog

interesa - - 76

Cetvrta

PRISTUP RJESAVANJU PROBLEMA UDRUZIVANJA RADA I

SREDSTAVA PROIZVODNIH I TRGOVINSKIH ORGANIZACIJA

81

83

i poslovne 88

96

99

120

127

131

134

137

produktivnosti
142

148

radu ­ 152

prihoda i dohotka 155

163

170

Peta
SPROVODENJE UDRUZIVANJA
VODNIH I TRGOVINSKIH 177

186

rada i sredstava organiza­

trgovine 192

rada i sredstava proizvodnih i "lJ'''ll''KIH organi­

na veliko ­ 193

2. UdruZivanje rada i sredstava i trgovinskih

zacija na malo 195

Oblici rada i sredstava proizvodnih

200

interesa ­ 205

sesta
ZAKLJUcNA RAZMATRANJA 211

LITERATURA 219

 VOR

Stalan i prije svega tehnike i lehnologije,

do i dalekoseinih promjena u proizvodnji, njenoj
upravljanju i mkovoaenju, kao i tehniei i organizaeiji
meta na domacem, i na inosttanom trZistu. Otkricem
ske energije i hcmije i drugih oblasti, mijenja
5e, produbljuje, proizvodnje, sio dovodi do
velikih promjena fA samoj
Obzirom na te kao i tinjenieu, da velikoserijski i ne­
prekidni tokovi okrupljenih tehnicko-tehnoloskih proee­
sa zavise od plasm ana to je od izu­
meausobni ekonomski odnos lZmeaU proizvodnih i
Nutnost meausobne povezanosti svih faza dnA.­
i pored sve vece i neprekidne podjele rada i pod­
ne moze se opovrgavati i
Privredna zapoceta 1965. ustavni amandmani
1971. Ustav iz 1974. i 0 udruzenom radu iz
su proizvodnim i trgovinskim da
s1!oje stvaralacke lueJe putem sa­
m()a,C;la robne proizvodnje
triiS ta, odnosno
u centru painje proizvodnih
rm'rttrn'unlUcijena proizvodnje po jediniei
njih stoji specijalizacija, masovna proizvodnja
kapaciteta. Meautim, kod trgovinskih rg,mt:CQC:lJa
na prosirivanje i produbljavanje robnog
da bude sto il1teresal1tniji i atraktivniji za potrosaea
racionalnih efekata povecanja dohotka.
osnovi u pnvredi rzase novi oblici dru
u specifienim i ekonom·
uslovi daju i drustve­
zakonitosti i u nasoj
i oblike svjesne aktivnosti u procesu

7
drustvene r~produkcijc. Puznavanje tih ZC!konitosti i nacma njihovog
djelovanja u datim drustvenim i ekonomskim uslovima, predstavlja
uslov i pretpostavku za efikasno regulisanje i usmjeravanje tokova
procesa drustvene reprodukcije.
U sistemu samoupravnog socijalizma i socijalisticke trZiSno-plan·
ske robne proizvodnje neophodno je da se medusobni ekonomski od·
nosi proizvodnih i trgovinskih organizacija odvijaju na ravnopravmm
odnosima, zasnovanim t!a samoupravnum sporazumijevanju i zajednic·
kom odluCivanju 0 svim medusobnim ekonomskim i drugim odno­
sima.
Sadasnja organizovanost nase privrede, a posebno proizvodnje i
trgovine, ne zadovoljlJ.l'tl. Veliki broj malih, usitnjenih i poslovno ne
povezanih proizvodnih i trgovinskih organizaciJa nije u stanju da us·
pjeSno prihvati i primijeni naucna i tehnicko-tehnoloska dostignuca,
sto dovodi do usporavanja privrednog razvoja. Savremeno organizo­
vanje proizvodnih i trgovinskih organizacija moze se uspjesno sprove·
sti putem samoupravnog sporazumijevanja, a samoupravni sporazumi
o udruZivanju rada i sredstava mogu efikasno zamijeniti sadaSnje
zastarjele i konzervativne kupoprodajne ugovore i komisione odnose
koji su znatno doprinijeli deformisanju medusobnih ekonomskih od·
nosa proizvodnih i trgovil1skih orgal1izacija.
U ovoj knjizi uCinjen je pokusaj da se prczentira metodoloski
prilaz sprovodenju udrubvanja rada i sredstava proizvodnih i trgo­
vinskih organizacija, a to znaCi pionirski pokusaj da se na jednom
mjestu, jednoj cjelini, pre;:,entira vise 1?itanja i razmisljanja 0 ovom
veoma aktuelnom problemu u nasoj pnvredi.
Bicu veoma zahvalan svim ollim citaocima koji mi svojim pri­
mjedbama i sugestijama budu ukazali na izvjesne propuste a time i
pomogli u daljnjem radu lla ovoj sloienoj materiji. Nisu se mogla iz·
bjeCi neka ponavljanja pojedinih problema, koja se na raznim mjesti·
ma u knjizi tretiraju sa razlicitih aspekata.
Na kraju, zelim da zahvalim svima koji su mi pomogli, kako
savjetima tokom rada, tako i pri izdavanju ove knjige.
Autor

8
 DVOD

Drustvena proizvodnja u nasoj zemlji zasniva se na drustve­

nom vlasnistvu nad sredstvima za proizvodnju kojima upravlja­
ju neposredno proizvodaCi, kao robni proizvodaci u organizaci­
jama udruienog rada. Medutim, drustvena sredstva za proizvod­
nju ne mogu biti osnova za prisvajanje tudeg rada, vee predstav­
Ijaju materijalnu osnovu proizvodnje radnih Ijudi udruzenih u
organizacijama udruzenog rada. To znaci, da se drustvena proiz­
vodnja u nasoj zemlji temelji na neposrednom spajanju rada i
sredstava za proizvodnju.
Nosioaii rada su udruzeni proizvodaci, koji kao robm proiz­
vodaci na osnovu rada i sa sredstvima za proizvodnju u drustve­
nom vlasniStvu prisvajaju rezultatc koje svojim radom ostvare.
Pa ipak, u proteklom periodu u nasoj privredi (proizvodnji i tr­
govini) doslo je u izvjesnoj mjeri do deformisanja jedinstva od­

9
 To se
u domenu sred­
posljedicu deformisanje ras­
razlike u Iicnoj i drugoj
ekonomski odnosi i nedostatak
bitno su

na inostranom

cijena;
proizvodima

verifne tr­

imao za
izvodnje u trgovinu,
no-trgovinskim i
nim dijelom osamostale i zauzmu
dijela dohotka iz

reproduktivne

u ovisnost i uticaj

Proizvodne su sve viSe ostajale bez

sredstava, dok su a narocito spoljno-trgovinske i
Vlinske stalno finansijske
dove da putem i posredovanja
jos viSe fondove i finan­
snagu. » U odnosima medu radnim na trns­
tu doslo je do
Tr<U""np - u odnosu na proizvodne radne
i do njihove dominacije pro­
izvodnjom proizvodnih radnih organizacija.«2
Otudena finansijska sredstva od neposrednih
hovih trgovini da
proizvodnjom, da se osamostaljava

Dr. M. Korac: "Analiza ek,ollionllskog ""~"~~'-_J­ orga­

bazi zakona vrednosth, 1968,

"Privredni sistern SFR I In­

1973, str. 29.

10
 na trZiStu, a to je, opet, sve bitno uticalo na
rasta proizvodnih kapaciteta.
relativno povoljnih uslova za
da ispoljava superiornost u odnosu na nnClizvo;dl
dovelo do neravnopravnih odnosa izmedu pojedinih
drustvene ... Odl'~vanje viSka rada
rat"Hlln11 odgovaralo je sarno trenutnim, ali ne i

Pored ovakvih medusobnih ekonomskih odnosa bilo

su negativno utica Ii na
proizvodnje i trgovine, a time i na
Tu se misli, svega, na
kao sto su:

i tr­

proizvodnje trgovine,

zatvorenost,
administrativne regulative na uslove privredi­

nauke i
prozvodnih j trgovinskih or­

upravljanja i jacanja
kao osnovne drustvene snage, te
sistema privredivanja, razvija se
privreda koja zahtijeva uvodenje savreme­
proizvodnih i trgovin­
putem samouprav­

nomski odnosi nr,()l~"J(",r1rl1

potpunoj ravnopravnosti
sobnim ekonomskim i
jednicko ravnopravno
procesu drustvene r"",.n,l111 vis­
ka rada riz jedne u za­

3) Dr D. Radunovic: ),Proces
nog socijalizma«, Nova br.

11
 osnove
ostvarivanju vece
rada i
On mora biti u
zizi u udruzenom radu u
rivanja
hotka.
Uspostavljanje novdh drustveno-ekonomskih odnosa izmeau
proizvodnih i organizacija, omogucava udru.Zenom
radniku da stvara novu vecu osnovu, grup­
no vlasniStvo i eleminiSe kapital-odnose koji su prisutni na trZis­
tu. Novi drustveno-ekonomski odnosi zahtijevaju i promjenu sa­
dasnjih instrumenata ugovora, komisionih i po­
srednickih odnosa su i
sporazum 0 udruzivanju rada i sredstava
vodnih i trgovinskih organizacija predstavlja kvalitetno suvre­
meniji i znatno instrumenat za trajnije meau­
sobnih ekonomskih odnosa izmeau proizvodnih trgovinskih or-
To da sporazum 0
i efikasniji instrument za
odnosa izmeau

komisionih i
Udruiivanjem rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih Of­
ganizacija stvaraju se povoljni uslovi za efikasno prrlhvatanje na­
ucnih i tehniCko-tehnoloskih
i i
odnosa putem samoupravnog

12
 PRVA GLAVA

DOSADASNJI RAZVOJ POSLOVNOG POVEZIVANJA

PROIZVODNJE I TRGOVlNE

ODNOS PROIZVODNJE I TRGOVINE U ISTORIJI

EKONOMSKIH NAUKA

Proces drustvene reprodukcije poditjeljen je na proces proiz­

vodnje, raspodjele, razmjene i potrosnje, sto znaci da je time
istovremeno izvrsena podjela ukupno ulozenog, odnosno utrose­
nog - zivog i opredmecenog - rada na kolicinu rada potrebnog
za obavljanje proizvodnje i kolicinu rada za obavljanje procesa
prometa.
Svakako da je uslov kod ove kvantitativne podjele rada, da
1110zeni rad u procesu drustvene reprodukcije bude realizovan u
novou i da se ta cjelokupna metamorfoza kapitala i njegovo kruz­
no kretanje, s obzirom na reprodukciju u prostoj i prosirenoj
razmjeri, posmatra sa stanoviSta da je robna proizvodnja opsti

13
oblik proizvodnje zahtijeva sve vecu podjelu ra­
sve vecu specijalizaciju sve vece
cesa proizvodnje dopujuju u samostalne
cese su proizvedeni za tdiSte. To da
ces ukljucuje dvije funkdje:

obavljaju neposredno sami proizvodaCi, bilo da obav­

trgovinske organizacije.
Robe se, ne mogu sarno razmjenjivati, nego se
njuju na tdiStu kao
metamorfoza u slozenom procesu robnog prometa
ekvivalenta vrijednosti prometnog
sredstva robe. Marks kaze: l>Robe ne mogu same iei na
same razmijenjivati«.l
.... Ul'-'U.V proizvodnja

nacin proizvodnja
u tu funkciju, nego je obicno za
i u
podjelom rada trgovina se u izdvojila
i razviIa u samostalnu oblast jer je u okviru pro­
ostalog, bila skuplja i neracionalna u odnosu na

rada (horizontalne, vertikalne i kom-

u tijesnoj vezi sa zakonom
Zakon svojim po-
koncen­
1 rada i
poslovne povezanosti stalno transformiSe pojavne oblike zakona
vrijednosti. Prema tome, zakon drustvene rada i poslov­
ne povezanosti stalno prisutan u svim oblastima drustvenog
rada.
Marks 2 ulogu odnos
prema proizvodnji ua.u .... Hv promet kao po­
sebnu fazu drustvene reprodukcije, a trgovinu kao samo­
stalnu aktivnost - djelatnost treba da
prometnu fazu, odnosno da
1) K. Marks: Prosveta,
2) K. Marks: Prosveta, 560,
1412, 1506, 1582.

14
 r"-<T"'''n", stedi ne
kruinom

Do nastanka trece velike

jenosti cas
niju spregu.4
Sve do Smita (Adam
trao odnose izmedu
(od

1
od ekonomista razjasnio vezu poja­
ve i sa podjelom rada u drustvu. U
nju odnosa izmedu proizvodnje i prometa, njegov dvo}
stven. Svaka razlika izmedu proizvodnje i
pa trgovinskog kapitala, ne­

pitala ostvarivao
zi s tim Marks 6 kaze: ),Prema tome,
on sistem
Povezanost proizvodnje i trgovine u Marksovo doba pociva
na odnosima. llDa bi ove stvari dovodili u
odnos kao robe, se njihovi cuvari driati jedni prema
drugim kao Hca Cija volja obitava u tim tako da neko
otudujuci vlastitu robu moze i da prisvoji tudu samo vo­
ljom drugoga, dakle i ovaj i onaj mogu to uCiniti samo pomocu

3) Dr B. 8oskic: "Razvoj ekonomske Rad, Beograd, 1975,

strana 12-22.
Dr O. Blagoje.vic: "Ekonomske doktrine", Savremena admini·
J 971, str. 23.
"Istraiivanje prirodc I uzroka naroda«,
Zagreb, 1952, str. 188.
Marks: Isto, str. 1410 i 1411.

15
 zajednickog akta voJje. radi jedan drugoga priznati
kao vlasnike. pravni odnos ciji je oblik ugovor, bio
ovaj oblik zakonski iIi ne, odnos volja u kome
ekonomski odnos. Ovom pravnom odnosu iIi odnosu
saddinu sam ekonomski odnos«.7
to svojom vlastitom unutrasnjom
pitalisticki odnosi proizvodnje u epohi slobodne
postepeno su odnose vlasnika roba kao
nomski odnos
ca u svojstvu
nu moe koja je
sa, otkrivajuci
stranost sa "t""",,,,,,ic
kao slozenog organizma.
u koje su sve viSe i dublje zapadali indi­
vidualni kapitalisticki robni proizvodaci u okviru i na osnovama
starih kapitalistickih robnih odnosa, odnosa kapi­
izraz su novih oblika kapitalistickih odnosa proizvod­
koji se u monopo!izmu. Radi
i podsticaj za svestranijim povezivanjem
subjekata i odnosa proizvodnje i razmjene u
odnose proizvodnje i prometa.
podsticaja cvrscih, povezanijih i cjelovitijih odnosa
i najprije 11 okviru pojedinih uiih, a kasni­
proizvodnih kompleksa, stvorilo je za svestrani­
povezivanjem po fazama pa i grana­
rna do

ziSta, a time i
Nuinost medusobne povezanosti svih faza drustvene repro­
i pored sve vece i neprekidne rada i podjele funk­
ne moze se opovrgavati i
7) K. Marks: Isto, str. 85.
S) K. Marks: Isto, str. 672.

16
 Marksov metod analize medusobne zavisnosti ekonomskih i
pravnih odnosa, ima sveopstu vaznost, te se stoga ne ogranicava­
ju sarno na uslove kapitalistickog robnog drustva .
U oblasti strogo ekonomskih pitanja Engels 9 istice jedinstvo
proizvodnje, razmjene i raspodjele, ali i razliku izmedu njih, uz
c!avanje primata proizvodnji nad razmjenom i raspodjelom i uti­
caja ovih posljednjih na proizvodnju: "Proizvodnja i razmjena se
u svakom momentu uzajamno uslovljavaju, i u tolikoj mjeri dje­
luju na drugu da bismo ih mogli oznaciti kao apscisu i ordinatu
ekonomske krivulje ....«
Dugo vremena poslije Marksa, ni jedan ekonomista se nije
posebno bavio problematikom poslovnog povezivanja proizvod­
nje i trgovine u sirem i obimnijem smislu 'o, izuzev nacelnih isti­
canja 0 stetnosti centralizacije i kritike analize monopola, po­
cam od Bem-Baverka, Valrasa, Marsala, Kejnsa i drugih, pa sve
do Sumpetera l l .
Medutim, na suprot ovim ekonomistima, ekonomisti sa po­
urucja marksisticke ekonomske misli su obradivali probleme po­
vezivanje-kombinovanja proizvodnih i prometnih funkcija.
Jedni su analizirali (Kaucki i Luksemburg) pitanja tekuceg
upravljanja kapitalistickim preduzeCima, polazeci od problema
koji mogu da interesuju radnicki pokret, dok su drugi (Lenjin i
Hilferding) istraiivali i izloiili oblike kombinovanja proizvodnih
snaga - procesa i time ukazali na tendencije jacanja interna­
cionalnih veza izmedu preduzeca unutar pojedinih grana, kao i
sirih kompleksnih cjelina.
RazmatrajuCi monopolizam Lenjin l2 kaze: "U periodu mo­
nopolistickog kapitalizma, kao posljedica razvoja industrijske pro­
izvodnje, velike koncentracije u industriji, nastajanje monopola
i formiranjem kapitala - finansijskog kapitala - dolazi do pro­
mjene u odnosima izmedu proizvodnje i trgovine«. Intenzivan
razvoj kapitalisticke robne proizvodnje omogucuje da se, pored
integrisanosti preduzeca, odnosno u granicama kapitala kao fak­
tora povezivaja preduzeca unutar grana i unutar privrede, ima
mogucnosti da izadu iz okvira pojedinih grana i procesa proiz-

Q) F. Engels: »Anti-Diihring.., Naprijed, Zagreb, 1950, str. 151 i

153.
10) Dr B. So~kic: 1sto, str. 194. i 27l.
11) Dr O. Blagojevic: 1sto, str. 364. i 426.
12) v. 1. Lenjin: »1mperijalizam kao najveCi oblik kapitaiizma«,
Moskva, 1946, str. 14-26.
2 Udnilivanje rada i sredst'!\"a 17
EKeNO~,4~'/1 r"KULTET
vodnje i udu u proces u povezivanju preduzeca u
jedinstvenu
koji u
da se sve viSe i brZe

pove-

u
pa
13) R. Hilferding: kapital«, Beograd, 1':158,
strana 232-233.
V. Perlo: and Industry«, New York, 1972, str.

18
 monopola, kartela i
viasti suzbijanje i uspora­
koncentracije proizvodnje i trgovi-
Hermans, Novel,
miSljenje da treba ubrzati koncen­
proizvodnje i trgovine, kako bi se
konkurencija na domacem inostranom

njenoj

tehnici i organizaciji

Sjedinjenih Americkih Ddava, Velike Britanije,

'-"",a.'"',""'"', Francuske i razvija se, kako vodoravna, tako
i pos]ovna Tako, na
u industriji izvrsena vertikalna
povezanost i diverzificirano ad vlastitih
nih poIja, transportovanja sirove
vlastitih vlastito
viastiti transport finalnih produkata tan·
cistemama do vlastitih veleprodajnih maloprodajnih
~~,r<i;-,,,;-~ viastiti naucnoistrazivacki rad itd.
Lah l6 istice da u SAD, a i u privredi
nih zapadnih postoje razliciti procesi
tegracije, da nema ni u ovim
and Integration Indu-
New York, 1973,
u privredi,,} Informa­

2" 19
nih i nacelnih kriterija za odluke 0 poslovnom povezivanju. Sva­
ki konkretan slucaj treba posebno izucavati i onda donijeti od­
luke. On navodi primjer korporacije »General motors« koja je
odustcla od ranijih odluka da sarna nabavlja sirovine i drugi re­
produkcioni materijal, zbog iznalazenja povoljnijih procesa u
snabdijevanju sirovinama i reprodulccionim materijalom putem
poslovne povezanosti sa vise trgovinskih kuca.
U uslovima ubrzane poslovne povezanosti i koncentracije u
privredama zapadnih zemalja javlja se poseban oblik koncentra­
cije putem diverzifikacije.J7 Diverzifikaciono povezivanje proiz­
vodnje i prometa u savremenim zapadnim zemljama moguce je
na osnovu izvrsene specijalizacije, koncentracije i centralizacije
grana i grupacija privrede, na osnovu kapitala i naucno-tehnic­
kog progresa koji u kapitalistickim uslovima imaju dominantan
i odlucujuCi uticaj.
U privredi istocnoevropskih zemalja poslovno povezivanje
sprovodi se na jedan sasvim drugi nacin, koji se, s obzirom na
imovinske odnose i na ulogu i mjesto ddave u privredi, po for­
mama i metodama razlikuje od poslovnog povezivanja proizvod­
nje i trgovine u savremenim kapitalistickim zemljama.
Prije svega, preduzeCima u istocnoevropskim zemljama ruko­
vode resorna ministarstva i glavne uprave. 18 Ovaj oblik rukovo­
denja i upravljanja u sustini objedinjava sva preduzeca grupaci­
ja i grana u resorno ministarstvo i glavnu upravu koji objedinju­
ju cjelokupnu poslovnu aktivnost tih preduzeca putem plana.
Plan se javlja kao nosilac, organizator i distributer sredstava pro­
sirene reprodukcije i naucnih dostignuca. Na taj nacin se odr­
zava poslovna povezanost proizvodnje i trgovine van trzisnih,
ekonomskih zakonitosti.
U nasoj privredi poslovno povezivanje proizvodnje i trgovi­
ne odvijalo se u skladu sa drustveno-ekonomskim razvojem nase
zemlje. Naime, poslovno povezivanje proizvodnje i trgovine pro­
Iazi kroz nekoliko razvojnih perioda koje karakterise naglaseno
administrativno, a manje tdisno poslovno povezivanje. 19

17) Dr M. Dautovic: "Ekonomski poc!sticaj za poslovno poveziva­

nje«, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1969, str. 47.
18) A. I. Vetcinov: »Formi i metodi vozdejstvia trgoviji na proiz­
vodstvo«, Ekonomika, Moskva, 1973, str. 45.
10) Dr M. DautoviC: »UdruZivanje preduzeca u kapitalistickim i
socijalistickim privrednim sistemima«, Savremena administracija, Beo­
grad, 1964, str. 64.

20
 u

u
Iic­
pla­
ostvarivano je cen­
plana. Sva izuzev malih
povezana administrativnim putem u
resorna ministarstva, generalne direkcije i direkcije po

pre­

proces
najuticajniji su
nih udruienja, nedostatak
organizacija, nedovoljno
Ijanja, sIabosti sistema i
sistema.

RAZVOJ POSLOVNOG POVEZIVANJA PROIZVODNJE I

TRGOVINE

Stalan i brz razvoj svega tehnike i tehnologije,

doveo do vrlo velikih promjena u proizvodnji,
njenoj upravljanju i rukovodenju, kao i tehnici i orga­
nizacIJI prometa na domacem i inostranom triiStu.
Otkricem atomske
drugih oblasti,
sto
sto juce bilo savremeno, danas
zi u muzej, da bi nas jednog dana
Dakle, nauco-tehnicka
se s\'uda. To nam ukazuje

21
 procesu nauke i tehnike, a time i neophodnog obrazo­

te okolnosti, kao i cinjenicu da

savremenih i okrupljenih
od sigurnosti plasmana
odnos izmedu

povezanosti

Svi ovi cinioci teznji da se efikasnije razvi­

i medusobno reprodu!ccije putem tehnic­
ko-tehnoloskih procesa proizvodnje, !conti­
stalnim sredstvima putem
teznje subjekata
ostvarivanja
i interesa.
povezivanja proizvodnje i prome­
posmatrati za privredu zapadnih ze­
istocnoevropskih zemalja i odvojeno
jugoslovensku privredu.

1. Poslovno povezivanje u £ . . J.. a."''''.... ~~'''''.J~A.. ~

1) V. Perlo: Isto, str. 122-126.

2) M. Gort: Isto, str. 30-39.

22
poslovnog Dautovie navodi 3 : »Izmedu ova dva shva·
lanja 0 ovome pitanju koje veoma vazno i
delikatno za dalji svetske i medunarodnih eko­
nomskih odnosa. nezavisno od svih ovih razlika
odrazavaju stanoviSta zainteresovanih krugova i njihovih interesa,
broj onih su nedvosmisleno za koncentraciju i poslovno po­
vezivanje, daleko je veei od onih koji ovaj fenomen uvek
u svetiu stadh medIa i starih
Borba za sto veei profit, konkurentnu sposobnost i
kako tako i stalno prisutna kao
stimulator poslovnog
privrednih podrucja, uticajnih i interesnih sfera.
privreda sve viSe stvarala uslove za koncentraci­
ju proizvodnje i prometa.
proizvodnje novim otkriCima ne samo
da je trazio nova velika vee trazio i nova trziSta
ekonomskih odnosa u
dva nova veea podrucja u - Ev­
ekonomske zajednice u 1957. godini i Evropskog udruie­
nja slobodne u 1959. godini, od kojih ono prvo znat­
no homogenije, i povezanije, stvoreni su relativno
novi odnosi da na veeem trziStu treba da i veea
preduzeea.
U

a) kompanije uspostavljaju siro·

polufabrikata, dijelova i stav­
IjajuCi kontrolu te
b) od na

3) Dr M. Dautovic: Isto, str. 35.

,) M. Gort: Isto, str. 3-9.

23
 c) kompanije
proizvodnih i
vezivanje sa prometnim
Posto kombinovanje
vodnje, dakle, reprodukcionog pro­
cesa u vidu jedinstvenom kon­
trolom, to kombinovanja pro­
izvodnje i vrste. druga njegova tendend­
ja vodi decentralizaciji proizvodno-prometnih funkcija i faza re­
ciklusa.5
Objedinjavanje funkcija i faza u prozivodnji odreaenog pro­
izvoda, a ne i raznih proizvoda, kombinovanje se sa ovog drugog
stanoviiita pojavljuje ne kao ujedinjavanje, vee kao razjedinja·
To znati da se tendenciji kombi­
funkcija i reprodukcionih procesa suprotstavlja dru­
ga tendencija koja sada u nekim zapadnim (SAD, SR
Njemacka, Svedska) sve viSe uzima tendencija
proizvodnih i prometnih se sus tina
sastoji u povezivanju proizvodnih funkcija faza vezanih za naj­
razlicitije u jedan
nego i
elek­

proizvodnih i promet­
zapadnih razvija tendenci­
upravljanja, sto dovodi do
nizih organizacionih jedinica i veceg ucesCa
i decen­
teorija ucesca radnika u upravljanju dio
rada u Sjedinjenim Americkim Dr­
zavama »human relation«. Pored Sjedinjenih Americkih
ovu su prihvatile u po-
Velika Britanija, Holandija,

dvadeset godina trend poslovne

Sjedinjenih Americkih
raste.
5) M. Gort:
6) M. Gort:
7) J. Levin: 6U.UJ.L.ac,eVH and Public Policy« X Y., New
York, 1969, stT. 112.

24
 Pristupi i oblid poslovne povezanosti u privredi SAD su raz­
ali pored horizontalne povezanosti i diverzifikacije, brie se
razvija vertikalna povezanost. Tako je u periodu od 1964. do
1976. od ukupnih ostvarenih u pri­
vertikalnu poslovnu povezanost 700f0.s U
1.416 vertikalnih poslovnih

u SAD, a naro­
cito vertikalne povezanosti, Beckman lO istice da
1971. godini viSe od 70% od ukupne
kih kompanija putem poslovno povezatfle
Tako, kompanija "Textron«

i trgovinskih

proizvodnih i
»Stivens« sada ima viSe od
trgovinskih preduzecal1
U Velikoj
dva pravca, ito: opsta
nost po granama.
nekim granama, kao
[ala vertikalna

8) R. J. Levin:
9) N. Bain: W. X., New 1976.
strana 35l.
N. W. R. Davidson: 0('

Was-
The J.-v.uu.'JU, .]\fg 9 i 10/74, str. 6.

25
 1. klima;
2.
3.

vrhun­

na
od

ne razmatra izvestaj
donos! konaenu odluku 0
tiv takve
U u periodu od 1950. do 1965.
godine raznih
bazi Medutim, u
1975. godine, izvrsena znatno veca povezanost u odno­
5U na prethodni i to pretezno u vertikalnom poslovnom po­
vezivanju, a naroeito u elektrotehnickoj, elektronskoj,
benoj i
Hermanns 14 istiee, da
to nedovoljno i
veCih
U Francuskoj, sve do osnivanja
nice (EEZ), bilo veCih poslovnih ,..,.·.,,,,.,i,,,,
dutim, nakon Evropske ekonomske
do koncentracije i poslovne
proizvodnje i prometa.

13) K. Hermanns: "Unternchmensconzentration in der weslischen

KOln, 1975, str. 110.
14) K. Hermanns: Isto, str. 112.

26
 ciji
koja ce biti spremna
Cito u m"lSllrlOj!;ra
dustriji.
U Italiji, kao i u pri-
vredi tek nakon osnivanja
U Svedskoj, za razliku od
povezanosti izmedu

u vrijeme u ze-
se novi poslovnom povezivanju, a narocito
proizvodnje i kroz zajednicki
U Sjedinjenim Americkim Drlavama
pocela u vidu marketing orijentacije jos od
traje sve do 1960. Medutim, od 1960. godine se mar­
kontrola sa znatno sirim podrucjem aktivnosti, ali uvijek
"''''''Ull.U okvirima.
da su
Drlavama u svojoj poslovnoj
vodne orijentacije (1900-1930), prodajne
(1950-1960) i marketing

nJegova
individualni marketing

15) Dr S. Sterne: Eine Sistemi Analise

Paris, 1972, str.
Hermanns: Isto, str. 59.
Dr Tosdall: »Collective Wage Stockholm, N2
12-14.
R. J. Keith: »The Revolution«, Journall of
1972, str. 14-16.

27
 na ciljeva,
zajednickih interesa«.1 9
Americkih Drlava organizacija
postavljena je u obliku zasebnog preduzeca
aktivnosti objedinjava i poslovno povezuje sve
individualnog marketinga, preduzeca u kom­
pos]ovno su povezane sve mar­
keting aktivnosti individualnih marketinga u zajednicki marke­
i time se dobio oblik povezanih
nije. "U organigramu modernog preduzeca
hvata u Sjedinjenim Americkim Drlavama,
cuskoj, Belgiji, svajcarskoj, Velikoj Britaniji
mo cetiri osnovne funkcije: 1. 2.
ministraciju i 4, rnarketing«,20
Svaka od ovih »kljucnih funkcija« moze da sadrii podfunk­
cije od kojih cemo navesti samo one imaju
marketinga:

OSNOVNE FUNKCIJE PODFUNKCIJE

- fizicka distribucija (transport,

uskladiStenje)

Administracija

doslo do intenzivne
posljednjih neko­
Zajednicki mar­
u svojoj

New str. 25.

28
 indi-

putem
2 puta, prometa za
uspjehe
U drugim
denja i razvoja
brzo razvija, a
Franeuskoj .22
Poslovnim povezivanjem u zapadnih zemalja, a naro­
cito po vertikalnoj stvoreni su kompanije
sa velikim raznih velicina proizvodnih i tr­
govinskih Individualni individu­
aine eiljeve, koji su cesto bili
kompanija. Uvidjevsi ",,,,,rlA'oj'"
velike posIovno
nicki marketing,
nog marketinga.
U Saveznoj
-AEG-Telefunken«,
7 robnih
vecani: obim proizvodnje za
!:a puta. 23
I u privredama Velike do po­
slovnog povezivanja putem
francuske firme »Filaturess-Preuvodst et de
era de Reubax« i "S. A. Farucaisse Masurell el
koUko rabnih kuca, putem
vezane. Obim proizvodnje je
2 a dobit za 2,5 puta.2~

V. Perla: »Marketing«, Ng 9 i 1O!i4, str. 42.

R. Buzzell: "MarKeting AnaIY:>ls«, New str. ';5.
K. Hermanns: Isto, str. 24.

Dr S. Sterne: Isto, str. 34.

29
 prometnu funkciju u cilju eft­
vecrn rezultata,

model marketinga

ZAJEDNlcKI MAR K E TIN G

l.
2. odluke
3. razvoj
4.
5.
6.
7. Promocija, propaganda i razno
8. Merchandising
9. Osoblje (ADM) = a) razno
b)
c)
10. (MFG)
11. Lagerovanje (MFG)
12. (ADM)
13. Racunovodstvo (ADM)
14. (ADM)
15.
16. Koordinacija
17. Kontrola

25) Dr J. II, str.

57, Medunarodni seminar marketinga,

30
 organizacioni prilaz poslovnom
sve uspesnije zamjenjuje kIa­
ugovor, komisioni i posrednicki odnos. On po·
u ukupnoj posIovnoj a naro­
ostavrenim rezultatima poslovanja. »Marketing je nosilac
tehnicko-tehnoloskih dostignuca u sebi objedinja­
sto je od vaznosti u
i trgovine, a naroCito
odnosa u

bez obzira na
poslovnog
preko kojeg
svega, na osnovu
ma i na osnovama kapitala
i grana, odnosno nau­
cno-tehnicki progres koji u stvara oblike
kombinovanja, odnosno povezivanja
koje u posljednjih nekoliko godina sve viSe dobiva na
organizovanja, a narocito kroz zajednickog marke­
tinga.

2. Poslovno povezivanje u istocnoevropskim __...._,' _____

Poslovno povezivanje u istocnoevropskim razlikuje

se od povezivanja u zemljama i u nasem so­
samoupravnom drustvu.
Privredne sisteme karakterise cen­
tralizovano
planovima se i re­
guliSu globalni odnosi i konkretiza­
planskih zadataka

26) K. A. Businesi> N2 30/12,

<;tr. 16.

31
lenja cvrsto su zauzela svoja mjesta u organizacionoj strukturi

socijalistickih ze­

27) R. N. Evstiegneev: »Ekonomiceslde reformi v evropskih stra­

nah sociaIizma«, Moskva, 1968, str. 15.
28) M. Vilenski: »Hozjajstvenaja reform i problem
Moskva, 1972, str. 122-126.
29) V. A. Jazev: »Hozjajstvenie s pronllsljenostju«,
Moskva, 1974, str. 6--16 i 149-175.
30) Dr N. Milner: pOl~le(1i na proizvodstva
i trgovli«, Moskva,

32
 neki nerijeSeni
i
potrosaca kako sa i sa
»Nemoguce ne pomenuti da su u pocet­
zahtevi potrosaca za kvalitetom proizvoda pro­
industriji znatno porasli. Nizak kvalitet
organizacija
od strane masovno ot­

su,
i trgovinskih
upravljanju
postoje u
zemljama.
U vrijeme
planira­
odno­
»Udru­

i
Svi raspolozivi
\'odnje i u privredi
na zakljucak, da cvrsti planovi kao sredstvo i obIik poslovnog
ne skladan razvoj odnosa u procesu
drustvenc reprodukcije i da centralizovano upravljanje ne moze
efikasno potrebnim
"Novie formi r;o,,'U£.o,,-u trga«, Moskva, 1973, str.
146.
32) Dr
33) A. dijagnostiky Praha,
1973, stI.
Dr
J Udnrlivanje rnda i sredsfaV'l 3J
vodima. Ovo je doprinijelo da se od 1970. godine u vecini istocno­
evropskih zemalja uvede neposredni ugovor kojim se reguliSu is­
poruke nekih roba siroke potrosnje i na taj nacin u skromnim
razmjerama ostvaruje poslovna povezanost.

3. Poslovno poverlvanje u nasoj samoupravnoj

socijalisUckoj prlvredi

Do uvodenja radnickog samoupravljanja, poslovno poveziva­

nje ostvarivano centralizovanim putem, putem plana i drugih
zakonskih drlavnih organa. U tom pogledu, u periodu
privredom administrativnim su bi­
la svrstana po istorodnim grupacijama i granama
resorna ministarstva,
su kao AOR-i
u upravljanju
nuzna i istorijski pro­
nisu stvorili potrebni uslovi da
preuzmu upravu nad sredstvima za pro­
izvodnju.
Vee 1950. l'.VUUi<;;. a narocito
uslovi za sa
radnicko i drustveno upravljanje
organizacijama, sto se i manifestovalo donosenjem
niza zakonskih propisa, a narocHo Zakona 0 uprav­
!janju drlavnim privrednim preduzecima i viSim privrednim
od strane radnih kolektiva.
Saznanja 0 potrebi vece samoorganizovanosti i poslovne po­
vezanosti izmedu trgovine, dolazi odmah nakon na­

35) Dr M. Dautovic, isto. str. 27.

34
 - zajednicka proizvodnja odredenih
jednicka prodaja;
na inostranom tr­
ziStu;
programa;
licenci;
sredstava i reprodukcionih

montai­

o;;;UIUL.t;\..,,,, napusta udruZenja, nezado­

savreme­
sferi, a

vezivanju i usmjeravanju
bitno je uticala na proi:z:vodne
i grupa, kao na primjer:
proizvodnju tekstilne i kozne
proizvodnju obuce i galanterije,
proizvodnju namestaja.
- proizvodnju hemijskih proizvoda
da ovih

36) Dr M. str. 27.

3· 35
 sarno one, ubrza­

koja ce postati

proizvoda ovih proizvodnih

vlastite trgovinske mre­

u ukupnom plasmanu tih proizvoda: 3S

knnfl'rF'n 1970. 63,90/0, u 1971. sa 67,2010.
u 1972. godini sa godini sa 72,8 0/0 i u 1976.
sa 75,10/0;
obuce i galanterije: u 1970. godini sa 75,80 / 0 , u 1972. godini
sa 82,40/0 , u 1973. godini sa 87,4% i u 1976. sa 88,2%;
1970. godini sa 79,2 0/(1, u 1973. godini sa
sa 92.0010.

I sa jedne strane,
i niza usporavajucih elemenata procesa poslovnog povezivanja
proizvodnje i sa strane, je jos vecem
razjedinjavanju medusobnih ekonomskih proizvodnje i tr­
a to je imalo za odno.
nr.,..,r,·"", drustvene reprodukcije.
elemeti u procesu poslovnog nn,\!P7"''''
narocito su negativno

nedostatak dugorocne

SPK·a Jugoslavije: »Analiza grana

Ju?;oslavijc« 1970-1974,
38) SPK.a "Analiza grana privrede u Jugo­

36
 -nejednaki uslovi privredivanja,
-slabosti OJ"'"'".....u
-usitnjenost i neorganizovanost proizvodnje
- smanjena reproduktivna sposobnost
regionalna i Iokalna zatvorenost

znatan uticaj administrativne

divanja,
slabosti izrazene unutar trgovin­
skih i dr.
Neuskladeni medusobni ekonomski odnosi
govine, prouzrokovali ekonomski polozaj
u odnosu u odnosima sa proiz­
vodnjom za po mZlrn od d­
uzimanje proizvoda u kornisionu prodaju, zahtje­
vi za rabatima i i povoljniji tret­
man kod dobijanja kredita stram »Poznato je da su
visi oblid poslovnog povezivanja preduzeca u sire bili
ostvarivani putem regionalne (poIiticke) za koju su
u velikoj mjeri bili karakteristicni (nerobni) oblid
i metodi koordinacije«.39
Pored iznesenih

u procesu
cesto prenaglasenu
TV1" ",•.,.;."" proizvodnje i trgovine,

vanja i 1T')',ll"'''''''
stvenu celishodnost sarnoupravnirn odno­
sirna. Radi toga, ne ni da su i oblici eko­
nomskog poslovnog povezivanja proizvodnje i trgovine ostali
neizgradeni i nerazvijeni.

$9 Dr M. Korac: »Problemi i pravci r"7'Vll'''' s:am,oupn~vrlog

nog Institut za ekonomiku
na 12.

37
 DRUGA GLAVA

ANALIZA ODNOSA PROIZVODNJE

I TRGOVINE KO]I SU PRETHODILI

USTAVNIM PROM]ENAMA

Svaka analiza ekonomskih odnosa izmedu proizvodnje i tr­

govinskih organizacija, pa i ova koja sagledava odnose izmedu
proizvodnje i trgovine koji su prethodili ustavnim promjenama u
nasem samoupravnom socijalistickom drustvu. mora od to­
robna u osnovni nosioci
radni kolektivi neposrednih proizvodaca
luju kao samostalni robni proizvodaci. Odnos izmedu robnih pro­
izvodaca raz}icitih se po­
njihovih roba, odnosno
se konkretna
""",,,,,,,ror< bruto proizvoda i dohotka (i
na izmedu samih robnih proizvodaca). Ove odnose
proizvodnje, pa radi toga i odnose i raspodjele u na­

39
 zakon kao objektivni
robne
svom osnovnom
Ona se zasniva
koji joj
samoinicijativu u raz­
proizvodnje, »U uslovima
proizvodnje, razmena proizvoda, odnosno
stavlja osnovni oblik povezivanja samostalnih robnih proizvoda­
ea i osnovni put posredstvom kojeg se oni ukljucuju u drustveni
proces reprodukcije. je ona bitna karika drustvenog
procesa reprodukcije uslovima robne pred­
stavlja jedinstvo razmene i potrosnje.
Razmena izmedu proizvodnje i potros­
u privrede, sto znaei da u tim uslovi­
rna proizvodi Ijudskog rada ne mogu oti6 u potrosnju pre nego
sto kroz razmenu«.1
Savremena drustveno-ekonomska zemlji, kao
i veoma buran i dinamican u svim drustveno-eko­
koji prethodi ustavnim promjenama,
su potrebu izmedu medusobnih ekonomskih
odnosa proizvodnje trgovine u cilju
ubrzavanja procesa nasih
odnosa. Nairne, ekonomski VU.HU',.
ro,')v;,np odvijaju se na osnovama
i posredniekih odnosa
zbog svojih konzervativnih tendencija
sprovodenje savremenih organizacionih
i ravnopravnog razvijanja medusobnih <;;l\.UHUU",,,-,..H
sa u i
U ovakvim odnosima, odnosima kupoprodajnih ugovora i ko­
misionih odnosa staino je opasnost da se viSak rada
fizieki otuduje od njegovih stvaralaca, proizvodaca i
u trgovinu, dakle, otudi iz u trgovinu.
U dolazilo razlika u ekonomskom
i trgovine. Uzroci su

1) Dr M. Korac dr T. Vlaskalic: "Politicka Rad,

Beograd, 1977, str. 407.

40
 1) razlika u organskom sastavu sredstava,
2) razlika u poloiaju na tdiStu, odnosno tdiSnoj strukturi
izmedu proizvodnje i trgovine i
3) razlike koje su nastale pod uticajem propisivanih ekonom­
skih mjera (drustvena intervencija).
Razlike u organskom sastavu sredstava izmedu proizvodnih
i trgovinskih organizacija proizilaze djelimicno iz karaktera tr­
govine kao usluzne djclatnosti, u kojoj je pretezno zastupljen
zivi rad, a djelimicno iz njenog zaostajanja u razvoju. Nedovoljan
vlastiti poslovni prostor, slaba tehnicka opremljenost i minimal­
na obrtna sredstva, uticali su na trgovinu da se sarna snalazi i
da »iskace« iz zakonom dozvoljenih transakcija u svakoj privred­
noj aktivnosti i da tako narusava dobre poslovne obicaje.
Razvoj proizvodnje i trgovine nije bio uskladen, sto je imalo
odraza na trliStu u odnosima izmedu ponude roba od strane pro­
izvodnje i potraznje od strane trgovine. Tako je ponuda roba na
mnogim sektorima nadmasila potraznju, 5to je trgovinu dovelo
u povoljniji ekonomski polozaj u odnosu na proizvodnju.
Analize 0 ekonomskom polozaju grupacija, grana i oblasti
privrede koje su izradile naucne institucije2 , naucni radnici 3 i dru­
ge naucne strucne institucije 4 , potvrduju da je trgovina imala po­
\'oljniji ekonomski polozaj od proizvodnje.
Kretanje odnosa u primarnoj i sekundarnoj raspodjeli pro­
izvodnje i trgovine, odnosno kretanje dohodnih stopa pojedinih
privrednih grupacija, grana i oblasti privrede prema prosjecnoj
dohodnoj stopi ukupne privrede, izgleda: 5

2) Grupa autora: »Specificna cena proizvodnje u jugoslovenskoj

privredi 1964--1968.«, Institut drustvenih nauka, Beograd, 1970, str.
197-239.
S) Dr M. Korac: »Analiza ekonomskog polozaja privrednih gru­
pacija na bazi zakona vrednosti«, Ekonomski institut, Zagreb, 1968.
str. 8.
4) SDK Jugoslavije: "Analiza poslovanja privrednih organizacija
po zavrsnim racunima za 1962-1972. godinu«, Beograd, 1973.
6) Dr M. Korac, Ibidem, str. 8.

41
 1962. 1964.
Odnos ~

Dohod· prema c
ELEMENTI '00:)
na sto- prosj. ;;Jo,.
pa dohodnoj 00
O~

UKUPNA VREDNOST 21,04 100,0 25,19 100,0

Industrija i rudarstvo 20,40 100,5 25,27 100,3
- metalna industrija 24.44 116,0 29,76 118,0
tekstilna industrija 123,0 30,48 120,0
indust. 70,0 17,13 68,0
82,0 21,32 84,0
368,0 83,23 330,0
237,0 62,98 250,0
100,08 475,0 100,77 431,0

stopom kao
doSH smo
bila u po­
proizvodnje. Ovu konstataciju potvrduju
stopa ukupne akumulativnosti proizvodnje i

Elementi
1964. 1965. 1964. 1965.
UKUPNA PRIVREDA 10,2 13,7 8,6 11,9
10,9 15,4 8,9
12,0 18,1 9,6
13,3 23,S 10,9
11,1 10,2 8,3
5,5 9,9 5,3
18,0 25,6 16,0
13,0 16,9 11,8
15,5 17,6 13,8 15,8

G) Grupa autora, strana 197-239.

42
 U ovom
jedinstva odnosa sto je imalo
za posljedicu i prouzrokova·
[0 razlike u lienoj Ovakvi medusobni eko­
nomski odnosi i nedostatak dugorocne pO­
slovne i na pojavu niza drugih proble­
ma, a narocHo: neopravdane medusobne konkurencije na
stranom triiStu, uvoza roba slabog kvaliteta i visokih
vijanja komisione prodaje i pothranjivanje verizne
da dode do dohtka iz
superiorno ponasa na
ponasanja. "Na
periodu manifestovala cHav niz

medusobnih ekonomskih odnosa

se nastavljaju i u narednim periodima.
Privredna reforma zapoceta 1965. i prihvaceni ustav­
u 1971. godini omogucili su proizvodnim
da efikasnije realizuju
socijaIisticki model
veliku vainost efikasnosti
leE:OVOIl mehanizma.

masovna i
Medutim, kod trgovinskih organizacija
na prosirivanje i produbljivanje asortimana
da bude sto i atraktivniji za na
racionalnih efekata za dohotka.
U periodu
formskom
i po,mc:o:mLltl usporavajuCi ,","'OOU •• I,
I;:;. .

sebno zastarjeli, .""" ...,,+i,,',.. kupoprodajni ugovori i

odnosi na kojima se medusobni ekonomski odnosi pro­

izvodnje i trgovine. U ovom periodu nastavljeno daljnje pro­

ekonomskih odnosa izmedu proizvod­

samoupravnog
16. i 17.

43
 Tako se moze zakljuciti iz slijedeceg kretanja dohodnih sto­
pa i stopa ukupne akumulativnosti proizvodnih i or­
ganizacija.s

1968,
ELEMENT I .e; .e;
o oj oj o oj oj
..gc§' ..g~§'
0 Vi o Vi
2 4 5
100,0 24,60 100,0
23,31 86,7 23,37 95,0
27,96 104,0 28,46 112,0
27,83 103,0 26,28 99,0
17,67 65,0 27,10 101,0
28,76 107,0 19,16 75,0
147,11 547,0 41,08 167,9
82,10 305,0 29,76 121,9
108,64 404,9 25,83 105,8

1970. 1972.

ELEMENT! '1!:J .e;

o{':joj
..g,,§, 's.0 o(lloj
..g~§'
o Vi .... o
VJ Vi
1 -<
2 3 4
UKUPNA PRIVREDA 28,80 100,0
28,22 98,0
30,10 113,0
29,70 101,0
28,70 100,0
21,46 74,0
40,03 139,0
32,83 114,0
28,90 100,0

8) Dr M. ibidem, str. 8.
Dr M. Komc, M. Pavlovic: "Polit;ka dohotka u samoupravnoj
robnoj privredi«, Rad, 1>lV\'I;;L<d\.1,
Dr M. Marsenic: samoupravnog priv­
sistema«, Institut za Beograd, 1970, str.
SDK Jugoslavije: isto, za period 1970-1974.
44
 Meautim, u periodu ''"'''''"'''L'' dos­
10 je do tendencije nivoa proizvod­
nje i trgovine. To i nivo stopa ukupne akumulativnosti
specificne cijene 8to se vidi iz
kretanja stopa

ukupne akumulativnosti
ELEMENT I
1966. 1968. 1970. 1972.
UKUPNA PRIVREDA 11,9 8,7 9,2
i rudarstvo 9,1 11,4

industrija 10.1 13.1

tekstilna industrija 10,1 12,2

industrija 11,2 12,6

6,8 8,7

19,3 18,4

13,1 12,6

11,9 11,7

ti i ostvarein po
ne nete Hene dohotke u

Dohodak po uslovnom radniku

ELEMENT!
1968. 1970. 1972.
UKUPNA PRIVREDA 17.462 24.916 43.331
25.165 43.193
21J78
19.208 26.660
24.796 34.132
38.591 43.353

Ostvareni dohodak po uslovnorn radniku predstavlja

ekonomskog polozaja udruzenog rada i
sa vee iznesenim pokazateljima i stopa ukupne

u samoupravnoj robnoj

45
i interne akurnulativnosti specificne proizvodnje kao
provjerene pokazatelje ekonornskog grupacija, grana i
oblasti privrede, predstavlja solidnu osnovu za izvlacenje adekvat­
nih zakljucaka 0 rneausobnirn ekonornskirn odnosirna proizvod­
nje i trgovine. One grupacije, grane i oblasti ostvaruju veci
dohodak po uslovnorn radniku irnaju i ekonornski po­
lozaj u odnosu na one koje
irnaju rnanji dohodak dohodne
stope i
U

nje neravnopravnog ~n'VUV"'0~,Vn

trgovine. l l

- u dinarima
ELEMENTI 1968. 1970. 1972.
UKUPNA PRIVREDA 834 1.136 1.627
Industrija i rudarstvo 830 1.220 1.609

Poljoprivreda 715 962 1.492

Trgovina na malo 905 1.242 1.712

na veliko 904 1.840

trgovina 1.266 2.270

da veCi uslovnorn radniku

vecu licnu potro8nju u ovorn slucaju u trgovini.
viSka rada iz proizvodnje u prornetnu sferu odgovaralo
rno trenutnirn, ali ne i trajnim interesirna trgovinskih orlQ;aIllz:a-

Ovakva kretanja rneausobnih ekonornskih odnosa

nih i imala su sa posljedicu
dohotka iz proizvodnje u 8to je dovelo do neravno­
rnedusobnog proizvodnje i
da dijelom dohotka
njegovi stvaraoci,
da se 1prlnl1'YI
i stekne

Dr V. Konvalinka:
Jugoslavije, iSro,
12) Dr D. Radunovic: »Ekonomika unutrasnjeg robnog prometa«,
Savremena administracija, 1974. g. str. 53.

46
 u meausobnim ekonomskim
kaze: »Normal­
trgovinskog prometa centralizira
~----l-' ali neoddivo u sistemu samouprav­
rada da se upravo ta
se izvlaci viSak rada iz proizvodnje i
tj. da se na taj nacin razdvaja trgovina ume­
sto da ih ta sredstva
Ovi i
slovnog
Pasto
canje izvoza,

trgovine u skladu
sa a proizvodnje, po efi­
kasnosti obavljanja te izuzetno vazne i drustveno korisne privred­
ne djelatnosti, tako i po kvalitativnom i kvantitativnom obimu
rezultata rada koji ostvaruje u posljednjih nekoliko "Za
spoljnu bi se moglo reCi da se viSe nego
sto je aktivno uticala na menjanje poslovnog pristupa, odnosno
poslovne dela nase privrede. Ona je, uz
relativno malo za obezbeaenje
svojih interesa na bazi Sa ovakvim uv.:>n.,.­

moe i
udruzenog ra-
da«.14
Sadasnji oblici obavljanja poslova izvoza i u­
voza su:
- oblik iIi neposrednog obavljanja poslova izvoza
uvoza roba;

13) E. Kardelj: "Osnovni uzroci i pravci ustavnih promena«, Ko­

munist, broj 840173, str. 15.
H) Dr D. Radunovic: »Drustveno-ekonomski smisao povezivanja
OUR na ustavnim principima«, Eko­
br. str. 444.

47
 - oblik ,.,,,,,;n,,," Hi indirektnog poslova izvoza

novu organizovanost
da i kre­
na inostranom trZiStu, da povoljna trziSta za plas­
man proizvoda i to na i efikasan nacin ce obez­
bijediti veci plasman domacih proizvoda na inostranom trlistu.
i a uz to i slabo tehnicki 01'1,,...1>""_
ljena, trgovina ne
datke samoupravnoj
stavljaju strane proizvodnje
Hroj koje se bave spoljnom 1962 -
1976. kretao se ovako: 16

Godina

1962. 589
392
197

1965. 483
271
212

1968. 403
224
179

1970. 441
226
215

1973. 582
301
281

1974. 590
328
262

1976. 627
389
238

OcHo je da se niSta izmijenilo u posljednjih

dvanaest SV'''U~'''' trgovine, odnosno orga·
poslovima spoljne
ne - izvoza da i dalje
»stari« traze nova
novo
U ukupnoj izvezene robe na inostrana u­
cesce neposrednog izvoza roba bilo je: 10

15) Dr M. Petrovic: »Uloga i

n""'r.rl'nr. Institut za
J ugoslavije:

isto, str. 65-75.

»Analiza aktivno­
godine

48
 Godina Neposredni izvoz Posredni izvoz SVEGA
0/0 0/0 0/0
1962. 18,2 81,8 100
1965. 24,6 75,4 100
1968. 34,6 65,4 100
1970. 38,9 61,1 100
1973. 32,1 67,9 100
1974. 31,8 68,2 100
1976. 30,2 69,8 100

Ovakva struktura odnosa neposrednog i posrednog izvoza ro­

ba na inostrana trZiSta ukazuje na zakljucak, da je nuzna nova
organizovanost i poslovna povezanost svih ucesnika u privrednoj
aktivnosti izvoza i uvoza roba. Posebno je nuzno poslovno povezi­
vanje spoljnotrgovinskih i proizvodnih organizacija koje se bave
proizvodnjom roba za izvoz, odnosno proizvodnih organizacija
koje se bave proizvodnjom roba koje same neposredno izvoze i
spoljnotrgovinskih organizacija, I to na osnovama samoupravnog
sporazumijevanja. Sarno poslovno povezane proizvodne organiza­
cije i spoljnotrgovinske organizacije moci ce uspjesno ostvarivati
zajednicki in teres i ciljeve koje pred njih postavlja drustvena
zajednica. Otuda je neophodno ubrzano raditi na otklanjanju is­
poljenih deformacija, a narocito onih koje se odnose na medu­
sobnu konkurenciju na inostranom trZistu, uvozu roba slabog
kvaliteta i visokih cijena itd.
Ekonomski odnosi proizvodnje i trgovine nakon usvajanja
Ustava 1974. godine i dalje se odvijaju na osnovu kupoprodaj­
nog ugovora i komisionog odnosa, sto je imalo za posljedicu
zadrlavanja neravnopravnih medusobnih ekonomskih odnosa,
dakle, neravnopravnog ekonomskog polozaja proizvodnje u od­
nosu na trgovinu. Pa ipak, doslo je do intenzivnije poslovne po­
vezanosti, udruiivanja rada i sredstava izmedu proizvodnje i tr­
govine, zahvaljujuCi, prije svega, odredbama Ustava koje su utvr­
dile nove temelje samoupravnog organizovanja i sporazumijeva­
nja. To je doprinijelo da se medusobni ekonomski odosi proiz­
vodnih i trgovinskih organizacija krecu ka ujednacavanju i sma·
njivanju razlika u ekonomskom polozaju. Na ovakav zakljucak
nas upucuje nivo kretanja prosjecnih dohodnih stopa i ukupne
akumulativnosti specificne cijene proizvodnje i trgovine: 17
17) SDK Jugoslavije: "Analiza poslovanja privrede po zavrsnim
racunima za 1975, 1976. i 1977. godinu«, Beograd - dokumentacija.
4 Udruiivanje tada i sredstav" 49
 Dohodne stope "H'UpH~ aku­
Elementi ............. ~ •.....
~~~~~
mulativnosti
........
~~ ........

1977
UKUPNA PRIVREDA 14,6
14,2
14,6
16,0
15,4
14,8

u odnosu na ra­
izmedu proizvodnje i trgovine.
ekonomski polozaj »radao kon­
koji su cesto dovodili do nesporazuma.
razumi prouzrokovali su medusobno nepoverenje
uticaja na pothranjivanje takvih odnosa koji su
dohotka iz u trgovinu.
odnosa izmedu proizvodnje i
doslo se je ekonomski polozaj
da je doslo do
Prelivena
i da testo zauzima
Ovakvi odnosi izmedu
imaju za smanjivanja
ne proizvodnje, je, dovelo do
rasta proizvodnje njenog dovodenja
i bankama.

svoje osnovne
sarno prema sebi
i osamostale na tdistu. Takvo trgovine dovelo
je do toga, da se konfrontirala sa i to na inostra­
nom tdiStu
zorn roba

50
 TRECA GLAVA

ANALIZA DOSADASNJE PRAKSE

SPROVODENJA UDRUZIVANJA RADA

I SREDSTAVA PROIZVODNIH

I TRGOVINSKIH ORGANIZACIJA

ANALIZA SADASNJIH RJEsENJA MEBUSOBNIH EKONOM­

SKIH ODNOSA PROIZVODNIH I TRGOVINSKIH ORGANIZA­

CIJA

i u
i primjenjuje naucna i dostignuca,
do usporavanja privrednog rasta u zemlji.
Naucna dostignuca u iznalazenju novih tehnicko-tehnolosklh
toliko su da svakodnevno uvode u
oruda za potpuniju mehanizaciju i
sto nr"'Ii<:jr"ul pravu tehnicko-tehnolosku
savremenih tehnicko-tehnoloskih dostignuca
('or!>-,,"'>'" nivo organizovanosti Naucna tehnicko­
4* 51
-tehnoloska dostignuca mogu se primjenjivati sarno u
dobro i krupnim nr,m7'unrl1"l,'rrl i trgovinskim orga-
Radi toga, neophodno iznalaienju novih savre­
organizacionih oblika u na osnovama samo­
upravnog rada i sredsta­
va, kako i ekonomski uslovi
za efikasnu primjenu dostignuca.
Sve ostrija konkurencija na na inostra­
od proizvodnih i izuzet­
u ostvarivanju
materijalne osnove i vece
micnosti i rentabilnosti poslovanja.
S obzirom da se sadasnji medusobni ekonomski odnosi pro­

izvodnih i trgovinskih organizacija na kupoprodajnim

i komisionim odnosima, koji su u znatnoj mjeri do­

jedinstva odnosa drustvene repro­

to su ovi instrumenti za r,,,""'''''''' medusobnih ekonom­

skih odnosa osnovni uzrocnik prelijevanja dohotka

u sto je imalo

--J"-J-,., ekonomskog polozaja

medusobnih ekonomskih odnosa

samoupravne sporazume 0
i trgovinskih
datih rjesenja i rjese­
ekonomskim odnosima udruzenih subjekata.
bilo je sklopljeno svega
nih sporazuma 0 udruiivanju rada i sredstava
govinskih Od ovog broja
sporazuma analizirano je 20 sporazuma.
ni samoupravni udruzivanju
vodnih i iz:
SR 8 sporazuma,
- SR Hrvatske 4 sporazuma,
- SR 2 sporazuma i
- SR sporazuma.
Svi analizirani sporazumi 0 rada i
sredstava, oznaceni brojevima od Samou­
za sjednicu
",...-rn\,n'lpn udruzJVanja

52
 sporazumi 0 rada i sredstava
trgovinskih organizacija iz Bosne i Hercegovine oznaceni su
brojevima od 1 do 8, iz SR Hrvatske od 17 do iz SR
od 9 do 10 i SR od 11 do 16. Na ovakav nacin VLJua"aV'':Ul
nosiIaca o rada i sredsta­
va proizvodnih organizacija, smo da zbog
toga, sto nam je pruzanje podataka 0 nacinu rje­
medusobnih ekonomskih odnosa datih u samoupravnim
Radi pune nazive subjekata,

na moguca
rJesenja, odvojimo one samoupravne sporazume daju ade­
kvatna rjesenja medusobnih ekonomskih odnosa i one samouprav­
ne sporazume koji ne daju takva
U prvu analiziranih sklopljenih
rada i sredstava

sporazumi iz SR Bosne i
samoupravni sporazumi iz SR Hrvatske
iz SR
- samoupravni sporazumi iz SR Srbije
U drugu grupu analiziranih sklopljenih samoupravnih spora­
zuma 0 udruzivanju rada i sredstava proizvodnih i
ubrajamo one "a"l!"JUIJJ.
litetu medusobnih eK'On;Dl11lSKU
ljavaju. To su samoupravni sporazumi iz:
- SR Bosna i 1, 2, 3, 4, 5 i 6;
- SR
- SR Srbije,
Da bi uspjesno medusobnih
skih odnosa u sklopljenim samoupravnim
zivanju rada i sredstava proizvodnih i
neophodno bilo odabrati najpogodnije metode za "<A;=,Lv~<A
ekonomskih odnosa, a narocito onih koji cine os­
novu daUh rjesenja medusobnih ekonomskih odnosa. prije
svega,
1) medusobni uticaj na pos!ovnu

53
 2) meausobni na i
prihoda i dohotka iz zajednickog poslovanja;
3) meausobni uticaj na snosenje
4) planiranje zajednickog poslovanja;
5) zajednicko odlucivanje;
6) obavljanje poslova od zajednickog
7) oblici udruzivanja rada i sredstava
Ovakav metodoloski
ausobnih ekonomskih odnosa u
razumima 0 udruzivanju rada j sredstava
skih obezbjeauje realno ,)(;t,OU<UIJ
kvatnih

ANALIZA MEDUSOBNOG UTICAJA NA POSLOVNU I

RAZVOJNU POLITIKU

Od dvadeset analiziranih samoupravnih sporazuma 0 udru­

rada i sredstava i trgovinskih organizacija,
sarno njih 9 iii 45 0 / 0 daje zadovoljavajuca rjesenja meausobnih
ekonomskih odnosa, odnosno meausobnih uticaja na
poslovnu i razvojnu politiku. To su samoupravni sporazumi or­
7, 8, 9, 10, 11, 14, 17 i 18. U ovim me·
na poslovnu i politiku se na:
o poslovnoj i raz·

medusobnim ekonomskim odnosima zasno·

ekonomskim
donosenju
obavljanju naucnih
<OU.U"."'\.'Ul istrazivanju

odlucivanju 0
cijena;
odlucivanju
odlucivanju 0

utvraivanju instrumenata u planu

54
 maksimalnom zadovoljavanju
snosenju rizika;
uslova za kvaliteta proizvoda

- planu zajednickog poslovanja;

zajednickom odlucivanju 0 poduzimanju
nje materijalne osnove i vece produktivnosti
sti i rentabilnosti
odlucivanju 0 svim ostalim iz za­
1"'~UU"""'Vl'; poslovanja.
Medutim, i u ovim 0 udruiiva­
nju rada i sredstava organizacija ima
u datim uticaja na
i poslovnu politiku. naprimjer, ni jedan od ovih 9 samo­
upravnih sporazuma ne predvida medusobni na:
odlucivanje 0 istupanju na inostrano triiSte
uvoza sa izvozom

o
iz samoupravnog sporazu­
ma 0
instrumenata za
sobnih ekonomskih odnosa u fazama procesa
- politiku medusobnog kreditiranja
dugorocnog poslovanja.
Pored tih
sredstava

i
obezbijediti

zom udruzenih ~~.~ I~'''~

ss

 Poslovnom kanaIe
na i triiSta koja rezultat, ali ne
na kracoj nego na duioj i
razvojnoj strategija na inostrana
triiSta da se na zajednicki usvojenoj po­
slovnoj i politici udruienih subjekata. Pored
jednicka istupanja na inostrana triiSta mora
zir sve one koje je cine dinamicnom i
a narocito elemente i rezultate dobivene istrazivanjem triiSta;
uvoza reprodukcionih materijala; vlastitih m()gtlCDlOStl u­
klapanja u meaunarodnu podjelu rada
na inostranom usklaaivanje sa
razvoja drustveno-politickih
zajednickog istupanja na inostrana
udruzenim subjektima da
prometne sposobnosti i da
efikasnije obavljanje izvoza i uvoza sa izvozom,
pjesnijeg pribavljanja tehnicko-tehnoloskih rjesenja bilo
porn, iIi kooperacijom, iIi investicionim ulaganjem inostranih pre­
duzeca u nase proizvodne organizacije.
2} Politike zajednickog
koja predstavlja bitnu komponentu
voj udruzenih
jekata neophodno 1
otvorenosti prema svim zainteresovanim subjektima; da se zasni·
va na cistim ekonomskim racunima; odnosa izme·
au trgovine i
kata na tciiStu i u drustvu;
djelatnosti;
rada i sredstava.
subjekata, neophodno
one subjekte su imaIi stalne
nosiocima samoupravnog udruzivanja, odnosno u­
druzenim a one koji nisu imali
odnose, za koje je neophodno detaljno utvrditi ekonom·
na trziStu.

3) Politika pristupanja, odnosno iz

5porazuma 0 rada i neophodno da se

na nacelima slobodne subjekata da pristupaju, od­
sporazuma 0 udruiivanju rada
GtL •.uU,Hll,Gt 0 udru­

56
 utvraen nacin pristupa­
iz samoupravnog sporazuma.
4) Politika meausobnog se zasniva na zajed­
nickom 0 izvorima koristenju,
i uslovima finansiranja, vodeci racuna da politika finan­
bude u skladu sa tekucom i politikom poslo­
vanja i zajednickih ciljeva i interesa. Samoupravnim
sporazumom se utvrauju uslovi i kriteriji finansi­
ranja iz svih nacin angazovanja od
banaka i organizacija, nacin upotrebe zajednickih sred­
stava fonda i fonda obrtnih sredstava. Radi
hodno je I<:;\.UU"-''''.V formiranje fondova radi

i zadataka pos]ovne i razvojne

5)
tvrditi
nomskih
dohotka u
dohotka na
realizaciji.
U ostalim samoupravnim sporazumima 0 rada i
sredstava proizvodnih i organizacija 1, 2, 4, 5, 6,
13, 15, 16, 19 i 20, dakle njih 11, data rjesenja 0 meausobnom u­
ticaju na poslovnu i politiku ne mogu
na primjer, u samoupravnim sporazumima
5, medusobni uticaj i razvojnu
na slijedeci nacin: poslovna i
vijace se kroz:
- planiranje I<:;\.UU,",,,"VI'. poslovanja;
- zajednicko proizvodnje

sirovinama
U samoupravnim 2, 6, 13 i me­
ausobni uticaj na poslovnu razvojnu politiku utvraen na sli­
nacin: politika odvija se kroz:
- sporazumno
zajednicku prodajnu i nabavnu politiku;
- zajednicku raspodjelu dohotka«.

57
 I medusobni na poslovnu po­
;>Zajednicka poslovna i razvoj-

reprodukciju;
iz poslovanja;
inostrana trZiSta«.
Medusobni razvojnu politiku udruzenih
subjekata i obuhvatnije .~ ... _.,J:~: pola­
prije svega, od:
- zajednickog ravnopravnog odlucivanja 0 poslovnoj i raz­
vojnoj politici;
- zajednicke odgovornosti za povecanje materijaIne osnove i
produktivnosti

i dohotka;

utvrdivanja za regulisanje me-

odnosa;

C!l.UH.ULl!"Jtl.lH

- zajednickog naucno-istrazivackog

iz za j edni c­
kog poslovanja;

pro­
dajne

- zajednicko istrazivanje subjekata;

o svim medusobnim ekonomskim

odluCivanje predstavlja ravnoprav­

58
 ANALIZA MEDUSOBNOG UTICAJA NA STICANJE I

RASPOREDIVANJE PRIHODA I DOHOTKA

U sporazumima 0
va proizvodnih i trgovinskih
17 i 18 se pribliZno 7",ri.""n'
uticajima na sticanje
ka iz
12 i 17, na i
od »zbirke za­
kalkulacije« se strukture:
- materijalni troskovi
- troskovi amortizacije proizvodnje;
- materijalni troskovi trgovine;
troskovi
zajednicki
Zbirna na
predstavlja poslovanja
iz kojeg se najprije pro­
izvodnje i trgovine, a ostatak predstavlja dohodak,
se raspodjeljuje na osnovu zajednicki utvrdenih i
u samoupravnom sporazumu 0 rada i sred­
stava, te zajednicki utvrdenih instrumenata u planu zajednickog
poslovanja i to na zakonske i zatim zajednic­
ke fondove pokrice troskova poslovanja Sluzbe za
obavljanje od a ostatak se dijeli
prema utvrdenim instrumentima u planu zajednickog poslovanja,
dio dohotka koji proizvodnim i dio dohotka pd­

u samoupravnim sporazumima organizacija 14 i

odnosno utvrdena je kalkulacija
\OU''''.AHll strukturom:

proizvodnje;
- planirani materijalni troskovi trgovine;
planirani troskovi
LU""LC'H~ zakonske i ugovorne obaveze
zakonske i ugovornc obaveze
brute licni dohodak
brute Hcni dohodak

59
 iz dohotka proizvodnje;
doprinosi iz dohotka
- planirana sredstva zajednickih fondova proizvodnje tr-

Ovako reaIizovana planska prodajna proizvodnje i

trgovine na ukupan zajednickog po­
sIovanja, iz kojeg se najprije pokrivaju traskovi poslo­
vanja proizvodnje i trgovine, a ostatak dohodak, ko­
ji se rasporeduju na:
ugovorne

troskove Sluzbe za obavljanje od in­

teresa;
- ostatak dohotka, koji
i kriterija utvrdenih

S obzirom da je ostvarenog dohotka

slozena i aktivnost organa samoupravljanja i rukovo­
neophodno u samoupravnim sporazumima 0 udruiiva­
nju rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih
diti adekvatna za raspodjelu
renog dohotka, ne bi doiazilo do konfliktnih
sporazuma. Dohodak je
on se uvijek nalazi u zizi
I ne samo to, Movens
odnosno udruzivanja rada i sredstava

U analiziranim samoupravnim sporazumima

8, 9, 10, 11, 12, 14, 17 i 18, nisu zastupljeni u dovoIjnoj
neophodni elementi medusobnih uticaja na stvaranje i
Iu dohotka, a narocito kod:
na visinu troskova poslo­
vanja praizvodnih i trgovinskih organizacija one tras­
kova koje mogu znatno da uticu na visinu subjek­
tivnih i varijabilnih odnosa unutar udruzenih subjekata, kao na
troskovi imovine, dnevnica za
troskova Sluibe za
obavljanje pos!ova troskova za prevoz

60
radnika na posao i sa troskova iznad
sanih stopa po saveznim propisima i
medusobmh na ugovorne obaveze, kao !ito su: ka­
[nate na kredite, provizije i dr.;
- medusobnih na visinu bruto licnih dohodaka i dr.;
Ovi nedovoljno medusobni na sti·
zajednickog dohotka su veoma vaini elementi
udruzenih Radi
utvrditi
po proizvoda iIi
iznosa se ugovorene obaveze koje bruto liene
uzeti u kalkulativne po sporazumu gru­
pacija, sporazumu na nivou iIi normirane po
jedinici proizvoda u okviru samoupravnih sporazuma, odnosno
pravilnika 0 lienim dohocima.
U analiziranim o
rada i sredstava organizaClJa: 1, 2,
4, 5, 6, 15, 16, i 20, rJesenja na sticanje i raspodjelu
zajednickog dohotka ne mogu nas zadovoljiti. Tako, na primjer
u samoupravnim « .. <.HUH"" .... organizacija 1, 2, 3, 13 i 15 data
polaze od ekonomske kategorije
'-ada trgovil1e« trgovina i to na
Gin !ito od svoju
a ostatak pripada Ovakav

odredaba pojedinih

"Ovakav naCin formiranja za­

Nairne, od najprije
pripada usluge, a osta­

se u ovom slucaju samoupravnih sporazuma ne radi 0

dohotku, jer on i ne postoji, to je i svaki
uticaj na sticanje i raspodjelu dohotka. Ovi samou­
pravni sporazumi su bez elemenata dohodovnosti.
Oni zaddavaju stare ugovorne i komisione odnose.
U 4, 5, 16 i 20, da­
ta su rjesenja 0 raspodjeli dohotka na os­
novu odvojeno utvnlenih rada
da rada proizvodnje
troskove
dohotke

61
 Struktura su: materijalni troskovi tr­
bruto licni dohoci trgovi­
ne, sredstva prosjecne akumulacije trgovine.
U Sporazumu se kaze: llRazIika izmedu ostvarene vrijedno­
sti proizvoda na trZistu i ukupne zbirne rada proizvod­
i rada trgovine«, predstavlja dohodak«.
Posto se iz ostvarene - zbirne»cijene rada ,..rroi,n""L
rada trgovine« pokrivaju materijalni troskovi proiz­
trgovine, troskovi osnovnih sredstava pro-­
i trgovine, zakonske i ugovorne obaveze proizvodnje i
trgovine, bruto licni dohoci proizvodnje i trgovine, jasno je da se
tu ne radi 0 zajedniCkom dohotku, vee 0 ostatku dohotka i to ne
nego
izvor sred­
stava za poslova­
njem. i ovdje o medusobnim
ekonomskim odnosima koji nisu zasnovani na dohodovnim odno­
nego na i komisio­
nim odnosima.

dohotka
iz
da
o svim medusob­
odnosima;
ukupan prihod i dohodak proizi­
laze iz udruzenih subjekata rezultate
CUlIH.Ai proizvod iIi uslugu i njihovu re­

- Cinjenice da dohodak odrazava sustinu drustveno--ekonom­

skih odnosa i da predstavlja mavens rada i sredsta­
va
u udruienom
radu

62
 - toga, da se zajednicki dohodak raspodjeljuje na osnovu
zajednicki utvrdenih kriterija i mjerila u samoupravnim spora­
rada i sredstava. Kao kriteriji i mjerila
pokazatelji 0 kolicini vrijednosti ulo­
kvalitet trazen asor­
te dru­

b) troskovi sredstava proiz­

vodnih trgovinskih po vazeCim savez­
nim proplslma minimalne
c) planirani drugi iz
osnovna i obrtna sredstva i drugo.
poli tika i naCin
i uslugama iz zajednickog poslovanja,
fundamentalnu osnovu za skladno
proizvodnih i

i sredstava.

razliCitom
nicko zasniva na
zajednickom interesu i zajednickim ciljevima udruzenih subjeka­
ta u udruzenim onda su mogucnosti izbi­
janja nesporazuma i konflikata izmedu udrutenih subjekata.
politika i naCin formiranja

(formiranje
o celo­

63
ostvarenom u razlicitim oblicima udruzenog rada i sredstava na
osnovu delovanja zakonitosti triliSta i na samoupravnoj osnovi
arustveno uredenih uslova sticanja dohotka, radnici odlucuju u
osnovnim organizacijama rada u skladu sa u­
stavnim pravima i odgovornostima prema u
udruzenom radu i prema u celini".2
Medusobni uticaj na i raspodjelu i dohotka
poslovanja subjekata, neophodno da
i sticanje i raspodjelu, putem planova zajed­
proizvodnih i organizacija u koji·
l"-U'lUlvJ:\cl utvrduju instrumenti raspodjele zajednicki ost­

varenog dohotka. Vaznost uticaja na zajednicko sti­

i dohotka udruzenih
socijalistickih
ji se obavezno u samoupravne
nju rada i sredstava proizvodnih i
zajednicki
daje svaki subjekt svojim ukupnim, tekuCim i minulim ra­
dom, zatim zajednickih mjerila i kriterija koji dru­
stveni tretman dohotka i sprecava mogucnost prelijevanja dohot­
ka iz jedne u sferu "Uvodenje
predstavlja bitnu novinu
daljem

ne sarno radi
ka na osnovu
tekuCim i
prihod i dohodak razvija, usavrsava na veCi nivo samo­
upravljanje i sto se drustvena u potpunijoj i mjeri
realizuje.
Rezimirajuci saznanja do kojih smo dosH analizom samo­
sporazuma 1, 2, 3, 4, 5, 6, 15, 16, 19 i

3) Dr A. Vacie: osnovni pravac

za sire samoupravno orgamzacija udruzenog rada«, Eko­
nomika udruzenog 1976, str. 702.

64
 a medusobnim uticajima na sticanje i raspodjelu prihoda I
dohotka iz zajednickog poslovanja, moze se konstatovati, da ni
jedno dato rjesenje ne i da ovi samoupravni spora­
zumi 0 udruzivanju rada i trgovinskih
organizacija i dalje zaddavaju dosadasnje i konzerva­
tivne ugovore i komisione odnose
reprodukcije i time sprecavaju

ANALIZA MEDUSOBNOG UTICAJA NA SNOSENJE

ZAJEDNICKOG RIZIKA

Od dvadeset analiziranih o udruzi­

vanju rada i sredstava i organizacija,
sarno njih 9 iIi 45% daje rjesenja medusobnih utica­
na ostalih 11 iIi 55 0/ Q ne
adekvatna rjesenja.

ko
odnosa i na
vanja zajednickog prihoda i
zajednickog fonda za rizika
i sta se sve srnatra rizikorn iz zajednickog poslovanja i nacin sno­
zajednickog rizika. U ovirn
dividualna odgovornost udruzenih
rizika i za za
otklanjanje od snose
individualno a kada ce se rizik pokriti iz zajednickog
fonda rizika.

ka konacna.
5 Udruzivanje rada i sredstava 65
 nedosta­

o medusobnim rizika:
subjekti koji svojim radom iIi radnjama nanesu stetu
drugom subjektu, duzni su nadoknaditi stetu i dobit;
- ako imovinu subjekata
se nalaze na transportu, snose sami stetu,
odnosno duzni su vlasnicima proizvoda u pU o

noj
realizovati

tim, sam snosi­

ti stetu.
U samoupravnim rada i sredsta­
va proizvodnih i trc""''''ln,oldh 5, 6, 13, 16,
19 i rizika ne
u samoupravnim sporazu­
nisu data nikakva
zajednickog
fonda sredstava
Isto tako i u
zumima organizacija 1, 2, 3, 13 i 15 ne
sobnom na zajednickog izuzev sto se na­
vodi sta se smatra rizikom iz zajednickog poslovanja:
- neizvrsenje ugovorenih obaveza nastaju viSom silom;
od utvrdenih rokova nastaju viSom
<:,..,,",r•• f'pnp koliCine robe viSe sHe;
kursnih razlika na triiStu valuta.
U samoupravnim sporazumima 6 i 19 data su
rjesenja medusobnih uticaja na snosenje zajednickog rizika:
rizik koji iz zajednickog sub·
jekti snose zajednicki, ako rizik nastane:
koji se prodaju na ino­

66
ju pune
rizika koji nastaju viSom si·
lom«.
Sve koji se eventualno pojave, snose sami sub·

o medusobnim uticajima na
se objasniti ukupnim medusob­
u datim medusobnih
u samoupravnim sporazumima 0 udruziva­
a koji polaze od »cijene rada
odnosno od

S obzirom da obrada
va fondova poslovnih
predstavlja izuzetno
neophodno data
vati na:
odluCivanja 0 poslovnoj i razvojnoj
rizika objedinjava
vrste opasnosti za subjekte. Ona
i razvojne politike koja rna­
privredna aktivnost, kao
razvo­

u udnlzene cjeline snose

i radi toga namece se
sredstava fonda rizi­
ka nastalih steta i oblazavanja izazvanih
posljedica. snose oni subjekti koji su ucestvovali u posla­
vanju iz kojeg nastao rizik - ",u.u",,u~
rizik nastane u poslovanju subjekta iz nea­
pravdanih razloga, snosi sam gubitak iz svojih
a ne sredstava fonda
nastala
steta
5' 67
 organizacija zbog viSe sHe ne proizvede 11
proizvod ili ga ne u pia­

viSe sHe pro-

Dron~vt::Qeme koliCine proizvoda po utvrdenom asor­
'""'"""''-'''L!., kvalitetu i cijenama;
zbog okolnosti na trliStu dode do pro­
vrijednosti i trgo­
cijeni i a da
se cijena« nije izmijenHa za potro­

d) kada se proizvodna trgovinska organizaclJa odnosno u­

druieni subjekti koji u ciklusu procesa re1pnJd 1ukcij
iIi viSe i njegovoj
uvjere i 0 tome pribave
organa da se nerealizovani
mogii prodati po utvrdenim cijenama
cijenama« i da te treba prodati
cijenama nizim od prodajnih po ko­
nisu mogH biti prodati proizvodi;
e) kada se proizvodne i organizacije ravnopravno
dogovore i 0 tome pribave ''':''1,,'0.''''','''' najviSeg zajednickog
da odredeni - kolicinu nr,mz:voda
kao prigodne
kada dode do

68
 - zajednicka steta koja nastala iz
podmiruje se iz zajednickih sredstava fonda
Ako su sredstva fonda rizika nedovoljna da
iznos udru.zeni subjekti su duzni solidarno
razliku stete izmedu sredstava fonda i vi sine nastale
stete. Solidarno stete se srazmjernim doprino­
som subjekta u snosenju rizika.
Kada steta nastane iz subjektivnih a iIi vise
subjekata ucesnika u steti podnese zahtjev za namirenje stete,
takav zahtjev ce se odbiti od strane najviSeg organa
Odbijeni subjekt ima pravo prigovora Arbitrainoj
roku od 15 dana od dana 0 odbijanju pokrica
nastale stete. Arbitraina donos! konacnu odluku;
u kada jedan iIi viSe nanese stetu
drugom duzan je, odnosno duini su, nadoknaditi stetu
i izmiriti izgubljenu dobit;
udruzeni svu svoju imovinu
kod nadlezne Ako subjekti pro­
svu nastalu stetu
sami.
Medusobni uticaj na zajednicko snosenje rizika udru.zenih
subjekata, prije svega, treba da obezbijedi kalkulativno obracu­
navanje, odnosno instrumentarij za obezbedenje i izdvajanje
sredstava za fond rizika.

ANALIZA MEDUSOBNIH UTICAJA NA ZAJEDNICKO PLANlRANJE

PROIZVODNIH I TRGOVINSKIH ORGANIZACIJA

Od dvadeset analiziranih :>"UHVI".'1.H

vanju rada i sredstava proizvodnih i
njih 9 iIi 45% daje adekvatna
na zajednicko planiranje
ostalih 11 iIi 556 / 0 -"~~.l'~ na
analizi iznosimo sarno one
nisu potpuno dali rje­
zajednickog poslovanja.
 I, 2, 3, 4, 5, 6, 13,
data rjesenja medusobnih
"""",u,-,n.vp; poslovanja.

o;;;UUU"O,,-IlU planiranju nr,,,i7un,;.

"Na osnovu uskladenih individual·

donosi se ukupni plan
razraden po proizvodima i prometu roba«.
L,"', ......u ....... n.vl", poslovanja obavezno se na
proizvodnje, obima prometa, obima vri­
plan radne snage,
nves1tlclOruh 'U"6UUJ'~' plan cijena i
u potpunosti medusobni
poslovanja udruzenih
medusobnih na
od:
o svim medusobnim ekonomskim

po­

korl­
stenju svih resursa.
Osnove za

kapaciteti;
kapaciteti;
- ostvareni poslovanja u prethodnom
- utvrdene tdiSta, na osnovu anaUze
tdiSta;

materijala, dijelova i
opreme;
sa reprodukcionim materijalima
sa domaceg tdiSta;

70
 Na osnovu uskladenih individualnih planova udruienih subje­
kata, donose se planovi pos]ovanja, razradeni na
osnovu zajednicki koncepcije i strategije teku­
ceg poslovanja, a na osnovu metodologije za
izradu godiSnjih planova i prometa koji se razra·
duju na:
- plan na domacem i inostranom tdistu;
- plan fizickog obima po proizvodima i asorti­
manu;
- plan
- plan
- plan
- plan
- plan
materijalom sa dom~lceg
- plan uvoza rezervnih dijelova
opreme;
- plan izvoza proizvoda na inostrana
- plan zajednickog
- plan strucnih
- plan zajednicke prodajne uslu­
gama na malo i na veliko;
plan inovacije proizvoda;
plan istrazivanja trliSta po
plan naucno-istrazivacke djelatnosti;
- plan zajednickih instrumenata 0 medusobnim ekonomskim

- plan zajednickih fondova;

zajednickog prihoda
zajednickih fondova

71
 Plan kao instrument poslovne politike ima veliki znacaj u
pravilnom medusobnom razvijanju ekonomskih odnosa .i medu­
sobnih uticaja na zajednicko poslovanje, jer omogucava donosenje
optimalnih i konkretnih odluka za ostvarivanje poslovnih ciljeva
i zadataka.

ANALIZA MEDUSOBNIH UTICAJA NA ZAJEDNIcKO ODLUcIVANJE

Zajednicko odlucivanje je osnovna podloga udruzivanja rada

i sredstava proizvodnih i trgovinskih organizacija. Ono obezbeduje
radnim Ijudima neposredno upravljanje i donosenje svih ekonom­
skih i drugih odluka od zajednickog interesa.
Od dvadeset analiziranih samoupravnih sporazuma 0 udruii­
vanju rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih organizacija
sarno njih 9 iIi 45% daje adekvatna rjesenja medusobnih uticaja
na zajednicko odluCivanje, dok ostalih 11 iii 55% ne daje zadovo­
ljavajuCa rjesenja. Adekvatna rjesenja medusobnih uticaja na
zajednicko odlucivanje daju organizacije: 7, 8, 9, 10, 11, 12, 14, 17
i 18, i njihove sporazume necemo razmatrati u ovom dijelu koji
se odnosi na zajednicko odlucivanje.
U ostalim samoupravnim sporazumima 0 udruiivanju rada i
sredstava proizvodnih i trgovinskih organizacija: 1, 2, 3, 4, 5, 6,
13, 15, 16, 19 i 20, ne mogu nas zadovoljiti data rjesenja medusob­
nih uticaja na zajednicko odlucivanje, radi cega i analiziramo
utvrdene nedostatke. U sporazumima organizacija: 1, 3, 4 i 5,
medusobni uticaj na zajednicko odlucivanje utvrduje se na slije­
deCi nacin:
»Potpisnici ovog Sporazuma su saglasni da najvisi zajednicki
organi budu:
- Centralni radnicki savjet i
- Upravni odbor kao izvrsni organ.
Centralni radnicki savjet se sastoji od delegata izabranih od
strane radnickih savjeta udruzenih subjekata.
Upravni odbor biraju delegati Centralnog radnickog savjeta
iz svojih redova. Mandat delegata Centralnog radnickog savjeta
Upravnog odbora traje dvije godine.

72
 Centralni radnicki savjet, odnosno upravni odbor, oddava
redovne i vanredne Vanredne sjednice
sarno u izuzetnim i radi

Centralni radnicki odlucuje 0:

- poslovnoj i razvojnoj

programima i planovirna razvoja;

- nastupanju na inostrana

Upravni odbor razmatra i predlaze:

programe

zavrsnih racuna 0 poslovanju;

U samoupravnim sporazumima 6, 13 i
meausobni uticaj na zajednicko odluCivanje "'5UU."'''''HV je u clanu
51. do 64. ovako:
»Potpisnici ovog Sporazuma su saglasni da zajednicki organi
samoupravljanja budu Centralni radnicki i izvrsni odbor.
Centralni radnicki savjet se bira od delegata koje delegiraju rad­
nicki udruzenih Izvrsni odbor bira se iz redova
delegata savjeta. Mandat traje dvije go dine
i odbora. Kri­
"'''''''''5'''''' za Centralni radnicki savjet
su u
Centralni radnicki odrfava redovne i vanredne
ceo Vanredne mogu se oddati sarno u hitnim
shodno Poslovnika 0 radu Centralnog
jeta.
Centralni radnicki 0:
poslovnoj i
I subjekata;
istrazlvanju triiSta;

73
 nabavci
na inostrana triiSta,
Izvrsni odbor
- zavrSni racun
- periodicne Onr"'('I1TIP
unutarnju

programe i planove razvoja;

odluke 0 poslovnoj i >"<>'7"''''''''

instrumente 0 medusobnim ekonomskim odnosima;

kanale

na inostrana triiSta;
'''~uu..... v za obavljanje poslova od
nickog interesa«,
U samoupravnim sporazumima organizacija: 16, 19 i 20, data
o medusobnim na zajednicko udru­
subjekata regulisu se u clanu 46. do 53,
su se "5""~"U da zajednicki
bude Centralni radnicki a
organ Upravni odbor.
Centralni radnicki se
radnicki udruienih subjekata.
je odbor
redova delegata. Mandat za radnicki
odbor

- poslovnoj i
- programima i
na inostrana triiSta;
kod

Upravni odbor razmatra i

za unapredenje udruzenih

- politiku instrumenata 0 medusobnim ekonomskim odno­

sima i medusobnim
potreba finansijskih i njiliovom
O;;;U;>.."",111 rasporedivanju;

74
 - uslovima L"'\",UL.\OH

na zajednicko odlucivanje
za ravnopravnu medusobnu ekonomsku
aktivnost i i za raZVljanje samouprav­
drustveno-ekonomskih odnosa i samoupravljanja u cjelini,
datim rjesenjima medusobnih uticaja na
u analiziranim samoupravnim sporazumima vise
_.,_.,.., i uticaja na zajednicko odlucivanje,

nadleznosti izmedu or­

gana samoupravljanja subjekata i udruienih cjelina;
odlucivanja u fazama procesa poslovanja udru­
zenih
inicijativa predlaganja, priprema odIu­
ka, i pozivanja na odgovornost u procesu odlucivanja;
- nacin odluCivanja i nivou odlucivanja;
- forme odlucivanja;
medusobnog uticaja na zadatke, ovlastenja,

"-•.-... ,,,0<- kontrolu i sankcije u procesu stvaranja i

Medusobni uticaj udruzenih subjekata na zajednicko odluCi­

vanje je u ovisnosti od organizovanosti udruzenih i
njihove elasticnosti da se prilagodavaju uslovima triiSta i ostva­
rivanja ciljeva i zadataka koji proisticu iz drustve­
no-ekonomskih odnosa udruzenih subjekata.
subjekti organizovani u viSe organizacione oblike u udulzenim
cjelinama tako da se mogu prilagodavati uslovima i
triista i njihovog brfeg razvoja, onda ce i biti veCi i rezul­
tati poslovanja uspjesniji.
Organi samoupravljanja mogu
organizacionog oblika udruienih
upravljanja mogu biti »Centralni
organ - Izvrsni odbor, odnosno
moze biti Centralni radnicki sa
kod vecih slozenih
sa Poslovodnim
organom

75
 i Centralni radnicki savjet sacinjavaju
udruienog rada u skladu sa odredbama
samoupravnog sporazuma 0 udruzivanju rada i sredstava
vodnih i trgovinskih i odredbama Poslovnika 0 radu
organa samoupravljanja u udruzenim Izvrsni organi
Skupstine i Centralnog biraju se iz reda dele-
u i Centralnom savjetu. Mandat traje
godine kako za Skupstine i Centralnog radnickog
"""i""" tako i za u njihove izvrsne {)r'Y"Tl'p
Rad najviSih organa samoupravljanja i njihovih or­
gana odvija se na osnovu odredaba samoupravnih sporazuma 0
udruiivanju rada i sredstava i odredaba Poslovnika 0 radu organa
u udruzenim
delegata za odnosno Centralni radnicki
udruzeni subjekti, se utvrdenih kriterija za
u najvise organe samoupravljanja udruienih
mogu biti:
obim uIozenih sredstava i

- obim ucesca u ukupnom poslovanju;

- obim ucesca u uruzenim sredstvima;

- na paritetnoj osnovi, iIi drugim kriterijima.

Prava i duZnosti najviSih organa

izvrsnih organa utvrduju se u rnr"n~r<1"""
rada i sredstava
cija i u Poslovniku 0 radu tih organa.

ANALIZA OBUKA UDRU2IVANJA I OBAVLJANJA POSLOVA OD

ZAJEDNlcKOG INTERESA

Udruzeni subjekti u udruzenim samostalno odlu­

cuju 0 izboru oblika rada i sredstava
proizvodnih i trgovinskih organizacija, vodeCi racuna da izabrani
oblik udruzivanja od obima
i strukture obavljanja djelatnosti,
loskih mogucnosti.
Reprodukciona povezanost na kojoj se sustinski zasruvaju
reprodukcione odraZava vertikalnu sto pred­

76
 i trgovinskih

Od dvadeset analiziranih sporazurna 0 udruzi·

rada i sredstava i trgovinskih organizacija, sarno
9 iIi 45010, daje prihvatljiva unutrasnje organizacije,
organizacionih oblika i to organizacije: 7. 8, 9, 11, 14 i
17 oblik SLOZENA ORGANIZACIJA UDRUzENOG RADA, a
10, 12 i 111 - oblik POSLOVNA ZAJEDNICA ORGA­
UDRUZENOG dok od zajednickog inte­
resa u svirn ovirn RADNA ZAJEDNICA.
U ostalirn samoupravnirn
sredstava proizvodnih i
16, 19 i dakle
kvatna rjesenja. Nairne, ove orl;arUZ~lCll
oblik ZAJEDNICA
a poslove udruzenih obavljaju Zajednicke slufbe
trgovinskih organizacija su nosiod sarnoupravnih spora­
zuma.
Svi ovi samopuravni reguliSu (el. 81. do 91.
razurna) da zajednicke Poslovne zajednice osnovnih
udruzenog kao udruzene cjeline, obavlja
sluzba trgovinskih koje su udruzile rad i
proizvodnirn orlgarliz:acijalua Ovakva rjesenja nisu u skladu
ravnopravnirn ekonornskirn odnosirna i
zajednickog rneausobnirn
virna i odnosima. bi se rnoglo donekle
sarno kod 0 udruzivanju
kada se
nr,n,.,'ur.rI iIi dio proizvoda, uz zasebne eviden­
cistih ekonornskih raeuna.
spor::t.zLlrnlm,a 0 udruzivanju rada i sredstava
organizacija: 7, 8, 9, 10, 11, 14, 17 i
18, kao sto srno vee istakli, poslove od interesa
obavljaju RADNE ZAJEDNICE. Tako su u clanu 73. 82. Spo·
razurna, osnovni zadaci i ciljevi poslovne aktivnosti
RADNE se predviaa obavljanje
- prograrniranje i planiranje
- naucno-istrazivacki rad;

77
 je, da Radna zajed­
samostalno donosi svoja samoupravna akta s sto ti
samoupravni akti podlijezu najviSih organa samo­
upravljanja i 5to moraju biti u saglasnosti sa
aktima udruzenih subjekata.
......"u"."" rada i sredstava su osnovne organi:l:acij
udruzenog rada, bez kako su konstituisane
odnosno u neki od slozenih oblika
sredstava. Osnovne

osnovna
utvrdenih u
Pojedinacni razvoJl1l pravci udrliZenih subjekata moraju se
medusobno uskladivati, a
5tO ovisi 0 oblicima
obavljanje poslova od
jednickog poslovanja, pa i
rada sredstava
nickih
o
obavljaju
udruiuju rad i
odnosno organizacija
Svaka
obavlja svoj dio poslova
pos]ovanja.
ima viSe pravaca djelova­
rada i sredstava. Radi toga
svoje strucne slliZbe za
interesa koji proizilaze iz za­
kada se udruiiva­

u samoupravnim
o udruzivanju rada i sredstava proizvodnih i
zacija, doslo se do saznanja, da veCina datih rjesenja ne moze nas
zadovoljiti. stalno imala inicijativu u
rada i sredstava sa proizvodnjom. To joj
sporazumima 0 udruiivanju
takve medusobne ekonomske odnose koji njoj
ne vodeCi racuna 0 interesima proizvodnje kao
VeCinu samoupravnih spo­
razuma medusobnih ekonom­
skih odnosa koji i ekonomski
sto u sustini zadrlava i

78
dalje stecene pozicije koje joj da se i
!-,vua.;>", na tr:iiStu.

u sklopljenim sporazu­
sredstava, da se me­
na:
u stvari sadr:ii prodajnu
trgovine, s 5tO "pro-
TRGOVINE u sebi sadrli onu
Kada se takva cijena
ostatak bez obzira na
ako

cijenu.

proizvodnje,
cijenu proiz­
prodajna cijena
na tr:iiStu ne postigne
postignuta umanjuje
uvijek svoju

c) i cijena rada proizvodnje, ima isti

nacin »zidanja« putem dodavanja. Uvijek obezbeduje
vini ostvarivanje njene a na stetu rada
vodnje, ukoliko nije nr."tlcrnl
da
moze ostvariti
rada
Ocito je, da se ovdje radi 0
ni jedan od ova tri meausobna ekonomska odnosa ne sadrZi
o hod 0 v n i odnos, pa prema tome, nema ni zajednicki doho­
dak. To su institucionalni odnosi, bez samoupravnih dohodovnih
se iskljucivo na kupoprodajnim i
komisionim odnosima.

79
odredbama Ustava i Zakona 0 udruzenom radu. Stvaranje takvih
reprodukcionih cjeIinac( vodi ka trliSta i
tih»opstinskih cjelina«,
sto bez negativnog odraza na snabdijevanje i
kupovne fondove potrosaca.
Ovakvi medusobni ekonomski odnosi utvrdeni u samouprav­
...........""...... 0 udruzivanju rada i odnosno ovako

J-'----.'- medusobnih ekonomskih odnosa udruzenih subjeka­

strane, i stvaranje
strane, u posljednje
u razvijanju i
i sredstava zasnova­
i ekonomskim

PrevazilaZenj e iznesenih problema i nedostataka u sklopJje­

nim samoupravnim 0 udruzivanju rada i sredstava
proizvodnih i organizacija, zahtijeva od udrliZenih
subjekata izuzetan pravilnom utvrdivanju rjesa­
vanju problema rada i sredstava i izne­
senih nedostataka, preduslov za razvijanje
sprovodenja rada i sredstava. Istovremeno bi bilo ne­
ophodno zaustaviti »opstinskih reprodukcionih cjelina«
i poei njihovom transformiranju u udrliZene na
osnovama siobodnog, prirodnog, tehnicko-tehnolo­
i ekonomskog u okvirima
!ina u Jugoslaviji.

80
 CETVRTA GLAVA

PRISTUP RJESAVANJU PROBLEMA UDRUZIV ANJA

RADA I SREDSTAVA PROIZVODNIH

I TRGOVINSKIH ORGANIZACIJA

Samoupravni socijalizam i udruzeni rad moraju teziti ka

neposrednom podrustvljavanju proizvodnje i sprecavati domina­
ciju jedne nad drugom funkcijom drustvene reprodukcije. Radi
toga, udruzivanje rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih orga­
nizacija, neophodno je posmatrati kao dio procesa izgradnje udru­
zenog rada i kao dio procesa neposrednog podrustvljavanja pro­
izvodnje u cjelini.
Samoupravni sporazum 0 udruzivanju radnika u organizaci­
jama udruzenog rada proizvodnje i trgovine, predstavlja dogovor
o medusobnim ekonomskim odnosima i ponasanju udruzenih
radnika koji organizovano ureduju zajednicke interese. Usaglasa­
vanjem svojih interesnih strategija oni teze ka maksimiranju
rezultata svoje privredne i druge aktivnosti za sve udruzene rad­
nike u odredenoj organizaciji udruzenog rada.

6 Udrulivanje rada i sreds!ava 81

 velike

toga
nosti radnicirna udruienog da
"u'cuuv ostvaruju
Zajednicki interes udnlzenih radnika
ekonornskorn odnosu udruzenog
sarno oblik toga novog """VLeV,Ah",v'/S
udruzenih radnika izraz su odnosa udru­
sasvirn nezavisno od
u razliCitirn institucionalnirn
cirna.
Pretpostavka
u pokretacku snagu djeluje u
iz kojeg treba, kao rezultat da
od onog

dohotka, unuLar
se saglasnoscu i
ravnopravnosti udruie­

1
udruzenog
okviru drustve­

u
ekonornskirn odnosirna si­
sterna.
proizvodnje i tr­
Zagreb, 1974, Pri­

82
 Obaveza trazenja zajednickog interesa u organizaclJama
udruzenog rada i drugim interesnim zajednicama dovodi i do
promjene miSljenja i ponasanja ekonomskih subjekata u zajed­
nickom radu. Nemoguenost nametanja svojeg interesa pod svaku
cijenu veCinskom kombinatorikom navodi Clanove u saradnji da
polazno poCinju misliti 0 kategorijama zajednickog interesa, ne
izolirano od svojeg interesa, vee povezano i s interesima ostalih
Uanova u saradnji.2
Sadasnji stepen razvijenosti, raznovrsnosti i razlika, posljedi­
ca su konkretnih drustveno-ekonomskih odnosa, objektivno sa­
zrelih potreba i uslova u pojedinim oblastima, granama i grupa­
cijama drustveno-ekonomskog zivota, a posebno u medusobnim
ekonomskim odnosima izmedu proizvodnih i trgovinskih organi­
zacija. Objektivni su zahtjevi da se u uslovima samoupravnog
osamostaljavanja osnovnih organizacija udruzenog rada, izgraduju
odgovarajuCi mehanizmi, koji ee u skladu sa samoupravnim osa­
mostaljavanjem uticati na medusobne ekonomske odnose i po­
slovno povezivanje, putem udruzivanja rada i sredstava, preko
kojeg ce slobodno, ravnopravno i samoupravno ispoljavati, koordi­
nirati, uskladivati, razvijati i usmjeravati sopstvene interese.
Sadasnji procesi i ispoljene tendencije sve viSe ukazuju na
to, da pojedinacni procesi reprodukcije, pojedinacne privredne
djelatnosti u okviru subjekata udruzenog rada, njihovih sirih i
uzih agregata, ne mogu biti izolovani jedan od drugoga, ako ze­
limo da ostvarimo jedinstvo odnosa procesa drustvene reproduk­
cije.
Medusobna poslovna povezanost, odredena tehnicko-tehnolo­
skim karakteristikama procesa drustvene reprodukcije izmedu
proizvodnje i trgovine, predstavlja ekonomsku i samoupravnu
nuznost u nasem samoupravnom socijalistickom privrednom
sistemu. Zajednicka strategija ima prednosti nad svim zasebnim
strategijama interesa pojedinih radnika i zbog toga njena zajed­
nicka razrada pruZa velike mogucnosti udruzenim radnicima da
ostvaruju svoje interese i ciljeve, veCi dohodak.
Procesi udruzivanja rada i sredstava proizvodnih i trgovin­
skih organizacija na bazi trZiSne orijentacije su objektivna potreba
savremene faze razvoja koju karakterise visok stepen podjele rada
specijalizacije s jedne strane, i veoma izdiferencirani zahtjevi

2) D. Gorupic: "Privredni sistem SFR Jugoslavije«, knjiga I, In­

formator, Zagreb, 1973, strana 31.

6* 83
potrosaca, s druge strane. U uslovirna kada je relativno lako
proizvoditi a tesko obezbijediti plasrnan proizvoda, uspjeh u po­
slovanju se rnoze ocekivati sarno onda kada postoji obostrana
trajna poslovna povezanost, saradnja putern udruiivanja rada i
sredstava proizvodnih i trgovinskih organizaeija. RazrnatrajuCi
rnedusobne ekonornske veze izrnedu preduzeca, Korac - Vlaska­
lic 3 isticu: "U ovakvirn uslovirna ekonornske veze rnedu preduze­
6ma ostvaruju se posredstvorn razrnene njihovih roba te radni
kolektivi deluju kao sarnostalni robni proizvodaci koji svoje odluke
o proizvodnji rnoraju prilagodavati trinirn kretanjirna, stoga su i
prinudeni da ih zasnivaju na vrednosnirn rnerilirna koje narnece
sistern odnosa proizvodnje u kojirna oni zive i rade«.
Proees udruZivanja rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih
organizaeija je slozen i mora se posrnatrati u zavisnosti od spe·
eificnosti faza drustvene reprodukeije, te obirnnosti i slozenosti
izgradnje novih rnedusobnih ekonornskih odnosa izrnedu proizvod­
nih i trgovinskih organizaeija zasnovanih na sarnoupravnorn spo­
razurnijevanJll
Potreba sarnoupravnog povezivanja proizvodnih i trgovinskih
organizaeija putern udruzivanja rada i sredstava proizilazi iz
neophodnosti jedinstva odnosa proeesa drustvene reprodukeije.
Proees drustvene reprodukeije sastoji se iz faze proizvodnje i faze
prorneta. Svaki proees reprodukeije, posrnatran sa stanoviSta
proeesa proizvodnje, irna dvije prornetne faze: prva, prethodi
proeesu proizvodnje, i druge. u kojoj se realizuje proizvodnja.
U prvoj prornetnoj fazi vrsi se pretvaranje novea u robu - ku­
povina (N - R), a u drugoj pretvaranje robe u novae - prodaja
(Rt - Nt), dok je proizvodnja neposredni rezultat Cina prve faze
prorneta i predstavlja prekid prornetnog proeesa:
(N - R .... P .... Rl - Nl)4

Svaka od ovih faza, a i svaki proees koji se u njoj odvija,

irna svoje posebne osnovne zadatke i funkcije u okviru jedinstva
proeesa drustvene reprodukeije. Osnovni zadatak prethodnog
prornetnog proeesa jeste da obezbijedi neophodna sredstva i
uslove za nesrnetano odvijanje proeesa proizvodnje. Zadatak pro­
eesa proizvodnje jeste da proizvodi proizvode - dobra i usluge

3) Dr M. Korac - dr T. Vlaskallc; "Politicka ekonomija«, Rad,

Beograd, 1975. strana 514.
4) K. Marks: "Kapital«. Prosveta. Beograd, 1973, strana 102-107.

84
 odreaenih potreba. I konacno zadatak
prometnog procesa jeste obavljanje funkcije

procesa drustvene
svih njenih faza u a to
sadasnjih odnosa

sredstava.
U meausobnih ekonomskih odnosa izmeau
neophodno je od istraziva­
za udrufivanje rada i kako
bi se obezbijedio pravilan proces rada i
sredstava ito, swga, sa stanoviSta prirodne, tehnicko-tehno­
loske i ekonomske cjeJine.

PRISTUP ISTRAzIVANJU SUBJEKATA

Smisao pristupa slstematskom subjekata jeste

u tome, da se blagovremeno i strucno utvrdi kakav je ekonomski
polozaj, odnosno ekonomska zele da
rada
sredstava.
irna siri drustveno-ekonomski
i toga pristup ovorn sve organe sarno­
upravljanja i
- da je sarnoupravni sporazum 0
stava trgovinskih otvoren i
elastican prerna radi

85
 da se proces odvija na kom­
privredne
tehnicko-tehnoloska i ekonomska
da
rada i
koji ide udruziti rad sredstva imaju ugled
na u drustvu;
asortiman i pozitivno utice
na razvoj
da su proizvodi i usluge
da utvrdeni bonitet istrazivanih odgovara nivou
udrllzenih cjelina;
da se poslovna saradnja mora na ravnopravnim
U"'UlJUHll ekonomskim odnosima;

i tekuca
tekucom i

za ocjenu 0
!-'u.v'",.. u
do sada nisu imali
sa nosiocima udruzivanja, udruzene cjeline.
Kada se radi 0 sllbjektima koji su do sada imali
odnose, se usmjcrava na one elemente su manje
poznati. To ne da i poznate elemente ne treba
sagledati u
Meolltim, kada se radi 0 subjektima
nikakve odnose sa nosiocima
na sve bitne elemente:
i usluga;
- strukturu asortimana proizvoda;
potrainji za i uslllgama na duii
- triista na se plasiraju proizvodi;
- kanale za domace, a posebno za inostrana
triiSta;
- potrebe triiSta za proizvodima i uslugama;

86
 sa osnovnim reprodukci­
onirn
strukturu radne snage;
tehnicko-tehnolosku

sarnoupravljanja;
sis tern raspodjele dohotka, a narocito na kriterije
sredstava za licne
sredstava u fondove;
odno:,a sa potrosacirna itd.
neophodno je utvrditi i
ispoljenu poslovnost na
dugorocnog
sluze za
za pristupanje samoupravnorn sporazurnu 0
udruzivanju rada i sredstava.
rada i sredstava pro­

vali, tako i
zivanja rada
udrliZenirn
- sto ce

87
 - sto ce
osnovu
politici,
dusobnih
udruzenih
sto i subjekti zele rad i sredstva sa nosiocima
udruzivanja rada i sredstava, imaju pravo da analiziraju i utvrduju
kojima se i to sa svim potreb­
elementima.
subjekata zele
samoupravnom sporazumu 0 udruzivanju rada sred­
stava, neophodno potrebno
elemente koji su prisutni kod
i imati u vidu sire interese i
elementima
kako bi konacna odluka bila sto odrazavala
interese udruzenih subjekata.

PLANIRANJE ZAJEDNICKE RAZVOJNE I POSLOVNE POLITIKE

inten­
zivnog
faktor sprovodenja
litike udruienih

88
 u uslovirna sarnoupravJjanja ne bi
trebalo poistovjetiti sa sisternorn rnjera koordinacije i kontrole
narnetnute, vee kao vlastitu aktivnost
subjekti, kao nosioci nr,C\r,>"'''

koji su utvrdeni u
Planiranje kao sarnoupravna aktivnost udruienih nosilaca
drustvene reprodukcije, irna posebno, specificno obiljdje
ga bitno razlikuje od institucionaliziranih oblika pla­
kao sto su:
a) slobodno i samostalno
ficnu tezinu dobrovoljnoj
procesa drustvene
skih odnosno
usrnjeravanje
b) utvrdenih obaveza obirna
u odredenorn
da se ne no­
sarnou­

za­
i
cjelinarna.
shvatiti kao vaznu u pro­
cesu odlucivanja i kao bitan elernenat u sadrZaju novih odnosa u
procesu drustvene zasnovanih na
aktivnost

predstavlja svjesno
predvidanja u stihijske V'-<""'J,",
svaku organizaciju udruzenog rada cijeli
odnosno udruzene pro­

5) F. Cerne: sprernernb na pod-

jetnisko kolektivni Ljubljana, 4/74,
str. 12-16.

89
 RazmatrajuCi istice:

da Ii je u savremenim uslovima

cjelokupno poslovanje u

o tome svjedoci i
preduzeca. Za nase radne ljude u privrednim
cak ustavna obaveza
utvrduju

kata.
procesu drustvene sa stano­
Vlaskalic8 isticu: kolektivi so­
u procesu drustvene reprodukcije
odredene tehnolosko-ekonomske

"Planiranje i metode obracuna i fi-

Izdavacka Sa­
"Privredni sistem SFR Savremena
1974, str. 68--69.
- dr T. Vlaskalic, isto, str. 508. i 509.

90
moraju medusobnim dogovaranjem i uskladivati
i sinhronizovati svog odnosno za­
tehnolosko-ekonomskih
za njihovu

repro­
i dohodak tangi­
Irr,onYH",r
reprodukcionih
vrsta njihove
realizacije na unutrasnjem i spoljnom trziStu, do finaI­
nih ... posto odredena meduzavisnost u repr,oduJ>:CIOl
unutar, vee i izmedu
sistema samoupravnog planiranja
nuzno pretpostavlja uskla­
svih tih proizvodno­

samo

u poslovanju, na
na pos!ovnu politiku. Radi
govoriti da tijesna veza izmedu
proces.
udruzenim

samoupravnog inte­
organizacije udruzenog
udru­

91
divanja cini sistem adekvatnim samoupravnom si­
stemu.
politike, bez obzira da Ii se
u osnovnoj udruzenog rada ili na nivou udru­
cjelina, mora da ad i npn,,;;:r.·rfn
ucesca svakog pojedinog radnika na svim nivoima, kako u procesu
tako i u
poslovne

se medusobno uskladivati na svim nivoima udruze-

Oni da se medusobno uzajamno
cjelinu na nivou udruzenih
postaje sastavni dio cjelokupnog samoupravnog
i odlucivanja 0
sredstava,
rentalibnosti
pos!ovne i kao od·
situacije na tdiStu i za usaglasavanje
k",n",r;"tpt" i strukture proizvodnje sa savremenim tr­
zista zahtijeva da se oformi takav organizacioni mehanizam i
sistem i koji ce omoguCiti da se plan poslo­
ne pretvori u cvrstu administrativnu semu, nego u sredstvo
za cjelokupnog poslovanja svih udruzenih
subjekata potrebama trZiSta i zajednickim interesima. Da bi se to
da se izradi i kon­
u organizacijama udruzenog rada i
sprovodi na

ce moei

nickog
b) da se blagovremeno 1zv1'si analiza
poslovnog perioda i to najmanje za jednu godinu, a pozeljno bi
bilo za najmanje tri godine i pripreme sve
statisticki analiticki rasclanjeni po osnovnim
jama i udruzenim cjelinama za nesmetanu izradu

c) da se prethodne projekcije zadataka podvrgnu

ponovnom razmatranju, provjeri i ~v'~5"~uU na svim nivoima

92
udruzenih subjekata, prije nego 5tO prijedlozi
ciljeva i
d) da se naucmm i strucnim metodama utvrde
osnovnih kontura zadataka i po
sve

na svim
mjere za ostvarivanje i
nn svim nivoima udruzenih subjekata u udru­

sti uslovima robno-novcanih

uslova privredivanja i
moze se veoma slozenim.
sistema pozeljno je da se
ne sarno u osnovnim normativnim aktima
u posebnom, koji se iskljucivo odnosi na planiranje«.
udruzenog rada predstavlja pro­
aktivnosti i odredivanje me­
kako bi se obezbijedilo
1 kvalitativno razlicitih faktora
u procesu postavlje­
ciljeva i zadataka u jedan racionalan i efikasan
proces.

Osnovna karakteristika

razvojna samoupravnog
1977, strana 476.

93
zenih subjekata, nisu sa
interesima.
Jedan od bitnih
po­
slovanju.
hodno
koristiti vee nema
Planiranje omogueava da se organizacija udruzenog
ostvarit!

je, u
nja i zahtijeva punu angazovanost cijelog kolektiva ne sarno u fazi
izrade vee tokom procesa ukljucujuCi
o osnovnim i baznim u procesu njegove
U treba voditi racuna 0 svemu onome sto
utice iii moze uticati na uspjesno udru­
rada.
Planiranje proces a ne
zavrsetka u donosenju planskih
organizacije rada. Kada se ostvare i zadaci
nog perioda odmah se definiSu novi ciljevi i zadaci koji ukljucu­
ju odluka za novi ,n("",""
U,"OU"". lz definisane poslov­

ne
se koje
kako postupiti utvrdeni i
slovnoj i razvojnoj da je smisao planiranja,
zadataka ciljeva i njihovo sistematizovanje prema
vainosti ostvarivanja, kako bi njihovo lz­
vrsavanje koordinirano vremenski
i kvantitativno.
poslovne i
pored ostalog, na otvaranje
promjene oblika iIi kvaliteta
i u domenu robnih tokova,

u radnim
str. 7.

94
 u zemlji i novih pro­
novih izvora za snabdijevanje rplnn\nl
sa domaceg i triiSta,
istrazivanje razvijanje
dr. Medutim, osnovni problemi
udruzenog rada kod
svode se eesto na
a) kako odabrati asortiman
b) kako ostvariti najpovoljniji kvalitet proizvoda do­

optimalnog obima proizvodnje koji donosi

troskova
zajedniCke
kriterija i
dohotka i sredstava za Hene do­
hotke;
g) kako tehnicko-tehnoloski proces
koji daje rezultate u masi ostvarenog dohotka, konku­
rentnosti ekonomicnosti i rentabilnosti
dr.;
h)
i)
utvr·

koja pro­
izvodnih, triiSnih i finansijskih koncepcija;
plasmana na domacem i inostranom triiStu;
unutarnje podjele rada udruzenih

za
aktivnosti proizvodnih i trgovinskih or­
nacela:
medusobnih ekonomskih odnosa

95
 b) ravnopravnog uticaja na
nu politiku;
c)

pro­

dugorocnog
zasniva
utvrdivanju metodoloskih
jedinacnih i zbirnih

plan poslovanja

uglja itd.
udruzenog rada je u sustini
kojima se svaka aktivnost
latnosti organizacije udruzenog rada. Tu imamo razlicite aktivno­
sti i razlicite i a u raz­
liCitu tih planova. Svi ti planovi pojedinih
aktivnosti, nabavka,
ucnoistrazivacki investiciona ulaganja,
dohodak te razliCite
funkcioniSe kao
zovan sistem.
udru­
koje po

periodu,

96
 za
aktivnosti
h~-""AI'~'" poslovanja mora da
na prijedlog strucne
Metodologijom izrade
formuliSe se i odgovarajuCi do­
udruzenih Da bi koji­
5to
redosled u iz­
uvazavanjem
rna koriste za izradu nared­
nih to
ponavljanje vee

udruzenih
pojedinacnih
YoU ...._.... ",,'"' sve one nrnIT"p",np aktivnosti

dologijom tacno Plan godiSnjeg poslovanja obuhvata

pojedinacne privredne aktivnosti, kao sto su:
1. plan prodaje i usluga na dornaeeg i inostranom

2. plan po strukturi i asortimanu

vrijednosti dohotka
raspodjele;
4. plan i potrebnih sredstava po IZ­
vorirna i namjeni upotrebe;
5. plan potrebe reprodukcionih materijala sa izborom kanala

radne snage;
plan troskova poslovanja po
za proizvodnju;
8. plan zajednickih prodajnih cijena;
9. plan naucnoistrazivackog rada;
10. plan istrazivanja triiSta;
11. plan zajednickih fondova udruzenih
12. plan rizika.

1) Dr D. Jurisic: ibidem, strana 476.

'/ Udruzivanje rada i srcdstava 97
 za pojedinacne udruzene
udruzenih subjekata u udrufenim
trgovinskih organizacija, s sto se
jos:

sredstava za Radne
od zajednickog
instrumenata za medusobnih
odnosa.
Plan kao instrument poslovne politike kod
sagledavanja mogucnosti optimalnog
zadataka, donosenja konkretnih
planskih zadataka i analize
u udruzenim cjelinama.
S obzirom da subjekti u udruzenim
ljaju uvijek zaokruzenu i dogradenu ekonomsku
finansijski rezultati uvijek onakvi kakvi bi
ga postoje i pojedinacni interesi koji sami
kompleks uzih mteresa i odnosa, to je
najbolji regulator uskladivanja tekucih i
svih udruzenih subjekata putem pravilnog
ekonomskih odnosa. "Popisom ovih aktivnosti
tako i donosenjem i
nacelima mreznog planiranja, moze
glavnom, sIedeCi redosled izrade
godiSnjeg plana, ito:
1. plan marketinga,
2. plan proizvodnje,
3. plan sredstava za
4a. plan prometa rada,
4b. plan radne snage,
Sa. plan
5b.
6a. plan
6b. plan
6c. plan
7. plan
8. plan

98
 Planovi oznaceni sa istim rednim brojem mogu da se izra­
duju paralelno, s tim sto dolazi u obzir i odredena kombinacija
postupaka planiranja u izradi raznih planova«_12
Planom zajednickog poslovanja proizvodnih i trgovinskih or­
ganizacija udruzenog rada, konkretizuju se ciljevi i zadaci u ost­
varivanju poslovne politike zajednickog poslovanja, utvrduju se
racionalno ponasanje svakog udruzenog subjekta u udruienoj
cjelini u ostvarivanju poslovne politike i njenih ciljeva i zada­
taka. To znaci, da se planom godisnjeg poslovanja proizvodnih i
trgovinskih organizacija, mogu pravilno orijentisati i usmjeriti
tokovi medusobnih ekonomskih odnosa i pos!ovnih aktivnosti
u ze1jenom pravcu.
Pomocu zajednicki planiranih instrumenata za rjesavanje me­
dusobnih ekonomskih odnosa udruienih subjekata u planu teku­
ceg zajednickog poslovanja, ostvaruju se ciljevi i zadaci zajednic­
ke pos!ovne poIitike. Utvrdenim zajednickim instrumentima u
godisnjem planu zajednickog poslovanja proizvodnih i trgovin­
skih organizacija, rjesavaju se medusobni ekonomski odnosi na
nacelima na kojima se zasniva i sprovodi udruzivanje rada i sred­
stava, a narocito ostvarivanja cistih ekonomskih racuna i ravno­
pravnih medusobnih ekonomskih odnosa.

2. Modeli plana zajednickog poslovanja

Za razliku od klasicnog planiranja u organizaciji udruzenog

rada, zajednicko planiranje iii udruzeno planiranje, odvija se
na svim nivoima udruzenih cjelina, sa ciljem realizacije i ostvari­
vanja zajednicki utvrdenih ciljeva i zadataka na svim nivoima
udruzenih cjelina. Radi toga, planiranje i zajednicki plan poslo­
vanja proizvodnih i trgovinskih organizacija koje su udruzile rad
i sredstva, zasniva se na osnovama samoupravnog sporazumijeva­
nja i susretnog planiranja.
Izrada i donosenje plana zajednickog poslovanja proizvod­
nih i trgovinskih organizacija polazi od osnovne organizacije u­
druienog rada, kao osnovne ceIije u procesu drustvene reproduk­
cije i odvija se ka visem nivou udruzenih cjelina, ovisno 0 nivou
udruzenih subjekata. Izrada i donosenje plana zajednickog po­
slovanja odvija se na zajednicki utvrdenoj metodo!ogiji koja tre­

12) Dr D. Jurisic: ibidem, str. 477.

7' 99
ba da omoguCi da
na jedinstven nacin, po­
datke na svim nivoima udru­

utvnleni izrade
zajednickog sadrii:
1. i uskladivanja
planova;
2. faktore

ne uslove,
voj
nacm
reprodukcionim materijalima i pogonskom
3. i zadatke utvrdene u
udruzenih subjekata
m(;KC)m planu kao insturmentu poslovne re­
alno utvrdile mjere za uspjesno ostvarivanje postavljenih ciljeva

4. jasno formulisanu poslovnu politiku poslova­

nja udruzenih utvrdenim ciljevima i zada­
cima. To se moze ;""""7'''''' apsolutnih i relativnih
i tekstualno i ciljevima. Kao na
godiSnjem obima poslovanja osnovne or­
rada iIi svih udruzenih subjekata povecava
iIi za 100/() od u

orijentaciju za svaku osnovnu

rada i njenu visu udruzenu cjelinu, koja
za planskih velicina na
svim nivoima udruzenih
6. udru­
zenih
7. sa jasno utvr·

na svim nivoima
akcijama, zadaci­
rna i
9.
smjeriti na odstranjivanje

lOt!
 redovno

udruzenih treba da
organima samoupravljanja da realno, pravilno
i donose adekvatne odluke. Plan ~~.I~'U"'~
kog poslovanja se izraduje na osnovu pojedinacnih planova
slovanja osnovnih rada su
rad i sredstva na nivou orgauizacionog oblika udruii·

u
namjera nam je
poslovanja
su udruiile rad i sredstva i za pojedinacni plan
"'''.I,-,,-uuvn.v!'', poslovanja privredne aktivnosti. Dakle, svi mod eli
na plan pojedinacne privredne aktivnosti za sve ob­
rada i sredstava orga­

PolazeCi od
vrede, a posebno nr,r".,·'tn,nn
dosadasnjih medusobnih eKOnOITLS
da se poslovanje
moze odvijati putem:
1) rada i samo za jedan dio proizvod­
privredne aktivnosti proiz.
kada jedna
proizvoda i udruzi rad i
i to sa svakom dva
svoja proizvoda. poslovne
organizacioni oblik
2) udruzivanja rada i sredstava
vodna proizvodi i

101
 prometu, svojim uslugama. Tu se radi 0 fizickom udruiivanju ra­
da i sredstava proizvodnih i trgovinskih organizacija u jedan od
organizacionih oblika.
U slucaju kada se rad i sredstva udruzuju od strane proiz­
vodnih i trgovinskih organizacija za jedan proizvod iIi za jedan
dio njihovih proizvoda i usluga, plan zajednickog poslovanja po­
jedinacne privredne aktivnosti - prihoda i dohotka i njihove
rapodjele - obraden je u MODELU I.
Ovaj model prikazuje medusobne ekonomske odnose organi­
zacija udruzenog rada koja se bavi proizvodnjom televizora i to
za jedan proizvod televizora tipa »a« i trgovinske organizacije
koja se bavi prometom televizora, za koje su udruzile rad i sred­
stva i samoupravnim sporazumom 0 udruzivanju rada i sredsta­
va regulisale medusobne ekonomske odnose. Planom zajednickog
poslovanja ovih organizacija utvrdeni su i instrumenti 0 sticanju
i raspodjeli zajednicki ostvarenog prihoda i dohotka. Instrumenti
su utvrdeni na osnovu zajednickih kriterija i mjerila u samo­
upravnom sporazumu 0 udruzivanju rada i sredstava izmedu
ove dvije organizacije.
Samoupravni sporazum 0 udruzivanju rada i sredstava izmedu
ovih organizacija udruzenog rada je os nova za razvoj medusobnih
ekonomskih odnosa, a godiSnji plan zajednickog poslovanja je
instrument sprovodenja politike medusobnih ekonomskih odnosa
utvrdenih u samoupravnom sporazumu 0 udruzivanju rada i sred­
stava.
Metodologija planiranja poslovanja osnovnih organizacija u­
druzenog rada i njihovih udruzenih cjelina moze uspjesno poslu­
ziti i kod sastavljanja godisnjih planova zajednickog poslovanja
organizacija udruienog rada koje su udruzile rad i sredstva za
jedan proizvod iIi jedan dio proizvodnje iz ukupnog asortimana
proizvodnje i prometa proizvodnih i trgovinskih organizacija.
Plan poslovanja u ovom sIucaju predstavlja zajednicki naziv za
sve pojedinacne planove privrednih aktivnosti u osnovnoj organi­
zaciji i njihovim udruzenim cjelinama. Neohodno je u samoj
metodologiji planiranja poslovanja u osnovnoj organizaciji, od­
nosno organizaciji udruzenog rada i njihovim cjelinama, utvrditi
od kojih se pojedinacnih godisnjih planova privredne aktivnosti
sastoji plan poslovanja udruzenih cjelina, odnosno zajednickog
poslovanja. U metodologiji je neophodno uobziriti razlicitost pri­
vrednih aktivnosti organizacija udruienog rada i zbog toga, sa­
driaj planova zajednickog poslovanja, kao i planova poslovanja

102
 rada mora uobziri ti
citosti. To nam da se ne moze dati HA_""''''-<
za sve subjekte. To ne da se dati model ne moze
u svim uz elasticno
specificnostima razlicitostima privrednih
subjekata.
Kod plana poslovanja proizvodnih i trgovinskih
organizacija bitno da se u zajednickoj materijalnih
i troskova za odredeni proizvod Hi zajednicki utvr­
di plan materijalnih troskova za jedinicu proizvoda, zatim ma­
terijalni troskovi osnovnih sredstava
proizvoda, te i druge
osnovnih sredstava u trgovini po
dohodak. To zna­

aktivnosti.
Planovi ostalih privrednih aktivnosti u zajednickom poslo­
vanju, kao sto su: plan plan troskova a­
mortizacije osnovnih sredstava, posebno po saveznim propisima.
a posebno po odluci investicionog
odrzavanja osnovnih dohotka i

tdista
rad i sredstva.
pojedinacnih aktivnosti mogu se
uspjesno u zajednicki
sIovanja i trgovinskih koje su
rad i sredstva za jedan proizvod iIi proizvodnje i
U zajednickog poslovanja se instrumenti
rjesavanje medusobnih ekonomskih koji se
V'-'HV'>"'.

osnovama i utvrdenim u samoupravnim

o rada i sredstava.
Prilozeni Model I, metodoloski moze posluziti
~~~U~5 rada rad i sredstva za
vode u nizim oblicima rada i sredstava.

103
 MODEL I
PLAN ZAJEDNICKOG PO:sLOVANJA PROIZVODNE I TRGOVINSKE
ORGANIZACIJE za aktivnost: i do-
hodak i za 1979. !',V'''WCl.
Proizvodnja plan: 100.000
ledinica mjere: komad
Proizvod:Televizor tipa »a«

Elementi

1. Troskovi 1.850 185.000

2. Troskovi 150 15.000
2.000 200.000
3. ZAJEDNICKI DOHODAK 2.000 200.000
4. ZAJEDNICKA PRODAJNA CIJENA 4.000 400.000
5.
20 ;WOO
2%
40 4.000

20 2.000
- zajednickom fondu rizika 1%
od dohotka 20 2.000
- zajednickom fondu solidarnosti
0,5% od dohotka 10 1.000
- pokrice za obavljanje
interesa 20 2.000
6. Ostatak dohotka pripada: 1870 187.000
televizora 90% 1683 168.300
10% 187 18.700

Plan poslovanja
stvuju u cjelokupnom procesu
muske
za

104
 OOUR-a »Obuca«, koja se bavi
i OOUR-a "Promet« koja se
muske plitke

MODEL II
POSLOVANJA UDRUZENIH SUBJEKATA U
i dohodak i njihova
za 1979. godinu
Proizvod: mtiSke
Jedinica mjere: par
Godisnji plan: 1,000.000

Vrijednost
Elementi za par u
dinarima nara

100 100.000
2. Troskovi poslovanja proizvodnje
obuce OOUR-a »Obuca« 85 85.000
3. Troskovi poslovanja trgovine
OOUR-a "Promet« 15 15.000
troskovi 200 200.000
4. ZAJEDNICKI DOHODAK 100 100.000
5. ZAJEDNICKA PRODAJNA CIJENA 300 300.000
6. Raspodjela zajednickog dohotka
- zajednicke zakonske i ugovorne
obaveze 4 4.000
zajednickom fondu 2% od
dohotka 2 2.000
- zajednickom fondu obrtnih sredstava
1% od dohotka 1.000
- zajednickom fondu rizika 1%
od dohotka 1 1.000
- zajednickom fondu solidarnosti
1% od dohotka 1.000

2 2.000
7. 89 89.000
a) OOUR-a "Kozara« 52% 46 46.000
b) OOUR-a »Obuca« 40% 36 36.000
c) OOUR-a "Promet« 8% 7 7.000

105
 U Modelu II dat je prikaz izrade plana zajednicke privredne
aktivnosti - zajednickog prihoda i dohotka i njihove raspodjele,
na osnovu zajednicke kalkulacije i zajednicke prodajne cijene.
U samoupravnom sporazumu 0 udruzivanju rada i sredstava
utvrdeno je, da osnovna organizacija udruzenog rada »Kozara«
snabdijeva svojim proizvodima osnovnu organizaciju udruzenog
rada »Obuca« koja proizvodi muske plitke cipele, a osnovna or­
ganizacija udruienog rada "Promet« da realizuje proizvode os­
novnih organizacija udruienog rada »Kozara« i »Obuca«, po za­
jednickoj prodajnoj cijeni.
U godiSnjem planu zajednickog poslovanja utvrdeni su za­
jednicki instrumenti za rjesavanje medusobnih ekonomskih od­
nosa.
Model II moze posluziti kao prilaz za izradu plana zajednic­
ke privredne aktivnosti u planu zajednickog poslovanja udrufe­
nih subjekata. Da bi se uspjesno primijenio ovaj model. neophod­
no je da se prethodno zajednicki utvrdi kalkulacija zajednicke
prodajne cijene za svaki proizvod i uslugu posebno, kao analitic­
ki prilaz utvrdivanju svih elemenata strukture zajednicke pro­
dajne cijene.
U slozenim organizacijama rada plana zajednickog poslovanja
za privrednu aktivnost sticanja i rasporedivanja prihoda i do­
hotka, moze se uspjesno prikazati na Modelu III. Ovaj model je
uspjesno primijenjen u slozenoj organizaciji koja ima, izmedu
ostalog, u svojoj poslovnoj djelatnosti:
- proizvodnju stocne hrane - OOUR-a »Stocna hrana«,
- proizvodnju mlijeka - OOUR-a »Stocarstvo«,
- preradu mlijeka - OOUR-a »Mljekara«,
- transport - OOUR-a »Transport« i
- reaJizaciju proizvoda - OOUR-a »Maloprodaja«.
Sve ove osnovne organizacije udruzenog rada ucestvuju u
procesu proizvodnje, stvaranju, transportu i realizaciji proizvoda,
u ovom slucaju konzumnog mlijeka na bazi 3,6 masnih jedinica,
koji je dat u Modelu III .
Osnovu za plan zajednickog poslovanja cini zajednicka kal­
kulacija svakog pojedinog proizvoda iii usluge svih ucesnika u
procesu stvaranja proizvoda, prevoza i reaJizacije proizvoda i u­
sluga.

106
 se
ne proizvoda i
prethodno utvrde
nih ekonomskih odnosa udruzenih
izradi plana CUJlll"",UJ.: poslovanja.

I~~"'$­

PLAN ZAJEDNICKOG POSLOVANJA UDRUzENIH SUBJEKATA

SLOzENU ORGANIZACIJU UDRUzENOG RADA - prihod i dohodak
i njihova - za 1979. godinu.
Proizvod: konzumno
Jedinica litar
Plan·kolicina: 10,000.000

Vrijednost Ukupna vrijed­

Elementi za litar u nost u 000 di·
ainarima nara

2 3 4
L Troskovi
OOUR·a 1,00 10.000
2. Troskovi poslovanja
OOUR·a »MIijecno "H"r",c"n.'tlu 1,20 12.000
3.
0,80 8.000
4. Troskovi poslovanja transporta
OOUR·a »Transport« 0,20 2.000
S. Troskovi poslovanja
OOUR-a »Maloprodaja« 0,10 1.000

troskovi: 3,30 33.000

7. ZAJEDNICKI DOHODAK 2,70 27.000

107
 2 3 4
8. 6,00 60.000
9.

0,Q2 200
L"'J''-U.''J.'-",V,'U fondu 2%
0,05 500
fondu obrtnih
1% od dohotka Om 300
- zajednickom fondu rizika 1%
ad dohotka om 300

om 300
troskova
od
0,Q2 200
to. OSTATAK DOHOTKA ZA RASPODELU 2,52 25200
Od toga:
OOUR "Stocna hrana« 20% 0,51 5.100
- OOUR "Mlijecno stocarstvo« 40% 1,02 10.200
OOUR "Mljekara« 30% 0,75 7.500
-OOUR 0,12 1.200
_ OOUR .. U . , l __• __ -' 0,12 1.200

Plan
nosti -.
IV.

udruzenih subjekata se
po strukturi prozivoda,
dohotku i
i
na domacem i posebno na inostranom trzistu. Plan za­
jednickog poslovanja temelji se na usaglasenim i uskladenim pla­
novima radnih koje su udrliZile rad i sredstva na ni­
vou udruzene

108
 ZA1EDNICKI PLAN

fizickog obima proizvodnje Poslovne zajednice organizacije udruienog

rada za 1979. godinu

ledinica mjere: komad

PROIZVODAc Koli c ina proizvoda

TrziS te
P-l P-2 P-3 P-4 P-5 P-6 P-7 P-B
Domace 3.000 4.000 4.000
Radna organizacija "A" Izvoz 2.000 4.000 3.000
UKUPNO 5.000 B.OOO 7.000
Domace 5.000 2.000 4.000
Radna organizacija "B" Izvoz 3.000 2.000 2.000
UKUPNO 8.000 4.000 6.000
Domace 5.000 1.000
Radna organizacij a "C« Izvoz 3.000 5.000
UKUPNO 8.000 6.000
Domace 3.000 4.000 4.000 5.000 2.000 4.000 5.000 1.000
SVEGA Izvoz 2.000 4.000 3.000 3.000 2.000 2.000 3.000 5.00l!
UKUPNO 5.000 B.OOO 7.000 8.000 4.000 6.000 8.000 6.000

.....
0
\0
-

"='
ZAJEDNICKI PLAN
prometa po

Elementi
P-l P-2 P-3 P-l P-2 P-3
1. Troskovi 700 700
2. Troskovi 100 100
ZAJEDNIcKI DOHODAK 700 800 800 1.400 3.200 2.400 7.000
ZAJEDNlcKA PRODAJNA CIJENA 1.500 1.600 1.800 3.000 6.400 5.400 14.800
dohotka
3% 24
7 32 24 70
14 16 16 28 64 48 140
zakonske i
obaveze 28 28 28 56 112 84 242
troskovi za
40 40 40 80 160 120 260
OSTATAK DOHOTKA 756 668 668 1.152 2.672 2.004 5.828
OUR-a
80% 461 534 534 922 2.136 1.602 4.660
OUR-a
trgovina« = 20% 115 134 134 230 536 402 1.168
 ZAJEDNIcKI PLAN

i prometa po i radnim za 1979.

u
Elementi
P·6 P4 P·5 P·6
1. Troskovi 1.500 7.000 2.800 15.800
1. Troskovi 300 1.000 400 2.600
ZAJEDNlcKI DOHODAK 1.400 1.500 1.700 7.000 3.000 6.800 16.800
ZAJEDNICKA PRODAJNA CIJENA 3.000 3.100 3.500 15.000 6.20u 14.000 35.200
RASPODJELA ZAJEDNlcKOG DOHOTKA
fondu
od dohotka 42 45 51 210 90 204 504
fondu rizika 2%
28 30 34 140 60 136 336
14 15 17 70 30 68 168
28 30 34 140 60 136 336
42 42 46 210 84 184 478
50 50 50 250 100 200 550
- OUR·a
1.076 1.159 1.321 6.605 2.318 5284 14.207
120 129 147 735 258 588 1.581
.....
.....
.....
"'"
ZAJEDNICKI PLAN
prometa po proizvodlma i radnim on:mrnzaciiama za 1979.

Elementi
P-7 P-8 P-7 P·8
1. Troskovi 850 460 2.550
2. Troskovi 50 40 150
ZAJEDNICKI DOHODAK 1.100 500 3.300 2.500 5.800
ZAJEDNICKA PRODAJNA CIJENA 2.000 1.000 6.000 5.000 11.000
RASPODJELA ZAJEDNICKOG DOHOTKA:
fondu 3% od dohotka 33 15 165 75 240
fondu rizika 2% od dohotka 22 10 66 50 116
fondu . 1% od dohotku 11 5 33 25 38
fondu sredstava 2%
dohotka 22 10 66 50 116
zakonsk.:: i lWllvorne obaveze 8 3 24 15
troskovi za - 5 5 15 25
OSTATAK DOHOTKA 999 452 2.997 2.260 S.257

899 407 2.697 2.035 4.732

100 45 300 225 525
 usvajanja poslovanja kako u osnovnim
udruienog tako i na nivou udruienih
je, izradi

po­

ta­

sa podacima 0 plan­

vrijednosti i
kapaciteta, ostvarena
realizacija na inostranom triiStu,
kolicini i asortimanu proizvoda
investicionim ulaganjima, obrtnih

Za efikasno pracenje ostvarivanja zadataka i ciljeva utvrde­

nih u planu poslovanja osnovnih udruzenog rada i
njihovih udruzenih cjelina, odgovarajuca metodo­
logija ce obezbijediti potpunu ",u",u.~~, odnosno za
analiziranje i izvrsenja .,..",C.'»71 ciljeva i zadataka u
planu
Kod

se moze

utvrdene kolici­

cjelinama.

model

d Udruzivanje rada i sreds~ava 113

 vII
I
Planirani
~ jperiod
:>;'
o
:::1.
"'<
(t
.r;.
S:

'"d
~
I:'d
Ci
t""
I:'d
1:1
C\
-J I ~ < 0
0 OJ
0
0
0
e: ~ iJ>~
I::l n
!>.>
•Remont ras­ ;:;l
ka· I
00 oaCHera ~
u%
5/2
",i PREGLED OBRAZAC - VI.
obima

"d
o
'C
&!
1 8

Odnosi u % 100 65 35 25 10
 Pracenje iskoristenosti neophodno
smatrati sastavnim odnosno instrumen­
tom sto
proizvoda, kako na doma­
Obezbjedenje
voda je najvazniji poslovne politike
udruzenog rada i udruzene cjeline.
se plan
uz plan

da se ne
razlicitost - zasebnost. Meduovisnost
su i zasebnosti. To neophodno
Plan
su izradene
utvrdena ZAJEDNlcKA PRODAJNA PROIZ·
VOD I USLUGU ZASEBNO.
U svim ovim slucajevima, je prethodna analiza
svih elemenata koji ce bliZe odrediti i ukazati na pokazatelje
mogu kao korlstan indikator u politici utvrdivanja i
realizacije proizvoda. tu treba
uobziriti dobivene analizom triista, trii­
sta, pokazatelje mogutih kapaciteta, pokazatelje izvoza, i eventu­
alnih pokazatelja koji se mogu u planu
proizvoda i usluga.
Plan se moze utvrditi MODELU
koji se maze
praizvoda, tako i za pJan
Plan neophadno je na krace vremenske
dana. Radi potrebno
razraditi na tromjesecja a gdje
na dekade dana) radi operativnog pra­
 I

,..;
I oudmm 0-1 .....
,.... .....
.....
> fro >
I 1:1 I
u
<
:a u
N 0
0 <
~
1:'1 0
j;:J:::l
IXl .;::; ;::s c:
,""
o (.l
I
IXl
0 't.:l 9/L <Xl

:a
<I)
l:IN g
0
x~puI

'2
't.:l
;::s

CI CI
IJ:.1 on IJ:.1
...l <I)
lU!qO ...l
C!:l 1:1 fUll.I!UllJd C!:l
IJ:.1 ::­ IJ:.1 ..c
r:r: "8s..<U
0
r:r: 1:1
p... '"
0 p... ro
:>
.....
<I)
0

B.IJ!$ N

117
 i analiziranja ostvarenih ucinaka i
odluka u poslovnoj politici. Posebno
analizirati ostvarivanje plana
uzroka problema ako
koji dovode do
plana realizacije
a kod izvoza i po
trliStima - kako bi se

ostvarivanja
doloski postaviti tako da se
realizacija na domacem i inostranom trliStu - izvoz
- uvoz reprodukcionih materijala, troskovi po ele­
dohodak, rasporedivanje svakog
ucesnika u stvaranju zajednickog sredstva licnih doho­
daka i sredstva zajednickih fondova, odnosno vlastita sredstva po
izvorima i namjeni. Na tabelamom MODELU VIII moze se pratiti
ostvarivanje plana realizacije, odnosno elemenata plana realizacije
pomocu kojeg se mogu analizirati i ostvareni rezultati
plana poslovanja.
Plan zajednickog poslovanja udruzenih subjekata u udruie­
nim cijelinama je znacajno sredstvo i instrument za uspjesno
ostvarivanje poslovne politike. On sadrZi sve kvantitativne i kvali­
tativne pokazatelje koji su ravnopravno utvrdeni kao
ciljevi i zadaci treba ostvariti u planskom periodu.
U godiSnjem planu poslovanja utvrduju se in­
strumenti za medusobnih ekonomskih odnosa, a naro-
Cito onih ekonomskih odnosa se ostvaruju zajednickim po­
slovanjem. da i plan zajednickog poslovanja
udruzenih na svim nivoima mora uvaziti kao
osnovu stanje i djelovanje i unutrasnjih faktora
ne politike kod kvantitativnih i kvalitativnih pokaza­
telja i i zadataka koncipiranih u planu
kog poslovanja.
Pored ""~_~.J>'.I

118
 PREGLED OBRAZAC - IX.
planiranih i ostvarenih elemenata poslovanja za - - - - _
I

.......... I Po kolicini Po vrijecinosti u 00 dinara CIS

c::
c:: CI.l
CI.l 'CI.l El
C::I-< Planirano Ostvareno Index Planirano Ostvareno Index
8 .... CI.l I
CI.l 'd .......
za za 4/3 za za 7/6 8.
CIS
ill ~S z
-
1 2 3 4 5 6 7 8 9
I

·0
-

 3. Modeli plana raz:VOlla zajednickog poslovanja

plan razvoja rada

treba da se zasniva na

no

i najcesce,
spontan. Razvoj i rada
rna se na osnovu odluke organa samoupravljanja, koja treba da
odrazava i vecine clanova kolektiva da se
zaloze u svakodnevnoj organizacija rada na
politike rasta
dugorocnog mora da
se zasniva na onim privrednim aktivnostima daju najbolje
rezultate i obebjeduju rast i razvoj.
je da se kvantitativni elementi
dugorocnog udruienih na faktorima ko­
ji pozitivno na U faktore ko­
ji na razvojnu ubrajamo:

A. SPOLJASNJE FAKTORE:
ekonomska politika drustvene tdiSte:
nauke i mogucnosti primjene tehnicko­
"'''','VU«,Uil uslovi.

120
 B. UNUTRAsNJE FAKTORE :
1) Objektivni faktori: finansijska snaga, velicina kapaciteta, ela·
sticnosti proizvodnog programa u odnosu na tehnicke uslove i or­
ganizaciju, razvijenost samoupravljanja, struktura proizvodnje,
tehnicka opremljenost. 2) Subjektivni faktori: meduljudski odno­
si, nivo odlucivanja, razvijenost samoupravljanja, socijalni odnosi,
strucna osposobljenost, struktura i osposobljenost rukovodnog
kadra, obezbijedenost standarda zaposlenih itd.
Plan dugorocnog razvoja udruzenih subjekata najcesce nije
cilj za sebe, nego je to efikasno sredstvo da se ostvare drugi ci­
ljevi i zadaci, prije svega, unapredenje tehnicko-tehnoloskog raz­
voja, stabilnost proizvodnje, vece rezultate poslovanja, vecu za­
poslenost, snizenje troskova poslovanja i proizvodnje i trgovine,
vecu akumulativnost, ekonomicnost i rentabilnost.
Prema tome, planiranje razvoja udruzenih subjekata nuzno
je, ne sarno da se u dugom roku identifikuju uslovi koji daju
najpovoljnije rezultate, nego da se ti uslovi ucine realnijim i
izvjesnijim. Radi toga, planiranje razvoja udruienih subjekata
mora da bazira na viziji razvoja privrednih i drustvenih uslova
razvoja nase socijalisticke samoupravne privrede, a i drustvene
zajednice u cjelini.
Planiranje dugorocnog razvoja udruzenih subjekata treba da
omoguci preciznije definisanje kljucnih problema, pretpostavki
i akcija za rjesavanje tih problema. Planski horizont udruienih
subjekata mora biti znatno siri. Samoupravno sporazumijevanje 0
udruzivanju rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih organiza­
cija treba da pomogne definisanju obaveza i prava, a time i vece
izvjesnosti realizacije dugorocnog plana razvoja.
Dugorocni plan razvoja udruzenih subjekata treba da pomog­
ne organima samoupravljanja i rukovodenja da anticipiraju teh­
noloske promjene i da ih posmatraju ne kao izolovani fenomen,
nego kao neizbjeznost i posljedicu brzog razvoja tehnologije i
ekonomije. "Planiranje je istovremeno faktor povezivanja odnoc;­
no uskladivanja interesa radnih ljudi na svim nivoima udruie­
nog rada i ostvarivanja njihovih socijalnih ekonomskih nacio­
nalnih, kulturnih i drugih prava i interesa ... «13

13) E. Kardelj: »0 sistemu samoupravnog planiranja«, Radnicka

stampa, Beograd, 1976, str. 25-26.

121
 Osnovni udrliZenih subjekata
da se i napravi
vag tVT'{fpnirn ciljevima i zadacima, stra­
tegijom i zadataka koje inko­
ponirati dugorocni razvoja udrliZenih subjeka­
tao Isto osnove razvoja u­
druzenih subjekata se utvrdi razvoja
udrliZenih subjekata. se utvrduju na osnovu do­
bijenih odgovora na slijedeca
se sada u pogledu svoga ucesca na trziStu udruzeni

2) Gdje se sada u svoje tehnoloske i kadrovske

sposobnosti udruzeni nalaze?
3) Gdje se sada nalaze udruzeni subjekti u pogledu kretanja
grana i oblasti kojoj pripadaju?
4) Kako se koriste interni i eksterni faktori u udru­
zenih
5) Koje metode u strategiJi
ostvarivanja ciljeva i
6) Kakve su mogucnosti naucnoistrazivackog rada i sta oceku­
od toga rada udrliZeni
7) metode i tempo za ostvarivanje utvrdenih d-
Ijeva su udrliZeni
U dugorocnom ~"' .._.. ~ neophodno
poCi od realno plasmana i sposobnosti
H"'F,UC\.oHV".'

pla:sm~ma da asortiman proizvoda koji se moze

i novim kapacitetima proizvodnje. Uskla­
proizvoda sa raspolozivim
se preduslovi za optimalnu proizvodnju
aktivnost u planiranom periodu.
Kod izrade dugorocnih planova poslovanja udruzenih
ta neophodno je imati u vidu uslove a narocito
u kojoj su mjeri stimulativni za rast razvoj udruzenih
kata. proizvoda i
potrebama
udruzenih
govore

127
 Radi u dugorocnom planiranju treba da
inovacija proizvodnje i da to bude sastavni dio po­
udruienih subjekat. ako
i planski sprovodi, nema u principu
uslovom da vode raCWla 0
triiSta.
Pa neophodno imati u vidu, da se kod izrade dugo­
rocnih planova razvoja vodi racWlu 0 alter­
nativnom rastu j razvoju. Rast sa sobom donosi i veliki broj
vv ......,ua, pa i 0 tome neophodno voditi racWla. Posebno je po­
trebno voditi racuna 0 pravilnom koristenju kapaciteta, konku­
trziSta razvijanju naucnih i teh­
saznanja. predstavJjaju
rast udruzenih Sklonost i brzo
na triistu
dugorocnog rasta
subjekti sami planski i ne
lagodavaju uslovima i situacijama na triistu, moze se situacija
pogorsati i tako da dode do problema.
nedostatak finansijskih sredstava
ka za normalan rast udruienih sUbjekata. Nekada
jekti nisu u da novih proizvoda, ne zbog ne­
dostatka finansijskih sredstava, zbog neorganizovanosti i
subjektivnih slabosti koje se mogle otkloniti sa vlasti­
tim snagama bez ulaganja finansijskih sredstava. Drugim rijeci­
ma, nedostaje sklonost za svih koje stoje
udruienim subjektima na dakle nedostaje predu­
za rjesavanje

na

usavrsava­

123
 sa
koje se ne odrazavaju sarno na
i na podrucju kadrova i nivoa efikasnosti poslova­
subjekata.
Potrebno kod dugorocnog plana razvoja razra­
diti dinamiku odvijanja obima proizvodnje i Dinamika
planskih zadataka se pomocu indeksnih pokaztelja.
razvoja pomaie udruienim da
i prave ocenjuju kretanje rasta u odnosu na
i da donose odluke 0 poslovnoj politici
viSe realnosti i objektivnostio
rasta udruzenih subjekata.
Radi izradi planova udruienih sub-
se tabelarni modeli i XI, koji mogu
druzenim subjektima da lakse savladaju
loskih prilaza kod izrade planova razvoja.

PLAN RAZVOJA UDRUZRNIH SUBJEKATA

Jedinica OBRAZAC br. X.
U 000 dinara:

Asortiman
proizvoda

124
 PLAN RAZVOJA UDRUzENIH SUBJEKATA
OBRAZAC br. X.
nastavak

Indeksi
Asortiman

64 69

biti bazni i ostavlja se udruzenim

da one indekse njima ra­
se kolone 67, 68, 69 i 70 ne stavljaju u odnose.

PLAN RAZVOJA UDRUzENIH SUBJEKATA

OBRAZAC br. XI.
U 000 dinara

Asortiman

3 4 5 6 7

125
 zajednickog poslovanja proiz­
se definisu zadaci sva­
zadataka udru­
proizvoda, modele,
rokove,
prodajnu
inostranom medusobna HU:a.U.:>H

instrumente za
V .... JllV~":' itd. PolazeCi od toga, da

procesa,
ljudi u
d u poslovnih rezultata za odredeni period,
u osnovna prava i duznosti samo­
upravljaca, odnosno organa samoupravljanja, da se koriste tim
sredstvom u sto odluka i
interesa.
Planiranje obezbjeauje udruienim subjektima da putem
na skladne odnose izmedu razlicitih interesa i
tib koncepcija razvitka koje se javJjaju unutar udruzenib
prvenstveno primjene principa
u osnovi karakterise:
- usaglasavanje interesa utvrdenih u planovima
osnovnih organizacija u.L.''''UV5 rada, a naroCito koncipiranih u
ciljevima i ...,..... '''_.H
postizanje jedinstvenih interesa svih udruzenih ­
nih subjekata u planovima
procesa na odgovarajuci nacin u
cjelokupan proces odlucivanja, sto znaci da proces planiranja
na svim nivoima mora uvazavati interese i ciljeve utvr­
dene odlucivanjem
da se planiranja u osnovi odvija odozdo prema go­
re, sto znaci, neohodno utvrditi
voja i zajednicki odluciti 0 i zadacima koji
zajednicke procesu
je, ponovo, nuzno treba susretno usaglasi.
,.~V odlucivanje u udruzenim cjelinama predstavlja za­
"' ....LlH...

jednicko upravljanje, a upravljanje osnova za za­

jednicko utvrdivanje zajednickib interesa i ciljeva.

12b
ZAJEDNICKO ODLUCIVANJE UDRUzENIH SUBJEKATA
odlucivanje ravnopravan medusob­
ni ekonomski odnos udruzenih nesmetanu cirkulaci­
ju sredstava drustvene jugoslovenskom
povecanje _'~~
Ir . . . . rada, snlos~!nJe
jednickog rizika "H~"'I-""U'F, prihoda i uU'U"""'<4
i njihovu .."" .... r.rf
upravljanje, a za­
jednicko \OU,H"'n.<UU upravljanju sred­
stvima na i to na osnovu
samoupravnog sporazuma 0 i sredstava,
razvoja i plan subjekata u
ostvarivanja optimalnom,
ekonomicnom poslovanju.
Zajednicko

i
mocan in­
strument u poslovnoj politici za pravedne i realne medusobne
ekonomske odnose i udruZivanje rada sredstava na ekonomski
cistim racunima.
Samoupravnim sporazumom 0
i trgovinskih organizacija,
samoupravljanja. BuduCi da
zacionom obliku
vinskih
biti:
1. Skupstina,
pravljanja, sastavljena
vjeti osnovnih

"'....,UH'"" organ rad­

delegiraju
odnosno

radnickog imaju
sastavu ito:
bira skupstina iz redova,

127
 poslovodni odbor, odnosno upravni
sni odbor, bira centralni radnicki savjet iz
NajviSi organ kao izvrsni
duznosti i ov­
sporazumu 0
zakonskim i drugim aktima i

sporazumom 0 udruzivanju rada sredstava

i 0 radu najviSih organa njiho­
vih tijela, utvnluju se i duznosti u"",,,"/O;c.. u
izbora i sa delegiranja i po­
slovima i zadacima ovih organa. Kriteriji za izbor u",,,~;al<1
i izvrsna tijela biti:
odnosno rada, obim
obim ucesca u udrufenim
mjerila koja, obzirom na
udruzenih subjekata, najbolje odgovaraju u konkret­

moze opozvati -~'~r,--'.J

~ tim da odmah
Skupstina, odnosno centralni radnicki savjet moze opozvati
clana isteka ali obavezan da
odmah

odnosno
Izvrsni organa samo­
iz svojih redova poslovodnih
odbora i izvrsnih
Predsjednik skupstine, odnosno
jednom mandatnom

128
 Predsjednik skupstine, odnosno centralnog radnickog savjeta
saziva sjednice, a u njegovoj odsutnosti njegov zamjenik. Na
isti nacin se postupa i kod izvrsnih organa najviSeg organa sa­
moupravlj anja.
Skupstina, odnosno centralni radnicki savjet i njihovi izvrs­
ni organi, mogu raditi i donositi odluke, ako sjednici prisustvuje
najmanje 75% delegata od ukupnog broja delegata biranih u ta
tijela. Odluke se donose veCinom glasova, odnosno saglasnoscu
svih prisutnih delegata. Ove odluke obavezuju i one delegate ko­
ji nisu prisustvovali sjednici, uz uslov da se naknadno upoznaju
sa tim odlukam i pitanjima na koja se odluke odnose.
U samoupravnim sporazumima 0 udruzivanju rada i sredsta­
va utvrduju se bitni elementi 0 kojima odlucuju najviSi organi
samoupravljanja i njihovi izvrsni organi. U bitne elemente 0 ko­
jima odlucuje najvisi zajednicki organ samoupravljanja spada
odluCivanje 0:
- poslovnoj i razvojnoj politici,
- poduzimanje mjera za povecanje materijalne osnove i po­
vecanje produktivnosti rada,
- sticanje zajednickog prihoda i dohotka i njihove raspo·
djele,
- programima i planovima razvoja,
- planu poslovanja,
- utvrdivanju instrumenata za rjesavanje medusobnih eko­
nomskih odnosa,
- formiranju i upotrebi zajednickih fondova,
- utvrdivanju i snosenju zajednickog rizika,
- angazovanju i upotrebi finansijskih sredstava,
- naucno-istrazivackom radu,
- istraZivanju triista,
nastupanju na inostrana triiSta,
- politici i nacinu formiranja cijena,
- uslovima pristupanja i istupanja iz samoupravnog spora­
zuma 0 udruzivanju rada i sredstava,
- drugim bitnim pitanjima medusobnih ekonomskih i dru­
gih odnosa udruzenih subjekata.
Proces zajednickog odluCivanja u sirem smislu obuhvata sli­
jedece faze:
1. pokretanje inicijative.
2. razmatranje inicijative,
<} UdruZivanje ;-ada j sredst::!\'a 129
 3. odluka,
4. odluka,
S. donosenje odluka,
6. sprovoaenje odluka,
7. kontrola odluka.

Kvalitet odluka zavisi od kvaliteta faza

ravnopravno
odnosa u procesu drustvene
viSka rada iz jedne
zajednickog
raspodjele, a time
osnove i vece produktivnosti rada
i kolektivno odlucivanje ima
odlucivanjem zato sto dovodi i amalgamaci­
socijalne grupe i do vece reIJrt~Zent:at demokraticnosti
odluka«.14
Zajednicko ravnopravno uticaj pojedi­
naca i prevladavanje i neracionalnosti u
odlucivanju. $to se tice izvrsnih organa samoupravljanja oni u
svojoj funkciji i
- planove poslovanja,

- programe razvoja,

- angazovanje

formiranje upotrebe po na­

mjeni.

udruzenih subje­
kata,

- zavrsne r5>i'l1r,p
- prate i odredaba Sporazuma 0
udruzivanju rada i
- usklaauju i

preduzeca«, prvi dio, Institut

130
 onih ko­
ji
trgo­
vinskih nad­
leznosti.

1. Odlucivanje 0 poslovnoj i razvojnoj

sve viSe dobiva

posve­
se sIu­
odluka
politike.
Da bi organi samoupravljanja i rukovodenja blagovremeno
sa odgovarajucim kvalitetom i kvantitetom
podataka, neophodnih za efikasno odluka, nuzno Ie
uvodenju i sistema koji bi prnZio sve
nAtr".hn,'" podatke samoupravnim organima i
rukovodenja.
i efikasnosti sistema in­
radnih 0 svim doga­
zelimo da upra­
slucajeva dosljednost sprovo­
i pravilnost njihovog do­
dakle radni Ijudi
nazivamo informacijama
Informativni sistem mora se da bi se
pravilnije i potpunije odluCivalo 0 poslovnoj i razvojnoj
Kod odluka 0 i
hodno samoupravljanja
objektivno utvrdenih tehnicko-tehnoloskih mogucnosti,
strucne faktora po­
litike;

cionim

15) Dr J. "Poslovna Informator,

strana 93,
9* 131
 subjekata na ttiistu i potre­
ba za njihovim tih proiz­

naueno-istrazivackih dostignuca, a
naroeito u 'HL.VUU.d i tehnicko-tehnoloskih

- utvraene strategije politike cijena i naCina formiranja ei­

udruzenih
mogucnosti vlastitih finansiranja i dobijanja finansijskih
sredstava od
realno zajednickog
poslovanja;
-1""---J'- na inostrana ttigta i po­
plasmana na inostranim ttiiStima,
posJovnoj i razvojnoj se i na
i planova drustveno-politickih zajednica.
S obzirom da se pod 0 i razvojnoj
politici udruzenih subjekata, podrazumijeva izbor najpovoljnije
alternative nekog problema, odnosno izbor najboljeg rje­
senja alternativnih mogucnosti, to neophodno utvrditi
faktore koji djeluju na formiranje konkretne poslovne i
odnosno djeluju na izbor alternativnih
o poslovnoj i
Pod faktorima koji djeluju na
politici udruzenih subjekata podrazumijevamo:
1) 0 b j e k t i v n e koji se iz internih eks­
ternih faktora.
a) intermm faktorima
- organski sastav sredstava udruzenih
- finansijsku snagu udruzenih subjekata,
- strukturu radne
- strukturu i mogucnost
- uslove proizvodnih
uslove razvoja proizvodnih
velicinu i organizaciju
b) eksternim faktorima
uslove i koristenja tih uslova,
velicinu ttiiSta za proizvoda
- odnose okoline prema privrednoj udruz.enih

javna miSljenja 0 udruzenim subjektima,

132
 organizovanost uticaja naucnog i istraiivackog rada
na razvoj i privrednu aktivnost udruzenih subjekata.
2) Sub j e k t i v n i iz:

organa odluciva­
nja,

stanja osposobljnosti poslovodnih organa i organa ru·

kovodenja,

strucnih i naucnih
naucnih aktivnosti i inovacija,
kvalifikacione strukture radnika u kolekti­

ucesca u neposrednom upravljanju i

stava svib
mima i trazenju novib za po­
stojeCih znaci voditi poslovnu
politiku, odnosno stvarima za poslovni us­
pjeh i zivota i rada radnog kolektiva. Formira­
nje i osnivanje poslovne politike kao odredeni sistem postu­
i zapravo skup sukcesivnih odluka na svim
etapama i nivoima, od opee politike do pojedinacnih odluka u iz­
vrsenju«.16
Danas u savremenim uslovima kada problem
kako na na inostranom
politici

Savremeno organizovanje proizvodnih i trgovinskih organi­

putem samoupravnog spora­
rada i sredstava proizvodnih i trgo­
sporazumi 0 ra­
zamijeniti sadasnje zastarjele i

18) D. Isto, strana 95.

133
 i komisione odnose, sto ce
sa se proizvod­
ne i tdiStu i meausobnim
ekonomskim odnosima.
sporazumijevanja udrn­
odluke 0 meausobnim
.:oU;Ul\.,A<O

interesima udruzenih sub­

o poslovnoj i razvojnoj politi­
pitanje samoupravnog socija/is­
i odnosa dijelova u udruzenim
Samoupravno odluCivanje u cjelini treba da zadovolji
osnovna uslova:
1. da efikasno kao proces odluCivanja,
2. da omogucuje efikasno djelovanje,
zajednicki interes udruzenih subjekata.
odlucivanje u poslovnoj i razvojnoj politici,
posmatrati u uzem smislu, kao odlucivanje onih
koji treba sprovode odluke, i u sirem smislu, kao odluCivanje
onih treba da sprovode odluku, i u sirem kao odlu­
civanje onih ciji su interesi tangirani odlukom.
Samoupravljanje je ravnopravnost i one se
nickim ravnopravnim odlucivanjem udrnzenih subjekata u svim
domenima poslovne i razvojne politike.

2. OdluCivanje 0 politiel eljena

Prodajna cijena proizvoda jedan od bitnih elemenata

elasticnosti proizvoda na tdiStu, njegove konkurentnosti i nivoa
potrosnje. Cijena je i odraz sposobnosti svih ucesnika u sferi
proizvodnje i prometa, proizvod tek onda kada ga
kupi krajnji potrosae. Meautim, time ne svih u­
cesnika u stvaranju i realizaciji sudbini.
Oni (proizvoaae i sta
se desava sa proizvodom, U
kako povecati
jediti da ponovo
novi kupd ­
U
vreda,

134
 tdiStu, stalno osluskivati sta se s
i istraiivati puIs triiSta. U torn slozenom i
proizvodnja mora imati
ce strucno u lancu robne
sredno vezan za triiSte i obavljati povratnu spregu izmedu
sfere potrosnje. partner moze biti sarno dobra
specij alizovana i
o politici cijena i ll""'-'lJUU
osnovu za
time i uspjesno
subjekata.

jena.
Sadasnji medusobni ekonomski odnosi proizvodnih i trgovin­
skih organizacija se na instrumentima kupopradajnih

11) Dr M. Karac - dr T. Vlaskalic: Ista, str. 414-418.

135
 i komisionih su, konzervativno·
i deformisanje jedinstva dru·
stvene reprodukcije. Ovi instrumenti
macija u raspodjeli, ponasanju na tdistu
U samoupravnim sporazumima
va proizvodnih i trgovinskih ... rcr<l,..,i'7':>"i

za
i usluga, osnove i meriia
za ucesce u ostvarenom dohotku, odnosno za utvrdi­
vanje doprinosa u slobodnoj razmeni rada druge medusobne
odnose u dohotka, u skladu uslovima i pri­
hvacenim obavezama utvrdenim sporazumima
o osnovama planova , , ,«IS
cijena«, iii boIje
u medusobnim

koji se
jevanju 0 udruzivanju rada i sredstava proizvodnih
skih organizacija, moraju eliminisati daljnje
medusobnih ekonomskih odnosa se
dajnim komisionim odnosima kao osnovnom podlo­
gom za u odnosima izmedu
i komisioni
medusobnih ckonomskih odnosa rn·..."'''''"\{..,
sto su
re-
clan 56, stav 2, Privredna

136
 produkcije, odnosno prelijevanja dohotka iz faze proizvodnje u
fazu prometa, i obratno, vee su oni i kocnica daljenjeg razvija­
nja procesa udruzivanja rada i sredstava proizvodnih i trgovin­
skih organizacija.
Zajednicko odlucivanje 0 politici i nacinu formiranja cijena
proizvodima i uslugama udruzenih subjekata, predstavlja fund a­
mentalnu osnovu za skladno razvijanje procesa trajne poslovne
saradnje putem udruzivanja rada i sredstava proizvodnih i trgo­
vinskih organizacija.
Veeina konfliktnih situacija koje se javljaju u praksi izmedu
proizvodnih i trgovinskih organizacija, proizilaze iz razjedinjenih
interesa utvrdenih u razlicitim politikama i nacinima formiranja
cijena. Zajednickim odlucivanjem 0 politici i nacinu formiranja
cijena udruienih subjekata konfliktne situacije se svode na mi­
nimum i prakticno nema razloga da se javljaju u zajednickom
poslovanju koje se zasniva na samoupravnom sporazumijevanju
i zajednickom odlucivanju 0 medusobnim ekonomskim odnosim8
u kojima su utvrdeni zajednicki interesi.

2.1. Mod e I z a jed n i c k e pro d a j nee i j en e:

Samoupravnim sporazumom 0 udruiivanju rada i sredstava
proizvodnih i trgovinskih organizacija utvrduje se, izmedu osta­
log i nacin formiranja cijena. Ovo je neophodno uciniti radi toga,
sto se sticanje prihoda i dohotka ostvaruje na trZiStu i to kona­
cnom prodajom proizvoda i usluga krajnjem potrosacu.
Politika i nacin formiranja cijena moraju poei od novih
medusobnih ekonomskih odnosa proizvodnih i trgovinskih orga­
nizacija koji su utvrdeni u samoupravnom sporazumu 0 udruii­
vanju rada i sredstava. Godisnjim planom zajednickog poslovanja
udruzenih subjekata razraduju se i konkretizuju naCini formira­
njacijena. Razradujuci pitanje sticanja zajednickog prihoda mora
se najprije utvrditi nacin formiranja prodajnih cijena. To se moze
uCiniti na viSe nacina. Medutim, najpogodniji nacin formiranja
prodajnih cijena je, bez obzira da li se radi 0 maloprodajnim
cijenama iIi prodajnim cijenama na veliko, zajednicka prodajna
cijena.
Zajednicka prodajna cijena utvrduje se u godiSnjem planu
zajednickog poslovanja udruzenih subjekata. Nacin formiranja
zajednicke prodajne cijene moze se ostvariti pomoeu slijedeceg
modela »Zajednicke prodajne cijene«.
137
 Model prodajne se iz sIijedeCih
elemenata:
1. planiranih materijalnih i drugih troskova proizvodnje,
2. planiranih troskova amortizacije osnovnih sredstava pro­
izvodnje,
3. planiranih materijalnih troskova trgovine,
4. planiranih troskova osnovnih sredstava

5. troskova sao­
bracaja,
6. planiranih troskova amortizacije osnovnih sredstava tran­

u ... "~,,,,dohotka.
prodajne cijene« moze se izraziti
slijedecom fonnulom:
MTpn + Apn + MTtn + At n + MTsn + Asn + ZD
je:
Zpc zajednicka prodajna
MTp materijalni i drugi troskovi proizvodnje,
Ap troskovi amortizacije osnovnih sredstava i to
po saveznim propisima (minimalne
MTt materijalni i drugi troskovi
At troskovi osnovnih sredstava tr<u"nnA to po
saveznim propisima (minimalne stope).
MTs materijalni i drugi troskovi transporta,
As Troskovi osnovnih sredstava po
saveznim i
ZD ZAJEDNICKI DOHODAK, svih ucesnika u
i prometa,

138
 i realizacije (proizvodnja, tran­
sport), a ostatak predstavlja zajednicki ostvaren
Pod rnaterijalnim i drugirn troskovima
i transporta, podrazurnijevaju se
troskovi svih pojedinacnih stvaranja
na tdiStu.
utvrduju na osnovu tehnickih
i drugih kao i
za tim troskovirna i to
analizorn tih troskova u prethodnoj godi­
realnih troskova u tekucoj godini.
troskovirna arnortizacije osnovnih sredstava
jeva se planirani iznos tih troskova na osnovu

Proizvod: muske plitke cipele,

ledinica par,
GodiSnji 1,000.000

Elementi za vrijed­
_par u dinarirna u 000 din
1. Troskovi poslovanja
koze OOUR "Kozara« 100 100.000
2. Troskovi
nje obuce 85 85.000
3. Troskovi trgovine
OOUR 15 15.000
UKUPNI TROSKOVI ZOO 200.000
ZAJEDNICKI DOHODAK 100 100.000
ZAJEDNICKA PRODAJNA CIJENA 300 300.000
139
 IIi, drugi primjer: slozena organizacija
ima viSe osnovnih organizacija, odnosno radnih
su udruiile rad i sredstva. Osnovne organizacije bave se on)izvo(l­
raznih poljoprivredno-prehrambenih
preradivanjem tih proizvoda. U T'Ir,")rp,c:,
konzumnog na bazi 3,6 masnih po ucestvu-
OOUR·a se bavi proizvodnjom stocne
OOUR-a se bavi proizvodnjom UUA'~"~'
OOUR-a »Mljekara«, koja se bavi i doradom sirovog
OOUR-a »Transport«, koja se bavi uslugama prevoza za
udruiene i OOUR-a »Maloprodaja«, koja se bavi prome­
ovih osnovnih organizacija. Za mlijeko utvrdena
cijena, kako

Proizvod: konzumno UHL,'_'''~'

litar,
10,000.000

Vrijednost Ukupna vrijed-

Elementi za Iitar nost u 000
dinara dinara
1.
1,00 to.OOO
2.
12.000
3.
0,80 8.000
4.
0,20 2.000
5.
0,10 1.000
UKUPNI TROSKOVI POSLOVANJA 3,30 33.000
ZAJEDNICKI DOHODAK 27.000
ZAJEDNICKA PRODAJNA CIJENA 6,00 60.000

;:""'1"'"''','-''',''' prodajna
proizvodnih i
zacija koje su udruiile radsredstva, pozitivno utice na razvoj
medusobnih ekonomskih eliminiSe konflikte i stimulise
I razvoj svih udruienih subjekata. Ona
pozitivno na
samoupravnih odnosa na svim nivoima

140
 koristi svim ucesmClma
proizvodacu - trgovini ­
i drustvenoj zajednki.
Proizvodnji, zajednicka prodajna obezbeduje neposred­
no ucesce u utvrdivanju i formiranju krajnje prodajne cijene
potrosacu, sto ce sprijeciti trgovinu da jednostrano povecava
cijene time cesto dovodi u zabludu i i
za sudbinu svog proizvoda
Ona mora stalno
njenim pa i onda kada
potrosacu, jer i u tom neop­
misli 0 kupljenom proizvodu,
Ii nedostataka

prodajna
jer bi proizvodnja obavljala niz
a narocito: pakovanje po
pogodnim i za transport i za potrosaca,
kvaliteta, rokova ga­
l drugo, sto bi smanjilo lorn, kvar, rastur, a
mehanizacije, paletizacije i rashladnih ure­
daja.
vece mo­
nacina formi-

Drustvenoj zajednici, obezbc­

kompletan uvid u po fazama stva­
proizvoda i sto ce doprinijeti
kontrolisanju i te kontrole koja
neefikasna i skupa.»Dogovorene maloprodajne cene proizvodaca
pogodnosti svim ucesnicima u robnom prometu. Du­
poslovne politike proizvodnih i prometnih organiza­
U,,"'VHV1", rada u oblasti cena - trebalo bi da bude formira­
maloprodajnih Proizvod, kada
prodavnicu trebalo bi da bude u

141
originalnom pakovanju nr,n'o",r.i'f", Oznake 0 kolicini i kvalitativ­
nim osobinama, uputstva i slicne informacije znacajne
:.>:a - trebalo bi da budu uz svaku robnu jedinicw<.19
Politika i nacin formiranja cijena udruzenih
teziti da se stvore uslovi izmedu nnTrr"",
U""~'HUn.", U stvaranju
realizacije, sa strane. Tako ce se nrp"''''71
VU'" ....'uu na podrucju cijena i stvoriti uslovi da

uticu na od zavisi velicina do­

hotka, odnosno udruienih

3. osnove i produktivnosti
rada

Sve ostrija domacem i inostranom

od organizacija rada da stalno rade na
intenziviranju poslovanja vecu rada i
u proizvodnji i u

stalno
svog ekonom­
UL.'vUV5rada mora
teze ka
nivou stvaranja produktivnosti

I" odluka 0
JJU'HV"""

osnove i povecanje
u poslovnoj i razvojnoj politici
vomost na samoupravljanja i
odlucivanjem odaberu ona rjesenja koja ce donijeti
sti i uticati na optimalno
produktivnosti rada. 0
nju za povecanje materijalne osnove i povecanje produktiv­
nosti rada, temelji se na:
iznaIazenju u
novih

1") Dr Z. Zlatkovic:
OUR-a«, Nova

142
 najpovoljnijih tehnicko-tehnoloskih rjesenja
se primijenjuju u procesu i obavljanja

za­

repro­
ener­

uvodenju nove
uvodenju savremene rada i
nauenih i tehnicko-tehnoloskih
triiSta;
pogodnih i stirnulativnih
rezultatima rada, odnosno
za sredstava licnih
tima rada;
permanentnom strucnom osposobljavanju kadrova, a po­
sebno onih kadrova su nosioci kreativne aktivnosti na

finansijskih sredstava, a narocito

spoljnih faktora koji ce

osnove i vece pr~

uskladenim medusobnim ekonomskim odnosima udru.ze­

nih subjekata;
- stalnom jacanju i uloge
udru.zenih

analiziranjem mjera za pove­

rada;
standarda radnih a onog
utice na povecanje produktivnosti rada

14l
 osnove, odnosno poslova­
nja, OVISI, prije svega, od produktivnosti rada i ekonomicnosti
poslovanja. Povecanje produktivnosti rada predstavlja osnovni
faktor poveeanja materijalne osnove. To jedini naCin poveeanja
zivotnog standarda stanovniStva i podmiri­
"h.~_.:'- potreba.

Produktivnost rada kao osnovni ekonomski

nja, da se ostvari veci fizicki obim sa sto
manjim angazovanjem radne snage. Povecanje produktivnosti ra­
da nije sarno sebi cilj, vee je to sredstvo za poveeanje blagostanja
Ijudskog drustva, a posebno u nasoj samoupravnoj socijalistickoj
drustvenoj zajednici u kojoj radni ljudi tim
njem koje su sami stvorili svojom produktivnoscu rada.
Na rada uticu razni faktori. Broj tih faktora
dejstvo slozeno. Radi
mjera za po­
polazi od

1. prometa;
2.
3.
4.
rada poiedlim~ca
5.

odluka,
8. unutarnje organizacije i podjela rada kre­
tanjima na tdiStu, odnosno preorijentacije potrebama trziSta.
rada zavisi i od intenziteta ad­
kako ee u odredenim
Intenzitet svakog faktora moze se
produktivnosti, sto znaci da se
za produktivnosti

Govoreei 0 veliCini i vrijednosti robe, tj. 0 potrebnom radnom

vremenu za robe, odnosno 0 uticaju snage
rada na vremena za proizvodnju robe
i faktorima snagu rada, Marks istice
da: "Proizvodnu snagu rada odreduju razne okolnosti, izmedu

14~
ostalog prosecni stupanj umesnosti radnika, stupanj razvitka
nauke i njezine tehnoloske primenljivosti, drustvena kombinacija
procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proizvodnju
i prirodni uslovi«.20 To znaci da je Marks sve faktore produktiv­
nosti svrstao u pet grupa:
1. prosjecni stupanj umjesnosti radnika,
2. stupanj razvitka nauke i njezine tehnoloske primjenljivosti,
3. drustvene kombinacije procesa proizvodnje,
4. obima i djelotvornosti sredstava za proizvodnju, i
5. prirodne uslove.
U jugoslovenskoj literaturi 0 produktivnosti rada postoje
brojne podjele, mada svaka od tih podjela uvijek istice osnovne
faktore. U najvaznije faktore produktivnosti rada spadaju: 21
a) tehnicki progres,
b) Ijudski faktor,
c) organizacioni faktori,
d) prirodni faktori,
e) drustveni faktori.
I drugi autori isticu, da stepen produktivnosti rada zavisi od
slijedecih faktora: 22
1. proizvodnog iskustva, odnosno strucnosti samih proizvo­
daca,
2. razvijenosti sredstava za proizvodnju,
3. prirodnih uslova,
4. razvijenosti nauke i tehnoloske prirnjenljivosti njenih
rezultata,
5. organizacije rada, odnosno organizacije proizvodnje,
6. drustvenih odnosa.
MiSljenja navedenih autora su znacaJan doprinos nauci i
praksi, radi cega se preporucuje da udruzeni subjekti kod odluCi­
vanja 0 poduzimanju mjera za povecanje materijalne osnove i
povecanju produktivnosti rada, svoje odluke temelje na stanju i
efikasnosti primjene iznesenih faktora koji znacajno djeluju na
stepen produktivnosti rada.

20) K. Marks: »Kapital«, Prosvcta, Beograd, 1973, str. 48. i 49.

21) Dr D. Radunovic: »Ekonomika preduzeca«, Savremena admi­
nistracija, Beograd, 1974, str. 177.
22) Dr M. Korac - dr T. Vlaskalic: Isto, strana 42.

10 Udruiivanje rada i sredstava 145

 rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih
orgaruzacija stvaraju se povoljni uslovi za bolju tehnicko-tehnolo­
sku opremljenost, veCi naucno-istrazivacki vece
prirodnih uslova, vece iskoriStavanje kapaciteta, bolje V"'IJV,;)VIJ>

kadrova onih

sticnost
situacijama IJVllUU<O
eventualnih tdiSnih
razvoj udruzenih

Buduci da produktivnost u
produktivnosti rada
zavisi od nivoa pojedinacne
izloziti utvrdivanju
rada u udruzenim subjektima.
tako, sto se stavlja u odnos obim nr,,,",,,r,rl
ostvariti na dva nacina: 23
1. putem odnosa ostvarene proizvodnje prema utrosenom
radu i
2. putem odnosa rada prema ostvarenoj
vodnji.
Prvi nacin nam ukazuje da bi
obrazac za produktivnosti rada:
Q Q
P iIi P
L T

P produktivnost,

Q = ostvarena proizvodnja izrazena u fizickim

L = utrosci radne snage za

T =
Dr D. Radunovic: "Merenje produktivnosti rada, ekonornicno­
sti i rentabilnosti«, 1961, strana 12.

14b
 naCin nam kazuje, da bi primijeniti
obrazac za rada:
L T
P= HiP
o 0
Prema Radunovicu metode za
24 produktivnosti rada
mogu biti:
naturalni metod,

- naturalno-uslovni metod,

- novcani metod.

Ovim metodama se skora svi obuhvatiti u mje­

Kukoleca25 smatra
sa stanovista
iskazan fizickim

prilazima.
vodnje moze se rijesiti, odnosno rjesavati putem supstituisanja
elemenata 0 u formuli nekim pogodnijim, ali njemu
adekvatnim elementom, kao na primjer: koliCinom uslovnih
(On), kolicinom

o
Ako podemo od obrasca P kao osnovnog obrasca za
L
produktivnosti rada,
sa elementima ~.u,r<~,_
supstituisanja elemenata, moze se obrazac
tivnosti rada koji se moze primjeniti u skoro svim onraIlizaci
udruienog rada za mjerenje produktivnosti rada:
On Ln C
P= ;P ;P=
L L L

24) Dr D. Radunovic: Ibidem, strana 50-M.

Dr S. Kukoleca: »Ekonomika Informator,
24.

w 1~
 Ovaj obrazac se moze primijeniti iIi aiternativno.
rada u poslovanju udruzenih subjekata
isticati, kada se zna, da je blagostanje
i radnih u ovisnosti od
produktivnosti rada.

4. Odlucivanje 0 su'az.lvalnlU trfista

Savremena robna privreda sa masovnom proizvodnjom sve

viSe se susrece sa problemom realizacije dobara kako
na domacem, tako i na inostranom triiStu. To je i osnovni
za veliki interes istraiivanja trziSta.
rezultata trzista ovisi kvalitet

za realno
politike udruzenih
triista donosi viSestruke koristi za
razvoja udruzenih subjekata. Ne bi tre­
od pa ni onda kada
na triiStu, kada se bez poteskoca
odlucivanje 0 trziSta
i obavezu svih organa
_",_"'_ da staino ulazu
i dobivanju
triiSta.
Naucnim metodama i
faktori uticu na potrosnje i
udruzenim da planiraju
i plasman prOlzvoua i usluga na triiStu.
donosenja odluke 0 triiSta,
"a.'~UJ"U realan istrazivacki program - projekat na
varna za istraiivanju trziSta. Projekat treba da
izmeau
analizu i prikaz osnovnih
i problema
istrazivanja,

148
 metodoloski

za
- nacin prezentiranja rezultata i nacin informi­
sanja 0 sagledanim rezultatima istrazivanja,
- podjelu
Kod

imati u vidu sve one

skoro po zemljama, i UZlm
rna, u odnosu na domace trZiSte. Sve ove
detaljno razraditi kao zadatak u
U projektu i obraz­
lozen prijedlog kome domaceg
iIi To i utvrditi koja
institucija po svojoj kadrovima, iskus­
tvom i

i
trazi da se koristi naucnim
u svom razvojnom putu i poslovnoj
metodama trZiSta i dobivanja
nja. »Pod trZista obicno se
analiza i, obrada trziSta. Dok trZiSta
za formiranje tekuce analiza trziSta koristi za
tekuce i politike

14C)
Obrada triiSta vrsi se, svega, sredstvima propa­

a posebno
rukovodenja mogu
Moze se

organizacija proizvoda i
usluga. U tom odnosno
potrosac od o cilju i
predmetu obradu, sagledavanje,
analiziranje organizaciji udru­
zenog rada,
Pod podrazumijeva sve one
eksternih (limi­

kao i internih
rednih
efikasno
saca.
U istrazivanja triiSta imati u vidu one
uticu na politiku plasmana proizvoda i
usluga, su:
i metod rada
i naCin formiranja
izbor kanala prodaje,
izbor vremena i obima
kupovne moei
navike,
i razvoj vlastite
i razvoj prodaje konkurencije,
inovacija i lansiranje novih proizvoda, motivi

sansi na istrazivanom trZiStu.

Dr D. Radunovic: Isto, strana 45.

Dr R. Milanovic: "Osnovi marketinga«,
1973, 140--141.

150
 Istrazivanje
preduzecu koje
koje
onu specificnu
su prihvatila
Donosenje odluke 0 triiSta mora da
na jasno definisanom problemu cesto
za zadataka. Svaka akcija
~~H~6 rada na istrazivanju trziSta mora biti planirana i uz to
odobren okvir prema kome ce se prikupljati i analizirati
o trZiStu. Na okvira treba stvoriti od­
govarajuCi postupak trziSta, koji treba da
da se citava akcija redoslijedom koji
stizanje ciljeva i zadataka istrazivanja i ekonomiju
stava.
u kada je relativno Iako obezbi­

kata.

Kotlera. 29
I. TrZiSna pozicija proizvoda (sadasnja i buduca).
a) trZiSta (veliCina, karakteristike potrosaca, si­
stem zatim troskovi i dohodak pro­
izvoda).
na triistu (njegovo ucesce na tdistu
konkurenata, ukljucujuci naznaku nji­

sansi na doticnom

a)

Dr M. Savremena
1975, strana
29) P. Kotler: »Marketing Management Prentice-Hall«, 1967, stra­
na 396, New

151
 III. Utvrdivanje u analiza.
a) uslovima u vezi sa ekonomskim,
drustvenim razvojem, kao i u veZl
kanala prodaje i nabavke.

IV. Strategija
a) Generalna strategija kojom ce se premoc u odnosu
na konkurenciju.
b) Funkcionalne strategije na cena,
distribucije, prodajne nr,.,.n,,.,.,';
V.

VI. Sumarni iskaz ocekivanih rezultata iii

buduCih potreba za
redovnim

zenih subjekata.

5. Odlucivanje 0 naucno-istraiivackom radu

J edna od osnovnih karakteristika nase

listicke privrede, stalna za
naucnih i
funkcionalnos ti
U""UI5'ct, podizanju materijalne osnove

produktivnosti rada, ekonomicnosti i rentabilnosti,

rada.
covjekove

152
 .. ",.u~,~u u cilju usavrsava

procesa, da primijenjuju nove mate

i prometa,
ekonomicnost i rentabilnost
naucnom organu:ac:ij i podjelom rada i tako ~"~""J~I.~
obavljanje procesa rada radnika i povecaju njihovu intenzivnost
svih resursa i po­

Naucno-istraiivacki rad, u tim, na prvi pogled

sa svim tehnickim da ima u vidu i ekonomske
taktore u kojima se
(cijena
teljima proizvodnje,
Ijaju na triiStu

na

Naucno-istraiivacki rad ima veliki znacaj za efikasan i pra­

vilan razvoj organizacije rada. Radi toga, neophodno
je, da

zaostajanje
razvojem predstavlja
i intenziteta privredivanja. U nasoj
se problemi nedostaci na·
bavljenim licencama zastarjelom opremom i tehnologijom.
i sprovouenju
orijentaciji

nadleinim orga·
nima.

30) Dr R. Obraz: proizvoda za tr·

ziSte" , Informator,

153
 samoupravljanja obrazuju - ime­
koja ce se stalno baviti naueno­
-istrazivaeke djelatnosti. Komisija koordinira rad nauenih i stru­
enih institucija, naueno-istrazivaeke
djelatnosti, vodi politiku i odriava veze
sa eksternim sto su Republieka zajednica za
za naueni rad itd.

jeg nosioca uau.l.uv-,,,',,

-istrazivaeku
obaviti nauenu
Kod naueno-istrazivacke
biti povjereni naueno-istrazivacki bilo ukupni
naueni radovi, potrebno voditi raeuna 0 n",,,rn()
institucije, njenoj nauenoj sposobnosti da obavi povjereni joj
zadatak.

strane institucije.
da se naueni rad obavi uspjesno i na vrijeme,
VS'''''-'''''';''
istrazivaeki rad vlastitoj instituciji. MeCiutim, ako
vlastita sa odgovarajuCim na­
ueno-struenim kadrovima sredstvima
UQ.uI.u....5 rada i istrazivaeke djelatnosti
program i odluku, odnosno
samoupravljanja da donese odluku
aktivnost po pojedinim iIi svim
Vise afirmisanoj instituciji koja nauenim i struenim
kadrovima i tehnieko-tehnoloskim sredstvima neophodnim za
naueno-istrazivaekog rada programima i
odobrio najviSi organ. U takvim
je da Komisija prilikom dogovaranja

15':;
aranzmana sa nautnom
nautno-istrazivackog rada, na­
ucno-istraiivacke djelatnosti u
konstantno vodi brigu 0
djelatnosti i njenom
najslozenije naucne aktivnosti iz
subjekata.
da vlastita naucna
saradnike koji bilo naucnih institucija
iIi neposredno se ukljuCiti u aktivnost
rada u naucnoj i tako naucno­
-istraiivackog projekta.

4. STICANJE I RASPORE:DIVANJE ZAJEDNICKOG PRIHODA

I DOHOTKA

Udruzivanjem rada i sredstava proizvodnih i

organizacija ostvaruje se zajednicko poslovanje putem obavljanja
zajednicke privredne djelatnosti u procesu reprodukcije u cilju
sticanja zajednickog prihoda. Zajednicki prihod nastaje realizaci­
jom i usluga su rezultat zajednickog rada dvije iIi
viSe osnovnih organizacija, odnosno organizacija udru.zenog rada
su udruzile rad i sredstva po vertikalnoj poslovnoj poveza­
nosti, odnosno podjeli rada, tako da se proizvod jednih javlja kao
rada drugih proizvodnja).
na odnose izmedu

osnovna
o;;;U.UH•. .l.\.U'!'. prihoda i to na osnovu

i
sporazumijevanju 0 udruzi­

155
 iz 1
trgovinskih organizacija odvojeno sa
stanoviSta oblika sredstava i to odvojeno za
one proizvodne i trgovinske koje su udruzile rad i
sredstva za i odvojeno za one
proizvodne su udruzile rad i sred·
stva za iz svoje ukupne djelat­
nosti.
Pored ova dva oblika <OU.lU'-,,,,Ue; prihoda po verti­
kalnom procesu praksi se mogu
i drugi oblici, kao sto su: £"'J"'\J.H.<'-'I" koji
horizontalne podjele

neophodno
rada i
bez obzira na odredbe stava 2.
radu.:l :
odredaba clana 68. Zakona 0 udruzenom
normira sarno exempli causa, odnosno
sporazum 0 rada

odnose u ostvarivanju radnici u osnovnim

ureduju sporazumom.
nim sporazumom iz stava L ovog clana ureduje se narocito:
1) odnosi u zajednickog proizvoda, odnosno vrse·
zajednickih usluga, kao sto su uskladivanje
standardi materijalnih za utvrdivanje
stopa okvirni uslovi i rokovi u kojima se vrs] me·
dusobna naucno-tehnicki drugi uslovi rada i

Zakon 0 udruzenom radu, PrivreC'1a II izda­

strana 58.

15(,

 povecanie
poboljsanje

raz­

sredstava za
,",,",-"H""~,",
usluge;
i stranom kao sto
uslovi njihove prodaje;
o poslovima;
sastav i l1adleznost zajednickog organa i nacina izbora
clanova, ako se organ obrazuje;
naCin rizika i oblici medusobne i
prometu s treCim licima u ostvarivanju

sporova, kao i uslovi i naCin

samoupra'll'llog sporazuma.
sporazumom iz stava 1. ovog clana
se zajednickog prihoda, a narocito:
1) cene ili drugi osnovi i medIa po se vrsi
zajednickog

2) rokovi u

3) uslovi i nacin

koji su rezultat izuzetnih na

4) uslovi i nacin ostvarivanja solidarnosti,
radne i sigurnosti odnosno
u pos]ovanju iii preduzimanju mera ~-'''--~,J
or:galillz:aciJa koje su ucestvovale u
hoda«.
Ovu odredbu treba shvatiti tako, da ona nije zatvorena, do­
voljna, i da ona propisuje minimum obaveznih principa se
u samoupravne a sve ostalo sto
ovom odredbom pomenuto, treba udruieni subjekti
u samoupravnom sporazumu.
Sticanje
medusobnim se
smo istakli
znacaj sticanju
prihoda (vidi: odlucivanje 0 politici i nacmu cijena) i
konstatovali, da kod sticanja zajednickog prihoda najpogodniji

157
oblik

su
i osnovne Or<7"'""_
zacije trgovine, odnosno radne organizacije proizvodnje i
organizacije trgovine. U ovoj organizaciji udruienog rada
proizvodi se nekoliko stotina proizvoda. Medutirn, ilustra­
cije uzirnarno sarno proizvod - konzurnno na
bazi 3,6 rnasnih jedinica po litri. U procesu, lancanirn
i nr,n",p1'",
OOUR-a "Stocna hrana«, se bavi 7,,,';r"n,,...TYl stocne

hrane;
- OOUR-a "Stocarstvo«, koja se bavi proizvodnjorn nepre­
radenog rnlijeka;
- OOUR-a »Mljekara«, koja se bavi
preradevina;
OOUR-a koja se bavi prijevozorn od
proizvodaca do od "Mljekare« do trgovine,
- OOUR-a koja konzurnno
krajnjirn potrosacirna.
Prihod iz poslovanja ovih
skih i transportnih organizacija, se iz:
1. i drugih troskova svih proizvod­

troskova osnovnih
(obracunata po saveznirn
3. rnaterijalnih

koje

4. troskova (obra­
cunatih po saveznirn
S.
osnovnih sredstava (po
rninirnalne
UH.l"''''"U;':' dohotka.

ISb
 PrimjenjujuCi model "ZAJEDNICKE PRODAJNE
zajednicki prihod dobija se:

Proizvod: konzumno mlijeko

ledinica mjere: litar
Realizovana kolicina: 10,000.000

Zajednicka
Elementi
nara

1. Troskovi
OOUR-a 1,00 10.000
2. Troskovi poslovanja
OOUR-a "Stocarstvo« 1,20 12.000
3. Troskovi
OOUR-a 0,80 8.000
4. Troskovi poslovanja
OOUR-a "Transport« 0,20 2.000
5. Troskovi
OOUR·a 0,10 1.000

Ukupni troskovi 3,30 33.000

6. ZAJEDNICKI DOHODAK 2,70 27.000

7. ZAJEDNICKI PRIHOD 6,00 60.000

izvode
plitkih osnovne
za proizvodnju i preradu prirodne i vjestacke koze OOUR-a

- za muskih plitkih »Obuca« i

za OOUR·a
"Promet«.
Primijenjujuci odredbe sporazuma 0 udruli­
rada i sredstava, zajednicki stvaranju i
muske

159
 Jedinica
Ostvarena

Elementi
nara
-"-""-­
1. Troskovi poslovanja
koze OOUR-a »Kozara« 100 100.000
2.
85 85.000
3. Troskovi
OOUR-a 15 15.000
I UKUPNITROsKOVIPOSLOVANJA 200 200.000
.--~-~~"---

II ZAJEDNlcKI DOHODAK 100 200.000

III ZAJEDNIcKI PRIHOD 300 300.000

moze se iskazati formulom:

ZP + MTtn + At" + MTs + As -t ZD

troskovi
osnovnih sredstava
po minimalnim saveznim
MTt troskovi
At osnovnih sredstava trgovine po
minimalnim saveznim stopama,
MTs materijalni i troskovi
As troskovi osnovnih sredstava
po minimalnim saveznim
ZD dohodak.
rada i sredstava
se osnovi
i to precizl10 razra­
tumacenja. Osnovima
dUma treba obuhvatiti naroCito
prihoda ce
i ravnopravne meausobne ekonomske

16(}

 ucesnika u stvaranju proizvoda i

ne()ptlOd.nO je da:
prihod
stvaraoce tog
nosu koji se utvrduju
poslovanja;
- rasporedivanje zajednickog izmedu osnovnih or­
ucesnica u stvaranju prihoda
svega, od doprinosa utvrdenog u
noj cijeni usluga utvrdenoj u
poslovanja;
na triiStu moze

svake osnovne
- se utvrde rokovi u kojima se vrSi obracun i
zajednicki
se od uslova i nacina koristenja sredstava zajednic­
kog
polazi se
lidarnosti radi
odnosno radi

i
Pored ovih eksternih,
karakter dopunskih
egalizacioni vidovi solidarnosti, kao i
normativna u problema
oanosa, pod uslovom da su u skladu sa Zakonom
i da vode racuna 0 i cistim
racunima.
Rasporedivanju zajednickog prihoda posvecen
clan 69. i 70. Zakona 0 radu. 32 Zbog znacaja
ovih clanova ZUR-a, se u cijelosti: "Osnovi i mjerila po
kojima se vrSi l'asporedivanje prihoda moraju biti
takvi da obezbjeduju uslove za povecanje proizvodnosti rada, za
racionalnije i efikasnije drustvenih sredstava u radu
i poslO\'anju i za smanjenje materijalnih i troskova

Zakon ° udruienom radu, isto, str. 69.

11 Udruzivanje rada i sredstan 161
 vanja osnovnih organizacija koje su ucestvovale u ostvarivanju
tog prihoda.
Osnovi i medIa iz stava 1. ovog clana utvrduju se za duii
period, i to, po praviIu, za period za koji se donosi srednjorocni
plan.
Ako se rasporedivanje zajednickog prihoda vrsi na osnovu
cena utvrdenih samoupravnim sporazumom, prilikom utvrdivanja
tih cena moraju se imati u vidu trajniji odnosi u kretanju cena
na triiStu za iste ili slicne proizvode iIi usIuge«.
I u rasporedivanju (raspodjeli) prihoda clan 69. ZUR-a oba­
vezuje organizacije udruienog rada da osnove i mjerila za raspo­
djelu zajednickog prihoda utvrduju na duii rok, po pravilu za 5
iIi viSe godina. To znaCi da je neophodna trajnija poslovna sa­
radnja. OVdje se misli da ove odredbe mogu koristiti one organi­
zacije proizvodnje i trgovine koje su udruzile rad i sredstl,'a na
osnovama samoupravnog sporazuma. U clanu 70. ZUR-a se kaze:
"Zajednicki prihod rasporeduje se u celini na osnovne organiza­
cije koje su ucestvovale u njegovom ostvarivanju.
Zajednicki prihod privremeno se rasporeduje na osnovne
organizacije odmah po njegovom ostvarivanju i istovremeno na
sve osnovne organizacije.
Obracunavanje zajednickog prihoda vrsi se u rokovima
utvrdenim samoupravnim sporazumom, koji ne mogu biti duzi od
rokova u kojima se, u skladu sa zakonom, obracunava ukupni
prihod osnovnih organizacija«.
S obzirom na slozenost utvn'iivanja i primjenjivanja osnova
i mjerila kod raspodjele zajednickog prihoda, neophodno je ana­
Iizirati sve prilaze i mogucnosti za realno formiranje osnova i
mjerila. Postoji viSe nacina i mogucnosti, odnosno prilaza form i­
ranja osnova i mjerila za raspodjelu zajednickog prihoda. Medu­
tim, nase opredjeljenje je za izloieni i obrazloieni model "ZA­
JEDNICKE PRODAJNE CIJENE«, odnosno zajednickog prihoda,
koji se sastoji iz faznih medusobnih ekonomskih odnosa utvrde­
nih u planu zajednickog poslovanja za svaki proizvod i uslugu,
ukljucujuCi tu i usluge robnog prometa. Zajednicka prodajna
cijena, utvrdena zajednickim ravnopravnim dogovorom u planu
zajednickog poslovanja stimulise ucesnike stvaranja i realizacije
proizvoda i usluga da se aktivno bore za njeno realizovanje na
triiStu.

162
1. RaI;POldj zajednii!kog dohotka

dohotka, isto kao i zajednickog pri­

siru u Dna ovisi od
udruzivanja rada sredstava proizvodnih i
Kao sto na putu do realiza­
su stoje mnogobrojni i poteskoce, kako
i organizaciono-tehnicke, tako institucionalne prirode.
Drustvena svojina se zajednickim dohotkom realizuje u
zato sto se sredstva za potvrduju
svih njenih
sredstva se
to slucaj
or!~an:izalcij udru-

Radnici udruzeni u osnovne rada

obavljaju djelatnost sa
taj rad dohotka. Medutim,
a ove udruzene na viSem nivou
drustvenim rad je
dohotka. poslo­
prema
ostvari­
vanja
Pored rezultata rada, kapitalne
rada i trZiSnih na velicinu dohotka
rada uticu jos i elementi sistema i
politike. Poslovna cini skup mjera kojima se
ciljcvi i metode zadataka u ekonomiji
udruzenog rada. Jedan od bitnih uslova ovog
zultati dohotka u
od
tran­
teku­
dohotka. U sa-

II" 163
 .... ~·~I"'~
zajednickog dohotka. I kod zajednickog
"~"'~'''r~mogu korisno osnovl 1 utvrdeni za ra­
zajednickog s sto ih treba detaljnije, preciz­
razraditi kako ne bi dolazilo do rna kakvih dilema. Pored
mjerila za ucesce u zajednickom dohotku, ne­
poslovanja utvrditi instrumente
L"'.".... "~"... u.u ekonornskih odnosa koji
Instrumentima treba narocito
dohotka u zajednicke
troskova sluzbi za obavljanje

Sarnoupravnim sporazurnorn 0 udruiivanju rada sredstava

proizvodnih i trgovinskih reguliSe se
zajednickih fondova. Zajednicki fondovi mogu biti:
L zajednicki fond razvoja,
2. fond obrtnih
3. fond
4. zajednicki fond solidarnosti.
sporazumorn se utvrduju zadaci nacin fi·
koje obavlja Radna zajednica za
zajednickog interesa. Sredstva koja se
dohotka namjenjuju se za
i ugovornih obaveza iz zajednickog poslovanja i za finansiranje
aktivnosti Radne za obavljanje poslova od
interesa. Samoupravnim sporazumom 0 udruzivanju
stava ureduju se narocito:
- osnovi i za utvrdivanje doprinosa svakog udruie­
nog u <:t"<>Y'<ln zajednickog dohotka, odnosno
i mjerila na osnovu se utvrduje ucesce u zajednickom do­
hotku udruzenih koji su sudjelovali u ostvarivanju tog
dohotka,
dohotka se moze
(zajednicki fondovi,
i ugovorne) obavljanja
buduci da se rasporeduje u
ucestvovale u njegovom

za ucesce u dohotku po
osnovu >W'ULuV6

164
 - vrijeme i naCin ucesea u zajednickom dohotku,
- uslovi i nacin vracanja udruienih finansijskih sredstava,
- ciljevi udruzivanja finansijskih sredstava i naCin koriste­
nja itd.,
- obaveze i prava udruzenih subjekata, odnosno odgovornost
u slucaju poslovanja sa gubitkom,
- obaveze i nacin snosenja zajednickog rizika,
-- naCin angazovanja finansijskih sredstava za finansiranje
zajednickih potreba.
Ovako utvrdivanje medusobnih obaveza proistice, prije svega,
iz zainteresovanosti radnih Ijudi udruzenih u udruzenim cjelina­
rna, radi prosirivanja materijalne osnove, medusobne solidarnosti,
ali i obezbjedivanja stimulativnog finansiranja prosirene repro­
dukcije udrilZenih subjekata koji nemaju dovoljno vlastitih ri­
nansijskih sredstava.
Zajednickim dohotkom se podize samoupravljanje na visi
nivo, sto ee pozitivno uticati i na efikasnije koriStenje dijela za­
jednickog dohotka za prosirivanje materijalne osnove udruienih
subjekata i udruzene cjeline. "U skladu sa tim nacelima, osnovne
organizacije u sastavu iste radne organizacije iIi viseg poslovnog
udruzenja ne stice neko automatsko pravo na ucesee u zajednicki
stecenorn dohotku, vee sarno u srazrnjeri sa ulozenirn radom i
dohotkorn u zajednicka poslovna sredstva radne organizacije,
odnosno viSeg organizacionog oblika. Dohodak koji se ovakvom
saradnjorn ostvari rasporedivao bi se kao njihov zajednicki do­
hodak, u zavisnosti od doprinosa tekuceg i rninulog rada pojedi­
nih osnovnih organizacija udruienog rada u proizvodnji i trgo­
vini, odnosno u zavisnosti od toga koliko su te organizacije do­
prinijele ostvarivanju tog zajednickog dohotka« .33
IrnajuCi u vidu da zajedniCki dohodak udruienih subjekata,
putern zajednickog ravnopravnog odlucivanja, dakle, samouprav­
ljanja vrlo pozitivno i efikasno djeluje na dosljednije i potpunije
prirnjenjivanje i realizaciju principa raspodjele prerna radu,
odnosno njihovog stirnulisanja u ostvarivanju zajednickog dohot­
ka, to je od velikog znacaja:

33) E. Kardelj: "Samoupravljanje drustvena svojina«, Dzepna

knjiga, Beograd, 1973, str. 152. i 161.

165
 osnovu
udruzeni
rasporeduje odstrani

0) da se zajednickim dohotkom utice na

tretmana dohotka i
vjestackim osnovama

c) da se dohotkom na osnovu utvrdenih osnova

U rasporedivanja zajednickog
hoda, formira i ZAJEDNICKI DOHODAK.
Uzmimo isti primjer slozenog sistema za proizvod konzumno
mlijeko na bazi 3,6 masnih jedinica. je
u praksi.

Dr A. Vacie: politika dohotka«, Radnicka stampa.

1976, str. 301.

166
 Dohodak po
Elementi pro-
din.

ZAJEDNICKI DOHODAK 2,70 27.000

0,05 500

0,Q3 300
zajednickom fondu rizika
1% od dohotka 0,03 300
solidarnosti
(J,03 300
rashoda za od
zajednickog interesa 0,Q2 200
- zakonske j ugovorne obaveze 0,02 200
Ostatak dohotka 2,52 25.000
- OOUR-a "Stocna hrana({ 20% 0,51 5.100
OOUR-a "Stocarstvo« 40% 1,02 10.200
- OOUR-a "Mljekara« 30% 0,75 7.500
OOUKa 5% 0,12 1.200
- OOUKa "Maloprodaja{( 5% 0,12 1.200
----
takoder u

ledinica
Stvarna "VL'<'U'"

Dohodak za Zajednicki do­

Elementi hodak u 000
proizvoda dinara
ZAJEDNICKI DOHODAK 100 100.000
'-''-UU"-,,,J5 dohotka:

zakonske i ugo­
vorne obaveze 4 4.000
J,"",",,,,... ftUJ'" fondu
dohotka 2 2.000
"""J'"""-'''''-ftVJ.U fondu obrtnih
1 % od dohotka 1.000

161
- zajednickom fOI1du rizika
1% od dohotka 1.000
- zajednickom fondu solidar­
nosti 1% od dohotka 1.000
- za pokrice troskova sll.libi
za obavljanje zajednickih
pos!ova od zajednickog
in teresa 2 2.000
Ostatak dohotka 89 89.000
Od toga:
- OOUR-a "Kozara« pripada 52% 46 46.000
- OOUR-a "Obuca« pripada 40% 36 36.000
- OOUR-a "Promet« pripada 8% 7 7.000

Ovakav nacin rasporedivanja zajednickog dohotka temelji se

na osnovima i mjerilima utvrdenim u samoupravnom sporazumu
o udruzivanju rada i sredstava.
Iako je kratak period od primjene ovog modela u praksi,
ocjena je vrlo pozitivna i zbog toga se preponlcuje da udruzeni
subjekti primijene date modele sticanja i rasporedivanja zajed­
nickog dohotka. Ovakav prilaz raspodjeJi zajednickog dohotka
pogodan je iz viSe razloga, a naroCito:
- sto pozitivno utice na razvoj medusobnih ekonomskih
odnosa; .
- obezbjeduje ravnopravnu raspodjelu i sprecava moguc­
nost prelijevanja dijela dohotka iz jedne u drugu fazu procesa
reprodukcije;
- omogucuje knjigovodstveno pracenje i analiziranje dopri­
nosa svakog ucesnika u stvaranju zajednickog dohotka;
- sto je prilaz pojednostavljen i moze se primijeniti bez
ikakvih komplikacija i velikih evidencija, a samim tim i pojedno­
stavljenim obracunom ostvarivanja i raspodjele zajednickog do­
hotka.
I najzad, ovakav nacin prilaza raspodjeli zajednickog dohotka
u skladu je sa pozitivnim zakonskim propisima:
,»Vcesce u zajednickom dohotku utvrduje se prema doprinosu
koji radnici u osnovnim organizacijama daju ostvarivanju tog
dohotka svojim tekuCim radom (ucesce na osnovu tekuceg rada)
i upravljanjem i privredivanjem udruZenim sredstvima (ucesce po
osnovu minulog rada).

168
 Ucesce u zajednickom dohotku po osnovu tekuceg rada i po
osnovu minulog rada ostvaruje se zavisno od rezultata koji su
postignuti u ostvarivanju ciljeva udruzivanja rada i sredstava
po istim osnovama i merilima, a u skladu sa sporazumno utvr­
denim uslovima, pod kojima rizik u poslovanju zajednicki snose
radnici u osnovnim organizacijama koji udruiuju rad i sredstva.
Radnicima u osnovnoj organizaciji koja se u svom poslova­
nju koristi sredstvima drugih osnovnih organizacija obezbeduje
se, u okviru zajednickog dohotka, sredstva za licne dohotke i
zajednicku potrosnju u skladu sa zajednickim osnovama i mje­
rilima za raspodjelu tih sredstava koji vaze u organizacijama
udruienog rada, kao i sredstva za prosirenje materijalne osnove
rada prema doprinosu ostvarivanju zajednickog dohotka.
Ucesce u zajednickom dohotku po osnovu minulog rada
ostvaruje se iz dela tog dohotka posle obezbjedivanja sredstava
za licne dohotke i za zajednicku potrosnju radnika u osnovnoj
organizaciji koja se u svom poslovanju koristila udruzenim sred­
stvima, u skladu sa zajednickim osnovama i merilima koji vaze
u organizacijama udruzenog rada«.35
Kada se radi 0 ucescu u zajednickom dohotku osnovnih
organizacija koje su udruzile sredstva po osnovu minulog rada,
one polaiu pravo u okviru ucesca u zajednickom dohotku na
povracaj vrijednosti udruzenih sredstava u iznosu koji je udruzila
iii u revalizovanom u skladu sa postojeCim zakonskim propisima,
odnosno naknadu za privredivanje udruzenim sredstvima, koja se
utvrduje unaprijed posebnim samoupravnim sporazumorn 0 kori­
stenju sredstava iz minulog rada. "U okviru ucesca u zajednickom
dohotku osnovna organizacija koja je udruzila sredstva ima, po
osnovi minulog rada, pravo na:
1) povracaj vrednosti udruzenih sredstava u iznosu koji je
udruzila iii iznosu revalizovanom u skladu sa zakonom na osnovu
merila i u oblicima utvrdenim samoupravnim sporazumom;
2) naknadu za privredivanje udruzenim sredstvima, koja se
utvrduju unapred u odredenom iznosu, iii u iznosu utvrdenom po
osnovima i merilima u skladu sa samoupravnim sporazumom, u
oblicima utvrdenim tim samoupravnim sporazumom«.36
Samoupravnim sporazumom 0 udruzivanju rada i sredstava,
neophodno je posebno regulisati sticanje i rasporedivanje kako

35) Zakon 0 udruienom radu: Isto, strana 67. i 68.

36) Zakon 0 udruzenorn radu: Isto, strana 69.

169
stava,

SNOsENJE ZAJEDNICKOG RIZlKA

Poli tika kao i svaka politike

na buducnost i posljedica.
koji se mogu
otkloniti, i obim neizvjestan, radi cega i
osnov za politike rizika predstavlja, u stvari,
podlogu za odlucivanje.
Medutim, analizom ranijih o rizika.
statistickih i podataka 0 velieni i
osnovica za obraeu­
rizika i kretanja
mogu se
f../VlaL.HOV osnove i obracu­
sredstava rizika.

170
 Rizik kao

rizika u sustini
uzroka rizika koji se mogu posma·
eksternih rizika na po­
sredne j

na najmanju

- funkcionalnu podjelu rizika po

kalkulativnim putem
fonda rizika;
neprenosivih

na njenu ne moze
je prisutna.
na budnost
donesenih

Sve one moraju

nabavljaju,
su i izlozene
privrednih aktiv­

171
nosti i prouzrokuju rizik. Marks37 predvida kao neophodnu eko­
nomsku nmnost, da se odmah iza naknade za utrosena sredstva
za proizvodnju i dodatni dio za formira
»rezervni fond iIi fond
od elementarnih nepogoda itd«.
Rizik i dohodak udruienih

aktivnosti u svim
fazama procesa svodi rizik na

odluka 0 reprodukciji da
dejstvo ne rizik i da neizvjesnost na najmanju
mjeru; i
kalkulisanja sredstava da ona obezbjeduju nami­
stete nastane rizikom.
Politika rizika obuhvata koje treba da se
radi otklanjanja i smanjenja negativnih posljedica
Ova poIitika moze oblikovati ako se
priroda rizika u

kao sto su:

cih organizacionih mjera;

sa rezervom sredstava za
sa

37) K. Marks: "Kritika programa«, Mladost, 1973.,

strana 99.

172
 Rizici mogu biti razliciti, ali se ipak njihova podjela moze
izvrsiti na:
a) proizvodni rizik (rizik sredstava za proizvodnju, obrtnih
sredstava i finansijskih sredstava);
b) poslovni rizik (rizik sredstava uskladiStenja, transporta,
trgovine, rezervnih sredstava i dr.);
c) rizik odluCivanja (donosenje odluka u poslovnoj aktiv­
nosti).
Razmatrajuci probJem rizika Petrovic38 istice da se svi rizici
ne mogu mjeriti niti lokalizovati na odredeni dio organizacije
udruienog rada, jer se ne pojavljuju redovito i u odredenim
vremenskim razmacima i ne mogu se unaprijed ocijeniti. To su
zajednicki poslovni rizici koji proizilaze na osnovu subjektivne
procjene, a mogu biti sekundarne posljedice objektivne procjene.
Posebni neprenosivi rizici obracunavaju se kao poslovni kalkula­
tivni rizici, trosak, ali njihov obracun pada na teret dohotka, dok
se zajednicki rizik iznalazi na osnovu troskovne metode, ali se
moze snositi u zajednickom dohotku.
Postoje i politicki rizici koji moraju naCi mjesta u kalkula­
tivnim rizicima, a narocito na podrucju izvoza i uvoza roba, koji
nastaju ratovima, strajkovima, blokadama, unutrasnjim gradan­
skim sukobima itd.
Politiku rizika u samoupravnim sporazumima 0 udruzivanju
rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih organizacija treba tako
formulisati, da ona uvijek obezbjeduje minimalne rizike, putem
preventivnih mjera i kalkulativnim obezbjedenjem neophodnih
sredstava za podmirenje nastalih steta.
Politika rizika mora stalno teziti i usmjeravati istrazivanje na
identifikovanje uzroka rizika, kao i plansko redovno kalkulisanje,
kako bi se izbjegli iznenadni nastanci steta, odnosno ublazili
potresi koji nastaju iznenadnim stetama. Po PetrovicuS9 kalkula­
tivni prilaz sagledavanju rizika polazi:

38) Dr M. Petrovic: »Zajednicki rizik«, Institut za trgovinu, Zag­

reb, 1976, strana 5.
39) Dr M. Petrovic: »Zajednicki rizik«, Nova trgovina, Beograd,
broj 4177, strana 154.

173
 PODRUcJE UZROKA RIZIKA

rizici

vezani za proizvod
iJi

r:zik proizvodn je
rizik otpreme, pa.
transpor.

PODRUCJE POSUEDNJEG RIZIKA

za

uzroka nastanka steta - rizika.

Pa ipak, neophodno istaCi, da

Ijaju najveCi izvor rizika i da vode i na­
stanku rizika. Zato rizjk ne treba hipertrofirati ni potcjenjivati.
Radi toga, neophodne odluke, ali nuzno bazirane na
odluka
Vise poslovnih
pogresnog izbora i time rizika.
visine rizika vezanog za poslovne
mora se uzeti U obzir ljudskog faktora i to
U kojoj rizik zaista mde da nastane radi

174
nosti organa donose odluke. Svakako, veca nastanka
odnosno veca od donosenja pogresnih odluka je
kod nedovoljno strucnc spreme kadrova koji donose odluke, a
kod sposobnih i strucnih kadrova. Rizik iz
odluka vezanih za ovakve subjektivne i odnose, moze se
otkloniti sarno strucnim osposobljavanjem kadrova za samostalno
uVHV.;:"..AAI"" odluka na svim nivoima udruzenih

175
 PETA GLAVA

SPROVODENJE UDRUZIVANJA RADA

I SREDSTAVA PROIZVODNIH

I TRGOVINSKIH ORGANIZACIJA

Sve masovnija proizvodnja traii i masovni

nih dobara. Uporedo sa moderne
proizvodnje, a time i ponude dobara na tdiStu,
se i specijalizacija potrosnje svih vrsta, sto povecava raz·
..:.u............ ponude i trainje. U sferi robnog prometa vrse se

od primarnih do
trainje.
zemljama i nase istraiivacko
"a~.ua..l1J'" ukazuju na nuZnost nase a po­
i na takav nivo koji ce joj omoguciti
i koristi savremena naucna i tehnicko-tehnoloska do­
stignuca. Primjena nauke i savremene tehnike, tehnologije i
rada, ekonomskih efekata u
sto subjekata i njiho­

12 UdruZivanje rada i sred,t"v<l 177

 odnosa,
samoupravnom o udruzivanju rada i sredstava
i trgovinskih organizacija i ostalih subjekata dru­
rada i sredstava

rada i sredstava proizvodnih

i zasniva na potpunoj ravnopravnosti,
koja se, prlJe svega, manifestuje ravnopravnim zajednickim odIu­
o svim medusobnim ekonomskim i odnosima.
ne moze bez savremene trgovine i obrat­
tim medusobni ekonomski odnosi
poslovnu a istodobno i najuzu povezanost
proizvodnje i sto se moze ostvariti jedino putem udru­
zivanja rada i sredstava.
rada i sredstava proizvodnih
uvodenje i razradu
privreClivanja i postizanja povoljnih ...
,,.VHVL'.'-'HUU

dohotka. Dna ima veliku

nad onim subjektima koji nisu udruZili rad i
sa kojima se nalaze u konkretnim odnosima. To znaCi
rada

optimalnu interesnu
koja svakom od njih
koji bi radnik mogao imati, ostvariti
radu.
"Na kaze da
se u svetu ostvaruje veoma visok stepen
i da j e trgovina postala u neku ruku prozor u
svet - za Prema tome, i sarna
te kako biti na to da ima dobro
takav -prozor u svet«.

1) E. Kardelj: Ibidem, strana 160.

178
 Nije sarno zadatak
l'ada i sredstava
no rasporeduju
u drugu sferu procesa nego ida,
vecu materijalnu osnovu, vecu produktivnost rada, veCi
ekonomskih kroz

vece i
socijalistickih udruzi­
vanje rada i sredstava zasniva se na interesu
proizilazi iz maksimalnih rezultata poslovanja i
hotka koji mora bib u 2ini interesa radnika i podsticaj da se
udruzuju u oblike i to na savremenoj
samoupravnog
Sadasnji I
trgovinskih ugovo­
rima i komisionim odnosima, konzervativni i
zastarjeli, nego i najvazniji
vremenog proizvodnje i
ugovori i komisioni odnosi su uzrocnik
odnosa procesa drustvcne reprodukcije. ani su izazvali neravno­
pravan medusobni ekonomski odnos izmedu proizvodnje trgo­
vine i prelijevanju dohotka iz u
:rgovinu.

proizvo­
i visokih
viSe osamostalilo

samoupravnog proiz­

12* 179
vodnih i trgovinskih organizaClja. Istraiivanjem se doslo do saz­
nanja, da samoupravni sporazum 0 udruiivanju rada i sredstava
moze uspjesno zamijeniti sadasnje kupoprodajne ugovore i ko­
misione odnose i efikasnije regulisati medusobne ekonomske 00­
nose izmedu proizvodnih i trgovinskih i to na potpu­
no ravnopravnim medusobnim odnosima
koji se zasnivaju na odlucivanju udruzenih
udruzenih Prema tome,
AU'UlJ"''''HA odnosi, mogu se uspjesno

nim ekonomskim odnosima zasnovanim na spo­

prevazilazenja kupoprodajnih ugovora i komisionih

se, svega u tome, sto novi instrumenti kao
sto su samoupravni sporazum 0 udruzivanju rada i sredstava
f'-'''ULI.'vA.< plan poslovanja. obezbjeduju jedinstvo odnosa ",r,(\(',>""

drustvene reprodukcije, sprecavaju prelijevanje dohotka

u sferu reprodukcije i uspjesno eliminiSu sve
deformacije, kako u sistemu raspodjele prema
potrosnji, tako i medusobnim ekonomskim odnosima
na inostranom i domacem trZiStu. Samoupravnim
mom 0 udruzivanju rada i sredstava proizvodnih i
ureduju medusobni ekonomski odnosi, a
o i poslovnoj politici
time postize
reprodukcije. Zajednicko OOlucivanje a razvoj­
noj i poslavnoj palitici, a narocHa 0 politici i nacinu farmiranja
cijena predstavlja fundamentalnu osnovu jedinstva interesa, koji
se ogledaju putem prihoda dohotka i
njihove raspodjele.
Ostvarivanjem i
ruju se i zajednicki koji su najveca
maksimiziraju ekonomski efekti u poslovanju
kata i njihovih udruzenih pa i drustvene zajednice.
Uspostavljanje novih drustvena-ekonomskih odnosa omogu­
cava udruzenom radniku da stvara novu mated­
jalnu vrijednost sredstava udruienog rada i tako grupno
vlasniStvo i eliminiSe koji su na
trlistu.
Zakon drustvene podjele vezi sa zako­
'-',",£LV"" i paralelno sa vrijednosti
oblicima stalno inicira rada,

18H
povezanost i udruzivanje, a zakon drustvene podjele rada i udru­
zivanja rada i sredstava transformiSe oblike
zakona vrijednosti. Prema tome, zakon drustvene
rada i

rada.

Udnrlivanje rada i sredstava proizvodnih

omogucuje podjelu rada izmedu rm",,'"''

organizacija i objedinjavanje citavog niza
kao !ito su: zajednicki naucno-istrazivacki istraiivanje trfista,
inovacije plasman proizvoda,
CA'UH'UILIl>Aa. propaganda, zajednicko nabavljanje, standardizacije i

specijalizacija, organizovanje servisne sluzbe,

i zaj ednicko
povezivanje uvoza sa izvozom roba,
finansijskih poslova, pakovanje, zajednicko skladiStenje,
ki koriStenje zajednickih sredstava, strucno
zajednicko fondova za finan­
prosirene reprodukcije i za obrtna sredstva, zajednicka
i
Procesi poslovnog povezivanja, odnosno
sredstava proizvodnih i trgovinskih organizacija na bazi
su relativno
rakteristiku razvijenijeg
i intenzivno se
hvatanju
vrijeme i na
proces rada i dakle,
proizvodnje i trgovine u razvijenim zapadnim zemljama na osnovu
zajedniCkog Ovi procesi su se javili kao nuzna i
objektivna potreba savremene faze razvoja i raznovrsnih zahtjeva

U skoro svim razvijenim zemljama poslovna

zanost trgovine na bazi zajednickog
Intenzivan proces
....,,_...._ podstaknut je ostvarenim
tatima onih proizvodnih i +Y'tYr'>'li",,,,
su na osnovu zajedniCkog marketinga povezani. Tako je
»Textron« u Sjedinjenim Americkim Ddavama na bazi
poslovno 38 proizvodnih i 36
a firma

.c.o..J'''''Hll'''-'',Vc, marketinga 79

181
duzeea. Ova firma nakon poslovnog poveeala obim
proizvodnje za 2 puta, prometa 2,4 puta za 3 putl.
Slicne poslovne »Textron«. Dlllgi
primjer firme Republici Nje­
macko j, na osnovu su povezaH
7 robnih kuea i ostvarili
obim poslovanja za
Slicne rezultate

Britaniji,
U novije u istoenoevropskim
can nacin javljaju poslovnog odnosno
elasticnijeg ekonomskog odnosa izmeau industrije i
trgovine, a narocito u Maaarskoj i Vee je
istaknuto da naucne institucije i naueni u SSSR-u
i zemljama istocne nastoje da
puteve za trZiSno
Svakako, iskustva
onih na istoku, ne mogu
i nase
sebno proizvodnje i
iskustva tih nasim
u razvojni sistem povezivanja
rada i sredstava. se istiee, moguenost
marketinga i orijentacije u
nosH naiSe privrede. To se isHee radi toga, sto
sredstava proizvodnih

udruzenih subjekata mo-

u udruzenim

omogueava
vezan sa individualnim
pojave birokratije i monopola bilo u udruzenim
udruzenim cjelinama.
i pored pozitivnog samoupravnog
jevanja i zajedniekog samoupravni sporazum 0
udruzivanju rada i sredstava i trgovinskih

182
 nije dovo­

birokra­

nizacija
ciljeva i
stva. Radi
hodno je
ski sistem
vodnih i

Oblici udruiivanja rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih

objedinjavanja procesa repro­
poslovne istorodnosti pri­
tehnicko-tehnoloske
poslovnih rezulta­
ta U okvirima prirodnE', tehnicko-tehnoloske i ekonomske zaokru­
lenosti.
Polazeci od toga neophodno je
nju na tri osnovne, velike reprodukcione
1) Osnovne sirovine i

183
 2) investiciona dobra, i
3) Potrosna dobra.
Ovako ukupna omogucuJe nam d.a
se pojedine reprodukcione skupine proizvodnje
ponasaJu na triiStu, koUko su ovisne 0 tdiStu i posredovanju tr­
i koUko im treba po­
vezanih odnosa.
Osnovne sirovine i
sebnost u odnosu na
sticionih dobara i potrosnih dobara. Proizvodi
imaju i poseban tok
do potrosaea kupca, a koji skoro
,",~H","U., bez posredovanja trgovine u klasicnom smislu. To zna­
ci, da ovi proizvodi imaju MALO TRzIsNOSTI, tdiSne konkuren­
cije, pa i ucesca u sa ovim nr,(\lO"U'.rI
Proizvodi osnovnih sirovina i energije se prodaju
no kupcu i ovdje su proizvodac i kupac potrosae u
nom dodiru. U 1975. proizvodi osnovnih sirovina ener·
bez ucesca trgovine sa 81,9% od
nr,();O'"r." Radi ovakvih odnosa izmedu
proizvodnje i trgovine, neophodno posebno tre­
tirati u odnosima proizvodnja
instrument medusobnih ekononrlsltih
i potrosaca bio dogovor.
Proizvodi reprodukcionih i investicionih
isto tako specifican i poseban odnos na relaciji """,",n.;"",,,,';
nja - trgovina - Nairne, viSe od 300/ 0
ovih proizvoda ostvaruje neposrednu reaUzaciju za kupcima, bez
ucesca Tako je, na primjer: u 1972. godini npnn'"rp·r1"",
realizovano 29,8010, u 1974. godini. 31,9;)/0 i u 1976.
Pa obzirom na strukturalnu vaznost i
u odnosima proizvodnja potrosnja,
reprodukdonih materijala i investicionih dobara,
da se u poslovno povezivanje putem
sredstava sa trgovinskim organizacijama.3
Proizvodi dobara naJvlse trZiSnih elemenata
i tu konkurencija Kod ovih proizvoda neop­

razvoja grana i grupacija za pe­

strana 45.
Isto, strana 46.

184
hodno je medusobne ekonomske odnose regulisati izmedu pro­
izvodnje i sporazumom 0 udru.zivanju
rada i sredstava.
Sredstva koja se udruzuju radi ostvarivanja zajednickih ci­
ljeva i zadataka u udruzenom radu su drustvena sredstva. Pod
drustvenim sredstvima podrazumijevaju se sva ona sredstva sa
kojima raspolaZu i upravljaju proizvodne i tr.:rr.,,,in
je. U sredstva ubrajamo:
L sva sredstva privrednoj
latnosti kao i sredstva
potrosnje;
2. sva obrtna sredstva u robnom i novcanom obliku;
3. sva sredstva
4. ostala sredstva kojima
Samoupravnim sporazumom 0 rada i sredstava
proizvodnih i trgovinskih se nacin koriSte­
sredstava stecenih iz poslovanja, kao i
sredstava koja su poslovanju. Zajednicki
ciljevi udru.zivanja rada proizvodnih i trgovinskih
mogu biti:
a) proslrivanje i osnove
produktivnosti rada,
b) razvijanje i samoupravnih
drustvenih odnosa,
c) povecanje proizvodnje roba i usluga i njihov promet na
tdi§tu u zadovoljavanja stanovniStva i privrede,
c) poboljsanje materijalnog i drustvenog polozaja i za­
dovoljavanje svojih zajednickih i opCih drustvenih potre·
ba i interesa,
c) povecanje
d) zajednicko
os­

i razvojnoj
odnosima, a narocito 0
ukupnog prihoda
zajednickog rizika, soli dar­
i uticaja na razvijanje

18S

 f) postojeCih re­
sursa,
g) naucno-istrazivacki rad u
granama i oblastima na

h) istrazivanje trZiSta,
i) marketing u udruzenim
subjektima i njihovim cjelinama.
i sredstava i tr­
ekonomska nuznost u
se i spoljnotrgovinskih or-

UDRU,ZIVANJE RADA I SREDSTAVA PROIZVODNIH

I SPOLJNOTRGOVINSKIH ORGANIZACIJA

U uslovima ekspanzije proizvodnje i potrosnje nevidenih

zadaci trgovinske, a posebno spoljne postaju
sloteniji a diferencijacije i specijalizacije trgovine sve in­
tenzivniji. toga, u savremenim uslovima privredivanja dru­
stveno-ekonomske promjene sve viSe i5ticu i podizu ulogu robnog
pa i trgovine kao njegove kako u
nacionalnim tako i u svjetskim razmjerama. U takvim uslovima
od da efikasnim vri­
sredstava u prometnoj i da
aktivnost
ostvari i ispuni
i tako aBrmiSe kao
i potrosnje, njeno
drustveno koristan i
kariku na putu robe od

i odnos prema
proizvodnji naucno u ,)Kapitalu«. On je pro-
met definisao kao fazu procesa drustvene reprodukcije,
kao samostalnu privrednu djelatnost treba da re­
prometnu odnosno do potpomognu da se Citav pro­

186
ces bde

u procesu
meta na inostranom trzistu.

zahtjevima
nasle dovoljno
na stetu drustvene
da

ca,

povecanje iz­
politike i skora
neophodno

4) K. Marks: »Kapilai«, Prosveta, 1973, str. 1365 1366.

187
vanjl:' 0 udruiivanju rada i sredstava. dakle, trajnog poslovnog
povezivanja proizvodnih i trc,,,,,;n
Udruiivanje rada i sredstava i spoljnotrgovin­
skih organizacija moze se uspjesno izvrsiti podjela rada i obje­
dinjavanje Citavog niza poslovnih aktivnosti vezanih za plasman
proizvoda na inostranom sa jedne strane, i uvoza repro­
dukcionih materijala, sa druge strane. Jedinstvenom politikom
i spoljnotrgovinskih organizacija istupanja na ina­
stranim trziStima donosi koristi i proizvodnji i spoljnoj
u interesa. To se moze postiCi
zajednickih aktivnosti, a naroelto vezivanja uvoza
boljim kvalitetom proizvoda, konkurentnom
odnose i
nepovezanost, usitnjenost, neorganizovanost i par­
sto se mora prevaziCi kroz novo organizovanje
rada i sredstava. Udruiivanjem rada i sred­
i spoljnotrgovinskih otvaraju se
nove mogucnosti za sinhronizovanu akciju izvoza i uvoza, stva­
zajednickog prihoda i dohotka iz zajednickog
sto predstavlja zajednicki interes, a zajednicki interes stvara u­
slove medusobnih uticaja na izvoz i ostvarivanje
dohotka.
Udruzivanje rada i sredstava
skih organizacija je izraz objektivne
kao logicna posljedica eKC)ll(>m:SKclg
nickih interesa udruzenih radnika.
osnove i proizvodnih i spoijnotrgovinskih
obezbjeduje solidnu polaznu osnovu za uspjesno sprovo­
rada i sredstava na osnovama samoupravnog

Sprovodenje udruZivanja rada i sredstava proizvodnih j

spoljnotrgovinskih organizacija moze se ostvariti na osnovu sU­
organizacionih prilaza:
1. spoljnotrgovinske
je koje imaju u svojoj isH
prometa;
2. spoljnotrgovinske i proizvodne organizacije koje u svojoj
djelatnosti imaju isH asortiman proizvodnje i a u dosa­
dasnjoj privrednoj aktivnosti su ostvarivale poslovnu

188
 3. i koje su do
sada ostvarivale poslovnu saradnju putem snabdijevanja sa re­
Uk.Cl()Dllm materijalima iz uvoza;
4. spoljnotrgovinske i organizacije koje su do sa­
da imale medusobne ekonomske odnose zasnovane na uvozu 0­
preme i rezervnih dijelova;
5. ostali poslovni odnosi spoljnotrgovinske i proizvodnih or-

S obzirom na veliki znacaj pravilnog organizovanja proizvod­

organizacija u udruzivanja
neophodno imati u specificno­
u savremenim oblicima organizovanja
notn;!'ov'in:skjh org;anJlzacija i njihove aktivnosti na
stranom tdiStu u plasmanu proizvoda.
Plasman na inostranom tdiStu
postavIjanju plasmana vodi
nostima i v.~.vvya na ino­
stranom trzistu. Ovdje se uslu­
na inostranom tdistu,
organizacije
a mogu se koristiti tude
u plasmanu na inostranom tdiStu.
Trgovinske koje se organizuju u sastavu vlastite spolj­
notrgovinske znacajne prednosti nad inostra­
se mogu koristiti. Radi toga, ne­
organizaciju

na tdistu.
se koriste u inostranstvu mo­
strukturalnim odnosi­
;'H<'O!l,Ud,Ud proizvoda na inostra­

or:gal[)i2:ov'an trgovinskih usluga na ino­

u mnogome OVISI i uspjeh proizvoda i
f.'"","uaua. proizvoda. Bez obzira kako ce trgo­
u bilo kao predu­
servisi, iii pak, kombinovano, po­
vuv..... uv i zato treba dobro izuciti nacin organizo­
aktivnost.
sredstava proizvodnih i spoljnotrgovin­
obuhvatiti i sve usluge koje se
sa inostranstvom, a narocito spedi­

189
posredovanjem
tinuiteta u­
sluga or,

lskustva velikog broja inostranih

na osnovu zajednickog
ukazuju da se i
poslovno pored proizvodnih i spoljnotrgovin­

usluge, naroCito one koje se bave

transporta, kontrole kvaIiteta, skladiSte­

i posredovanja.
U razvijenim zapadnim
vredi objedinjene su
sti marketing
da mogu

nerazumijevanje prema

Ovakvo organizovanje spoljnotrgovinskih organizacija, odnos­

no sredstava proizvodnih
tu i trgovinske
i
privrednom sistemu i

190
 ino­

cati trziSnu orijentaciju

ce dati nove impulse
trziSta za nasu
zadataka. Radi mora­
i da omogu·
domaceg tr­
sa proizvodnim
aktivnost i pro­
izvodnu aktivnost.
VeIike su

uvodenje
kog koji moze pospjesiti
i spoIjnotrgovinskih organizacija.
doslo se do
i sredstava
regulisati:
naucnih i tehnicko-tehnoloskih rjesenja u ci­
Iju proizvodnje na kojoj se zasniva izvoz i kon­
kurntna sposobnost;
sredstava od inostranih posIo\'­
nih partnera u modernizacije, prosiriva­
kapaciteta i
iznalazenje povoIjnih kooperativnih mogucnosti izmedu
i inostranih partnera;
zajednicku izvoznu strategiju zasnovanu na
i poslovnoj
Obzirom da aktivnost
privredi od velikog
neophodno jos viSe
rada i sredstava proizvodnih i

19!

 privredi su potrebne okrupljene, poslovno povezane,

specijalizovane i dobro
cije koje ce moCi uspjesno prihvatiti
nom trzistu.

UDRUZIVANJE RADA I SREDSTAVA PROIZVODNIH I TRGOVIN·

SKIH ORGANIZACIJA UNUTRASNJE TRGOVINE

Savremeni uslovi privredivanja po­

slovno povezivanje putem udruzivanja rada i sredstava proizvod­
nih i na osnovama samoupravnog spora­
zumijevanja.
Svjedoci smo, da u uslovima razvijenog drustva i
trazenja postaju dinamicnije i po strukturi slozenije. Proizvod­
mora da te promjene i njihovu dinamiku i da oslusku­
puIs triiSta. U takvoj poslovnoj aktivnosti proizvodnja mora
je u svojoj privrednoj aktivno­
njemu bliZi i neposrednije vezan za
kao poluga privrednog
robne distribucije
proizvodnje i sfere po­

proizvodnje dvostruko uticu na raz­

materijalnu osnovu brfi raz·
i drugo, proizvodnja traii sebi adekvatnog
ra na trziStu i tako

a tesko obezbi·
i trgo­

organizacija na
ekonomska savre­
visok podjele rada i
strane, i veoma raznovrsnih i
potrosaca, s druge strane.
Sprovodenje udrnzivanja racta i sredstava orga·
nizacija unutrasnje

J92
na samoupravnom koje pretpostavlja
ko i ravnopravno o svim medusobnim ekonomskim
odnosima.
funkcijama dobiva na znaca·
imala kao
Ukljucivanjem
drustvene reprodukcije eml Je ak­
procesu drustvene reprodukcije i
Zajednicka briga i proizvodnje i
od poeetne procesne faze
zavrsne proeesne faze upotrebe od strane potrosa·

tro,""'", novi drustveni i privredni smisao u nasem so·

drustvu. Dakle, udruiivanje rada i

tro"t'I'lin<: organizacija unutrasnje tr­

interesa i dugorocne saradnje

i prometnih kapaciteta,

briu cirkulaciju roba i

saradnja, predstav­

iz zajednickog

radi uspjeSnijeg pd­

dostignuca.
rada i neophodno je
izmedu trgovine na veliko

1. UdruZivanje rada i sredstava i

trgovinskih organizacija na velika

U savremenim uslovima "'Y11"".P",""'"

mana proizvoda toliko
poslovnoj politici
ienim cjelinama

Masovna proizvodnja u udruzenim

rinu triiSta, a sirina triiSta udaljuje
kupaca i krajnjih potrosaca. Na osnovama
prirodno i zakonito, razvija se i izrasla sve veca
daca da se u plasmanu proizvoda roba koriste

13 Udruzivanje rada i sredsta\"l 193

 vinskih organizacija, a pos~bno trgovine na veliko i da preko nje
obezbjeduje svoje prisustvo na sirem prostoru domaceg triista.
I iz tih razloga javili su se procesi udruzivanja rada i sred­
stava proizvodnih i trgovinskih organizacija na veliko kao objek­
tivna potreba savremene faze razvoja koju karakterise, ne sarno
visok stepen podjele rada i specijalizacije, nego i veoma raznovrs­
ni izdiferencirani zahtjevi potrosaca, kako za odgovarajucim
asortimanom, kvalitetom i obimom urednog snabdijevanja, tako
i za estetskim pakovanjem, nacinom prodaje, lociranjem stova­
riSta i servisiranjem proizvoda.
Trgovinske organizacije na veliko, a narocito specijalizovane,
imaju uslove da nesmetano sprovedu udruzivanje rada i sredsta­
va sa proizvodnim organizacijama. Empirijska saznanja i sazna­
nja primijenjenih istraiivanja potvrduju mogucnost uspjesnog
sprovodenja udruzivanja rada i sredstava izmedu proizvodnih
organizacija i trgovinskih organizacija na veliko, slijedeCim po­
stupkom:
- izmedu trgovine na veliko i proizvodnih organizacija ko­
je su u dosadasnjem medusobnom poslovanju imale dugorocniju
i obimniju poslovnu aktivnost;
- izmedu trgovine na veliko i proizvodnih organizacija koje
imaju istorodne djelatnosti, tj. da trgovina na veliko obavlja pro­
met sa proizvodima till proizvodnih organizacija, odnosno istim
asortimanom proizvoda;
- izmedu trgovine na veliko i proizvodnih organizacija koje
su u dosadasnjem poslovanju bile povezane snabdijevanjem sa
opremom i rezervnim dijelovima;
- izmedu trgovine na veliko i proizvodnih organizacija osta­
lih djelatnosti sa istim proizvodima koje ce proizvoditi proizvod­
ne organizacije.
Ako se proces udruzvanja rada i sredstava sprovodi ovim
redoslijedom i uvazavaju specificnosti i postuju principi ravno­
pravnosti, zajednickog odlucivanja i Cistih ekonomskih racuna,
uspjeh u sprovodenju procesa udruzivanja rada i sredstava je
siguran. I obratno, ako se ne postuju principi i ne vodi racuna
o specificnosti, slabi su izgledi za cvrsce 1 trajnije poslovno
povezivanje bez izbijanja konfliktnih situacija i deformisanja
ravnopravnill odnosa.

194
 2. Udrufivanje rada i sredstava proizvodnih i

trgovinskih organizacija na malo

I
sredstava

rada organizacija na

i specificniji od­

ekonomskim i or­

ganizacionim VU'l>OJ.U<O koji

zahrijevaju rada j
sredstava. uvjetovan

na malo moraju
treba "","'r,'c",,
broj proizvodnih

proizvo­
se ta specific­
rjesenja
Treba se podsjetiti,
izmedu proizvodnih

sporazumom 0 udruzivanju rada i sredstava.

udru'7ivanja rada i sredstava proizvodnih i
trgovinskih organizacija na treba da se odvija na samou­
medusobnim ekonomskim i drugim od­
treba da trgovinskim
na malo, da slobodno posluju na cijelom
jedinstvenom trZiStu i to istim uslovima kao i
UL'OU"'!'> rada oblasti privrede.
u sprovodenju udruziva­
su posebno za trgovin­
moze imati
odvijanje procesa
trgovinskih

13' 195
cija, nego i na razvijanje privrede u cjelini, a narocito razvijanja
samoupravljanja i jedinstvenog jugosJovenskog triista. Nairne, u
svim socijalistickim republikama i autonomnim pokrajinama,
ima veliki broj slucajeva gdje su "brzo« donesena rjesenja 0 stva­
ranju tzv. opstinskih »reprodukcionih cjelina«, koje su obicno
sastavljene od trgovinskih organizacija na malo, zemljoradnickih
zadruga, ugostiteljskih organizacija i proizvodnih organizacija na
teritoriji opstine. Takve opstinske »reprodukcione cjeline« nisu
nikakve reprodukcione cjeline ni sa prirodnog, tehnicko-tehno­
loskog i ekonomskog odnosa, nego su "proizvod« nepromiSljenih
odluka i mijesenja sa strane, a u cilju zatvaranja triiSta i izbje­
gavanja neophodnog udmzivanja rada i sredstava na sirim, pri­
rodnim, tehnicko-tehnoloskim i ekonomskim osnovama.
Ovaj problem izazvan nepromiSljenim i nestrucnim odluka­
ma 0 stvaranju tzv. »opstinskih reprodukcionih cjelina« predstav­
lja sada jedan od najveCih problema za samoupravno udmziva­
nje proizvodnih i trgovinskih organizacija na malo, sa jedne stra­
ne, i stvaranja monopolistickog polozaja tih organizacija na tom
uskom, malom, triiSnom prostoru, sa druge strane. Nairne, ovak­
vo lokalno udruiivanje rada i sredstava u tzv. opstinske »repro­
dukcione cjeline« moze da se lako pretvori u sporazumijevanje
radi sticanja monopolskog iIi dmgog povlastenog poloZaja na
tom tdiStu. Takav prilaz ne sarno da je suprotan odredbama U­
stava i Zakona 0 udmzenom radu, nego je velika opasnost za
potrosace na tim podmcjima koji ce biti liSeni urednog snabdi­
jevanja, pristupacnih cijena, odgovarajuceg asortimana i kvalite­
ta kako primarnih, tako i sekundarnih proizvoda.
IstraZivanjem ovog problema doslo se do saznanja da je brzo
donosenje odluka 0 formiranju tzv.»opstinskih reprodukcionih
cjelina« prouzrokvalo niz negativnih medusobnih ekonomskih i
dnlgih odnosa u tim udmzenim cjelinama, sto je opet imalo za
posljedicu negativnog uticaja na sprovodenju udmzivanja rada i
sredstava na osnovama pozitivnih zakonskih propisa (Ustava i
Zakona 0 udruienom radu), narocito kod proizvodnih organiza­
cija.
Na sadasnjem nivou razvoja nase privrede i njene organizo­
vanosti, prilaz sprovodenju udmzivanja rada i sredstava, moze
se odvijati:
- izmedu velikih ROBNIH KUCA i proizvodnih organizacija;
- izmedu specijalizovanih trgovinskih organizacija na malo
proizvodnih organizacija;

196
 izmedu ostalih trgovinskih na malo i
vodnih organizacija.
Proizvodne robe siroke odnosno po­
trosnih dobara, su upucene na poslovnu povezanost
sa organizacijama na bez posredova­
nja trgovine na veliko, i obratno. Radi toga, neophodno je konti­
nuirano raditi na sprovodenju udruzivanja rada i sredstava pro­
izvodnih trgovinskih organizacija na malo, ali ne u okvirirna
nego u okvirima
triiSta.
U sprovodenju udruZivanja rada i sredstava
dobre rezultate su postigle »Robne kuce«
i »NA-MA« Ove trgovinske na malo u­
brzanim sprovodenju rada i sredstava
sa na osnovama samoupravnog spo­
razuma 0 i sredstava.
Pogresna su shvatanja u nekim trgovinskim organizacijama
na malo, da ne bi trebala trgovina na malo da se poslovno pove­
zuje i udruZuje rad i sredstva sa proizvodnjom. Takva miSlje­
su suprotna odredbama Ustava i Zakona 0 udruZenom radu,
strane, i zadacima samoupravljanja i una­
osnove i produk­
poslovno pove­
uspjesno
u novim

repro­

faze prome­

uslovljava pojavu pro­

cesa proces VU!Ul;;U\"<1 U"'p~':;l\.J,U>JlV obavlja­

nje procesa proizvodnje, sto potvrduje da izmedu ovih procesa

reprodukcije odnos, uslovljenost.

197
 Proizvodi i samoupravnom
drustvu sluze za drustvenih
Da bi neophodno stalno
proizvoda i usluga iz svih faza drustvel1c
bez zastoja. Osiguranje tog cilja
proces povezanosti proizvodnje
povezanosti proizvodnih i
moze se sprovesti udruzivanja rada
novi samoupravnog
rada i sredstava

koji su iz odnosa zasnova­

i komisionim odnosirna. To se
svega, zajednickim odlucivanjem 0 svirn me­
ekonomskim i narocito
zajednicke prodajne cijene,
nickog prihoda i dohotka i
Sarnoupravni

do kojih smo dosH

1 razradenom naseg gledanja
i sredstava trgovinskih
irnati u vidu.
dijeliovi jedinstvenog pro­
jednakim uslovirna na cijeloj

dobro tehnicki opremljena.

pravnoj
odluCivanju 0 svim
rna;
ne smIJe biti zatvorena na lokalnom i
da mora biti otvorena prerna proizvodnji pre­
rna
dovelo do raz­
voja opsluzivanja potrosnje;

198
 da se potrosaca na
u odnosima proizvodnje - potrosaca;
- da se medusobni ekonomski odnosi izmedu I
trgovinskih organizacija zasnivaju na r1A'iln(WU"" medusobnim
ekonomskim odnosima odlucivanju;
- da zajednicko o medusobnim ekonomskim i
birokrat­

vativni,
samoupravnoj
nisati iz odnosa u
pitanja izmedu proizvodnje
Pa

"1r,"~''''''N orijen­
osnova za sprecavanje te moze uvijek da
Dosadasnja iskustva u koja su ne­
nn.<:r,pf1nn rezultat udruzivanja rada i ne daju nikakvih
koje bi ukazivale na postojanje takvih
Medutim, i dalje cinjenica da su na lokalnim i manjim
elementi monopola i povlastenog
»opstinskim reprodukcionim cjeU­

su
ostvaren upravo zahva­
Povecani profi t u poslovno poveza­
osnovi marketinga, viSe je podstakao i

199
stimulisao i trgovinu da se poslovno
jednicka marketing strategija je poslovno
kompanijama i firmama, da Do'vec:a poslovanje i do puta u
odnosu na ranije rezultate. tu je bilo jos pozitivnih cini·
laca, ali evidentan poslovne povezanosti i marketing
na poslovno

Radi neophodno izucavati i primjenjivati

orijentaciju u nasoj privredi, kako bi se eliminisali brojni nedo­
staci koji vrijednost na samoupravnim os·
novama.

OBLICI UDRU1:IVANJA RADA I SREDSTAVA PROIZVODNIH I

TRGOVINSKIH ORGANIZACIJA

Povezanost i meauzavisnost svih faza procesa drustvene re­

produkcije: proizvodnja, raspodjela, razmjena i potrosnja, upu­
cuju nas da se u ovom okviru posmatraju novi odnosi izmeau
proizvodnih i trgovinskih organizacija. U svakoj cjelokupnosti
odnosa razmjena, su do sada djelovatc
kao posrednik potrosnje, Meautim, u
vim odnosima samoupravnoj
odnosi Trgovinske
sudionik u svim
cesa
Ranije smo izloziIi
nja rada i sredstava
cija. Subjekti rada su osnovne
rada, bez obzira kako su konstituisane u nekoj udru­
rada. Osnovne organizacije pristupaju samoupravnom spo·
razumu 0 udruzivanju rada sredstava neposredno iIi posredno,
odredaba 0 udruiivanju
rada i "",,,.rI,,-'" Osnovne pomocne
dje1atnosti u maticnim organizacijama udruiuju
rad i sredstva svojih osnovnih djelatnosti privreaivanja.
Svaka osnovna organizacija obavlja svoj clio poslova utvrdenih u
planu zajednickog

200
 rada samostalno
putem rada i vodeCi
oblik organizovanja obezbjeauje potpunu
funkcionalnost, zasnovanu na tehnicko-tehnoloskim i
ekonomskim cjelinama, koje moraju obezbijediti osnovnim orga­
elasticno i u horizontalnom i
smislu radi tehnicko-tehnoloskc
oVI~zalnOisti i ekonomske
Polazeci od odnosa izmeau sva tri ucesnika u nr,",f'~'''"
dukcije. vidi organizovanja
druzivanja i sredstava, odnosno poslovnih proiz­
vodnje, i potrosnje:

MOGUeI OBLICI POSLOVNOG POVEZIVANJA

PROIZVODNJE, TRGOVINE I POTROsNJE

Obzirom na vaznost pravilnog izbora oblika organizovan ia

udruzenih cjelina kada se radi 0 rada i sredstava na
osnovu trajne saradnje, razraae­
na gledanja nas na
1. RADNA ORGANIZACIJA,
2. SLOZENA ORGANIZACIJA UDRUZENOG RADA,
3. POSLOVNA ZAJEDNICA ORGANIZACIJA UDRUZENOG
RADA.
Svi ovi oblici rada i 0­
mogucuju podjelu subjeka­
ta u udruzenoj
5) D. Gorupic: "Savremeno povezivanje proizvodnje i prometa
na postavkama Ustava«, materijal sa simpozija, Haludovo,
za trgovinu, 1974, strana 4.

201
 Oblik: RADNA ORGANIZACIJA

- Centralni radnicki savet

odbor

teresa

itd.

Kod opredeljivanja za ove oblike organizovanja proizvodnih

imalo se u vidu da
osnovnih or-
ganizacija rc>.da proizvodnje i u se udru-
zuju sva sredstva, dakle ukupna aktivnost osnovnih
proizvodnje i trgovine. To da radna orga-
nizacija kao oblik organizovanja osnovnih
viSe osnovnih
ne orj;;ar.liz~lCij trgovine.

202
 Radna organizacija, moze voljom osnovnih udru­
ziti rad i sredstva u viSi organizacioni oblik udruzene cjeline. U
ovom slucaju to je sIozena ongarllz:aCl iIi po­
slovna zajednica organizacija rada.
Radna organizacija, pored osnovnih organizaci­
i trgovine nepohodno i Radnu zajednicu
poslova od interesa udruzenih subje­

b) slozena organizacija udruzenog rada,

ni oblik rada i sredstava

ORGANIZACIONI OBLIK SLOzENE OUR

203
organizaCI]a u koji se neposredno udruzuju osnovne organiZaClJe
udruzenog rada, odnosno radne organizacije, kao viSi organiza­
cioni oblik udruzenih osnovnih organizacija udruzenog rada.
Slozena organizacija rada nije specijalizovana or­
ganizacija, vee je pretezno sastavljena od veceg broja
Ja rada proizvodnje i se bave razlicitim
djelatnostima u proizvodnji i prometu_ Pa ipak. pozeljno je da se
udruiena cjelina pretezno sastoji iz prirodnih tehnicko-ekonom­
skih koje su priblizno uzajamne i homogene u fazama
procesa drustvene reprodukcije.

U sIozene udruzenog rada udruiuju se

ne i trgovinske su imale poslovne odno­
se i saradnju kako na domacem tdiStu, tako i u poslovanju sa
inostranstvom - izvozu i uvozu.
Slozena udruienog rada
Radnu za
interesa.

204
 11{)<;l(]IVl1n zajednica rada, je takav
oblik udruzivanja
radnih u
gaJrnZaCllOn:a oblika radnu i
orgauizaciju rad i sva sredstva, dak­
udffiZuju rad i 1r11''''''','-'"" obimu
u
vinskih radnih organizacija.
Poslovna I .... U.U~," o,rg;anilzacija udruzenog rada

ni oblik VYJlLV<>UV udruZivanja rada i

stava nr,,,.,.,,,,,r1 sa raznorodnom
vrednom djelatnoscu.
Poslovna zajednica organizacija udruienog rada ima Radnu
za obavljanje od interesa.

OBAVLJANJE POSLOVA OD ZAJEDNICKOG INTERESA

Pojedinacni razvojni udruzenih subjekata moraju se

medusobno uskladivati, a uskladivanje ima viSe djelova­
8tO ovisi 0 oblicima organizovanja rada i sred­
stava. Tako, na primjer, uskladivanje privrednih aktiv­
nostj izmedu udruienih
1) na nivou RADNE ORGANIZACIJE,
novne mogle uskladiti
rese i u obavljanju
2) na nivou SLOzENE ORGANIZACIJE UDRUZENOG RADA
u cilju realnog pravaca i razli­
Citih i zajednickih interesa u pravcu skladnog dugorocnog i te­
udruzenih ~_'~.I~'~~'~'
3) na nivou POSLOVNE ZAJEDNICE ORGANIZACIJA UDRU·
ZENOG radi homo­
jedinstvenih odnosa i skladne i razvoj­
ne politike izmedu udffiZenih subjekata i sprovodenja zajednic·
kih ciljeva i zadataka utvrdenih u
Uskladivanje medusobnih ekonomskih odnosa udffiZenih su­
obavlja najvisi zajednicki organ samoupravljanja i nje­
gOY izvrsni organ. Zajednicki organ samoupravljanja sa svojim

205
 organom, nosilac je i usklaoj­
i tekuce poslovne politike subjekata.
organ samoupravljanja ima svoje strucne sluzbe
za obavljanje poslova od zajednickog interesa koje su
vane u jedinstvenu organizacionu jedinicu: RADNU T"'''''TTr'T
ZA OBAVLJANJE POSLOVA OD ZAJEDNlcKOG INTERESA.
za obavljanje pos!ova
resa, se u ovisnosti od
nih i njegovih
jednickog interesa.
Samoupravnim sporazumom 0 udruzivanju rada i sredstava
trgovinskih organizacija utvrduju se osnovni
Radne za obavljanje poslova od
Osnovni zadaci i ciljevi mogu biti:
- naucno-istrazivacki
- programiranje i planiranje razvoja,
- inzenjering,

interna
elektro-racunski poslovi,

- racunovodstveni i mehanografski poslovi,

- obrazovanje i strucno osposobljavanje,
- pravni i administrativni poslovi, itd.
Od nivoa oblika rada i sredstava
i obima i unutrasnji organizacioni oblik
u od intere­
sa. od za­
interesa se samoupravnim
rada i sredstava proizvodnih i
ja. Radna zajednica za obavljanje poslova od intere­
sa samostalno donosi samoupravne s tim 5to je dm­
na da te akte uskladi sa samoupravnim aktima udru..Zenih
kata.
Samoupravnim sporazumom 0 medusobnih od­
nosa, i zadataka, lll<;U'''",JUJ.!1 odnosi i zadaci

treba da obavlja udruzenih

i njihovih

206
 proiz­
ispiti­
motive triiSta i 0 tome
proizvodnju sa
proizvoda i usluga ad proizvodaca do
naein poslovnog
prema svojoj ulozi na
cvoriste ekonomskih,
metoda i
prozivodnji, tako i potrosnji, optimalnu
postojecih triiSnih motiva i
mogucnost prozivodnim i
su udruiile rad sredstva

sarno­
ekonomski motiv

i triisno
koji usvoje

Sa stanoviSta nase samoupravne

nikakvih briem uvodenju
listicko samoupravnog drustvo sa
najviSe zainteresovano od svih oblika drustveno-politickih
KAKO DA SE ODRzAVA I KAKO DA SE RAZVIJA. NI
JEDNO DRUSTVO, BEZ OBZIRA KOLIKO JE NE
MOzE SEBI DOZVOLITI DA NEOGRANICENO I NERACIO­
NALNO TROSI IZVORE SA KOJIMA RASPOLAZE. Analogno to­
me, svako drustvo ima:

207
 1) svoj problem karakteriSe: kako
proizvoditi; i
2) svoj problem trgovine, karakteriSe: za i ka­
da proizvoditi.
Stalno novih tehnicko-tehnoloskih
i naucnih "'U'''LJ'51,'U~,a U.UH.'<5U''-a. proizvodnji organiza­
rada i posIovnih
uspjesnije sopstvenm proizvodnih izvora i mogue­
nosti trtista. motivi tdiSta su mas 0 v n e pd­
rode i odlucno od proizvodnje veliku serijsku i triiS­
dobara i usluga. Radi danas nije
I GDJE PROIZVODITI, nego STA, ZA
PROIZVODITI.
Marketing kao funkcija moze uspjesno obavljati privredne
aktivnosti bilo na nivou osnovnih organizacija - individualni
marketing, bilo na nivou udruZenm subjekata u slozenim sistemi­
ma, kao zajednicki marketing, pod uslovom da je prihvaeen od
svm udruZenih subjekata.
Drustveni znacaj raznih
aspekata. Smatramo da je vrlo ~A".~~'JA
- efikasno i efektno

zivota i potrosnje,
- planski pristup u i inte­
graciju individualnog u
ogleda se i u tome, sto sistem
kao cjelina utice na to sto ce se proizvoditi, kako ce se to proiz­
voditi i prezentirati i kako ce potrosae koristiti dobro,
da Ii ce imati potpuno iii samo djelimicno zadovoljavanje potre­
ba u skladu sa
Meautim, individualni marketing u slozenom
udruzenim djeluje rascjepkano i svaka funk­
je orijentisana u smislu sopstvenih ciljeva, radi eega dolazi
do neorganizovane j ne izilazi
iz okvira hijerarhijskih aktivnosti. To ako individualni
marketing nije prihvaeen od svm udruzenih kao
slovna funkcija ne moze se polueiti
funkcionisati kao sistem u

Milanovic: »Osnovi marketinga«, Svjetlost, 1975,

20S
 individualne u zajednicki koji objedi­
znatno uticati na ukupnu aktivnost. "Prihva­
sarno na jednoj strani instanci dru­
rada nece dovesti do <:;1.1"""",1, vee sarno ako
sve koje se ukljucuju u sistem i funkciju marketinga
prihvate marketing orijentaciju, odnosno poslovnu

strucan i
u
na pos!ovnu aktiv­
jer poslovni
upravo ovisi od ponasanja na principima marketing aktivnosti.
je, da i spoljnotrgovinske organizacije
orijentaciju i ponasaju se prema pravilima
aktivnosti.
kao ekonomska aktivnost obuhvata sve
tok proizvoda usluga od pro­
utice na koristenje
svih a to upravo uspjesno
kvalitet rada i

7) Dr R. Milanovic: isto, strana 22.

14 Udrufivanje rada i sredsbv<\ 209

 SESTA GLAVA

ZAKLJUCNA RAZMATRANJA

SINTEZA REZULTATA DOBIVENIH ISTRA:ZIVANJEM

u knjizi imala su cetiri cilja:

1) da Ii samoupravno 0 rada
i sredstava MO:zE USPJEsNO putem samoupravnog
sporazuma, medusobne ekonomske odnose proizvodnih i
skih organizacija, i kupoprodajne ugovore i
komisione odnose, deformiSu jedinstvo odnosa procesa dru­
stvene i usporavaju razvoj drustvenih

oblici udruzivanja rada i sredstava nr{'n~'"n,t1

organizacija na sadasnjem nivou
u vidu slozenost

14' 211
 rada i sredstava proizvodnih i
(a)
i ekonomsku osposobljenost
naucna i tehnicko-tehnoloska
i
4) da se na osnovu saznanja

naau adekvatna

IJVU""''-> sprovoaenju trajne, dugorocne ravnopravne poslovne

putem udruiivanja rada sredstava nr{\1?'"r,t1

uvodnom prikazan
ekonomskih odnosa proizvodnih organizacija i uz­

su deformisali jedinstvo drustvene re­

kao nuzan okvir za problema

>.<U,,,L,\dLJeL novih meausobnih ekonomskih odnosa

J ..

zasniva
LC1.I"",LUJl,-l, na druiHvenom vlasniStvu
proizvodnju neposredno radni
proizvoaaci. sredstva za proizvodnju ne mogu biti osno­
va za prelijevanje viSka materijalnu
osnovu proizvodnje !judi udruze­
nog rada, To znaci, da se drustvena kod nas
na neposrednom spajanju rada i sredstava za proizvodnju, sto je
i preduslov funkcionisanja jedinstva odnosa procesa drustvene

rada i sredstava
uslovima
kretanju
dukcije i mogucnosti se zasniva na
potpupne r a v n 0 p r a v nos t i udruzenih subjekata, zajednic­

212
kom ravnopravnom odlucivanju 0 svim medusobnim ekonomskim
odnosima, zajednicke odgovornosti za poveeanje materijalne osno­
ve i poveeanje produktivnosti rada, zajednickoj solidarnosti i
snosenju rizika, sticanjem zajednickog prihoda i dohotka i njihove
raspodjele i zajednickog odlucivanja 0 poslovnoj i razvojnoj
politici.
Udruzivanjem rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih
organizacija stvaraju se povoljni uslovi za optimalno koristenje
postojeeih i novih proizvodnih i trgovinskih kapaciteta i efikasnije
istupanje na inostranom trZiStu. Formiranjem osnovnih organiza­
cija udruzenog rada nikada nije bilo sarno sebi cilj i svrha, niti
bilo kakav krajnji cilj ustavnih principa. Iz samog pojma, iz
prirode osnovne organizacije udruienog rada kao pocetnog,
osnovnog, eelijskog oblika samoupravne robne privrede, jasno je
da se osnovna organizacija ne moze izjednaCiti sa organizmom
samoupravne privrede, da ne moze ostati ne sarno zatvorena vee
ni izolovana, da mora biti otvorena za nove radne ljude i sire
obI ike udruzivanja. Radi toga je formiranje osnovnih organi­
zacija pretpostavka i polazna osnova za sIRE i cVRsCE PO­
SLOVNO POVEZIVANJE S DRUGIM ORGANIZACIJAMA UDRU­
zENOG RADA. To je normalan i nuzan proces povezivanja osnov­
ne organizacije s drugim osnovnim organizacijama U okviru radne
organizacije, slozene organizacije udruzenog rada iii poslovne
zajednice organizacija udruzenog rada.
Sire samoupravno povezivanje putem udruzivanja rada i
sredstava proizvodnih i trgovinskih organizacija na bazi tdisne
orijentacije su objektivna ekonomska potreba savremene faze
razvoja koju karakterise visok stepen podjele rada i specijaliza­
cije sa jedne strane, i veoma raznovrsni i izdiferencirani zahtjevi
potrosaca, sa druge strane.
Samoupravnim sporazumom 0 udruzivanju rada i sredstava
proizvodnih i trgovinskih organizacija obezbjeduje se zajednicko
ravnopravno odluCivanje 0 poslovnoj i razvojnoj politici i drugim
medusobnim ekonomskim odnosima, a narocito 0 sticanju i
rasporedivanju zajednickog prihoda i dohotka, ostvarivanju veee
materiJalne osnove i produktivnosti rada, solidarnosti i snosenju
zajednickog rizika. Samoupravnim sporazumom 0 udruzivanju
rada i sredstava ureduju se medusobni ekonomski i drugi odnosi
radi ravnopravnog i efikasnog odvijanja zajednickog poslovanja.
Zajednicko regulisanje medusobnih ekonomskih odnosa bi moglo
da obuhvati:

213
 a) ciljeve rada i sredstava
trgovinskih
b) nacela rada i sredstava,
c) naCin
c) medusobni
- poslovnu i
- zajednicko
- zajednicko
- planiranje
- utvrdivanje raspodjelu zajednicki
ostvarenog prihoda
- formiranje
- politiku i naCin prodajne cijent',
c) nacin rjesavanja medusobnih sporova,
d) nacin pristupan]a iz samoupravnog sporazuma
o rada i
sa
obavljanje poslova
e) zajednicki
f) sud casti i
g) zajednicko investiciono
U samoupravnom sporazumu 0 rada i sredstava
i trgovinskih se razraduje po­
i nacin formiranja GodiSnjim
planom zajednickog poslovanja instrumenti i kon­
kretizacija utvrdivanja Zajednicka
prodajna cijena moze se izraziti
MTpn + Apn + MTtn + At n + MTsn + Asn + ZD

~w,u,," ...
prodajna
i drugi troskovi
amortizacije osnovnih sredstva
MTt drugi troskovi
At osnovnih sredstava
MTs i troskovi
As troskovi amortizacije osnovnih sredstava
ZD ZAJEDNICKI DOHODAK svih ucesnika
i realizaciji proizvoda i

214
 realizovana na
tdiStu poslovanjem. Iz
pokrivaju
proizvoda i njegovoj
troskovi sredstava svih ucesnika
u i realizaciji proizvoda i a ostatak
zajednicki dohodak, koji se rasporeduje na osnovu
utvrdenih osnova i
po kojima se vrsi raspodjela
takvi, da uslove za
osnove i produktivnosti rada, i
drustvenih sredstava u poslovanju i za smanjenje
drugih troskova posiovanja.
Raspodjela zajednickog dohotka vrsi se
instrumenata utvrdenih u
koji se temelje na doprinosu koji
u ostvarenom dohotku i to teku­
tim i minulim radom.
prodajna pozitivno medu­
sobnih ekonomskih odnosa, eliminise konflikte i razvi­
samoupravnih odnosa. Ona pruza znacajne koristi svim
u procesu drustvene
drustvenoj zajednki.
prodajna

hoce koji su

215
kvalitet, uputstvo 0 upotrebi, rok vazenja, spisak servisa za oprav­
ku itd. To bi omogucilo da koristi paleti­
zaciju i sredstva koja ce znatno uticati na troskova
poslovanja.

troskove

sredstava proizvodnih i
imati u vidu:
su dijelovi procesa
reprodukcije;
- da interesi proizvodnje trgovine pocivaju na jedinstvu
procesa drustvene
da je tako potrebna kao i
proizvodnja;
da socijalistickoj potreb­
na i ekonomski
da su sadasnji kapaciteti i proizvodnje
np,()r(J::>n i orijentisani na
jednaki uslovi

- da svako zapostavljanje u odnosu na proizvodnju

neminovno vodi proizvodnje i normalnog

- da se sadasnji konflikti - deformacije eliminisati;

- da se ne moze

216
 - da se ne smije dozvoliti ucvrsCivanje monopolistickih po­
lozaja i odnosa na tdiStu;
- da udruzivanje rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih
organizacija ne utice negativno na strukturu i karakter konkuren­
cije i raspored ekonomskih snaga; i
- da se obezbijedi uticaj potrosaca na funkciju trgovine u
odnosima proizvodnja - potrosnja.
Zajednicka briga i proizvodnje i trgovine 0 sudbini proizvoda
od njegove pocetne faze do konacne upotrebe od strane krajnjeg
potrosaca, daje trgovini novi drustveni i privredni smisao u pro­
cesu udruZivanja rada i sredstava. Trgovina se ne smije smatrati
servisom - nego aktivnim ciniocem proizvodnje. Sadasnja pojava
monopolizma trgovine, odraz je, njene nerazvijenosti.
Udruzivanje rada i sredstava treba da je motivisano zajednic­
kim interesom, ukljucujuCi tu i drustvenu zajednicu kroz: stalan
rast privredne aktivnosti, efikasnijeg ukljucivanja u naucno-istra·
zivacki rad, stabilnost prometnih tokova, povoljnije finansiranje,
eliminisanje posrednickih funkcija i ostvarivanje stabilnih cijena.
U samoupravno udrliZenim cjelinama neophodno je primje­
njivati strategiju:
samoupravljanja i dogovaranja,
- zajednickog odlucivanja,
- inovacije,
- diferenciranja proizvoda,
- fortifikaciju,
- segmentaciju trzista,
potpunog osvajanja tdista,
- stalnog istrazivanja trzista,
- stalnog naucno-ist razivackog rada,
- zajednicke marketing orijentacije.
Samoupravno sporazumijevanje 0 udrliZivanju rada i sred­
stava zahtijeva neoaloznu promjenu dosadasnjeg nacina rjesava­
nja medusobnih ekonomskih odnosa koji se zasnivaju na konzer­
vativnim i zastarjelim kupoprodajnim ugovorima i komisionim
odnosima. Samoupravno sporazumijevanje moze uspjdno regu­
lisati medusobne ekonomske odnose, samoupravni sporazum 0
udrliZivanju rada i sredstava proizvodnih i trgovinskih organiza­
cija m 0 z e uspjesno zamijeniti sadasnje kupoprodajne ugovore
i komisione odnose.

217
 sredstava proizvodnih
putem sJijedeCih orlgaJlizaciorLih

rada.

218
 LITERATURA

I - KNJIGE I STUDIJE:
- "Industrial and W. Y.«, New York. 1470.
O. - »Ekonomske doktrine«. Savremena administracija,

3. Beckman, N. "H. H. W. R., of Mar-

W. Y.«. New York,
R. - Analysis«, New York. 1972.
sistem SFR Savremena admi­

6. »Udruzivanje
jalistickom privrednom sistemu«.
1964.
7. Dautovic, M. - "Ekonomski povezivanje u
u rada i trzgte«,

219
8. M. - "Analiza u
Institut za spoljnu
9. Dautovic, M. Institut za spolj­
nu trgovinu,
10. F. vlasnistva
Kultura,
11. F. - "Anti 1970.
R. N. - »Ekonomiceskie refonni v evropskih stranah
Moskva, 1968.
D. - "Poslovlla politika prec.uzeca«, Institut za ekonomi­
1973.
D. "Privredni sistem SFR Za­

15. Gort, M. »Diversification and in American Indu­

stry«, New York, 1973.
16. M.­

"Ur;ternehmenskonzentration in der westlischen

s promisljenostju«,

finan­
Sara­

samoupravnog Radnicka

26. Karac, M. - "Problemi ispravci

sistema«, Institut za ekonomiku
27. Korac, M. - "Analiza ekonomskog
na bazi zakona vrednosti«, Ekonomski
28. M. - "Politika dohotka u
Institut za ekonomiku investicija,
29. Kora6, M. - Vlaskalic, T. "Politicka ekonomija«, Rad,
1975.
30. Kolektiv autora: - "Analiza ""-'Ull'Lfll.''',,-V,", polozaja gru­
u Jugoslaviji, na bazi slobodne cene cene proizvodnje sa ana­

220
litickim prilogom«, Savezni zavod za i drustveno
Beograd, 1964.
31. Konvalinka, V. - "Politika dohotka u robnoj
Institut za ekonomlku
1. - "Poslovna politika«, 1972.
33. Kotler, P. Inc. New
York, 1967.
34. Kukoleca, S. »Ekonomika Informator,
35. Lah, T. i samoupravljanje u privredj«, Informator,
1966.
V. I. >~Imperijalizam kao

1956.

V. I. - »Sabrana tom

38. Lovin, R.I. »Busilless and Public Politic, W. Y.«,

New york, 1969.
39. Marks, K. - "Kapital«, Prosveta, 1973.
40. Marks, K. - »Kritika programa«, Mladost, 1973.
41. Masiava, N. - »Novij formi trga«, Moskva, 1973.
42. Marsenic, D. "Problemi i pravci siste­
ma«, Institut za ekonomiku investicija,
43. Marsenic, D. »Politika
dl«, Institut za ekonomiku
44. Milisavljevic, M. - "Marketing«, Savremena Beo­
1975.

tr·

za trliSte«,

51. Perla, V. - »Militarysm and Industry", New York, 1972.

52. Radunavic, D. - "TrliSna
1976.
53. Radunavic, D. »Ekonomika unutrasnjeg predmeta«, Sa­
administracija, Beograd, 1974.
D. »Ekonomika Savremena administra­
1974.
55. Radunovic, D. - »Merenje produktivnosti, ekonomicnosti i renta­
bilnosti«, Rad, 1961.
221
56. «Istraiivanje i uzroka W:lJlUUla Kul·U ,

tura, 1952.
57. $oski6, B. "Razvoj ekonomske misli«, 1965.
A.. - dohotka«, Radnicka stampa, Beo­

59. VetCinov, A. 1. "Formi metodi trgovlji na

vodstvo«, Moskva, 1973.

60. Vendy, I. - )rg;anlz~lCJ()m tipovi marketinga«, Knjiga II,

1975.

61. Vilenskij, M. reform

kva, 1972.

II CASOPISI I SKRIPTA:
1. Buzoll, R Analysis«, New York, N~ 9/74.
2. F. - »Teorija planiranja gospodarskih sprememb aplicira na
kolektivni sistem«, Ekonomska revija, Ljubljana, 4174.
3. Cestnjejsija, A. "Metodika socialistickie
racionalizad podniehi«, Podnikova 1974.
4. D. - problemi nnvp·'Hj'"n
ne na Ustava«, Institut za
5. Kardelj, E. "Osnovni uzroci i
nist br. 840173., Beograd.
R J. - "The Mdrketing Revoiulion«, Journal of Marketing ­
~~~-I-.-' 1972.

V. - The London, NQ 9-10/74.

8. Perlo, V. - The London, NQ 8174.
9. Radunovic, D. "Proces trgovine samoupravnog sod-
Nova trgovina, br. Beograd.
lO. Radunovic, D. "Drustveno-ekonomski smisao
i proizvodnih nT'.nr'ini
mika rada, broj
11. Rigenbah, K. A. Business Marketing«, NQ 30/72, London
12. E. Planung - Eine Sisteme Analise

13. Vaci6,
sire
mika
14. TosdaU, D. - "Colec'~vc 9/74. London.
15. Zlatkovic, Z. "Maloprodajne i pro·
metnih OUR-a«, Nova trgovina. br.
16. Z. "Zajednicki prihod prozivodnih prometnih orga­
Ek:onOITlika. br. Beograd.

222
III - OSTALA LITERATURA:
1. Zakon 0 udruzenorn radu, Privredna 1976.
2. SDK Analiza
nih za period
3. SDK Jugoslavije: Analiza po
zavrsnirn racunirna za
4. SPK Jugoslavije: In·
o stanju

trgovine, Beograd,

5. SPK Jugoslavije: »Analiza nekih grana za

1972-1974.«, Beograd, 1975.
6. SPK »Analiza polozaja nekih grana privrede za
1976.

"Aktuelni privrede{{, 1962-1972, Beo·

po zavrsnirn racuni·

po zavrSnirn raeuni·
rna
to. SCJ:
11. SPK
rocnorn
1977.
12. SPK Jugoslavije: aktivnosti na
i trgovine«, 1974.

223
 EKONOMSKIFAKULTET

S P LIT

EKONO"SKI FAKULTET
SPLIT - KNJIINICA

111111111 ~IIIIIII

550015168