Posni Triod - Deo

СВЕТИ И ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
ЈУТРЕЊЕ1
Клепа црквењак у седми час ноћи, и кад се саберемо у цркву, и свештеник почне са:
Благословен Бог наш... почињемо одмах по обичају; тада шестопсалмије. А по шестопсалмију и
великој јектенији певамо споро и мелодично: Алилуја (са стиховима) глас 8. И тропар, глас 8,
трипут.
Када се славни Ученици за време вечере умивањем просвећиваху, тада се безбожни Јуда,
болујући од среброљубља, помрачиваше, и Тебе, праведнога Судију, предаје неправедним
судијама. Љубитељу новца, погледај онога који се због тога обесио; бежи од ненасите душе,
која се дрзнула да тако поступи са Учитељем. Према свима добри Господе, слава Теби.
И одмах, Еванђеље од Луке, зачало 108, без прекида.(Глава 22,1-39).
U време оно, приближаваше се празник бесквасних хљебова звани Пасха. И тражаху

првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа. А сатана уђе у Јуду,
званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице. И он отишавши договори се са
првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати. А они се обрадоваше, и
уговорише да му даду новаца. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без
присуства народа. А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње. И
посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо. А они му рекоше: Гдје
хоћеш да уготовимо? А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг
воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја
гдје ћу јести Пасху са ученицима својим? И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје
уготовите. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. И када дође час,
сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим. И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с
вама прије него пострадам; јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству
Божијем. И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом; јер вам
кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије. И узевши хљеб
заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините
за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се
за вас излива. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. И Син Човјечији, дакле, иде
како је одређено; али тешко човјеку ономе који га издаје! И они се стадоше питати међу собом
који би, дакле, од њих био тај који ће то учинити. А настаде и препирка међу њима који се од
њих сматра да је већи. А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци
њихови називају се добротвори. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као
млађи, и старјешина као слуга. Јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли
онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. А ви сте они који сте се одржали са
мном у искушењима мојим. Ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта. Да
једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да сједите на пријестолима и судите над
дванаест племена Израиљевих. И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас
вије ко пшеницу. А ја се молих за тебе да вјера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди
браћу своју. А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи. А он рече:
1
Врши се на Велику Среду увече, после Малог Повечерја.
Кажем ти, Петре, неће данас запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш. И
рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде? А они рекоше:
Ништа. А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода
хаљину своју и купи нож. Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што је
написано: И уврстише га међу безаконике. Јер што је за мене (писано) то се завршава. А они
рекоше: Господе, ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је. И изишавши, отиде по обичају на
гору Маслинску; а за њим отидоше и ученици његови.
И псалам 50. А молитву: Спаси Боже... не говоримо.
И почињемо канон, песма г-на Козме, глас 6. Ирмоси по двапут, а тропари на 6. Канон, коме је
акростих:Ти Макра пемпти макрон имнон ексадо. То јест: У Велики Четвртак дугу песму певам.
Песма 1.
Ирмос: Сечењем се сече море Црвено, а таласоносећа дубина се изсушује. Она уједно
ненаоружанима би проходна, а свенаоружанима гроб. И певаше се богокрасна песма: Славно
се прослави, Христос Бог наш.
Свеузрочна и Животодавна, неизмерна Премудрост Божија, сазда себи дом, од пречисте и

неискусомужне Матере; јер онај који се обукао у телесни храм, славно се прослави, Христос Бог
наш.
Тајноводећи пријатеље своје, истинска Премудрост Божија, припрема душехранећу трпезу, а

вернима точи чашу бесмртности. Приступимо побожно и кликнимо: Славно се прослави,
Христос Бог наш.
Послушајмо сви верни, несаздану и природну Премудрост Божију, која сазива високом
проповеђу; јер виче: Окусите и разумевши да сам ја добар, кликните: Славно се прослави,
Христос Бог наш.
После опет Ирмос: Сечењем се сече... оба хора заједно.
Песма 3.
Ирмос: Будући Господ свега, и Створитељ Бог, Бестрасни осиромашивши твар са собом сједини,
и сам будући Пасха за оне за које намераваше да умре, себе преджртвова; једите, говорећи,
тело моје, и вером се утврдите.
Твојом, Добри, чашом, искупитељном за сав род људски, ученике твоје напојио си напунивши
је весељем; јер сам Себе свештенодејствујеш, говорећи: пијте крв моју, и вером се утврдите.
Безуман човек који је међу вама издајник, предсказао си, Незлобиви, ученицима твојим, неће
разумети ово, и тај безуман будући, неће схватити. Ипак у мени останите и вером се утврдите.
И опет Ирмос: Будући Господ свега...
Сједални, глас 1. Подобан: Гроб твој...

Ти који си створио језера и изворе и мора, учећи нас најбољем смирењу, пешкиром се
препасавши, ученицима ноге опра, смиравајући се преобиљем милосрђа, и уздижући нас из
понора злобе, једини Човекољубче.
Слава, глас 3. Подобан: Божанствене вере...
Смиравајући се из човекољубља, опрао си ноге ученицима твојим и упутио си их на пут

божански. А Петар не повинујући да се опере, одмах се повиновао божанском наређењу;
умиван, Теби се усрдно молио, да нам дарујеш велику милост.
И сада, глас 4. Подобан: Јавио си се данас...
Једући, Владико, са ученицима твојим, тајанствено си објавио, свесвето твоје заклање, којим
смо се избавили од трулежи, ми који поштујемо чесна страдања твоја.
Песма 4.
Ирмос: Провидевши пророк неизрецивост тајне твоје, Христе, преднајави: Поставио си моћну
љубав снаге, Оче милосрдни, јер си Јединородног Сина, Добри, као очишћење у свет послао.
Идући на страдање, које је свима који су из Адама источило бестрашће, рекао си Христе,
пријатељима твојим: Желео сам да са вама једем ову Пасху; јер ме је Јединороднога, као
очишћење, Отац у свет послао.
Причешћујући се чашом, ученицима си говорио, Бесмртни: Нећу више пити од рода лознога,
боравећи са вама; јер ме је Јединородног, као очишћење, Отац у свет послао.
Пиће ново надразумно, ја ћу пити у царству моме, Христос говори пријатељима, јер ћу бити с
вама као Бог с боговима, рекао си; јер ме је Јединородног, као очишћење, Отац у свет послао.
И опет Ирмос: Провидевши пророк...
Песма 5.
Ирмос: Везом љубави повезани Апостоли, предавши себе Христу који господари над свима,
красне ноге очишћују, проповедајући мир свима.
Премудрост Божија, која држи неодрживу, и горњу у ваздуху воду, и бездане обуздава, и мора
укроћава, воду улива у умиваоник, и ноге слугама пере Господар.
Господар који одева небо облацима, показује ученицима пример смирења, препасује се
убрусом и савија колена, да слугама ноге опере, Он у чијим је рукама дисање свих бића.
И опет Ирмос: Везом љубави...
Песма 6.
Ирмос: Најдубљи бездан грехова опколи ме, и не подносећи више буру, Теби Владици вапијем,
као Јона; изведи ме из пропасти.
Називате ме, о Ученици, Господом и Учитељем, јер то јесам, говорио си Спасе. Стога
подражавајте пример, који сте у мени видели.
Ко не имајући нечистоте, нема потребе да му се оперу ноге; а ви сте чисти, о Ученици, али не
сви; јер рђавим стремљењем један од вас манита.
И опет Ирмос: Најдубљи бездан...
Кондак, глас 2. Подобан: Тражећи оно што је горе...
Хлеб примивши у руке издајник, потајно их пружа и прима цену Онога који је рукама својим
саздао човека; и непоправив остаје, Јуда роб и варалица.
Икос:
Тајној трпези приступивши сви са страхом, чистим душама хлеб примимо, остајући са
Владиком, да видимо како умива ноге ученицима и брише убрусом, и чинимо као што смо
видели, покоравајући се једни другима, и један другоме ноге умивајући, јер сам Христос тако
заповеди својим ученицима, као што је предрекао, но не послуша Јуда роб и варалица.
СИНАКСАР
Стихови за свештено умивање:
Бог умива на вечери ученицима ноге;
Чија нога је некада у Едему ступала поподне.
За Тајну Вечеру стихови: Дупла вечера; јер носи Пасху закона. И Пасху нову, Крв, Тело Владике.
За натприродну молитву стихови:
Молитва и ужас; капи крви, Христе, на лицу, молећи се пред смрт, врага си њима преварио.
За издајство стихови:
Шта требају ножеви? Шта штапови народоваралице; На онога који је спреман да умре за
избављење света?
U свети и Велики Четвртак, како су све дивно устројили божански Оци, примајући један од
другога почев од божанских Апостола, из свештених и божанских Еванђеља, предадоше нама
четири ствари да празнујемо: Свештено прање (ногу); Тајну Вечеру - предавање страшних тајни;
натприродну молитву; и само то издајство; пошто Јеврејска Пасха требаше по Петку да се
жртвује. А беше, дакле, прикладно, установљењу следовати и истини, у томе да би се и наша
Пасха жртвовала Христос, Господ наш Исус Христос, унапред као што говоре божански Оци,
свршава исту са ученицима у Четвртак увече. Јер то вече и цео Петак, рачуна се код Јевреја за
један дан; јер тако они броје ноћ и дан говорећи. Он је и тада завршио Пасху са ученицима по
закону (као што неки рекоше), од којих је један и божански Златоуст. Најпре право стојећи, и
опасани, са обућом на ногама, штаповима у рукама, и друго све што закон заповеда, да се не
би нашао као законопреступник. Јер ово је (Пасху) Зеведеј припремио; јер он је носио воду у
крчагу, као што говори Велики Атанасије, иако су други друкчије о томе рекли. Затим, пак,
показујући ученицима оно што је савршено, предаје нама тајну Пасхе у Горници, кад је већ ноћ
наступила. Јер када би вече, говоре, седе (за вечеру) са дванаесторицом. Погледај де, да ово не
беше законска Пасха, јер вечера и седење, и хлеб, и вода; а тамо (у законској пасхи) све је
печено огњем, и опресноци (бесквасни хлебови). А пре но што ће почети да вечерају (јер ово
говори божански Златоуст), устаје од вечере, скида горњу хаљину, и воду улива у умиваоник,
све сам радећи, уједно, дакле, и Јуду посрамљиваше, а уједно и друге ученике подсећајући, да
не траже старешинство; као што и по умивању (ногу) учи, говорећи: Који хоће да буде први,
нека буде последњи од свих, самога себе поставивши за углед. А изгледа, да је Христос пре
свих Јуду умио, који је бестидно сео на прво место, а на крају Петру приступа. А овај беше
ватренији од свих, не допушта Учитељу, и опет брзо уступа. Умивши, дакле, ноге њихове, и
преславну висину показавши смирењем, узев опет ризу и севши, учи их да љубе један другога,
и да не траже старешинство. А док су они јели, и о издаји почиње да говори. А док се ученици
смућиваху због речи, Исус говори само Јовану тајно: коме ја умочивши хлеб дам, то је тај који
ће ме издати. Јер да је Петар чуо ову реч, како беше ватренији од других, Јуду би убио. И опет:
који умочи руку са мном у солило, што се обоје и десило. Такође, поћутавши мало, узев хлеб,
говори: примите, једите; а исто тако и чашу: пијте од ње сви, рекавши, јер је ово крв моја
Новога Завета, ово чините у мој спомен, ипак и сам ово творећи, јеђаше и пијаше с њима. А
погледај, да хлеб назива телом својим, а не опресноке. Нека се постиде, дакле, они који на
жртву опресноке приносе (= Римокатолици). А по хлебу уђе у Јуду Сатана, који га је и раније
кушао, а сада се потпуно у њега уселио. И изишавши, говори, предложи договор архијерејима,
да им Га преда за тридесет сребрника. А ученици по вечери изађоше на гору Маслинску, у неко
поље, које се зваше Гетсиманија. Пошто им много говораше, рече им Исус: сви ћете се ви
саблазнити о мене ову ноћ. А Петар рече: ако и сви, ја се нећу Тебе одрећи, а беше касно, тојест
дубока ноћ! А Исус рече: пре него што петао двапут запева, три пута ћеш ме се одрећи, као што
је и било. А када Петра беше ухватио безграничан страх, показујући Богу немоћ природе, и
уједно пошто њему уручи васељену, да од своје природе немоћ схвативши, милостив буде
према онима који греше; јер трикратно Петрово одречење, представљаше Богу грех свих људи.
Најпре, заповест коју погази Адам; друго, гажење писаног закона; и треће, само оваплоћење
Речи; које на крају Спас трикратним покајањем исцели; јер га трипут упита: Петре, љубиш ли
ме? А после свега овога говори ученицима (показујући по човечански, како је за све страшна
смрт): Жалосна је душа моја до смрти. И удаљивши се колико се може каменом бацити,
помоли се трикратно рекавши: Оче мој, ако ме не може чаша ова мимоићи, да је не пијем, нека
буде воља твоја. И опет: Оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова, уједно дакле, говорећи
ово као човек, и ђавола је мудро упецао, да помисливши како је и то обичан човек, када се
веома боји, па да ради смрти крсне не пресече тајну искупљења. Вративши се и нашавши
ученике да су поспали, обраћа се Петру, овако говорећи. Зар не могосте ни један час пробдети
са мном? То јест, ти који си рекао да ћеш се и до смрти трудити, овако спаваш са осталима. И
прешавши с ону страну потока Кедронског, где беше врт, уђе у њега са ученицима својим. А
имађаше обичај да често тамо одлази. Зато и Јуда знађаше оно место, који и узевши неке од
војника, и у пратњи народа, дође на Исуса, давши им и знак целива. А ово рече, јер је много
пута бивши хватан, непознат пролазио посред њих; као што и овде сам Христос излази пред
њих говорећи: Кога тражите? А они још га не познавајући, не што би ноћ сметала, јер су биле
буктиње, говори се, и свеће упаљене, од страха узмакоше, и опет пришавши им сам питаше их.
А Јуди који је склопио договор, Христос говори: пријатељу, због чега си овде, то јест, зашто си
дошао Јудо, време је. И опет говори: Као на разбојника сте изашли са оружјем и батинама да
ме ухватите. А дошли су ноћу, да се не би створила нека гужва од народа. Тада ватрени Петар
извукавши нож, јер од увече беху за ово припремљени, ударивши првосвештеничког слугу
Малха, одсече му десно уво. А Исус знађаше, да ће првосвештеници рећи: није добро слушао и
учио Закону; забрани, дакле, Христос Петру, јер није добро да послушник духовнога мужа,
употребљава нож, и Малхово ухо исцељује. А они, дакле, ухвативши Исуса, свезана доведоше у
двор првосвештеника Ане, који беше таст Кајафи, јер тамо беху сабрани сви фарисеји и
књижевници који сведочаху против Христа. Овде и због обраћања слушкиње Петру, бива
његово одречење, и кад прође поноћ, петао запева трећи пут; а он, сетивши се, заплака горко.
А када наста, јутро, од Ане ка првосвештенику Кајафи, одводе Христа, где је примио и пљување,
и где су лажни сведоци били позвани. И кад освоји дан, Кајафа га шаље Пилату. А кад га
доведоше, говори Јеванђелист, не уђоше у претор, да се не би оскврнили, него да би могли
јести Пасху. Сабирају се, дакле, свакако као безаконо збориште, првосвештеници и фарисеји јер
учинивши то, одложише Пасху, као што говори божански Златоуст; јер у ону ноћ требали су да
је једу, но ради Христовог убиства, одложили су. А како су тада требали да је једу, показао је
Христос, једући је увече, пре ноћи, такође тајно научивши савршено; или како је по закону
требало, као што је било речено, и истина да буде. Јер Јован говори пре празника Пасхе. Због
свега овога што се збило у Четвртак, и ноћ његову тадашњу и ми празнујемо, чинећи са страхом
сећање на она страшна и неизрецива дела и догађаје. Неизрецивим твојим милосрђем Христе
Боже наш, помилуј нас, амин.
Песма 7.
Ирмос: Младићи у Вавилону не уплашише се пећног пламена, но бачени усред пламена,

орошавани певаху: Благословен си Господе, Боже отаца наших.
Климајући главом Јуда, планирајући зла отиде, тражећи погодно време да преда Судију на
осуду, Њега који је Господ свих, и Бог отаца наших.
Вама пријатељима Христос говораше: један ће ме издати, а они весеље заборавивши, тугом и
страхом бише испуњени, говорећи: Ко је тај? Кажи нам, Боже отаца наших.
Онај који са мном са дрскошћу стави руку своју у солило, њему би било боље да никада није
прошао врата живота. Њега, пак, који беше издајник, показиваше Бог отаца наших.
И опет Ирмос: Младићи у Вавилону...
Песма 8.
Ирмос: За законе отачке блажени Младићи у Вавилону раније беху у опасностима, попљуваше
цареву безумну наредбу, и захваћени огњем који их не прогута, Сведржитељу певаху достојну
песму: Господа појте дела, и преузносите у све векове.
Сагозбеници Логосу блажени Апостоли, у Сиону истрајавши, иђаху за Пастиром као јагањци, и
сједињени са Христом од Кога се не одвојише, храњени божанском речју, благодарно говораху:
Господа појте дела, и преузносите у све векове.
Закон пријатељства злоимени Искариот, намерно заборавив, ноге које му опра, припреми на
издају. И твој једући хлеб, божанско тело, подиже пету на Те, Христе, и не научи клицати:
Господа појте дела, и преузносите у све векове.
Примаше Тело које разрешава грех Несавесни, и божанску Крв изливану за свет, но не стидећи
се пијаше ону коју продаваше за цену, а зло не одбаци, и клицати не научи: Господа
благословите дела, и преузносите у све векове.
Затим: Хвалимо, благосиљамо...
И опет Ирмос: За законе отачке...
Песма 9.
Ирмос: Гостопримства Владичиног, и бесмртне трпезе, на горњем месту,1 ходите верни,

узвишеним мислима, да се насладимо, научивши се преузвишеном знању од Логоса, којег
величамо.
Идите, рече Логос ученицима, припремите Пасху на горњем месту, где се ум утврђује, овима
које тајноводствујем бесквасном речју истине, а постојаност благодати величајте.
Отац пре векова рађа мене Творачку Премудрост, - почетак путева ствара ме на дела која се
сада мистички свршавају. Јер Логос, будући нестворен природом, присвајам гласове онога,
којег сада узех.
Као што сам човек суштином а не маштањем, тако је Бог, начином узајамне размене, природа
која је сједињена са Мном. Зато Ме познајте Једнога Христа, који очувава оне природе из којих
сам, у којима сам, и које јесу ја сам.
И опет Ирмос: Гостопримства Владичиног...
Ексапостилар, трипут:
Ложницу твоју видим, Спасе мој, украшену, и одећу немам да бих ушао у исту. Просветли
хаљину душе моје, Светлодавче, и спаси ме.
На хвалитне постављамо стиха 4.
И певамо стихире самогласне, глас 2.
Сабира се дакле, веће Јудејско, да би Саздатеља и Творца свега, предало Пилату. О безаконика,
о неверника! Јер Оног који долази да суди живима и мртвима, на суд спремају; Онога који
исцељује страсти, за страдање припремају. Господе дуготрпељиви, велика је милост твоја,
слава Теби.
Јуда безакони, Господе, који на вечери умочи руку у солило с Тобом, пружи безаконо руке, да
прими сребренике; и онај који је миру срачунао цену, не устраши се да прода Тебе
непроцењивог. Онај који пружа ноге да се умију, Владику целива лукаво, да би Га предао
безаконицима. А отпавши од Апостолског чина, и бацивши тридесет сребрника, не виде твоје
тридневно Васкрсење, којим помилуј нас.
Јуда издајник лукав будући, лукавим целивом предаде Спаса Господа, и Владику свих, као роба
продаде безаконицима. Као овца на заклање, тако иђаше Јагње Божије, Син Очев, једини
Многомилостиви.
Јуда роб и лукавац, ученик и подмуклица, пријатељ и ђаво, из дела се показао. Јер следоваше
Учитељу, и сам смисли издају, говорећи у себи: Издаћу овога, и добићу сакупљене новце. А
тражаше и миро да се прода, и Исуса на превару да ухвате. Даде целив, издаде Христа. И као
овца на заклање, тако иђаше једини Милосрдни и Човекољубац.
Слава, И сада, Глас исти.
Јагње, којега проповеда Исаија, иде вољно на заклање, и плећа даје на ране, образе на
шамаре, а лице не окрену од срамоте пљувања; и на срамну смрт се осуђује. Безгрешни све ово
вољно прихвата, да би свима даровао из мртвих васкрсење.
На стиховње стихире самогласне, глас 8.
Данас се против Христа сабра лукаво веће, и против Њега сујетно се саветоваху, да предаду
Пилату на смрт Невинога. Данас због новца Јуда сам себи вешала ставља, и лишава се оба
живота, привременог и божанског. Данас Кајафа нехотећи пророкује: Боље је, говорећи, да
један умре за народ! Јер је дошао да пострада за грехе наше, да нас ослободи, од ропства
непријатељу, као Добар и Човекољубац.
Стих: Онај који једе хлебове моје, подиже на мене пету.
Данас Јуда скрива лице сиромахољубља, и открива лик лакомства; не брине више за сиромахе;
не продаје више миро оне грешнице, него Миро небеско, и од њега присваја сребренике. Трчи
ка Јудејцима, говори безаконицима: Шта ћете ми дати, и ја ћу вам Га предати? О среброљубља
издајникова! - уносну прави трговину; за вољу оних који купују, око продаваног трговину прави;
не цењка се строго о цени, већ као роба одбеглог продаје; јер је обичај крадљиваца да
подцењују скупо. Сада је ученик бацио светиње псима, јер беснило среброљубља, разбесни га
на свога Господара. Од његовог искуства бежимо, кличући: дуготрпељиви Господе, слава Теби.
Стих: Излажаше напоље, и говораше у себи.
Твој карактер препун је преваре, безакони Јудо, јер болујући среброљубљем, стекао си
човекомржњу. Јер ако си волео богатство, зашто си пришао Ономе који учи о сиромаштву? А
ако си Га и волео, зашто си продавао Непроцењивог, издавши га на прљаво убиство? Ужасни се
сунце, застењи земљо, и затресавши се завапи: Незлобиви Господе, слава Теби.
Стих: Реч безакону изнесоше против Мене.
Да нико, о верници, непосвећен у вечеру Владичину, да нико уопште као Јуда преварно не
приступи трпези. Јер он примивши комад хлеба, од Хлеба се одвоји; по изгледу будући ученик,
а у ствари постаде убица, са Јудејцима се, дакле, весељаше, а са апостолима борављаше;
мрзећи целиваше, а целивајући продаваше Онога који нас је искупио од клетве, Бога и Спаса
душа наших.
Слава, глас исти: Твој карактер препун је преваре...

И сада, глас 5.
Тајноводећи, Господе, твоје ученике, учио си говорећи: О пријатељи, гледајте, да никакав страх
вас не одвоји од Мене, јер ако и страдам, но за свет. Не саблажњујте се, дакле, о Мене, јер не
дођох да ми служе, него да служим и душу своју положим у откуп за свет. Зато, ако сте ви
пријатељи моји, на мене се угледајте: Који хоће да је први, последњи нека буде; господар као
слуга. Останите у мени, да грозд донесете; јер ја сам чокот живота.
Спајамо и час Први, на којем говоримо и тропар пророштва, глас 3.
Господе, Ти си шамаран за род људски, и ниси се прогњевио, ослободи од трулежи живот наш,
и спаси нас.
Слава, и сада, исто. Прокимен, глас 1.
Нека познају незнабошци, да је Теби име Господ.
Стих: Боже, ко ће теби бити сличан?
Читање из пророштава Јеремије.
(Глава 11,18-23. и гл. 12,1-5; 9-11 и 14-15.)
Gоспод ми објави, те знам; ти ми показа дјела њихова. А ја бијах као јагње и теле које се води
на клање, јер не знадијах да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовијем, и
истријебимо га из земље живијех, да му се име не спомиње више. Али, Господе над војскама,
судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету твоју на њима, јер теби
казах парбу своју. Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: не
пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку; зато овако вели Господ над војскама;
ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове
изгинуће од глади. И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их
походим. Праведан си, Господе, ако бих се правдао с тобом; али ћу проговорити о судовима
твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? Зашто живе у миру сви који чине невјеру? Ти их
посади, и они се укоријенише, расту и род рађају; ти си им близу уста али далеко од бубрега.
Али, Господе, ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према теби; одвуци
их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити. Докле ће тужити земља, и трава
свега поља сахнути са злоће онијех који живе у њој? неста све стоке и птица, јер говоре: не
види краја нашега. Кад си трчао с пјешцима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњима? и
кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан? Нашљедство
моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви звјерови пољски, ходите
да једете. Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће дио мој, мили дио мој обратиће у
голу пустош. Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустјети,
јер нико не узима на ум. Овако говори Господ за све зле сусједе моје, који дирају нашљедство
што дадох народу својему Израиљу; ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин
ишчупаћу исред њих. А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет свакога
њих на нашљедство његово и свакога у земљу његову.
Прокимен, глас 8: Помолите се и узвратите Господу Богу нашем. Стих: Познат је у Јудеји Бог,
велико је у Израиљу име Његово.
Треба знати, да литије за усопше у притвору не бива до недеље Томине.
Остали часови читају се трипсалмно, просто.
У СВЕТИ ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК УВЕЧЕ
ВЕЧЕРЊА.
По дану, клепа се у 8. час (14 часова), и када Архијереј или свештеник, благослови, почињемо
вечерњу: Ходите поклонимо се... и почетни псалам. Бива и јектенија од свештеника. Одмах:
Господе завиках... на глас 2. Постављамо стихова 10. А свештеник, променивши свештеничку
одежду, излази, и кади, и кад се врати, врши проскомидију. А ми певамо стихире самогласне
дана, глас 2, понављајући их.
Сабира се дакле, веће Јудејско, да би Саздатеља и Творца свега, предало Пилату. О безаконика,
о неверника! Јер Оног који долази да суди живима и мртвима, на суд спремају; Онога који
исцељује страсти, за страдање припремају. Господе дуготрпељиви, велика је милост твоја,
Јуда безакони, Господе, који на вечери умочи руку у солило с Тобом, пружи безаконо руке, да
прими сребренике; и онај који је миру срачунао цену, не устраши се да прода Тебе
непроцењивог. Онај који пружа ноге да се умију, Владику целива лукаво, да би Га предао
безаконицима. А отпавши од Апостолског чина, и бацивши тридесет сребреника, не виде твоје
тридневно Васкрсење, којим помилуј нас.
Јуда издајник лукав будући, лукавим целивом предаде Спаса Господа, и Владику свих, као роба
продаде безаконицима. Као овца на заклање, тако иђаше Јагње Божије, Син Очев, једини
Многомилостиви.
Јуда роб и лукавац, ученик и подмуклица, пријатељ и ђаво, из дела се показао. Јер следоваше
Учитељу, и сам смисли издају, говорећи у себи: Издаћу овога, и добићу сакупљене новце. А
тражаше и миро да се прода, и Исуса на превару да ухвате. Даде целив, издаде Христа. И као
овца на заклање, тако иђаше једини Милосрдни и Човекољубац.
Јагње, којега проповеда Исаија, иде вољно на заклање, и плећа даје на ране, образе на
шамаре, а лице не окрену од срамоте пљувања; и на срамну смрт се осуђује. Безгрешни све ово
вољно прихвата, да би свима даровао из мртвих васкрсење.
Слава, И сада, Глас 6.
Пород аспидин заиста је Јуда, од оних који једоше ману у пустињи, и роптаху на Хранитеља; јер
још док беше храна у устима њиховим, клеветаху Бога неблагодарници. И овај злочестиви,
небески хлеб у устима носећи, издајство Спаситеља изврши. О душе ненасите, и дрскости
нечовечне! Хранитеља продаје, и Владику којега целива, предаваше на смрт. Заиста је
безаконик син оних, и с њима погибао наследи. Но избави, Господе, душе наше од такве
нечовечности, Једини у дуготрпљењу несравњиви.
Вход са Еванђељем. Светлости тиха...
Прокимен, глас 1: Отми ме Господе од човека лукавог, од мужа неправедног избави ме.
Стих: Који смишљаху неправду у срцу сав дан.
Читање из књиге Изласка.
(Глава 19,10-19.)
I рече Господ Мојсију: иди к народу, и освештај их данас и сјутра, и нека оперу хаљине своје; и
нека буду готови за трећи дан, јер ће у трећи дан сићи Господ на гору Синајску пред свијем
народом. А поставићеш народу међу унаоколо, и рећи ћеш: чувајте се да не ступите на гору и
да се не дотакнете краја њезина; што се год дотакне горе, погинуће; тога да се нико не дотакне
руком, него камењем да се заспе или да се устријели, било живинче или човјек, да не остане у
животу. Кад рог затруби отежући онда нека пођу на гору. И Мојсије сиђе с горе к народу; и
освешта народ, и опраше хаљине своје. И рече народу: будите готови за трећи дан, и не
лијежите са женама. А трећи дан кад би ујутру, громови загрмјеше и муње засијеваше, и поста
густ облак на гори, и затруби труба веома јако, да задрхта сав народ који бијаше у околу. Тада
Мојсије изведе народ из окола пред Бога, и стадоше испод горе. А гора се Синајска сва
димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се
гора тресијаше веома. И труба све јаче трубљаше, и Мојсије говораше а Бог му одговараше
гласом.
Прокимен, глас 7: Отми ме од непријатеља мојих Боже, и избави ме од оних који устају против
мене. Стих: Избави ме од оних који чине безакоње.
Читање из књиге о Јову.
(Глава 38,1-21 и 42,1-5.)
Tада одговори Господ Јову из вихора и рече: Ко је то што замрачује савјет ријечима неразумно?
Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј. Гдје си ти био кад ја оснивах земљу?
кажи, ако си разуман. Ко јој је одредио мјере? знаш ли? или ко је растегао уже преко ње? На
чем су подножја њезина углављена? или ко јој је метнуо камен угаони? Кад пјеваху заједно
звијезде јутарње и сви синови Божији кликоваху. Или ко је затворио море вратима кад као из
утробе изиде? Кад га одјех облаком и пових тамом? Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му
пријеворнице и врата; И рекох: довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати
поносити валови твоји. Јеси ли свога вијека заповједио јутру, показао зори мјесто њезино, да се
ухвати земљи за крајеве, и да се растјерају с ње безбожници, да се она промијени као блато
печатно, а они да стоје као хаљина, да се одузме безбожницима свјетлост њихова и рука
подигнута да се сломи? Јеси ли долазио до дубина морских? и по дну пропасти јеси ли ходио?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сјена смртнога јеси ли видио? Јеси ли сагледао
ширину земаљску? кажи, ако знаш све то. Које је пут к стану свјетлости и гдје је мјесто тами, да
би је узео и одвео до међе њезине, и знао стазе к дому њезину? Знаш ти; јер си се онда родио,
и број је дана твојих велик. Тада Јов одговори Господу и рече: Знам да све можеш, и да се не
може смести што наумиш. Ко је то што замрачује савјет неразумно? Зато кажем да нијесам
разумијевао: чудесно је то за ме, те не могу знати. Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи
ми. Ушима слушах о теби, а сада те око моје види.
Читање из пророштава Исаије.
(Глава 50,4-11.)
Gоспод Господ даде ми језик учен да умијем проговорити згодну ријеч уморном; буди свако
јутро, буди ми уши, да слушам као ученици. Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих,
не отступих натраг. Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме
чупаху; не заклоних лица својега од руга ни од запљувања. Јер ми Господ Господ помаже, зато
се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам, да се нећу постидјети. Близу је онај
који ме правда; ко ће се прети са мном? станимо заједно; ко је супарник мој? нека приступи к
мени. Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати,
мољац ће их изјести. Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге његова? Ко ходи по
мраку и нема видјела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога својега. Гле, сви
који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у свјетлости огња својега и у искрама које
распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.
Затим, мала јектенија. Трисвето.
Прокимен апостола, глас 7: Кнезови народни сабраше се скупа против Господа и Христа
његова. Стих: Зашто се горопаде незнабошци, и народи смишљају ништавности?
Апостол Коринћанима I, зачало 149.
(Глава 11,23-32.)
Bраћо, ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан,
узе хљеб. И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи;
ово чините у мој спомен. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у мојој
крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете,
смрт Господњу објављујете, докле не дође. Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу
недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба
нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не
разликујући тијела Господњега. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире. Јер
да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени. А кад нам суди Господ, кара нас, да не
будемо осуђени са свијетом.
Алилуја, глас 6. Блажен је онај који разуме сиромаха и убогога, у страшни дан избавиће га
Господ. Стих: Непријатељи моји рекоше зло за мене: кад ће умрети и нестати имена његовог.
Стих: Који једе хлеб мој, умножи замке за мене.
Еванђеље од Матеја, зачало 107. (Глава: 26,1-20; Јн. 133-17; Мт. 26,21-39; Лк. 22,43-45;Мт.
26,40-27,2.)
Rече Господ својим ученицима: Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће
предан да се разапне. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старјешине народа у
двор првосвештеника по имену Кајафа; И савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и
убили. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио. А кад Исус бјеше у Витанији у
кући Симона губавога, приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли
на главу његову када сјеђаше за трпезом. А кад ово видјеше ученици његови, негодоваше
говорећи: Чему ова штета? Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима. А
разумјевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени. Јер сиромахе
имате свагда са собом, а мене немате свагда. А она изливши мирис овај на тијело моје, учини
то за мој погреб. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповиједа ово Еванђеље по свему свијету,
казаће се за спомен њен и ово што она учини. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда
Искариотски, отиде првосвештеницима. И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они
му положише тридесет сребрника. И од тада тражаше згодно вријеме да га изда. А у први дан
бесквасних хљебова, приступише ученици Исусу говорећи му: Гдје хоћеш да ти уготовимо да
једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Вријеме је моје
близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им
заповједи Исус, и уготовише Пасху. А кад би увече, сједе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
Знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде, устаде од вечере и
скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме; Потом усу воду у умиваоник, и поче прати
ноге ученицима и отирати убрусом којим бјеше опасан. Онда дође Симону Петру, а овај му
рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш? Одговори Исус и рече му: Што ја чиним, ти сад не
знаш, али ћеш послије разумјети. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му
одговори: Ако те не оперем, немаш удјела са мном. Рече му Симон Петар: Господе, не само
ноге моје, него и руке и главу. Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер
је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. Јер знађаше издајника својега, зато рече: Нисте сви чисти.
А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам
учинио? Ви ме зовете Учитељем и Господом; и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах
ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао примјер да,
као што ја учиних вама, и ви чините. Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара
својега, нити је посланик већи од онога који га је послао. Кад ово знате, блажени сте ако то
творите. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме. И ожалостивши се
веома, поче му сваки од њих говорити: Да нисам ја, Господе? А он одговарајући рече: Који
умочи са мном руку у здјелу тај ће ме издати. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за
њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијег; боље би му било да се није родио тај
човјек. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нисам ја, Учитељу? Рече му: Ти каза! И
кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите,
једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер
ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова. Кажем вам
пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у
Царству Оца мојега. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску. Тада им рече Исус: Сви
ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: Ударићу пастира, и овце стада
разбјећи ће се. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју. А Петар одговоривши
рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити. Рече му Исус: Заиста ти
кажем: Ноћас, прије него пијетао запјева, три пута ћеш ме се одрећи. Рече му Петар: Нећу те се
одрећи макар морао и умријети с тобом! Тако рекоше и сви ученици. Тада Исус дође са њима у
мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја одем тамо да се помолим
Богу. И узевши Петра и оба сина Зеведејева поче се жалостити и туговати. Тада им рече Исус:
Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите са мном. И отишавши мало, паде на
лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет
не како ја хоћу, него како ти! А јави му се анђео с неба кријепећи га. И будући у самртној борби,
мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу. И уставши од
молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости. И дошавши ученицима нађе их гдје
спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час пробдјети са мном? Бдите и молите се да не
паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо. Опет и други пут отиде и помоли се
говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја.
И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале. И оставивши их отиде опет те
се трећи пут помоли говорећи оне исте речи. Тада дође ученицима својим и рече им: Још
спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грјешника.
Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један
од Дванаесторице, дође, и са њим људи много с ножевима и с кољем од првосвештеника и
старјешина народних. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам, онај је;
држите њега. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га. А Исус му рече:
Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши ставише руке на Исуса и ухватише га. И гле,
један од оних што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу
првосвештеникова, и одреза му ухо. Тада му рече Исус: Врати нож свој на мјесто његово; јер
сви који се маше за нож, од ножа ће погинути. Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога
да ми пошаље више од дванаест легиона анђела? Како би се, дакле, испунила Писма да овако
треба да буде? У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с
кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и не ухватисте ме. А ово је
све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побјегоше. А они што
ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се књижевници и старјешине
сабраше. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра
сједе са слугама да види свршетак. А првосвештеници и старјешине и сав Синедрион тражаху
лажна свједочанства против Исуса да би га убили, и не нађоше; и премда многи лажни
свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока. И рекоше: Он је казао:
Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га. И уставши првосвештеник рече му:
Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче? А Исус ћуташе. И првосвештеник
одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син
Божији? Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје
сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским. Тада првосвештеник раздрије
хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају свједоци? Ево сада чусте хулу
његову. Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. Тада му попљуваше лице
и удараху га, а други га бијаху по образима говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари? А
Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: И ти си био са
Исусом Галилејцем. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. И кад изиђе к
вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом
Назарећанином. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човјека. А мало потом
приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човјека. И одмах запјева пијетао. И опомену се
Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И
изишавши напоље плакаше горко. А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвештеници и
старјешине народа против Исуса да га погубе. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију
Пилату, намјеснику.
Даље по реду Божанска Литургија Василија Великога. А уместо херувимске песме, и причастна,
и: Да се испуне... певамо тропар овај, глас 6, трипут:
Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере твоје, јер нећу казати тајну
непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те:
Помени ме, Господе, у царству твоме.
То исто се пева и за Причастен, и уместо: Да се испуне уста наша... Певамо то много пута, док се
братија причешћује Божанским Тајнама. А по заамвоној молитви, бива умивање, и његов чин,
као што предвиђа устав1. Потом се даје нафора (антидор) и отпуст. А на трпези кушамо вина и
јелеја.2
У исти тај Велики Четвртак, Повечерје свршавамо мало, и на њему певамо Трипеснец.1
Састав г-на Андреја Критског.
Глас 8. Песма 5.
Ирмос: Мрак душе моје разагнај светлодавче Христе Боже, изагнавши изворну таму понора, и
даруј ми светлост заповести твојих, Речи, да ранећи славим Тебе.
Припреми се вечера, и уготови се Теби Пасха, Христе, као што си рекао. Но Јуда смишљаше
издају Тебе, и бивши с Тобом непроцењивим, слагаше се са среброљубљем.
Устаје од вечере, и опасује се драговољно убрусом по бедрима, и сагиње се Петру, који говори:
Никада ноге моје нећеш опрати, Творче мој, но ипак их опери.
Узевши хлеб у руке, на издају спреман Јуда, лажљиви ученик, пружаше ноге, које си Сам опрао,
и убрусом отро, којима и изврши издају Тебе.
Целивом лажљивим Јуда тада уста Теби приношаше, којима тело твоје, Речи, недостојно
квашаше, говорећи Теби: здраво Учитељу, целоватељ и издајник, роб и лажљивац.
Док Петар посматраше шта се тада догађа, бивши обузет ужасом, од слушкиње би изобличен
рђавим питањем, јер се одрече Тебе Господа, не само као што си рекао, но и као што си знао,
Ти који све знаш.
Саздатељ прима шамаре, и твар је поражена понижењем Његовим, трском бива бијен
драговољно, коме се вишње силе клањају; Судија бива попљуван, а темељи земље се колебају.
Слава: Трњем се крунише Бог, који је сву земљу цвећем украсио, и ране прима, и увреду
подноси дуготрпељиво, и носи багреницу срамоте, и све трпи иако Бог, и страда телом својим.
1 Овај трипеснец постоји само у црквенословенском Триоду, одакле га и преводимо. По грчком

Триоду ово Мало повечерје врши се у келијама.
И сада: Нека кличе Јован, казујући божанским учењем оваплоћење твоје: Реч непроменљиво
постаде тело из Дјеве, и остаде природом Бог као што је и био, не отступивши од његовог
отачког наручја.
Песма 8.
Ирмос: Који покриваш водама врхове своје, који си песак поставио за границу мору, и све
обдржаваш: Тебе пева сунце, Тебе слави Месец, Теби песму приноси сва твар, као Творцу свега
у векове.
Исусе, који си небо обукао облацима, и царујеш на престолу славе са нетљеним Оцем, Ти
узевши убрус, њиме си се запрегао да би умио ноге земљанима, сав си огањ, Логосе, ако си се
и оваплотио.
Пошто је све умио, севши Исус, говори к својим ученицима: сви знате, шта сам сада учинио. Јер
вам свима дадох пример смирења, да онај који хоће да буде први, драговољно буде последњи
од свих.
Ви сте, дакле, чисти, али не сви, Христос рече пријатељима који сеђаху за вечером, јер један
другом, рече, не повераваше реч. Зато после овога јавно каза име издајника.
Као што ово говорећи, дошав на Гору Јелеонску, Судија са ученицима, тада, дакле, рече:
Хајдете да идемо одавде, јер већ стиже издајник, да се нико не одрекне Мене, јер добровољно
страдам.
О, лажнога целива! Здраво Учитељу, Јуда Христу говораше, и уједно са речју предаје Га на
заклање; јер ово даде као знак безаконицима: кога ја целивам, тај је, којега сам обећао да вам
Га издам.
Ухваћен бивши, Боже наш, од безаконих људи, и никако се не противећи, нити вичући, Јагње
Божије, претрпео си све - да будеш испитиван, и суђен и бијен, свезан и вођен са оружјем и
батинама ка Кајафи.
Да се разапне Исус Христос, викаше јеврејски народ са свештеницима и књижевницима. О

народе неверни! Јер шта вам учиних јавивши се, подигавши Лазара из гроба, и пут отворивши
људима за спасење?
Пред Пилатовом судницом безакони народ, дерући се викаху: Распни овога, а пусти нам
везанога Вараву бившег убицу; а Христа најпре избивши, узми, узми распни са злочинцима.
Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа:
О, неизрецивог понижења! О, неисказане замисли! Будући као огањ, Спасе, умио си ноге
издајнику, а умивши, ниси их сагорео; и дајући хлеб на вечери, учио си служби Тајне.
И сада, Богородичан: О новога гласа! Бог син жене, и бесеменог рођења, безмужна Мати, и
рођено Бог. О ужасног гласа! О зачећа страшног! О чистога порођаја Дјеве! Ваистину све је
изнад ума, и изнад сазнања.
Песма 9.
Ирмос: Благословен Господ Бог Израиљев, који нам подиже достојање спасења у дому Давида
слуге свога; у који нас посети Исток са висине, и управи нас на пут мира.
Опет ви спавате, Христос рече ученицима. Бдите, већ се приближи час, устаните, хајдемо
пријатељи моји. Ево ученик издајник, имајући целу чету, долази да ме преда човекоубицама.
Целив твој лажљиви, и поздрав горки, коме упућујеш подлаче? Говорећи: здраво Учитељу!
Христос ка Јуди говораше: пријатељу, јеси ли за то дошао? Рече: јер ако си дошао да
поздравиш, што постављаш нож медом премазан?
Дошао си драговољно, Христе, да станеш на Пилатов суд, Судијо невини, и да избавиш нас од
дугова наших. Зато си претрпео Добри, да по телу будеш изранављен, да би сви добили
ослобођење.
Пучино милосрђа, како стоји огањ пред Пилатом, којега, иако је трска и земља, не опали огањ
Божанства Христос;
но чекаше трпељиво, који је по природи слободан, као Човекољубац.
Јудеји викаху некада Пилату: Узми, узми, распни названога Христа; а овај руке умиваше, и
трском им, против њега кривицу писаше, која свима дарује бесмртност.
Вичући још више безаконици Пилату: Узми, узми, распни Христа, мољаху да га убије као
осуђена. Није ли овај васкрсавао мртве, чистио губаве, исцелио крвоточиву, укрепио
раслабљене?
Какво је зло учинио, да вичете силно: узми, узми, распни га? Пилат некада говораше народу
неразумном; јер кривице не налазим на њему. А они бесно викаху; узми, узми распни Спаса
свих.
О безакони Јудеји! О неразумни народе! зар се не сетисте неких од чудеса Христових, мноштва
исцелења? И из свега зар не разуместе његову божанску силу, као раније оци ваши, и ви сада
не разуместе?
Слава: Бивши бијен, Саздатељу мој, предао си се мене ради да се разапнеш; да би извршивши
спасење моје посред земље, источио живот свету, и обесмртио часном крвљу твојом оне који
Ти се клањају.
И сада, Богородичан: Овчица твоја Владико, стојећи под Крстом и оплакујући Тебе, Творца
свега, посматраше твоје дуготрпљење; јер си се драговољно родио телом, и сва страдања у
њему си претрпео, да спасеш свет.
ЧИН
СВЕТИХ И СПАСОНОСНИХ СТРАДАЊА
ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА
У свети и Велики Четвртак увече,
вршимо Јутрење Великог Петка.

У 2-и час ноћи се клепа (то је 8 сати увече). И пошто се саберемо у храм, и свештеник
благослови, вршимо почетак по обичају, како је указано у четвртак 5-е недеље. Онда
шестопсалмије. По њему јектенија велика, и по возгласу певамо, Алилуја, на глас 8. И тропар:
Када се славни ученици... трипут, споро и са умилењем.1 Писан на Велики Четвртак на јутрењу,
стр. 65. Такође, јектенија мала и возглас: Јер је твоја моћ, и твоје је Царство...
И црквењак дели свеће братији. И свештеник говори: И да се удостојимо... И чита прво

Еванђеље од Јована, почетак светих страдања, зачало 46 (глава 13,31-18,1).
1 Док се ово поје, свештеник у олтару обуче и фелон (црни). Онда, кади ђакон, или ако њега
нема, свештеник олтар и сву цркву (на осталим сјeдалнима, до 7-ог Еванђеља, само олтар,
иконостас, настојатеља и пeвнице), и повративши се, говори малу јектенију, која се говори све
до 8-ог Еванђеља.
Отвара царске двери, и на постављени налоњ ставља Четвороеванђеље. (Уноси га тек после 12-
ог Еванђеља).
Rече Господ својим ученицима: Сада се прослави Син Човјечији, и Бог се прослави у њему. Ако
се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Дјечице,
још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете
доћи, то и вама сада говорим. Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас
љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете
имали љубав међу собом. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одговори: Куда ја
идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном. Петар му рече: Господе,
зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе. Одговори му Исус: Живот ли
ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут
не одрекнеш. Нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога, и у мене вјерујте. У кући Оца мојега
станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто. И ако
отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја, будете и ви. И
куда ја идем знате, и пут знате. Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо
знати пут? Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико не долази Оцу осим кроз мене. Кад
бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, и видјели сте га. Рече му
Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста. Исус му рече: Толико сам времена с вама и
ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам
Оца? Зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од
самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дјела. Вјерујте ми да сам ја у Оцу и Отац у
мени; ако ли не, због самих дјела вјерујте ми. Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене,
дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме. И што
год заиштете (од Оца) у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта
заиштете у име моје, ја ћу учинити. Ако ме љубите, заповијести моје држите, и ја ћу умолити
Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине, кога свијет не може
примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће
бити. Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама. Још мало и свијет ме више неће видјети, а ви
ћете ме видјети, јер ја живим, и ви ћете живјети. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и
ви у мени, и ја у вама. Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене
љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам. Рече му Јуда, не
Искариотски: Господе, шта је то да ћеш се јавити нама, а не свијету? Одговори му Исус и рече:
Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему
ћемо се настанити. Ко мене не љуби, ријечи моје не држи; а ријеч коју чујете није моја него
Оца који ме је послао. Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. А Утјешитељ Дух Свети,
кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсјетиће вас на све што вам
рекох. Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје. Нека се не
збуњује срце ваше и нека се не боји. Чусте да вам ја казах: Идем, и доћи ћу вама. Кад бисте ме
љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу; јер Отац мој већи је од мене. А сада сам
вам рекао, прије него се збуде, да вјерујете када се збуде. Нећу више много говорити с вама,
јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа. Него да зна свијет да љубим Оца, и као што
ми заповједи Отац, онако творим. Устаните, хајдемо одавде!
Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца
је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам
говорио. Останите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не
остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и
ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа. Ко у мени не остане,
избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. Ако
останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам. Овим се
прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици. Као што Отац љуби мене, и
ја љубим вас; останите у љубави мојој. Ако заповијести моје одржите остаћете у љубави мојој,
као што сам ја одржао заповијести Оца мојега и остајем у љубави његовој. Ово сам вам казао
да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни. Ово је заповијест моја: да љубите
једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за
пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповиједам. Више вас не
називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима,
јер све што чух од Оца својега, објавих вам. Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и
поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у
име моје да вам да. Ово вам заповиједам: да љубите једни друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да
је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од
свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја
рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити; ако моју ријеч
одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају
Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају
за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико
други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега.
Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође
Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за
мене. А ви ћете свједочити јер сте од почетка са мном.
Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки
ко вас убије мислити да Богу службу приноси. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. Али
ово сам вам казао да се, када дође час, сјећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам
ово, јер бијах с вама. А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?
Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше. Но ја вам истину говорим: боље
је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама, ако ли одем, послаћу га к
вама. И кад Он дође, покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд. За гријех, дакле, што не
вјерују у мене; за правду пак, што идем Оцу својему, и више ме нећете видјети; а за суд, што је
кнез овога свијета осуђен. Још вам имам много говорити, али сада не можете носити. А када
дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно
што чује, и јавиће вам оно што долази. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће
вам. Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. Још мало, и
нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу. Тада неки од ученика његових
рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и
угледаћете ме; и: Ја идем Оцу? Говораху, дакле: Шта је то што каже: мало? Не знамо шта
говори. А Исус разумије да хтједоше да га питају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу
собом, што рекох: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, и угледаћете ме. Заиста, заиста
вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити,
али ће се ваша жалост окренути на радост. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када
роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет. И ви,
дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу
нико неће узети од вас. И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем да што
год заиштете од Оца у име моје, даће вам. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и
добићете, да радост ваша буде испуњена. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад
вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу. У онај дан ћете у име
моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас; јер сам Отац љуби вас, зато што сте
ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох. Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет
остављам свијет, и идем Оцу. Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу
никакву не говориш. Сада знамо да све знаш, и не треба ти да те ко пита.
По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе. Исус им одговори: Сад ли вјерујете? Ево долази час, и
већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите; али нисам сам, јер
је Отац са мном. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свијету ћете имати жалост; али не
бојте се, ја сам побиједио свијет.
Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега,
да и Син твој прослави тебе; Као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му
дао, дарује им живот вјечни. А ово је вијечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и
кога си послао Исуса Христа. Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да
извршим. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе прије него
свијет постаде. Објавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени
дао, и твоју су ријеч одржали. Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе. Јер ријечи које си
ми дао, дао сам њима; и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме
ти посла. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. И
све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима. И више нисам у свијету, а они су у
свијету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно
као ми. Док бијах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје: оне које си ми дао сачувах; и нико од
њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. А сада долазим теби, и ово говорим на
свијету, да имају радост моју испуњену у себи. Ја сам им дао ријеч твоју; и свијет их омрзну, јер
нису од свијета, као ни ја што нисам од свијета. Не молим да их узмеш са свијета, него да их
сачуваш од злога. Од свијета нису, као ни ја што нисам од свијета. Посвети их истином твојом:
ријеч твоја јесте истина. Као што ти мене посла у свијет, и ја њих послах у свијет. Ја посвећујем
себе за њих, да и они буду посвећени истином. Не молим пак само за њих, него и за оне који
због ријечи њихове повјерују у мене: Да сви једно буду, као ти, Оче, шти си у мени и ја у теби,
да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао. И славу коју си ми дао ја сам
дао њима, да буду једно као што смо ми једно. Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у
једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш. Оче, хоћу да
и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме
љубио прије постања свијета. Оче праведни, свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше
да си ме ти послао. И ја им објавих име твоје и објавићу: да љубав којом ме љубиш у њима
буде, и ја у њима. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје
бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.
Кад се заврши Еванђеље, певамо: Слава дуготрпљењу твоме Господе. И одмах певамо
антифоне, понављајући све тропаре.1
Антифон 1. Глас 8.
Кнезови народни сабраше се на Господа, и на Христа његова.
Исто.
Реч законопреступну поставише на ме, Господе, Господе, не остави мене.
Осећања наша чиста изнесимо пред Христа, и као пријатељи његови душе наше положимо
њега ради, и животним бригама не гушимо себе као Јуда, но у одајама нашим завапимо: Оче
наш, који си на небесима, од нечастивога избави нас.
Слава, Богородичан:
Родила си као Дјева не познавши мужа, и Дјева си остала као Мати безбрачна, Богородице
Марија; Христа Бога нашега моли, да се спасемо.
И сада, Исто.
Отрча Јуда говорећи безаконим књижевницима. Шта ћете ми дати, и ја ћу вам Њега предати? А
међу онима који се договараху, сам Си стајао невидљиво саглашавајући се. Срцезналче,
поштеди душе наше.
Милошћу Богу послужимо, као Марија на вечери, и среброљубља не стичимо, као Јуда, да увек
са Христом Богом будемо.
Онога кога си неизрециво родила Дјево, непрестано као Човекољубца не престај молећи, да од
опасности спасе, оне који Теби прибегавају.
Због Лазаревог васкрсења, Господе, деца Јеврејска клицаху Ти Осана, Човекољубче, а Јуда
безакони не хтеде да разуме.
Јовану који упита: Господе, ко је тај који ће Те издати? Тога си хлебом показао, а Јуда безакони
не хтеде да разуме.
За тридесет сребрника Господе, и због целива лажног, тражаху Јудејци да Те убију, а безакони
Јуда не хтеде да разуме.
На умивању твоме, Христе Боже, ученицима твојим саветовао си: овако чините, као што
видите, а безакони Јуда не хтеде да разуме.
Бдите и молите се, да не паднете у искушење, ученицима твојим говорио си, Боже наш, а
безакони Јуда не хтеде да разуме.
Спаси од опасности слуге твоје, Богородице, јер сви после Бога Теби прибегавамо као
неразрушивој тврђави и заступници.
Мала јектенија, и возглас: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу, и Сину и
Светоме Духу...
Сједален, глас 7.1
На вечери ученике хранећи, и разлог издаје знајући, Јуду си на њој изобличио, неисправљивост
дакле његову познавајући; хотећи да сви разумеју, да си се драговољно предао, да свет отмеш
од туђинца. Дуготрпељиви, слава Теби.
Слава, И сада, цео поново.
Затим: И да се удостојимо...
И чита свештеник друго Еванђеље, од Јована,
зачало 58 (глава 18,1-28).
U време оно, изиђе Исус ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он
и ученици његови. А и Јуда, издајник његов, знађаше то мјесто; јер се Исус често окупљаше
ондје са ученицима својим. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође
онамо са буктињама и свјетиљкама и оружјем. А Исус знајући све шта има да му се догоди,
изиђе и рече им: Кога тражите? Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с
њима стајаше и Јуда, издајник његов. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на
земљу. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. Одговори Исус:
Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду. Да се испуни ријеч коју
рече: Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и
удари слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. А слуги бјеше име Малхо. Тада рече
Исус Петру: Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем? Онда чета и
заповједник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га. И одведоше га најприје Ани, јер
бјеше таст Кајафи, који бјеше првосвештеник оне године. А Кајафа бјеше онај што даде савјет
Јудејцима да је боље да један човјек умре за народ. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други
ученик; а тај ученик бјеше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориште
првосвештеника. А Петар стајаше напољу код врата.
Онда изиђе тај други ученик, који бјеше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе
Петра. Тада слушкиња вратарка рече Петру: Да ниси и ти од ученика овога човјека? Он рече:
Нисам. А слуге и момци бјеху наложили ватру и стајаху те се гријаху, јер бјеше хладно; а и
Петар бјеше с њима, и стајаше и гријаше се. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове
и за науку његову. Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету; ја свагда учих у синагоги и у
храму, гдје се увијек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих. Што питаш мене? Питај
оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих. А кад он ово рече, један од
слугу који стајаху ондје удари Исусу шамар и рече: Зар тако одговараш првосвештенику? Исус
му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш? Ана га посла
свезанога Кајафи првосвештенику. А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: Да
ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и каза: Нисам. Рече један од слугу
првосвештеникових, који бијаше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у
врту са њим? Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева. Исуса пак поведоше од
Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскрнавили, него да би
могли јести Пасху.
А по Еванђељу певамо Антифон 4. Глас 5.
Данас Јуда оставља Учитеља и прихвата ђавола, ослепљује се страшћу среброљубља, и отпада
од светлости, помрачени. Јер како могаше гледати, продавши светилник за тридесет
сребреника? Но нама засија Пострадали за свет. К Њему завапимо: Ти који си пострадао и
састрадаваш са људима, Господе слава Теби.
Данас се Јуда прављаше побожан, и постаје стран благодати; бивши ученик, постаје издајник; у
обичном целиву лукавство скрива, и владичиној љубави предпоставља неразумно тридесет
сребреника, поставши вођа безаконом већу. А ми имајући спасење Христа, Њега прославимо.
Глас 1.
Братољубље стекнимо, као браћа у Христу, а не нељубазност према ближњим нашим, да не

будемо осуђени као роб немилостиви, због новаца, и као Јуда раскајавши се, ништа не
искористимо.
Преславно о Теби, говораху свуда, да си зачела телом Творца свих, Богородице Марија,
свеопевана и неискусомужна.
Антифон 5, глас 6.
Ученик за Учитеља уговараше цену, и за тридесет сребреника продаде Господа, целивом
лукавим предајући Њега, безаконицима на смрт.
Данас говораше Творац неба и земље својим ученицима: приближи се час, и стиже Јуда који ме
издаје, да се нико не одрекне мене, видећи ме на крсту између два разбојника. Јер страдам
као човек и спасавам као Човекољубац, оне који у мене верују.
Неизрециво зачевши у последње дане, и родивши Саздатеља свога, Дјево, спаси оне који Те
величају.
Данас бденише Јуда, да би предао Господа, превечнога Спаситеља света, који је са пет хлебова
нахранио мноштво. Данас се безаконик одриче Учитеља, ученик бивши Владику издаде; за
сребро продаде онога који је маном наситио човека.
Данас на крст Јудеји приковаше Господа, који је штапом расекао море, и провео их кроз
пустињу. Данас копљем прободоше ребра његова, који је ранио Египат казнама њих ради, и
жучем напојише, Онога који им је ману за храну пустио.
Господе, дошавши на страдање вољно, говорио си ученицима твојим: ако не могосте један час
пробдети са мном, како обећасте да умрете за мене? Барем Јуду погледајте, како не спава, но
труди се да ме преда безаконицима. Устаните, молите се, да се ко не одрекне мене, гледајући
ме на крсту. Дуготрпељиви, слава Теби.
Радуј се Богородице, која си несместивог у небеса сместила у утробу твоју; радуј се Дјево,
проповеди пророка, кроз коју нам засија Емануил; радуј се Мати Христа Бога.
Мала јектенија, и возглас: Јер се благослови име Твоје, и прослави се Царство Твоје, Оца...
Сједален, глас 7.
Који те начин Јудо, учини издајником Спаса? Да ли те Он од друштва апостолског одлучи? да ли

те лиши дара исцељивања? да ли са њима вечераше, а тебе од трпезе одгурну; да ли осталих
ноге умивши, твоје презре? О колика добра си заборавио!1 И твоје дакле неблагодарно показа
се расположење, а његово неизмерно проповеда се дуготрпљење, и велика милост.
Слава, И сада, Исто.
Еванђеље треће, од Матеја,
зачало 109 (глава 26,57-75).

U време оно, војници ухвативши Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се
књижевници и старјешине сабраше. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта
првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак. А првосвештеници и
старјешине и сав Синедрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да би га убили, И не
нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна
свједока. И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га. И
уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче? А Исус
ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси
ли ти Христос, Син Божији? Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина
Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским. Тада
првосвештеник раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају свједоци?
Ево сада чусте хулу његову. Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. Тада
му попљуваше лице и удараху га, а други га бијаху по образима говорећи: Прореци нам,
Христе, ко те удари? А Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња
говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта
говориш. И кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са
Исусом Назарећанином. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човјека. А мало потом
приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човјека. И одмах запјева пијетао. И опомену се
Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И
изишавши напоље плакаше горко.
Безаконицима који су Те ухватили, трпећи, овако си говорио, Господе: Ако сте и ударили
пастира, и расули дванаест оваца, ученике моје, могао сам призвати више од дванаест легеона
анђела; но дуготрпим да се испуни што сам вам објавио преко пророка мојих, непознато и
скривено; Господе, слава Теби.
Петар који се трипут одрекао, одмах је разумео што му је речено, него принесе Теби сузе
покајања: Боже, очисти ме и спаси ме.
Као врата спасоносна, и рај угодан, и облак вечне светлости, постојећу свету Дјеву, певајмо сви,
говорећи јој радуј се!
Реците, безаконици, шта сте слушали од Спаса нашега? Нисам ли вам закон изложио и учења
пророка? Како, дакле, помислисте да Пилату предате, од Бога дошавшег Бога Логоса и
избавитеља душа наших?
Да се разапне! викаху, они који непрекидно уживаху твоје дарове, и мољаху да добију
злочинца уместо добротвора, убице праведника. А Ти си, Христе, ћутао трпећи њихову
суровост, хотећи да пострадаш и да спасеш нас, као Човекољубац.
Зато што немамо смелости због мноштва грехова наших, Ти, Богородице Дјево, моли од Тебе
рођенога; јер је много моћна молитва Матере пред добротом Владике. Не превиди, пречиста,
молбе грешника, јер је милостив, и моћан да спасе Онај који је изволео да пострада нас ради.
Поставише тридесет сребреника, цену процењенога, којега проценише неки од синова

Израиљевих. Бдите и молите се, да не уђете у искушење, јер је дух бодар, а тело слабо. Тога
ради бдите.
Дадоше ми за храну жуч, и у жеђи мојој напојише ме оцтом. А Ти, Господе, подигни ме, и ја ћу
им узвратити.
Ми који смо од незнабожаца, певамо Тебе, Богородице чиста, јер си родила Христа Бога
нашега, Који је Тобом ослободио људе од проклетства.
Мала јектенија, и возглас: Јер си Ти Бог наш...
О како Јуда, некада Твој ученик, планираше издају против Тебе! Вечеравши заједно лукаво,
издајник и неправедник, отишавши рече свештеницима: Шта ћете ми дати, и ја ћу вам издати
Онога, који је закон разорио и оскврнио суботу? Дуготрпељиви Господе, слава Теби.
Еванђеље четврто, од Јована,
зачало 59 (глава 18,28-19,16).
U време оно, поведоше Исуса од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да
се не би оскрнавили, него да би могли јести Пасху. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече:
Какву оптужбу износите против овога човјека? Одговорише му и рекоше: Кад он не би био
злочинац не бисмо га предали теби. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите
му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити. Да се испуни ријеч Исусова коју рече
указујући каквом ће смрћу умријети. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му:
Ти ли си цар јудејски? Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о
мени? Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта
си учинио? Исус одговори: Царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета
Царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али Царство моје није
одавде. Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за
то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас
мој. Рече му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне
кривице не налазим на њему. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли,
дакле, да вам пустим цара јудејскога? Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву!
А Варава бјеше разбојник. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га. А војници оплетоше вијенац
од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину. И говораху: Здраво, царе
јудејски! И удараху га по образима. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га
изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице. А Исус изиђе напоље
носећи трнови вијенац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево човјека? Када га, дакле,
видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече:
Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. Одговорише му Јудејци: Ми
имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. Када, дакле,
Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус
му не даде одговора. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да
те распнем и власт имам да те пустим? Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном
када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех. Од тада
гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ
ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. Пилат, дакле, чувши ову ријеч изведе
Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на месту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. А
бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! А они повикаше:
Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише
првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А
они узеше Исуса и одведоше.
Онај који се оденуо светлошћу као хаљином, наг на суду стајаше, и по образу шамар примаше,
од руку које је саздао. А безакони народ, на Крст прикова Господа славе. Тада се црквена
завеса раздра, сунце помрче, не могући гледати Бога осрамоћена, од кога дрхти све и сва.
Њему се поклонимо.
Ученик се одрече, а разбојник завапи: Помени ме, Господе, у Царству твоме.
Умири свет Господе, Који си изволео да из Дјеве тело понесеш ради слугу, да сагласно славимо
Тебе Човекољубче.
Уместо добара, која си учинио Христе, роду Јеврејскоме, на распеће Те осудише, појивши Те
оцтом и жучи. Но, Господе, дај им, по делима њиховим, јер не разумеше твоје снисхођење.
Издаја не би довољна, Христе, синовима Јеврејским, него машаху главама својим, хулу и
ругање Ти приносећи. Но дај им, Господе, по делима њиховим, јер узалудне ствари смишљаху
против Тебе.
Нити земља како се потресе, нити камење како се распаде, не уразумише Јевреје, нити црквена
завеса, нити устајање мртвих. Но, дај им, Господе, по делима њиховим, јер узалудне ствари
смишљаху против Тебе.
Бога од Тебе рођенога познасмо, Богородице Дјево, једина чиста, једина благословена; стога
непрестано Тебе певајући величамо.
Ово говори Господ Јудејцима: Народе мој, шта ти учиних, или чиме ти досадих? Слепце твоје
просветлих, губавце твоје очистих, човека који лежаше на одру подигох. Народе мој, шта ти
учиних, и чиме ми узврати? Уместо мане - жуч, уместо воде - оцат, уместо да ме волите - на
крст ме приковасте. Нећу више подносити, но позваћу моје народе1, и они ће ме прославити са
Оцем и Духом, и ја ћу им даровати живот вечни.
Данас се црквена завеса раздире на изобличење безаконика, и сунце своје зраке скрива,
гледајући Владику распињаног.
Законодавци Израиљеви, Јудеји и фарисеји, скуп апостола виче к вама: Ево Храма, којега ви
разористе; ево Јагњета које ви распесте, и гробу предадосте; но влашћу својом васкрсе. Не
варајте се Јудеји, јер то је Онај који је у мору спасао и у пустињи хранио. Он је живот и светлост,
и мир света.
Радуј се врата, Цара Славе, кроз која Вишњи једини прође, и опет запечатана остави, на
спасење душа наших.
Мала јектенија, и возглас: Нека је благословена и препрослављена моћ царства твога...
Када си стао пред Кајафу Боже, и био предат Пилату Судијо, небеске силе од страха се
усколебаше. И тада си био уздигнут на дрво, између два разбојника, и био убројан међу
безаконике Безгрешни, да би спасао човека. Незлобиви Господе, слава Теби.
Еванђеље пето, од Матеја, зачало 111
(глава 273-32).
U време оно видјевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет
сребрника првосвештеницима и старјешинама говорећи: Сагријеших што издадох крв невину.
А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и
отиде те се објеси. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у
храмовну ризницу, јер су цијена за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву
за гробље странцима. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. Тада се испуни што је
казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога,
кога су цијенили синови Израиљеви; И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
А Исус стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус
му рече: Ти кажеш. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори. Тада му
рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче? И не одговори му ни на једну ријеч, тако
да се намјесник дивљаше веома. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по
једнога сужња кога они хоће. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. И када се
сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа? Јер
знађаше да су га из зависти предали. А кад сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи:
Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега. А
првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. А
намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше:
Вараву. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се
разапне! Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се
разапне! А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке
пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети. И одговарајући
сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу! Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши,
предаде да се разапне. Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега
сву чету војника. И свукавши га обукоше му пурпурни огртач. И оплетавши вијенац од трња,
метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху
му се говорећи: Здраво, царе јудејски! И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. И
кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га
разапну. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе
крст.
Мноштво Јудеја, Господе, измолише од Пилата да Те разапну, јер не нашавши кривицу у Теби,
ослободише виновног Вараву, а Тебе праведнога осудише, наследивши грех нечистог убиства.
Но дај им, Господе, плату њихову, јер узалудне ствари смишљаху против Тебе.
Онога од кога све страхује и дрхти, и кога сваки језик пева, Христа Божију Силу и Божију
Премудрост, свештеници ошамарише и жуч му дадоше. А Он изволи све да претрпи, хотећи да
нас спасе од безакоња наших, својом крвљу, као Човекољубац.
Богородице, која си речју надразумно родила Саздатеља свога, Њега моли да спасе душе наше.
Господе, који си примио разбојника за сапутника, који је руке крвљу упрљао, и нас с њим
приброј, као добар и човекољубив.
Мали глас изусти разбојник на крсту, велику веру нађе, у тренућу се спасе, и први отворивши
врата рајска уђе. Господе, који си примио покајање његово, слава Теби.
Радуј се Ти која си преко анђела примила радост света; Радуј се Која си родила Творца твога и
Господа. Радуј се Која си се удостојила да будеш Мати Божија.
На овом месту свештеник из светог олтара износи Крст са распећем, говорећи наглас први
тропар антифона 15-ог, а затим га појци певају.
Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио (трипут). Венцем од трња се
крунише, Онај који Цар Анђела. Лажном порфиром огрће се, Онај који је огрнуо небо
облацима. Шамаре прима, Онај који је у Јордану ослободио Адама. Клинцима би прикован,
Женик Цркве. Копљем би прободен Син Дјеве. Поклањамо се страдањима твојим, Христе.
Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Покажи
нам и славно твоје Васкрсење.
Не празнујмо као Јудеји, јер Пасха наша -Христос за нас је жртвована. Но очистимо себе од
сваке нечистоте, и искрено се помолимо Њему: Васкрсни Господе, спаси нас као Човекољубац.
Крст твој Господе, народу је твоме живот и заштита,1 и ми надајући се на њега, Тебе распетога
Бога нашег певамо, помилуј нас.
Гледајући Те где висиш Христе, Она која Те роди, завапи: Каква је то необична тајна коју видим
Сине мој? Како на дрвету умиреш телом причвршћен, Даваоче живота?
Мала јектенија, и возглас: Јер се благослови свесвето Име Твоје и прослави се Царство твоје...
Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на крсту прикован и копљем
прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти.
Еванђеље шесто, од Марка зачало 67.
(глава 15,16-32).
U време оно, војници одведоше Исуса унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше
сву чету војника. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега. И
стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски! И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега,
и падајући на колена клањаху му се. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и
обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. И натераше једнога пролазника,
Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. И
доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање. И даваше му да пије вино са
смирном, а он не узе. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко
ће шта узети. А бијаше час трећи, и разапеше га. И бјеше натпис његове кривице написан: Цар
јудејски. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему. И
испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике. И пролазници хуљаху на њега,
машући главама својим и говорећи: Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш,
спаси самога себе и сиђи с крста! Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи
један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с
крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га.
Онда Блажена, стихове на 8. Глас 4.
У Царству твоме, сети нас се Господе, када дођеш у Царству твоме.
Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско.
Блажени који плачу, јер ће се утешити.
Блажени кротки, јер ће наследити земљу.
Дрветом Адам из Раја би исељен, а дрветом крсним разбојник се у Рај усели. Јер први
окусивши заповест одбаци Створитеља; а овај сараспевши се, исповеди Те као Бога
прикривеног. Сети се и нас, Спасе, у Царству твоме.
Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
Творца закона од ученика купише безаконици, и Њега као законопреступника поставише пред
судницу Пилата, вичући: Распни овога који је онима у пустињи ману давао. А ми, угледајући се
на праведног разбојника, вером вапијемо; Сети се и нас Спасе, у Царству твоме.
Блажени милостиви, јер ће бити помиловани.
Мноштво богоубица, Јудејски народ безакони, махнито вичући Пилату, говораху; Распни Христа
невинога; а Вараву нам радије ослободи. А ми говоримо к Њему гласом благоразумног
разбојника: сети се и нас Спасе, у Царству твоме.
Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.
Живоносна твоја ребра, Христе, као извор који истиче из Едема, Цркву твоју, као разумни Рај
напаја, раздељујући се отуда, као на почетке, у четири Еванђеља, свет напајајући, твар
радујући, и народе верно учећи, да се клањају Царству твоме.
Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати.
Распео си се мене ради, да мени источиш опроштај; у ребра си прободен, да излијеш мени
капи живота; клинцима си прикован да бих ја дубином страдања твојих, поверовавши у висину
моћи твоје, вапио Теби: Животодавче Христе, слава крсту Спасе, и страдању твоме.
Блажени прогнани правде ради, јер је њихово
Царство небеско.
Распетога Тебе Христе, сва твар видећи дрхташе, темељи земље се колебаху од страха моћи
твоје; светила се небеска скриваху; а црквена завеса се раздираше, горе уздрхташе, и камење
се распадаше, и разбојник верни с нама викаше Теби, Спасе, оно „сети се».
Блажени сте, када вас срамоте и прогоне и рекну сваку рђаву реч против вас, лажући мене
ради.
Рукопис наш, на крсту подерао си, Господе, и убројан у мртве, тамошњега тиранина си свезао,
избављајући све од окова смрти васкрсењем твојим, којим се просветисмо, Човекољубче
Господе, и вапијемо Ти: сети се и нас, Спасе, у Царству твоме.
Радујте се и веселите се, јер је плата
ваша велика на небесима.
Ти који си подигнут на крсту, и разрешио силу смрти, и избрисао као Бог рукопис против нас,
Господе. Разбојниково покајање, даруј и нама који Те вером обожавамо, једини Човекољубче,
Христе Боже наш, и који Ти вапијемо: сети се и нас, Спасе, у Царству твоме.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Оца, и Сина, и Духа Светога, сви верни јединодушно славословити, достојно се молимо,
јединицу Божанства бивствујућу у Три Ипостаси, која несливено пребива, просту, нераздељиву
и неприступну, којом се избављамо од огњеног мучења.
И сада, и увек у векове векова. Амин. Богородичан.
Матер Твоју Христе, Ону која Те је телом безсемено родила, и уистину Дјеву, која је и по
рођењу остала нетљена, Њу приводимо Теби на молитву, Владико многомилостиви, да
опроштај сагрешења дарујеш онима који Ти увек вапију: Сети се и нас, Спасе, у Царству твоме.
Прокимен, глас 4.
Разделише одећу моју међу собом, и за хаљину моју бацише коцку.
Стих: Боже, Боже мој, обрати пажњу на ме; Зашто си ме оставио?
Мала јектенија и возглас: Јер Тебе славе све силе небеске, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и
Светоме Духу...
Еванђеље седмо, од Матеја, зачало 113
(глава 27,33-54).
U време оно дошавши војници на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање, дадоше
му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије. А кад га разапеше, раздијелише
хаљине његове бацивши коцку. И сјеђаху ондје те га чуваху. И ставише му изнад главе кривицу
његову написану; Ово је Исус цар јудејски. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне
и једнога с лијеве стране. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима и
говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син
Божији, сиђи са крста! А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима
подсмијевајући се говораху: Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека
сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по
вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. А
од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. А око деветога часа, повика Исус из
свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме
оставио? А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију. И одмах отрча
један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. А остали говораху:
Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти
дух. И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе,
и камење се распаде; И гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли; И
изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. А
капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло
говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији.
Затим се чита Псалам 50.1
Еванђеље осмо, од Луке зачало 111
(глава 23,32-49).
U време оно вођаху са Исусом и друга два злочинца са њим да погубе. И када дођоше на мјесто
звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. А
Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху
коцку. И народ стајаше гледајући. А и старјешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе,
нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији. А и војници му се ругаху, приступаху и
даваху му оцат. И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе! А бијаше над њим и
натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. А један од
објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас! А други
одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? А ми
смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква
зла не учини. И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече му Исус:
Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој
земљи до часа деветога. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола. И повикавши
Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. А кад
видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник. И
сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у
прса. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје,
посматрајући ово.
И одмах певамо Трипеснец, песму господина Козме. Ирмос по двапут, тропари на 12. А на крају
Ирмос оба хора заједно.
Акростих, или Крајестрочије трипеснеца је: Просаватон те, што значи: Предсуботије же.
Ирмос: К Теби јутрењујем, који си из милосрђа себе према паломе понизио неизменљиво, и до
страдања бестрадално се приклонио, Речи Божија мир даруј ми Човекољубче.
Оправши ноге, и предочистивши се сада причешћем божанске твоје тајне Христе, твоји
служитељи са Сиона на велику гору маслинску с Тобом узиђоше, певајући Тебе, Човекољубче.
Гледајте пријатељи, рекао си, не бојте се, јер сада се приближи час да ме ухвате, и да будем
убијен рукама безаконика. А ви ћете се сви разбежати, мене оставивши, које ћу поново сабрати
да проповедају мене Човекољубца.
Кондак, глас 8.
Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и
говораше: ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој.
Икос.
Своје јагње овца гледајући на заклање вучено, следоваше Марија, распуштене косе са другим
женама овако наричући: Куда идеш, чедо? Ради чега тако брзо пут свој довршаваш? Није ли
опет друга свадба у Кани Галилејској, и тамо сада хиташ, да од воде и њима вино учиниш? Хоћу
ли и ја с Тобом чедо, или ћу Те овде чекати? Дај ми реч, Речи, немој проћи поред мене ћутећи,
који си ме чисту сачувао. Јер си Ти Син и Бог мој.
СИНАКСАР
Стихови за распеће:
Жив си Ти Боже, иако си умртвљен на дрвету.
О мртваче наги, и Бога живога Логосе!
Стихови за разбојника распетога са Христом.
Закључана отвори Едемска врата.
Стави разбојник кључ, рекавши: Сети ме се.
Nа свети и Велики Петак; вршимо сећање на света и спасоносна и страшна страдања, Господа и
Бога и Спаса нашега Исуса Христа, која је добровољно примио нас ради, тј: пљување, бијење,
шамарање, ругање, исмевање, црвену хаљину, трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и после
свега овога, крст и смрт. Све се ово у Петак десило. Јер када за тридесет сребреника би продан
од пријатеља и ученика и предаде се, најпре би одведен Ани првосвештенику, који га посла
Кајафи. Тамо док би пљуван, шамаран по образу; руган и исмеван, слушаше: Прореци нам,
Христе, ко те удари? А тамо дођоше и лажни сведоци, који га клеветаху, да је рекао: Разорите
овај храм, и за три дана ћу га подигнути; и да је називао себе Сином Божијим. Тада и
првосвештеник не трпећи хулу, раздра своје хаљине. А када свану, одведоше га к Пилату у
судницу. И они не уђоше, говорећи, да се не би оскврнили, но да би могли јести Пасху. А
Пасхом се назива цео Празник, или је и тада био, као што требаше. А Христос је пре једнога
дана учинио законску Пасху, хотећи да у Петак буде заједно заклан са пасхалним јагањцима.
А Пилат изишавши, питаше их: Зашто га окривљујете? И пошто не нађе ништа слично за шта га
тужаху, посла га (опет) Кајафи. А овај опет к Пилату, јер он настојаше да се Христос погуби. А он
(Пилат) говораше: Узмите га ви и распните, и по закону вашем судите. А они (старешине
Јеврејске) опет рекоше: ми не смемо никога убити, подстрекавајући Пилата да га разапне. А
Пилат упита Христа: Је ли Он цар Јудејски? Он то не признаде, но рече да је вечни цар: јер
Царство моје није од овога свијета, говораше. А хотећи га пустити Пилат, најпре рече онима, да
на њему не налази никакве кривице. Такође беше обичај да им на сваки празник пусти по
једнога сужња, којега затраже. А њима изгледа беше Варава милији од Христа. Пилат пак,
дарујући Јудејцима (траженога), избивши најпре Исуса, изводи га с војницима, обученог у
скерлетну хаљину, са трновим венцем на глави, давши му трску у десницу његову, а војници му
се ругаху, говорећи: Здраво царе Јудејски. А кад се довољно наругаше, опет рече Пилат:
никакве смртне кривице не налазим на њему. А Јудејци говорећи рекоше: он мора да умре, јер
назива себе Сином Божијим. И док ово говораху, Исус ћуташе, а народ викаше ка Пилату:
распни га, распни. Хтедоше га предати на срамну смрт, да би добро сећање на њега у народу
уништили. А Пилат, као да их караше, рече: Зар цара вашега да разапнем? Они пак рекоше: ми
немамо другога цара осим Ћесара. Будући да док говораху хулу, ништа не успеше, позивају се
на Ћесара, да барем тако Пилата бесом испуне. Јер говораху: сваки који себе царем гради,
противи се Ћесару. Док се ово догађаше, жена поручи Пилату, будући уплашена страшним
сном, говорећи: немој ти ништа имати са тим Праведником, јер сам њега ради много у сну
пострадала. А он (Пилат) умивши руке, кривицу за крв његову скида са себе. А они (Јудеји)
викаху: крв његова на нас и на децу нашу. Ако овога ослободиш, ниси пријатељ Ћесару. Овога,
дакле, уплашивши се Пилат, иако је добро знао да је Исус невин, предаје га на распеће на
крсту, пустивши Вараву.
А ово кад виде Јуда, отишавши баци сребренике (старешинама), и отиде те се обеси на дрво
неко, и надувши се веома, пуче по средини. А војници пошто Исуса тукоше трском по глави,
натоварише му крст. Такође Симона из Кирине натераше да му понесе крст. И у час трећи,
стигавши на место Лубање, распеше га тамо. А с обе стране њега распеше и друга два
разбојника, да би и Он у злочинце био убројан. Због лошег квалитета разделише хаљине
његове војницима, а за нешивену хаљину његову бацише коцку, чинећи му пакости на сваки
начин. И не само то, но и на крсту ругаху му се, говорећи: Уа, ти што храм разрушаваш, и за три
дана подижеш, спаси сам себе. И опет: другима је помагао, а себи не може ли помоћи? И опет:
Ако је цар израиљев, нека сиђе сад са крста, и вероваћемо у њега. И дакле истину говораху, јер
требаше несумњиво к Њему приступити: јер он беше не само цар израиљев, но и целога света.
А зашто је требало да помрча сунце у трећи час, усред дана дакле? Да би свима било
објављено страдање. Такође тресење земље, распадање камења биваше за изобличавање
Јудејаца. И многа тела васкрснуше, на уверење општег васкрсења, и на јављање силе Великог
Страдалника. Завеса црквена се расцепи, као да се храм срђаше због страдања Онога који се у
њему слави, и многима открива невидљиве ствари.
У трећи, дакле, час би распет Христос, као што говори божанствени Марко: А од шестог часа до
деветог би тама, када и Лонгин сотник виде друга чудесна збивања, и осим помрачења сунца,
повика веома: Ваистину овај Син Божији беше. Од разбојника, пак, један се ругаше Исусу, а
други га укореваше претећи му веома, и Христа исповедаше као Сина Божијега. А веру његову
Спас награди, обећавши му да ће са њим бити у Рају. Наругавши му се, дакле, у свему, Пилат и
титулу написа изнад главе његове говорећи: Исус Назарећанин, цар Јудејски. Иако му Јудеји
забрањиваху да пише тако, него као да је Он сам то рекао. Пилат им пак одговори: што писах,
писах. Затим, када Спас рече: жедан сам, дадоше му исоп помешан са оцтом. И Он рекавши:
сврши се, преклонивши главу, предаде дух. И када су сви отишли, Мати Његова стајала је под
Крстом, и сестра њена Марија Клеопова, коју је Јаков родио, пошто је Клеопа умро бездетан, и
Јован вољени његов ученик. Неразумним, пак Јудејима, не будући довољно што гледају тела на
крсту, молише Пилата, зато што беше велики дан Пасхе по Петку, да осуђенима пребију голени,
да би смрт што пре наступила. И обојици дакле разбојника пребише голени јер још беху живи.
А дошавши до Исуса, пошто видеше да је већ умро, не пребише му голени. Но један од војника,
по имену Лонгин, угађајући безумнима, подигавши копље, прободе Христа у ребра с десне
стране; и одмах изиђе крв и вода. Једно (вода) као од човека, а друго (крв) као од више од
човека. Или, крв дакле ради освећења божанског причешћа, а вода - ради крштења. Јер овај
сугуби извор ваистину садржи тајну за нас. Ово и Јован видевши сведочи, и истинито је
сведочанство његово, јер је свему томе био присутан, и видећи пише. Чак и кад би хтео лаж да
говори, не би измишљотине писао на срамоту свога Учитеља. Неки говоре, док се ово
дешавало, у сасуд неки прихваћена је пречиста крв из животних и божанских ребара. А кад се
све ово тако натприродно завршило, пошто се вече беше приближило, излази Јосиф из
Ариматеје, раније тајни ученик, као и неки други, и дошавши Пилату са смелошћу, јер беше
знаменит човек, затражи тело Исусово. А он заповеди да му га даду. И, дакле, скинувши тело с
крста побожно га положи. А кад већ наступи ноћ, долази Никодим, носећи неку смесу смирне и
алоје, насталу временом, и обвивши га плаштаницом, као што је био обичај да Јудејци чине,
близу га положише, у усеченом у камену гробу Јосифовом, у којем нико до тада није лежао, да
не би када Христос васкрсне, другоме приписали васкрсење. А мешавину алоја и смирне, која
је била лепљива, Еванђелист је поменуо, да када виде плаштаницу и убрус у гробу остављене,
не измишљају како је он украден. Јер нико не би имао толико слободе, да одмотава платна
тако залепљена за тело. Све ово толико преславно десило се у оно време Петка, и нама
богоносни оци наредише да се свега овога сећамо са скрушеним срцем и умилењем.
А треба знати и ово да се у шести дан седмице,1 дакле у Петак разапе Господ, јер је у шести дан
у почетку и створен човек. Но и у шести час дана био је на крст разапет, јер у том часу, као што
се говори, и Адам је пруживши руку дотакао се забрањеног дрвета, и умро. Јер доликоваше да
у онај час у којем је био поражен, да у њему опет буде обновљен. А у врту, као и Адам у Рају.
Горки напитак (оцат са жучи помешан) принесен Христу, представљаше кушање (Адама у Рају).
Шамарање показиваше нашу слободу. Пљување, и срамотно вођење, враћање нашег
достојанства, а трнови венац - скидање проклетства са нас. Скерлетна хаљина - за кожне
хаљине, и за наше царско достојанство. Клинци, умртвљење и непокретност нашега греха. Крст,
означава дрво у Рају. Прободена ребра, означавају Адамово ребро, од којег је саздана Ева,
преко које је дошао преступ. Копље - одговара пламеном мачу. Вода из ребра, слика је
крштења. Крв и трска, којима нам је као цар црвеним словима, даровао и подписао древну
отаџбину. Говори се да глава Адамова лежи тамо, где је распет Христос глава свих; да је дакле
крштен Христовом крвљу која је ту истекла. А назива се место лобање (=голгота), јер је за време
потопа Адамова глава избила ван земље, само кости ношене водом као неко необично чудо,
коју је Соломон чашћу праоца, са свом својом војском, многим камењем покрио. Зато се и то
место од тада назива Литостротон то јест камењем поплочано. А говоре неки особити
светитељи, како су примили по предању, да је ту сам Адам од анђела био погребен. Где је
дакле труп (= леш), тамо је дошао и Орао Христос, вечни цар, нови Адам, исцељујући дрветом
старога Адама који је дрветом пао. Надприродним, и неизмерним твојим милосрђем за нас,
Христе Боже, помилуј нас, амин.
Песма 8.
Ирмос: Стуб злобе богопротивне, божанствени младићи поругаше, а против Христа подижући
се безакони синедрион, планира празне ствари, смишљаше како да убије Онога који у шаци
живот држи; Кога сва твар благосиља, славећи у векове.
Отресите сан од трепавица, рекао си Христе, ученицима, и у молитви бдите, да не дођете у

искушење, а особито Симону, јер на јачега долази веће искушење. Петре, разуми мене, Кога
сва твар благосиља, славећи у векове.
Нечисту реч усана, никада нећу изрећи против тебе Владико, с Тобом сам готов и умрети као
разуман, ако се и сви одрекну, повика Петар. Ни тело, ни крв, но Отац Твој откри ми Тебе, Кога
сва твар благосиља, славећи у векове.
Дубину божанске премудрости, и разума, ниси сву испитао, а дубину мојих судова ниси схватио
човече, рече Господ. Будући дакле, тело, не хвали се, јер ћеш се трипут одрећи мене, Кога сва
твар благосиља, славећи у векове.
Одричеш се, Симоне Петре, да ћеш учинити брзо, што је речено; и к Теби слушкиња једна
пришавши, уплашиће те, рече Господ. Но горко заплакавши, ипак ћеш наћи милостива мене,
Кога сва твар благосиља, славећи у векове.
Песма 9.
Ирмос: Часнију од Херувима, и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе што Бога Реч
непорочно роди, уистину Богородицу ми Те величамо.
Погубна чета богомрских, скупина лукавих богоубица, опколи Тебе Христе, и као неправедна
вукоше Створитеља свега, Кога ми величамо.
Не разумевајући закон безбожници, гласовима пророчким, учећи се узалуд, као овцу на

неправедно заклање вукоше Тебе Господара свих, Кога ми величамо.
Незнабошцима издани живот, свештеници заједно са књижевницима, рањени самоубиственом

злобом, предадоше да се убије, природом Животодавац; Кога ми величамо.
Опколише као пси многи, и ударивши Царе, образ твој шамарем, питаху Те, и на Тебе лажно
сведочаху, а Ти све претрпевши, све си спасао.
Затим, Ексапостилар, трипут, глас 2.
Разбојника благоразумног, истога дана удостојио си Раја, Господе; и мене дрветом крсним
просветли, и спаси ме.
И одмах Еванђеље девето, од Јована,
U време оно стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова,
и Марија Магдалина. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече
матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је
ученик к себи. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо
рече: Жедан сам! Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на
трску, принесоше устима његовим. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу
предаде дух. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше
велики дан, она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.
Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим; А дошавши до
Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, Него један од војника прободе му
ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је
свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете. Јер се ово догоди да се
испуни Писмо: Кост његова неће се преломити. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога
кога прободоше.
Онда: Све што дише... Глас 3. Стихови на 4. И певамо стихире самогласне три, понављајући
прву.
Два зла учини, прворођени син мој Израиљ: остави мене извор воде живе, и ископа себи бунар
испроваљиван. Мене на дрвету распе, а Вараву измоли и отпусти. Ужасну се небо због тога, и
сунце зраке сакри. А ти, Израиљу, ниси се постидео, него си ме смрти предао. Опрости им, Оче
свети, јер не знадоше шта учинише.
Сваки део светога твога тела, срамоту нас ради претрпе: глава трње, лице пљување, вилице
шамаре, уста укус жучи с оцтом помешан, уши хуле безбожне, леђа бијење и рука трску, цело
тело растезање на крсту, удови клинове и ребра копље. Ти који си за нас пострадао, и од
страдања нас ослободио; и који си сишао к нама човекољубљем и подигао нас, свесилни Спасе,
помилуј нас.
Када си био разапет Христе, сва твар видећи дрхташе, темељи земље се поколебаше страхом
силе твоје; јер због Тебе који си данас подигнут, род Јеврејски погибе; црквена завеса се
раздера на двоје, гробови се отворише и мртви из гробова васкрснуше. Сотник видевши чудо,
ужасну се; а Мати твоја стојећи присутна викаше ридајући матерински: Како да не плачем и
груди своје не бијем, гледајући Те нага, као осуђеника на крсту обешена? Ти који си распет и
погребен, и васкрсао из мртвих, Господе, слава Теби.
Слава, глас 6.
Свукоше с мене одећу моју, и обукоше ме у хаљину црвену, ставише на главу моју венац од
трња, и у десну моју руку дадоше трску, да их разбијем, као сасуде грнчарске.
И сада.
Леђа моја дадох на ране, а лице моје не окренух од пљувања, на суду Пилатову стадох, и Крст
претрпех, за спасење света.
Затим Еванђеље десето, од Марка,
U време оно, дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и
усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши
капетана запита га: Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу. И он
купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену,
и навали камен на врата гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху.
Онда: Славословље мало: Слава на висини Богу... А свештеник јектенију: Допунимо јутарњу
молитву... И остало по обичају, и по возгласу: Јер си Бог милости...
Одмах: Еванђеље једанаесто, од Јована,
U време оно, замоли Јосиф Пилата да узме тијело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе
тијело Исусово. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помијешане
смирне и алоја око сто литара. Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима,
као што је обичај у Јудејаца да сахрањују. А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у
врту гроб нов, у који још нико не бијеше положен. Ондје, дакле, због петка јудејскога, пошто
бјеше близу гроб, положише Исуса.
И певамо стиховње стихире самогласно: Глас 1.
Сва твар измени се страхом, гледајући Те на крсту обешена Христе. Сунце се помрачи, и основи
земље се задрмаше. Све састрадаваше Саздатељу свега. Драговољно претрпевши нас ради,
Господе, слава теби.
Стих: Разделише хаљине моје између себе, и за хаљину моју бацише коцку.
Народ безбожни и безакони, зашто смишља узалудне ствари? Зашто живот свих на смрт осуди?
Велико чудо! јер се Саздатељ света предаје у руке безаконика, и на дрво се подиже
Човекољубац, да би ослободио сужње у аду који вичу: Дуготрпељиви Господе, слава Теби.
Стих: Дадоше ми за храну жуч, у жеђи мојој напојише ме оцтом.
Данас те гледаше, непорочна Дјева, Речи, на Крсту подигнута, ридајући материнском утробом,
кидаше срце горко, и уздишући болно из дубине душе, лице са косом кидаше. Зато и груди
бијући, викаше жалосно: Авај мени, чедо божанско, авај мени, светлости света! Зашто си зашао
од очију мојих, Јагње Божије? Стога војске бестелесних беху обузете страхом, говорећи:
Непостижни Господе, слава Теби.
Стих: А Бог цар наш пре векова, изврши спасење на сред Земље.
Видећи Те на дрвету да висиш, Тебе Саздатеља свих и Бога, Христе, она која Те је безсемено
родила, вапијаше горко: Сине мој, где зађе лепота лица твога? не могу поднети гледајући Те,
неправедно распета. Похитај, дакле, васкрсни, да видим и ја Твоје из мртвих тридневно
васкрсење.
Господе, када си Ти узлазио на Крст, страх и трепет обузе твар; и земљи си, дакле, забранио да
прогута оне који Те распињаху, а аду си заповедио да отпусти сужње на препород људи. Судијо
живих и мртвих, дошао си да дарујеш живот а не смрт. Човекољубче, слава Теби.
И сада.
Већ судије неправедне, умачу трску за одлуку, и Исус бива суђен и осуђује се на крст; и твар
страда, гледајући на Крсту Господа. Но Ти који природом тела страдаш мене ради, Господе
благи, слава Теби.
Затим, Еванђеље дванаесто, од Матеја,
зачало 114 (глава 27,62-66).
Sутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата говорећи: Господару,
сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу. Зато заповједи да се
утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу
народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве. Рече им Пилат: Имате
стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише
камен.
Онда: Добро је исповедати се Господу... Трисвето,
По: Оче наш, тропар, глас 4.
Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на Крсту прикован и копљем
прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти.
Потом, јектенија обична. И Отпуст. А први час не додајемо сада, но сутрадан, у два сата.
ЦАРСКИ ЧАСОВИ
НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК
Састав Кирила, Архиепископа александријског
У други час дана (то јест у 8 часова ујутру по европском рачунању времена) клепа се. Свештеник
се облачи, и када благослови, почињемо:1
ЧАС 1.
Царе небески, Трисвето, Пресвета Тројице, Оче наш. Возглас: Јер је твоје Царство. Господе
помилуј, 12 пута. Слава, и сада. Ходите поклонимо се, трипут. И говоримо Псалме ове, који су
овде написани.
Псалам 5.
~уј Господе, ријечи моје, разумиј помисли моје. Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! јер се
теби молим, Господе! У јутру слушаш глас мој, у јутру стојим пред тобом, и чекам. Јер си ти Бог
који неће безакоња; у тебе нема места ко је зао. Безбожници неће изаћи пред очи твоје; ти
ненавидиш све који чине безакоње. Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ. А
ја по великој милости твојој улазим у дом твој, и клањам се у светој цркви твојој са страхом
твојим. Господе! води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут
свој. Јер нема у устима њиховијем истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на
језику им је дволичење. Боже! не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа
неваљалства њихова обори их, јер се побунише на тебе. Па ће се радовати сви који се у те
уздају; до вијека ће се веселити које ти заклањаш; дичиће се који љубе име твоје. Јер ти,
Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.
Псалам 2.
Zашто се буне народи и племена помишљају сујетне ствари? Устају цареви земаљски, и кнезови
се скупљају на Господа и на помазаника његова. „Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе
јарам њихов.“ Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се подсмијева. Па им говори у
гњеву својем и јарошћу својом збуњује их: „Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој
гори својој.“ Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: „ти си син мој, ја те сад родих. Ишти у
мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу. Ударићеш их
гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд.tft Сад, цареви, оразумите се; научите се
судије земаљске! Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом. Поштујте сина, да се не
разгневи, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема
који се у њ уздају!
Псалам 21.
Bоже, Боже мој! за што си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?
Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу, али немам мира. Свети, који живиш у
похвалама Израиљевим! У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао. Тебе
призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти. А ја сам црв, а не човјек;
подсмијех људима и руг народу. Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом, и
говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује. Та, ти си ме
извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје. За тобом пристајем од рођења, од
утробе матере моје ти си Бог мој. Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме; Развалише на ме уста своја.
Лав је гладан лова и риче. Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као
восак, растопило се у мени. Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у
прах смртни мећеш ме. Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше
руке моје и ноге моје. Могао бих избројити све кости моје. Они гледају, и од мене начинише
ствар за гледање. Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб. Али ти,
Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ. Избави од мача душу моју, од пса
јединицу моју. Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволових, чувши, избави ме. Казујем
име твоје браћи; усред скупштине хвалићу те. Који се бојите Господа, хвалите га. Све сјеме
Јаковљево! поштуј га. Бој га се, све сјеме Израиљево! Јер се не оглуши молитве ништега нити је
одби; не одврати од њега лица својега, него га услиши кад га зазва. Тебе ћу хвалити на
скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се њега боје. Нека једу убоги и
насите се, и нека хвале Господа који га траже; живо да буде срце ваше до вијека. Опоменуће се
и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена
незнабожачка. Јер је Господње Царство; он влада народима. Јешће и поклониће се сви претили
на земљи; пред њим ће пасти сви који слазе у прах, који не могу сачувати душе своје у животу.
Сјеме ће њихово служити њему. Казиваће се за Господа роду потоњему. Доћи ће, и казиваће
правду његову људима његовијем, који ће се родити; јер је он учинио ово.
Слава, и сада, Алилуја, трипут.
Господе помилуј, трипут.
Слава, тропар, глас 1 (чита се).
Када си Ти разапет Христе, укинуто би мучење, и згажена би сила непријатељска; јер нити
анђео, нити човек, но сам Ти Господе, спасао си нас, слава Теби.
И сада, Богородичан:
Како да Те назовемо, о Благодатна? Небо? јер си изгрејала сунце правде. Рај? јер си изникла
цвет нетрулежности. Дјева? јер си остала непорочна. Чиста Мати? јер си имала у светим твојим
наручјима Сина, Бога свих. Њега моли да се спасу душе наше.
И одмах певамо следеће стихире самогласне, глас 8.
Данас се црквена завеса, раздера на прекор безаконика, и сунце зраке своје сакри гледајући
Владику распињанога.
И опет друга певница, исто то.
Онда прва певница говори стих:
Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају узалудне ствари?
Као овца на заклање био си вођен, Христе Царе, и као јагње незлобиво прикован на крст од
људи безаконих, грехова наших ради, Човекољубче.
Стих: Дођоше цареви земаљски, и кнезови се сабраше заједно на Господа и на Христа његовог.
И опет иста стихира.
Затим, прва певница: Слава, глас исти.
Подносећи све, Господе овако си говорио, безаконицима који су Те ухватили: Ако сте и ударили
Пастира, и разјурили дванаест оваца ученике моје, могао сам више од дванаест легеона
довести анђела. Но дуго трпим, да се испуни све непознато и тајно што сам вам објавио преко
пророка мојих. Господе, слава Теби.
Прокимен пророштва, глас 4.

Срце његово сабра безакоње у себе.
Стих: Блажен је који разуме убогога и сиромаха.
Читање из пророштава Захарије.
(глава 11,10-13).
I узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завјет свој који учиних са свијем народима. И
укиде се онога дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да бјеше ријеч
Господња. И рекох им: ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није, немојте; и измјерише
ми плату, тридесет сребрника. И рече ми Господ: баци лончару ту часну цијену којом ме
прецијенише. И узев тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.
Онда: Апостол, читање из посланице Галатима, светога апостола Павла. Зачало 215, од пола
(глава 6,14-18).
Bраћо, Боже сачувај, да се ја чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа,
којим се мени разапе свијет и ја свијету. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити
необрезање, него нова твар. И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и
на Израиљ Божији. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу
својему носим. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.
Затим Еванђеље од Матеја,
зачало 110-113 (глава 27,1-56).
U време оно, кад би јутро, учинише вијеће сви првосвештеници и старјешине народа против
Исуса да га погубе. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику. Тада
видјевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника
првосвештеницима и старјешинама говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они
рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде
те се објеси. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну
ризницу, јер су цијена за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље
странцима. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. Тада се испуни што је казано преко
пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су
цијенили синови Израиљеви; И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. А Исус
стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му
рече: Ти кажеш. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори. Тада му
рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче? И не одговори му ни на једну ријеч, тако
да се намјесник дивљаше веома. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по
једнога сужња кога они хоће. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. И када се
сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа? Јер
знађаше да су га из зависти предали. А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи:
Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега. А
првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. А
намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше:
Вараву. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се
разапне! Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се
разапне! А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке
пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети. И одговарајући
сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу! Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши,
предаде да се разапне. Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега
сву чету војника. И свукавши га обукоше му пурпурни огртач. И оплетавши вијенац од трња,
метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена преда њим, ругаху
му се говорећи: Здраво, царе јудејски! И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. И
кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га
разапну. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе
крст. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање, дадоше му да пије оцат
помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове
бацивши коцку. И сјеђаху ондје те га чуваху. И ставише му изнад главе кривицу његову
написану: Ово је Исус цар јудејски. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и
једнога с лијеве стране. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима и говорећи:
Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са
крста! А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући
се говораху: Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста,
па ћемо вјеровати у њега. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше:
Ја сам Син Божији. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. А од шестога часа би
тама по свој земљи до часа деветога. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи:
Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? А неки од оних
што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију. И одмах отрча један од њих те узе сунђер,
и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. А остали говораху: Остави да видимо хоће ли
доћи Илија да га избави. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. И гле, завјеса храма
раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; и
гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли. И изишавши из гробова
по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. А капетан и који с њим чуваху
Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше
Син Божији. И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и
служиле му, међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и
мати синова Зеведејевих.
И одмах: Стопе моје управи по речи твојој, и да не овлада мноме било какво безакоње. Избави
ме од клевета људских и сачуваћу заповести твоје. Лицем твојим просвети слугу твога, и научи
ме наредбама твојим.
Нека се испуне уста моја хвале твоје, Господе, да би певао славу твоју, сав дан величанственост
твоју.
Трисвето. И по: Оче наш...
Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету, и
Онда: Господе помилуј, 40 пута.
Ти коме се у свако време и сваког часа на небу и на земљи клањају и славослове, Христе Боже,
дуготрпељиви, многомилостиви, многомилосрдни, који праведнике љубиш и грешнике
милујеш, који све зовеш на спасење обећањем будућих добара. Ти Сам Господе, прими у овај
час и наше молитве, и управи живот наш ка заповестима твојим. Душе наше освети, тела
очисти, помисли исправи, мисли очисти, и избави нас од сваке жалости, зла и болова. Огради
нас светим твојим анђелима, да пуковима њиховим чувани и вођени, достигнемо у јединство
вере и у познање неприступне славе твоје, јер си благословен у векове векова. Амин.
Господе помилуј, трипут, Слава, и сада.
Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе која си Бога Реч непорочно
родила, уистину Богородицу, ми Те величамо.
Именом Господњим благослови оче.
Свештеник:
Боже смилуј се на нас и благослови нас, обасјај нас светлошћу лица твога и помилуј нас.
Молитва:
Христе, светлости истинита, који просвећујеш и освећујеш сваког човека, који долази у свет,
нека се покаже на нама сјај лица твога, да у њему видимо светлост неприступну. И управи
стопе наше на вршење заповести твојих, молитвама пречисте Твоје Матере, и свих Твојих
Светих. Амин.
ЧАС З.
Говоримо: Ходите поклонимо се... трипут, и Псалам 34.
Gосподе: буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме. Узми оружје и штит,
и дигни се мени у помоћ. Потегни копље, и пресијеци пут онима који ме гоне, реци души мојој:
ја сам спасење твоје. Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и
постиде који ми зло хоће. Нека буду као прах пред вјетром, и анђео Господњи нека их прогони.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тјера. Јер ни за што застријеше
мрежом јаму за мене, ни за што ископаше јаму души мојој. Нека дође на њега погибао
ненадна, и мрежа коју је намјестио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао. А душа ће
се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ његову. Све ће кости моје рећи: Господе!
ко је као ти, који избављаш страдалца од онога који му досађује, и ништега и убогога од онога
који га упропашћује? Усташе на ме лажни свједоци; што не знам, за оно ме питају. Плаћају ми
зло за добро, и сиротовање души мојој. Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом
душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојима. Као пријатељ, као брат поступах; бијах
сјетан и с обореном главом као онај који за матером жали: А они се радују кад се ја спотакнем,
и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам за што, чупају и не престају. С неваљалијем и
подругљивијем беспосличарима шкргућу на ме зубима својима. Господе! хоћеш ли дуго
гледати? Отми душу моју од нападања њихова, од овијех лавова јединицу моју. Признаваћу те
у сабору великом, усред многога народа хвалићу те: Да ми се не би светили који ми злобе
неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме ни за што. Јер они не говоре о миру, него на
мирне на земљи измишљају лажне ствари. Разваљују на ме уста своја, и говоре: добро! добро!
види око наше. Видиш, Господе! немој мучати; Господе немој одступити од мене. Пробуди се,
устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју. Суди ми по правди својој, Господе,
Боже мој, да ми се не свете. Не дај да говоре у срцу својем: добро! то смо хтјели! Не дај да
говоре: прождријесмо га. Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мојему, нек се обуку
у стид и у срам који се размећу нада мном. Нека се радују и веселе који ми желе правду, и
говоре једнако: велик Господ, који жели мира слузи својему! И мој ће језик казивати правду
твоју, и хвалу теби сваки дан.
Псалам 108.
Bоже, славо моја, немој мучати, јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре
са мном језиком лажљивијем. Ријечима злобнијем са свијех страна гоне ме, и оружају се на ме
ни за што. За љубав моју устају на мене, а ја се молим. Враћају ми зло за добро, и мржњу за
љубав моју. Постави над њим старјешину безбожника, и противник нека му стане с десне
стране. Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде гријех. Нека буду
дани његови кратки, и власт његову нека добије други. Дјеца његова нек буду сироте, и жена
његова удовица. Дјеца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хљеба изван својих
пустолина. Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову. Нек се не
нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове. Натражје његово нек се
затре, у другом кољену нека погине име њихово. Безакоње старијех његовијех нек се спомене
у Господа, и гријех матере његове нек се не избрише. Нека буду свагда пред Господом, и он
нека истријеби спомен њихов на земљи; За то што се није сјећао чинити милост, него је гонио
човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт. Љубио је клетву, нека га и стигне;
није марио за благослов, нека и отиде од њега. Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек
уђе у њега као вода, и као уље у кости њихове. Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и
као појас, којим се свагда паше. Така плата нек буде од Господа онима који ме нанавиде, и који
говоре зло на душу моју. А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену твојему. Ти си
добар, милошћу својом избави ме. Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
Нестаје ме као сјена, кад се одмиче; тјерају ме као скакавце. Кољена моја изнемогоше од
поста, и тијело моје омрша. Постадох подсмијех њима; видећи ме машу главом својом. Помози
ми Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој. Нека познаду да је ово твоја рука, и ти,
Господе, да си ово учинио. Они куну, а ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се твој
обрадује. Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом
својим. Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу га, јер стоји с десне
стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову.
Псалам 50.
Pомилуј ме, Боже, по великој милости својој и по обилном милосрђу свом очисти безакоње
моје. Опери ме добро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме. Јер безакоње своје ја знам,
и грех је мој стално преда мном. Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, а Ти си
праведан у речима својим и чист у суду своме. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме
мати моја. Гле, истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајне свемудрости своје. Покропи
ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега. Дај ми да слушам радост и весеље, да
се прену кости потрвене. Одврати лице своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти.
Срце чисто сагради у мени, Боже, и Дух прав обнови у мени. Не одгурни ме од лица твога, и
Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења твога, и духом владалачким
учврсти ме. Научићу безаконике путевима твојим, и безбожници ће се обратити к Теби. Избави
ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди твојој. Господе, отвори
уста моја, и она ће казивати славу твоју. Јер да си хтео жртве, ја бих Ти принео; за жртве
паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и смерно Бог неће одбацити.
По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, и нека се подигну зидови јерусалимски. Онда ће
Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник твој
теоце.
Слава, и сада, Алилуја, трипут.
Слава, тропар, глас 6.
Господе, Животе свих, осудише Те Јудеји на смрт; који помоћу штапа пређоше пешке Црвено
море, на Крст Те приковаше; и који из камена мед сисаху, жуч Теби принеше. Но драговољно
си све претрпео, да нас ослободиш од робовања непријатељу; Христе Боже, слава Теби.
И сада, Богородичан.
Богородице, Ти си виноград истинити, која си произвела плод живота. Теби се молимо, моли
се, Владичице, са Апостолима и свима Светима, да буду помиловане душе наше.
После овога певамо следеће стихире, самогласно, глас 8.
Страха ради Јудејског, пријатељ твој и ближњи Петар, одрече се Тебе, Господе, и ридајући
овако вапијаше: Сузе моје не прећути, јер рекох, Милосрдни, да ћу веру сачувати, и не сачувах.
И наше покајање, тако прими, и помилуј нас. Двапут.
Стих: Речи моје чуј Господе, и разуми вику моју.
Пре часнога Крста твога, док се војници ругаху Теби, Господе, умне силе се ужасаваху. Јер си
понео венац поруге, Ти који си земљу живописао цвећем; и хаљину срама си обукао, Ти који
облацима заодеваш небо; јер таквим старањем, познаде се твоје милосрђе, Христе. Велика је
твоја милост, слава Теби.
Стих: Почуј глас молитве моје, царе мој и Боже мој.
И опет: Исто.
Вучен на Крст, овако си говорио Господе: За које дело хоћете да ме разапнете, Јудеји? јер што
раслабљене ваше учврстих? што мртве као од сна подигох? Крвоточиву исцелих, а Хананејку
помиловах? За које дело хоћете да ме убијете, Јудеји? Но угледаћете, безаконици, Христа, кога
сада пробадате.
И сада, опет исто.
Јер сам ја на ране готов, и страдање је моје стално преда мном.
Стих: Господе, немој ме јарошћу твојом изобличити, нити ме гневом твојим казнити.
Читање из Пророштава Исаије (глава 50,4-11).
Gоспод Господ даде ми језик учен да умијем проговорити згодну ријеч уморном; буди свако
јутро, буди ми уши, да слушам као ученици. Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих,
не отступих натраг. Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме
чупаху; не заклоних лица својега од руга ни од запљувања. Јер ми Господ Господ помаже, зато
се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидјети. Близу је онај
који ме правда; ко ће се прети са мном? станимо заједно; ко је супарник мој? нека приступи к
мени. Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати,
мољац ће их изјести. Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге његова? Ко ходи по
мраку и нема видјела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога својега. Гле, сви
који ложите огањ, и опасујете се искрама, идите у свјетлости огња својега и у искрама које
распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.
Затим, Апостол, Посланица Римљанима,
зачало 88 од половине (глава 5,6-10).
Bраћо, Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике. Јер једва
ће ко умријети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. Али Бог показује
своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас. Много ћемо,
дакле, прије бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом. Јер
када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина његова, много ћемо се прије,
већ помирени, спасти животом његовим.
Онда, Еванђеље од Марка, зачало 67-68
(глава 15,16-41).
U време оно, војници одведоше Исуса унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше
сву чету војника. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега. И
стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски! И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега,
и падајући на кољена клањаху му се. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и
обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. И натјераше једнога пролазника,
Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. И
доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање. И даваше му да пије вино са
смирном, а он не узе. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко
ће шта узети. А бијаше час трећи, и разапеше га. И бјеше натпис његове кривице написан: Цар
јудејски. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему. И
испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике. И пролазници хуљаху на њега,
машући главама својим и говорећи: Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш,
Спаси самога себе и сиђи с крста! Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи
један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с
крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га. А када
настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога. И у девети час повика Исус из свега
гласа говорећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме
оставио? И неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију. А један отрча те
напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га говорећи: Оставите да видимо хоће ли
доћи Илија да га скине. И Исус повика из свег гласа и издахну. И завјеса храмовна раздрије се
на двоје одозго до доље. А кад видје капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши
издахну, рече: Заиста човјек овај Син Божији бјеше. А бијаху ту и жене гледајући издалека,
међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија. Које
и кад он бјеше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бијаху дошле с њим
у Јерусалим.
И одмах чтец:
Господ Бог благословен, благословен, Господ сваког дана, похитаће нама Бог спасења наших,
Бог који спасава.
Трисвето, Оче наш, Кондак, глас 8.
Господе помилуј, 40 пута.
Ти коме се у свако време... (стр. 137)
Господе помилуј, трипут. И остало.
Молитва:
Владико Боже, Оче Сведржитељу, Господе Сине Јединородни, Исусе Христе и Свети Душе,
једно Божанство, једна Сила, помилуј ме грешнога, и како год знаш, спаси ме недостојног слугу
твога; јер си благословен у векове векова. Амин.
ЧАС 6.
Ходите поклонимо се... трипут.
Псалам 53.
Bоже! именом својим помози ми, и крјепошћу својом одбрани ме на суду. Боже! услиши
молитву моју, чуј ријечи уста мојих. Јер туђини усташе на ме, и силни траже душу моју; немају
Бога пред собом. Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој. Обратиће зло на
непријатеље моје, истином својом истријебиће их. Радо ћу принијети жртву, прославићу име
твоје, Господе, јер је добро. Јер ме избављаш из сваке невоље, и на непријатеље моје без
страха гледа око моје.
Псалам 139.
Iзбави ме, Господе, од човјека злога, сачувај ме од насилника, који помишљају зло у срцу и
сваки дан подижу рат; Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховијем. Сачувај
ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.
Охоли ми намјестише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми. Рекох
Господу: ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мојега. Господе, Господе, крјепки
спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни. Не дај, Господе, безбожнику што жели, не дај
му да докучи што је наумио, да се не узносе. Отров онијех што су око мене, погибао уста
њиховијех нека се обрати на њих. Нека падне на њих живо угљевље; нека их он баци у огањ, у
пропасти, да не устану. Човјек језичан неће се утврдити на земљи, неправеднога ће злоћа
увалити у погибао. Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима. Да!
праведни ће славити име твоје, прави ће остати пред лицем твојим.
Псалам 90.
Kоји живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива. Говори Господу: ти си уточиште моје
и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам. Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога
помора; Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова
штит и ограда. Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању, помора, који иде по
мраку, болести, која у подне мори. Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране
теби, а тебе се неће дотаћи. Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату
безбожницима. Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште. Неће
те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје. Јер анђелима својим заповиједа за
тебе да те чувају по свијем путовима твојим. На руке ће те узети да гдје не запнеш ногом
својом. На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја. „Кад ме љуби, избавићу га;
заклонићу га, кад је познао име моје. Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи,
избавићу га и прославићу га, дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје.“
Слава, и сада, Алилуја, трипут. Господе помилуј, трипут. Слава, тропар, глас 2.
Извршио си спасење, посред земље, Христе Боже, раширио си на Крсту твоје пречисте руке,
сабирајући све народе, који вичу: Господе, слава Теби.
И сада, Богородичан:
Зато што немамо смелост због мноштва грехова наших, Ти, Богородице Дјево, моли од Тебе
Рођенога, јер много може молитва Матере према милосрђу Владике. Не превиди, Свечиста,
молбе нас грешних, јер је милостив, и моћан да спасе, Онај који је изволео да пострада за нас.
После овога певамо следеће стихире,
самогласно, глас 8.
Ово говори Господ Јудејцима: Народе мој, шта ти учиних, или чиме ти досадих? Слепце твоје
просветлих, губавце твоје очистих, човека који лежаше на одру подигох. Народе мој, шта ти
учиних, и чиме ми узврати? Уместо мане - жуч, уместо воде - оцат, уместо да ме волите - на
крст ме приковасте. Нећу више подносити, но позваћу моје народе.. и они ће ме прославити са
Оцем и Духом, и ја ћу им даровати живот вечни. Двапут.
Стих: Дадоше ми за храну жуч, и у жеђи мојој напојише ме оцтом.
Законодавци Израиљеви Јудеји и фарисеји, скуп Апостола виче к вама; Ево Храма којега ви
разористе; ево Јагњета које ви распесте и гробу, предадосте; но влашћу својом васкрсе. Не
варајте се, Јудеји, јер то је Онај који је у мору спасао, и у пустињи хранио. Он је живот, и
светлост, и мир света.
Стих: Спаси ме Боже, јер дођоше воде до душе моје.
Опет, Иста стихира.
Ходите, христоносни народи, видимо шта је уговорио Јуда издајник, са свештеницима

безаконим против Спаса нашега. Данас су учинили заслужним смрти бесмртног Логоса, и
Пилату предавши, на месту Лобање разапели. И ово страдајући, Спас наш, викаше говорећи:
Отпусти им, Оче, грех овај, да би разумели народи, моје из мртвих Васкрсење.
И сада. Исто.
Господе, Господе наш, како је дивно име твоје по свој земљи.
Стих: Јер се узнесе красота твоја изнад небеса.
Читање из пророштава Исаије
(глава 52,13-54,1).
Gле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се. Како се многи
зачудише теби, што бијаше нагрђен у лицу мимо свакога човјека, и у стасу мимо синове
човјечије, тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред њим затиснути уста своја, јер ће
видјети што им није казивано и разумјеће што нијесу слушали. Ко вјерова проповиједању
нашему, и мишица Господња коме се откри? Јер изниче пред њим као шибљика, и као коријен
из сухе земље; не би обличја ни љепоте у њега; и видјесмо га, и не бјеше ништа на очима, чега
ради бисмо га пожељели. Презрен бјеше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и
као један од кога свак заклања лице, презрен да га ни за што не узимасмо. А он болести наше
носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. Али он би
рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и
раном његовом ми се исцијелисмо. Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим
путем, и Господ пусти на њ безакоње свијех нас. Мучен би и злостављен, али не отвори уста
својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нијема пред онијем који је стриже не отвори
уста својих. Од тјескобе и од суда узе се, а род његов ко ће исказати? јер се истрже из земље
живијех и за пријеступе народа мојега би рањен. Одредише му гроб са злочинцима, али на
смрти би с богатијем, јер не учини неправде, нити се нађе пријевара у устима његовијем. Али
Господу би воља да га бије, и даде га на муке; кад положи душу своју у принос за гријех,
видјеће натражје, продуљиће дане, и што је Господу угодно напредоваће његовом руком.
Видјеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем,
и сам ће носити безакоња њихова. Зато ћу му дати дио за многе, и са силнима ће дијелити
плијен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи гријехе многих, и
за злочинце се моли. Весели се, нероткињо која не рађаш, запјевај и покликни ти, која не
трпиш мука од порођаја, јер пуста има више дјеце него ли она која има мужа, вели Господ.
Апостол, Јеврејима посланица.
Зачало 306 (глава 2,11-18).
Bраћо, и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога; зато се не стиди да их
назива браћом, говорећи: Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те
величати. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог. А пошто та
дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога
који има моћ смрти, то јест ђавола. И да избави оне који из страха од смрти цијелога живота
бијаху кривци за своје робовање. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини
сјемену Аврамову. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и
вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа. Јер пошто је и сам
страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.
Еванђеље, од Луке,
зачало 111 (глава 23,32-49).
U време оно, вођаху са Исусом и друга два злочинца са њим да погубе. И када дођоше на
мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с
лијеве. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове
бацаху коцку. И народ стајаше гледајући. А и старјешине ругаху му се с њима говорећи: Друге
спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији. А и војници му се ругаху,
приступаху и даваху му оцат. И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе! А бијаше над
њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. А
један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас! А
други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он
никаква зла не учини. И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече
му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају. А бијаше око шестога часа, и тама би
по свој земљи до часа деветога. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола. И
повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово
издахну. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше
праведник. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се
бијући се у прса. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје,
посматрајући ово.
Нека нас брзо претекну милости твоје Господе, јер веома осиромашисмо. Помози нам, Боже,
Спаситељу наш, славе ради имена твога. Господе, избави нас и очисти грехе наше имена твога
ради.
Трисвето, и по: Оче наш:
Ходите сви да певамо Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и
говораше: Ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој.
Ти коме се у свако време..., (стр. 137).
Господе помилуј, трипут. И остало.
Затим, Молитва светог Василија Великог.
Боже и Господе сила, и Творче сваке твари, који си због милосрђа неупоредиве милости твоје,
Твог Јединородног Сина, Господа нашега Исуса Христа, низпослао на спасење рода нашега, и
Часним Крстом његовим подерао списак грехова наших, и њиме победио начала и власти таме.
Ти сам, Владико Човекољубче, прими и од нас грешних благодарствене ове и прозбене
молитве, и избави нас од сваког пагубног и мрачног греха и свих видљивих и невидљивих
непријатеља који траже да нам науде. Прикуј за страх твој тела наша и не дај да се срца наша
приклоне речима или помислима рђавим, него љубављу твојом рани душе наше, да би увек
гледајући к Теби, и вођени светлошћу која је од Тебе, посматрајући Тебе неприступну и вечну
светлост, непрестано исповедање и благодарење узносили Теби, беспочетном Оцу, са
Јединородним Твојим Сином, и свесветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек
и у векове векова. Амин.
ЧАС 9.
Ходите поклонимо се... трипут.
Псалам 68.
Sпаси ме, Боже, јер дође вода до душе. Пропадам у дубоком глибу; гдје нема дна; тонем води
у дубине, и вали ме затрпавају. Изнемогох вичући, промуче ми грло, побијељеше ми очи
погледајући Бога. Онијех који мрзе на ме ни за што има више него косе на глави мојој; осилише
који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Што нијесам отимао, ваља да вратим.
Боже! ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нијесу сакривене од тебе. Немој да се
постиде у мени који се уздају у тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у
мени који траже тебе, Боже Израиљев! Јер тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице
моје. Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје. Јер ревност за кућу твоју
једе ме, и ружења онијех који тебе руже падају на ме. Плачем, постим се душом својом, и то
ми се прима за зло; мјесто хаљине облачим врећу, и бивам им прича. О мени се разговарају
сједећи на вратима, пијући вино пјевају ме. А ја се молим теби, Господе; вријеме је да се
смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење твоје. Извади ме
из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде; да ме не узме
вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждријела својега.
Услиши ме, Господе, јер је благост твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Немој одвратити лица својега од слуге својега; јер ме је туга; похитај, услиши ме. Приближи се
души мојој, избави је; на супрот непријатељима мојим избави ме. Ти знаш под каквим сам
ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви непријатељи моји. Срамота сатр срце моје,
изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не
налазим. Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом. Трпеза њихова нека им буде
мрежа и замка, то нека им буде плата. Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове
бедре раслаби за свагда. Излиј на њих јарост своју, и пламен гњева твојега нека их обузме!
Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи. Јер кога си ти
поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си ти ранио. Мећи на њих кривицу за
кривицом, да не дођу до правде твоје. Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима
нек не буду записани. А ја сам ништ и болан; помоћ твоја, Боже, нек ме заклони. Славићу име
Божије у пјесми, величаћу га у хвали. То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с
папцима. Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше. Јер Бог чује
убоге, и сужања својих не оглуша се. Нека га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима
миче! Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и
наслиједиће га. И натражје ће се слуга његовијех утврдити у њему, и који љубе име његово
наставаће на њему.
Псалам 69.
Bоже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш! Нек се постиде и посраме који траже
душу моју! Нек уступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе! Са стидом нек се врате натраг
који ми говоре: ха! ха! Нек се тјеше и веселе тобом који траже тебе, и који љубе спасење твоје,
нека једнако говоре: велик је Бог! А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! ти си помоћ моја
и избавитељ мој, Господе, не часи!
Псалам 85.
Pригни, Господе, ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ. Сачувај душу моју, јер сам твој
поклоник. Спаси слугу својега, Боже мој, који се у те узда. Смилуј се на ме, Господе, јер к теби
вичем вас дан. Обесели душу слуге својега, јер к теби, Господе, подижем душу своју. Јер си ти,
Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који те призивљу. Чуј, Господе, молитву
моју, и слушај глас мољења мојега. У дан туге своје призивљем те, јер ћеш ме услишити. Нема
међу боговима такога какав си ти, Господе, и нема дјела такијех каква су твоја. Сви народи, које
си створио, доћи ће и поклонити се пред тобом, Господе, и славити име твоје. Јер си ти велик и
твориш чудеса; ти си један Бог. Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини твојој; учини
нека се мили срцу мојему бојати се имена твојега. Славићу те, Господе Боже мој, свијем срцем
својим, и поштоваћу име твоје до вијека. Јер је милост твоја велика нада мном, и извадио си
душу моју из пакла најдубљега. Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу
моју, и немају тебе пред собом. Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати
добротом и истином, погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи својему, и помози сину
слушкиње своје; учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што
си ми, Господе, помогао и утјешио ме.
Слава, и сада Алилуја, трипут.

Слава, тропар, глас 8.
Видећи разбојник Господара живота на крсту висећа, говораше: Кад Он не би био Бог
оваплоћени, који је са нама разапет, не би сунце зраке своје сакрило, нити би земља дршћући
се тресла. Но Ти, Господе, који све трпиш, сети ме се, у Царству твоме.
И сада, Богородичан.
Ти који си нас ради рођен од Дјеве, и распеће претрпео, Благи, који си смрћу смрт разрушио, и
васкрсење показао као Бог; не презри оне које си саздао руком својом; покажи човекољубље
твоје, Милостиви; прими Богородицу која Те је родила и која се моли за све, и спаси Спасе наш
народ очајни.
После овога певамо следеће стихире.
Самогласне, глас 7.
Ужас беше гледати, Творца неба и земље на крсту обешена, сунце помрчало, а дан опет у ноћ
претворен, и земљу која из гробова враћа тела мртвих; са којима се клањамо Теби, спаси нас.
Двапут.
Стих: Разделише хаљине моје између себе, и за хаљину моју бацише коцку.
Глас 2.
Када Те безаконици приковаше на крст, Господа Славе, викао си к њима: Чиме сам вас
увредио? или чиме прогневио? Пре мене ко вас је ослободио од туге? И сада шта ми
узвраћате? Зло за добро; за стуб огњени, на крст ме приковасте; за облак, гроб ми ископасте; за
ману, жуч ми принесосте; за воду, оцтом ме напојисте. Дакле, призваћу незнабошце, и они ће
ме прославити, са Оцем и Светим Духом.
Стих: Дадоше ми за храну жуч, и у жеђи мојој напојише ме оцтом.
И опет исто.
Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио (трипут). Венцем од трња се
крунише, Онај који је цар Анђела. Лажном порфиром огрће се, Онај који је огрнуо небо
облацима. Шамаре прима, Онај који је у Јордану ослободио Адама. Клинцима би прикован,
Женик Цркве. Копљем би прободен Син Дјеве. Поклањамо се страдањима твојим, Христе.
Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Полањамо се страдањима твојим, Христе. Покажи
нам и славно твоје Васкрсење.2
Рече безуман у срцу своме: нема Бога.
Стих: Нема га који чини добро, нема ни једнога.

Читање из пророштава Јеремијиних.
(глава 11,18-23 и глава 12,1-5,9-11 и 14-15).
Gоспод ми објави, те знам; ти ми показа дјела њихова. А ја бијах као јагње и теле које се води
на клање, јер не знадијах да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовијем, и
истријебимо га из земље живијех, да му се име не спомиње више. Али, Господе над војскама,
судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету твоју на њима, јер теби
казах парбу своју. Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: не
пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку; зато овако вели Господ над војскама;
ево, ја ћу их походити: младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове
изгинуће од глади. И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их
походим. Праведан си, Господе, ако бих се правдао с тобом; али ћу проговорити о судовима
твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? зашто живе у миру сви који чине невјеру? Ти их
посади, и они се укоријенише, расту и род рађају; ти си им близу уста али далеко од бубрега.
Али, Господе, ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према теби; одвуци
их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити. Докле ће тужити земља, и трава
свега поља сахнути са злоће онијех који живе у њој? неста све стоке и птица, јер говоре: не
види краја нашега. Кад си трчао с пјешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњима?
и кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан?
Нашљедство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви звјерови
пољски, ходите да једете. Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће дио мој, мили
дио мој обратиће у голу пустош. Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће
та земља опустјети, јер нико не узима на ум. Овако говори Господ за све зле сусједе моје, који
дирају нашљедство што дадох народу својему Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље
њихове, и дом Јудин ишчупаћу испред њих. А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и
довјешћу опет свакога њих на нашљедство његово и свакога у земљу његову.
Апостол. Из посланице Јеврејима,
Bраћо, имајући слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом путем новим и живим, који нам је
Он отворио завјесом, то јест тијелом својим, и Свештеника великога над домом Божијим,
приступајмо истинитим срцем, у пуној вјери, са срцима очишћеним од зле савјести и тијелом
опраним водом чистом, држимо се чврсто у исповиједању наде без колебања, јер је поуздан
Онај који је обећао; и старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дјела.
Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и
утолико више колико видите да се приближује Дан онај. Јер ако ми гријешимо хотимице и
послије примљеног познања истине, ту више нема жртве за гријехе, него само страшно
очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. Кад неко преступи Закон Мојсејев,
по исказу два или три свједока, има да умре без милости; замислите колико ће сада тежу казну
заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа
благодати вријеђа? Јер знамо Онога који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И
опет: Господ ће судити народу својему. Страшно је пасти у руке Бога живота.
Еванђеље од Јована, зачало 59-61

(глава 18,28, -19, 37).
U време оно, поведоше Исуса од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да
се не би оскрнавили, него да би могли јести Пасху. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече:
Какву оптужбу износите против овога човјека? Одговорише му и рекоше: Кад он не би био
злочинац не бисмо га предали теби. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите
му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити. Да се испуни ријеч Исусова коју рече
указујући каквом ће смрћу умријети. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му:
Ти ли си цар јудејски? Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о
мени? Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта
си учинио? Исус одговори: Царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета
Царство моје, слуге би се бориле да не будем предан Јудејцима; али Царство моје није одавде.
Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то
рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас
мој. Рече му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне
кривице не налазим на њему. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли,
дакле, да вам пустим цара јудејскога? Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву!
А Варава бјеше разбојник. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га. А војници оплетоше вијенац
од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину. И говораху: Здраво, царе
јудејски! И удараху га по образима. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га
изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице. А Исус изиђе напоље
носећи трнови вијенац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево човјека! Када га, дакле,
видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече:
Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. Одговорише му Јудејци: Ми
имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. Када, дакле,
Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус
му не даде одговора. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да
те распнем и власт имам да те пустим? Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном
када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех. Од тада
гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ
ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. Пилат, дакле, чувши ову ријеч изведе
Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. А
бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! А они повикаше:
Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем. Одговорише
првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А
они узеше Исуса и одведоше. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски
Голгота. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у
средини. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст а бјеше написано: Исус Назарећанин
цар јудејски. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше
Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски. А првосвештеници јудејски говораху
Пилату: Не пиши: цар јудејски, него да он рече: ја сам цар јудејски. Пилат одговори: Што писах,
писах. Војници пак када разапеше Исуса узеше хаљине његове и начинише четири дијела,
свакоме војнику по дио, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана изједна. Онда
рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти. Да се
испуни Писмо које говори: Раздијелише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише
коцку. Војници, дакле, тако учинише. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере
његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. А Исус видјевши матер и ученика кога
љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево
ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило,
да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам! Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер
оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се!
И преклонивши главу предаде дух. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту
у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију
голијени, па да их скину. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме
распетом с њим; А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени,
него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. И онај који је
видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви
вјерујете. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити. И опет друго
Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше.
Не предај нас до краја, Имена твога светога ради, и не разори завет твој, и не удаљи милост
твоју од нас, ради Авраама којега си заволео, и ради Исаака слуге твога, и Израиља светитеља
твога.
Трисвето, и по Оче наш,
Ти коме се у свако време... (стр. 137).
Господе помилуј, трипут, и остало.
Молитва:
Владико Господе, Исусе Христе Боже наш, који дуго трпиш грехе наше, и довео си нас чак до
овога часа, у којем висећи на животворном дрвету, пропутио си улаз у Рај благоразумном
разбојнику, и смрћу си смрт разрушио, очисти нас грешне, и недостојне слуге твоје. Јер,
сагрешисмо и безаконовасмо, и нисмо достојни да подигнемо очи наше, и погледамо на
висину небесну, зато што смо оставили пут правде твоје, и ходисмо по вољи срдаца наших. Но
молимо твоју неизмерену доброту: поштеди нас, Господе, по мноштву милости твоје и спаси
нас Имена твога светога ради, јер исчилеше у сујети дани наши. Отми нас из руку непријатеља,
и опрости нам грехе наше, и умртви телесно наше умовање, да одбацивши старог човека,
обучемо се у новога, и поживимо Теби, нашем Владици и добротвору, и да тако, ходећи по
твојим заповестима, достигнемо у вечни покој; где је обиталиште свих који се веселе. Јер си Ти
истинито весеље и радост оних који љубе Тебе, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо са
беспочетним Твојим Оцем, и свесветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у
векове векова. Амин.
И одмах,
ИЗОБРАЗИТЕЉНА
Блажена побрже: после сваког стиха понавља се.
У Царству твоме, сети се нас Господе, када дођеш у Царству твоме.
Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско.
Блажени који плачу, јер ће се утешити.
Блажени кротки, јер ће наследити земљу.
Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
Блажени милостиви, јер ће помиловани бити.
Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.
Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати.
Блажени изгнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Блажени сте када вас узасрамоте, и успрогоне и рекну сваку рђаву реч против вас, лажући мене
ради.
Радујте се и веселите се, јер је велика ваша награда на небесима.
Слава, и сада: Сети се нас Господе...
Збор небесни пева Ти и говори: Свет, Свет, Свет је Господ сила, пуно је небо и земља, славе
твоје.
Стих: Приступите к Њему и просветићете се и лица ваша неће се постидети.
Збор небесни пева Ти, и говори: Свет, Свет, Свет је Господ сила, пуно је небо и земља, славе
Твоје.
Слава:
Збор светих ангела и архангела, са свим небеским силама пева Ти, и говори: Свет, Свет, Свет је
Господ сила, пуно је небо и земља славе твоје.
И сада:
Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и
невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног рођеног од Оца пре свих векова,
Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног
Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и
Марије Дјеве и постао човек.
Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворнога, који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином
обожава и слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за отпуштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућега века. Амин.
Ослаби, остави, опрости Боже, сагрешења наша вољна и невољна, било у речи и у делу, било у
знању и у незнању, било у дану и у ноћи, било у уму и у помислима; све нам опрости, као добар
и Човекољубац.
Оче наш, који си на небесима, да се свети Име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде Воља Твоја
и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и
ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога.
Ходите сви да певамо, Онога Који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и
И молитва:
Свесвета Тројице, једносуштна моћи, нераздељиво царство, узроче свих добара, помилуј и
мене грешнога, утврди, уразуми срце моје, и сву нечистоту моју уклони, просвети моју мисао,
да увек славим, певам и клањам се, и говорим: један је Свет, један је Господ, Исус Христос, у
славу Бога Оца. Амин.
Затим: Нека је благословено Име Господње, од сада и до века.
Слава, и сада:
Псалам 33.
Bлагосиљам Господа у свако доба, хвала је његова свагда у устима мојима. Господом се хвали
душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују. Величајте Господа са мном, узвишујмо име
његово заједно. Тражих Господа, и чу ме, и свијех невоља мојих опрости ме. Који у њега гледају
просвјетљују се, и лица се њихова неће постидјети. Овај страдалац завика, и Господ га чу, и
опрости га свијех невоља његовијех. Анђели Господњи станом стоје око онијех који се њега
боје, и избављају их. Испитајте и видите како је добар Господ; благо човјеку који се узда у њ.
Бојте се Господа, свети његови; јер који се њега боје, њима нема оскудице. Богати
осиромашише и огладнеше, а који траже Господа, не премиче им се ни једнога добра. Ходите,
дјецо, послушајте ме; научићу вас страху Господњему. Који човјек жели живота, љуби дане да
би видио добро? Устављај језик свој ода зла, и уста своја од пријеварне ријечи. Клони се ода
зла, и чини добро, тражи мира и иди за њим. Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши
његове на јаук њихов. Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истријебио на
земљи спомен њихов. Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свијех невоља
њиховијех. Господ је близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна духа.
Много невоље има праведник, али га од свијех избавља Господ. Чува Господ све кости његове,
ни једна се од њих неће сломити. Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника
превариће се. Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у њега уздају, неће се
преварити.
И ОТПУСТ
А треба и ово знати, да смо примили у Палестини, да се у овај свети дан Великог Петка, не врши
Литургија Пређеосвећених дарова, нити опет пуна Литургија, нити се поставља трпеза, нити
једемо у овај дан Распећа. А ако неко буде много слаб, или престарео, и не може да издржи да
не једе, даје му се хлеб и вода, по заласку сунца. Јер смо овако примили од светих заповести
светих Апостола, да се не једе у Велики Петак. Јер је Господња реч, коју рече ка фарисејима
Господ: Када се од њих узме Женик, тада ће постити у онај дан. Овако су божански Апостоли
примили, и ово ћеш наћи у заповестима апостолским, пажљиво их читајући. А правилна је и
посланица најсветијег архиепископа Александријског Дионисија, који ово јавно објављује.
НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК
НА ВЕЧЕРЊИ
У десети час (тј. у 4 сата после подне) клепа се. Када свештеник благослови, после псалма,
певамо: Господе, завиках Теби..., и стихире на 6, самогласне.
Глас 1.
Сва твар измени се од страха, гледајући Тебе Христе, обешена на Крсту: сунце се помрачи, и
темељи земље се задрмаше, све састрадаваше Створитељу свега. Ти Који си драговољно све
претрпео нас ради, Господе,слава Теби. Двапут.
Глас 2.
Народ непобожан и безакони, зашто смишља празне ствари? Зашто живот свих на смрт осуди?
Велико је чудо, јер се Творац света предаје у руке безаконика, и на дрво се узноси
Човекољубац, да ослободи сужње у Аду који вичу: Дуготрпељиви Господе, слава Теби.
Данас Те гледаше, непорочна Дјева, Речи, на Крсту подигнута, ридајући материнском утробом,
кидаше срце горко, и уздишући болно из дубине душе, лице са косом чупајући кидаше. Зато и
груди бијући, викаше жалосно: Авај мени, Чедо Божанско, авај мени, светлости света! Зашто си
зашао од очију мојих, Јагње Божије? Стога војске бестелесних беху обузете страхом, говорећи:
Непостижни Господе, слава Теби.
Видећи Те на дрвету да висиш, Тебе Саздатеља свих и Бога, Христе, Она која Те је безсемено
родила, вапијаше горко: Сине мој, где зађе лепота лица твога? Не могу поднети гледајући Те,
неправедно распета. Похитај, дакле, васкрсни, да видим и ја твоје из мртвих тридневно
васкрсење.
Глас 6.
Данас Господар све твари стоји пред Пилатом, и Крсту се предаје Створитељ свих, као јагње се
приводи по сопственој вољи. Клинцима Га прикивају, и у ребра пробадају, и сунђером поје
Онога који је пуштао ману као кишу, по образима шамарају Избавитеља света, и слуге се ругају
Саздатељу свих. О Владикиног човекољубља! За оне који га распињаху мољаше свога Оца,
говорећи: Оче, опрости им грех овај, јер не знају безаконици, шта неправедно чине.
Слава, Глас 6.
О како безаконо збориште, Цара твари на смрт осуди, не постидевши се доброчинстава која
напомињући унапред осигураваше, говорећи к њима: Народе мој, шта сам вам учинио? Не
напуних ли Јудеју чудима? Не васкрсох ли мртваце једном речју? Не исцелих ли сваку немоћ и
болест? Шта ми дакле узвраћате? Зашто ме се не сећате? За исцелење ране ми нанесте, за
живот ме умртвљујете, вешајући на дрво Добротвора као злочинца, Законодавца као
безаконика, и Цара свих као осуђеника. Дуготрпељиви Господе, слава Теби.
И сада, Глас исти.
Данас се посматра извршавање страшне и преславне тајне: неопипљиви бива ухваћен, везује се
Онај који је разрешио Адама од проклетства, неправедно се испитује Онај Који испитује срца и
бубреге, у тамницу се затвара Онај који је затворио бездан. Стаје пред Пилатом, Онај пред ким
стоје небеске силе, Творац бива шамаран руком створења, на дрво се осуђује Онај који суди
живима и мртвима, у гроб се закључава Разоритељ Ада. Ти који све подносиш састрадално, и
све спасаваш од проклетства, незлобиви Господе, слава Теби.
Вход са Еванђељем. Светлости тиха...
Прокимен, Глас 4.
Разделише хаљине моје између себе, и за хаљину моју бацише коцку.
Стих: Боже, Боже мој, чуј ме, зашто си ме оставио?
Читање из књиге Изласка.

(Глава 33,11-23).
I Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем својим. Потом
се враћаше Мојсије у око, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора. И рече
Мојсије Господу: гледај, ти ми кажеш: води тај народ. А нијеси ми казао кога ћеш послати са
мном, а рекао си: знам те по имену и нашао си милост преда мном. Ако сам дакле нашао
милост пред тобом, покажи ми пут свој, да те познам и нађем милост пред тобом; и види да је
овај народ твој народ. И рече Господ: моје ће лице ићи напријед, и даћу ти одмор. А Мојсије му
рече: ако неће ићи напријед лице твоје, немој нас кретати одавде. Јер по чему ће се познати да
смо нашли милост пред тобом, ја и народ твој? зар не по томе што ти идеш с нама? тако ћемо
се разликовати ја и народ твој од свакога народа на земљи. А Господ рече Мојсију: учинићу и
то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену. Опет рече Мојсије:
молим те, покажи ми славу своју. А Господ му рече: учинићу да прође све добро моје испред
тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу
кога пожалим. И рече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и
остати жив. И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену. И кад стане пролазити
слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. Потом
ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети.
Прокимен, Глас 4. Суди, Господе, онима који ми чине неправду, и ратуј са онима који устају на
ме.
Стих: Узми оружје и штит, и устани ми на помоћ.
Читање из књиге о Јову. (Глава 42,12-17).
I Господ благослови пошљедак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест тисућа оваца и
шест тисућа камила и тисућу јармова волова и тисућу магарица. И имаше седам синова и три
кћери. И првој надје име Јемима, а другој Кесија а трећој Керенапуха. И не нахођаше се у свој
земљи тако лијепијех дјевојака као кћери Јовове, и отац им даде нашљедство међу браћом
њиховом. И послије поживје Јов сто и четрдесет година, и видје синове и унуке до четвртога
кољена. И умрије Јов стар и сит живота.
Читање из пророштава Исаије. (Глава 52,13-53,1).
Gле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се. Како се многи
зачудише теби, што бијаше нагрђен у лицу мимо свакога човјека, и у стасу мимо синове
човјечије, тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред њим затиснути уста своја, јер ће
видјети што им није казивано и разумјеће што нијесу слушали. Ко вјерова проповиједању
нашему, и мишица Господња коме се откри?
Прокимен Апостола, Глас 6.
Положише ме у гроб дубок, у таму и сенку смрти.
Стих: Господе Боже спасења мога, дању и ноћу вичем пред Тобом.
Апостол: I Коринћанима, зачало 125

(Глава 1,18-2,2).
Bраћо, ријеч о крсту лудост је онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. Јер је
написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. Гдје је мудрац? Гдје
књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост?
Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да
лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост.
А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; онима пак
позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. Јер је лудост
Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. Јер гледајте, браћо, на вас позване:
нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; него што је
лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра
Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је
ништавно, да уништи оно што јесте, да се не похвали ни једно тијело пред Богом. Из Њега сте и
ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и
избављење. Да буде као што је написано: Ко се хвали нека се Господом хвали. И ја дошавши к
вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије. Јер
расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.
Алилуја, Глас 1. Спаси ме, Боже, јер дођоше воде до душе моје. Стих: Срамоти и страдању се
надаше душа моја. Стих: Нека потамне очи њихове, да не би видели.
Еванђеље од Матеја, зачало 110. (Глава 27,1-38);
Од Луке, (глава 23,39-43); Матеј, (глава 27,39-54);
Јован, (глава 19,31-37); Матеј, (глава 27,55-61).
U време оно, учинише вијеће сви првосвештеници и старјешине народа против Исуса да га
погубе. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику. Тада видјевши Јуда,
издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и
старјешинама говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за
то? Ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси. А
првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су
цијена за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.
Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. Тада се испуни што је казано преко пророка
Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови
Израиљеви; и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. А Исус стаде пред
намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти
кажеш. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори. Тада му рече Пилат:
Зар не чујеш колико против тебе свједоче? И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се
намјесник дивљаше веома. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једног
сужња кога они хоће. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. И када се сабраше, рече
им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа? Јер знађаше да су га
из зависти предали. А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти
ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега. А првосвештеници и
старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. А намјесник одговарајући
рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву. Рече им Пилат: Шта
да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: да се разапне! Намјесник пак рече: А
какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне! А кад видје Пилат да
ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја
сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети. И одговарајући сав народ рече: Крв
његова на нас и на дјецу нашу! Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.
Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. И
свукавши га обукоше му пурпурни огртач. И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу,
и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво,
царе јудејски! И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. И кад му се наругаше,
свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. И излазећи
нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст. И дошавши на
мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање, дадоше му да пије оцат помијешан са жучи,
и окусивши не хтје да пије. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку. И
сјеђаху ондје те га чуваху. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар
јудејски. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране. А један
од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас! А други
одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? А ми
смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никакава
зла не учини. И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече му Исус:
Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају. А који пролажаху хуљаху на њега машући
главама својима и говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе;
ако си Син Божији, сиђи са крста! А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и
фарисејима подсмијевајући се говораху: Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар
Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега. Уздао се у Бога, нека га избави сад,
ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији. Тако исто и разбојници распети с њим
ругаху му се. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. А око деветога часа,
повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? то јест: Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио? А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију. И
одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. А
остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави. А Исус опет повика из
свега гласа, и испусти дух. И гле, завјеса храма раздрије с на двоје, од горњега краја до доњега;
и земља се потресе, и камење се распаде; и гробови се отворише, и устадоше многа тијела
светих који су помрли; и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и
показаше се многима. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта
би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији. А будући да бјеше петак, па да
не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише
Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. Онда дођоше војници, и првоме пребише
голијени и другоме распетом с њим; А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не
пребише му голијени, него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и
вода. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да
истину говори, да и ви вјерујете. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се
преломити. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше. И ондје бијаху и
гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му, међу којима
бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих. А
кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
Овај приступивши Пилату замоли за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело. И
узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто. И стави га у свој нови гроб што је био исјекао у
камену; и наваливиши велики камен на врата од гроба, отиде. А ондје бјеше Марија
Магдалина и друга Марија, које сјеђаху према гробу.1
Затим, обична јектенија: Рецимо сви... И потом: Удостој Господе,... Па: Допунимо вечерњу
молитву своју Господу.... И остало. И по возгласу, певамо
Стиховње стихире, подобне. Глас 2.
Када те Ариматејац скиде са дрвета мртва, Животе свих, обави те, Христе, смирном и
плаштаницом, и с љубављу се труђаше, срцем и устима да целива твоје нетљено тело. Ипак,
обузет страхом, радујући се, клицаше Ти: Слава снисхођењу твоме Човекољубче.
Стих: Господ се зацари, у лепоту се одену.
Када си у нови гроб положен био за све, Избавитељу свих, Ад свеподругљиви, видећи Те,
ужасну се; довратници се поломише, врата се разбише, гробови се отворише, мртви устадоше.
Тада Адам благодарно, радујући се, клицаше Ти: Слава снисхођењу твоме, Човекољубче.
Стих: Јер утврди Васељену, да се не помери.
Када си хотећи у гроб телом био закључан, Ти Који природом Божанства пребиваш неописив и
неопредељив, закључао си ризнице смрти, и сва царства Ада испразнио. Тада си и Суботу ову,
божанског благослова и славе, и блистања твога удостојио.
Стих: Дому твоме приличи светиња Господе,
на много дана.
Када Те силе небеске гледаху, Христе, оклеветаног од безаконика као преваранта, дрхтаху због
неизрецивог дуготрпљења твога, и камена гробног запећаченог рукама, које
1 Са овим последњим реченицама Еванђеља: А кад би увече..., излази свештеник из Олтара и

скида Распетога са Крста, који је до сада био у средини храма, којега увија у бело платно, и
уноси га у Олтар, док у храму остаје само Крст, испред којег је намештен Христов гроб.
прободоше нетљена ребра твоја. Ипак, радујући се нашем спасењу, клицаху Ти: Слава
снисхођењу твоме, Човекољубче.
Слава, И сада. Глас 5.
Тебе Који се одеваш светлошћу као хаљином, скинувши с дрвета Јосиф с Никодимом, и
видевши мртва, нага, непогребена, и предузев усрдни плач, ридајући говораше: Авај мени,
преслатки Исусе! кога малопре сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља
са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше. А ево сада видим Те, мене ради
драговољно сишавшег у смрт. Како да Те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те
увијем? Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам
исходу твоме, Милосрдни? Величам страдања твоја, песмословим и погребење твоје, са
Васкрсењем, говорећи: Господе, слава Теби.
Затим: Сада отпушташ... Трисвето, По: Оче наш...
Тропар, Глас 2.
Благообразни Јосиф скинувши с дрвета пречисто Тело твоје, и обавивши га чистом

плаштаницом и мирисима, у гроб нов сахранивши положи.
Други тропар.
Мироносицама женама крај Гроба пришав анђео клицаше: мириси мртвима приличе, а
Христос се показа трулежи стран.
Премудрост, и ОТПУСТ.
ПОВЕЧЕРЈЕ мало вршимо у келијама (или у храму за време целивања Плаштанице), на којем
певамо канон распећу Господњем, и на плач Пресвете Богородице. Ирмос по двапут, тропари
на 4. И на крају Ирмос оба лика заједно. Песма Симеона Логотета. Глас 6.
Песма 1.
Ирмос: Као по суву путовавши пешке Израиљ по мору, видећи гонитеља Фараона где се утапа,
клицаше: Певајмо Богу победничку песму.
Припев: Слава Теби, Боже наш, слава Теби.
Видевши на Крсту распетог Сина и Господа, Пречиста Дјева кидајући се ридаше горко, са
другим женама наричући, вапијаше.
Видим Те сада, љубљено и мило чедо моје, на Крсту распета, и срце моје горко се раздире,
рече Пречиста. Но реци, Добри, реч слушкињи Твојој.
Слава:
Драговољно Сине мој и Творче, на дрвету смрт љуту трпиш, говораше Дјева, стојећи под
Крстом са љубљеним Учеником.
И сада:
Лишена сам сада наде моје, радости и весеља, Сина мога и Господа; авај мени, кида ми се
срце, Пречиста плачући говораше.
Песма 3.
Ирмос: Нема Светога као што си Ти, Господе Боже мој, Који си узвисио верне твоје Добри, и
утврдио их на камену исповедања твога.
Страха ради Јудејског Петар се сакри, и сви верни побегоше, остављајући Христа, Дјева
ридајући, говораше.
3бог страшног и чудесног рођења твога, Сине мој, више од свих матера бих ја узвеличана; но,
авај мени, видећи Те сада на дрвету, утроба ми се кида.
Слава:
Хтедох на руку моју да примим са дрвета Онога кога као Младенца држах; но авај мени, нико
ми Га не даде, Пречиста јаукаше.
И сада:
Ево светлост моја слатка, нада и живот мој, Добри, Бог мој угаси се на Крсту, утроба ми се кида,
Дјева уздишући говораше.
Песма 4.
Ирмос: Христос је моја сила, Бог и Господ, часна Црква богодолично пева говорећи: од чистога
ума у Господу празнујући.
Сунце незалазно, Боже превечни, и Творче целе твари, Господе, како подносиш страдање на
Крсту? Чиста плачући говораше.
Плачући говораше Неневестна ка Благообразноме: Похитај, Јосифе, приступи Пилату, и измоли

да скинеш са дрвета Учитеља твога.
Слава:
Видевши Пречисту да горко рида, Јосиф се смути, и плачући приступи Пилату, говорећи с
плачем: дај ми тело Бога мојега.
И сада:
Видећи Те рањена и без славе, нага на дрвету, Чедо моје, срце ми се кида, ридајући као Мати,
Дјева нарицаше.
Песма 5.
Ирмос: Добри, молим Ти се, Божијом светлошћу твојом, обасјај душе оних који Ти с љубављу
јутрењују, да би познали Тебе, Речи Божија, истинитог Бога, Који дозиваш из мрака греховнога.
Кидајући се и ридајући, и дивећи се Јосиф с Никодимом скиде, и целивавши Пречисто Тело,

ридаше и нарицаше, и појаше Њега као Бога.
Примивши Њега с плачем, Мати безмужна, положи на крила, молећи Га са сузама, и

целивајући, и горко ридајући и нарицајући.
Слава:
Једину наду и живот, Владико Сине мој и Боже, имадох светлост очију, Ја, слушкиња Твоја; А
сада сам лишена Тебе, слатко и мило Чедо моје.
И сада:
Болови и жалости, и уздисања спопадоше ме, авај мени, Чиста горко ридајући говораше,
видећи Те, Чедо моје љубљено, нага и осамљена и мирисима помазана мртваца.
Песма 6.
Ирмос: Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам притекао твоме тихом
пристаништу и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви.
Гледајући Те мртва, Човекољубче, Који си мртве оживео и све одржаваш, кидам се љуто срцем.
Хтела бих с Тобом умрети, говораше Пречиста, јер не могу да Те гледам мртва и бездахна.
Чудим се гледајући Те, преблаги Боже, и премилосрдни Господе, безславна и бездахна, и без
лепоте; и плачем држећи Те, као без наде, авај мени, да ћу Те видети Сине мој и Боже.
Слава:
Нећеш ли рећи слушкињи Твојој реч, Речи Божија? Нећеш ли обрадовати, Владико, ону која Те
је родила? говораше Чиста, ридајући и плачући, целивајући тело Господа свога.
И сада:
Помишљам Владико, да ја, слушкиња Твоја, више нећу чути твога сладкога гласа, ни видети
лепоту лица твога, као раније; јер си зашао, Сине мој, од очију мојих.
Кондак, Глас 6.
Ходите сви певајмо, Распетога нас ради, јер Њега виде Марија на дрвету, и говораше: ако и
распеће трпиш, Ти си Син, и Бог мој.
Икос:
Гледајући Овчица своје Јагње вучено на заклање, иђаше за њим Марија расплетене косе са
другим женама, ово говорећи: Куда идеш, Чедо? Ради чега живот свој брзо завршаваш! Да није
опет друга свадба у Кани, и тамо сада журиш, да им од воде вино начиниш? Да ли да идем с
Тобом, Чедо, или радије да Те чекам? Дај ми реч, Речи, не пролази ћутке мимо мене, Који си
ме чисту сачувао. Јер си Ти Син, и Бог мој.
Песма 7.
Ирмос: Анђео дакле учини пећ росодатном преподобним Младићима, а Халдејце опаљујући
заповест Божија, убеди Мучитеља да кличе: Благословен си, Боже, Отаца наших.
Где је, Сине мој и Боже, некадашња благовест, коју ми Гаврил говораше? Називаше Те Царем, и
Сином Бога Вишњега. А сада Те видим, светлости моја сладка, нага и рањава мртваца.
Избављајући ме од бола, прими ме сада са собом, Сине мој и Боже, да и ја, Владико, сиђем у
Ад с Тобом. Не остави мене саму, јер не могу више живети, не видећи Тебе, сладку светлост
моју!
Слава:
Са другим женама мироносицама, ридајући Непорочна горко, и видећи ношенога Христа,

говораше: Авај мени, шта видим! Куда идеш сада, Сине мој, а мене саму остављаш?
И сада:
Изнемогавајући и ридајући Непорочна, Мироносицама говораше: ридајте са мном и плачите

горко, јер гле светлост моја сладка, и учитељ ваш гробу се предаје.
Песма 8.
Ирмос: Из пламена Преподобним росу си источио, и праведникову жртву водом спалио; јер све
чиниш, Христе, што хоћеш. Тебе преузносимо у све векове.
Јосиф видевши Дјеву да рида, сав се потресе, и вапијаше горко: Како да Те ја слуга твој, сада
погребем, о Боже мој? Каквим ли плаштаницама да обавијем тело Твоје?
Сваки ум превазиђе твој чудни изглед, Тебе Господа, који носиш сву твар. Зато Те Јосиф као
мртва прими на руке своје, и с Никодимом носи и сахрањује.
Слава:
Видим чудну и преславну тајну, вапијаше Дјева Сину и Господу: Како се полажеш у гроб убоги,
Ти Који мртве заповешћу подижеш из гробова?
И сада:
Нити ћу са гроба твога устати, Чедо моје, нити ћу престати сузе да лијем, ја слушкиња твоја, док
и ја не сиђем у Ад. Јер не могу трпети растанак твој, Сине мој.
Песма 9.
Ирмос: Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови анђелски гледати, јер
кроз Тебе Свечиста, јави се људима Логос оваплоћени. Њега величајући ми Те са небеским
војскама славимо као Блажену.
Од сада радост ме се никако неће дотаћи, Непорочна ридајући, говораше: светлост моја и
радост моја у гроб зађе. Но
нећу Њега оставити самог, овде ћу умрети, и с Њим се сахранити.
Душевну рану моју сада исцели, Чедо моје, Пречиста вапијаше плачући. Васкрсни, и утоли мој
бол и тугу, јер можеш, Владико, да чиниш све што хоћеш, ако и јеси погребен по својој вољи.
Слава:
О како се утајио од Тебе бездан милосрђа? Господ тајно рече Матери својој. Јер хотећи да
спасем створење моје, изволех да умрем, али и да васкрснем, и Тебе узвеличам, као Бог неба и
земље.
И сада:
Певам милосрђе твоје, Човекољубче, и клањам се богатству милости твоје, Владико. Јер хотећи
да спасеш створење твоје, смрт си примио, рече Пречиста. Но Васкрсењем Твојим, Спасе,
помилуј све нас.
Затим, за Достојно..., Ирмос: Људима је немогуће... Трисвето. По: Оче наш... Кондак: Ходите сви
певајмо..., Господе помилуј, 40 пута. Ти коме се у свако време.... (стр. 137), Господе помилуј,
трипут. Слава, и сада: Часнију од Херувима..., Именом Господњим благослови оче. Свештеник:
Молитвама светих Отаца наших..., Нескверна, беспрекорна, чедна, пречиста, чиста Дјево,
Богоневесто Владичице..., и: И дај, Владико, нама, који одлазимо на спавање... И ОТПУСТ.
А Полуноћницу читамо у келијама.
НА ВЕЛИКУ СУБОТУ УЈУТРУ
ЈУТРЕЊЕ
Клепа се за Јутрење у седми сат ноћи1. Почињемо Јутрење по обичају. И по Шестопсалмију:

Велика јектенија.
На Бог Господ..., Тропар, Глас 2.
Благолики Јосиф скинувши с дрвета пречисто Тело Твоје, плаштаницом чистом и мирисима
обави, у гробу новом сахранивши положи.
Слава:
Када си сишао к смрти, Животе бесмртни, тада си Ад умртвио блистањем Божанства; а када си
умрле из преисподње васкрсао, све Силе Небеске клицаху: Животодавче Христе Боже наш,
И сада:
Мироносицама женама крај гроба пришав анђео говораше: мириси мртвима приличе, а
Христос се показа трулежи стран.
И почињемо да певамо Непорочне са умилењем, такође по стиховима и похвале тј. СТАТИЈЕ, на

Глас 5.
ПРВА СТАТИЈА
КАТИЗМА 17. Псалам 118.
Благословен си, Господе, научи ме наредбама Твојим.
1. Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
Животе Христе, у гроб си положен био, и анђелске војске се ужасаваху, славећи Твоје
снисхођење.
2. Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га.
Животе како умиреш? Како и у гробу боравиш, а рушиш царство смрти, и мртве из Ада
васкрсаваш?
3. Који не чине безакоње, ходе путевима Његовим.

Величамо Те Исусе Царе, и поштујемо погреб и страдања твоја, којима си спасао нас од
пропасти.
4. Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
Исусе Свецаре, Који си поставио мере земљи, у малом гробу данас боравиш, подижући мртве
из гроба.
5. Кад би путови моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
Исусе Христе мој, Царе свега, шта си тражио дошавши онима који су у Аду? или да избавиш род
човечији?
6. Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
Господар свега, види се мртав, и у нови гроб полаже се, Онај који је испразнио гробове мртвих.
7. Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
Животе Христе, у гроб си положен био, и смрћу својом смрт си уништио, и источио си живот
свету.
8. Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
Са злочинцима као злочинац, био си сматран, Христе, оправдавајући све нас, од злочина старог
кушача.
9. Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
Диван лепотом изнад свих људи, као безобличан јавља се мртав, Онај Који је украсио природу
свега.
10. Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
Ад како ће поднети, долазак Твој, Спасе, а да сместа помрачен не буде разорен, ослепљен
блистањем зоре светлости Твоје.
11. У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
Исусе сладки мој, и спасоносна светлости, како си се сакрио у гробу мрачном? О неисказаног и
неизрецивог трпљења!
12. Благословен си, Господе, научи ме наредбама својим.
У недоумици је и природа умна, и множина бестелесна, Христе, због тајне неисказаног и

неизрецивог Твога погреба.
13. Устима својим јављам све судове уста Твојих.
О чуда необичних! О ствари нових! Давалац даха мог, носи се бездахан, сахрањиван рукама
Јосифовим.
14. На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
И у гроб си зашао, и од недара, Христе, Оца Твог, никада се ниси Ти одвојио; то је чудно и
преславно уједно.
15. О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путове Твоје.
Истинити Цар неба и земље, ако си и у маленом гробу затворен, сва твар Те је познала, Исусе.
16. Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
Када си положен у Гроб, Саздатељу Христе, темељи се Ада поколебаше, и гробови се људи
отворише.
17. Учини милост слузи своме, да бих живио и чувао реч Твоју.
Онај који држи земљу десницом, умртвљен телом држи се под земљом, избављајући мртве од
адскога ропства.
18. Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твога.
Из трулежи уста, живот мој, Спаситељу, кад си умро и мртвима дошао, и поломио довратнике
Ада.
19. Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести твојих.
К'о светлости свећњак, Тело Божије сада, скрива се под земљу као под спудом, и одгони таму
која је у Аду.
20. Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове твоје.
Сабира се мноштво умне војске, са Јосифом и Никодимом, да Тебе несместивог погребу у гробу
малом.
21. Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести твојих.
Умртвљен си вољно, и стављен под земљу, животочни Исусе мој, да би мене оживио
умртвљена преступом горким.
22. Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења твоја.
Сва твар измени се страдањем Твојим, Исусе, јер све састрадаваше Теби, знајући Те, Речи, као
Сведржитеља свега.
23. Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга твој размишља о наредбама твојим.
Ад свепрождрљиви у утробу своју, примивши Те Исусе, камен живота као мртва, поврати мртве
које прогута од века.
24. Откривења су твоја утеха моја, саветници моји.

У гроб нови, положен си био, Христе, и природу си људску обновио, васкрснувши богодолично
из мртвих.
25. Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи твојој.
Сишао си на земљу, да спасеш Адама, но не нашавши га на земљи, Владико, чак до Ада сишао
си тражећи га.
26. Казујем путове своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
Затресе се страхом, сва земља, Речи, и Даница зраке своје сакри, када се у земљу сакри твоја
највећа светлост.
27. Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.
Као човек, дакле, умиреш својом вољом, Спасе, а као Бог мртве си подигао из гроба, и дубине
греховне.
28. Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
Кропећи Те, о Исусе, сузоточним ридањем, Пречиста матерински вапијаше: како ћу Те, Сине
сахранити?
29. Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
Као зрно пшенично, зашавши у недра земље, узвратио си пребогат клас, васкрсавши људе који
су од Адама.
30. Пут истини изабрах, законе твоје тражим.
Под земљу се сакри, као сунце сада, и ноћу смртном покрио се јеси; но изграни најсветлији
Спасе.
31. Прионух за откривења твоја, Господе; немој ме осрамотити.
К'о што месец, Спасе, сунчани круг скрива, и Тебе, гроб је сада сакрио, који си смрћу скончао
телесно.
32. Путем заповести твојих трчим, јер си раширио срце моје.
Живот Христос окусивши смрт, ослободи људе од смрти, и сад свима дарује живот.
33. Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
Умртвљеног некада Адама завишћу, сада узводиш к животу умртвљењем својим, показујући се,
Спасе, нови Адам у телу.
34. Уразуми ме, и држаћу се закона твога, и чувати га свим срцем.
Гледајући Те, Спасе, опружена мртва нас ради, Умни чинови се ужасаваху, покривајући се
крилима.
35. Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омиљела.
Скинувши Те, Речи, с дрвета мртва, у гроб Те сада Јосиф положи, но васкрсни спасавајући све
као Бог.
36. Превиј срце моје к откровењима својим, а не к лакомоству.
Био си, Спасе, радост Анђела, сада си им постао и узрок жалости, гледајући Те телом без даха
мртва.
37. Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
Узнесен бивши на дрво, и живе људе саузносиш, а будући под земљом, васкрсаваш оне који
под њом леже.
38. Испуни слузи својему реч своју да те се боји.
Као лав, Спасе, уснувши телом, као неки лавић мртав устајеш, одбацивши старост телесну.
39. Уклони руг мој, којега се плашим; јер су судови твоји благи.
Био си прободен у ребра, Ти који си узео ребро Адамово, и од њега саздао Еву, и источио си
изворе очиститељне.
40. Миле су ми заповести твоје, правдом својом оживи ме.
У тајности некад жртвоваху јагње, а Ти јавно жртвован бивши Незлобиви, сву твар си очистио,
Спасе.
41. Нека дође на ме милост твоја, Господе, помоћ твоја по речи твојој.
Ко ће исказати страшни начин, ваистину нови! јер Онај који влада тварју, данас страдање
прима и умире за нас.
42. И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч твоју.
Ризничар живота, како се гледа мртав? говораху ужаснути Анђели; и како се у гроб закључава
Бог?
43. Немој узети нигда од уста мојих речи истине, јер чекам судове твоје.
Из ребра Твога, Спасе, копљем прободеног, точиш живот животом из живота, који ме је спасао
и оживљаваш ме с њим.
44. И чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.
Распрострт на дрвету, сабрао си људе, а прободен у ребра животочна, свима си источио

опроштај, Исусе.
45. Ходићу слободно, јер тражим заповести твоје.

Благолики Јосиф, Спасе, са страхом те опрема, и сахрањује долично као мртва, и ужасава се
изгледа твога страшног.
46. Говорићу о откровењима твојим пред царевима, и нећу се стидети.
Под земљу сишавши вољно као смртан, узводиш од земље ка небу, отуда отпале, Исусе.
47. Тешићу се заповестима твојим, које љубим.
Иако си био виђен мртав, но живећи као Бог, умртвљене људе оживео си, умртвивши мога
умртвитеља.
48. Руке своје пружам к заповестима твојим, које љубим, и размишљам о наредбама твојим.
О радости оне! О сладости многе! којима си, Исусе, испунио оне у Аду, засијавши светлост у
дубинама мрачним.
49. Опомени се речи своје к слузи својему, на коју си ми заповедио да се ослањам.
Клањам се страдању, певам твој погреб, величам моћ твоју, Човекољубче, којима се ослободих
од страсти убитачних.
50. У невољи мојој теши ме што ме реч твоја оживљава.
Мач на Тебе обнажи се, Христе, и мач моћнога се отупљује, а мач Едемски бива побеђен.
51. Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона твојега.
Овца Јагње гледајући мртво, пробадана оштрицом ридаше, покренувши и стадо да вапије.
52. Памтим судове твоје од искона, Господе, и тешим се.
Иако се у гроб сахрањујеш, иако у Ад силазиш, ипак си, Спасе, гробове испразнио, и Ад си
обнажио, Христе.
53. Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон твој.
Својом вољом, Спасе, сишавши под земљу, оживио си умрле људе, и узвео их у славу Очеву.
54. Наредбе су твоје песма моја у путничком стану мојем.
Један од Тројице, нас ради у телу претрпе срамну смрт, сунце се ужасава а дрхти земља.
55. Ноћу помињем име твоје, Господе, и чувам закон твој.
Као из горког извора, потомци Јудина племена, у ров положише, хранитеља манодавца Исуса.
56. То је моје, да чувам заповести твоје.
Судија на суду стаде, пред неправедним судијом, и осуђен би на смрт неправедну, на дрвету
крсном.
57. Дио мој ти си, Господе; наумио сам чувати речи твоје.
Горди Израиљу, убиствени народе, шта ти би да Вараву ослободиш, а Спаса крсту да предаш?
58. Молим ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи твојој.
Ти који си руком твојом саздао Адама од земље, и њега ради постао човек природом, и разапет
био по вољи својој.
59. Разматрам путове своје, и обраћам ноге своје к откривењима твојим.
Послушавши, Речи, Оца Твога, сишао си чак до Ада страшнога, и васкрсао си род људски.
60. Хитим, и не затежем се чувати заповести твоје.
Авај мени, Светлости света! Авај мени, Светлости моја! Исусе мој свежељени, вапијаше Дјева
ридајући горко.
61. Мреже безбожничке опколише ме, али закона твојега не заборављам.
Завидљиви, злочиначки и убиствени народе, барем да се застидисте плаштанице и самога

убруса, Васкрслога Христа.
62. У по ноћи устајем да те славим за праведне судове твоје.
Ходи убицо, нечисти учениче, и покажи ми начин твоје злоће, којим си постао издајник Христа.
63. У заједници сам са свима који се тебе боје и који чувају заповести твоје.
Као неки човекољубац, претвараш се безумни и слепи, свепагубни и немилосрдни, продавши

Миро за новац.
64. Доброте је твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
Какву си цену имао, за небеско Миро? За Многоценога шта си као достојно примио? Безумље
си нашао најпроклетији Сатано.
65. Учинио си добро слузи својему, Господе, по речи својој.
Ако си сиромахољубац, и жалиш за миром изливеним за очишћење душе, како за злато

продајеш Светлозарнога?
66. Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима твојим верујем.
О Божија Речи! О радости моја! Како да поднесем твој тридневни погреб? Сада ми се кида
утроба матерински.
67. Пре страдања свога лутах, а сад чувам реч твоју.
Ко ће ми дати воду, и изворе суза? Богоневестна Дјева вапијаше, да оплачем слаткога ми

Исуса.
68. Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

Авај мени, горе и увале, и множино људи, плачите и сви ридајте са мном, Матером Бога
вашега.
69. Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим
заповести твојих.
Када ћу видети, Спасе, Тебе безвремену светлост, радост и сладост срца мојега? Дјева горко
вапијаше.
70. Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом твојим.
Иако си Ти, Спаситељу, као камен одрезан, примио сечење, ипак си реку живу источио, као
извор живота.
71. Добро ми је што страдам, да се научим наредбама твојим.
Ми који се напајамо двоструком реком, изливеном из ребра твога, као из једног извора,
бесмртни налазимо живот.
72. Милији ми је закон уста твојих него тисуће злата и сребра.
Вољом показао си се, Речи, у гробу мртав, но живиш, и људе као што си предрекао, подижеш
Спасе мој, васкрсењем својим.
Слава: Певамо Те, Речи, Тебе Бога свих, са Оцем и Светим Твојим Духом, и славимо твој
божански погреб.
И сада: Блаженом Те називамо, Богородице чиста, и поштујемо верно тридневно погребење,

Сина Твога и Бога нашег.
И опет ПРВИ ПРИПЕВ оба хора заједно.
Затим, ЈЕКТЕНИЈА мала, и ВОЗГЛАС.
Јер се благослови Име твоје, и прослави се Царство Твоје, Оца, и Сина, и Светога Духа, сада и
увек и у векове векова.
Појци: Амин.
СВЕШТЕНИК, покадивши, почиње
ДРУГУ СТАТИЈУ
Почиње лева певница са умилењем тропар:
Достојно је величати Тебе Животодавца, Који си на Крсту руке раширио, и сатро моћ
непријатеља.
73. Руке твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме,
и научићу се заповестим твојим.

Достојно је величати Тебе Саздатеља свега, јер твојим страдањем имамо бестрашће,
избавивши се од трулежности.
74. Који се тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се
уздам у твоју реч.
Ужасну се земља, и сунце се сакри, Спасе, када си Ти незалазна светлост, Христе, зашао у гроб
телесно.
75. Знам да су судови твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
Уснуо си, Христе, природно-животним сном у гробу, и из тешког сна греховног, подигао си род
људски, као Бог.
76. Нека буде доброта твоја утеха моја, као што си рекао слузи својему.
Једина од жена, без болова родих Те, Чедо, а сада као Родитељка неподношљиве болове
трпим због страдања твога, говораше Чиста.
77. Нека дође к мени милосрђе твоје, и оживим; јер је закон твој утеха моја.
Ужасаваху се, Спасе, Серафими, гледајући те горе неразлучна са Оцем, а доле мртва опружена
по земљи.
78. Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима твојим.
Раздире се храмовна завеса због твога распећа, сакривају светлост небеска светила, Речи, када
се Ти, Сунце, сакри под земљу.
79. Нек се обрате к мени који се тебе боје, и који знаду откривења твоја.
Ти који си у почетку једним мигом утврдио куглу земље, бездахан као човек зашао си под
земљу, ужасни се небо од овог призора.
80. Срце моје нека буде савршено у наредбама твојим да се не постидим.
Зашао си под земљу, Ти који си руком својом саздао човека, да поворке људи од пада
подигнеш, свесилном својом десницом.
81. Чезне душа моја за спасењем твојим, реч твоју чекам.
Ходите да свештени плач отпевамо Христу умрлом, као некад жене Мироносице, да са њима и
ми чујемо: Радуј се.
82. Чезну очи моје за речју твојом; говорим: кад ћеш ме утешити?
Заиста си Ти, Речи, Миро непотрошиво, зато Ти и миро приношаху, као мртвацу живом, жене
Мироносице.
83. Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих.

Погребен разараш царства адова, Христе, а смрт смрћу усмрћујеш, и од трулежи ослобађаш
земнорођене.
84. Колико ће бити дана слуге твојега? кад ћеш судити онима који ме гоне?
Премудрост Божија која излива струје живота, залазећи у гроб оживљава, оне који су у
незалазним местима Ада.
85. Охоли ископаше ми јаму насупрот закону твојему.
Да обновим разрушену људску природу, хотећи рањен сам смрћу телесно, Мати моја не кидај
се ридањем.
86. Све су заповести твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
Зашао си под земљу Светлоносче правде, и мртве си као из сна подигао, одагнавши сваку таму
која је у Аду.
87. Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести твојих.
Семе двоструко природо-животно, данас се са сузама сеје у недра земље, но изникавши, свет
ће обрадовати.
88. По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста твојих.
Уплаши се Адам када Бог хођаше по Рају, а радује се када је у Ад сишао, он који је некад пао, а
сада подигнут.
89. До века је, Господе, реч твоја утврђена на небесима.
Жртве сузне приноси Ти Мати Твоја, Христе, телом положеном у гробу, но васкрсни као што си
предсказао, вапијући.
90. Од колена до колена истина твоја; ти си поставио земљу, и стоји.
У гробу новом сакривајући Те Јосиф побожно, песме погребне богодоличне пева Ти, помешане
са ридањем, Спасе.
91. По твојој наредби све стоји сад; јер све служи теби.
На Крсту Тебе клинцима прикована, гледајући Мати Твоја, Речи, клинцима горке жалости и
стрелама, пробада душу.
92. Да није закон твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
Тебе сладост свега гледајући Мати, где Те поје горким пићем, сузама лице умива горко.
93. Заповести твојих нећу заборавити до века, јер ме њима оживљаваш.
Рањавам се љуто и утроба ми се кида, Речи, гледајући твоје неправедно заклање, говораше
Пречиста с плачем.
94. Ја сам твој, помози ми, јер тражим заповести твоје.
Како да затворим око сладко и уста твоја, Речи? Како да Те мртводолично погребем?
Ужасавајући се вапијаше Јосиф.
95. Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о твојим откривењима.
Јосиф и Никодим, надгробне песме сада певају умрлом Христу, а са њима певају и Серафими.
96. Свему савршеноме видех крај; али је заповест твоја веома широка.
Залазиш под земљу, Спасе, сунце правде, зато се Луна која те је родила жалошћу помрачава,
лишавана гледања Тебе.
97. Како љубим закон твој! Вас дан мислим о њему.
Ужасну се Ад, Спасе, гледајући Тебе животодавца, који плениш богатство његово, и подижеш
мртве од века.
98. Заповест твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих; јер је са мном у век.
Сунце јасно сија после ноћи, Речи, а и Ти засијао си јасно по смрти, васкрснувши као из
ложнице.
99. Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о твојим откривењима.
Земља примивши у недра Тебе Створитељу, страхом обузета тресе се, Спасе, пробудивши
мртве потресом.
100. Мудрији сам од стараца; јер заповести твоје чувам.
Никодим и благолики Јосиф Христе, помазујући Те мирисима сада новим начином, ужасни се,
вапијаху, сва земљо.
101. Од свакога злога пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч твоју.
Зашао си Светлотворче, и с Тобом зађе светлост сунца; а твар је страхом обузета,

проповедајући Тебе Творца свих.
102. Од наредаба твојих не одступам; јер си ме ти научио.
Камен углачани, крајеугаони покрива Камен; а човек смртан као смртног Бога покрива сада у
гроб; ужасни се земљо!
103. Како су слатке језику моме речи твоје, слађе од меда устима мојим.
Види Ученика кога си љубио, и Матер Твоју, Чедо, и дај глас најслађи, викаше плачући
Пречиста.
104. Од заповести твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
Ти Речи, као давалац живота, на Крсту прострт Јудејце ниси умртвио, него си васкрсао и њихове
мртве.
105. Реч је твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
Најпре, Речи, када си страдао, ниси имао лепоте нити изгледа, али васкрсавши засијао си,
украсивши људе божанским зракама.
106. Заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје, и извршићу.
Зашао си телом у земљу незалазни Светлоносче, и сунце не могући гледати помрча, још док
беше подне.
107. Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
Сунце, уједно и месец помрчавши, Спасе, показаше се као благоразумне слуге, које се облаче у
црну одећу.
108. Нека ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
Сотник Те познаде као Бога, иако си био умртвљен; Како да Те се коснем рукама, Боже мој?
Ужасавам се, вапијаше Јосиф.
109. Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закона твога не заборављам.
Заспа Адам, али смрт ребром изводи; а Ти сада уснуо си, Речи Божија, и из ребара твојих
истачеш свету живот.
110. Безбожници су ми метнули замку; али од заповести твојих не застраних.
Уснуо си мало, и оживио си помрле, а васкрсавши, Добри, васкрсао си уснуле од века.
111. Присвојих откривења твоја за ва век; јер су радост срцу моме.
Узет си са земље, но источио си вино спасења, животочна Лозо. Прослављам страдање твоје и
Крст.
112. Приволео сам срце своје да твори наредбе твоје на век, до краја.
Како Старешине Умних сила поднеше, дрскост распињача, гледајући Те, Спасе, нага,
окрвављена, осуђена.
113. Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон твој љубим.
Обручени и најнеправеднији роде Јеврејски, знао си за поновно подизање храма; зашто си

осудио Христа?
114. Ти си заклон мој и штит мој; реч твоју чекам.
У одећу поруге облачиш Украситеља свега, Који небо утврди, и земљу украси дивно.
115. Идите од мене безаконици! И чуваћу заповести Бога свога.

Као пеликан птица рањен у ребра твоја, Речи, оживео си твоју умрлу децу, искапавши им
животне изворе.
116. Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
Сунце некада заустави Исус секући туђинце, а Ти си себе сакрио, рушећи началника таме.
117. Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама твојим без престанка.
Од Отачких недара остао си неодвојив, Милосрдни, и изволео си да постанеш човек, и у Ад

сишао си, Христе.
118. Обараш све који одступају од наредаба твојих; јер су помисли њихове лаж.
Узет је и распет Онај који је на водама земљу утврдио, и као бездахан сада се у њу полаже, а
она не подносећи то потреса се страшно.
119. Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омиљеше ми откривења твоја.
Авај мени, Сине, ридаше Неискусомужна говорећи: јер оног Кога се надах да видим као Цара,
сада гледам осуђена на Крсту!
120 Дркће од страха твога тело моје, и судова твојих бојим се.
Ово ми Гаврил објави, када слети: Царство вечно ће бити, рече, Сина мога Исуса.
121. Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
Јао, изврши се пророштво Симеоново, јер мач твој прободе, срце моје, Емануиле.
122. Одбрани слугу свога на добро његово, да ми не чине силе охоли.
Да сте се, о Јудејци, постидели бар оних мртвих, које васкрсе Животодавац, Којега ви из зависти
убисте.
123. Очи моје чезну за спасењем твојим и за речју правде твоје.
Видевши Тебе Христе мој, невидљиву светлост, како се бездахан у гроб сакриваш, ужасну се
сунце и помрачи светлост.
124. Учини слузи своме по милости својој, и наредбама својим научи ме.
Плакаше горко свенепорочна Мати Твоја, Речи, када у гробу виде Тебе, неизрецивог и
беспочетног Бога.
125. Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја.
Нетљена Мати Твоја, Христе, гледајући мртвога Тебе, горко Ти говораше: не буди дуго, Животе,
међу мртвима.
126. Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја.
Ад страшни уздрхта, када виде Тебе бесмртно Сунце славе, и хитро отпушташе сужње.
127. Тога ради љубим заповести твоје већма него злато и драго камење.
Велики и страшни призор сада се посматра! јер Узрочник живота смрт прима, хотећи да оживи
све.
128. Тога ради заповести твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
Пробадан си у ребра, и прикиван рукама, Владико, Ти исцељујући рану из ребара, и

неуздржање руку Прародитеља.
129. Дивна су откривења твоја; за то их чува душа моја.
Раније Рахиљина Сина оплакиваху сви укућани, а сада за Сином Дјевиним рида, збор Ученика
заједно с Мајком.
130. Речи твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
Шамаре рукама даваху по образу Христу, Који је руком саздао човека, и размрскао чељусти
звера.
131. Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести твојих.
Сви верни сада песмама празнујемо, Христе, твоје распеће и погребење, избавивши се од
смрти погребом твојим.
Слава: Беспочетни Боже, Савечни Сине и Душе, као Добар укрепи скиптар народа нашега,
против непријатеља.
И сада: Родивши живот, свенепорочна Пречиста Дјево, заустави црквене саблазни, и подари
мир као Добра.
И опет ПРВИ ТРОПАР оба хора. Затим ЈЕКТЕНИЈА мала, и Возглас: Јер си Свет Боже наш, Који на
престолу славе херувимске почиваш, и Теби славу узносимо Оцу, и Сину, и Светоме Духу,... И по
ВОЗГЛАСУ:
СТАТИЈА ТРЕЋА, Глас 3.
Сви нараштаји, песму приносе погребу твоме, Христе мој!
132. Погледај ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име твоје.
Скинувши Те с дрвета Ариматејац, и плаштаницом обвивши, у гроб Те сахрањује.
133. Тврди стопе моје у речи својој, и не дај никакоме безакоњу да облада мноме.
Мироносице дођоше, миро Теби, Христе мој, носећи премудро.
134. Избави ме од насиља људскога, и чуваћу заповести твоје.
Ходи сва твари, песме исходне, принесимо Творцу.
135. Светлошћу лица свога обасјај слугу свога, и научи ме наредбама својим.
Као мртвог Живога, сви са Мироносицама, помажимо миром премудро.
136. Очи моје лију потоке, зато што не чувају закона твога.
Јосифе треблажени, погреби тело, Христа живодавца.
137. Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.
Оне које исхрани Маном, подигоше пету, на Добротвора.
138. Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
Оне које исхрани Маном, приносе Спасу жуч, и уједно оцат.
139. Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи твоје.
О неразумности, и Христоубивства, пророкоубица!
140. Реч је твоја веома чиста, и слуга је твој веома љуби.
Као безумни слуга, предаде ученик, бездан премудрости.
141. Ја сам мален и поништен, али заповести твојих не заборављам.
Продавши Избавитеља, остаде заробљеник, лукави Јуда.
142. Правда је твоја правда вечна, и закон твој истина.
По Соломону, ров дубок су уста, безаконих Јевреја.
143. Туга и невоља нађе ме, заповести су твоје утеха моја.
На кривим путевима, Јевреја безаконих , трње је и замке.
144. Вечна је правда у откривењима твојим; уразуми ме, и бићу жив.
Јосиф с Никодимом, мртводолично, сахрањује Створитеља.
145. Вичем из свег срца: услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе твоје.
Животодавче Спасе, слава моћи твојој, која је Ад разорила.
146. Призивам те, помози ми; држаћу се откривења твојих.
Видећи Те Пречиста, како лежиш, Речи, матерински плакаше.
147. Претичем свануће, и вичем; реч твоју чекам.
О слатко моје Пролеће, Чедо моје најслађе! Где зађе твоја лепота?
148. Претичу очи моје јутрењу стражу, да бих размишљао о речи твојој.
Плач подиже, Пречиста Твоја Мати, кад си Ти умро, Речи.

149. Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
Жене с мирисима, дођоше да помажу Христа, божанско Миро.
150. Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона твога.
Смрт смрћу умртвљујеш, Ти Боже мој, божанском силом твојом.
151. Ти си близу, Господе, и све су заповести твоје истина.
Превари се варалица, Преварени се избавља, премудрошћу твојом, Боже мој.
152. Одавна знам за откривења твоја, да си их поставио за ва век.
На дно Адово, низведен би издајник, у бунар трулежи.
153. Погледај невољу моју, и избави ме; јер не заборављам закона твога.
Трње и замке, путеви су свебедног, безумнога Јуде.
154. Прими се ствари моје, и одбрани ме, по речи својој оживи ме.
Погинуће заједно, сви распињачи твоји, Речи, Сине Божији Свецару.
155. Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба твојих.
У бунару трулежи, погинуће заједно, сви људи крвници.
156. Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом оживи ме.
Сине Божији Свецару, Боже мој, Саздатељу мој, како си страдање примио?
157. Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења твојих.
Родитељка Сина, на дрво обешена, гледајући вапијаше.
158. Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи твоје.
Тело Живоносно, Јосиф сахрањује, скупа с Никодимом.
159. Гледај, како љубим заповести твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
Вапијаше Дјева, топло сузе ронећи, прободена срца.
160. Основа је речи твоје истина, и вечан је сваки суд правде твоје.
Светлости мојих очију, најслађе Чедо моје, како Те сада гроб покрива?
161. Кнезови ме гоне ни за што, али се срце моје боји речи твоје.
Не ридај Мати, јер ово страдам, да бих ослободио Адама и Еву.
162. Радујем се речи твојој као онај који задобије велики плен.
Прослављам Сине мој, крајње твоје милосрђе, ради кога ово страдаш.
163. Мрзим на лаж и гадим се на њу; љубим закон твој.
Био си напојен Милосрдни, оцтом и жучом, старо разрешујући једење.
164. Седам пута на дан хвалим те за судове правде твоје.
Прикован си на Крсг, Ти који си некада народ твој, покривао стубом облачним.
165. Велик мир имају они који љубе закон твој, и у њих нема спотицања.
Мироносице, Спасе, дошавши ка гробу, миро Теби принеше.
166. Чекам спасење твоје, Господе, и заповести твоје извршујем.
Устани, Милосрдни, подижући и нас, из дубина Адских.
167. Душа моја чува откривења твоја, и ја их љубим веома.
Васкрсни Животодавче, ронећи сузе говори, Мати која Те је родила.
168. Чувам заповести твоје и откривења; јер су сви путови моји пред тобом.
Похитај да васкрснеш, разрешујући жалост Оне, Која Те је, Речи, чисто родила.
169. Нека изађе тужњава моја преда те, Господе! По речи својој уразуми ме.
Небеске силе, ужаснуше се од страха, гледајући Те мртва.
170. Нека дође мољење моје преда те! По речи својој избави ме.
Онима који љубављу и страхом, поштују страдања твоја, даруј разрешење грехова.
171. Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
О ужасног и страног виђења, Речи Божија, како Те земља покрива?
172. Језик ће мој казивати реч твоју, јер су све заповести твоје праведне.
Носећи Те некада, Спасе, Јосиф бежаше, и сада Те Други сахрањује.
173. Нека ми буде рука твоја у помоћи; јер ми омиљеше заповести твоје.
Оплакује и рида, Тебе умрлога, Спасе мој, Пречиста Мати Твоја.
174. Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утеха моја.
Ужасавају се умови, страног и ужасног погреба, Тебе Саздатеља свега.
175. Нека живи душа моја и тебе хвали, и судови твоји нека ми помогну.
Покропише гроб, Мироносице миром, дошавши врло рано.

176. Зађох као овца изгубљена: тражи слугу својега; јер заповести твојих не заборавих.
Мир Цркви, спасење народу твоме, даруј твојим васкрсењем.
Слава: О Тројице Боже мој, Оче, Сине, и Душе, помилуј свет.
И сада: Удостој, Дјево, слуге твоје, да виде Васкрсење Сина Твога.
И опет ПРВИ ТРОПАР, оба хора заједно.
И одмах певамо ове ТРОПАРЕ, на Глас 5.
Благословен си Господе, научи ме наредбама својим.
Ангелски сабор задиви се, видећи међу мртвима, Тебе Спасе, што силу смрти уништи, и са
собом Адама подиже, и из пакла ослободи све.
Зашто, о Ученице, мешате миро са сузама жалости? говораше Анђео Мироносицама блистајући
у гробу; видите гроб и разумите, јер је Спас васкрсао из гроба.
Врло рано Мироносице хитаху ка гробу твоме наричући; али пред њих стаде Анђео и рече:
преста време нарицању, не плачите, него Апостолима васкрсење објавите.
Жене Мироносице, дошавши с мирисима на гроб твој, Спасе, ридаху; а Анђео им рече,
говорећи: Што Живога замишљате с мртвима? јер је као Бог васкрсао из гроба.
Слава:
Поклонимо се Оцу, и Сину Његовом, и Светоме Духу; Светој Тројици у једној суштини, кличући
са Серафимима: Свет, Свет, Свет јеси Господе.
И сада:
Родивши Животодавца, Дјево, Адама си од греха избавила, а Еви си радост уместо жалости
дала; а из Тебе рођени Бог и човек, упути к животу отпале од живота.
Алилуја, алилуја, алилуја, слава Теби Боже. Трипут.
Затим ЈЕКТЕНИЈА мала. Возглас:
Јер си Ти Цар мира, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и
пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек, и у векове векова.
И певамо Сједални дана, Глас 1. Подобан: Гроб твој Спасе...

Јосиф, измоливши од Пилата пречасно Тело, обвија га плаштаницом чистом, и божанским
ароматима миропомазује, и полаже у нови гроб. Отуда, уранивши Мироносице жене,
завапише: Покажи нам, као што си предсказао, Христе, Васкрсење.
Слава, и Сада, Други, подобан:
Ужаснуше се хорови Анђелски, гледајући Онога који седи у наручју Оца, како се у гроб полаже,
као мртав - Бесмртни! Њега војске Анђела окружују и славе с мртвима у Аду, као Творца и
Господа.
Васкрсење Христово видевши.... не говоримо.
НО ОДМАХ ПСАЛАМ 50. И ПЕВАМО КАНОН, ИРМОС по двапут, а тропаре на 12. И опет на крају
Ирмос оба хора заједно. А канон је овај, од прве песме до шесте, песма Марка монаха,
Епископа Идрунтског. А ирмоси су песме жене неке, по имену Касије. Од 6-те песме до краја,
песма је господина Козме. А акростих (краестрочије) канона је: КЕ СИМЕРОН ДЕ САВАТО
МЕЛПО МЕГА. То јест: а и данас Суботу певам Велику.
Ирмос: Онога који је некада таласима морским покрио гонитеља мучитеља, под земљу (данас)
сакрише потомци онда спасених. Но ми, као девојке, певајмо Господу: Јер се славно прослави.
Господе Боже мој, исходну и надгробну песму певам Теби, Који си ми погребом твојим отворио
улазе живота, и смрћу смрт и Ад умртвио.
Тебе горе на престолу, и доле у гробу, Спасе мој, схватајући сва надсветска и подземна бића,
потресаху се због твог умртвљења, јер си надумно виђен мртав, Живоначалниче.
Да испуниш све славом својом, сишао си у дубину земље; јер од Тебе се не утаји састав мој који
је у Адаму; и погребен, мене иструлела новотвориш Човекољубче.
Песма 3.
Ирмос: Тебе који си на водама обесио сву земљу незадржно, твар видевши на Голготи
обешена, ужасом многим би обузета, вапијући: Нема светога, осим Тебе, Господе.
Символе погребења твога показао си, умноживши виђења; а сада тајне твоје богочовечно си
разјаснио, и онима у Аду, Владико, који вапију: Нема светога, осим Тебе, Господе.
Раширио си руке, и сјединио си раније растављене. А савијањем, Спасе, у плаштаници и гробу

разрешио си оковане који вапију: Нема светога, осим Тебе, Господе.
Гробом и печатима, обухваћен си добровољно, Несместиви, јер си богоделатно у делима

показао силу твоју, онима који поју, Човекољубче: Нема светога, осим Тебе, Господе.
Сједален, Глас 1.
Војници, Спасе, који чуваху гроб твој, постадоше као мртви од блистања јавившег се Анђела,
који проповедаше женама васкрсење. Тебе славимо трулежи уништитеља, Теби припадамо
васкрсломе из гроба, и јединоме Богу нашем.
Слава, И сада. Исто
Песма 4.
Ирмос: Авакум провидевши твоје на Крсту смирење, у екстази клицаше: Ти си пресекао државу
моћнога, Добри, заједничарећи са онима у Аду, као свемоћан.
Седми дан осветио си данас, којега си раније благословио престанком од дела; јер ствараш све
и сва, и новотвориш суботствујући, Спасе мој, и оживљавајући.
Снагом бољега, којим си Ти победио, душа твоја од тела се разлучи, раскидајући двојне везе,
смрти и Ада, силом твојом, Логосе.
Ад сретнувши Те, Речи, угорча се, гледајући човека обожена, ранама покривена, и
Свемоћноделатна, па од страшног виђења, погибе.
Песма 5.
Ирмос: Видевши Исаија незалазну светлост твога Богојављења, Христе, које се милостиво
према нама догодило, јутрењујући од ноћи, клицаше: Васкрснуће мртви, и устаће они који су у
гробовима, и сви на земљи обрадоваће се.
Ново твориш земнородне, Творче, поставши земљан, и плаштаница и гроб објављују, Речи,
тајну која Ти је саприсутна; јер Благоразумни саветник, представља савет Онога који Те је
родио, и у Теби ме величанствено новотвори.
Смрћу смртно, и погребом трулежно претвараш, јер нетљено твориш богодолично,

обесмрћујући што си примио; јер тело твоје не виде трулежи, Владико, нити душа твоја
чудесним начином у Аду не би остављена.
Из безбрачне произишав, и прободен у ребра, Створитељу мој, из њих си учинио обновљење

Еве, поставши Адам; уснувши надприродно сном природноживим, и живот подигавши из сна и
трулежи, као Свемоћан.
Песма 6.
Ирмос: Би прогутан, али не задржан у утроби китовој Јона. Јер носећи праобраз Тебе Који си
страдао и погребу предан био, као из одаје, из звера изиђе, и говораше стражи: Ви који чувате
сујетно и лажно, милост сте себи изгубили.
Убијен си био, али се ниси одвојио, Речи, од тела које си примио, јер ако се и разори храм твој у
време страдања, али и тако једна беше Ипостас Божанства и тела твога. Јер у обома Један си
Син, Речи Божија, Бог и човек.
Човекоубиствен, но не богоубиствен би пад Адамов; јер ако и пострада тела твога земљана
суштина, али Божанство остаде нестрадално; а трулежно твоје на нетрулежно си променио, и
васкрсењем показао си извор живота нетрулежног.
Царује Ад, али не влада вечно над родом човечијим, јер Ти, положивши се у гроб, Моћни,
живоначалном десницом браве смрти си развалио, и проповедао си тамо уснулима од века,
нелажно избављење, поставши, Спасе, прворођени из мртвих.
Кондак, Глас 6.
Онај који је бездан закључао гледа се мртав, и смирном и плаштаницом обавијен у гроб се
полаже, као смртан - Бесмртник. Жене пак дођоше да Га помажу миром, плачући горко и
вапијући: Ова је преблагословена Субота, у којој Христос уснувши, васкрснуће тридневан.
Икос:
Онај који све садржи, узнесе се на Крст, и сва твар рида; видећи Њега нага да виси на дрвету:
Сунце зраке сакри, и звезде светлост одбацише, а земља са страхом многим потресаше се, и
море побеже, и камење се распаде, а гробови многи се отворише, и усташе тела светих људи.
Ад доле стење, и Јудеји се договарају да оклеветају Христово васкрсење. А жене кличу: Ова је
преблагословена Субота, у којој Христос уснувши, васкрснуће тридневан.
СИНАКСАР
Стих: Узалуд чуваш гроб, стражо!
Јер не може рака задржати Саможивот.
U свету и Велику Суботу празнујемо боготелесно погребење Господа Бога и Спаса нашега Исуса
Христа, и његов силазак у Ад. Тиме је род наш позван из трулежи прешао ка вечном животу. Јер
све дане у години превазилази Света Четрдесетница; а у њој опет, ова Света и Велика Седмица
највећа је; и у Великој Седмици опет највећа је ова Велика и Света Субота. А назива се Велика
Седмица, не као да су дужи ови дани, или сати, него што су велика и надприродна чудеса, и
изузетна дела Спаса нашега која су се у њој десила, а нарочито данас. Јер као у првом стварању
света, свако дело учинивши Бог, и на крају најважније, у шести дан саздавши човека, у седми
почину од свих дела својих, и освети га, назвавши га Субота, јер оно значи одмор. Тако и у
уређењу духовног света све изврсно учинивши, и у шести дан опет васпоставивши, иструлелог
човека и обновивши га живоносним Крстом и смрћу, у садашњи опет седми дан упокоји,
савршеним одмором од дела, уснувши животоприродним и спасоносним сном. Јер силази Реч
Божија с телом у гроб, а силази и у Ад нетљеном и божанском својом душом, која се смрћу
раздвојила од тела, коју је и предао у руке Оцу, Коме је и своју Крв принео, иако Он није
тражио, а која је постала наше избављење. Јер није Господња душа била задржана у Аду, као
душе других светаца. Јер како? Ништа она није имала на себи од прародитељске клетве, као
они. Но ни крв није узео непријатељ наш ђаво, иако је нас држао, којом смо били купљени. Јер
како друкчије, до само од Бога? Но и Бога његов разбојник ђаво хтео је да узме. Ипак телесно,
уселио се у гроб Господ наш Исус Христос, и с божанством које је било тесно сједињено с
телом. А беше с Разбојником и у Рају, и у Аду беше, као што је речено, са обоженом својом
душом. А надприродно беше са Оцем, и Духом, седећи с Њима, као Бог неограничен, а беше
свуда, јер нимало Божанство у гробу не страдаше, као ни на Крсту. И тљеније дакле тело
Господње претрпе, то јест разрешење душе од тела; а трулежност, то јест распадање тела и
удова, потпуног губљења - никако. Но Јосиф скинувши дакле, свето тело Господње, у гроб нови
сахрањује, јер беше близу у врту, и камен врло велики на улазу гроба положи. А Јудејци по
Петку, приступивши говоре Пилату: Господине, сетисмо се, да ова варалица рече, док још беше
жив, после три дана устаћу. Сматрамо да би било добро да твоја власт нареди војницима да
утврде гроб. Одговори Пилат: Ако је дакле варалица, што се бринете за његове речи? Док беше
жив, као да сведочаху да је умро. А кад је рекао: Устаћу! Нису ли од позивања на Јону то
закључили? А јамачно, ако се утврди гроб неће бити украден. О, како безумници све што сами
чињаху, против себе чињаху не разумевајући! А по заповести Пилата, сами са својим војницима
утврдише гроб и јако запечатише, да не би Васкрсење Христово било порицано, да је била туђа
стража и печати. Но Ад од сада се грчи и безумствује, осећајући огромну силу, поврати дакле
Христа, тврди и крајеугаони камен, кога је на кратко био прогутао. И све које је од века имао у
утроби, учинивши их храном. Неизрецивим снисхођењем твојим, Христе Боже наш, помилуј
нас, амин.
Песма 7.
Ирмос: Неизрециво чудо! Онај који је у пећи избавио преподобне Младиће из пламена,
полаже се у гроб мртав, бездахан, на спасење нас који певамо: Избавитељу Боже, благословен
јеси.
Рањен би Ад, примивши у срце, Рањенога копљем у ребра; и стење огњем божанским
уништаван, на спасење нас који певамо: Избавитељу Боже, благословен јеси.
Сјајан гроб! јер примивши у себе Створитеља као спавајућег, показа се божанска ризница
живота, на спасење нас који певамо: Избавитељу Боже, благословен јеси.
Законом умирућих, полагање у гроб прима Живот свих, и њега показује извором васкрсења, на
спасење нас који певамо: Избавитељу Боже, благословен јеси.
Једно беше Божанство Христово у Аду, и у гробу, и у Рају, нераздвојно са Оцем и Духом, на
спасење нас који певамо: Избавитељу Боже, благословен јеси.
Песма 8.
Ирмос: Нек иступи из себе дрхтећи небо, и нек се затресу темељи земље, јер гле у мртве се
рачуна Онај који живи на висинама; и у гроб мали прима се као странац; Њега Младићи
благословите, свештеници појте, народи преузносите, у све векове.
Разруши се пречисти храм, а васпоставља палу скинију: јер Адаму првоме, Други, Који на
висинама живи, сиђе до Адових ризница; Њега Младићи благословите, свештеници појте,
народи преузносите, у све векове.
Престаде смелост Ученика, а Ариматејац Јосиф првенствује; јер гледајући мртва и нага, Бога
над свима, измољава и сахрањује, кличући: Младићи благословите, свештеници појте, народи
преузносите, у све векове.
О чудеса нових! О доброте! О неизразивог стрпљења! Јер вољно се под земљом запечаћује,
Онај који живи на висинама, и као варалица Бог бива клеветан; Њега Младићи благословите,
свештеници појте, народи преузносите, у све векове.
Хвалимо, благосиљамо... И опет Ирмос: Нек иступи...

Песма 9.
Ирмос: Не ридај мене, Мати, гледајући у гробу Сина, кога си у утроби безсемено зачела; јер ћу
васкрснути и прославићу се, и узнећу у слави, непрестано као Бог, оне који Те вером и љубављу
величају.
У страном твоме порођају, избегавши болове надприродно, бејах блажена, Беспочетни Сине; а
сада Тебе, Боже мој, гледајући бездахна мртва, мачем жалости прободена сам страшно; но
васкрсни, да се узвеличам.
Земља ме покрива по мојој вољи, но страше се Адови вратари, Мати, видећи Ме одевена у
окрвављену хаљину освете; јер, поразивши непријатеље Крстом као Бог, васкрснућу одмах, и
узвеличаћу Те.
Нек се радује твар, нек се веселе сви земнородни, јер непријатељ Ад би оплењен; жене с
миром нека сусрећу, јер избављам сверодног Адама са Евом, и у трећи дан ћу васкрснути.
Катавасија: Не ридај...
ЕКСАПОСТИЛАР, Глас 2.
Свет је Господ Бог наш. Трипут.
На хвалитне постављамо стихова 4. И певамо стихире самогласне, Глас 2.
Данас гроб држи Онога, Који држи у руци твар; камен покрива Онога који врлином покрива
небеса; Живот спава, и Ад дрхти, и Адам од окова бива разрешен. Слава твоме домостроју,
којим извршивши сво вечно упокојење, даровао си нам, (Боже) свесвето из мртвих твоје
васкрсење.
Какав је то гледани призор? Какав је то садашњи одмор? Цар векова, извршивши страдањем
домострој, у гробу суботствује, дарујући нам ново суботствовање. Њему ускликнимо: Васкрсни
Боже, суди земљи, јер Ти царујеш до века, имајући неизмерну велику милост.
Ходите да видимо Живот наш који у гробу лежи, да би оне који у гробовима леже оживио.
Ходите данас сви који гледате уснулог потомка Јудиног, пророчки Њему ускликнимо: Легавши
уснуо си као лав, ко ће Те подићи, Царе? Но васкрсни самовластно, Који си дао Себе
драговољно за нас. Господе, слава Теби.
Глас 6.
Проси Јосиф тело Исусово, и положи га у нови свој гроб; јер требаше Он из гроба, као из
ложнице да изађе. Ти који си разорио моћ смрти, и људима отворио врата рајска, Господе,
Данашњи дан тајно прасликоваше велики Мојсије говорећи: И благослови Бог дан седми. Јер
то је благословена
Субота; она је дан одмора, у којем почину од свих дела својих Јединородни Син Божији,
домостројем кроз смрт телом суботствовавши. И у оно што би враћајући се опет васкрсењем,
дарова нам живот вечни, као једини благ и Човекољубац.
И сада, Богородичан. Глас 2.
Преблагословена Си Богородице Дјево. Јер Рођеним од Тебе Ад би оплењен, Адам би поново

призван, проклетство умртвљено, Ева ослобођена, смрт усмрћена, и ми оживесмо. Тога ради
певајући кличемо: Благословен Христос, Бог наш, који си тако благоизволео, слава Теби.
СЛАВОСЛОВЉЕ ВЕЛИКО
Свештеник се облачи у пуно свештеничко одјејање, и излази са светим Еванђељем, и са

ПЛАШТАНИЦОМ врши се трократни опход око цркве, уз појање: Свети Боже ... По уласку у
храм,
Говори свештеник: Пазимо! Мир свима. Премудрост!
И ми тропар једном:
Благолики Јосиф, с дрвета скинувши пречисто тело твоје, плаштаницом чистом и мирисима га
обави, у гробу новом сахранивши положи.
И говоримо тропар пророштва, Глас 2.
Христе, Који држиш све крајеве, изволио си да будеш гробом држан, да би из Адових жвала
избавио човечанство, и васкрснувши оживио нас, као Бог бесмртан.
Преблагословена Си Богородице Дјево. Јер Рођеним од Тебе Ад би оплењен, Адам би поново

призван, проклетство умртвљено, Ева ослобођена, смрт усмрћена, и ми оживесмо. Тога ради
певајући кличемо: Благословен Христос, Бог наш, који си тако благоизволео, слава Теби.
Слава, И сада. Исто.
Затим ПРОКИМЕН, Глас 4.
Васкрсни, Боже, помози нам, и избави нас, ради славе Имена Твога.
Стих: Боже, ушима нашим слушасмо, и оци нам наши проповедаше.
Читање из Пророштава Језекиљевих,
Глава 37 (1-14).
Rука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, постави ме усред поља, које бијаше
пуно кости. И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, бијаше их врло много у пољу, и гле,
бијаху врло сухе. И рече ми: сине човјечји, хоће ли оживјети ове кости? А ја рекох: Господе
Господе, ти знаш. Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте ријеч
Господњу. Овако говори Господ Господ овијем костима: гле, ја ћу метнути у вас дух, и
оживјећете. И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу
у вас дух и оживјећете, и познаћете да сам ја Господ. Тада стадох пророковати, како ми се
заповједи; а кад пророковах наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.
И погледах, и гле, по њима изидоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не бјеше у
њима. Тада ми рече: пророкуј духу, пророкуј, сине човјечји, и реци духу: овако вели Господ
Господ: од четири вјетра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе. И пророковах, како ми
се заповједи и уђе у њих дух, и оживјеше, и стадоше на ноге, бјеше војска врло велика. Тада ми
рече: сине човјечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: посахнуше кости наше и прође
надање наше, пропадосмо. Зато пророкуј, и кажи им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу
отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу
Израиљеву. И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова
ваших, народе мој. И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и
познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ.
Прокимен Апостола, Глас 7.
Васкрсни, Господе Боже мој, нека се узвиси рука твоја, не заборави сасвим убогих твојих.
Стих: Хвалићу Те, Господе, свим срцем мојим, јављаћу сва чудеса твоја.
Апостол, Коринћанима (5,6-8)
и Галатима (3,13-14).
Bраћо, не знате ли да мало квасца све тијесто укисели? Одбаците, дакле, стари квасац, да буде
ново тијесто, као што сте бесквасни. Јер и Пасха наша Христос, жртвова се за нас. Зато да
празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима
искрености и истине. Христос нас је искупио од проклетства закона поставши за нас
проклетство, јер је написано: Проклет сваки који виси на дрвету; да на многобошцима буде
благослов Авраамов у Христу Исусу, да примимо обећање Духа кроз вјеру.
Алилуја, Глас 5. Да васкрсне Бог, и развеју се непријатељи његови, и да беже од лица његова
сви који Га мрзе.
Стих: Као што ишчезава дим да ишчезну, као што се топи восак на домаку огња.
Стих: Тако да погину грешници од лица Божија, а праведници да се узвеселе.
ЕВАНЂЕЉЕ од Матеја, зачало 114.
(Глава 27,62-66).
Sутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата говорећи: Господару,
сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу. Зато заповједи да се
утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу
народу; Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве. Рече им Пилат: Имате
стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише
камен.
Затим ЈЕКТЕНИЈА: Рецимо сви..., и: Допунимо...
И остало као што је обично. И бива ОТПУСТ.

Први час пева се у Притвору. А трећи час, шести и девети, певају се заједно обично у Притвору
са Блаженима, у своје време.
У СВЕТУ И ВЕЛИКУ СУБОТУ НА ВЕЧЕРЊИ
Око деветог часа дана (тј. око три сата после подне или кад је уобичајено), клепа се за вечерњу.
Свештеник се облачи у пуне одежде, и када благослови, почињемо почетни Псалам. Затим
Јектенија велика. Онда, Господе, завиках..., Глас 1. (У манастирима сви свештеници и ђакони,
када се стигне до стиха: Пашће у мрежу своју... чине поклон, одлазе и облаче се и они у
одјејање, и врше проскомидију).
Постављамо стихове на 8. А певамо стихире васкрсне Осмогласника 3, и од стиховњих једну.
Васкрсне, Глас 1.
Вечерње наше молитве, прими Свети Господе, и даруј нам опроштај грехова, јер си једини који
си показао у свету Васкрсење.
Опколите народи Сион, и обухватите га, и дајте славу у њему Васкрслом из мртвих, јер је Он Бог
наш, Који нас избавља од безакоња наших.
Ходите народи запевајмо, и поклонимо се Христу, славећи његово из мртвих Васкрсење, јер је
Он Бог наш, Који је од преваре непријатељске свет избавио.
Страдањем твојим Христе, од страдања се ослободисмо, и Васкрсењем твојим од трулежи се

избависмо; Господе, слава Теби.
Друге стихире самогласне, Велике Суботе три,
понављајући прву. Глас 8.
Данас Ад стењући вапије: Боље би ми било да Рођеног од Марије нисам примио, јер дошавши
на ме, државу моју разруши, врата бакарна разби; душе, које сам раније држао, Бог будући,
васкрсе, слава, Господе, Крсту твоме, и Васкрсењу твоме.
Данас Ад стењући вапије: Разруши се моја власт, примих Мртвога као једног од умрлих, Њега
више држати не могу, но губим са Њим и оне над којима царовах; ја имадох мртваце од века,
но Овај гле све васкрсава. Слава, Господе, Крсту твоме, и Васкрсењу твоме.
Данас Ад стењући вапије: Жртвована би моја држава; Пастир се разапе и Адама васкрсе; лиших
се оних над којима царовах; и које победивши прогутах, све их избљувах; испразни гробове
Распети, слаби држава смрти. Слава, Господе, Крсту твоме и Васкрсењу твоме.
Данашњи дан тајно прасликоваше велики Мојсије говорећи: И благослови Бог дан седми. Јер
то је благословена Субота; она је дан одмора, у којем почину од свих дела својих Јединородни
Син Божији, домостројем кроз смрт телом суботствовавши. И у оно што би враћајући се опет
васкрсењем, дарова нам живот вечни, као једини благ и Човекољубац.
И сада, Богородичан, Глас 1.
Свесветску славу, која је од људи изникла, и Владику родила, небеску двер, појмо Марију
Дјеву, песму Бестелесних, и украс верних. Јер Она се показа небо, и храм Божанства; Она
разрушивши преграду непријатељства, мир уведе, и Царство отвори. Ову, дакле, имајући
утврђење вере, имамо браниоца рођеног из Ње Господа. Не бој се, дакле, не бој се народе
Божији, јер Он победи непријатеље, као Свесилан.
Вход са ЕВАНЂЕЉЕМ. Светлости тиха... Прокимен не говоримо, но одмах: Премудрост. И

почиње чтец ПАРИМЕЈЕ:
1. Читање из књиге СТВАРАЊА.
(Глава 1,1-13).
U почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над
безданом; и дух Божији дизаше се над водом. И рече Бог: нека буде свјетлосг. И би свјетлост. И
видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме. И свјетлост назва Бог дан, а
таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да
раставља воду од воде. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би
тако. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. Потом рече Бог: нека се сабере
вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако. И сухо назва Бог
земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро. Опет рече Бог: нека пусти
земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у
којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако. И пусти земља из себе траву, биље, што носи
сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по његовијем врстама.
И видје Бог да је добро. И би вече и би јутро, дан трећи.
2. Читање из пророштава ИСАИЈЕ.
(Глава 60,1-16).
Uстани, свијетли се, јер дође свјетлост твоја, и слава Господња обасја те. Јер, гле, мрак ће
покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава његова показаће се над тобом.
И народи ће доћи к видјелу твојему и ка свјетлости која ће те обасјати. Подигни очи своје
унаоколо и види: сви се скупљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје
носиће се у наручју. Тада ћеш видјети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити,
јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби.
Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијама и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и
кад донијеће, и славу Господњу јављаће. Сва стада Кидарска скупиће се к теби, овнови
Навајотски биће ти на потребу; принесени на олтару мом биће угодни, и дом славе своје
прославићу. Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје? Острва ће ме
чекати и прве лађе Тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и
злато њихово, имену Господа Бога твојега и свеца Израиљева, јер те прослави. И туђини ће
сазидати твоје, и цареви њихови служиће ти; јер у гњеву свом ударих те, а по милости својој
помиловаћу те. И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да
ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. Јер народ и царство, које ти не би
служило, погинуће, таки ће се народи сасвијем затрти. Слава Ливанска теби ће доћи, јела,
бријест и шимшир, да украсе мјесто светиње моје да би прославио мјесто ногу својих. И синови
онијех који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к
стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом свеца Израиљева. Што си био
остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, мјесто тога ћу ти учинити вјечну славу, и
весеље од кољена до кољена. Јер ћеш млијеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш
да сам ја Господ спаситељ твој и избавитељ твој, силни Јаковљев.
3. Читање из књиге ИЗЛАСКА.
(Глава 12,1-11).
I рече Господ Мојсију и Арону у земљи Мисирској говорећи: Овај мјесец да вам је почетак
мјесецима, да вам је први мјесец у години. Кажите свему збору Израиљеву и реците: десетога
дана овога мјесеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом; Ако ли је
дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи сусједа, који му је најближи, с онолико душа
колико треба да могу појести јагње или јаре. А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од
године; између оваца или између коза узмите. И чувајте га до четрнаестога дана овога мјесеца,
а тада сав колики збор Израиљев нека га закоље увече. И нека узму крви од њега и покропе
оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести. И нека једу месо исте ноћи, на ватри
печено, с хљебом пријеснијем и са зељем горким нека једу. Немојте јести сирово ни у води
кухано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом. И ништа немојте оставити до
јутра; ако ли би што остало до јутра, спалите на ватри. А овако једите: опасани, обућа да вам је
на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
4. Читање из пророштава ЈОНИНИХ.
(Глава 1-4,11).
Dође ријеч Господња Јони сину Аматијеву говорећи: Устани, иди у Ниневију град велики, и
проповиједај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме. А Јона уста да бјежи у Тарсис од
Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис, и платив возарину уђе у њу да отиде с
њима у Тарсис од Господа. Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на
мору да мишљаху да ће се разбити лађа. И лађари уплашивши се призиваху сваки својега бога,
и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легао
спаваше тврдо. А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: шта ти спаваш! устани,
призивај Бога својега, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо. Потом рекоше један
другоме: ходите, да бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб,
и паде ждријеб на Јону. Тада му рекоше: кажи нам за што дође ово зло на нас; које си радње? и
одакле идеш? из које си земље? и од кога си народа? А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се
Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу. Тада се врло уплашише људи, и
рекоше му: што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза. И рекоше
му: што ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа. А он
им рече: узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла
на вас ова велика бура. А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им
бура на мору биваше све већа. Тада призваше Господа и рекоше: молимо ти се, Господе, да не
погинемо ради душе овога човјека, ти немој метнути на нас крви праве, јер ти, Господе, чиниш
како хоћеш. По том узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору. Тада се побојаше
они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завјете.
А Господ заповједи, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три
ноћи. И замоли се Јона Господу Богу својему из трбуха рибљега, и рече: завапих у невољи својој
ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и ти чу глас мој. Јер си ме бацио у дубине, у
срце мору, и вода ме оптече; све поплаве твоје и вали твоји прелазише преко мене. И рекох:
одбачен сам испред очију твојих; али ћу још гледати свету цркву твоју. Оптекоше ме воде до
душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе. Сидох до крајева горских, пријеворнице
земаљске нада мном су до вијека; али ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој. Кад
нестајаше душе моје у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к теби, у свету цркву твоју.
Који држе лажне таштине, остављају своју милост. А ја ћу ти гласом захвалнијем принијети
жртву, испунити што сам завјетовао; спасење је у Господа. И Господ заповједи риби, те избљува
Јону на земљу.
И дође ријеч Господња Јони други пут говорећи: Устани, и иди у Ниневију град велики, и
проповиједај му оно што ти ја кажем. И устав Јона отиде у Ниневију по ријечи Господњој; а
Ниневија бјеше град врло велик, три дана хода. И Јона поче ићи по граду један дан хода, и
проповиједа и рече: јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти. И Ниневљани повјероваше
Богу, и огласише пост, и обукоше се у костријет од највећега до најмањега. Јер кад дође та
ријеч до цара Ниневијскога, он уста са својега пријестола, и скиде са себе своје одијело, и обуче
се у костријет и сједе у пепео. И прогласи се и каза се по Ниневији по заповијести царевој и
кнезова његовијех говорећи: људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да
пију воде. Него и људи и стока да се покривају костријећу, и да призивају Бога јако, и да се
врати сваки са свога злога пута и од неправде која му је у руку. Ко зна, еда се поврати и раскаје
Бог и поврати се од љутога гњева својега, те не изгинемо. И Бог видје дјела њихова, гдје се
вратише са злога пута својега; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини.
А Јони би врло недраго, и расрди се. И помоли се Господу и рече: Господе! не рекох ли то кад
још бијах у својој земљи? за то шћах прије побјећи у Тарсис; јер знах да си ти Бог милостиви и
жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем, и кајеш се ода зла. Сада Господе, узми душу моју
од мене, јер ми је боље умријети него живјети. А Господ рече: је ли добро што се срдиш? И
Јона изиде из града, и сједе с истока граду, и начини ондје колибу, и сјеђаше под њом у хладу
да види што ће бити од града. А Господ Бог заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде
сјен над главом да му поможе у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома. По том
заповједи Бог, те дође црв у зору сјутрадан, и подгризе тикву, те усахну. И кад ограну сунце,
посла Бог сух источни вјетар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеље да
умре говорећи: боље ми је умријети него живјети. А Бог рече Јони: је ли добро што се срдиш
тикве ради? А он рече: добро је што се срдим до смрти. А Господ му рече: теби је жао тикве,
око које се нијеси трудио, и које нијеси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде. А
мени да не буде жао Ниневије, великога града, у ком има више од сто и двадесет тисућа људи
који још не знају шта је десно шта ли лијево, и много стоке?
5. Читање из књиге ИСУСА НАВИНА.
(Глава 5,10-15).
I синови Израиљеви стојећи у околу у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана онога мјесеца
увече у пољу Јерихонском. И сјутрадан послије пасхе једоше од жита оне земље хљебове
пријесне и зрна пржена, исти дан. И преста мана сјутрадан по што једоше жита оне земље, и
већ више не имаше мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље Хананске оне године.
И кад Исус бијаше код Херихона, подиже очи своје и погледа, а то човјек стоји према њему с
голијем мачем у руци. И приступи к њему Исус и рече му: јеси ли наш или наших непријатеља?
А он рече: нијесам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на
земљу, и поклони се, и рече му: шта заповиједа господар мој слузи својему? А војвода војске
Господње рече Исусу: изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто гдје стојиш свето. И учини Исус тако.
6. Читање из књиге ИЗЛАСКА.
(Глава 13,20-14,31).
Tако отишавши из Сохота стадоше у око у Етаму, накрај пустиње. А Господ иђаше пред њима
дању у ступу од облака водећи их путем а ноћу у ступу од огња свијетлећи им, да би путовали
дању и ноћу. И не уклањаше испред народа ступа од облака дању ни ступа од огња ноћу. И
рече Господ Мојсију говорећи: Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у око пред Пи-
Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у око покрај мора.
Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: зашли су у земљу, затворила их је пустиња. И
учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потјеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и
на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако. А кад би
јављено цару Мисирском да је побјегао народ, промијени се срце Фараоново и слуга његовијех
према народу, те рекоше: шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи? И упреже у
кола своја, и узе народ свој са собом. И узе шест стотина кола изабраних и што још бјеше кола
Мисирских, и над свјема војводе. И Господ учини, те отврдну срце Фараону цару Мисирском, и
пође у потјеру за синовима Израиљевијем, кад синови Израиљеви отидоше под руком
високом. И тјеравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска
његова, кад бјеху у околу на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону. И кад се приближи
Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје, а то Мисирци иду за њима, и уплашише се
врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу. И рекоше Мојсију: зар не бјеше гробова у
Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира?
Нијесмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: прођи нас се, нека служимо Мисирцима? јер би нам
боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи. А Мојсије рече народу: не бојте се,
станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видјели данас,
нећете их нигда више видјети до вијека. Господ ће се бити за вас, а ви ћете мучати. А Господ
рече Мојсију: што вичеш к мени? кажи синовима Израиљевијем нека иду. А ти дигни штап свој
и пружи руку своју на море, и расцијепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сухим.
И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на
Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовијем и на коњицима његовијем. И Мисирци
ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовијем и на
коњицима његовијем. И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском Израиљском, и
отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа. И дошав међу
војску Мисирску и војску Израиљску бјеше онијем облак мрачан а овијем свијетљаше по ноћи,
те не приступише једни другима цијелу ноћ. И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби
море вјетром источнијем, који јако дуваше цијелу ноћ, и осуши море, и вода се раступи. И
пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с
лијеве стране. И Мисирци тјерајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови,
кола и коњици његови. А у стражу јутрењу погледа Господ на војску Мисирску из ступа од огња
и облака, и смете војску Мисирску. И позбаца точкове колима њиховијем, те их једва вуцијаху.
Тада рекоше Мисирци: бјежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима. А Господ
рече Мојсију: пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на
коњике њихове. И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору,
а Мисирци нагоше бјежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора. А вративши се
вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год бјеше пошло за њима у
море, и не оста од њих ни један. И синови Израиљеви иђаху посред мора сухим; и стајаше им
вода као зид с десне стране и с лијеве стране. И избави Господ Израиља у онај дан из руку
Мисирских; и видје Израиљ мртве Мисирце на бријегу морском. И видје Израиљ силу велику,
коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију
слузи његову.
Тада запјева Мојсије и синови Израиљеви ову пјесму Господу, и рекоше овако:
ЧТЕЦ говори: Појмо Господу: А појци поју на глас 5: Јер се славно прослави.
И Чтец редом сваком хору говори стихове 15-е главе, додајући сваком стиху: ПОЈМО ГОСПОДУ,
а хорови (певнице) допевавају: ЈЕР СЕ СЛАВНО ПРОСЛАВИ.
Коња и коњика врже у море. Појмо Господу. А оба лика поју: Јер се славно прослави.
Помоћник и заштитник би ми на спасење. Појмо Господу. Он је Бог мој, и славићу Га, Бог оца
мојега и узвишаваћу Га. Појмо Господу. Господ је велик ратник; име му је Господ. Кола
Фараонова и војску његову врже у море. Појмо Господу. Избране војводе његове утопише се у
црвеном мору. Појмо Господу. Бездани их покрише; падоше у дубину као камен. Појмо
Господу. Десница твоја, Господе, прослави се у сили; десница твоја, Господе, сатре
непријатеља. Појмо Господу. Пустио си гњев свој, и прождрије их као сламу, и духом гњева
твога раздвоји се вода. Појмо Господу. Стаде у гомилу вода; стинуше се вали усред мора. Појмо
Господу. Непријатељ рече: тераћу, стигнућу, дијелићу плијен; наситиће их се душа моја,
извућићу мач свој, истребиће их рука моја. Појмо Господу. Ти дуну вјетром својим, и море их
покри, и утонуше као олово у дубокој води. Појмо Господу. Ко је као ти међу силнима,
Господе? ко је као ти славан у светлости, страшан у хвали, и да чини чудеса? Појмо Господу. Ти
пружи десницу своју, и прождрије их земља. Водиш милошћу својом народ, који си искупио.
Појмо Господу. Водиш крјепошћу својом у стан светости своје. Чуће народи и задрхтаће; мука
ће спопасти оне који живе у земљи Филистејској. Појмо Господу. Тада ће се препасти
старјешине Едомске, јунаке Моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у Хананској.
Појмо Господу. Спопашће их страх и трепет; од величине руке твоје замукнуће као камен.
Појмо Господу. Докле не прође народ твој, Господе, докле не прође народ, који си задобио.
Појмо Господу. Одвешћеш их и насадићеш их на гори нашљедства својега, на мјесту које си
себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су твоје руке утврдиле. Појмо Господу.
Господ ће царовати до вијека. Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовијем и с коњицима
његовијем у море, и Господ поврати на њих воду морску. Појмо Господу. А синови Израиљеви
прођоше сухим посред мора. Појмо Господу. Слава, Појмо Господу. И сада, Појмо Господу. И на
крају ЧТЕЦ пева исто: Јер се славно прослави.
7. Читање из пророштава Софонија.
(Глава 3,8-15).
Zа то чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плијен; јер је суд мој да
саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гњев свој, сву жестину јарости своје, јер
ће огањ ревности моје прождријети сву земљу. Јер ћу тада промијенити народима усне, те ће
бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили му сложнијем раменима. Испреко
ријека Хуских који се мени моле, расијани моји, донијеће ми даре. Тада се нећеш више
стидјети ни једнога својих дјела, којима си ми згријешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се
хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој. И оставићу у теби народ
невољан и сиромашан, и он ће се уздати у име Господње. Остатак Израиљев неће чинити
безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховијем језик пријеваран; него
ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши. Пјевај, кћери Сионска; кликуј, Израиљу;
радуј се и весели се из свега срца, кћери Јерусалимска! Уклони Господ судове твоје, одврати
непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.
8. Читање из треће књиге о царевима
(тј. прве у српској Библији). (Глава 17,8-24).
Tада дође њему ријеч Господња говорећи: Устани, иди у Сарепту Сидонску, и сједи ондје; ево
заповједио сам ондје жени удовици да те храни. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на
врата градска, гле, жена удовица купљаше ондје дрва; и он је дозва и рече јој: донеси ми мало
воде у суду да се напијем. И она пође да донесе; а он је викну и рече: донеси ми и хљеба мало.
А она рече: тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хљеба до грст брашна у здјели и мало
уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину својему, да поједемо, па
онда да умремо. А Илија јој рече: не бој се, иди, зготови како си рекла; али умијеси прво мени
један колачић од тога, и донеси ми, па послије готови себи и сину својему. Јер овако вели
Господ Бог Израиљев: брашно се из здјеле неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле
не пусти Господ дажда на земљу. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом
њезин годину дана; Брашно се из здјеле не потроши нити уља у крчагу неста по ријечи
Господњој, коју рече преко Илије. А послије тога разбоље се син жени домаћици, и болест
његова би врло тешка, тако да издахну. И она рече Илији: шта је теби до мене, човјече Божији?
Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина? А он јој рече: дај ми
сина својега. И узев га из наручја њезина однесе га у горњу клијет, гдје он сјеђаше, и положи га
на постељу своју. Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код
које сам гост тако уцвијелио уморивши јој сина? И пружив се над дјететом три пута завапи ка
Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дијете душа његова. И Господ услиши
глас Илијин, те се поврати у дијете душа његова, и оживје. А Илија узев дијете снесе га из горње
клијети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: види, жив је твој син. А жена рече Илији:
сада знам да си човјек Божији и да је ријеч Господња у твојим устима истина.
9. Читање из пророштава Исаије.
(Глава 61,10-11-62,1-5).
Vеома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мојем, јер ме обуче у
хаљине спасења и плаштем правде огрте ме као кад женик намјести накит и као кад се невјеста
уреси уресом својим. Јер као што из земље расте биље и у врту ниче што се посије, тако ће
Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свијем народима. Сиона ради нећу
умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као свјетлост правда његова и
спасење се његово разгори као свијећа. Тада ће видјети народи правду твоју и сви цареви
славу твоју, и прозваћеш се новијем именом, које ће уста Господња изрећи. И бићеш красан
вијенац у руци Господњој и царска круна у руци Бога својега. Нећеш се више звати остављена,
нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер
ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата. Јер као што се момак жени дјевојком, тако
ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невјести, тако ће се теби радовати
Бог твој.
10. Читање из књиге Постања.
(Глава 22,1-18).
Pослије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме. И рече му
Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га
на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати. И сјутрадан рано уставши Аврам осамари магарца
својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се
и пође на мјесто које му каза Бог. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из
далека. И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо
онамо, па кад се помолимо Богу вратићемо се к вама. И узевши Аврам дрва за жртву напрти
Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно. Тада рече
Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње
за жртву? А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху
обојица заједно. А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и
метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва; И измахну
Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега. Али анђео Господњи викну га с неба, и
рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме. А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини
му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега,
мене ради. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести
роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега. И назва Аврам
оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама. И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако
учинио, и нијеси пожалио сина својега, јединца својега. Заиста ћу те благословити и сјеме твоје
веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и
наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих; И благословиће се у сјемену твојем сви
народи на земљи, кад си послушао глас мој.
(Глава 61,1-10).
Dух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласе кроткима, посла ме
да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити
тамница, да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашега, да утјешим све
жалосне, да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит мјесто пепела, уље радости мјесто
жалости, одијело за похвалу мјесто духа тужнога, да се прозову храстови правде, сад Господњи
за славу његову. И они ће сазидати давнашње пустолине, подигнуће старе развалине и
поновиће градове пусте, што леже разваљени од много нараштаја. И туђини ће стајати и пасти
стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари. А ви ћете се звати свештеници
Господњи, слуге Бога нашега говориће вам се, благо народа јешћете и славом њиховом
хвалићете се. За двоструку срамоту вашу, и што се пјеваше: руг је дио њихов, за то ће у земљи
њиховој наслиједити двојином и имаће вјечну радост. Јер ја Господ љубим правду и мрзим на
грабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату у истину, и вјечан завјет учинићу с њима. И
сјеме ће се њихово знати у народима и натражје њихово међу племенима; ко их год види
познаће их да су сјеме које је благословио Господ. Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће
се моја веселити у Богу мојем, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме као
кад женик намјести накит и као кад се невјеста уреси уресом својим.
12. Читање из четврте књиге о царевима
(тј. друге у српској Библији). (Гл. 4,8-37).
Pослије тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а ондје бијаше богата жена, која га устави да
једе хљеба; и од тада кад год пролажаше, увраћаше се к њој да једе хљеба. И она рече мужу
својему: гле, видим да је свет човјек Божији овај што све пролази овуда. Да начинимо малу
клијет, и да му намјестимо постељу и сто и столицу и свијетњак, па кад дође к нама, нека се ту
склони. Потом он дође једном онамо, и ушав у клијет почину ондје. И рече момку својему
Гијезију: зови Сунамку. И он је дозва; и она стаде пред њим. И он рече Гијезију: кажи јој: ето
стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? имаш ли што да говорим цару или
војводи? А она рече: ја живим усред својега народа. А он рече: шта бих јој дакле учинио? А
Гијезије рече: ето нема сина, а муж јој је стар. А он рече: зови је. И он је дозва, и она стаде на
вратима. А он рече: до године у ово доба грлићеш сина. А она рече: немој господару мој,
човјече Божији, немој варати слушкиње своје. И затрудње жена, и роди сина друге године у
исто доба, као што јој рече Јелисије. И дијете одрасте. И једном изиде к оцу својему к
жетеоцима; И рече оцу својему: јаох глава, јаох глава! А он рече момку: носи га матери. И он га
узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њезину до подне, па умрије. Тада отиде она
горе, и намјести га у постељу човјека Божијега, и затворивши га изиде. По том викну мужа
својега и речему: пошљи ми једнога момка и једну магарицу да отрчим до човјека Божијега и
да се вратим. А он рече: за што данас хоћеш да идеш к њему? нити је младина ни субота. А она
рече: не брини се. И она осамаривши магарицу рече момку својему: води и иди и немој
застајати мене ради на путу докле ти не кажем. Тако пошавши дође к човјеку Божијему на гору
Кармилску. А кад је човјек Божији угледа гдје иде к њему рече Гијезију слузи својему: ево
Сунамке. Трчи сад пред њу и реци јој: јеси ли здраво? је ли здраво муж твој? је ли здраво син
твој? А она рече: здраво смо. А кад дође к човјеку Божијему на гору, загрли му ноге, а Гијезије
приступи да је отјера; али човјек Божији рече: остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од
мене и не јави ми. А она рече: јесам ли искала сина од господара својега? нијесам ли казала:
немој ме варати? А он рече Гијезију: опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретеш кога,
немој га поздрављати, а ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице
дјетету. А мати дјетиња рече: тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се
оставити. Тада он уста и пође за њом. А Гијезије отиде напријед и метну штап на лице дјетету,
али не би гласа ни осјећања. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: не пробуди се дијете. И
Јелисије уђе у кућу, и гле, дијете мртво лежи на његовој постељи. И ушав затвори се с дјететом
и помоли се Господу. По том стаде на постељу, и леже на дијете метнув уста своја на уста
дјетету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те
се загрија тијело дјетету. Потом уста, и пријеђе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде
опет и пружи се над дјететом. И кихну дијете седам пута, и отвори дијете очи своје. Тада дозва
Гијезија и рече му: зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: узми сина својега.
И она ушавши паде к ногама његовијем, и поклони му се до земље, и узевши сина својега
отиде.
(Глава 63,11-19-64,1-5).
Aли се опомену старијех времена, Мојсија, народа својега: гдје је онај који их изведе из мора с
пастирем стада својега? гдје је онај што метну усред њих свети дух свој? Који их води славном
мишицом својом за десницу Мојсијеву? који раздвоји воду пред њима, да стече себи вјечно
име? Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше? Дух Господњи
води их тихо, као кад стока слази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно
име. Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, гдје је ревност твоја и сила
твоја, мноштво милосрђа твојега и милости твоје? еда ли ће се мени устегнути? Ти си заиста
отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; ти си, Господе, отац наш, име ти
је од како је вијека избавитељ наш. За што си нам дао да зађемо, Господе, с путова твојих? да
нам отврдне срце да те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена нашљедства
својега. За мало наслиједи народ светости твоје; непријатељи наши погазише светињу твоју.
Постасмо као они којима нијеси нигда владао нити је призивано име твоје над њима. О да би
раздро небеса и сишао, да се растопе горе од тебе, као што се на огњу разгори грање и вода
узаври од огња, да име твоје познаду непријатељи твоји и да народи дркћу од тебе. Кад си
чинио страхоте којима се не надасмо, ти си слазио, и горе се растапаху од тебе. Од како је
вијека не чу се, нити се ушима дозна, нити око видје Бога осим тебе да би тако учинио онима
који га чекају. Сретао си онога који се радује творећи правду; помињу те на путовима твојим;
гле, ти си се разгњевио што гријешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.
14. Читање из пророштава Јеремије.
(Глава 31,31-34).
Eво иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов
завјет, не као онај завјет, који учиних с оцима њиховијем, кад их узех за руку да их изведем из
земље Мисирске, јер онај завјет мој они покварише, а ја им бијах муж, говори Господ; него ово
је завјет што ћу учинити с домом Израиљевијем послије овијех дана, говори Господ: метнућу
завјет свој у њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ. И неће
више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: познајте Господа; јер ће ме знати сви
од малога до великога, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и гријеха
њиховијех нећу више помињати.
15. Читање из пророштава Данилових.
(Глава 3,1-23).
Cар Навуходоносор начини златан лик, којему висина бјеше шездесет лаката, а ширина шест
лаката; и намјести га у пољу Дури у земљи Вавилонској. И посла цар Навуходоносор да саберу
кнезове, управитеље и војводе, старјешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље
земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор. Тада се скупише
кнезови, управитељи и војводе, старјешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи
земаљски, да се освети лик што га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га
постави Навуходоносор. А гласник повика иза гласа: народи, племена и језици, вама се говори.
Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, пјевање и свакојаке свирке, попадајте и
поклоните се златному лику, који постави цар Навуходоносор. А ко не би пао и поклонио се,
онај час биће бачен у пећ огњену ужарену. Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре,
гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се
златноме лику који постави цар Навуходоносор. А неки Халдеји тај час дођоше и тужише
Јевреје, и проговорише и рекоше цару Навуходоносору: царе, да си жив до вијека! Ти си, царе,
заповједио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и пјевање и свакојаке свирке, да
падне и поклони се златноме лику; а ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену
ужарену. А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље Вавилонске, Седрах,
Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твојих богова, и не клањају се
златном лику, који си поставио. Тада Навуходоносор у гњеву и љутини заповједи да доведу
Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара. Навуходоносор проговори и рече
им: је ли истина, Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не
клањате златноме лику који поставих? Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре,
гусле, псалтире и пјевање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? ако
ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а који је бог што ће вас
избавити из мојих руку? Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару
Навуходоносору: није нам тријебе да ти одговоримо на то. Ево, Бог наш, којему ми служимо,
може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку, царе. А и да не би,
знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си
поставио. Тада се Навуходоносор напуни гњева, и лице му се промијени на Седраха, Мисаха и
Авденага, и одговарајући заповједи да се ужари пећ седам пута већма него што бјеше обичај. И
заповједи најјачим људима што бијаху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага,
и да их баце у пећ огњену ужарену. Тада свезаше оне људе у плаштима њиховијем и у обући и
под капама и у свему одијелу њихову, и бацише их у пећ огњену ужарену. Како заповијест
царева бјеше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха,
Мисаха и Авденага. А та три човјека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене
ужарене. И хођаху усред пламена појући Бога, и благосиљајући Господа. И ставши с њима
Азарија помоли се овако, и отворивши уста своја усред огња, рече: Благословен си Господе
Боже отаца наших, нека је хваљено и прослављено Име Твоје до века. Јер си праведан у свему
што си нам учинио, и сва дела твоја су истина, и прави путови твоји, и сви судови твоји
истинити, и пресуде твоје су истините у свему што си пустио на нас и на град свети отаца наших
Јерусалим. Јер си истинским судом све ово навео на нас због грехова наших. Јер сагрешисмо и
безаконовасмо отступивши од тебе, и погрешисмо у свему. И заповести твоје не послушасмо,
нити сачувасмо, као што си нам заповедио, да би нам било добро. И све, што си нам учинио, и
све што си пустио на нас, учинио си истинским судом. И предао си нас у руке непријатеља
безаконих, мрских отступника; и цару неправедном и лукавијем од свих на земљи. И сада не
смемо ни уста да отворимо, стид и срам бисмо слугама твојим, и онима који те поштују. На
погуби нас, дакле, сасвим Имена Твога ради, и не разори завет твој; и не уклони милост твоју
од нас, ради Аврама кога си заволео, и ради Исака слуге твога, и Израиља свеца твога. Којима
си обећао да ћеш умножити семе њихово, као звезде небеске, и као песак покрај мора. Јер,
Владико, постадосмо мањи од свих народа, и понижени смо данас по целој земљи ради
грехова наших. И нема у овом времену кнеза, ни пророка, ни вође; нити паљеница, ни жртава,
ни приноса, ни када, ни места, где би смо принели жртву пред тобом и нашли милост, него
душом понизном, и душом смиреном да будемо примљени, као у паљеницама овнова и
јунаца, и као у хиљадама претилих јагањаца. Таква да буде данас жртва наша пред тобом, и да
се изврши иза тебе, јер нема срамоте онима који се на тебе надају. И сада следујемо свим
срцем, и бојимо се тебе, и тражимо лице твоје. Не посрами нас, но учини с нама по кротости
твојој, и по обиљу милости твоје. И избави нас по чудесима твојим, и дај славу Имену Твоме,
Господе. И нек се посраме сви који су наговештавали зло слугама твојим, и нек се постиде од
сваке силе, и моћ њихова нека се скрши. И нека разумеју да си ти Господ Бог Једини, и славан
по свој васељени. И не престаше, који их бацише, слуге цареве, распаљивати пећ нафтом, и
смолом, и кудељом, и сувим грањем. И дизаше се пламен над пећи четрдесет девет лаката. И
обузе и попали, оне који беху око пећи халдејске. А Анђео Господњи сиђе заједно са онима
који беху са Азаријем у пећи. И одби пламен огњени од пећи, и учини унутрашњост пећи као
свежи поветарац који ћарлија; и огањ их се не дотаче, и не повреди, нити им досади. Тада та
тројица која једним устима појаху, и благосиљаху, и слављаху Бога у пећи, говорећи:
Благословен си Господе Боже отаца наших, и певан и преузношен у векове; и благословено
Име славе твоје свете, и певано и преузношено у векове. Благословен си у храму свете славе
твоје, и певан и преузношен у векове. Благословен си Ти који надгледаш бездане, Који седиш
на Херувимима, и певан и преузношен у векове. Благословен си на престолу славе Царства
твога и певан и преузношен у векове. Благословен си на своду небеском, и певан и преузношен
у векове.
Овде устајемо, и певамо:
Господа појте и преузносите у све векове.
А Чтец говори стихове:
Благословите сва дела Господња,
Благословите Ангели Господњи,
Благословите небеса,
Благословите воде све, које сте над небесима,

Благословите све силе Господње,
Благословите сунце и месец,
Благословите звезде небеске,
Благословите свака киша и роса,
Благословите сви ветрови,
Благословите огањ и жега,
Благословите зиме и врућине,
Благословите росе и иње,
Благословите светлост и тама,
Благословите лед и мраз,
Благословите слане и снегови,
Благословите муње и облаци,
Нека благослови земља,
Господа да поје и преузноси у све векове.

Благословите горе и брда,
Благословите сва растиња на земљи,
Благословите извори,
Благословите мора и реке,
Благословите китови и све што се креће у водама,
Благословите све птице небеске,
Благословите зверови и сва стока,
Благословите синови људски,
Нека благослови Израиљ,
Благословите свештеници Господњи,
Благословите слуге Господње,
Благословите духови и душе праведних,
Благословите преподобни и смирени срцем,
Благословите Ананија, Азарија и Мисаил,

Благословите Апостоли, Пророци и Мученици Господњи,
Благосиљајмо Оца, и Сина, и Светога Духа,
И сада и увек, и у векове векова, амин,
Хвалимо, благосиљамо, клањамо се Господу,
Појући и преузносећи у све векове.
Затим, ЈЕКТЕНИЈА мала. А уместо Трисветог:
Сви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Алилуја.
Прокимен, Глас 5.
Сва земља нек се поклони Теби, и пева Теби, нека пева Имену Твоме Вишњи. Стих: Ускликни
Господу сва земљо, а појте Имену Његовом. Апостол, Римљанима, зачало 91 (6,3-11).
Bраћо, сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстимо. Тако се с њим погребосмо
кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми
ходили у новом животу. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и
са васкрсењем. Знајући ово, да се стари наш човјек разапе са Њиме, да би се уништило тијело
грјеховно, да више не робујемо гријеху. Јер ко умрије ослободи се од гријеха. Ако ли умријесмо
са Христом, вјерујемо да ћемо и живјети са њиме, знајући да Христос уставши из мртвих, више
не умире; смрт више не влада њиме. Јер што је умро, гријеху је умро једном за свагда; а што
живи, Богу живи. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви гријеху, а живи Богу у Христу Исусу,
Господу нашем.
Алилуја не певамо, но пошто свештеник каже: Мир ти и одмах Чтец говори уместо алилуја, Глас
7:
Васкрсни Боже суди земљи, јер ћеш Ти наследити у свим народима. И појци поју исто то. И
Чтец, стих: Бог стаде на сабору богова, међу боговима судиће. И појци: Васкрсни Боже..., Стих:
Докле ћете судити неправедно, и лица грешника примати? Појци: Васкрсни Боже..., Стих:
Судите сирочету и убогоме, смиреног и сиромашног оправдајте. Појци: Васкрсни Боже..., Стих:
Избавите сиромаха и убогога, из руку грешникових избавите га. Појци: Васкрсни Боже..., Стих:
Не познаше, нити разумеше, да у тами ходе нек се потресу сви темељи земље. Појци: Васкрсни
Боже..., Стих: Ја рекох: богови сте, и синови Вишњега сви. А ви као људи умирете, и као један
од кнезова падате. И опет: Васкрсни Боже, суди земљи, јер ћеш Ти наследити у свим народима.
А док се пева: Васкрсни Боже, суди земљи...

Свештеник и ђакон свлаче црне одежде, и облаче се у светле.
ЕВАНЂЕЉЕ од Матеја, зачало 115.
(Глава 28,1-20).
A пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга
Марија да осмотре гроб. И гле, земља се затресе веома; јер анђео господњи сиђе с неба, и
приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему. А лице његово бијаше као
муња, и одијело његово бијело као снијег. И у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше
као мртви. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога
тражите. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.
И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у
Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето казах вам. И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу
великом похиташе да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле,
срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и
поклонише му се. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у
Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише
првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и
дадоше војницима довољно новаца, говорећи: кажите: ученици његови дођоше ноћу и
украдоше га док смо ми спавали. И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити
бриге. А они узевши новце учинише као што бише научени. И разгласи се ова ријеч међу
Јудејцима до данас. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио
Исус. И кад га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус рече им
говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе
крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Учећи их да држе све што сам вам заповједио; и,
ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин.
И даље по чину Божанствена Литургија Василија Великога. А уместо Херувимске песме, пева се
овај Тропар, Глас 8.
Нека умукне свако тело човечије, и нека у себи стоји са страхом и трепетом, и ништа земаљско
нека не помишља; јер Цар царева и Господар господара, долази да буде заклан, и да даде себе
за храну вернима; а испред Њега иду хорови Анђела са сваким Началством и Влашћу, многооки
Херувими, и шестокрилати Серафими, заклањајући лица, и кличући песму: Алилуја, алилуја,
алилуја.
Причастен, Глас 4: Уста као из сна Господ, и васкрсе спасавајући нас. Алилуја. Трипут.
По ОТПУСТУ братији се дели АНТИДОР (нафора).
Затим бива благосиљање хлеба и вина. А Црквењак треба да води рачуна, да када се заврши
Литургија, буде час други ноћи (тј. осам сати увече). А по отпусту не излазимо из цркве, но
седимо на својим местима, и улази Келар (трпезарац) и даје братији по једно парче хлеба, и по
шест смокви или урми, и по једну красовуљу (чашу) вина. И док ми седимо, бива читање
велико ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ од почетка. А пошто Чтец каже почетак, а свештеник стих:
Молитвама светих Апостола, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас. И по амин, почиње
Чтец да чита. Затим, почињемо јести. И кад се заврши читање, пали Кандилник сва кандила у
храму, и излазећи бије у клепало, и чтец престаје са читањем. А када свештеник благослови,
почињемо: Трисвето, и остало. Ходите поклонимо се, трипут. Псалам 50. И канон Велике
Суботе: Ирмос по двапут, а тропари на дванаест, са стиховима песама. Катавасија, Ирмос, оба
хора (певнице). По трећој песми Сједален Велике Суботе: Гроб Твој Спасе... И читање из беседе
светог Епифанија, која почиње: Шта је ово данас... или од беседа Златоустога. Тражи их у
тумачењима на Еванђеље, од Матеја. Или од Јована, беседе васкрсне. А по 6-ој песми Кондак и
Икос Велике Суботе. И опет читање. А по 9-ој песми Трисвето. И тропар, Глас 2: Када си
сишао ... Јектенија и
О Т П У С Т.
ПОСНИ ТРИОД
СВЕТА ВЕЛИКА СЕДМИЦА
СТРАСНА
Издавач
Епархија рашко-призренска
и косовско -метохијска
Манастир Грачаница
38205 Грачаница
Главни и одговорни уредник
Протосинђел Симеон
Технички уредник
Владимир Виловски
Преводилац
Епископ Артемије
Тираж
1000
Штампа: Флеш - Земун

Posni Triod - Deo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Posni Triod - Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СВЕТИ И ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

И одмах, Еванђеље од Луке, зачало 108, без прекида.(Глава 22,1-39).

U време оно, приближаваше се празник бесквасних хљебова звани Пасха. И тражаху

И псалам 50. А молитву: Спаси Боже... не говоримо.

Свеузрочна и Животодавна, неизмерна Премудрост Божија, сазда себи дом, од пречисте и

Тајноводећи пријатеље своје, истинска Премудрост Божија, припрема душехранећу трпезу, а

После опет Ирмос: Сечењем се сече... оба хора заједно.

И опет Ирмос: Будући Господ свега...

Сједални, глас 1. Подобан: Гроб твој...

Слава, глас 3. Подобан: Божанствене вере...

Смиравајући се из човекољубља, опрао си ноге ученицима твојим и упутио си их на пут

И сада, глас 4. Подобан: Јавио си се данас...

И опет Ирмос: Провидевши пророк...

И опет Ирмос: Везом љубави...

И опет Ирмос: Најдубљи бездан...

Кондак, глас 2. Подобан: Тражећи оно што је горе...

Стихови за свештено умивање:

Бог умива на вечери ученицима ноге;

Чија нога је некада у Едему ступала поподне.

За натприродну молитву стихови:

Ирмос: Младићи у Вавилону не уплашише се пећног пламена, но бачени усред пламена,

И опет Ирмос: Младићи у Вавилону...

Затим: Хвалимо, благосиљамо...

И опет Ирмос: За законе отачке...

Ирмос: Гостопримства Владичиног, и бесмртне трпезе, на горњем месту,1 ходите верни,

И опет Ирмос: Гостопримства Владичиног...

На хвалитне постављамо стиха 4.

И певамо стихире самогласне, глас 2.

Слава, И сада, Глас исти.

На стиховње стихире самогласне, глас 8.

Стих: Онај који једе хлебове моје, подиже на мене пету.

Стих: Излажаше напоље, и говораше у себи.

Стих: Реч безакону изнесоше против Мене.

Слава, глас исти: Твој карактер препун је преваре...

Спајамо и час Први, на којем говоримо и тропар пророштва, глас 3.

Слава, и сада, исто. Прокимен, глас 1.

Нека познају незнабошци, да је Теби име Господ.

Стих: Боже, ко ће теби бити сличан?

Читање из пророштава Јеремије.

(Глава 11,18-23. и гл. 12,1-5; 9-11 и 14-15.)

Треба знати, да литије за усопше у притвору не бива до недеље Томине.

Остали часови читају се трипсалмно, просто.

У СВЕТИ ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК УВЕЧЕ

Слава, И сада, Глас 6.

Стих: Који смишљаху неправду у срцу сав дан.

Читање из књиге Изласка.

Читање из књиге о Јову.

(Глава 38,1-21 и 42,1-5.)

Читање из пророштава Исаије.

Затим, мала јектенија. Трисвето.

Апостол Коринћанима I, зачало 149.

Стих: Који једе хлеб мој, умножи замке за мене.

Састав г-на Андреја Критског.

1 Овај трипеснец постоји само у црквенословенском Триоду, одакле га и преводимо. По грчком

Да се разапне Исус Христос, викаше јеврејски народ са свештеницима и књижевницима. О

Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа:

но чекаше трпељиво, који је по природи слободан, као Човекољубац.

СВЕТИХ И СПАСОНОСНИХ СТРАДАЊА

ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА

У свети и Велики Четвртак увече,

вршимо Јутрење Великог Петка.

И црквењак дели свеће братији. И свештеник говори: И да се удостојимо... И чита прво

Кнезови народни сабраше се на Господа, и на Христа његова.