„Велика тајна побожности"

„Павле, слуга Исуса Христа, позвани Апостол, изабран за Јеванђеље Божије, које Бог
унаиред обећа иреко Пророка Својих у Свешим Писмима, о Сину Своме, Који је ио шелу рођен
од се-мена Давидова, Исусу Хрисшу, Госиоду нашем, Који је објављен у сили ио Духу Свешоме
за Сина Божијега васкрсењем из мрш-вих" (Рм.1,1-4).
Тако почиње своје у Христу и о Христу Јеванђеље Свети небоходни (о{>рауорб[шу) Павле,
„богослов и небеска труба", првоврховни Апостол Цркве Христове. Јеванђе-ље које је „не
људско, него божанско и неизрециво и сваку природу надилазеће", јер „није ио човеку...
него ош-кривењем Исуса Хрисша" (Гал.1,11-12).1'
По речима многих Светитеља, и посебно Св. Јована Златоуста, ниједноме од људи није Бог
открио тако вели-ке и неизрециве тајне као Апостолу Павлу. 2) „Благоизволео је Бог, вели
сам Павле, да ошкрије Сина Свога у мени (=кроз мене)" (гал.1Д5-1б).3) То јест, откривена је
Павлу „шајнаБога и Оца и Хрисша, у Коме су сверизнице мудросши и знања сакри-вене"
(кол.2,1-3). Открио је Бог Павлу целокупно „ВечноЈеван-ђеље" Своје,4) које Павле назива:
„Домосшрој (О1хоуоцСа=.ико-номија)® Тајне сакривене од векова и нарашшаја у Богу ", „
ошкри-вење Тајне о којој се ћушало кроз времена вечна", „ многоразли-чиша Премудросш
Божија", „ширина и дужина и дубина и виси-на" љубави Божије, „неисшраживо богаШсшво
Хрисшово", „ТајнаЈеванђеља" и „ТајнаХрисшова" (Еф.з,2,4,8-10,18;б,19;Кол.1, 26; 2,2; 4,3).
Нарочито пак истиче то своје Јеванђеље божан-ствени Павле у Посланици Тимотеју, где,
говорећи о „ До-му Божијем који је Црква Бога Живога", наглашава следеће: „И
оишшеиризнаша је Велика Тајна иобожносши:
Бог се јави у шелу,
оиравда се у Духу,
иоказа се Анђелима,
ироиоведа се народима,
верова се у свешу,
узнесе се у слави" (1Тим.з,15-1б).
У наведеној краткој богонадахнутој песми садржано је сво Јеванђеље Апостола Павла и сва
његова „философија иоХрисшу" (Кол.2,8), „философијапо Богочовеку".6) Ато Је-ванђеље
није друго него Сам Господ наш Исус Христос као Богочовек, и Његово Тело и Дело —
Његово Оваплоћење и Очовечење, Крст и Васкрсење, Вазнесење и Педесетни-ца; још краће
речено: Христос и Црква Његова.
Центар и пемптусија (=квиншесенција) Јеванђеља Павло-вог јесте ова заиста превелика
Тајнаиобожносши, тајна вере наше Хришћанске: „Богсејавиушелу", или по Је-ванђелисту
Јовану: „Логосиосшадешело" (Јн.1,14).7)То јеона велика и надумна тајна Божанског
Кеносиса (=умањења, сни-схођења), о којем говори Апостол Павле у својој Посланици
филипљанима: „Који (=Син Божји) будући у обличју Божи-јем. • • Себе је ионизио
(ЕИЕУМОЕУ) узевши обличје слуге, иосшао је исшовешан људима, и изгледом се нађе као
човек" (Фил.2,б-7).8) Велика и најпотреснија Тајна иобожносШи, која је, како каже Свети
Златоуст, препуна изненађења, у томе је: што је „Бог хтео да постане човек, и да прихвати
да сиђе толи-ко ниско колико ни ум људски не може сместити". 9)
Из ове божанске Тајне извиру и све остале тајне наше вере и спасења: „Јер Бог је постао
човек, и човек Бог... Вишњи је сишао доле због домостоја (спасења), а овај доњи (човек)
постао је горе (на небу) због човекољубља... Бог дође на земљу, и човек на небо - све је
постало сједињено... Постао је један род Бога и људи. Зато и вели Павле (на Ареопагу):
Будући да јесмо род Божији (ДАп. 17,29)".10) А то спасо-носно чудо се догодило „када је
дошла иуноћа времена, и иослао Бог Сина Свога, Који се родио од жене, Који је био иод
законом, да искуии оне који су иод законом — да добијемо (бого)усиновљење" (гал.4,4-5).11'
Постао је, дакле, Син Божији син човечији, да људе учини синовима Божијим. 12)
То усиновљење Богу и обожење наше у Христу и јесте главнина (тб хЕфаХсиоу=главки
каиишал) Јеванђеља, главнина благовести да је Бог постао човек,13) а све остало по узроку
извире из тога и по смислу следује за тим, каже Свети Златоуст. 14'
Отуда, само ако пођемо од те „Велике шајне иобожно-сши", од тог јединственог
богочовечанског догађаја јав-љања Бога у шелу, можемо правилно да схватимо и проту-
мачимо Јеванђеље Апостола Павла, његову Благовест о сј едињењу Бога и рода људског у
Цркви као Телу Христо-вом. Знамо добро ко је био Јеврејин Савле из Тарса пре његовог
чудесног сусрета пред вратима Дамаска са Вас-крслим Христом, Кога је он до тада гонио
(дАп.9,1-20). Од тога пак чудесног догађаја имамо јединствени кључ за објашњење свецеле
тајне и самог Павла као Апостола и његовог Јеванђеља о Христу и Цркви. Тај кључ је:
Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос као „Бог у шелу", као историјски Богочовек.
И једино Он као јединствена Богочовечанска Личност објашњава Собом и Павла, и
Јеванђеље, и Цркву, и сав Нови Завет, и сво Хришћан-ство. Сав садржај наше вере
Хришћанске садржан је, обухваћен и осмишљен том Тајном-Догађајем: Бог се јавио у телу,
то јест Бог се јавио као Богочовек.15' И штавише, по истом Апостолу, и сва тајна стварања и
постојања све-та и човечанства, сва тајна бића и живота, спасења и веч-ног Царства, налази
се и осмишљава се и испуњује се је-дино у Христу као Вечном Логосу Божијем и Богу Ова-
ПЛОћенОМ (Кол.1,18-19; Еф.1,10;3,9-11. Јевр.1,2-3.10-16; Јн.1,3; 17,2), 16) КОЈИ
је као Истинити Бог постао Истинити Човек, и остајућиВечни Бог и постајући једном за
свагда Потпуни Човек, остаје као Богочовек на све векове и на сву вечност. 17'
Појава Христа у историји и у животу нашем заиста је јединствен и неупоредив и
непоновљив догађај, који је бескрајно пресудан за биће и живот света и човека, у
садашњости и будућности, у историји и есхатологији. Христос као Син и Логос Божији,
као Бог Оваплоћени и Очовечени, дакле као историјски Богочовек, постао је мистички
центар свих бића и све творевине.18) У Њему, као Тајни Божијој, од вечности назначеној и у
историји оствареној, за свет и човека, садржи се и открива се за сву творевину и за род
људски велика тајна Божије човеко-љубиве Икономије (=домосшроја) спасења и обожења
ство-реног света и рода људског, како о томе сведоче Апостол Павле и остали Свети
Апостоли, и за њима Свети Оци (Св. Атанасије, Свети Кападокијци, Св. Максим
Исповедник, Св. Григорије Палама), 19' и посебно Свети Јован Златоуст: „ Јер Христос
постаде (човек) ради нас, и јави се у телу... Рођени неизре-циво од Оца, рађа се неисказиво
од Дјеве ради мене".20)
Кроз Христово јављање у времену и простору, свет и човек стекли су у Њему основу,
разлог и смисао свога постојања, свој вечни живот, блажено спасење, благодат-но обожење
и обогочовечење.21' Посебо за нас људе, бића створена у времену али назначена за вечност,
Исус Хри-стос је постао центар и садржај и циљ нашег битисања, живљења и вечновања
(Јевр.1,м2; 13,8). И мада се јавио „у иоследе дане", „за време Понтија Пилата", Он је Својим
Оваплоћењем постао центар и историје и происторије и метаисторије наше. 22) Јер Он, као
Син Божји и вечна Бо-жанска Ипостас=Личност, „ Један од Свете Тројице", узев-ши на
Себе целога Човека у Својој Богоначалној Ипоста-си и сјединивши га вечно са Собом,
постао је иочешак и
крај (архг! хаХ тЕ'Хо;=качело и циљ) СВИХ О Нама ПуШевО, БОЖИЈИХ
и дела Божијих (Откр.21.6; Приче 8,22-25). Он, Јединородни, по-стао је Прворођени све
твари и Првина нове твари Божије, како нас за Ап. Павлом учи Св. Атанасије Велики. 23)
И ако је некада рекао премудри Соломон да „нема ништа ново под сунцем" Шропов.1,9), то
је могло важити само до доласка Христа Спаситеља, Који Својим Очовече-њем постаје „од
свега новога Најновије и Једино Ново под сунцем", како с правом одговара Соломону Св.
Јован Дамаскин.24)
Нови Завет зато је уствари Нови, јер се Бог јавио у телу као Човек.2б) И кадаСв. Апостол
Павле говори: „Оно шшо око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно ирииреми Бог
онима који Га љубе" (жор.2,9), говори то пре свега у односу на Спаситеља Христа, Који као
вечна „Премудросш Божијау Шајни сакривена, коју иредодреди Бог ире векова за слаеу
нашу ", роди се као Човек и разапе у последње дане као „Госиод славе" - „ради нас и
ради нашега спасења" (1Кор.2,е-8).26) Будући од вечности Бог Велики и Блажени, једини
Моћ-ни Владар и Спаситељ, Цар над царевима и Господар над господарима (ггим.6,15.
ср.тит.2,и-14), дође на земљу благо-вољењем Оца и садејством Духа Светога „да
грешнике сиасе од којих сам ирвија" (1Тим.1,15). Као предвечни Син Једино-родни Оца
предвечнога, Он „Толики и Таковелики" (6 тооогпод ха\ т^жжго?), како каже Св.
Златоуст,27) спусти се до нас и „оваплоти и очовечи, не по Својој потреби", него да нас
спасе, „да синове људске учини синовима Божи-јим".28) То је за Апостола Павла
целокупно Јеванђеље и свецели Нови Завет Божији и наш хришћански. Јер се обоје
оваплоћују и остварују у Христу Богочовеку и Спа-ситељу света и свега човечанства.
Притом треба особито нагласити да суштина Павло-вог Јеванђеља и свега Новога
Завета није само, и није пре свега, учење и деловање Исуса Христа, него је то пре свега
Он Сам као Богочовек и Спаситељ, Ипостасна Божи-ја Мудрост и Сила, Љубљени Син
Оца Свеблагога, рођени од Свете Дјеве Марије и Духа Светога као Човек, претска-зани
од Пророка и очекивани од народа, распети и васкр-сли у трећи дан по Писму, дакле
Христос као Други-По-следњи Адам, као Глава Цркве и Спаситељ тела, Начел-ник и
Савршитељ вере наше. Зато је говорио и писао Свети Иринеј Лионски (у 2. веку):
„Погледајте и прочитајте пажљиво Јеванђеље које нам је дато од Апостола, и про-
читајте тачно Пророштва (старозаветна), и наћи ћете сву делатност и сво учење и сво
страдање Господа нашег у њима предсказано. А ако вам дође мисао: Шта је то ново
Господ донео? - онда знајте да је, доневши Себе предна-јављенога, донео Све Ново, јер
је то пророковано да ће доћи Новина (ђ ка^тг^) која обнавља и оживљује човека... Себе
је дакле Новога донео, и сва најављена добра, у која и Анђели желе завирити, даровао ј е
људима (шетр. 1,12.)" .29)
Појава вечног Сина Божијег као Човека у телу и са телом обухвата већ, по Апостолу Павлу,
и свецелу тајну и стварност Цркве као ТелаХрисшовог,јер је тајна и ствар-ност Цркве
потпуно обухваћена Тајном Христовом, том двоједином „заистатајном"
(бут(о$цг>атгјр1оу),30) Богочовечан-ском Тајном.
Човекољубива Икономија=Домострој Божији о све-ту, Промисао Његова о стварању и
спасењу света и чове-ка, и уопште сво Божанско Откривење садржано је и об-јављено у
пуноћи у „Великој шајни иобожносши", која је, по Апостолу, „ошкривење Шајне о којој се
ћушало у вечним временима, а која се сада објавила" као „Тајна Хрисшова"
(1Тим.З,16; Рм.14,24-25; Еф.3,4; Кол.2,2;4,3)31) - „ОД ВвКа СаКрИВбНа И
Анђелима напозната Тајна: Бог у несливеном сједињењу Оваплоћаван", како каже
богонадахнута црквена песма.32) Тако се у Христу Спаситељу пројављује „главни чин (тб
Божијег старања" о нама, Његово „главно дело
за спасење наше".33) У Богочовечанској Личности Господа Христа обухва-ћено је и
садржано и богочовечанско дело Његово за спа-сење и обожење света и човека, а то је
Црква, и зато јеона неодвојива од Њега и објашњава се само Њиме и у Н>ему. Ова се
истина јасно показује из напред наведене химне Апостола Павла о „Великој шајни
иобожносши" као тајни Бога у телу и стварности дела Његовог (ггим.здб-хе). 34' Отуда, по
истом Апостолу, немогуће је раздвојити тајну Христа од тајне Домостроја спасења, која се
јавила као Црква. Јер, тајна Христова је „ Шајна Вога и Оца и Хрисша", ИЛИ (по другим
рукописима)35) „ шајна Божија која је Хрисшос", али, како додаје Апостол, „Хрисшос у
вама", то јест Хри-
СТОС СЈеДИЊеН Са ЦрКВОМ (Кол.2,2; 1,26-28; Еф.5,32).36)
Божански Апостол је буквално погружен у ту тајну „у Хрисшу", која представља његову
централну мисао, јединствена стварност у којој он живи, креће се и постоји
(ср. Гал.2,20 и Фил.1,21). ЗаТО је ХрИСТОЦбНТрИЧНОСТ ТвМвЉНО
начело Павлово, суштинска основа Јеванђеља великог Апостола народа. Његово Јеванђеље
се може с правом назвати једном Христологијом, у којој су већ обухваћене и
Сотириологија и Еклисиологија. То је основни закљу-чак који се може спонтано извести из
свих Посланица Апостола Павла, и имајући то у виду можемо потпуно да схватимо његову
Еклисиологију. Јер, ако је „Велика шајна иобожносши" откривење и пројава
„ТајнеХрисшове", онда је истовремено и Црква „Велика шајна иобожносши" .37) Јер,
предвечна тајна Божија заиста се открива кроз Црк-ву и у Цркви, или тачније: као Црква
(Еф,4до).38) Својим оваплоћењем Господ Христос је, по Св. Златоусту, „узео на Себе тело
Цркве",39) и Цркву је „учинио Својим телом"
(Еф.1,23; 5,23.30; Кол.1,18; 2Д9).40)
У Ипостаси (=Личносши) Христовој сјединио се сав Бог са свецелом људском природом,
изузев греха - јер грех и не спада у природу људску - и у тој Богочовечанској тајни=
=реалности „несливеногинераздељивог" јединства(сход-но Христолошком исповедању
Цркве на Халкидонском Сабо-ру) обухваћена је и тајна Цркве. Људска природа, препо-
рођена и возглављена у Христу, узета је - уипостазирана - у Божанску Ипостас Његову, и
тако је Христос постао Нови Адам, Родоначалник Новог човечанства, ирвина Нове
ТВарИ, КОЈа је ЦрКВа (1Кор.15,20-23.45-49; 2Кор.5,17; Кол.1,18).41)
Христос је постао Глава и Првина тог новог Тела, Цркве, са којом је једносуштан по Својој
људској природи, која је нераздељиво сједињена са Његовом Божанском
ПрИрОДОМ (Еф.1,22; 5,23; Кол.1,18; 2,9; Јевр.2,П.14).42) На Тај НаЧИ, у
Богочовечанској Личности Христовој већ постоји и Цр-ква као Богочовечанско тело
Његово. Син Божији, вели Св. Златоуст, постао је заједничар „наше природе", и ми, то јест
Црква, постасмо заједничари „суштине Његове"
(овде „сушшина" значи ирирода - Шетр.1,4). „И КаО ШТО Он ИМа
нас у Себи, тако и ми имамо Њега у нама" . 43) Исто ово изражава Апостол Павле и када
каже да је Христос постао Глава и Спаситељ Цркве, која је Тело и Пиноћа Његова, а ми смо
удови шела Његовог, од меса Његовог и од косшију Његових (Еф.1,22-23; 5,23.зо). Тако је,
дакле, Црква постала сушелесник (оиоашцод) Христов, то јест једно тело са Христом
(Еф.з,б; 2Д4-1б).44) Или, још конкретније, постала је: ЕТд Хд1от<5д=Један ХрисШос
(Гал.з,28).45) Јер су Црква и Хри-стос једно, као што вели Свети Златоуст следујући Све-том
Павлу: „ Јер као што је глава и тело један човек, тако је и Цркву и Христа Апостол назвао
да су једно (ЕУ еф^оеу ЕШН)" (1Кор.12,12).46) Другим речима, Христос као Богочовек јесте
сама Црква у њеној Богочовечанској пуноћи. 47)
Из свега претходнога постаје јасно да, по Св. Апосто-лу Павлу, Христологија и
Еклисиологија су неодвојиве,4* јер представљају две стране једног истог Богочовечан-ског
Догађаја. И не би се погрешило, ако би се обе назвале једним именом — Теантропологија.
Јер, сва дубина Хри-стологије види се и показује се у учењу о Цркви, као што се и у
Еклисиологији открива потпуна Христологија. Ово се нарочито види у двема
преимућствено христоло-шким и еклисиолошким Посланицама Апостола Павла: у
Посланици Ефесцима и Посланици Колошанима. Тако, док у Посланици Колошанима
Апостол говори више о Христу као Глави Цркве, али истовремено и о Цркви као телу
Његовом (кол.1,15-28; 2,9-19), зато се ова Посланица може окарактерисати као
еклисиолошка Хрисшологија. У Посланици пак Ефесцима Апостол Павле говори више о
ЦрКВИ КаО Телу, КОЈеМ је Глава ХрИСТОС (Еф.1,22-23; 2,14-16;
4,12-16; 5,23-32), и зато би се ова Посланица могла окарактери-сати као хрисшолошка
Еклисиологија.4^
Све ово пак јесте једно исто богословље о Свецелом Христу као Богочовеку, сходно
речима Св. Августина: ЋЛиз Сћпз^из, сари1 е! согри.8 = „Свецели Хрисшос - глава и
шело".50) Овакво схватање Св. Апостола Павла развијају нашироко Свети Оци Цркве, а
нарочито у својим Омилија-ма на Павлове Посланице најбољи тумач и верни ученик његов
Св. Јован Златоуст, на кога се ми у овом раду најче-шће позивамо.
Према томе, овај сотириолошко-еклисиолошки Хри-стоцентризам чини основу учења
Апостола Павла о Цр-кви. Све је обухваћено у Христу, у оваплоћеном Богочове-ку.
Богочовек је суштинска тајна Хришћанства као Цр-кве, сама суштина и ипостас Цркве. Ако
би се Црква људским језиком могла дефинисати једном речју, онда би то била реч:
Богочовек - Личност, Дело и Тело Христо-во.51) Јер Црква у себи садржи тајну Богочовека
Христа, исамоувезис догађај ем „ Бог се јави у шелу", ил и по цркве-ној песми: „ Син Божј и
— Син Дј евин постај е", бива схва-ћено биће и природа Цркве као Богочовечанског тела
Христовог.52) Другим речима, у бити својој Црква је Сами Богочовек Христос - Есс1ез1а
уего Сћпз^из.53' На тај начин се поистовећује „Велика шајна иобожносши" са „Великом
Тајном" Христос - Црква (Еф.5,32).
У даљем излагању овога рада настојаћемо да изнесе-мо основне, суштинске елементе
Еклисиологије Св. Апо-стола Павла, највећег Еклисиолога свих времена. Најпре ћемо се
позабавити питањем бића и природе Цркве Божије и њеног ј единства са Христом и у
Христу .54) У тумачењима најдубљих тајни о Цркви следоваћемо, наравно, најпре самог
Апостола Павла, а затим истовремено и Светоотач-ку егзегезу Павлових Посланица и
уопште Светога Пис-ма, при чему понајвише користимо изврсног представни-ка те егзегезе
Св. Јована Златоуста. Развијајући основне еклисиолошке принципе Апостола Павла,
сматрасмо за добро да се не обраћамо само Златоустовом и других Св. Отаца по духу и
смислу тумачењу Великога Павла, него често и буквалној, текстуалној херменевтици, и
зато нере-тко наводимо и опширнија места из Отаца и Златоуста, 6б) поводећи се често и за
њиховим надахнутим стилом и речником, посебно за Златоустовим красноречјем. 56)
У распореду и развијању читаве теме имали смо као главну жељу да изложимо основне
истине које прожима-ју читаво Јеванђеље Апостола Павла. Зато смо рад поде-лили на три
главна поглавља, од којих се два последња деле на по три одељка свако. У ирвом поглављу,
следећи углавном Посланице Ефесцима и Колошанима, излаже-мо Павлово Јеванђеље о
предвечно предодређеној Икомо-нији благодаши Тројичнога Бога, која се пројављује кроз
„Тајну Хрисшову" као Црква. У том поглављу истиче се Тријадоценшрични карактер
Павлове Еклисиологије.
У другом поглавља говоримо о односу Христа и Цркве, те у 1. одељку тог поглавља
излажемо како је конкретно остваренатаБожијаИкономија=Домострој кроз -6Са -и у — IV
— Христу, кроз Оваплоћење, Крст, Васкрсење и Вазнесење Његово. Говоримо, дакле, о
постанку и бићу Цркве као Тела Хрисшовог. Само пак учење Павлово о Цр-кви као Телу
Хрисшовом излажемо у 2. одељку истог по-главља, под називом „Црква као Тело
Христово". Може-мо рећи да овај павловски израз сачињава централну тачку његове
Еклисиологије, то јест саму Еклисиологију у ужем смислу. У 3. одељку истог другог
поглавља обра-ђујемо тему Црква као заједница у Божанској Евхарисшији, која представља
не просто наставак Павловог учења о Цркви као Телу Христовом, него и врхунац и
завршетак истога, то јест саму суштину Еклисиологије овог Божан-ског мистагога. Дакле,
читаво друго поглавље истиче превасходно Хрисшоценшрични карактер свеукупне Апо-
столове Еклисиологије.
У шрећем поглављу говоримо о месту и улози Духа Светога у Цркви, то јест о Цркви
Педесетнице, о силаску Светога Духа у Цркву, и Његовом присуству и делатности у њој. У
2. одељку истог шрећег поглавља говоримо о једин-сшву Цркве у вери и иредању Јеванђеља
Христовог, како гапроповеда и свештенодејствује Свети Павле. Јединство Цркве у вери,
мада се првенствено темељи на Христу, ос-тварује се међутим у Духу, благодаћу и
дејством Светога Духа, и зато о томе говоримо у овом поглављу посвећеном Духу Светоме.
Трећи одељак овог истог поглавља, који носи назив „Живош у Хрисшу Духом Свешим",
односи се подј еднако и на Христа и на Духа Светога, али ј е стављен овде из истог,
малопре наведеног разлога. На тај начин, у трећем поглављу се истиче Пневмашолошки
карактер Павлове Еклисиологије.
Ова и оваква подела има за циљ да изрази основну истину садржану у Посланицама
Павловим. Извор и сре-диште свега у Цркви јесте Свесвета Тројица: Отац и Син и Свети
Дух, и све у Цркви бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Тако Црква јесте Црква Бога у
Тројици, Црква Свеше Тројице. Но пошто је, по Апостолу, Црква Тело Хри-сшово,
целокупна Еклисиологија има превасходно Хри-стоцентрични карактер. А када говоримо о
Христоцен-тризму, треба имати на уму да, за Апостола Павла и Свете Оце, то јест за
Православну теологију, Христос се никада не одваја од Свете Тројице, нити можемо
познати и имати Христа као Богочовека изван пуног и правог Тријадоло-шког исповедања
вере. Христос је увек и свагда „ Један од Свете Тројице", оваплоћени Јединородни Син и
Логос Очев, Друга Ипостас Божанске и Нераздељиве Тројице, Која је свагда сједињенау
Себи, Својој природи и Својим енергијама и делима. Тако, по речима Св. Златоуста, „ка-да
кажемо Христа, кажемо и Оца и Светога Духа" .б7) Пре-ма томе, Тријадоцентричност и
Христоцентричност се међусобно не супроте, него су, у Православној теологији, и
конкретно у Еклисиологији, израз једне и исти ствар-ности. Исто важи и када говоримо о
Пневматолошком карактеру Православне Еклисиологије. То је саборносш Православне
теологије.
Бог у Тројици открива се у Цркви кроз Христа ова-плоћеног, и Црква је дело свецеле
Богоначалне Тројице, иако је, по Апостолу, она преимућствено Тело Хрисшово иЗаједница
(ио^ота) Духа Свешога. Она је то зато што је исто-времено и Дом Очев (вф.2,18-22;
ггим.з.15-16 итд.). Наглашавање пак изузетног места Христа у Цркви, као што смо и у
уводу навели, једноставно је и по себи схватљиво зато што се Он оваплотио, и Тело Своје -
Цркву учинио Домом Оче-вим и нашим, и Обишалишшем благодати Духа Светога.
Познати Павловски Литургијски возглас собом то најбоље, мада синоптички, изражава:
Црква је „благодаш Господа нашег Исуса Христа, и љубав Бога Оца, и заједница Светога
Духа — са свима нама" (2Корлз,13).
Ако се удубимо у Божанствену Литургију наше Црк-ве, овај истовремено Тројични,
Христолошки и Пневмато-лошки карактер Цркве, па дакле и Еклисиологије, поста-је нам
јасан сам по себи. Јер, како је говорио мудри Хом-јаков: „Само онај схвата Цркву, који
схвата Литургију" .58)

„Икономија (=Домострој) благодаши" Тројичнога Бога као „Тајна ХрисШова"

1. Превасходно еклисиолошка Посланица Светог Апостола Павла, насловљена Ефесцима,
почиње познатом химном благодарности Апостолове упућене Богу Оцу, то јест Светој
Тројици. Разлог те благодарности јесте вели-чанствена ради нас Икономија=Домосшрој
благодаши Бога Оца, и Његовог Сина, и Духа Светога, која нам је дата у Христу и јавила се
кроз Цркву.
„Благословен Бог и Ошац Госиода нашегИсуса Хрисша,
Који нас је благословио сваким благословом Духовним
на небесима у Христу,
као што нас је и изабрао у Њему пре постања света
да будемо свети и непорочни пред Њим,
у љубави предодредивши нас Себи на усиновљење
кроз Исуса Христа,
ио благовољењу (ттју ег>6сшау) Воље Своје,
на похвалу Славе Благодати Своје,
којсш нас облагодаши у Љубљеноме (ехаргјтгааеу ђцсц;
е^ тф 'Нуалт|цеуф),
у Коме имамо избављење крвљу Његовом, опроштење грехова,
по богатству Благодати Његове,
коју преумножи у нама у свакој мудрости и разуму,
обзнанивши нам тајну Вол>е Своје, по благовољењу Своме,
које (благовољење) унаиред иосшави у Њему,
за икономију (=домосшрој) иуноће времена:
да се све возглави (ауатефаХа1сооа9а1 = састави) у Хрисшу,
оно што је на небу и оно што је на земљи, у Њему,
у Коме и постасмо наследници унапред одређени
према намери Онога Који све чини по савету Воље Своје,
да будемо на похвалу Славе Нзегове, ми који смо се унапред надали у Христа,
у Којем и ви, чувши реч Истине, Јеванђеље спасења вашег,
у Којем и поверовавши,
заиечашисше се Свешим Духом обећања (Његовог),
Који је Залог (аддсфигу^заручење) наследсшва нашега,
за искуиљење шековине (тђдЈГЕдшођаеш
на иохвалу Славе Његове" (Еф.1,3-14).
Ова богонадахнута химна небоходног (о вла, узношена Богу у Тројици - спомиње се Отац,
Христос и Свети Дух - садржи укратко целокупно Јеванђеље=све-спасоносну Благовесш
првоврховног Христовог Апостола. Ова химна потсећа у многоме на увод у Јованово
Јеванђе-ље (гл. 1, првих 18 стихова), са којим има велике сличности по дубини садржаја. 59'
Стихови ове Павлове химне личе још на библијски псалам или литургијску песму. И заи-
ста, сво Јеванђеље Апостола Павла представља свехармо-ничну Божанствену
Службу=Евхаристију, узношену Триипостасном Богу, Творцу и Спаситељу нашем. Посто-
ји стварна сличност, и скоро идентичност, између Свете Литургије наше Цркве и Јеванђеља
Апостола народа. Јер, сав садржај и структура Литургије Златоустове суш-тински је слична
Павловом и Јовановом Јеванђељу.
У центру и Литургије и Јеванђеља налази се Триипо-стасни Бог наш: Отац и Син и Дух
Свети, и величанстве-ни, из човекољубља творени и даривани, Домосшрој благо-даши -
О1хоуоцих тт|5 хар^од - „ради нас људи и ради нашега спасења". У том Домостроју, по
Апостолу, као и у Светој Литургији Цркве, све потиче од Живоначалне Тројице: одОца,
крозСина,уСвешопеДуху (ово ГУ =у значи: Духом Свешим). Почетни возглас Божанске
Литургије: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа" открива нам истину: да нам
се открило Тросунчано Божанство у Царству бла-годати Своје, 60) у „ Домосшроју
благодаши" (Еф.з,2),61) „којанамје даша у Хрисшу Исусу ире вечних времена, а објављена сада
иојавом Сиасишеља нашег Исуса Хрисша" (2Тим.1,9-10; ср. Рм.14,24--2б).62) Али и први возглас
Анафоре Свете Евхаристије, који је узет из једне Посланице Апостола Павла (или је можда
обратно: Павле узео из литургијске праксе Апостолске Цркве) изражава то исто: „БлагодаШ
Госиода нашег Исуса Хрисша, и љубав Бога и Оца, и заједница СвеШога Духа — да буде са
свима вама" (2Кор.!здз). Овим речима се укратко изражава садржај и суштина Домостроја
(=Икономије) нашег спасења, и истовремено се посведочава учешће сва Три Божанска Лица
Свете Тројице у том Домостроју.
„Љубав (т| аусттО Бога и Оца", која се пројавила кроз благодаш Христову у заједници Светога
Духа, јесте оно што чини срж свеукупне ради нас човекољубиве Икономије (=Домосшроја)
Божије. „Јер је шако Бог заволео (ђуал^оЕ^) свеш, да је и Сина Свога Јединороднога дао, да
сваки који верује у Њега не иогине, него да има живош вечни" (Јн.зде).63'
„Благодаш (г\ хар^) Госиода нашег Исуса Хрисша" јесте Сам Христос Богочовек, Љубљени Син
Очев, у Коме нас Бог облагодаши, Који се јавио као „благодашБожијасиасо-носна свима
људима" (Тит.2,и; ср. Рм.5,15.21).64)
„Заједница (ђ хоиш^Са) СвешогаДуха" јесте све оно што Отац кроз Сина у Духу Светоме даје
нама, то јест сама заједница и општење Надсуштаствене Животворне Тро-јице са људима у
Цркви, која се остварује (леауцатолснша1=
= ирагмашевеше=иосШаје сшварносш) КрОЗ Христа Духом СввТИМ,
Којега ми постајемо „заједничари" (ХО^ШУОО у Цркви (Јевр.6,4; Фил.2,1; Рм.5,5).65) Јер, „оно
што Дух дарује, каже Св. Златоуст, то исто, вели Апостол, и Бог (Отац) дејствује, то и Син
наређујеи даје".66)
2. Свецели Домострој Тројичнога Вога за нас јесте по своме карактеру и садржају
несумњиво Тријадоцен-тричан.67' Божије „Вечно Јеванђеље" о творевини Његовој остварује
Јединородни Син Божији, у Којем као „у Љуб-љеноме" почива сво благовољење Очево
(Еф.1.5.6.9; Кол.1Д9),68) а остварује се и пројављује се садејством једносуштнога Оцу и
Сину Духа Светога.69) Јер, као што каже Св. Апостол: „нема Бога другога осим Једнога... а
нама је Један Бог Ошац, из Којега је све и ми у Њему, и Један Госиод Исус Хрисшос, кроз
Којега је све и ми кроз Њега, и Један Дух Свеши, у Којему јесвеимиу Њему" (1Кор.8,4.б).70)
Павловизразу Рм.11,36: „јер је од Њега, и кроз Њега, и за Њега све", и други израз у Еф.4,6:
„Који је над свима, и крозасве, и у свиманама", 71) јасно показују Тријадоцентрични
карактер целокупног стваралаштва Божијег, а нарочито Божијег Домостроја за нас, дакле:
Цркве.72'
Све је, према томе, „од Оца кроз Сина у Светоме Ду-ху", сходно древном новозаветном и
светототачком изра-зу.73) Ова иста Тријадоцентричност пројављује се такође и у Божанској
Евхаристији наше Цркве, конкретно у Василијевој и Златоустовој Литургији, којаукратко
пред-стављамистагошко „излагање" и „остваривање" све спа-соносне Икономије
Тројичнога Бога.74)
У Икономији=Домостроју спасења све и сва чини Животворна Божанска Тројица: Отац
кроз Сина у Свето-ме Духу. „Отац и Син и Свети Дух све економише, све делотвори", вели
Св. Златоуст.75) Јер „Оца и Сина и Све-тога Духа један је дар и једна власт". 76) Јер „где је
присут-на једна Ипостас (=личносш> Свете Тројице, присутна је сва Тројица, јер је Она
нераздељива у Себи, и сједињена је са сваком тачношћу" . 77) Зато код Апостола Павла
запажамо да често говори о Тројици и Њој приписује све и сва, као што примећује и Св.
Златоуст: „Оно што свагда чини (Апостол), то је: да од Сина прелази на Духа, од Духа на
Сина и Оца, и Тројици приписује све што се на нас односи" (Рм.8,9-и; гкор.6,11; 12,2-4). 78)
Ово се нарочито запажа на почетку Посланице Ефесцима, као што смо већ наве-ли, али
такође и на почетку свих Павлових Посланица, и на другим местима. 79) Према томе,
Триипостасна, Једно-суштна и Једноделатна Тројица јесте почетак свега, и средина свега, и
крај (теХо?) свега, и у стварању, и нарочито у Домостроју спасења света и човека.
Ипак, треба рећи, да се код Светог Апостола запажа јасно да, у Домостроју спасења, свака
од Божанских Ипо-стаси Једне Нераздељиве и Човекољубиве Тројице има свој посебни
удео и свој „доиринос" (ОИУТОЕКХУ). „Разделили су Домострој о нама Отац и Син и Свети
Дух", наглашава карактеристично Св. Златоуст,80' свакако не подразумева-јући под
„раздеобом" стварну иоделу, него тиме указује на посебну, личну улогу Трију Божанских
Лица. Јер, јед-ним и јединим делом љубави и човекољубља Божанска Тројица је спасла род
људски, а свака од Блажених Бо-жанских Ипостаси унела је својеврсни бгоирцкос-
сдппге^ау.81' Ово се јасно види ако проанализирамо наведену Павлову химну с почетка
Посланице Ефесцима.
„Благословен БогиОшац" — јер нас је Он благословио сваким благословом Духовним', Он нас је
изабрао ире иосшања свеша и иредодредио нас за усиновљење у Њему; Он нас је облагодашио.
Уопште треба рећи, да све бива „ио благовоље-њу воље Његове", „ио Савешу воље Његове"
(Еф.1,з-б.9.п).82) Међутим, све ово бива кроз Сина, „у Хрисшу , то Јест: Отац нас ј е у
Хрисшу благословио, изабрао нас ј е пре постања света у .Њеш/=Христу; кроз Христа=Сика,
нас иредодредио заусиновљење; такође нас облагодашио у Њему, у Љубљено-ме; у Христу
имамо избављење и опроштење грехова; у Христу се возглављује (=сасшавља=сједињује)
све што је на небу и што је на земљи; кроз Њега чусмо Јеванђеље спасења нашег; кроз
Христа се заиечашисмо Духом Светим (ЕФЛ.З-
-7.10-13).83)
И СвешиДух такође саприсутствује Оцу и Сину и са-дејствује у целој
Икономији=Домостроју спасења: Њиме смо благословени сваким благословом Духовним,
Њиме смо заиечаћени, и Њега примисмо као Залог наслеђа нашег (Еф.1,
13-14; 1Кор.6,11; 12,3; Рм.8,15-16; Тит.3,5-6).
Ошац славе (ЕФДДУ) је Началник (=3ачеш.ник) сваке благо-дати и сваког дара у Домостроју
спасења. Од Њега је иоче-шак и намера и савеш и ирви иокреш (ђ архп, п лдб^еоц, г\
[ЗслЛгј, ђ лдштт] брцл), како веле Апостол Павле и Св. Златоуст. 84) Он је тај Који је
„ Јединороднога Сина дао за нас, и послао Духа Светога за опроштај наших грехова". 85' Он,
Отац, кроз Сина у Духу Светоме „чини све у свему" (исор.12,6), почев од Предвечног
Тројичног Савета до есхатолошког Царства славе. Зато Њега Апостол такође назива Спаси-
тељем (1Тим.1,1; 2,3; тит.з,4), јер од Њега долази све. И зато за хришћане у Цркви додаје
Апостол да: „ви од Њега (=0ца)
јвСШе у ХриСШу Исусу" (1Кор.1,30; ср. 8,6; Рм.11,36; Јевр.2,10; 2Кор.5,18), јер Он је — „Бог Све у Свему" (6 вео? та лаута
ЕУ ласп - 1Кор.15,28).
Он, Бог Отац, је „Глава Хрисшу" и глава свију нас у Цркви (1Кор.и,з), 86) поставши кроз
Христа Отац наш. „Оцем на-шим је Христос учинио Својега Оца", вели Св. Златоуст, 87) а
ми смо кроз Христа и Духа постали синови Његови, усиновљењем Њему као Оцу, што и
представља циљ све Икономије-Домостроја и собом обухвата и садржи сва добра
(гал.4,5-?).88) Као Црква, ми смо постали дом Његов, „ОчевДом" (латрфодоТход), храм
Његов, и обиталиште Њего-
ВО (1Тим.З,15; Еф.2,21-22; Јевр. 10,21; 3,6).89)
Па ипак, и поред тако битне улоге Бога Оца, изузетно место у Домостроју спасења заузима
Друго Лице Свете Тројице, Јединородни Син Божји, Господ и Спас наш Исус Христос. Јер,
све што бива у Домостроју, бива кроз Сина - „у ХрисШу Исусу".90} „Све кроза шта се
показује мудрост Божија, постало је кроз Христа, и без Њега ни-шта не постаде"
(Јн.1,з;рм.14,24-2б;Кол.1,1б).91) Бог Отац „ништа без Сина нити хтеде, нити одреди, нити
учини", веле Све-ти Оци.92) Тумачећи Рм.3,24-25: „ кроз искуиљење које је у Хри-сшу Исусу,
Којега унаиред иосшави Бог да буде крвљу Својом жршва иомирења (=очишћења)",
Златоуст вели да Апостол Павле у том месту, „показавши да је то дело Очево, пока-зује да
је то исто и дело Сина, Којега унапред постави Отац, а Христос крвљу Својом све то
оствари" .93) Христос је „свугде узрочник свега", вели другде Златоуст. 94) И заи-ста, Он и
јесте Самоделатељ (6 АтогЈрубд) Икономије-Домо-строја спасења — Својим Оваплоћењем,
Крстом, Васкрсе-њем, Вазнесењем и слањем Духа Светога. Али, и Дух Свети такође има
посебну улогу и Иконо-мији-Домостроју Тројичнога Бога, о чему ћемо говорити и у
посебном поглављу. Дакле, све Три Божанске Ипоста-си, сва Надсуштасвена Тројица,
учествује у Домостроју, у изграђивању „Великога Дома" (Меуса^ оша?) Божијега, то јест у
Икономији =Домо-стројењу спасења човека и све твари, што и јесте Црква Бога Живога и
Истинитога, у Светој Тројици јављенога и слављенога. 96)
3. Сасвим изузетно место, које у човекољубивом Тро-јичном Домостроју има Друго Лице
Свете Тројице састоји се у ошкривењу и објављењу и „самим делом исиуњењу" те
Икономије од стране Бога Сина, оваплоћеног и очовече-ног у Лицу Исуса Христа (ср.
Рм.14,24-25).96) Од Богоначалних Ипостаси „једино је Син постао СамоделаШељ (6
Агио^дуб?) спасења нашег и Собом је све урадио".97) Као што је при ставарању света Он,
као Логос и Син Божији, имао изузет-ну улогу, јер је „све крозЊега и заЊегасаздано"
(Кол.1,16; ср.
Еф.3,9; Јн.1,3), ТаКО ИСТО, И ЈОШ ВИШ6, СрвДИШЊб М6СТО у ИкО-
номији=Домостроју има Он као Месија=Спаситељ. 98) Јер је Он Исус^СиасиШељ, и само
спасење и извршење спасења.9*Исус Христос, Спаситељ, је, по Апостолу Павлу, „Сш-ка Бога
невидљивога, Прворођени све швари, јер }ч у Њему све сшворено, шшо је на небу и оно шшо је на
земл>и, видљиво и невидљиво ...све је кроз Њега и за Њега саздано; и Он је ире свега, и све је у
Њему иосшало (ООТЕОТТ)«;=садржано), и Он је Глава шела Цркве, Који јв Почешак, Прворођени из
мршвих, да Он буде у свему Првенсшвујући, јер (Отац) благоизволе да се у Нзему насшани сва
иуноћи" (Кол.1,15-19; ср. Еф.3,9-11; Јн. 1,3; 17,2).
Из наведеног предубоког и пребогатог места Посла-нице Колошанима види се јасно да Син
Божји није само творачки Узрок све творевине, него и њен Центар и Циљ и Смисао и
Свршетак(теХо5) и Пуноћа^хфшца). Јер Апостол не каже само да ј е све створено кроз
Њега, него и „ за Њега". Узрочно „кроз Њега" постаје телеолошко, есхатолошко „ за
Њега" .100) Све и сва што ј е кроз Њега створено, у Њему и за Њега има своје постојање и
живот, свој логос постоја-ња и свој смисао вечног битовања и живовања. Он је заи-ста
Почешак и Свршешак (адт хаХтвХод) свега, као што је Сам открио љубљеном ученику
Своме Јовану (откр.22дз). Ово управо значе многобројни изрази Апостола Павла, као што
су: „иочешак" — „Он је ире свега и све иосшоји у Њему" -„ све је Њиме и за Њега саздано "
— „да Он буде у свему Првенсшву-јући" - „у Њему (Отац) благоизволе да се насшани сва
иуноћа" — „да се све возглави у Хрисшу" - „Њега даде за Главу изнад свега Цркви, која је
шело Његово, иуноћа Онога Који све исиу-њава у свему" — „нова швар" — „иоследњи
Адам" — „све и у свему Хрисшос", и др.101)
Дакле, Христоцентризам свега у Домостроју=Иконо-мији стварања и спасења јесте битна
чињеница, коју кон-статујемо код Апостола Павла у његовој Христолошкој Еклисиологији.
И само ако то имамо у виду, можемо да схватимо Павлово Јеванђеље о „Икономији Тајне",
„Иконо-мији Благодаши", то јест Павлово Јеванђеље о Цркви. Као што запажа божанствени
Златоусти благовесник, чудесно је код овог Апостола то што настоји да Христа ћокаже
Првим и у другом „последњем стварању" (штерџ уеуеаеО, 102' тј. у Икономији=Домостроју
спасења, која по преимућству има Христоцентрични карактер. Сав До-мострој=Икономија,
по Апостолу, јесте од Христа, кроз Христа, у Христу — „уЉубљеноме". Јер сва Икономија
бла-годати Божије јавља се и остварује се заиста као Тајна Хрисшова — тб Мшттјдшу тсш
Хдкисго (Еф.з,4; Кол.2,2; 4,з).103) Ова пак Тајна Хрисшова, по Апостолу, сачињава кључ за
цело-купно Божанско Откривење, за свецелу Икономију Божи-ју, која је „оШкривење
Тајне о којој се ћушало кроз времена веч-на, а садајеобјављена" (Рм.14,24-25). Овом Тајном
откривенанам је и сама Тајна Свете и Божанске Тројице (кол.2,2; Јн.1,18; 17,6; мт.и,27;
Лк.1о,22),104) и у њој је садржана сва тајна света и чо-века, то јест тајна Светотројичног
стварања, спасења, веч-ног живота и обожења свега Богом Тројицом створенога.
Божанствени парадокс Павловог Јеванђеља садржи се, такође, у томе што је Тајна
Хрисшова, „скривена од векова у Богу", откривена у пуноћи својој тек „у иоследње дане"
(Јеврлд) кроз Цркву,105) то јест у „ Домостро ј у по телу"106) -јављањем Христа као
Богаушелу (1Тим.з,1б;Јеврло,5). Другим речима, Тајна Хрисшова откривена је као „Велика
шајна"
ХрИСТа И Цркве (Еф.5,32; ср.Кол.1,26-27). У суштини, како смо навели и у уводу на почетку, све
се садржи у надумној тајни Богочовечанске Личности Христове, у Христу као историјском
Богочовеку. Мада се Он јавио „у иоследње дане", „на крају векова"(Јевр.1,1; 10,26;
1Корло,п), „када дође иуноћа времена" (Гал.4,4; Еф.1,10),107-1 ипак Он у Себи има све тајне
Бога и човека, прошлости и будућ-ности, времена и вечности, бића и живота. Појавивши се
као човек, у телу — Телу Цркве и са Телом Цркве, Го-спод наш Исус Христос, Предвечни
Син и Логос Божији, открио је и пројавио, показао и оправдао у Себи и Собом вечни план
Божији о свету и човеку. Светлошћу Њего-вом, као „Сунца Правде", које се родило у
Витлејему и засијало у пуној Својој светлости кроз Крст и Васкрсе-ње, Богочовек Христос
Спаситељ осветљава све и сва, све у прошлости и све у будућности, све у преисторији и
мета-историји целокупне творевине, а нарочито човека као најмилијег и централног
створења Бога Човекољупца.108) 4. Објашњење овог божанског парадокса можемо на-ћи код
Апостола Павла једино у откривеном му Предвеч-ном Савешу (пеосиотог> вогАђ?)
Надсуштаственога у Тројици Бога. „СавешВољеЊегове",кл11 „СавешБожији" (ЕФЛ,П;ДАП.
20,27), код Апостола Павла јесте она тајна коју спомиње Пророк Исаија и Дела Апостолска
као „Велики Савет Бо-жији" или „Савет древни, истинити". 109)0зај „надбескрај-ни и
неизмерно и бескрајно предпостојећи пре векова Велики Божји Савеш"т одлучио је, по
бескрајној Љубави Божијој, да у блаженство вечнога живота Тројичнога Бо-га Љубави,
дакле у заједници Светотројичне Љубави, узму учешћа и сва створена бића, која су зато и
створена у времену, или тачније: заједно са временом. Но Свезнају-ћи Бог предзнао ј е пре
векова и предвидео111' сав ток живо-та, понашања и историје створених самовласних
(=слобод-них) бића. Предвидео је, према томе, и из слободне воље пад човека у грех и
смрт. Будући бескрајно Добар и Чове-кољубив (Тит.з,4), „богаш у милосши" и пребогат „у
љубави"
(Еф.2,4.7; 1,18-19; 1Јн.4.8.16), И ИМајући ОД ВбКа блаГОВОЉвЊб „у
Љубљеноме" Сину ради најдражег му створења Свога -човека, Он је, са одлуком о
стварању предодредио, у пред-вечном Савету Своме, и богочовечанску Икономију спасе-
ња човека и света у Јединородном Сину Своме. Отуда, наука Апостола Павла и Светог
Писма о предвечном Са-вешу, и самим тим наука Православне теологије, има зато
Христоцентрични карактер.
Ово показују и следеће речи Апостола Павла упућене ученику му Тимотеју: „Тога ради
саиосшрадај с Јеванђељем, ио сили Бога, Који нас је сиасао и иозвао нас свешим звањем, не
ио делима нашим, него ио Соисшвеној намери и благодаши, која нам је даша у Хрисшу
Исусу ире вечних времена, а иројавила сс сада јављањем Сиасишеља нашег Исуса Хрисша,
Који је укинуо смрШ, и обасјао живош и бесмршносш Благом Вешћу (=Јеванђељем)" (2Тим.1,8-
10).112) Такође и речи у Посланици Ефеској Цркви, које смо већ наводили: ,Јзлагословен Бог и
Ошац Госиода нашег Исуса Хрисша, Који нас је благословио сваким благословом Ду-ховним на
небесима у Хрисшу, као шшо нас је и изабрао у Њему ире иосшања свеша, да будемо свеши и
неиорочни иред Њим, у љубави иредодредивши нас Себи на усиновљење кроз Исуса Хри-
СШа" (Еф.1,3-5).
Исту мисао износи Св. Апостол и на другим местима следећим изразима: „иремудросш
Божијаушајни сакривена, коју иредодреди Бог ире векова на славу нашу" (1Кор.2,7-8);113) или
„Којега иредодреди Бог да буде жршва иомирења кроз веру" (Рм.з,25); или „шајна воље
Његове ио благовољењу Његовом, коју иосшави унаиред у Њему за уредбу (е1; о'|жп>оциху=за
домосшрој=за осшварење) иуноће времена, да се све возглави у Хрисшу" (Еф.1,9--10); или
„шајна скривена од векова и од нарашшаја, која је Хрисшос у вама, Нада славе" (Кол.1,26-27);
или „ио вечној намери, коју учини у Хрисшу Исусу Госиоду нашем" (Еф.з,и).
Тумачећи овај задњи израз „ ио вечној намери", Св. Зла-тоуст каже: „Сада, вели
Апостол, постаде, али није сада одређена, него је од почетка предизображавана. „По
веч-ној намери", то јест по вечном предзнању, предвидевши (Бог) будућност; вели за
будуће векове, јер зна оно што ће бити, и тако 6дреди.114) Јер је чудесно Божије предзна-
ње, и зна све и сва (лаута) пре постанка њиховог". А погле-дај, додаје Златоуст, како се
Павле „у свим скоро Посла-ницама стара да то покаже: да нису новина наше ствари,
него су отпочетка тако назначене; нити из раскајања, него је Бог од почетка тако
одредио, испланирао и предод-редио" .ш) И на другом месту Св. Златоуст, тумачећи
речи1Тим.2,4: „Који хоће да се сви људи сиасу", такође вели: „ Јер због тога је и сву ову
творевину произвео, и нас створио, не да пропаднемо, нити да нас пошаље у пакао, него да
спасе, и да ослободивши нас обмане дарује нам уживање Царства (Небеског). Јер то
Царство нам је и припремио, не сада после постанка, него још пре стварања света, као што
и Сам каже: „Ходише, благословени Оца мога, наследише Царсшво ирииремељено вам од
сшварања свеша" (Мт.25,34). Гле-дај човекољубље Владичино: како је и пре стварања, и
пре но што је произвео човека, припремио му безбројна добра, показујући колико
промишљање чини за род наш, и да хоће да се сви спасу! (1Тим.2,4)". 116)
Бог, дакле, мада је предвидео човеков пад у грех и смрт, није ограничио човекову слободу.
Али, ипак, као бескрајнаЉубав и Мудрост, није допустио да грех човека осујети Његово
вечно благовољење (Еф.1,9):ш) да човеку
ПОДарИ ЖИВОТ ВеЧНИ (Тит.1,2; ср.2Кор.9Д5; Јн.17,2; 1Јн.2,25; 5,11). 118)
Зато је Бог одредио од почетка и човекољубиви Домострој спасења палога човека. Слобода
човекова била је обухва-ћенау идеји стварања света, и грех није изненадио Бога, али, по
дубокозначајним речима Св. Јована Дамаскина, 119 Бог ниј е хтео да грех човека и злоба
ђавола победе Њего-ву Божанску доброту, и зато је промислио и планирао (<!>х(ж5цт)ОЕ)
„објављивање веће Доброте Своје" кроз Христов Домострој у телу, у Којем ће човек имати
већу славу од оне коју је имао у Рају. Ту припрему Домостроја спасења и облагодаћења у
Предвечном Логосу-Христу описујеАпостол Павле у химни на почетку Посланице
Ефесцима коју смо већ наводили.120
Прематоме, ТајнаБожијау Хрисшу, то јесттајнаХри-стовог оваплоћења и очовечења и у
Њему нашег спасења и обожења, мада ј е била ради спасења палога Адама, ни ј е случајан
догађај, јер „Божанско предзнајно предодређе-ње" Христовог телесног Домостроја и
спасења света и
ЧОВека (Еф.1,5.11; 3,11; Рм.3,25; 8,29; Јевр.1,2; 2,10; 10,7; 2Тим.1,9-10; Кол.1,12-
22.2б-27)121) претходи паду човека у грех и смрт. На тај начин људска слобода, мада није била
ограничена, није могла да уништи Божији план, јер, да тако кажемо, „нашла се обухваћена
у један шири план",122) који долази са Хри-стом као „спасоноснаИкономија"
(ошоихло^о^оцСа),123' кроз Оваплоћење, Крст, Васкрсење и Вазнесење Његово, то јест кроз
Цркву.
Тако, Бог остаје вечно апсолутан у Својој Љубави, милости, доброти и у верности Својих
обећања.124) И бла-годарећи управо тој верности јавља нам се и долази Хри-стос кроз
надумну тајну Свога Божанског Кеносиса (= ума-
њења, снисхођења, „исиражњења") (Фил.2,6-11). Зато В6ЛИ Св. АпОСТОЛ: ,,/ер Син Божји Исус
Хрисшос... не иосшаде да и не, него у Њему иосшаде да. И колико је обећања Божијш, у Њему су да,
и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас" (2Кор.1Д9-20; ср.Јевр.13,10).
Тако је, дакле, сасвим јасно да оваплоћење Христово јесте већа и дубља Тајна од тајне
стварања света.125) Зато Божански Павле, „богослов и небеска труба", кличе: „О дубино
богашсшва и иремудросши и разума Божијега! Како су неисиишиви судови Његови, и
неисшраживи иушеви Његови!"
(Рм.11,33)".126) "
Јединородни Син Божији, Друга Ипостас Божанске Тројице, постаје Анђео Великог Савета
Божијег.127) КажеЗлатоусти благовесник: „Великог Савета Анђео назива се Син Божији и
ради других ствари којима (нас) је учио и пре тога што је људима Оца (Свога) објавио". 128)
Он нам је открио и показао, и доказао, сву љубав Божију којом
НаС БОГ ЗаВОЛе (Еф.2,4; Рм.5,8; ср.Јн.3,16; 1Јн.4,8-10), СВу Дубину
богатства доброте Очеве (Рм.2,4; 10,12),129) неизмерно изобиље благовољења благодати
Његове (Еф.1,7.9; 2,7), и истовремено сво „богашшвомудросшиизнањаБожијег" и
„многоразличну мудросш Божију" (РМ. и,зз; ЕФ.ЗДО). А све се то пројављује тиме што је Бог
хтео, и предодредио, да живот, спасење и обожење наше буде у Сину Његовом, „у
Љубљеноме", и то кроз Христово Оваплоћење и Крст и Васкрсење. Узрок тога је
несумњиво „Његова неизрецива Доброта и неис-питиво човекољубље Његово" . 130) Јер је
„сопствена одли-каБожанске природе — човекољубље", веле Светитељи. 131) Зато Апостол
Павле свугде ставља љубав Божију као узрок свега учињенога ради нас, свега догођенога,
догађа-нога и што ће се догодити.132) А за њим тако чине и други Свети Оци, и конкретно Свети
Златоуст, који каже: „ ЈБубав Божија је спојили земљу са небом; љубав Божија је човека
посадила на Царски престо; љубав Божија је показала Бога (у телу) на земљи; љубав Божиј а ј е
Господа-ра учинила слугом; љубав Божија је за непријатеље дала - Љубљенога, за мрзитеље -
Сина, за слуге - Господара, за људе - Бога, за робове - Слободнога. И није се на томе
зауставила, него нас је позвала и на веће ствари". 133'
Та љубав Божија, по Апостолу, излила се и излива сенанас крозЉубљенога, „у Љубљеноме"
(Еф.1,6), јер јеОн у највишем степену средиште и „објекат" љубави Божије (Јн.з,35; 5,20).
Једино кроз Њега, и у Њему, и ради Њега, љуби нас Вечни Отац, и зато у Њему почива сво
благово-љење Божије за нас, и сабира се сва човекољубива Иконо-мија=Домострој Његов за
нас.134) Зато у изразу Апостоло-вом „у Љубљеноме" можемо видети сву Икономију спасе-ња. 135)
Христос се често у Светом Писму назива „Љубљени" и „Вољени" ('НуаллцстодисаАуаллтб^), и
„Син љубави Очеве" .136) Као таквога, Отац је у Икономији=Домостроју спасења заволео Њега-
Богочовека „уместо људи и за људе",137) јер је Он слободно и добровољно из љубави узео на
Себе крст спасе-ња људи већ од Предвечнога Савета Божијег (Јеврло,7). 138) Каже Свети Јован
Златоуст: „Зато је Он и тело наше узео једино из човекољубља, да би нас помиловао. Јер нема
другог узрока Икономије=Домостроја него само тај".139) Као истински Син Божији постао је
истински Син човечији да синове људске учини децом Божијом, то јест да човека „учини
богом колико је то људима могуће".140) Отуда је обожење човека у Христу и сједињење с
Богом у Њему, крајњи циљ и свршетак(ахолб$хситЕХо$) Домостроја Божјег у Христу, то
јест крајњи циљ Цркве. Зато је наша захвалност и благодарност (евхоеиттСа) неизмерна и
бескрај-на, не само зато што смо спасени, него и зато што нас је Христос „Собом спасао, и
то на такав начин" (ср. ЈевР.1,з: бг тто\>=Собом),ш) јер смо тако усиновљени Оцу у
Љубљеноме Сину Његовом, и Бог Отац нас премести „у Царсшво Сина Љубави Своје"
(коллдз; Ефд,5-б). То јест, Отац „нас удостоји исте славе са Сином, и не само то, него још и
наглашено: Љубљеним" .142)
5. Сасвим је, дакле, очигледно да је тајна Божијег у Христу Домостроја, кроз Цркву и као
Црква, већа и дубља од тајне стварања света, по својој тајанствености и пара-доксалности,
и по изобиљу благодати и дарова Божијих. Али, Апостол Павле не упоређује толико
детаљно тајну спасењакао „другогстварања", као „новешвари" уХристу
(в. Еф.2,10.15; 2Кор.5,17; Гал.6,15; Тит.3,5),143' Са ПрВИМ СТВараЊбМ у
Адаму, али се преимућство „нове швари у Хрисшу" (2Кор.5Д7; гал.6,15) види само по себи.
Ослањајући се поуздано на те-мељ апсолутне и непроменљиве воље Божије и
Његовихпредвечних „савеша" и „одлука",ш) Апостол Павле их види остварене у Христу
(ЕФ.З,И; 2Кор.1,20) у „иреизобиљу богашсшва благодаши" (рм.5,15-20; 2Кор.4,15; Еф.1,7;
2,7), и зато из Христа, кроз Христа и у Христу сагледава сву происторију, историју и
метаисторију света и човека, обухватајући ту и Анђеле. Јер и за њих само се у Цркви
открива Тајна Божија у Хри-сту и многоразличита премудрост Божија (ЕФ.ЗДО; Шетр.
1Д2),145) и кроз Цркву и Анђели су уведени у возглављење (=сједињење) свих и свега у
Христу, свега што је на небесима и што је на земљи (ЕФДДО). На тај начин, у Цркви се
испу-њује и завршава коначни план Божанског Промисла за свет, Божији план и циљ свега
[свемира физичког и умног], Икономија благодаши Тројичнога Бога за сву творевину
Његову, кроз спасење, освећење, сједињење и обожење свих и свега у Богочовеку Христу у
Цркви.146)
Налазећи се у тој новој стварности, оствареној у Хри-сту, живећи већ у „шелу Хрисшовом"
које је Црква, Апо-стол Павле не говори о „првобитној Цркви", тј. о општењу Бога са
Његовим логосним=словесним створењима, то јест Анђелима и људима у рајском добу
историје света, него сву своју пажњу концентрише на „Тајну Хрисшову" која се сада јавила
у свету и историји. Из ње посматра и види сав ток историје тајне Домостроја: како је она у
Богу, како се остварује у Христу, како је примају нара-штаји, како је виде небеса, и како ће
се на крају открити у вечности, у свој слави својој. М7)
И када Апостол говори о првоме Адаму, то чини само да покаже надмоћ „ Другог Адама"
Христа наспрам прво-га, и да само у Другом — Новом, „Последњем" ("Еахато^) Ада-му,
налази први Адам своје спасење и свој циљ, пуноћу и савршенство (1Кор.15,45-50). 148) Јер,
у Другом Адаму, у Хри-сту, нама је дато далеко више неголи у првом Адаму. За-то
Икономија=Домострој спасења у Христу није просто повратак првоме Адаму, нити је
Црква просто повратак на стање у Рају,149) него је нешто далеко шире и дуже и дубље и
више (ср. ЕФ.ЗДВ). То је, по Светим Оцима: „нови свет Црква Христова и Нови Рај". 160)
0 томе, на основу Апостола Павла,151) врло ј асно говори Свети Златоуст. Тумачећи Рм. 5,17
он каже: „Није Христос само толико донео користи колико је Адам нанео штете, него
далеко вишеи веће... Зато Апостол није овде рекао просто „благодаш", него
„изобиље(же®\аа&,№>>) благодаши". Јер није само да колико смо требали за искорењење
греха, толики смо део од благодати добили, него далеко више. Јер смо и казне ослобођени,
и зло смо свако скинули са себе, и понова смо рођени, и васкрсли смо, пошто је стари човек
сахрањен, и искупљени смо, и освећени смо, и дове-дени у усиновљење, и оправдани смо, и
постали смо браћа Јединоронога, и санаследници и сутелесници Његови по-стасмо, и
сачињавамо тело Његово (=Цркву), и сједињени смо (с Њиме) тако као тело са главом. Све
ово је Павле назвао „изобиљем благодаши", показујући да нисмо добили само лек
одговарајући рани, него и здравље, и лепоту, ичаст, и славу, и достоЈанства која далеко
превазилазе на-шу природу... Јер много више него што смо дуговали, унео је Христос, и
толико више колико је малена кап наспрам бескрајног океана". 152) Из наведених Златоусто-
вих речи, које правилно тумаче Апостола Павла, види се јасно да је у Христу наша људска
природа дигнута до божанских висина и димензија.
Прво стварање било је ради Адама.153) Друго пак ства-рање бива ради човека у Христу, то
јест ради Цркве (Еф.2,
10.15; 4,12-13; Кол.1,28; Рм.8Д9-21.),154) Да, КаО ШТО „у ХриСШу обиШОви
сва иуноћа Божансшва шелесно, шако и ми у Њему будемо исиу-њетш"(Кол.2,9-10), да тако
достигнемо „у меру расша иуноће Хрисшове" и испунимо се „сваком иуноћом
Божијом"(Еф.3,19; 4дз). Прва космогонија била је антропоцентрична, друга, нова
космогонијау Христу, није само антропоцентрична, него богочовекоцентрична,
Христоцентрична.155' Или бо-ље: кроз Икономију=Домострој у Христу показало се да је и
прво стварање било Црквоцентрично, Христоцентрично. Христос је први постао апсолутно
савршени Човек, да и ми постанемо „савршен човек у Хрисшу Исусу" (Кол.1,28; ср. Еф.4дз),
поставши удови и сутелесници Његови у телу Његовом, које је Црква (шор.едв; 12,12.27;
Еф.5,зо).156) У томе се састоји великатајнаЦркве Христове: „Бог постаје човек, и човек
бог".157) Бог постаје Богочовек, да и човек постане „богочовек по благодати". 158' Бог је узео
тело Цркве,159* да и човек као уд и члан те исте Цркве, као сутелесник Хри-стов, уд
Богочовека, постане „иричасник (цетоход) ХрисШов"
И „Зиједничар (хснуотбд) ХрНСШОв" (Еф.3,6; Јевр.3,14; 1Кор.10Д6) 160>
„заједничар (хошоуб;) Божанске природе" (шетр. 1,4). 161) д'то се достиже и остварује само у
Цркви Христовој, као Телу Богочовека.
Зато када Апостол Павле говори о Цркви, увек говори о Цркви у Хрисшу, о Цркви као Телу
Христовом. И може-мо слободно рећи да се у томе садржи сва Божанска Ико-номија
благодаши и спасења. А то уствари и представља целокупну Еклисиологију Светог
Апостола Павла. Неис-црпна је дубина тајне, која се садржи у следећим речима његове
Посланице Ефесцима: „И Њега даде за главу Цркви, која је Шело Његово, иуноћа Онога
Који све исиуњава у свему" (ЕФ. 1,22-23). Један Богочовечански организам и једну Бого-
човечанску пуноћу сачињавају Христос и Црква, „тако да су Црква и Христос једно
самосавршено тело (& СОТОТЕХЕ; ошца)", како вели Свети Фотије.162) Првина и Глава и
Спа-ситељ тога тела (1Кор.15,20; Еф.5,2з) јесте Христос као Богочо-век, а удови=чланови
Његови постају сва верна и посвеће-на „деца Божија" свих векова и свих светова, која сачи-
њавају „ једно унутрашње органско и савршено јединство и целину, једно живо и савршено
тело", то јест „једну небеску и земаљску Цркву, будући у мистичком и нат-природном
заједништву са Божанском Главом, Христом, и међу собом". 163)
Према томе, у Богочовечанску пуноћу Цркве обухва-ћени су и Анђели (ЕФДДО; здо), јер све
и сва на небу и на земљи „ возглављује се" у Христу. Или како каже црквена песма:
„Крстом Христовим постаде једна Црква од Анђе-ла и људи". 164) Но потребно је да
истекнемо, следујући Апо-столу Павлу, да, као што у Домостроју оваплоћења, људ-ска
природа је ступила, по ипостасном сједињењу, у нај-тешњу зај ед ницу и ј единство са
Богом у Ипостаси Христо-вој, тако и у Цркви „семе Авраамово" има изузетан поло-жај, у
оносу на остала бића, те према томе и у односу на Анђеле. „ Јер се не ирисаједни Анђелима,
него се семену Авра-амовом ирисаједини", вели Апостол за Христа (Јевр.2,2,1б). 165) И ако је
први човек створен „иривремено мањим од Анђела"
(Јевр.2,7; Пс.8,6), ХрИСТОС, ПОСТавШИ ОЧОВбЧвЊеМ (Јевр.2,9) „ири-
времено мањи од Анђела" — „надокнадио је(алЕбште)" то „ири-времено"1Ж) и уздигао је
човека изнад Анђела и Арханђе-ла, „изнад сваког Начала и Власти и Силе и Господства и
сваког имена названог не само у овом веку, него и у буду-ћем" (Еф.1,21; ср. Фил. 2,9-ш), и
човек је на тај начин сео с де-сне стране Величанства на Небу (Јевр.зд; Еф.2,б). 167)
Јер се Христос оваплотио, ошеловио, очовечио као Човек, не као Анђео; постао је Бого-
човек, не Бого-анђео.168) У томе се састоји величина љубави Његове према роду људском, и
то ј е безмерност,, ширине и дужине и дубине и висине" Тај неХристове (Еф.з,17-19; ср.
Ис.бз,9). Иначе, да није било тако,, це би нама било могуће нити близу достићи, оно што
сада када се Логос оваплотио, задобијамо, наслеђујемо и ужи-вамо. Јер како би нашем роду
било подарено, када би људ-ска природа или Анђелска узела на се Икономију=Домо-строј
о нама, да се утврдимо с десне стране Оцу, и да будем 0 изнад сваког Анђелског и
Арханђелског хоростојања, и да толику и тако велику част и славу задобијемо, тако да и
саме Вишње Силе, које стоје најближе Богу, желе да зави-ре (л,аеатуа1=загледају) у нашу
славу, коју уживамо кроз на-
Шу ПрВИНу (тођ фи^ацато? = ирироду људску у Христу - Шетр. 1,12)?" 169>
6. На овај начин, да кажемо закључно, у Цркви се, по Светом Апостолу Павлу, остварује и
испуњује човекољу-бива „Икономија (=Домосшрој) благодаши" Тројичнога Бога за сва
створења, и првенствено и последствено за човека, као најмилије створење Његово. А та
Икономија=Домо-строј јесте „Тајна Хрисшова, скривена од вечности у Богу", [то јест тајна
Христос-Црква]. Дакле, вечна Икономија=До-мосшрој Божији о „Великом Дому" Његовом
јесте у Хри-сту ЦркваБогаЖивога, Црква Богочовека Христа, која је истовремено Црква
Свеше Тројице.

Богочовек Хрисшос и Црква

1 Икономија=Домострој занасТројичногаБога,про-'ављена као Црква, остварена је
(ЕФ.З.П) и садржана у Хри-
ГУ И Н>еГОВИМ „ЧудеСНИМ ИКОНОМИЈама" (ЗаицаатаТ;о1иоуоцга15).
Богатство су нама и благо и извори вечнога живота Спа-ситељеве икономије", вели
Свети Златоуст,1' то јест Хри-стово Оваплоћење, Крст, Васкрсење и Вазнесење.2) Злато-
уст шономијом назива самога Христа, оваилоћеног Богочове-ка, то јест Његову људску
природу: „постаје човек... у утроби бива ношен, расте постепено, и пролази пут мога
узраста. Ко? Икономија, не Божанство; обличје слуге (л тосбоОХог)цодф11), не обличје
Влздике; тело моје, не суштина Његова" .3) Према томе, појава Христа у телу, Његово
Ова-плоћење, оваплоћени Богочовек, јесте свецела Икономија= =Домострој Цркве. Зато
је, по Апостолу и Златоусту, глав-нина (тб хЕфаХаип*) Домостроја и Цркве: „Да је Бог
постао човек, и разапет на Крсту, и васкрсао!"4' На тај начин Бог је „учинио - то јест
остварио - у Христу Исусу Господунашем" (Еф.зд!) целокупну Икономију=Домострој.
Синц Логос, Вечна Мудрост Божија, „саздаде себи дом" (Пр ИЧе 9,1)5) и у њему испуни,
„учини", Икономију благодаши; у ц^, му изврши и дароваспасење свету.6) Тај „Дом" је
пресвето Тело Богочовеково, Црква.7)
Као што је и напред наглашено, сва тајна Цркве садр. жи се у „Тајни Хрисшовој", како ју је
укратко исказао Апостол Павле:
„Бог се јави у шелу,
оиравда се у Духу,
иоказа се Анђелима,
ироиоведа се народима,
верова се у свешу,
узнесе се у слави" (1Тим.з,1б).
Или, како каже Свети Златоуст: „Од свих и свега Ви-ши, и Анђелима Владар... сиђе доле, и
човек постаде, и много пострада, и васкрсе, и вазнесе се" . 8) На овим Богочо-вечанским
„икономијама" (=домосшројима), то јест: Оваплоће-њу, Распећу (=Сшрадању-смрши-
погребу), Васкрсењу, Вазнесе-
Њу И ПОСЛању Духа СвеТОГа (=Педесешница), ТбМбЉИ Св Цр-
ква и од њих је „створена" (=сачињена) и изграђена. Јер Бог поставши човек, „тело Цркве
је узео (наСебе)",9) изгра-дивши Цркву првенствено на оваплоћењу, смрти и васкр-сењу
Своме, и зато је Црква пројава и жива икона Ова- плоћенога, Страдавшега, Васкрслога и
Вазнесенога у сла-ви на небеса Господа Христа.10'
Отуда, по Апостолу, о Цркви је могуће говорити само у Хрисшу и кроз Хрисша као
Богочовека, заједно са спасо-носним богочовечанским делом Његовим, Његовим ико-
номијама. За Апостола Павла, као и за Свете Оце, и посеб-но за Св. Златоуста, у
Богочовеку је садржана сва тајна спасења, тајна Цркве. Јер се у Тајни Хрисшовој
обухвата: Оваплоћење, Крст=Смрт, Васкрсење и Седање с десна Оцу, позивање народа,
спасење кроз веру, одбацивање теле-сног Јудејина, сједињење двају народа у једно тело
Хри-стово, Педесетница, Други Долазак (зшдошСа), давање сва-коме по вредности,
живот вечни, и многа друга слична дела и дарови Спаситељеви. п)
Овде се, очигледно, обједињују Христологија, Соти-риологија и Еклисиологија, и оне
се не могу међусобно раздвајати, јер чине један и јединствен Богочовечански догађај.12'
Представљају једну исту истину, једну исту реалност - догму о Богочовеку, показују
самооткривење тајне Богочовека и Његовог дела и тела. Јер спасење и Црква једно су у
Њему, у Богочовечанској Личности и делу Његовом. А Он и јесте: и Спаситељ и
спасење, Глава Цркве и Спаситељ тела, Првина Цркве и сама Црква:
„Свв иу Сввму ХриСШОс" (Кол.З,П; Еф.1,22-23; 4,12-16; 5,23.30.32; Јевр.2,10; 5,9. 1Кор.12,12; 15,20.23). БбЗ ОВОГа
ОСНОВНОГа СОТИрИОЛОШКОГ
Христоцентризма у тајни Цркве, не можемо исту, по Апо-столу Павлу, схватити,
описати, објаснити. Управо тачи-њеница се пројављује кроз Христове „Икономије",
личне и спасоносне догађаје Његовог Лика и дела, о којимаћемо сада говорити.
2. Постаје јасно да већ у самој тајни-дргађају БО-ЖАНСКОГ ОВАПЛОЋЕЊА И
ОЧОВЕЧЕЊА Христовог садржи се и тајна Цркве, почетак и првина њене ствар-
ности. „Тајна Цркве са тајном очовечења Логоса нераскидиво јединство, једну велику
Тајну".13' Ова се на састоји у томе што су Божанска и људска п сјединиле се „несливено-
нераздељиво" у Христу за да,14) што већ представља и суштину спасења и само сца сење, и
суштину Цркве и саму Цркву. То сједињење 1 остварено у Христу, у Његовој
Богочовечанској Ипостаси (=Личносши), кроз Његово лично оваплоћења од Свете Девој ке
Марије и Духа Светога.15)
Централна истина Божанског Оваплоћења, и према томе Цркве, јесте да је Христос
исшиниши Бог и исшиниши Човек, дакле исшиниши Бочочовек. Зато Апостол Павле на-
стоји пре свега да покаже да је Христос истинити Бог оваплоћен и очовечен, и да је узео на
Се и има истинску људску природу. У оном многозначајном христолошком месту о
неизрецивом Божанском кеносису, у Филипља-нима 2,6-7, Павле наводи две истине=две
чињенице, које чине тајну Христа као истинског Богочовека: „Који буду-ћи у обличју
Божијем (ст цорфл веођ готаехм^)... Себе је умањио (=аонизио) узевши обличје слуге
(цо^фтј^ бо-иХои)".16-1 Овде израз„обличјеБожије" значи: истинити, савршени Бог, као
што и „обличјеслуге" показује истинитог, савршеног Човека.17) Према томе, за Павла, за
Цркву је: Христос Истинити Бог и Истинити Човек — Истинити Богочовек.
Исто то говори Апостол и у Посланици Јеврејима 1,3 и 2,14: „Који будући сјај славе (ШУ
ала-иуааца тђ? бб^тк) и обличје би?ш(хаеахтт1ет%готоотааЕ(о$) Његова (=Очева)", што
значи: истини-ти Бог, Он исти „Сам узе најирисније удела (^ЕТЕОХЕ) у шелу и крви", што
значи: постаде истинити Човек. Још краће и потпуније то исто изражава Божански Апостол
у Послани-ци Колошанима 2,9: „ Јер у Њему (=Христу) обишава сва Пу-
НОћи БоЖиНСШва ШеЛвСНО (лау тб ЈЛтјрсоца тт^ вебтт^тод ао)(ШТ1ХШ$)" .18
Овај догмат=истину о Христу као истинитом Богочо-веку, о Једном двоприродном
(бкрш«?) Спаситељу, нагла-шавају сви Свети Оци, егзегете Апостола Павла, 19) а посеб-но
Свети Златоусти благовесник, који каже „од догмата Цркве овај (догмат) није неки мали
део, него је то главна истина (тб кефбХсиоу) за наше спасење, јер је њиме све поста-ло и
остварено. Јер тако је и смрт уништена, и грех укинут, и проклетство ишчезло, и безбројна
добра уђогце V наш живот. Зато је (Христос) нарочито желео да се верујр Икономија
(=Домострој=0ваалоЛење), корен и извор безбрсп них насталих добара. Али, икономишући
(о1хоуом.<г>у=дае§
јући=иоШврђујући) људску СТрану (истине Оваплоћења), Господ
није допуштао да се и Божанска страна запостави". 20>
Ову исту истину изразиће Св. Златоуст још јасније и у Беседи на Рођење Госиодње, где овај
Светионик Цркве до-казује истинитост Христовог оваплоћења, које је темељ бића Цркве
као Тела Христовог, истичући уједно сав ек-лисиолошки и сотириолошки значај
Боговаплоћења:
„ Данас Онај Који Јесте - роди се (6 »V М^л), и Онај Који Јесте постаје оно што не беше
(=Човек)... Јер будући Бог, постаје Човек, не иступивши из бића да је Бог. Јер није
иступањем из Божанства постао човек, нити је опет напредовањем од човека постао Бог,
него будући Логос (Вожији), због нестрадалности (Божанске) постаде тело, а природа
(Бога) остаде непромењена... И заисша Бог од Бога роди се, и исшински човек Он Исши од
Дјеве се роди... Јер, као што при првом стварању немогуће беше да човек настане пре но
што је прах дошао у Његове руке, тако и разбијени сасуд не беше могуће прерадити
(цеталои^уса^об-новиши) да није постао Одећа (^бица) Творчева... Зато узима на Себе моје
тело, да бих ја сместио Његовог Логоса (=си-на)... Збогтоганијеоднегде
другдеСебисаздаоХрам,ни-ти је створивши друго тело обукао га, да се не мисли да вређа
Адамову природу (ф^раца). Јер пошто је човек, прева-рен, постао орган ђавола, зато је тај
спотакнути (=обмануши) узео на Себе одушевљени храм (ЕЦЦШХОУ -габу), да би га због
сједињења са Творцем одвојио од дружења са ђаволом". И даље наставља Златоусти
беседник у истом сотириоло-шком и еклисиолошком смислу, говорећи да је Христос
Својим оваплоћењем дошао у васељену (Јевр.1,6), „као Човек пастирствујући народ, а
као Бог спасавајући васељену... Бог је на земљу дошао, и човек на небо; све је постало
сје-дињено. Јер дође на земљу, будући Сав на небу; Сав буду-ћи на небу, Сав је на
земљи. Бог будући, постаде Човек, не одрекавши се да је Бог. Логос будући
нестрадални, постао је тело; постао је тело да би сеуселио у нос".22)
Оваква, можемо слободно рећи, „ХристолошкаЕкли-сиологија" Апостола Павла и
Светих Отаца, често се мо-же сресто код Златоуста, као и код других Св. Отаца Пра-
вославне Цркве. Она се заснива на чињеници да ј е Господ, Својим оваплоћењем, „узео
тело Цркве",23) учинивши са-мим тим Цркву Својим телом. „Када је Христос узео (на
Себе) тело, тим телом је сва Црква постала сродник (слгпМг) Христов... Јер ми смо — вели
Апостол — шело Хрисшово и удови ионаособ, од шела Његова (1Кор. 12,27; ЕФДЗО), уместо
да каже: због тела које узе (на Се) — сродници смо Његови" . 24)
Ову сродносш (оиууе^Ек«)26' треба да схватимо у пуноћи значења те речи, као конкретну
стварност, остварену бла-годарећи оваплоћењу Логоса. Као што вели Апостол у Посланици
Јеврејима 2,14: „Пошшо, дакле, децаимају зајед-ницу у шелу и крви, и Он најшешње узе
удела у шоме исшоме". Ово пак, сходно Златоусту, значи: „Као што је Син Божи-ји наше
природе, тако сми и ми суштине Његове; и као што Он има нас у Себи, тако и ми имамо
Њега у себи".26) Христос је узео „тело чисто и свето и беспрекорно... из Девствене
утробе",27) и „постао је (човек) из наше сушти-не", и не може неко рећи да „то ништа не
значи за све, јер уствари јесте за све (нас). Јер ако је дошао нашој при-роди, онда је јасно
(дошао) свима"28) - „сједињујући саму нашу природу са Собом". 29)
Људска природа ј е ј една и ј единствена,30' али ј е Ада-мовим грехом разбијена. „ Јер тада
је људска природа посеби (ха«'шг>т%=арошивсе<5е) разделила се". 31) Али, Господ је
Својим оваплоћењем и очовечењем постао Нови Човек, Но-ви Адам, нови Родоначалник
рода људског, Новог чове-чанства=Цркве, и у Себи је васпоставио првобитно једин-ство
људске природе (Еф.здб; 1Кор.15,45-49), сада Њиме и у Њему „пресаздане", препорођене,
обновљено васпостав-љене.32) Ова изнова обједињена и у Христу васпостављена природа
постаје природа Цркве, јер је Христос истовре-мено и Глава и Првина (иефаХтј иаХ
алаехтј) њеног тела, „пошто је и Господ био од те (исте) масе и тога теста (алб ^ ца^е *са
тођ фидсфатод ТСШТОТЈ) .
Ово нарочито показује Св. Апостол у Ефесцима 2,15-16: „ Да обадва (народа) сазда у
Самоме Себи у једнога новога чове-ка, сшварајући мир, и иомири са Богом и једне и друге
уједном шелу крсшом". Тумачећи ово Павлово место, Златоуст ве-ли: Господ је „Сам
Собом и овога и онога слио, и једнога дивнога узнео (крстом), поставши Сам Он то исто,
што је ве-ће од онога првога стварања" .^ Под именом „ Нови човек " ), Апостол
подразумева некада Христа, нека-Да ЦрКВу (Еф.2,15; 4,12-13.15-16; 5,30.32; 1Кор.12.12; Кол.2.9-10.18-19). Јвр,
35

стварајући овоганоеог човека, Сам Господ први постаје та „нова швар (жиутј хт1015)", то
јест Нови Човек, и на тај начин постаје не само „Глава" Цркве, него и сама Црква, будући
„Првина Цркве", како веле Свети Оци,36) а како каже и
СОМ АПОСТОЛ: „Првина ХрНСШОс" (алархтј Хдштб?) (Шор.15,23).
Овим својим автургичким, личним, самоделатним чином Спаситељ Христос у Себи
обнавља целокуну нашу људску природу, што се најјасније пројављује у Светој
Евхаристији. У тој Светој Тајни Цркве конкретно се изра-жава сва тајна=реалност
оваплоћења Господњег за Цркву, но о томе ћемо говорити у посебном одељку овога рада.
Наша је људска природа била искварена и разбијена, али је Христос Собом и у Себи
пресаздава, обнавља и обједињује, и она постаје тело Божије, тело Богочовека. „Пошто је
прва природа тела, која је створена од земље, од греха била умртвљена и опустошена од
живота, Он је увео друго, да тако кажемо, тесто и квасац - Своје тело, које је по природи
исто, али ослобођено од греха и испу-њено животом". 37' Тако ово тело постаје ирвина тела
Цр-кве, јер је Христос Својим оваплоћењем постао нама јед-носуштан, 38) постао „један од
нас",39) постао „Прворођени
Међу МНОГОМ браћом" (Рм.8,29; ср.Јевр.2,11-17),40) ПОСТаО је Глава
удова који сачињавају тело Његово - Цркву (1Кор.12,12.27;
Еф.4,15-16; 5,23.30; Кол.2,19). Овај закључак извире непосредно из преимућствено еклисиолошке
Посланице Павлове Ефесцима, где Апостол назива нас „сушелесницима" (ог)оосбцог>5)
Христа као Главе тела Цркве, и такође „удовима шела Његовог, од меса Његовог и од
косшију Његових" (Еф.з,б; 5,зо). И још притом треба дода-ти, сходно изразу Св. Атанасија
Великог, да људска при-рода Христова, Његово човечанство, јесте „сва Црква"
(лаоа т| 'Ет\т\от) ,41) КОЈ а ј 6 У ЊбМу, КаО у ПрвННи И ГлОвН, обнОВ-
љена, и обнавља се и у свим удовима, пошто они постају сушелесници (ошашцоО исте
Првине и Главе, то јест Христа.42) Зато вели велики Апостол Павле: „Ако је првина(аладхтј=
=квасац) света - и тесто је; и ако је корен свет - и гране су" (Рм.пдб). 43' Отуда, када исти
Апостол у Колошанима 1,18 вели за Господа: „Он је глава шела Цркве, Који је ирви(на),^
Прворођени из мршвих, да Он буде у свему ирвенсшвујући" — тиме означава да Господ - о
Којем претходно, у истом кон-тексту, гл.1,15-17, говори као о Творцу свега и Сведржитељу
- у Својој „Икономији човекољубља", то јест у Цркви -о којој говори стих 18 - „Себе је
сјединио са онима доле (=људиманаземљи)" и тиме постао Прворођени и Први у Цркви
Својој, дакле: „Прворођенимеђумногомбраћом"(Ри.8,29;ЈеЂр.2, 12-13) — Својим
суШелесницима.
О тој првини, првенству, првородству Христовом у новом стварању, новој творевини —
Цркви, говори Апо-стол и за њим Златоуст врло често: „Свуда је (Христос) Први: горе (на
небу) је први, у Цркви први, јер је Глава; у васкрсењу је први..., у последњем стварању
први. Мада другде Апостол првим назива Адама, као што и јесте, али овде је (Павле) Цркву
узео уместо свега рода људског. Јер Он — Христос — је први(на) Цркве, и од људи, као
творевине (ттки^оего;),45' први је по телу, и зато овде Павле ставља Њега као
Прворођенога", јер је Он „први створен (као Нови човек), или што је први васкрсао" у новој
Шворевини (сттђхсиуђи-ист) - у Цркви, као што је и тамо, у првом ствара-њу (в. стих 15-
16), „Он је Онај Који је пре свих и свега (6 леб Јгаутоп- <т<)". Зато, додаје Златоуст,
Апостол овде и назива
ГоСПОДа ирвином (апа^т), „ПОКазујући Да Су И ДРУГИ (=осшали
људиуЦркви) такви", док тамо, при првом стварању, није рекао да је Он „првина творевине"
(јер је Творац).46)
На тај начин, управо Оваплоћењем, благодарећи том богочовечанском догађају, Христос и
Црква Његова се поистовећују.47) Јер је сва Црква обухваћена Христом, поставши
богочовечанско тело Његово. Зато ће Апостол Павле да потпуно поистовети Христа и
Цркву у 1Корин-ћанима 12,12, употребљавајући реч Хрисшос уместо речи Црква, да би
показао савршено сједињење и поистовеће-ње Христа са телом Његовим, са Црквом. Јер,
како то примећује и Златоуст, „као што су тело и глава један човек, тако је Апостол рекао
да су Црква и Христос једно(еуЕ"<рт)ОЕУЕ1УаО. Зато је (овде - у 1Кор.12,12) ставио (реч)
Хрисшос уместо Црква, називајући тако тело Његово".48) Ово пои-стовећење Христа и Цркве
последица је Оваплоћења Хри-стовог, зато је за Павлово и уопште апостолско и право-славно
учење о Цркви најуспешнија дефиниција Цркве Апостолов израз: шело Хрисшово, јер се тако
Црква нераз-дељиво и неодвојиво повезује са тајном=догађајем Ова-плоћења. 49)
Надаље ћемо видети опширније како се Црква поима и схвата као шело Христово. Овде је
нужно нагласити да је основа и суштина Цркве - Христово Оваплоћење, то јест Он Сам као
Оваплоћени Богочовек, у Којем Црква има своју ипостас, своје биће и живот, своје искупљење,
освећење, васкрсење, спасење, вечни живот и обожење. Управо то и казује Апостол Павле у
Посланици Јеврејима:
,,/ер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога... А иошшо деу,а имају заједницу у
крви и месу, и Он најирисније узе удела у шоме, да смрћу сашре онога који има моћ смрши, шо јесш
ђавола, и да избави оне који због сшраха од смрши ирлога живоша беху робови. Јер се зиасша не
ирисаједини Анђелима, него се ирисаједини семену Авраамовом. Сшога је шре-бало да у свему буде
иодобан браћи, да би био милосшив и веран Првосвешшеник у служби Богу, како би очисшио грехе
народа".
(Јевр.2,11.14-17).

3. Последње речи Апостолове одређују и једну другу „икономију" Христову, један други
догађај, који такође сачињава Цркву, а то је ИСКУ ПЉЕЊЕ. Христос је Својим
Оваплоћењем узео наше безгрешно тело, то јест у Себи Оваплоћеном је васпоставио
целокупну нашу људску природу, и тако постао Првина Цркве и Глава Цркве. Али, да не би
„само првина наше природе заједничарила у бољему, него и сваки хотећи човек", 50) то јест
да и сви ми људи постанемо „удови шела Његовог, од меса Његовог и ко-сшију Његових" и
будемо „удеоничари" и „заједничари" Ње-
ГОВИ ((гетохснисихснугоусн Атлог) - Еф.5,30; 3,6; 1Кор.1,9; 10,16; Јевр.1,9; 3,14),
требало је да се и природа свих чланова=удова тога Тела (=Цркве) очисти од греха, да се
ослободи од проклетства и од ропства ђаволу, да васкрсне из смрти, да се измири са Богом
Оцем, да се запечати и испуни Духом Светим. Све је то извршио и испунио Господ
Христос кроз Своје оста-ле „чудесне икономије": кроз „икономију Крста", 51) то јест кроз
Страдање до смрти = Крсно Искупљење рода људског; затим силаском у Ад и Васкрсењем
из мртвих, онда Вазнесењем наше природе с десна Богу, и педесет-ничким слањем Духа
Светога на Апостоле и свако тело. Тајна Крста и њиме искупљење рода људског улази у
саму суштину учења о Цркви, представља само биће Цркве. Стога је правилно речено да
„без Голготског Крста, Црква Христова не би била основана и не би постој ала" . б2) Христос
је основао Цркву само и једино сиасењем, које је Он учинио, извршио, даровао роду
људском, а сва Ико-номија=Домострој спасења врхуни у тајни Крсне жртве и Васкрсења. У
Посланици Ефесцима Апостол назива Го-сподаГлаесш и Сиасишељем тела Цркве
(Еф.5,23). Но сасвим је јасно да је Господ постао Глава и Спаситељ тела Цркве само кроз
спасење спасаваних, и спасавани су постали удови тела Његовог једино кроз то спасење у
Њему и Њиме.53) Тај сотириолошки карактер Еклисиологије доби-ја свој пуни смисао
првенствено кроз тајну Крста Господ-Н>ег, [који је „Сила Божија нама који се спасавамо"
(1Кор.1,18)]. Тајна Крста Христовог не може бити објашњена у познатим моралним или
јуридичким категоријама, нити то чини Апостол Павле или Јован Златоусти и Свети Оци.
Крст остаје шајна оне божанске „превазилазеће свако зна-ње љубави Хрисшове" (Еф.3,19).
А у њему као божанском и богочовечанском парадоксу садржи се сва тајна спасења свега
света, то јест Цркве која обухвата сав свет. Зато Апостол Павле неће да зна ништа друго
„осим Исуса Хри-сша, и Њега Расиешога", и не хвали се ничим другим „осим Крсшом
Госиодњим" (1Кор.2,2; Гал,б,14). У крсту се за Павла от-крива сва „ширина и дужина, и
дубина и висина" (ЕФ.ЗДВ) тајне Божије у Христу и сав бездан љубави и човекољуб-ља
Божијег.54) Зато с правом пита Свети Златоуст: „Ако ме неко запита: Шта је чудесно учинио
Христос? Ја ћу оставити небо, земљу, море, васкрсење многих мртвих, и друга чуда која је
учинио, и указаћу само на Крст, који је славнији од свега... Крст је воља Оца, слава
Јединород-нога, радост Духа Светога, украс Анђела, утврђење Црк-ве, похвала Павлова" . б5)
Крст ј е главнина (тб иефаХа^) спасе-ња нашег, он је „спасење васељене" . 56) Крстом је
измире-на наша природа са Владиком=Богом.67) Срушен је „зидпреграде" (Еф.2,14) и
сједињенасу доња=земаљска, и горња= =небеска бића: човек је постао заједничар Анђела, и,
шта-више, „заједничар Јединороднога" и „заједничар ДухаСвешо-га" (1Корл,9; 10,16;
2Кор.13,13; б,14).68) Ова Крстом васпостављена заједница (ЖНУШУШ) и јесте Црква у најширем
смислу.
У ужем пак смислу Црква је, по Апостолу Павлу и Св. Златоусту, наша људска природа, 59'
васпостављена нај-пре у Личности Христовој, а онда, кроз Крсну жртвену смрт Христову,
пресаздавана и препорађана и обнављана у свим удовима Христовим. 60) Пре Христа наша је
природа била потопљена у грех и „лишена славе Божије", то јест „мршва у иресшуиима и
гресима" (Рм.з,12.23; Еф.2,1).61) Христос Спаситељ ј е, међутим, „ Собом учинио очишћење
грехова наишх" (Јевр.1,3; ср. Гал.1,4), тиме што је „у иодобију шела греховног и због греха
осудио грехушелу" (Рм.8,з), и тако постао свима нама „ои-равдање и освећење и искуиљење"
(1Кор.1,зо; 6,11; ср. Еф.1,7; Јевр.10,10).
То је Пасхални значај Крсне, искупитељске жртве Христове, и зато Апостол Павле говори: „ Јер и
Пасха наша ХрисШОС, за нас се жршвова (1т§г\ = би заклан као жршва)" (1Кор.5,7). То значи
даХристос „умрезанас(Ш$џ&м)", „загрехенаше", „умрезасве(г>лерла^шу)", „давшиСебеу
оШкуизасве(стОллрсп'
одед ЈШУТГОУ)" (Рм.5,8; 1Кор.15,3; 2Кор.5,15; 1Тим.2,6), ДаКЛв За СВу Цр-
кву. Као Спаситељ тела Цркве, „Себе је иредао за њу, да је освеши очисшившије кршшењем у
водиречју, даје сШави иреда Се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или нешшо шоме
слично, него да буде свеша и неиорочна" (Еф.5,23.25-27; ср. 2Кор.и,2). Христос је за нас постао
„умилосшивљење (Цаатгјршу^жртва
ОЧИшћеаа) Крвљу СвОЈОм" (Рм.3,25; ср. Јевр.2,17; 1Јн.2,2; 4,10), КОЈу јб
као Велики Архијереј излио за нас на Крсту, очистивши
НаС „СоиСШвбНОМКрвЉу" (Јевр.2,12;ср.Кол.1,20; Еф.1,7; Јевр.13,12). ОвО
очишћавање од греха крвљу било је само сенковито предизображавано у Старом Завету (о чему
говори Апостол Пав-ле у Посланици Јеврејима: глава 8-10).
Изливеном на Крсту крвљу Богочовека наша је при-рода очишћена од греха, препорођена и
пресаздана.62) „Кр-штење крвљу" на Крсту Голготе било је крштење целоку-пне људске
природе у Новом Адаму. Било је „крштење крвљу све Цркве". 63) Као што дубоко и мудро
тумачи Све-ти Златоуст, од прободеног ребра Христовог на Крсту — а од ребра Адамовог ј
е у почетку саздана жена његова, наша прамати Ева - сва природа наша је пресаздана у
Цркву, Невесту Христову, поставши тако дословно, онтолошки, „шело Његово од меса
Његовог и од косшију Његових" (Еф.5,30; ср. Шојс.2,23), и тиме Црква постаје нова Мати
свих нас жи-вих, оживљених у Христу Новом Адаму, Искупитељу и Животодавцу.
Пише Св. Златоуст: „Јер као што је Ева постала од ребра Адамовог, тако и ми постајемо од
ребра Христовог. Јер то значи од меса Његова и од косшију Његових... А да је Цркве заиста
састављена (ОИУЕОТТ)=иосшала) од ребра Христо-вог... то јасно показује Свето Писмо. Јер
пошто је Христос уздигнут на Крст, и прикован, и умро, „дође један од војника и прободе
му ребра, и изиђе крв и вода" (Јн.19,34), и од те крви и вод е сва ј е Црква састављена
(СШУШТЛХЕ=аосша-ла)... Тако се ми рађамо кроз воду Крштења, а хранимо се крвљу (у Св.
Евхаристији). Видиш ли како смо од меса Њего-вог и од косшију Његових, од крви оне
(=Хрисшове) и од воде рађани и храњени?"64) На другом месту Златоуст додаје: „Христос је,
дакле, од ребра створио Цркву, као што је од ребра Адамовог створио Еву... Јер, као што је
тада Бог узео ребро и створио жену (пост.2,21-23), тако је нама дао крв из ребра Његовог и
пресаздао је Цркву".65) На тај на-
ЧИН у ЦрКВИ „СВИ СМО јеДНО, ОД ребра ХрИСТОВОГ" (лсте; ЕУ ЦЈГО тг|5 лХЕ-идад тои Хрштођ).66'
На Крсту је људска природа измирена са Богом: „ Јер Бог беше у Хрисшу Који иомири
(иатаХХ.аосоу) свеш са Собом, не урачунавши им грехе њихове" (2Кор.5,19). Ово
иомирење (ђ иатаХ-Хаугј) има то значење да смо претходно ми људи били не-пријатељи
Богу, а не Бог нама: „ Јер није Он тај Који је непријатељевао, него ми; јер Бог никада не
непријатељу-је".67) Ми људи, „будући непријатељи, измирисмо се с Бо-гом кроз смрт Сина
Његовог" (Рм.5,10; ср. Колл,21-22). Син Бо-жји, будући у нашој људској природи послушан
Оцу до смрти, и то смрти крсне (Фил.2,8), измирио је нас са Оцем и дао нам власт
(1\ома1ач=слободу) да будемо деца Божија (Јн.1,12). Тако је, исправивши и излечивши
непослушност Адамову, Христос постао „Начелник ('Аехпу°5=Првовођа) на-шега спасења"
(Јевр.2до-и), Нови Адам Всероднии (лаууеугк), Начелник и Вођа Цркве као Новог
човечанства.
Осим овог измирења са Богом, на Крсту Христовом су измирена два света: Изабрани народ
Јудеја и незнабо-жни народ Јелина, од којих је састављена Црква. Јер „у једноме телу", телу
Христовом, они се на Крсту сједини-ше „у једнога Новога човека" (Еф.2,2,15), коме је
Глава Христос, а тело - сва Црква. О том спасоносном, искупитељском и измиритељском
догађају на Крсту, говори Апостол Па-вле следеће:
„Јер је Он (=ХрисШос) мир наш, Који и једне и друге сасшави у једно, и разруши иреграду
раздељења, шо јесш неиријашељ-сшво, укинувши шелом Својим закон са његовим заиовесшима и
ироиисима, да оба (народа) сазда у Самоме Себи у једнога Ново-га човека, сшварајући мир; и да
иомири са Богом у једном ше-лу Крсшом, убивши неиријашељсшво на њему. И Он дошавшо
благовесши мир вама који сше далеко (=]елинима) и онима који су близу (=Јеврејима). Јер кроз
Њега имамо и једни и други ирисшуи
Ки Оцу у једноме Духу (Светоме)" (Еф.2,14-18).
Христос, дакле, „обојицу учуни једно", то јест Јудеје и Јелине, „чинећи им мир: са Богом и
међусобно", како вели Св. Златоуст.68) Спаситељевом жртвом на Крсту оба народа — као
представници свег човечанства — бише из-мирени и ослобођени, промењени набоље,
преображени, ПресаЗДаНИ И уЧЛањеНИ (&гашџ.тш§г\аа\= укориорирани=уцрквење-
ни) У „ једно тело коме је Он Глава". 69) Иначе, „да су остали, какви су били Јудеји и Јелини,
не би се никад измири-
ЛИ..., Н6ГО ј е Он Собом И ОВОГа И ОНОГа СЛИО (хотгЗста; = арешо-
иио) и показао једнога предивнога... И смешавши их, и уништивши све што је код њих
отуђено, изнова их је пресаздао (^ареаородио)" .70) Зато и говори Апостол Павле да „нема
Јудејца, ни Јелина", него су сви „Један (Е!?) у Хрисшу Исусу" (Гал.з,28). То јест, како додаје
Павлов Златоусти егзе-гета: „Сви сте постали Један Хрисшос, будући да сте тело
НзвГОВО ' (зга^тед Хрштбс; е1д еуе^шЗе, ашца АитогЈ бутес;).
Уз то још, Крстом је род људски измирен не само са Богом и међусобно, него и са
Анђелима, као што говори Апостол: „Ида кроз Њега излшри све са Собом, учинивши мир
крвљу Његовом на Крсшу, (помиривши) Њиме било шшо је на земљи (=људе), било шшо је
на небесима (=Анђеле)" (Кол.1,20). Христос као „Цар правде" и „Цар Салимски", то јест
Цар мира (Јевр.7,2)... помири оне што су нанебу (=Анђеле), и оне што су на земљи
(=лг/де)".72) Тако је све небеско и све зе-
МаЉСКО „ВОЗГЛаВЉеНО" (ауахЕфаХаи69т1аау = суедињено) у ХрИСТу
(Еф.1до), и, како каже хомнографија наше Цркве, „Крстом је постало Једно стадо Анђела и
људи, и Једна Црква" .73) Смрћу Својом на Крсту Христос је такође коначно победио смрт:
„укинуо смрт, а засијао живот и непропад-љивост"(оф9ароСау=<5еслфшкосш) (2Тим.1,10).
Јер „смрт Његова постаде смрт смрти! "74) По Апостолу Павлу и Св. Златоу-сту, то јеибио
„узрокИкономије=Домосшроја": дасесмрћуХристовом „унишши власш онога који има моћ
смрши, шо јесш ђавола" (Јевр.2,14).75) Смрт Христова на Крсту била је смрт Богочовека,
смрт „уипостазираногчовечанства" у недељи-вој Ипостаси Оваплоћенога Логоса, 76) и зато је
„укинула двоструку смрт, једну смрт греха, и другу смрт тела". 77) На тај начин и ми људи
смо од смртних постали бесмртни, „ јер смрт Владике Христа даровала је нама бесмртност"
.78) Жртва Христова на Крсту била је свеоишша (иаЗоХшј^ =свеобухвашна), принета за све
људе свих векова,79' да би сви постали удови Спаситељеви у телу Цркве, у колико на-равно
поверују у Христа.80) Зато вели Апостол: „Хрисшос, сада, на свршешку векова, јави се
једном за свагда да Својом
ЖрШвОМ унишши грех" (Јевр.9,26; ср. Гал.1,4; Јевр.10,14). И Такођв, „да освеши народ крвљу
Својом, изван града иосшрада" (Јевр.13, 12),81) и тако „очисши Себи народ избрани" (\абм
ЛЕРКЈШЛОУ - Тит. 2,14).82) У тај иериусиос=„богашо сшечени", то јест „Избрани народ" Његов, који
је уствари Црква као „Нови Израиљ", као „Народ Божији" (Јевр.4,9; ср. 1Кор.10,18), 83) улазе сви
нара-штаји од Адама до Христа и до скончања века и света. Благодарећи, дакле, Крсној
искупитељској жртви Хри-стовој, у Цркву улазе и учлањују се, „инкориорирају се" =
= уцрквењују Св (еу-етЛтцка^оутси), СВИ ОНИ „КОЈИ Су ПО ПОЗИВу
Божијем поверовали (Еф.1дз.18.19;Фил.з,14), и они који верују, и они који ће поверовати у
Христа", то јест „сви верни по свој васељени, који то јесу, или су постали, или ће по-стати",
како каже Свети Златоуст.84)
То је, украко, резултат Христове „Икономије=домо-строја" Крста и искупљења Његовом
Крсном смрћу.
4. У Икономију=Домострој спасења свих, и учлањења
(Јуогоцатгоснд) СВИХ у Т6ЛО ХрИСТОВО, КОЈ6 јб ЦрКВа, НвСуМЊИ-
во спада и Христов СИЛАЗАК У АД, који се догодио у времену од Његове смрти на Крсту
до славнога Васкрсе-ња, тј. у време Његовог Пасхалног тродневља. 85) Јер, по Апостолу
Павлу, Господ Спаситељ је дошао да спасе све људе, све нараштаје, оне пре Свог доласка у
телу, оне за време живота на земљи, и оне после тога, јер за Њега немамртвих. Стога
Апостол вели: „ХрисшосјезаШоиумро и васкрсао, и оживео, да овлада и мршвима и
живима" (Рм.14,9).86) Христос Спаситељ као Богочовек сишао је „унајдубља месша земље",
и васкрснувши „узиђе изнад свих небеса, да (Собом) исиуни све". „Узишавши на висину
заилени илен и даде дарове људима" (Еф.4,8-10). По тумачењу Јована Златоуста, Христос ј е
Свој им сил аском у Ад „ свезао ђавол а и уј ед но смрт — смрћу Својом, и сво богатство
(тамошње), велим род људски, превео је у (Своје) Царске ризнице. То и Павле показује,
говорећи: „Избавио насје од власши шаме, и иреме-сшио нас у Царсшво Сина љубави
Своје" (Кол.1дз).87) И на другом месту божански Апостол исказује то исто о истом спасо-
носном Божанском догађају: „Који иодиже из мршвих вели-ког Пасшира овцама, крвљу Завеша
вечнога, Госиода нашега Исуса Хрисша" (Јевр.13,20).88)
Господ као Добри Пастир, Који тражи овцу изгубље-ну, то јест човека, 89) Сам је лично
посетио сва места где се налазио човек, и зато ј е сишао и у Ад, да и отуда ослобо-ди људе
као адске заробљенике ђаволове, да све људе сје-дини у једно Божанско стадо Цркве, те
тако да буде „ јед-но стадо и Један Пастир" . 90) У Цркви Христа, разоритеља Ада,
обухваћени су, дакле, „и они који су пре Христовог доласка угодили Богу", 91) то јест и
генерације које су ра-није живеле и преминуле са овога света, и сви се они, кроз Пасху
Христову, преводе из Египатског ропства у ослобо-ђење, у слободу Царства Божијег, и
сједињују у једно тело „под једном Божанском Главом — Христом, чија Божанска светлост
бацаше зраке своје и осветљаваше све дубине векова и миленијума пре Божанског овапло-
ћења, а после тога сила Његове жртве умилостивљења и искупитељске благодати Његове
простираше се не само на садашњост и будућност до свршетка века, него и на најудаљенију
прошлост, све до „ Јагњета закланога од
ПОСТања СВета" (Откр.13,8; Шетр.1,19-20).92)
[Но, како смрт Христова на Крсту, тако и Његов погреб и силазак у Ад, добијају свој пуни смисао и
спасоносни садржај тек у Његовом Васкрсењу из мртвих, то ћемо сада посебно проговорити и о тој
свеспасоносној Икономији=домостроју.]
5. В АСКРСЕЊЕ Богочовека Христа, и као догађај и као трајна стварност, од
најсуштинскијег је значаја за Цркву. Васкрсење је корен, и начело, и извор, новог, вечног
бића и живота Цркве,93) или по Златоусту, „рођендан свеколи-ке људске природе" и
„васкрсење све васељене".94) Васкрсење Христово је неодвојиви, централни део, сами врх
(иоегхртуу) Богочовечанске Икономије спасења. Јер тек у Васкрсломе Богочовеку
пројављује се и у пуноћи испуњује тајна Оваплоћења и Крста, јер се уништава грех и смрт,
и у људској природи објављује Божански Вечни Живош. „Сила Васкрсења Његовог"
(Фил.здо) јесте „неки
НОВИ облИК васкрсења „(ха^бд Т15 ауаатааешд тгото^) " ?® ј ер ј 6 СВО-
јим Васкрсењем Христос „постао Првина савршеног Ва-скрсења које више не подлеже
смрти" (Рм.б,9-10).96)
Васкрсење Христово је доказ и потврда целокупног Његовог Богочовечанског Лика и дела,
Његовог Јеванђе-ља о спасењу, Његове Цркве. Јер, ако Христос „умревши није могао
васкрснути, тада ни грех није уништен, ни смрт укинута, нити је проклетство уклоњено". 97)
Зато с правом пише Павле Коринћанима: „ Ако Хрисшос није васкрсао, уза-лудјевераваша;
јошсшеугресимасвојим" (1Кор.15,17.н). Црква се, отуда, заснива „на факту и догађају
Васкрсења Хри-стовог, а то значи на вечноживој Личности Богочовека Христа", 98) Који је
васкрсао из мртвих „по сили живота неуништивог - ради оправдања нашега" (Јевр.тдв;
Рм.4,25).
Иначе, порицање догађаја Господњег Васкрсења оз-начава самим тим и одрицање саме
Икономије=домо-строја спасења. Јер, како вели Златоуст, „ако Христос не васкрсе, онда
није ни умро! А ако није умро, ни грех није уништио; јер смрт Његова је уништење греха...
Ако пак грех није уништен, онда сте у њему", вели Павле, те према томе узалуд је наша
проповед и узалуд вера ваша. „Уосталом, ако (Христос) није васкрсао, онда и смрт остаје
бесмртна!"99'
Најтешњу повезаност и, штавише, међусобну завис-ност Цркве и Христа показује Апостол
Павле у Шоринћа-нима 15,12-23, када говори о васкрсењу Христа и верних, тј. Цркве. О тој
[онтолошкој] иовезаносШи Апостол објаш-њава Коринћанима: како је Христос Својим
Васкрсењем обезбедио и душевно и телесно васкрсење Цркве, и тиме њено вечно биће и
вечни живот. Апостол вели: „Хрисшос усшаде из мршвих, и иосшаде Првина уснулих"
(=умрлих - 1Кор. 15,20 и 23; ср. ДАп.26,23)", то ј ест Првина=Првенац свих Својих удова,
пошто ће у време Његовог Другог доласка скоро сва Црква бити састављена од до тада
„уснулих", који ће тада васкрснути силом ВаскрсењаЊеговог. Ако, дак-ле, Он није
васкрснуо, онда ни ти удови Његови неће васкрснути. А ако они неће васкрснути, онда ни
Он није васкрснуо, како то парадоксално — контракаузално=обрат-но последично-
узрочно! - образлаже Апостол: „Јеракомрш-ви не усшају, ни Хрисшос није усшао"
(1Кор.15,16.13)!
Према овоме, Апостол Павле доводи Христа у завис-ност од Цркве, тела Његовог. Тиме,
међутим, он само на-глашава потпуно сотириолошки и еклисиолошки карак-тер Васкрсења
Спаситељевог, које се по својим последи-цама препознаје и доказује као истинито. Управо
тако схвата и објашњава Павла његов Златоусти егзегета. Апо-стол, вели Златоуст, пише у
1Коринћанима 15,3: „Хрисшос умре за грехе наше", и као шакав, тј. као Искупитељ и Спа-
ситељ, васкрсе „поставши Првина уснулих и васкрсава-
јућих" (алархл ТГОУ кано1џт\џ.&а>ч т\ ауштацеусоу).100-1 Јер „ГфВИНа, ЧИЈа ће биТИ ПрВИНа аКО Не устајућих
(=васкрсавајућих)? А
како ће бити првина ако не устају они чија је он првина? Како, дакле, да они не устају? А
ако не устају, зашто је онда устао Христос? Зашто је дошао? Зашто је узео тело (на Себе),
ако није предстојало да васкрсне тело? Јер није Он имао потребе, него за нас (је васкрсао
телом)" .101) Све, дакле, што је учинио Христос, учинио је то као Спаситељ и Гла-ва и
Првина спасаваних удова=чланова Његових, којитако постају „срасленици
(<Шџ,ц>то\,=саи]шродни) Васкрсења
ШеГОВОГ" (Рм.6,5; ср. 2Кор.4,14).
Васкрсењем Христовим „уништена је смрт, угашено проклетство, грех ишчезао, разорена
врата Адова, и ђаво је постао свезан (=сужањ), и укинут дуговремени рат, и настало је
помирење Бога са људима; и наш род (људски) повратио се ка првом, боље рећи далеко
већем благород-ству. И сунце виде оно чудесно и преславно виђење: да ј е човек постао
бесмртан!"102) Сва добра су нам д ата у Хри-сту Васкрслом, „Који је Први(на), Прворођени
из мршвих" (Кол.1,18). У Њему Бог „нас, који бесмо мршви (преступима) сао-живбшвори
(сшуЕ^гоолснае) са Хрисшом, и саиодиже (а^угјуефе) и саио-сади (оиУЕжШоеу) на
небесима у Хрисшу" (Еф.2,5-б).103) Јер, како умесно примећује Св. Златоуст, ми смо умрли
двоструком смрћу - телом и душом, тј. грехом и природом; Христово из мртвих Васкрсење,
које није било ради Њега него ради нас, постаје узрок нашег двоструког васкрсења":
васкрсе-ња душом из греха и васкрсења телом из смрти. „Код Христа је била проста смрт,
јер Христос није сагрешио, али је и та проста смрт била ради нас, јер Он није био дужник
смрти, јер није био подложан греху, зато ни смр-ти, те је зато Он васкрсао васкрсењем из
просте смрти. Ми пак, умревши двоструком смрћу, васкрсавамо и дво-струким
васкрсењем: једним смо сада васкрснули из гре-ха, јер смо се сапогребли Њему у Крштењу,
и саустали смо са Њим кроз Крштење. То је једно васкрсење — осло-бођење од греха.
Друго васкрсење је васкрсење тела. Дао је оно веће, очекуј и оно мање". 104)
Према томе, смрт и васкрсење Спаситељево имају потпуно сотириолошко и еклисиолошко
дејство и значај. Стога све што је у Христу прелази на нас, јер смо повеза-ни са Њиме као
удови са главом. Све што се догодило и свршило у Њему, свршено је не за Њега, него за
род људ-ски, за Цркву.105) Тај смисао имају изрази Апостола Павла, којима назива Христа
„Глава Цркве", „Спаситељ тела", „ Првина", „ Прворођени". Пошто ј е, дакл е, васкрсла
наша Глава, вели Св. Златоуст, „васкрсли смо и ми", и „ако Пр-вина живи, и ми живимо". 106)
Јер то означавају наведене Павлове речи „ саоживошвори нас и саиддиже са Христом".107)
Тајна Крштења, којом постајемо удови=чланови тела Христовог, црпи своју спасоносну
силу и благодат дирек-тно из Васкрсења Христовог, и силом и благодаћу Васкр-сења
васкрсава нас из смрти греховне, а потом ће нас
ВаСКрСНуТИ ИЗ СМрТИ ТелеСНе (Рм.6,3-11; Кол.2,1МЗ; 3,10-11).
[И остале Свете Тајне Цркве, а пре свега Божанска Евха-ристија, извиру директно из Васкрслога
Христа и преливају се у тело Цркве Његове као животворна сила оживљења и обесмрћења свих.
Уопште треба рећи да је за Апостола Павла Васкрсење Христово испуњење и остварење све
Икономије Божије, најављиване кроз Мојсија и Пророке, који су прори-цали: „да ће Христос
пострадати (на Крсту) и да ће бити Први из васкрсења мртвих (лдштод Е| с^аотбае«; УЕЈФШУ), и да
ће објавити светлост (Васкрсења) народу (Јудејском) и незнабошцима" (ддп.26,22--23), од којих је
народа Он Васкрсли саставио једну Цркву Вас-крсења. Зато Православна Црква толико слави и
наглашава Васкрсење Христово и наше.]
6. У Божијој Икономији у Христу, у „Икономији=до-мостроју (=плану) пуноће времена: да
се све возглави (=са-
сшави=фдини) у ХрИСТу, ОНО ШТО јб На Нвбу, И ОНО ШТО јб На
земљи" (ЕФЛДО), изузетно место заузима ВАЗНЕСЕЊЕ Христово са телом на Небо и ПЕ
ДЕСЕТНИЦА. Вазнесење је кров, тј. испуњење и завршетак „Икономије=домо-строја
тајне" (Еф.з,9-п),108) „Вапике тајне побожности", каошто каже Апостол Павле у познатој
нам химни његовој: „Бог се јави у телу... узнесе сеу слави" (1Тим.здб).
Вазнесење Христово садржи суштинске елементе би-ћа и живота Цркве, као што су:
узвишење наше људске природе у Христу Богочовеку и седање с десне стране Бога Оца,
затим слање Духа Светога на Цркву, и возгла-вљење (=фдињење) свих земаљских и
небеских бића у Хри-сту. 0 томе говори Апостол на многим местима. Нарочито
карактеристично говори о Вазнесењу Христовом у По-сланици Ефесцима, где, после
уводне химне упућене Све-тој Тројици, говори у наставку да је Бог:
„Хрисша иодигао из мршвих, и иосадио са десне сшране Себи на небесима, изнад сваког
Началсшва, и Власши, и Силе, и Госиодсшва, и изнад сваког имена именованога не само у овоме
веку, него и у будућем; и све иокори иод ноге Његове, и Њега да-де изнад свега за Главу Цркви,
која је шело Његово, иуноћа Оно-га Који све исиуњава у свему" (Еф.1,20-23).
Свакако да овде није реч о Христу само као Богу, него о Њему Оваплоћеноме, о части и
слави датој људској природи у Христу, то јест о Христу као Глави и Првини
(КефаХтј хаХ 'Алархтј) ЦрКВв.109) ХрИСТОС КаО РоДОНаЧЗЛНИК ИС-
купљеног човечанства, као Глава и Првина тела Цркве,110) добија ту част и славу од Оца, да
тако Бог „ иокаже у векови-ма који долазе иревелико богашсшво благодаши Своје
доброшом ирема нама у Хрисшу Исусу" (Еф.2,7). Јер, као што каже и Златоуст, „ради тога
је Јединородни Син Божији сишао (с неба), да нас узведе, и да нас учини вишим од
небеса".ш) Бог ј е захтео и одлучио велика добра за род наш људски, и зато је - у вазношењу
Христа с телом у слави на небо - узео горе, к Себи, нашу Првину. 112' И додаје Свети Злато-
уст: када то често узимам на памет, „вансебујем (1%1спа\ии=ис-шуиам из себе од радости),
и замишљам велике ствари о роду
и велико Божије старање о за нашу
; јер ВИДИМ ВеЛИКИ И СВеТЛИ уВОД (та лрооСцш = иочешак),
природу!"ш) Из речи Златоустове та лдооциа =увод, види се да пуноћа славе и значаја Вазнесења
Христа са телом на небо разоткриће се за род људски, то јест за Цркву, тек при Другом Дола-ску
ХрИСТОВОМ (како су и најавили Анђели Апостолима на Ма-слинској Гори - ДАп.1,11). [За сада
Христос је „као ПреШеча за нас" ушао „унушаризазавесе" (Јевр.6,19) - у „место" највеће и нај-више
Божанске Славе, то јест у саму Светотројичну Светињу над светињама, и то је ушао као „Архијереј
будућих добара" и ушао је „кроз већу и савршенију Скинију, која је Нерукошворена, Шо јесш
нијеодове шворевине" (Јевр.9,11), а то је обожено, прослав-љено васкрсло и вазнесено Тело
Богочовеково, које је Првина Цркве - Пуноће Његове.]
Својим Вазнесењем Господ Исус Христос „узевши као Првину наше природе, тако ју је
узнео Владици (Оцу)... и кроз то једно тело и првину учинио је благосло-веним (сав) род
наш људски",114) то јест свео је благослов Очевнасвеудове=члановетелаСвога- Цркве,
пошто „све што припада глави, нужно прелази и на тело" . 115) У Вазне-сеном Богочовеку
Христу остварено је измирење људског рода са Богом. Песнички то описује Свети Златоуст
овако: Христос је „узнео Првину наше природе Оцу, и Отац се тако задивио том дару, и
због достојанства Доносиоца, и због беспрекорне чистоте принетога Дара, да је Својим
рукама прихватио Дар, и поставио га близу Себе, и рекао: Седи с десна МениГ' (Јевр.1,13;
Пс.109,1).116) Човек се налазио у бездану пропасти толико дубоко, тако да „ ни ј е би ло
могуће сићи дубље ". Али ј е у Вазнесе-ном Христу „узишао изнадсвихнебеса" (Еф.4,9-1о),
тако да „није могући узићи више од тога где га је опет узвео", ш) јер је Христос учинио
човека „узвишенијег на небесима од сва-ке створене природе". Тамо где је Сами Бог, изнад
свих Небеских Сила, „тамо је узвео узетога од нас човека... Човеку је постала потчињена
свака створена Сила (небе-ска) због Бога Логоса који се уселио у човека" . 118) Људи су
Вазнесењем Христовим постали „сапрестолници Божи-
ји" (отЈу8роу01тођвеоС).119)
Овај сотириолошки и есхатолошки карактер тајне = =Икономије Христовог Вазнесења има
истовремено и пуни еклисиолошки садржај и смисао, што се нарочито пока-зује у речима
Апостола Павла: „И Њега даде изнад свега за Главу Цркви, која је шело Његово и Пуноћа
Његова" (Еф.1,22-23). То значи да је Господ у Своме Вазнесењу узео са Собом и
Саузнео (Еф.2,б: „саваскрсеисаиосади")12® Ц6ЛИ ЦрКВу. То СаваЗ-
несење Цркве у Христу и са Христом овако описује Злато-усти благовесник: „Уздижући
(Цркву) као неком справом, узвео ју је на велику висину, и њу је посадио на оном Престолу
(Божијем). Јер где је глава, онде је и тело, јер ни-каквим посредством се не раздвајају глава
и тело; јер ако би се раздвојили, не би било тела, не би било ни гла-ве... А ниј е нас (Бог)
само овим почаствовао, уздигнувши оно (=шело људско) што је од нас, него је припремио
да и сав наш општи род (људски) следи за њим, њега се држи, за њим даследује".121) [То
значиПавлов израз да је „Прешеча за нас ушао Исус" (Јевр.6,20). - Лсус=Спаситељ, Претеча
сиасаваних, Вазнесени — Претеча вазношених (ср. 2Сол.4Д7: „заједно узнесени на облацима... и
свагда ћемо са Госиодом биши").\
Благодарећи Вазнесењу Господњем послан је на Пе-десетницу Дух Свети на Цркву,
како вели и Свети Злато-уст: „ Јер узлазак Владике Христа на небо јамчи силазак с неба
Духа Светога (Јн.1б,7)",122) Који Дух Утешитељ је, по Апостолу Павлу, ,,залог(аеда$
(а^)наслеђанашега"(Еф.1,и;2Кор. 1,22; 5,5). Дух Свети се може назвати душом тела
Цркве Христове. Тако се биће и живот Цркве темељи на Овапло-ћеном у тело Цркве
Сину Божијем и на животворећем то тело Духу Божијем. Зато, по речима Светог
Златоуста, „имамо, дакле, Његов (=хрисшов) залог (тб ЕУ^Е^ОУ) горе (на небу), то јест
тело које је Он узео од нас и узнео са Собом, и доле имамо Духа Светога са нама. И
погледај чудо: и са нама је Дух, и горе је! И тело Христово је и горе (на небу), и са нама
(на земљи)! "ш) [0 посебној улози Духа Светога у Цркви говорићемо још у посебном
поглављу.]
Вазнесењем Христовим са телом људским на небо, тј. са целокупном човечанском
природом, измирено је земаљско са небеским (кол.1,2о).124) Измирени су људи са
Анђелима и све је возглављено (=фдињено) у Цркви подједном Главом - Христом
(ЕФЛДО). Јер пре тога, због греха нас људи према Богу [и тиме према свецелој твари и свима
створењима, како вели Апостол Павле (рм.8,19-22) и Свети Оци], „земља се отцепила од неба,
Анђели су били у рату са људима, видећи свога Господара вређанога (од људи)". 125) Но Господ
Христос, Господар и Спаситељ и Анђела и љу-ди, Собом је све измирио (Кол.1,зо), да се тако
уистину испу-ни „Икономија (=Домострој) иуноће времанада се све возглави
у ХрисШу (ауахЕфаХ.сишсга09си та зшута ЕУ тф Хрштф), Свв ШШО јв на
небу, и све шшо је на земљи" (ЕФЛДО). Јер, пре доласка и ова-плоћења Христова,
„отцепило се земаљско од небеског, и нису имали једну главу. По начелу стварања био
је Један Бог, али није било јединства по блискости, јер се незнабожна заблуда разлила
свуда, и зато су људи били отцепљени због непослушности Богу". Сада у Христу, Бог је
„поставио Христа по телу као једну Главу свима, и Анђелима и људима, то јест једно је
Начело (ЛрхФО дао и Анђелима и људима: једнима Христа по телу, другима Бога
Логоса. Као када би неко рекао за кућу, кој а ј е имала нешто рушевно, а нешто јако, па
је президао кућу, то јест учинио је јачом, поставио јој јачи темељ, тако и овде: све је
подвео под једну Главу. Јер ће тако бити сједињење, тако ће бити повезаност када се
све подведе под једну Главу, те ће имати једну неопходну свезу одозго".126'Из наведеног
објашњења Златоустовог јасно је да „воз-глављење свих" у Христу састоји се у учлањењу
(еуогоцатш-
тс,=укориорирању=уцрквењењу) СВИХ НвбвСКИХ И ЗбМаЉСКИХ бића
у Цркву, чиме се довршава БожанскаИкономија, Божан-ско Светотројично
ДомосШројишељсшво. Оно што је од Бога било назначено као дело и посао Адамов, то јест
да он буде „глава тела" све творевине и „цар твари", ш) то сада остварује Христос,128)
сјединивши у Себи сав створени свет саБогом и међусобно. 129) Ово наглашава Апостол Па-
вле када каже:
„Све је Њиме и за Њега сшворено; и Он је ире. свега и све у Њему иосшоји, и Он је Глава шела
Цркве ...да буде Он у свему Првенсшвујући, јер у Њему благоизволе (Бог) да се насшани сва
Пуноћа" (Кол.1,16-19).
Под појмом „ иуноће" (лХтјршца), овде, не треба да подразу-мевамо само „сву пуноћу
Божанства телесно" (кол.2,9), него истовремено и Цркву, јер Апостол одмах даље додаје:
„и ви сте у Њему исиуњени" (ЛЕЈЛЛОШЦЕУСН) (Кол.2,10). Дакле, под том иуноћом треба
схватати и Цркву, „која је тело Његово, Пуноћа Онога Који испуњава све у свему"
(Еф.1,23). Тако Хри-стос и Црква сачињавају једну Богочовечанску Пуноћу. 130'У овоме се
коначно и завршно испуњује предвечни Савет и план Божији, од Њега изначално хтеднуто
назна-чење и предодређење света и човека за пуно учешће у бићу и животу богосазданом и
богодариваном, то јест испуњује се „Икономија благодаши" Свете Тројице, која је Христос
— Црква. Тако се у „Икономији пуноће време-на" остварује
„анакефалеосис=возглављење(=„рекаиишулација") свих и свега" у Богочовеку Христу — у
Цркви (ЕФЛДО; з,9--п.21), где се испуњују и све „Икономије" Христове, сви спасоносни
догађаји и дела Њега као Спаситеља и Обо-житеља људи и света, с циљем да сва створења
узму учеш-ћа=причешћа=заједничења у Божанском животу и бла-женству Свете
Надсуштаствене и Животворне Тројице, али понајпре и понајвише човек. Зато је Син и
Логос Бо-жији и постао Човек, постао Богочовек, постао Црква.
7. Тако се завршава Икономија=домострој Тројично-гаБогаи „почиње" беспочетно и
бескрајно Благословено ЦАРСТВО Оца и Сина и Светога Духа, једна вечна и небо-земна
Богочовечанска Литургија, „Божанска мистагоги-ја" (9ЕСацг)атсг/соуСа), 131) вечна
Божанска Евхаристија, у којој учествују=причешћују се сва деца Божија са неба и зем-ље,
но већма и изнад свих човек, најмилије чедо Божије. Испуњује са тако „Велика Тајна"
Јатњета Божијег и Не-весте Његове, Цркве, у Небеском Јерусалиму, 132) као што вели
Апостол Павле у Посланици Ефесцима:
„Тајна је ово велика, а ја говорим за Хрисша и за Цркву" (Еф.5,32). И такође у Посланици Јевреј
има: „Него ирисшуиисше Гори Сионској и Граду Бога Живога, Јерусалиму Небеском,
миријадама Анђала, Сабору свечаном и Цркви ирвородних, заиисаних на Небесима, и Богу
Судији свију, и духовима савршених ираведника, и Исусу Посреднику Новога Завеша"
(Јевр.12,22-24; ср.Откр.гл. 21-22).
У тој Небеској Литургији, вели Свети Златоуст, „миријаде Анђела и хиљаде Арханђела, и
зборови пророка, и хорови мученика и зборови различити“непрестано прослављају Бога „у
Цркви, у Христу Исусу“ кроз нараштаје и у све векове (Еф.з,21). 134) Златоуст, уз то, додаје:
„Само грешни (=кешжо/они) изостаје са овог свештеног хо-ростајања, и с правом. Јер је
грех зла и неукротива звер, показујући злобу не само према себи саробовским
(ог^бои-\а=једнаким) телима, него на славу Владике (Бога) излива свој отров злобе". Због
тога ј е отсечен грешник „као поки-дане жице (у хору), и као болесни уд од осталог тела
творе-вине" .135) Ово исто наглашава и Апостол Павле када гово-ри: „ Јер то знајте, да
ниједан блудник, или нечист, или грамзивац, који је идолопоклоник, нема наслеђа у Цар-
СТВу ХрИСТа И Бога" (Еф.5,5; ср. 1Кор.6,9-10; Гал.5,21).
Ово и овакво остварење Икономије Божије у Христу као Царсшва Његовог, није само
ствар есхатологије, него је и стварност у Цркви - овде и сада. 136) Јер и само Царство Божије
није друго неголи Црква, или, још тачније рече-но, Царство Божије је сами Богочовек
Христос, у Којем се поистовећује Царство и Црква Божија. 137' Зато се однос Царсшва
Божијег иЦркве поима и обј ашњава ј едино Хри-столошки и Пневматолошки, „у Христу",
у Којем, као
„Цару веКОва" (ТШУ а'и6ушу = светова - ГГим.1,17; 6,15-16; Јевр. 1,2), обу-
хваћен је и садашњи и будући век, историја и есхатологи-ја, време и вечност, јер је „Исус
Хрисшос јуче и данас и у ве-кове - Један Исши" (6 аотб? - Јевр.13,8).138)
Христовим Оваплоћењем Царство Божије је постало стварност, активно, делатно присутна
у овом свету; и тооирисушњење Христа и Његовог Царства у свету настав-ља Црква. Јер,
како вели Златоуст за Христа: „Шта је
ЦарСТВО? - МојаПарусиа!" (чпааоиаСац^МојДолазакиПрису-
сшво).139) То јест, Христос као Богочовек јесте Царство Небе-ско на земљи, 140' и у садашњој
својој појави и дејству, и у есхатолошкој пројави у пуноћи. „Царство Његово је При-
СуСТВО (т| ладошСа) ЊбГОВО, ОНО ПрВО, И ОНО ПОСЛбДЊе" (ттју лдотерау хаХ ттју еохатг^у = Први Долазак и
ЕсхаШолошки Долазак).141) ЗатО,
када Апостол Павле каже да Бог „ослободи нас из власши шаме и иремесши нас у Царсшво
Сина љубави Своје" (Кол.1,19), тиме јасно показује већ „присутну Есхатологију", како
данас кажемо, то јест присуство Нове стварности у Хри-сту, присуство „новог века Царства
Христовог" у Цркви на земљи и у историји. 142)
На наведене речи Апостолове (Кол.1,19), умесно приме-ћује Свети Златоуст: да Апостол
„није просто рекао „Цар-ство небеско", него је реч изрекао с већим поштовањем, рекавши
Царсшво Сина, јер од тога нема веће похвале" .ш) Према томе, Црква ј е Царство Сина Божиј
ег, и то Овапло-ћеног и Очовеченог, присутнога Црквом и у Цркви у све-ту. То је, додаје
Златоуст, исто оно „Царство Божије, то је само Небо". 144) Или још боље, како Светитељ
вели на другом месту, Црква је „на толику висину уздигнута - у Христу - да је превазишла
и сама Небеса... Јер је Црква драгоценија (иџ1шкеа=цењенија) од Неба. Јер зашто је небо?
Због Цркве, а не Црква због неба. Јер Богу је Црква мили-ја и жељенија од неба. Христос
није узео на Себе тело (шоца) неба, а тело (оа еш) Цркве је узео".145)
Цаство Божије и Црква се поистовећују на најкон-кретнији начин у тајни Свете
Евхаристије,146' која и јестепреимућствено тајна и Цркве и Царства. 147) Јер се у Божан-ској
Литургији уклањају границе и димензије места и времена, земље и неба, историје и
есхатологије, времена и вечности. Вачно Царство Христа и Бога већ је започело у Цркви, и
то „не у речи, него у сили" (1Кор.4,20). Стварно и делатно Присусшво Христа Спаситеља у
Цркви јесте оно што чини Цркву да је Тело Његово и Царство Његово још овде на
земљи.148) „Ево, Ја сам с вама у све дане до свршетка века" (Мт.28,20). „Царство Твоје,
Царство је свих векова" (пс.шдз). А то каже не само за садашње векове, него и за долазеће
(=будуће) векове, јер је Царство Његово бескрајно и бесконачно и једино које има
свагдашњост (тб еибшу=вечносш)... Оно се протеже свуда по васељени, свуда по вековима,
свуда по свим временима".149)
Па ипак, овде треба нагласити да, сходно Апостолу Павлу, поимање Цркве као Царсшва
неодељиво је повеза-но са поимањем исте као иуноће (л^фшца). Отуда однос Цр-
КВ6 И ЦарСТВа ИМају И СТВарНИ, ДеЛаТНИ („инШеракшивни"), Иопет динамички, есхатолошки
карактер. Црква је „Хри-стово тело", али је она такође и „пуноћа онога Који све испуњава у
свему"(Ефл,2з), а то значи да још предстоји њено исиуњавање. Тако исто треба рећи да
„изграђивање
(снхобоцтј) Тела ХрИСТОВОГ" (Еф.4,12.16; 2,21; 1Кор.14,4.5.12.40) ИМа ЖИ-
ви, динамички карактер, и то изграђивање такође још увек траје. То је оно, по
Апостлу,рашћење (т) сш^о^ - ЕФ. 4,15-16; 2,21; Кол.2,19) живог Богочовечанског организма
Цркве, док се сви у Цркви „не испуне сваком пуноћом Божијом" (Еф.3,19). И то динамичко
рашћење и изграђивање Цркве се наставља и траје „док сви не достигнемо... у меру узраста
пуноће
ХрИСТОВе" (Еф.4,13).
Зато Црква, иако је ушла у само Небо, и то не само небеска Тријумфујућа Црква, него и
земаљска Војујућа Црква, која „надом, што као котву душе имамо сигурну
ИПОуЗДаНу",улаЗИ „унутаризазавесе" (=усамоНебонаднебеси-ма) (Јевр.6,18-19),1бо) ИПаК И ДДЉе у
ПОДВИГу КрОЗ ИСТОрИЈу ОЧ6-
кује „блажену Наду и јављање славе Великога Бога и Спаса нашег Исуса Христа" (Тит.2дз).
И то ће бити тако
СВе „ДОК Не ДОђе ОНО Савршено" (тб Т&ЕШУ - ШорДЗДО; ср. Кол.1,28),
то јест док опет не дође Христос, у Другој свеславној Па-русији, „да суди живе и мртве
јављањем Својим и Цар-
СШвОМ СВОЈИМ" (2ТИМ.4Д).
Тај Други Долазак Христов у слави описује Апостол Павле у Шоринћанима 15,22-28 овако:
„Тако ће у Хрисшу сви оживеши (=васкрснути). Но сваки у своме реду. Првина Хрисшос, иошом, о
Његову Доласку, они који су Хрисшови; зашим крај, кад иреда Царсшво Богу и Оџу".
Ово „иредавањеЦарсшва" Оцу, не значи даће престати Царство Христа као Бога, него, по
Светом Златоусту, зна-чи: када Христос испуни Икономију=домострој и „оства-ри
Царство, то јест (коначно) спасење верних, измирење васељене (=анакефалеосис - Еф.1до),
и уништење зла, јер то значи остварење Царства".1Б1) Тада ће се, наставља Апо-стол Павле,
„укинути последњи непријатељ - смрт" (1Кор.
15,26.54; Јевр.2,14; 2Тим.1,10), И ЦрКВа ХрИСТОВа, НОСвћИ ВаСКрСб-
њем свих својих чланова „икону Небескога" (1Кор.15,49; Рм.8, 29), то јест пројављујућу на
себи и собом пуноћу Прослав-љенога са телом и у телу Христа, јавиће се у пуноћи као
вечно „непоколебиво Царство" (Јевр.12,28) Оца и Сина и Све-тога Духа, 152) у кој ем ј е „ све
и у свему Хрисшос " и „ Бог све у
Сввму" (Кол.3,11; 1Кор.15,28).
[Са Богом Оцем и Светим Духом сацароваће равночасно и једнакославно и Христос Бог и
Спаситељ, али ће Он, као Глава и Првина Своје Цркве, као Нови Адам и Родоначелник Новог
Човечанства и Нове Твари, бити потчињен Богу Оцу, као што вели Апостол: да је Христос као
Жених Цркве - Глава и Спаситељ њој као Својој Невести, а Њему као шаквоме — „Глава је Бог",
Који Њега као таквога „постави изнад свега
за Главу ЦрКВИ, И СВе ПОКОРИ ПОД НОГе ЊеГОВе" (1Кор.11,3; Еф.1,22;
5,23.32). Тако Павлови изрази „све и у свему Хрисшос" и „Бог свеу свему" (Кол.3,11; 1Кор.15,28)
значе у ствари једно исто, само схваће-ни богодолично у Икономији и у Теологији, како то кажу и
обја-шњавају Свети Оци Цркве.].153)
8. Из свега изложенога у овом одељку нашег рада — о Црквословљу Алостола Павла - јасно
се да закључитида Божанске Икономије Спаситеља Христа, то јест Ова-плоћење,
Искупљење Крстом, Васкрсење и Вазнесење са Педесетницом, чине живе темеље самог
битија и живо-та Цркве као шела Хрисшовог. Црква као шело Богочовека добила је своју
ипостас, своје биће и битовање, у Овапло-ћеном Христу као Глави и Првини својој. Тајном
пак Крсне смрти и Васкрсења Христова ослобођени су, искупљени, препорођени благодаћу
и васкрснути Духом Светим, дак-ле спашени, потенцијапно сви удови=чланови Христови,
из свих нараштаја и свих векова, и уведени су Вазнесењем, заједно са Анђелима, у
возглављење - буатраХаСоипд - свих и свега у Христу, у Царство Његово, које је Царство
Оче-во, Царство Свете Тројице. Христоцентризам, и то соти-риолошки, наглашен је колико
треба овим истинама и датостима Еклисиологије Апостола Павла. Христологија и
Сотириологија и Еклисиологија овде су најтешње пове-зане и скоро поистовећене. Све је у
Павловом Црквослов-љу засновано на Исусу Христу као Богочовеку и Спасите-љу,
Једноме од Свете Тројице, нераздељивоме од Оца и Духа Светога.

а) Црква као Т е л о Хрисшово

— „Цвквд Хаттовл, по ЕЛДЈКЕНОМ Пдвиу, јесте тело Хаттово".1'
1. Из до сада изложених датости Еклисиологије Све-тог Апостола Павла видели смо да је
Црква заиста нова сшварносш, која се јавила у свету са доласком Богочовека Христа и
остварењем Његових богочовечанских икономи-ја, спасоносних за свет и човека догађаја и
дела. Црква се јавила у Новом Завету, тачније као Нови Завет, када је „све ново постало" . 2)
Сама Црква је уствари Нови Завет Божији са Његовим народом у Христу, али не само у
смислу новог „савеза", „договора", или просто „односа" људи са Богом, нити само у смислу
„новог живота", него као једна нова онтолошка стварност: нова швар, нови човек, „ нови
свет, нови Рај", истинска иалингенесија, Тело Хрисшо-
60 (2Кор.5,17; Гал.6,16; Еф.2,15; Тит.3,5; Кол.2,17 итд.), КаКО је НаЗИВа
Апостол Павле, Јован Златоуст и други Свети Оци.3)
Нови Завет је као Црква започео, постоји и састоји се у јављању Бога у шелу, у
Оваплоћеном Христу (ггим.зде). „Црква је дело Боговаплоћења Христовог, она је само то
Боговаилоћење" .4) Пре Свога оваплоћења Христос није имао тело, зато Црква није
постојала раније као шело Хрисшово. Стога њен постанак телом Христовим СветиЗлатоуст
с разлогом назива „друго стварање из небића у биће бисмо произведени". 5' Ово ће (Јвет*и
Апостол и његов нарољи егзегета стално наглашавати, јер су обојица живели у тој новој
стварности, у новој у Христу твари — у Цркви као телу Богочовека Христа. Црква, будући
нераздељиво сједињена са Христом и сва у Христу, за Светог Златоуста је, како правилно
запажа о. Георгије Флоровски, пре свега једно стварно ново биће, не р,амо_нови живот.6)
Схватање и доживљај Цркве као ове нове стварности налази се само у Оваплоћеном
Христу, и историјском Богочовеку, Који је „ Једино Ново под сунцем". Јер је Он у Себи
први показао и пројавио ту новозаветну творевину,
И Њиме је „СВе ПОСТаЛО НОВО" (уЕуоуеЖПУО та лаута - 2Кор.5,17).
„Ево све чиним новим", говори Он у Откривењу (21,5). Пре Његовог Оваплоћења наша
људска природа била је „мрт-ва у преступима и гресима", распадала се у варљивим
жељама, будући отуђена од живота Божијег (Еф.2,2; 4,22.13). Но Христос је њу „променио,
пресаздао, преобразио, пре-породио",7) обновио Је обновљењем Диха Светога (Рм.7.6). и
учинио је Својим чистим, безгрешним и свеблаженим Божанским телом. У Својој
Богочовечанској Личности Христос је објединио и васпоставио људску природу, као што је
била јединствена у Адаму пре греха,8) и више од тога: показао ју је у Себи као једног Новог
Човека (Еф.2,15), који за главу своју има Богочовека.
Ова у Христу васпостављена и обједињена и са Богом Логосом најтешње сједињена
природа људска („несливено
и нераздељиво сједињење" Халкидонског исповедања)* јесте ОНТО-
лошка природа Цркве, сама Црква. Јер не постоји него „само једна заједничка природа у
свима људима, мадасе нама показује као раздељена због греха, раздељена између многих
индивидуа. Ово примордијално јединство наше природе, васпостављено у Цркви, Апостол
Павле ће дефинисати као шело Хрисшово.10) Ова одредба Павлова за Цркву - „шело
Хрисшово",и) утемељена је, како смо и раније наглашавали, на чињеници Оваплоћења
Христо-вог, и повезана је најтешње са фактом искупљења, оправ-дања, препорођења и
спасења нас људи у Христу у Црк-ви. Зато одмах треба нагласити, односно те „слике" Цр-
кве као шела Хрисшовог, да није реч само о простој анало-гији, или спољној сличности,
него о онтолошком иденти-
тету Цркве.
Јер, као што је правилно примећено, у Боговаплоће-њу је „у људској природи Христовој
обухваћено и воз-глављено, рекапитулирано, целокупно човечанство као једна органска
целина, те је тако образовано мистичко тело Богочовечанског организма Цркве, чија је
глава са-ми Господ, Којим и у Којем је пала људска природа васпо-стављена и поново
сједињена са Богом. Тако је Црква, као тело Христово, истински образована кроз
обухватање и потенцијално инкорпорирање у Христовом човечан-ству свих у Њега
верујућих људи, на темељу јединства заједничке људске природе, у коју спада и људска
приро-да коју је Оваплоћени Бог Логос узео на Себе". 12)
У претходном излагању у овом раду видели смо како је добило биће ово „велико и
свечасно тело Христово"13' - Црква. Надаље ћемо детаљније и конкретније изложи-ти сам
однос Цркве са Христом у смислу у којем је она шело Његово.
Најпре треба истаћи, као главни моменат Павлове Еклисологије: да је сушјински циљ
Апостолов да покаже потпуно јединство Цркве са Христом, најтешње једин-ство и
општење=заједништво Христа са вернима у једно-ме телу Цркве. Свети Апостол, вели
Златоуст, „увек на-стоји дапокаже - н^скаоудове=чланове - даимамо јеана исша добра (та
ата) која има и ХрисШос, и кроза све Послани-це то^му ]е циљ да покаже: да у свему
заједничаримо са Њиме
(^у л6С1 кснушуогта; Аг>т<5). ВатО ГОВОрИ И гЛОва,_У1 ШвЛО, И СВ6
чини да нам то представи ". ^Ради тога Апостол употреб-љава и друге изразе и примере и
упоређења да би пред-ставио јединство Цркве са Христом, мада се ниједан дру-ги израз
или упоређење не може сравнити са појмом „те-ло Христово". Златоуст даље наводи за
Цркву многа име-на и представе, слике и поређења, из Светога Писма, који-ма се изражава
„њено благородство", и додаје: „Као што њен Господар има многа имена: назива се и
Ошац, и иуш се назива, и зове се живош, и свешлосш се зове, и мишица се назива, и
умилосшивљење (=очишћење) се назива, и шемељ се зове, и враша се назива, и безгрешан
се зове, и ризница се зове, и Госиод (к^од) се назива, и Бог се назива, и Син се назива, и
Јединородни се зове, и обличје (цодфф Божије, и икона (тш^лик) Божији се назива. Зар није
једно име до-вољно? Није никако, него су зато многа имена, да нешто о Богу научимо,
макар и мало било. Тако управо и Црква се назива многим именима". 15)
Због овога је потребно да се најпре укратко осврнемо на ова друга имена и назвања,
придавана Цркви од Апо-стола. Јер, како вели Златоуст, сва та имена имају један и исти
циљ: „Сва она показују сједињење, и не остављају ништа, чак ни најмање, између
празно",16) тј. никакво растојање између Христа и Цркве.
Тако код Апостола Павла у његовим Посланицама налазимо даон називаЦркву: „њива"
(уесбеушу) и „грађеви-
Ни" (О1ио6оц11), ЧИЈИ је Швмељ (»ецеХшд) ХрИСТОС (1Кор.З,9-11). Дру-
где је такође назива „грађевином" и „храмом" Божијим, у и на којем се верни уграђују и
надзиђују „на темељу Апостола и Пророка, где је Крајеугаони Камен Сам Хри-стос"
(Еф.2,20-22). У Посланици Римљанимаупоређује удове=
=чланове Цркве са „гранамамаслине", које се накалемљу-ју на „иишому маслину" (Рм.пдб-24).
Такође, Апостол још
НаЗИВаЦрКВу: „нарОдОМ." БоЖИЈИМ(Рм.9,25;2кор.6Д6;Тит.2,14; Јевр.8,10; 13,12), „девОЈКОм" И „НввесШом"
(2Кор.11,2; Еф,5,23--32), И јОШЧешће „иуноћом" И „ШеЛОМ," ХрИСТОВИМ (Рм.12,4-5; 1Кор.10, 17; 12,12-27; Еф.1,22-
23; 2,15-16; 3,6; 4,4.12-16; 5,23.30; Кол.1,18.19.24; 2,9-10.17.19; ср. Јевр.10,5.10.20).
2. Називајући Цркву њивом и грађевиномБожијом: „Ви сше Божија њива, Божија грађевина"
(1Кор.з,9),17) Апостол хоће да покаже даЈзерни у Цркви не шшпадају себи^Јшти икоме другоме.
него ттипала^у Богу.1^ јер су „Шворевина Његова" (попцш Аггагш = ..поемаЊегова"
-ЕФ.2.101.ЧИШ јеБог аутор, творац, и коју Он ради, обрађује ту њиву и изграђује ту грађевину
(ср. 1Кор.з,7).19) Тиме још Апостол показује да у изграђивању Цркве, као и у самој Цркви као
грађевини, све зависи од Христа, Који је темељ грађевине и Крајеуга-они Камен њен, 20) Који у
њој све садржи, повезује и сједи-њује све. Називајући, дакле, Цркву грађевином Апостол
настоји да истакне две ствари: утемељење и потпуну зави-сност целокупне Цркве од Христа
као Темеља, и такође тесну повезаности и усклађење верних у њој као „живога камења" (ср.
шетр.2,5) (36),21) у грађењу и грађевини Цркве. Пише Апостол, велики Црквоградитељ Христов:
„По благодаши Божијој која ми је даша, ја сам као мудар неимар иосшавио шемељ, а други
зида на њему, али сваки нека гледа како зида. Јер шемеља другога нико не. може иосшавиши
осим иосшојећег, који је Исус Хрисшос" (1Кор.з.10-и).
Велики еклисиолог, божанствени Апостол народа, Павле небоходни [и небодерни архитекта],
показује немир-ним и несложним Коринћанима, да је само један и једи-ни Шемељ Цркве
- Христос. Јер, како запажа Златоусти егзегета његов, „то је својство мудрога неимара,
да поста-ви један темељ, и то особито такав Темељ — Христа. А ако постави „други
темељ". онда није архитекта, него рупштељ".22' Ово утемељење Цркве на јединственом
те-"мељу Христу врло је карактеристично за Еклисиологију Апостола Павла. То даје
кључ Златоусту и бројним Оци-ма Цркве да правилно схвате и протумаче речи
Христове у Матеј 16,16-18.23) Павле истиче Христа као неоспорив и једини темељ
Цркве, тако да није могуће да постоји други темељ Цркве осим Спаситеља Христа.
Богочовек Христос је „темељ свих темеља", како карактеристично вели Зла-тоуст,24)
следујући у томе верно Павла у његовој Еклисио-логији.25'
Апостол народа је тако писао не само због Коринт-ских хришћана, који су имали
спорове и расколе међу собом, него пише и свима хришћанима свих векова, пред-
упређујући и отклањајући на тај начин и све евентуалне будуће јереси и расколе у
Цркви. „Зато, вели Св. Златоуст, немојмо да гледамо на јереси, јер нико не може
поставити други темељ мимо постојећег. На Њему (=Хрисшу), дакле, градимо, и Њега
се држимо као темеља, као лоза чокота, и нека ништа не буде између нас и Христа; јер
ако буде нешто између, одмах прјшадамо", тј. отпадамо од Христаи тиме од Цркве.
Затим додаје: „грађевина стоји уколико је спојена и повезана" , то јест Црква постоји
само „уколи-ко је сједињена са Христом".26) Као што вели и Апостол: „Ко
сесјединисаГосиодом, једанједухсЊиме" (1Кор.б,17). „Овај спој и сједињење са
Христом показују изрази Апостоло-ви: да је Христос шемељ, ами грађевина. И опет: ми
смо храм, а Он је житељ (&тт<;=укућник, домаћин) тога храма" .27) Сједињење Цркве
као грађевине са Христом као Шеме-љем, као и зависност њена од Њега као Градитеља
њеног, ј ош се ј асни ј е види у речима Пав ловим у Пос ланици Ефес-
ЦИМа 2,19-22:
„Тако, дакле, нисше. више сшранџи ни дошљаци, него сше суграђани свеших и домаћи Божији,
назидани на шемељу Аио-сшола и Пророка, где је Крајеугаони Камен сам Исус ХрисШос, на Коме
сва грађевина, складно сиајана, расше у храм свеши у Госио-ду, у кога се и ви заједно уграђујеше у
обишалишШе Божије у
"
у"-
Централна мисао Апостола Павла овде ја та, да Цркву
сачињава један величанствени Храм, саздан на Камену - Христу,28) у којем Храму
обитава Света Тројица, Која се поименично помиње (Бог Отац - Христос - Дух) у наве-
деном тексту. Сходно овој божанској архитектоници ве-
ЛИКОГа Храма И Дома БоЖИЈега (ср. и 1Тим.ЗД5; 2Тим.2,20; ЈеврДб;
10,21), све се утемељује на Христу, све је „у Њему", све је од Њега и на Њему, по
плану, сили и дејству Његовом.29' Благодарећи Њему у Цркви се сједињује Стари и
Нови Завет, Апостоли и Пророци, Јудеји и Јелини, и постаје „све једна грађевина и
корен један" . Христос је у тој гра-ђевини Крајеугаони Камен, што ће рећи „Онај који
све садржи" (б тб ла^ стехшу). Зато што „крајеугаони камен др-жи и повезује и темеље
и зидове" .30) Тако је Он као Бого-човек заиста „темељ свих темеља" , и „ако кажеш
зидове, или таваницу, или било шта друго, Он Сам све носи и држи".31) Речи Павлове „у
Коме сва грађевина" (Еф.2,21) означава да Богочовек Христос држи и одржава сво тело
грађевине одозго и подржава одоздо у Себи и на Себи сво здање, то јест све верне,
уграђиване у ту грађевину.32) У истој По-сланици је Апостол мало пре тога рекао: „да
обојицу саз-да у Себи у једнога Новога човека" (Еф.2,15),33) и тиме показу-је да је
Христос у Себи „спојио и сјединио два раздвојена зида, тј. Јудеје и Јелине. Он је
поставио Себе у средину, да раздељене сједини у једно. Он је такође спојио два раз-д
вој ена зида, тј. природу Анђела и људи. Тако ј едно тело Христово - Црква - има
четири зида, која сачињавају један Храм. У Њему сви смо повезани, спојени и сједиње-
ни... Он и на небу све држи моћно, и на земљи све утврђу-је. На Њему једном и
Јединоме све је утврђено и учвршће-но, и у случају Његовог отсуства све пропада".34'
Стога можемо рећи да све у Цркви као грађевини Божи-јој, не само један угао, него и
сви углови и зидови те вели-чанствене зграде, као и главни Темељ и остали темељи ње-
ни, јесте Христос — једини Црквоградитељ и Цркводржи-тељ.3^ Јер Христос није
нешто страно нама у Цркви, пош-то је по природи истородан и једносуштан Цркви, и
Он даје Црки ипостас, биће и живот. Он је Божански Градитељ Богочовечанске зграде
Цркве, Он је и њен Темељ и Крајеу-гаони Камен, и истовремено по људској природи
сродник са камењем које се уграђује у ту небоземну зграду.36)
У речима Апостол а Павл а „ сва грађевина складно сиаја-
Ни (лааа г) снхобоцтј ачуаоцоХоуоицеЧц^саповезивана) раСТв у Храм
свети у Господу" (Еф.2,21) управо израз аг)уадцоХоуо«це'ут1 = =складносаиовезивана
показује ту сродност и складност, по природи али и по нарави и живљењу, између
Темеља Христа и уграђиваног живог камења, као и између самог камења међусобно. 37'
Зато, већ из самог назвања Христакао Камена треба видети „складност и једнородност"
(ог>-^артлои жн ОЦО^УЕШУ) Његову са уграђиванима=надграђива-нима, а што ја резултат
Његовог оваплоћења и очовече-ња.385 То ће другим речима изразити Апостол и у Јевреји-ма
2,14: „иошшо иак деца заједничаре у шелу и крви, и Он нај-шешње узе удела у шоме
исшоме" (оваплоћењем).
Та Божанска небоземна Грађевина - Опшбоцтј - расте „у Храм свети у Господу", то јест у
велики „Очев Дом" у којем је Христос „као Син над Домом Својим, којега смо дом ми"
(Јевр.з,е).39) Другим, Златоустовим речима речено, Црк-ва „није ништа друго него дом
изграђиван од наших ду-
-----—---'-' лч-глт «л т,,, л/-г\ат\/г ТТлт^глтгтттт"
ша
« 40)
Ј ^ П ЈГАЈЈЈ. Л. ^ ^у Ј -----------------><

ша , од којих је свака душа опет дом, „храм Духовни", „обиталиште Божије у Духу",
„храм Христоносни", у ко-ме обитава Христос, и Отац Његов, и Дух Утешитељ (исор.
3,16-17; 6,19; 2Кор.6,1б).41) У ТОМ СМИСЛу ПИШ6 АПОСТОЛ ПаВЛб:
„Ви сше храм Бога Живога, као шшо рече Бог: «Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу
им Бог, и они ће биши мој народ. И бићу вам Ошаџ, и ви ћеше биши моји синови и кћери,
говори Госиод Сведржишељ»" (2Кор.б,1б.18).42)
[Као што се види и овде се враћамо на Светотројичне ди-мензије тајне Цркве Христове].
Како примећује Свети Златоуст, Црква као грађевина= =храм гради се, изграђује се „зато
да се Бог усели у тај Храм; јер сваки од нас је храм, и опет сви заједно; и као у једноме телу
Христовом борави Бог, и као у храму Ду-ховном" (борави). 43) Овај храм јежшзц
„храмБогаЖивога",живо „обиталиште Божије у Духу" Животворном, и он као такаврасше,
„растерасшом Божијим" (кол.2,6). И тораш-ћење или грађење трајаће „ до Његовог -
Христовог - Дру-гог Доласка" (це^^лаеодаЉеабтое), како опет вели Златоуст (шамо), док
не достигне до мера Храма сагласно плану Ве-ликог Архитекте Бога, то јест док се не
испуни и попуни (ЈЛлршЗтј) „ГрадБогаЖивога" - Небески Јерусалим (Јевр.пдо; 12,22-23;
Гал.4,2б).44) Ово наравно означава еклисиолошку Есха-тологију [али којаније само у некој
далекој будућности, него је већ у току и дејству овде и сада, због присуства и дејства
Христа и Духа у Цркви, и усељења и обитавања Божијег у њој, што се најбоље види у
Литургији Цркве].
Према изложеноме, Павлово учење о Цркви као грађе-вини и храму Божијем45) особито
наглашава тајну=ствар-ност њеног сједињења и јединства са Христом, Који је и Темељ и
Крајеугаони Камен „који све садржи и одржава", и такође Божански Градитељ Цркве, а у
изградњи Цркве учествује и сва Света Тројица. [Наравно, слика Цркве као грађевине не
може бити одвојено посматрана од осталих слика и упоређења Цркве (посебно од Цркве
као шела Христовог), о којим сликама ћемо даље говорити.]
Упоређење Цркве са маслином, о којој говори Апостол у Римаљнима 11,17-24, показује
учлањење (еуаоцатшац^ик-кориорирање) незнабожаца, свих нас изван Израиља, у тело
Цркве: „дабуду народи санаследници(амул^оубџ.а) и сушелесни-ци (отјоооца) и
саиричасници (аиццеЧоха) обећања Божијег у Хри-сшу" (Еф.з,б). Ово обећање Божије, дато
у своје време Израи-љу, јесте уствари обећани Месија=Христос, „Пишома Ма-слина" (ђ
Кашааш5) из корена Јесејева (рм.п,24; 15,12), на коју се накалемљују незнабошци. 46' Они се
накалемљују на Христа, и тиме ступају у Цркву, кроз велике и спасоносне Тајне Крштења и
Евхаристије, и тако постају „санасађени-
ци" (атј\ауто1 = саириродници) ХрИСТу (Рм.6,5), „НакаЛбМЉИВаНИИ усађиваНИ И упелцеривани
(„окулирани", „навођени") И укор-
порирани у тело Његово, као гранчице у Дрво живота", како појашњава Златоуст, или, по
Апостолу, „накалем-љивани на Питому Маслину" и засађивани и присаједи-њавани силом
и дејством Духа Светога, и тако заједнича-ре у Божанском животу и благодати Богочовека,
која „извире из Њега као корена и разлива се у стабло и све гране" тог новог Дрвета живота
— Цркве.47)
Очигледно да и ово упоређење Цркве указује собом на оваплоћење Христово и наше
„ушеловљење" (еуаоцатшоц^
=учлањење, инкориорирање) у Њега, И ПОКазује најтеШЊв СЈ6ДИ-
њење Цркве са Христом, Духом Светим, и потпуну зави-сност њену у свему од Њега.
Црква има извор свога живо-та и сами живот једино од Оваплоћенога Христа и у Хри-сту, а
тиме од Свете Тројице и у Светој Тројици (в. Јн.15,15,4-5).
3. Било би могуће да наведемо и друга Апостолова поређења за Цркву, 48) али, када читамо и
проучавамо његове преимућствено еклисиолошке Посланице, види-мо да више од сваког
другог поређења и појма најчешће се сусреће назив за Цркву шело (тб ашца), и то Шело
ХрисШо-во.49) То је запазио и Свети Златоуст, и зато каже: Павле за Цркву „свугде узима
пример=образац шела (тб тоо аобцато?
гшб&е^ца) И ИСТИ ГфИМер=образаЦ (гш56е1уца)... МНОГО Пута
ставља (у Посланице)".50) У тумачењу на Римљанима 12,5: „Многи смо једно шело у
Хрисшу", Златоусти благовесник каже: „Опет је употребио исти образац (шббе^а) који је
употребио и пишући Коринћанима... Јер је велика снага тога примера" (тог)
ларабеСуцатод), тј. Цркве као шела Христо-
вог.
51)

Зато ћемо надаље разрадити тему о Цркви у смислу у коме је она ТЕ ЛО Христово.
Мислимо да је Апостолова караткеристика Цркве као Тела ХрисШовог најадекват-нија и
најсуштинскија да изрази богочовечанско биће н>ено, колико је уопште могуће да оно буде
изражено.52) Учење Павлово о Цркви као шелу ХрисШовом јесте нај-пуније учење о
Цркви.53) Јер та карактеристика је најбли-жа самој суштини Цркве, јер је доводи у најтешњу
везу са великом тајном Оваплоћења54) и већ самим именом пои-стовећује је са њом. Јер, у
тајни Оваплоћења Бог се јавио у Шелу, постао је шело, и Цркву је учинио Шелом Својим.55)
И Црква представља наставак, продужетак, проширење и испуњење тајне Оваплоћења.
„Крајњи циљ оваплоћења Божијег био је управо то: да Оваплоћени има „тело", што и јесте
Црква".56) Оваплотивши се Христос је „узео је на Себе тело Цркве", 57) и постао је
једносуштан са природом Цркве, постао је ирвина (аладхл) тела Цркве и глава (хефаХл)
тела Цркве. На тај начин Христос као Богочовек је у Црк-ви, „спада" у Цркву, 58) или
тачније: Он јесте Црква, јер глава и тело чине једно тело (е\ о<х>[ш). 59) Како
правилнозапажа Златоуст: „Као што су и тело и глава један човек, тако и Апостол каже
(у псор.12,12) да су Црква и Христос једно".60) Као што у човеку, како вели проф.
Кармирис, „не може да постоји глава одвојена од тела, тако и у Бого-човечанском
организму Цркве не може се Христос одво-јити од телаЦркве... Прематоме не може се
замислити Христос без Цркве, глава без тела, и обратно; него су Хри-стос и Црква
међусобно повезани онтолошки, и остају у апсолутном, недељивом и вечном
сједињењу".61) Понав-љамо дакле: чудо Халкидонског исповедања: неизрециво
сједињење двеју природа у једној Ипостаси Богочовека Христа - то је основна истина
Тајне=Догађаја Цркве.
То јединство Христа и Цркве изражава се најпотпу-није у Тајни Свете Евхаристије, у
Литургији Цркве, која зато преимућствено није једна од „светих тајни", него је шајна
саме Цркве. У тој тајни тела и крви Христове. Црква хо1УШУеТ=
оишши=заједничари=учесшвује=иричешћује се на најстварнији и најприснији начин
Самога Христа и постаје сушелесник (ошосоцо;) Његов (Еф.з,е) и удеоничар (ЦЕТО-Хо$)
Његов (Јевр.з,14).62) Постају Једно она и Он, сходно павлов-ским и златоустовским
изразима, пошто је Христос глава тела, а ми удови и тело Његово, сунаследници и
сушелесници Његови и саучесници наслеђа Његовог (Еф.з,б; б.зо).6^
На исти начин као Св. Златоуст, схватају Апостола Павла и остали велики Оци
Православне Цркве, а за њи-ма и Православна теологија до данас. По том апостолско--
светоотачком живом еклисиолошком предању, суштина учења о Цркви као „телу
Христовом" не састоји се само у томе што је Црква шело, то јест живи организам а не
само организација, него далеко више у томе што је она
„ТеЛО ХрИСТОВО", ШТО је ОНа „ТеЛО ЊеГОВо" (Кол.1,24; 2,17;
Еф.1,23; б.зо). Зато св у изразу Апостола Павла за Цркву „шело Хрисшово" нагласак
већма ставља на реч Хрисшово, јер се тиме показује да то тело има своју главу, и та
глава му јеХристос, то јест да је Црква шело Хрисшово, и према томе није реч првенствено о
„телу верујућих" (зогриз ГнМшт или сое^изШе]тт=колегаиивилискуивери.нх.), једна дакле
„религиозна кориорација", него је реч о Христовом телу — Согриз СћпзИ64)
Црква као шело не сачињава једну искуствену, емпи-ријску целину, један самостални
согриз, који би затим накнадно припадао Христу, зависио од Њега, или био управљан
Њиме као главом, у смислу власти и управе (в. Еф.4,12-16; Кол.2,19).65) Јер Црква не
постоји бвз и ван Христа, одвојена од Њега, као што живо тело не постоји без главе,
нити се може одвојити од главе а да остане живо, нити може своју главу заменити
другом. Зато и каже Св. Григо-рије Богослов: „Ако је Један Христос, једна је ГлаваЦрк-
ве, и једно је тело (Цркве)".66) Тако се логички на делу лако констатује „апсолутно
јединство Христа са Црквом, то јест главе са телом њеним",67) и обратно.
Само тако схватајући Апостола Павла можемо се приближити поимању правог смисла
и значења његових речи: „И Он је глава шела Цркве, која је шело Његово" (Кол.1,18;
Еф.1,22-23; Кол.1,24). По Апостолу, дакле, Христос и Црква су један живи и
јединствени Богочовечански организам, једно Богочовечанско Тело, којега је Глава
Христос, а тело сва Црква. „ Јер где је глава, онде је и тело; јер никак-вим растојањем
се не раздваја глава и тело, јер ако се раздвоје, неће бити ни тела, неће бити ни главе".68)
То јединство је толико и тако тесно да се Црква поистовећује са Христом, како то и
чини Апостол Павле у 1Коринћа-нима 12,12 (како смо већ видели напред). Отуда
Павлова карак-теристикаЦркве као „телаХристовог" није просто једна метафоричка слика
него тај израз означава „само тело Христово, онтолошки апсолутно схватано". 69' То
потврђу-ј е и Свети Златоуст када каже да Христос „ меша (сшмртЈее!= =Фдињује) Себе са
нама, и то не само вером, него и самом стварношћу (сштш тф лрауцст) чини нас Својим
телом".70) Вер-ници се у телу Цркве такорећи „сасуштаствљују" (отжпЈсгођу-тш) Христу, 71)
постају „сутелесници Његови, и сачињавају
Т6ЛО ЊеГОВО (е^ оариа Аг>тоС ТЕШЈсн); И КаО ШТО С6 Т6ЛО СЈ6ДИ-
њује са главом, тако се и они сједињују с Њиме", 72) те се тако од свих саставља Е1д
Хдиибд=„ Један Хрисшос" (Кол.з,и). Или како то краткоречно а многоречито каже
Светитељ Златних уста: Пстес; Хдклбд ец; еуеуео§Е, огоца Аг>тог> б^тед=Сви сше
иосшали Један ХрисШос, будући да сше шело Његово" .73)
4. Да би још дубље изразио ово богочовечанско једин-ство Христа и Цркве, Апостол Павле
ће назвати Цркву још и „иуноћом" Христовом: „И Њега иосшави изнад свега за Главу
Цркви, која је Пуноћа онога Који све исиуњава у свему" (Еф.1,22-2з).74) Тумачећи ово место
Св. Златоуст каже да реч „иуноћа" - лЦдшца придаје речи глава органско значење у
буквалном смислу, и на тај начин се јасније изражава сједињење и узајамна зависност
Христа и Цркве. „ Да не би ти, чувши глава, помислио само на власт, него и на поузданост
и сигурност, нити да замишљаш Христа само као господара, него као заиста главу тела,
зато (Апостол) додаје, иуноћа Онога Који све исиуњава у свему. Као да му није довољно да
покаже сродност и блискост, зато каже: Пуноћа Христа је Црква — тб зтЦдсоца тођ
Хдштођ ц 'Јер пуноћа главе је тело, и пуноћа тела је глава. Гледај каквим и коликим се
редом служи Павле, како ниједну реч не штеди, да би представио славу Божију! Пуноћа,
вели, то јест, као да се глава испуњује телом, јер тело постоји и саставља се од свих делова-
удова, и има потребе у сваком уду појединачно. Гледај како (Апостол) самога Христа
уводи тако као да Он има потребу за свима уоп-ште! Јер ако не будемо многи, па један буде
рука, други нога, а трећи неки други део-уд, неће се цело тело испу-нити. Дакле, тело
Његово успуњује се свима, кроза све (удове). Тада се испуњује глава, тада бива савршено
тело, када сви заједно будемо сједињени и сљубљени (уз Христа имеђусобно)". 75)
Последње речи Светог Златоуста треба да схватимо у смислу да Црква као Богочовечанско
тело Христово сталноросШе (кол.2,19; Еф.4,15-16), расте тако што Крштењем стиче нове
чланове, али и духовно узраста кроз своје чла-нове, удове Христове. Тако се допуњује тело
Христово, „допуњује се" (оицлХ^остаО Христос, али Христос као Црква а не као Ипостас
Богочовека, Који је по себи преиспуњен и надсавршен. Кроз увођење верних у заједницу са
Њиме у Цркви, и кроз њихово сједињење са Њиме, придодаје се један по један члан=уд
Христу, умножава се број чла-нова и на тај начин се „надопуњује" Христос, то јест пру-жа
се могућност Богочовечанском делу и телу Његовом - Цркви, да достигне у савршенство
своје пуноће.76' Сва-како да то доиуњавање Цркве чини и остварује Духом Сво-јим (Рм.8,9-
и) Сам Христос, „ Који исиуњава све у свему", како
Вели И Св. АПОСТОЛ Павле (ср. Еф.4,10: „да исиуни све").71) Овим постаје јасно да појам и смисао
„иуноће" обухва-та и карактеристику и својство Цркве као „народа Божи-
јег" (Рм.9,24-26; 15,10-11; 2Кор.6Д6; Јевр.8,10; 13,12; 2,17; Тит.2,14). Јвр Када
је реч о „иуноћи" Цркве, треба нагласити, како рекосмо, да у ту иуноћу Цркве Христове
спада сав народ Божији: „верни по свој васељени, и садашњи, и који су постали, и који ће
постати", како вели Свети Златоуст.78) У тело Христово улазе сви верујући по читавој
васељени, пошто ће Црква, по речима Златоустог благовесника, „проши-рити се свуда по
васељени и по свим вековима".79) Не постоје границе места и времена за Цркву - тело
СиасиШе-ља свију, јер би се тако ограничавали спасење као дело и дар Његов. Тако, они
далеко и они близу (Еф.2,17) јесу једно тело: „који живи у Риму сматра Индусе засвој уд.
Шта је равно овоме сабору (тђдо^аушуП;)? Аглавасвих је Христос". 80) Већ и сама реченица
Апостола Павла: „Ви сте тело Хри-
СТОВО, И УДОВИ ПОНаОСОб" (еч цероид) (1Кор. 12,27) ПОКазујв Да „Т6-
ло" јесте „Црква по свој васељени", а оно „понаособ" (б< цЕрог);) показуј е да свака Црква,
то ј ест свака помесна Црк-ва, локална Црквена заједница, „део је Цркве која се на-лази
свуда, и тела које сачињавају све Цркве".81)
Исто тако, не само верни свих географских простора, него и верни свих времена и векова
улазе и спадају у Цркву Христову. Јер Христос, као Глава Цркве, јесте Спа-ситељ свецелог
тела Цркве (Еф.5,2з), то јест Спаситељ је свих људи свих векова, уколико поверују у Њега
и приса-једине се Њему Крштењем у Цркви. Зато с правом вели Свети Златоуст, да: „и они
који су пре Христовог доласкаугодили (Вогу), једно су тело (санама)". 82' Исто тако и хриш-
ћани првих векова и они каснији једно су тело Христово: „ Јер је једно тело верних. И као
што су ондашњи слуша-ли (од Христа и Апостола) о каснијима, тако се и ми науча-вамо о
онима који су тада били. Јер оно што рекох, једно смо тело ми и они, са тачношћу
међусобно сједињени, мада имамо (временски) последњи ред удова=чланова. И ово шело
ни време ни месшо нераздели, ј ер смо повезани међу-собно не спонама нерава, него смо
свуда обухваћени све-зама љубави (Христове) (Кол.з,14)". 83)
Постаје јасно, дакле, да појам Цркве као иуноће обу-хвата собом и појам „народа
Божијег", како то показује Апостол нарочито у Римљанима 9,23-25:
„Да би (Бог) објавио богатство славе Своје на сасудима ми-лости, које припреми за славу, нас које и
призва, не само од Јуде-јаца него и од незнабожаца. Као што и говори код (Пророка) Осије: назваћу
народомМојим народ који није Мој" (уп. и 2Кор.б,1б: „усели-ћу се у њих, и живећу у њима, и бићу им
Бог, и они ће бити Мој народ").
И такође у Римљанима 11,25: „док не уђе иуноћа народа (=пун број незнабожаца)". Дакле, у
иуноћу Христову, Цркву, улази сав „народ Божији", то јест и „пуноћа (незнабожних)
народа" и „пуноћа Израиља" (Рм.ид2.25). 84) Јер, како додаје Апостол, „нема разлике између
Јудејџа и Јелина (=незнабожа-ца), јер је исши Госиод свију, богаш за све који Га иризивају"
(Рм.10Д2; ср.Гал.3,28).
Али „тајна ова", како је назива Павле (Рм.п,25-2б), има есхатолошки карактер и односи се
коначно на „Иконо-мију=Домострој пуноће времена", навозглављење — ауахесра-Хсиахлд -
свих у Христу (Еф.1,10) у време Другог Доласка
ЊеГОВОГ И вОСКрсења СВИХ ИЗ МрТВИХ (Рм.11,15; 1Кор.15,22-25.49-55). Пуноћа „изабранога/сшеченога
нарОДа"(тоС лершиоСог) Хаођ)
(тит.2Д4)85) Христовог пројавиће се у свеопштем васкрсењу. Свеопште васкрсење и јесте
коначна Пуноћа Цркве Хри-стове.86'
Исто тако, иуноћа Христова означава и јединство у Њему земаљске и небеске Цркве, како
смо то видели напред кад је било речи о возглављењу свих и свега и о Царсшву Божијем.
[Да потсетимо да возглављење свих и свега у Христу код Апостола Павла значи сједињење
свих створења Божијих и све творевине Његове, тако да Црква има свекозмичке, небо-
земне димензије]. Јединство иуноће небоземне Цркве Хри-стове јасно показује Апостол у
Јеврејима 12,22-24:
„Него сше ирисшуиили Гори Сионској и Граду Бога Живога, Јерусалиму Небескоме,
миријадама Анђела, Свечаном сабору и Цркви ирвородних, заиисанш на небесима, и Богу
Судији свију, и духовима савршених ираведника, и Исусу, Посреднику Новога Завеша, и
крви очишћења".
Ово јединство свих и свега у Христу, у Цркви, проја-виће се у пуноћи у есхатологији,
али се оно већ пројављу-је и доживљава овде и сада у светотајинском бићу и бого-
службеном животу Цркве и сасвим конкретно у Светој Евхаристији Цркве, као што
ћемо то ускоро видети.
Уз ово треба јоћ додати да Апостол Павле и Свети Златоуст, као и сви Свети Оци
Цркве, не заустављају се само на збирном појму речи „иуноћа", схватајући је само
бројно и количински, као „допуну" Христу од стране Цркве, него говоре о стварној
богочовечанској Пуноћи Христовој у Цркви и са Црквом, то јест говоре о пуном
сједињењу и узајамној повезаности и зависности једин-ствене Богочовечанске
стварности Тела Христос-Црква, о „пуном присутству једнога у другоме"87': Хрисша у
Цркви и Црквеу Хрисшу. Као што сведочи Свети Златоуст: „Пуно-ћа Христа је Црква.
Јер пуноћа главе је тело, и пуноћа тела је глава".88) У том смислу правилно је речено да
је „Црква пуноћа Христова јер представља пунога Хри-ста",89) то јест: иунога као
Месије, као СиасиШеља,9® као Но-вога Човека, Новог Сверодног (ЛОПЕУТЈ?) Адама, или
једном речју: као Богочовека. Тако је Црква иуноћа Христова, и Христос Пуноћа Цркве.
Ова истина се види и из следећих речи Апостола Пав-ла: „За сазидање (=изграђивање)
шела Хрисшова, док не досшиг-немо сви у јединсшво вере и иознања Сина Божијега, у
човека савршена, у меру расша иуноће Хрисшове" (Еф.4,12-13). И такође следећих речи у
наставку истог текста: „Да исшинујући у љу-бави, у свему узрасшемо у Онога Који је Глава
— Хрисшос, од Кога све шело, складно сасшављано и иовезивано иомоћу учеш-ћа свих
зглавака, шако да један другог иомаже ио мери сваког иојединог члана, ше чини да шело
расше на изграђивање самога себе у љубави" (Еф.4Д5-1б; ср. Кол.2,19). Тако исто у
Посланици Ко-лошанима 2,9-10 Апостол пише: „Јер у Нзему — Христу — обита-ва сва
иуноћа Божанства телесно, и ви сте у Нзему испуњени".
Последње наведене речи Павлове односе се првенстве-но на Господа, у Коме обитава сав
Бог, сва пуноћа природе Божије и свих њених богатстава, али, по умесном тумаче-њу Св.
Златоуста, овде Апостол подразумева и то да је у Христу и Црква „испуњена Његовим
Божанством, као што Павле другде (Ефл,23) вели: Онога Који све исиуњује у свему. Израз
пак Шелесно (ошцатшвг) овде значи: као тело у гл ави " ,91) то ј ест означава Цркву кој а ј е
онтолошки пове-зана са Христом као тело Његово. Даље речи Апостолове: „и ви сше у
Њему исиуњени", по Златоусту, значе: „ништа мање од Њега немате, јер као што се у Њему
настани (сва пуноћа Божанства), тако И у вама (обитава)". 92' Према томе, „пуноћа
Божанства" обитава и у „пуноћи Онога Који све испуњава у свему", дакле у Цркви - Телу и
Пуноћи Бого-човека Христа. Управо тако то схвата и Свети Максим Исповедник: „У
Христу, Који је Бог и Логос Очев, обитава телесно сва по суштини пуноћа Божанства, а
у нама оби-тава по благодати пуноћа Божанства".93)
Речи Апостола Павла у Колошанима 2,9-10, и наведе-но тумачење Св. Златоуста и
Светих Отаца, дају право да се говори о „неком тајанственом и несхватљивом пери-
хорисису (=ирожимању) између Бога и човека" у Цркви, ка-ко каже проф. Ј.
Кармирис.94) Управо то потврђује и Зла-тоуст речима: „како Хрисшос има насу Себи,
шако и миЊега имамо у себи" .95) Тај богочовечански лед^хшспслс; и потпуно
јединство Христа и Цркве остварује се у пуноћи у Тајни Свете Евхаристије, о чему
ћемо говорити у следећем одељ-ку овога рада.
Богочовек Христос је извор и пуноћа сваког једин-ства свецеле Цркве. Црква у
потпуности и у појединач-ним удовима=члановима својим остаје сједињена са Хри-
стом, и ВВиме сједињенаунутар себе. Тако се заиста може и треба рећи: да је суштина и
биће Цркве — њено једин-ство са Христом и њено јединство у Христу.96)
5. Потпуно јединство Цркве са Христом извор је и основа сваког јединства у Цркви.
Јединство Богочовечан-ске Ипостаси Христове као Главе Цркве јесте темељ и језгро
јединсшва Богочовечанског тела Његовог, које је једно и јединствено, јер „нико никада
није Христу прида-вао више тела" .97) Христос ј е такође извор живота Цркве, и сами
живот њен. Он је извор њене свешосши, и сама светост њена.98) Он је „Спаситељ тела"
Цркве (Еф.5,23), испасење свих Својих удова=чланова у телу Цркве. И ук-ратко,
Христос је корен и извор самог бића и живота Цркве и „Узрочник свих добара Цркви" .
99)
Није могуће ни зами-слити другу главу Цркве осим Христа, нити другог Спа-ситеља
Цркве осим Христа, нити неки други истински живот Цркве мимо Христа, нити неко
спасење Цркве осим Њега. Он је „Глава и Сиасишељ Шела" Цркве у нај-конкретнијем и
најреалнијем смислу: „јер је глава спа-сење тела", како вели Златоусти учитељ
Цркве.100)
Христос, будући сушта Самоистина и Саможивот и
СамосветлОСТ — „А#толг)утј иси Аитбр^аЈШУтшУтсоуиаХ.ап''' (=Самоиз-вор и Самокорен свихдобара) —
ИСТОВремвНО је СВ6 ТО И За Цркву,
ј ер Он „ не задржава у Себи богатство добара, него их изл и-ва и на све друге, и по изливању
опет остаје Испуњен".1011 Зато и вели Апостол Павле, д а све у Цркви ј есте „ од Хрисша" (&с
тос Хрштслј) и „у Хрисшу" (& тф Хркзтф), и сва Црква јесте од
Њега И у Њему (Еф.4,15-16; Кол.2,19; 1Кор.12Д2; Гал.3,26-28).102) „Та лаута ш\ ЕУ ласн Хдклбд"
=Све и у свему је Хрисшос" (Кол.з,и). Црква је самооткривење Богочовека Христа, узраста-ње и
испуњење Богочовечанског тела Његовог. Од Њега као од главе „све шело иомоћу зглавака и
свеза сасшављано расше расшом Божијим" (Кол.2,19). Ово по Апостолу Павлу означава
непосредну повезаност и пуну зависност Цркве као целине, и свих удова=чланова њених, од
Христа. То јест, како каже Свети Златоуст, Црква „од Њега има биће, и добробиће" (тб еТуш,
жх\ тб хсЛм; &\а\.). Зашто, дакле, пита Зла-тоусти архипастир, остављаш Главу, и држиш се
удова? Ако од Ње (=Главе) отпаднеш, пропао си. Зато вели (Апостол): „од Којега све шело", јер
било ко да је (од чланова Цркве у питању), њему је отуда не само живот, него и састав (=ао-
сшојање). Сва, дакле, Црква, само док има Главу (Христа), - расте (растом Божијим)". 103)
Христос као глава, рекосмо, јесте центар и узрок жи-вота и јединства свих удова=чланова у
телу Његовом, јер, како опет вели Златоуст, „глави је својствено да спаја све удове, и да их
међусобно тачно повезује и упућује једне на друге". 104) Тешко је заиста потпуно схватити и
објаснити сву дубину и богатство речи Павлових у Ефес-цима 4,15-16, али је у њима
несумњиво садржана сва сло-жена тајна Богочовечанског органзима Цркве:
„Исшинујући у љубави, да у свсму узрасшемо у Онога Који је. Глава — Хрисшос, од Кога све
шело, складно сасшављано и иовезивано иомоћу учешћа свих зглавака, шако да један другог
иомажући, ио мери сваког иојединог члана, чини да шело расше. на изграђивање самога себе у
љубави".
Из овог згуснутог, али дубоким смислом испуњеног текста Павловог јасно се види потпуна
повезаност али и зависност свих и свега у организму Цркве од Христа Го-спода. О томе
овако говори Златоусти благовесник: „Као што дух, који силази из мозга, и који преко
нерава не просто даје им осећај (тб ша^т^^осешилносш), него, према аналогији сваког уда
(=органа), даје више ономе који може више да прими, а мање ономе који прима мање - јер
дух то је корен (организма) — тако и Христос. Јер душе наше су као удови, повезане за
Њега, и тако промишља-ње Његово даруј е харизме (=благодашне дарове у Цркви) по мери
и аналогно сваком уду=члану, те тако чини узрастање Цркве". 1С5) [То јест, узрасшање чини
Христос кроз нас].
Христа облачи сва Црква и сваки њен уд=члан у Све-том Крштењу (гал.з,27), 106) и Њиме
живи, јер Он живи у телу Своме и тело живи Њиме. У речима Апостола Павла: „А живим
не више ја, него живи у мени ХрисШос" (Гал.2,20),107) изражена је сва тајна живота Цркве и
свакога истинског
ЧЛана ЊеНОГ Као уда ХрИСТОВОГ (ср. Еф.5,30; 1Кор.12,27; Рм.12,5). 108)
Христос живи у Цркви Својој, и Црква живи у Христу и Христом, као Главом и Првином и
Пуноћом својом. Она постоји, креће се и јесте само живећи у Њему и Њиме.
ОД Њега ИМа СВОЈе „биће И ДОбробиће" (тб еТусн, гаХ тб хаХшд шса),
како рече Златоусти еклисиолог.109'
У своме златоречивом тумачењу Павловог места Римљанима 13,14:
„алисеобукосшеуГосиодаИсусаХрисШа", овај богомудри егзегета и еклисиолог даје једну
прелепу слику нашег облачења у Христа и Христом, у Цркви, са циљем: „да Он буде нама
све - и изнутра и споља". Ово зато што је Он - све за нас, и све - истински наше: „ Јер је Он
иуноћа наша": и иуш, и муж, и жених, и корен; и ииће, и храна и живош; и аиосшол, и
архијереј, и учишељ, и ошац, и браш, и санаследник, и заједничар у крсту и гробу; и
иосредник, и засшуиник наш пред Оцем; и дом, и домаћин, и иријашељ, и шемељ, и камен
крајеугаони; и ми смо Његови и удови, и њива, и грађевина, и гране, и сарадници. 110) Из
свега напред реченога постаје јасно да се тајна бића и живота Цркве не састоји ни у „телу",
ни у многим удовима=члановима, нити у „заједници верних" као ску-пини (соИесИуиз)
људи, него у тајни благодатне „заједнице Јединороднога"
(гђдиоиооуСа^тођМоуоуеуођ;),111' заједнице „Прво-рођенога међу многом браћом"
(Рм.8,29; ср. Јевр.2,10-17), заједнице са Христом Господом Живототворцем и у Христу
Спасу Животодавцу, то јест у истинском духовно-телесном сје-дињењу (луЕг)цстио-
о(ом,стхћ ЕУсбоЕ1)112) са Њиме и у Њему.т^ Дак-ле: у животу у Христу благодаћу Духа
Светога,114' о чему ћемо говорити посебно. Зато Свети Игњатије Богоносац, Архипастир и
Свештеномученик Антиохијски, с дубо-ким разлогом закључује, на основу Апостола Павла
али и из сопственог искуства: „Тамо где је Исус Христос, тамо је и
Католичанска(*а9оХ1хгј=саборна) Црква",115'
Овде, то јест у Хрисшу, у најтешњем сједињењу са Њи-ме, налази се извор и суштина
каШоличанскосши (^ *о.&<л.тб-
•п\1ОС,= кашолицишеша=свеукуиносШи=саборносШи) ЦрКВв. Јер у
Хрисшу се свецела Црква сједињује са Богом, са Светом Тројицом; и опет, сви
удови=чланови њени сједињују се у Једном Христу у једно савршено и кашоличанско тело
—— у тело Једнога ХрисШа. „Истинска саборн тк
вели о. Георгије Флоровски, није тајна мистичког колек-тива, него откривење Једнога
Христа, у Којем су сви јед-но, будући сједињени сваки саЊиме". 117) Као што вели и Свети
Златоуст: „Сви сте постали Један Христос, будући да сте тело Његово". 118)
[КашоличанскосШ=Саборност Цркве је и у томе што она, као Сабор свих и свега у Христу Духом
Светим, пројављује у себи и собом „образ=икону" Свете Тројице, и што су њени члано-ви
„саобразни икони=лику" Христа Сина Божијега, Који је „Ико-на Бога невидљивога", по икони Којега
је саздан човек, и у лик Којега се обнавља и сваки уд=члан Цркве и сви заједно - у Новога
Човека=Христа-Цркву (Макраншроиос Св. Максима), где су разлике превазиђене тиме што је у
свакоме и у свима „све и
у Свему Хрисшос" (Јевр.12,22-24; Рм.8,29; 2Кор.4,4; Кол.1,15; 3,10-11).].
Тајна Цркве, дакле, садржи се потпуно у Апостол-ском, Павловском изразу „ЕУ тф
Х(натф"=]/ Хрисшу. Зато Свети Апостол и за њим Св. Златоуст говоре врло често о
узајманом и међусобном усељењу и живљењу (бцофаСа &ит)-х.оет<нхт)015) Христа у
Цркву и Цркве у Христу,119' али је на-гласак увек на ономе „у Хрисшу" (=датив локашив и
датив инсшруменшал). Изрази „у Хрисшу", или „у Хрисшу Исусу", или „у Госиоду", или „у
Госиоду Исусу", или „у Њему", или „у Којем" - најчешћи су изрази Апостола Павла. Али,
како је већ речено, Апостол никада не одваја Христа од Бога Оца и од Светога Духа, и зато
ово „у Хрисшу" значи исто-времено и „у Богу" (& тф 0еш), и на тај начин тајна кашоли-
чакскосиш=саборности Цркве има и Тријадолошки карак-тер, јер се односи и на саму
Свету Тројицу, Чија је Црква „шворевина (лоСгцш=иоелш) у Христу Исусу" (Еф.2до), то
јест Црква је створена икона Свете Тројице.120) Црква Божија, пошто ј е „ зај едница Сина
Његовог" (Шор. 1,9),121) то ј ест Тело Јединороднога, управо зато јесте Црква=3аједница
Свете Тројице. То потврђује Апостол Павле и Литургија Цркве од најранијих времена до
данас, речима:
„Благодаш Госиода нашег Исуса Хрисша, и љубав Бога Оца, и заједница Духа Свешога са свима
нама" (2Кор.13ДЗ). 6. У Богочовечанском телу Цркве постоје многи удо-ви=чланови, али су
они истовремено и удови=чланови Христа - Главе, и удови=чланови Цркве - тела, и опет
удови=чланови међусобно једни другима. „Тако смомноги једно шело у Хрисшу, а
иојединачно смо удови једни другима", каже Божански Апостол Павле (рм.12,5; ср.
1Кор.12,27). И на другом месту: „Зар незнаше да су шела ваша удови Хрисшо-ви"
(1Кор.б,15). И на трећем месту: „Јер смо удови шела Њего-вог"(Еф.5,зо). И на четвртом:
„Јер смо једни другима удови" (Еф.4,25). То исто и свв заједно изражава исти Апостол јед-
ним изразом: „сушелеснициу Христу — ошосоцсиеу ХркЈтф" (Еф.з,б). Треба нагласити да
верни, сједињујући се са Хри-стом, првенствено постају „удови=чланови оне блажене
Главе",122) „удови Христови" (1Кор.12,12; Еф.б.зо), а онда затим и удови међусобно у
једном телу Христовом - Цркви. „ Јер постадрсмо једна Црква, говори Свети Златоуст, јед-
не Главе бивамо (-кШџ^^служимо) складно спојени удови, једно смо сви постали тело". 123)
Христос је Глава тога тела, а ми смо „сутелесници" (атоомцоО, то јест сутелесници прво
Христови у телу Његовом, и истовремено сутелесници међусобно једни другима. 124)
Многозначајни израз сушелесници (оЛниоцсн) у Ефесцима 3,6 Свети Кирил
Александријски тумачи христолошки, [изводећи му значење из истине јединственог
боговаплоћења Христовог и примењујући га на наше ухристовљење и уцркве-њење]:
„Сушелесници смо сви једни другима међусобно у Христу; и не само једни другима, него
очигледно и Ономе Који је међу нас дошао Својим телом. Како онда нисмо
СВИ ОЧИГЛ6ДНО јеДНО (оасра>$ ЕУ ШЦОУ о! лстед) И Ј6ДНИ ДруГИМа
и у Христу? Јер је Христос свеза јединства (6 т ), будући истовремено и Бог и
човек".125'Сходно овоме Павловом изразу и светоотачком тума-чењу,
можемослободнорећидапостати „уд=чланЦркве", то јест тела, или постати „уд=члан
Христов", то јест Главе, јесте једно и исто, истовремени и истозначни догађај и
стварност. Па ипак треба нагласити да, етиолошки и у стварности, ово последње
претходи оном првом. То јест, једино и тек „саоваплоћењем" (816 тт|$ошагоцатшоЕсо$)
Христу у Крштењу постаје се чланом Цркве, јер је Христос тај Који учлањује
(^огојштитО удове=чланове у Своје тело -Цркву. Није могуће ни у једном случају да
Црква, као „тело" заклони Христа, или да Га потисне на друго место, јер она не постоји
као нешто самостално, самодовољно и одвојено од Христа. Христос као „Глава Цркве и
Спаси-тељ тела" (Еф.5,2з) учлањује у Своје тело нове удове=члано-ве благодаћу Духа
Светога кроз Крштење и Евхаристију. Ови удови=чланови, усвајајући вером
искупитељску бла-годат Његову и све плодове спасења, постају прво удови Спаситеља
и затим истовремено и чланови тела Његовог, које је Црква.126) Ова два чина поклапају
се, чине један
ИСТИ ДОГађај уЧЛОЊења и СООваиЛОћења (ЕУотцатшаеш; хаХ ошашц.а-тшошд=ушеловљења и
са#рровања=инкорпориран>а и сауцрквењења),127'
али смо ово горње нагласили са сотириолошке стране, да се не схвати, случајно, да
Црква заклања Христа, или на неки начин замењује Њега.
По Апостолу Павлу погрешно је такође и друго схва-тање [заступљено махом код
Протестаната], по којем се спа-сење састоји само у сједињењу са Христом, без Цркве,
што представља потпуно порицање Павлове теологије оХристу и Цркви, тј. његове и
Христологије и Еклисиоло-гије. Такво схватање нема никаквог основа у Посланица-ма
великог Апостола народа, Еклисиолога, који свагда у Христу види Спаситеља шела и
Главу Шела — Цркве [=сабора личности, а не појединачних индивидуа]. Црква и јесте
само искупитељно=спаситељско дело Спаситеља Христа, шело Искупитеља, иуноћа
Спаситеља као Богочо-века. „Не може се глава родити посебно без удова=члано-ва, јер
је Бог обећао сједињење (главе и удова), које (сједиње-ње) је Он Сам", потврђује
Павлову истину Свети Игњатије Богоносац, свештеномученик за Христа и Цркву.128)
Црк-ва је неодељива од Христа и Христос Спаситељ од Цркве, зато Апостол исказује
потпуно поистовећење њихово. „ На много места се Црква код Апостол а Пав л а
назива Хри-стом", вели Свети Григорије Ниски.129) Христос и Црква су један
Богочовечански организам, као глава и тело,130) и удови=чланови у том организму су
истовремено и удови главе и удови тела, и удови једни другима међусобно.
Зато је Еклисиологија Апостола Павла једино исти-нито и правилно, иравославно
новозаветно Црквословље. То је богословље - Еклисиологија - саме Цркве Христове о
себи. Она се укратко састоји у ј единственој богочовечан-ској истини: Христос је Глава
Цркве, а она је тело Њего-во, и сви удови=чланови тела Његовог јесу „од меса Њего-вог
и од костију Његових" (Еф.1,22-23; 5,зо).ш) Тиме св, и тако се, изражава и посведочује
богочовечанско биће Цркве као Тела Богочовека Христа. И нити тело постоји пре или
раније и независно од главе, нити глава без тела свога. Христос је Глава тела Цркве и
свагда остаје у свему Глава и Сиасишељ, и Почетак, и Првина, и Прворођени: „дау све-
Му ОН буде ПрвСНСШујући" (Кол.1,18; Еф.5,23; Рм.8,29; 1Кор.15,20.23). 132)
Наше место и положај као „удова=чланова" Христо-вих у телу Његовом, Цркви, одговара
приближно месту и улози удова у људском телу, како то истичи Апостол
На МНОГИМ меСТИМа (1Кор.12,12-28; Еф.4,15-16; Кол.2,19; Рм.12,5). УДО-
ви не нестају у целини тела, нити се тело дели и разбија зато што гачине многи удови. Овде
се догађа једна „чуде-сна ствар", како вели Златоусти благовесник: у многима
јеједно, и у једноме су многи (& лоиохд IV,

„ Једно
исто и једно, и многи, показују" .134) Верни су, по Апостолу, „међусобно удови једни
другима" (Рм.12,5; Еф.4,25)13Б) у једно-ме телу Христовом, и „у животу Његовом они
узимају удела подједнако, органски заједничарећи и са Главом и међусобно, сагласно
учењу Апостола Павла: Многи смо једно Шело у Хрисшу, а међусобно смо удови
(Рм.12,5)" .136)
У познатом нам еклисиолошком месту, 1 Коринћани-ма 12,12, божански Павле ову истину
изражава кратко, али сасвим јасно: „Јер као шшо је шело једно и има удове многе, а сви
удови једнога шела, иако су многи, једно су шело, шако и Хрисшос".
Објашњавајући ово место Свети Златоуст примећује да Апостол није рекао даудови
„будући многи, јесу једно-га тела", него „само то једно тело јесте многи удови, и ти многи
удови јесте то једно тело" . Апостол вели: „сви (удо-ви) јесу једно", али ипак „не просто
једно, него расматра-ни према главноме, по томе да су шело - сви се показују да јесу једно.
Кадаих пак понаособ (разматраш), ондапосто-ји разлика, и разлика је у свима подједнако.
Јер ниједан од њих сам по себи не може сачињавати тело, него потре-
бује сабор (6е! ттј; <л)у66сп) = потребује сабрање). Јер када МНОГИ
постану једно, тада је једно тело... А како је могуће да буде једно (тело)? - пита даље
Златоуст. - Када, искључив-ши разлику, разматраш (само) тело. Јер оно што је око, то је и
нога, по томе што (свако од њих) је-сте уд и сачињава тело. Јер ту нема никакве
разлике".137' Управо то исто се догађа и у телу Христовом, у Цркви. „Као што, вели, наше
тело јесте нешто једно, мада је састављено од многих (удова), тако и у Цркви: сви смо
једно. Јер, мада је она (=Цркеа) састављена од многих удова=чланова, но ови мно-ги удови
постају (у њој) једно тело".138)
Ова једнакост свих удова=чланова тела Цркве важи и за саме Апостоле, како вели Златоуст
за самог Павла: „И добро је рекао „сви ми", додавши ту и себе. Јер ни ја Апостол немам
нешто више од тебе по томе, вели: јер си и ти тело као и ја, и ја као ти, и једну сви имамо
Главу, и један смо исти порођај (=Кршшење) прошли, зато и јесмо исто тело".139) Сваки је
уд=члан у телу Цркве крштен јед-ним истим Духом Светим (1Кор.12дз), и сваки је
користан и драгоцен, јер и за њега је Христос умро (ср. шор.12,21-24; 8,п). 140) Сви имају
једну Главу, једног Спаситеља; сви имају Бога као Оца, и сви заједничаре у једном истом
Духу (Јевр.б,4).ш) Свима је једна Мајка - Црква (гал.4,2б),142) један
ЖИВОТ — ХрИСТОС (Гал.2,20; Фил.1,21; Кол.3,4), јбДНа Ввра, Ј6ДНО
спасење, једно Царство, један „Хлеб живота (Јн.б,зб)". 143) Ово исто ће Апостол изразити
кратко и згуснуто, али врло јасно, у Ефесцима 4,3-6: „Сшарајући седа чувашеједин-сшво Дут
свезом мира: једно шело, један Дух, као шшо сше. и иозвани у једну наду звања свога; један
Госиод, једна вера, једно кршшење, један Бог и Ошац свију, Који је. над свима, кроз све, и у
свима вама".
Што се, дакле, тиче нашег места да будемо у телу Цр-кве као „удови=чланови Христови",
то јест крштени и
уЧЛањеНИ (&оч>џ.а1<аџ&01=инкориорирани=уцрквљени) ВврОМ И блаГО-
даћу у тело Христово, и заједничарећи у спасењу и живо-ту Искупитеља, сви чланови
Цркве су једнаки. Зато гово-ри Свети Златоуст: „Бог нас је (све) позвао на једна иста добра,
ништа више није доделио једноме неголи другоме; свима је даровао васкрсење, свима
живот вечни, свима бесмртну славу, свима братство. Свима заједно постао је Глава, све је
са Собом саваскрсао и сапосадио (на небеси-ма)". 144) Ово је све тако зато што је Он
подједнако Господ, и Спаситељ, и Глава свију, дајући Духом Светим живот и спасење свим
удовима=члановима Својим и повезујући их међусобнол>г/бавл>у, као „свезом
савршенства" (Кол.з,14), која се љубав „изли у срца наша Духом Светим, Који нам је дат"
(Рм.5,5). [Љубав Духа Светога је љубав Свете Троји-це, Које је Црква жива слика].
Христос се вером усељава и удомљује (&<лж\.=насшањује) у срце свакога уда=члана
Свога, и све њих укорењује улубави, према Њему и међусобно, тако да сви они „са свима
Светима" (Еф.здв; ср. 2Кор.13дз) могу „познати љубав Хрисшову која иревазилази свако
знање" и испунити се
„СВаКОМ иуноћОМ Божијом" (Еф.3,17-19; 4,13; Кол.2,10). А СВ6 ТО
Он чини у телу Своме-Цркви, која је Пуноћа Његова, пу-ноћа благодати, живота, љубави.
Као што, дакле, живот и сва добра и свака благодат извиру из Христа као Главе, и дарују се
Духом Светим у све чланове=удове у телу (Еф.
4,15-16; Кол.2,19), ТаКО И „Љубив ХрНСШОви Сидржи" (0г>УЕхе1 - 2Кор.
5,14) свецело - и свакога члана и све чланове заједно - и на тај начин Он исти, Љубљени
Син Божији и Једини Човекољубац - благодатном љубављу Својом и нашом према Њему и
међусобно - „чини узрасШање Шела у љуба-ви" (Еф.4,16; срдкор.8,1). Тако да Црква
постаје, и јесте, зајед-ница љубави - „тело љубави", 145) тело „Сина љубави Оче-ве", Христа
Богочовека, Љубљенога Сина и Бога Љубави и
ЧовеКОЉубља (КолДДЗ; 2Кор.13,И).
Према Апостолу Павлу, ова се љубав Христова у Црк-ви испољава тиме што се „удови
подједнако брину међу-собно једни за друге, те ако страда један уд, с њим страда-ју сви
удови; а ако се један уд прославља, с њим се радују
СВИ УДОВИ" (1Кор.12,25-26).146) СЛИЧНО АпОСТОЛу ГОВОрИ И СввТИ
Златоуст: „Ако смо удови једни другима, тада спасење ближњега није само његово, него и
осталога тела (Цркве); и штета ближњега, не зауставља се само на њему, него и све остале
тишти боловима".147' А све је то тако учинио
БОГ, ЗаТО ШТО „ТИМе МНОГу СЛОГу (о^^^(о.\=сагласносш) И Л>у-
бав изграђује".148)
Треба запазити да Павле [у 12. глави 1 Коринћанима говори детаљније о месту и односу
удова=чланова у телу Хри-стовом-Цркви, а онда у следећој 13. глави, у познатој „химни
љубави", о тој хрисшов(ск)о-црквенојљубави, као „узвишенијем путу" за све чланове Цркве],
говори о љубави овако: „Љубив ДугО Шрии, благошворна ЈС (хот10ТЕ1ЈЕта1,=добросШива је),
љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини шшо не ирисшоји, не. шражи своје, не
раздражује. се, не мисли о злу, не радује се неиравди, а радује се исшини, све сноси, сее еерује,
свему се нада, све шрии. Љубав никад не иресшаје".
Љубав је, дакле, градилачка, црквоизграђујућа сила и кохезивна снага у телу Христовом, и
она се особито испољава „молишвом у Духу" (Еф.6,18; Рм.8Д5-1б.2б-28), и у моље-
ЊИМа „за СВе Свете" (Еф.бДв; Фил.1,9; Кол.1,3-4; Рм.15,30; 1Сол.5Д7;
ср. мт.18Д9-20).149) Све ово још више се усавршава и испуњује у Светој Евхаристији, као
сабору и сабрању свега Тела Христовог, где је присутан телом Својим и Духом Својим
„Онај који нам дарује заједничке и сагласне молитве", како говоримо у Светој Литургији
Цркве.
Савршено јединство свих удова=чланова тела Хри-стовог, јединство у једној Глави, у
једноме Духу, и једном животу и благодати, и вери и љубави и молитви, и на крају и
најпотпуније у Тајни Свете Евхаристије, природ-но доводи до тога да се и спасење стиче
једино и само у том јединству Цркве, јединству Христовом. Нико, ко жели спасење, не
треба да се одваја од тог јединства и целине тела Христовог, иначе ће пропасти. Јер, као
што у телу, ако се неки уд одвоји од тела, умире и пропада, тако и отцепљење од тела
Цркве представља смрт и пропаст, јер ван Цркве нема истинског живота и спасења. 150) Зато
за Апостолом Павлом, проповедником „ Јеванђеља спасе-ња" (ЕФ.1ДЗ), саветује и апелује
његов апостолски наслед-ник Златоусти: „Не удаљуј се од Цркве! Јер спасење је твоје
Црква" .151) „ Јер ако смо тело Христово, и удови пона-особ (једни другима), и тиме је Он
нама Глава, онима који нису у телу и не састављају удове Његове, Он њима неће бити ни
глава".152) А знамо да је само Глава - Спаситељтела (Еф.5,23), „ јер је Глава - спасење тела"
(т\ хефсАп тођ а<бм.ато5
осотт^дСа еаиу).
Према томе, онај ко је изван јединства тела Цркве, тај је истовремено и изван спасења и
изван истинског живота, који долазе од Главе — Христа. Као што удови тела људског
имају своје биће и живот не толико у соп-ственом саставу и својој природи, колико у томе
што при-падају целини тела и чине с њиме јединство организма, док ако се одвоје од тела,
пропадају, макар и наизглед остајали цели по себи, 154) тако исто бива и у Цркви, и то у
далекој већој мери.155) Потреба и неопходност да се буде у Цркви поистовећује се с
потребом и неопходношћу да се буде у Спаситељу Христу, и обратно. Тако, као што без
Христа нема спасења, исто и „ех!;га Есс1ез1ат шШа за1из" ( = ван Цркве нема сиасења) .
156)
ЗатО ШТО ј е ХрИСТОС „'Адхлуодттјд оотчдСсц =Началник сиасења" (Јевр.2до), Он је
„Глава и Спаси-тељ тела Цркве" (Еф.5,23), а Црква, као тело Његово, као Тело Спаситеља,
јесте и шело сиасења, остварење спасења и само спасење - „Мати свију нас", како вели
Апостол (гал.4,2б).157) Отуда нема и не може бити растојања, или још мање супротности,
између Цркве и спасења, јер је то по суштини једна сшварносш, [једна иста Божија
Икономија сиа-сења, једна и иста лдауцатеих Христова, како вели Свети Иринеј
Лионски].158) Према томе, изван Цркве нема спасења, јер је Црква тело Богочовека
Спаситеља и зато само спасење.
7. Посматрајући, даље, Цркву са стране понаособ удо-ва=чланова њених, божански
Апостол Павле наглашава да је, осим јединства и слоге и љубави, потребно да у телу Цркве
постоје и разлике међу удовима, слично каошто је то у људскоме телу. „Зато, како вели Св.
Златоуст, не просто, него веома мудро треба д а ј е тело расположено и распоређено... Тако,
треба се не само сјединити са те-лом, него и држати своје место (у њему), тако да ако
престу-пиш (то место), ниси се сјединио, нити примаш Духа (Свето-га)". 1б9) Јер у Цркви не
човек, нити скуп људи, него сам „Бог иосшави удове у шелу, свакога иојединог од њих како
Он хшеде... Сам Бог шако сложи шело" (1Кор.12Д8.24), дајући свако-ме различито место,
положај, част, службу, улогу. Као што у људском телу постоје разни удови, мањи и већи,
вреднији и неугледнији, значајнији више или мање по служби/функцији у организму, тако
и у телу Цркве постоје различити удови=чланови и постоји разлика у благодаш-ним
даровима њиховим и благодашним службама њиховом
(харСоцата хаХ бшиоУпцатаАеиоиду^цата — 1Кор.12,4-5.28; Еф.4,11-12).
То наглашава и Апостол Павле говорећи: „Јер као шшо у једном шелу имамо многе удове, а сви
удови немају исшу делашносш, шако смо многи једно шело у Хрисшу, а иојединачно смо удови
једни другима" (Рм.12,4-5; срЛКор. 12,27- 28; Еф.4,25), [свакако различити и са различитим
местима и делат-ностима/службама у телу Цркве, али и свакако сви потребни, и сви
спасоносни, и сви црквоградитељни].
Неопходан је својеврсни јерархијски ред и распоред, иоредак - та^ц (Кол.2,5; 1Кор.14,40),161)
удова=чланова у телу, како по месту/положају, тако и по улози и служби коју имају и врше.
[Зато и вели Павле немирним и неуредним Коринћанима, на крају 14. главе 1 Коринћанима,
пошто им је претходно изложио савред и иоредак како треба бити у Цркви: „ А све (у Цркви)
нека бива благообразно и ио иорешку — еиаутџб-умд жн иата та|г/' - 2Кор.и,4о].162) Отуда, по
речима истог Апо-стола и по поретку Христове, Апостолима тако предане Цркве, имамо у
Цркви: „једнеАиосшоле, друге Пророке, шре-
ћеЈеванђелисше,чешвршеПасширеиУчишеље"(ЕфА,И;1Кор.12,28; ср.Фил.1,1; 2,25).163)
Изузетан положај и већа корисност и до-принос (тј. служење) неких удова=чланова зависи,
несумњи-во, од саме Главе тела, од Христа, Који Духом Светим раздаје харизме
(=благодашне дарове) и поверава различите службе „ на усавршавање свеших, на дело
служења, на изграђи-вање шела Хрисшовог" (Еф.4,12; 1Кор.12,4-12).164)
Дакле, Црквену јерархију „иосшавиБогу Цркви" (1Кор. 12,28),165) и даде јој посебну и већу
службу, благодаш и влосш,166'као што говори Апостол Павле свештенству Ефеса: „Пази-ше на
себе и на све сшадо у коме вас Дух Свеши иосшави за еиискоие: да наиасаше Цркву Госиода и
Бога, коју сшече крвљу
СвОЈОМ." (ДАп. 20,28; ср. Фил.1,1; 2,25).
Апостоли - Епископи - ђакони,167' имајући посебну улогу и мисију у Цркви; они као
„Божији служишељи" (2Кор.е,4; ср. 1Кор.з,5; 1Сол.з,2) свршавају тежу и важнију службу у
телу Цркве, и зато њих Бог „показа последњима" (1Кор.4,9). Они су то зато што су „слуге"
свију „ради Исуса" (1Кор.9,19; 2Кор.4,5), служећи „у љубави нелицемерној" — службу
иоми-
рења (б1ахо\шу хатаиауђ?) И „рвЧ ПОМИрења" (2Кор.5,18-19). ОНИ
су незаобилазно потребни као проповедници Јеванђеља спасења, и „служитељи Новога
Завета" (2Кор.з,б;4,5; 1Кор.з,5;
1Сол.З,2; 1Тим.4,6;5,17; 2Тим.4,2; Тит.1,7-9), „МОЛИТвЉИ (=Ш>средници) За-
рад Христа" (2Кор.5,2о).168) Оно си одређени и постављениод Христа на изграђивање тела
Његовог,169) и зато, докле траје та изградња, они су неопходни [и без њих не може бити
Цркве и њеног живота и рада у свету]. 170)
Са овим задатком, службом и циљем поверена је њи-ма већа благодат и власт, као што
каже Златоусти наслед-ник Светих Апостола: „Коју власт има Спаситељ, ту даје
Апостолима",171' то јест поставио их је као „економе Бо-
ЖИЈе" Себи За сараднике (аиче(>чоу$ = сашруднике, саделашнике -
Тит.1,7; 1Кор.З,9; 1Сол.З,2),172) ДвјСТВујући СаМ КрОЗ ЊИХ СВ6 у
свему.173) Они ту, од Њега добијену власт, употребљавају као „Апостоли (=Послшици)
Христови", „ Апостоли Цркава, слава Христова"(1Сол.2,б; 2Кор.8,23), и то све они добијају
и упражњавају на корист душама нашим (Јеврдздт). Богода-рованом им благодаћу и
свештеном влашћу они као „слу-жишељи Хрисшови и економи (=управитељи) шајни
Божијих" (1Кор.4,1) препорађају нас Духом Светим „у Христу Исусу кроз Јеванђеље"
(1Кор.4,15),174) а често и „опет с муком (нас) рађају (=иреаорађају), док се не уобличи
Христос у нама" (Гал.4,19). И све тако служе и свештенодејствују свима у Цркви — „док
не. досшигнемо сви у јединсшво вере и иознања Сина Божијега, у човека савршена, у меру
расша иуноће. Хрисшо-
ве" (Еф.4,13).
По себи се разуме да Апостоли и Пастири Цркве врше своје дело службе не од себе, него у
њима и кроз њих све дејствује Глава тела Цркве, Христос. Он као Спаситељ, и Апостол, и
Архијереј Велики, и Пастир Велики оваца
СВОЈИХ (Јевр.3,1; 4,14; 13,20; ср. Шетр.2,25), Сабира И СЗДрЖИ у Себи
сву у Цркви благодат и сву постојећу власт, и све службе
И СЛуЖењау ЊОЈ (Хеиоирутјцашхсибихжтад). Он јб ГфеваСХОДНО [као Првина и Глава тела
Цркве Своје: први Верник (лштб?)], први Литург, Свештеник, Архијереј, Посредник, Апо-стол,
Епископ, Ђакон, Учитељ, [Начелник и Савршитељ ('Архлуб? т\ ТеХгкотг!?) вере и спасења и свега
божанског и спасоно-сног у Цркви] — све и у свему Првенствујући.175)
Отуда Апостоли, Епископи, свештеници, ђакони, учитељи пастири једино од Њега
имају благодат, службу, власт, науку, пастирство, свештенодејство, од Њега све то
примају и из Њега то све иззрачују и „пројектују" у заједници Тела Његовог - Цркви.
Како је већ правилно
ЗапажеНО,176) СЛужбе И СЛужења ЊИХОВа (та ХЕиоирутјцаш) И
власт у Цркви не може се замишљати ни сматрати као постојеће паралелно са службом и
влашћу Христовом, него као сама служба и власт Христова, јер су они
„бкЈхо-\о\,"=служишељи и носиоци Христове службе и власти у Цркви. [Како каже
савремени православни теолог-еклисио-лог:] „Постојећа лишургимаша (=службе
=функције=вршења све-штене делатности за народ) јесу одрази (ауитчота) и мистичка
зрачења саме власти Христове, Који је Једини и катексо-
ХИН (=иреимућсшвено) Литург".177)
Тако говори и сведочи и Свети Златоусти васељенски Јерарх и Учитељ: Христос је и
Апостол, и Архијереј, и Учитељ, и Пастир. 178) Он је тај „Који свуда Пастирствује
(6 зшутахоО лснцаС^соу=свуда као Пастир руководи и напаса) верујуће
у Њега".179) Јер, додаје Златоуст, „овце и пастири постоје по људској подели, а према
Христу сви смо ми овце. Јер
И ПаСТИрИ И СТада СВИ Су НапасаНИ (л,о1џ.амо\т\,=иасШирствова-
ни) од Вишњега Пастира".180) Христос као Архипастир и Архијереј дејствује и свршава све
и сва у Своме телу Духом Свешим, Духом посланим од Бога Оца и Њега Црк-ви, зато ће
Апостол Павле нагласити да раздељење и раз-давање служби и харизми
(=благодшпнихдарова) дарује и раз-даје Дух Свети (1Кор.12,и; Јевр.2,4). Али о томећемо
још гово-рити у посебном одељку овога рада.
8. Напред изложено учење Апостола Павла о Цркви као Телу Христовом свакако да треба
схватити у богодо-личном смислу и значењу. Ово ће рећи да Црква не треба да буде
посматрана као просто физичко и безлично тело [или као кориус, колекшив], него као
Богочовечанско тело, [као органска Заједница живога и Личнога Бога у Тројици, и живих и
личних људи, сабраних око Богочовека Христа, тачније сје-дињених у ХрисШу - Духом
Божијим]. Ради се, дакле, о жи-вим, разумним, психофизичким, душевно-телесним људ-
ским личностима, [животно верујућима у Живога и Овапло-ћенога Бога, и сједињенима
благодатно-тајински у живој Бого-човечанској Личности Христовој и Саборној Цркеи
Његовој], који као такви нису просто „удови=чланови" једнога при-родног тела, или
једнога „друштва". Зато, и поред све снаге и важности, које има Апостолова
карактеристикаЦркве као „шела", треба ипак нагласити да та карактери-стика не сме бити
схваћена у смислу природног безлич-ног тела, или „друштвеног организма", „колектива",
тј. неке овосветске установе или организације. 181)
Ову истину и чињеницу посебно истиче и сам Свети Златоуст, несумњиво најбољи егзегета
Павлових Посла-ница, мада и сам инсистира на павловској карактеристи-ци Цркве као
„тела" Христовог. Зато он исти то овако објашњава: „Исте се речи говоре за Бога и људе,
али тре-ба другачије свхатити оне, а другачије ове". Одмах затим додаје: „ипак, не треба
опет сва (имена) увек различито схватати, јер ће тад изгледати да су узалуд узимана (за
поређење), јер никакве користи нећемо (тако) добити од њих. Дакле, као што не треба све
узети истоверно (=мсшо-вредно), тако не треба ни све просто одбацити". И даље Златоусти
беседник и егзегета, карактеришући Христа као Главу Цркве, каже: „ако ништа не узмем од
људског примера, зашто сам га онда и рекао? И опет, ако све уз-мем, доћи ће до доста
нелогичности". Треба зато, закључује он, да узмемо (из тог људског примера „тела") пре
свега „тачно сједињење" Христа и Цркве, али ни то просто, „него и овде треба само собом
мислити оно што је веће и што је Бога достојније". 182'
Заиста, дакле, треба богочовечански достојно да ми-слимо и схватамо „Велику тајну"
Христа и Цркве. Јер Црква није просто „тело" ни неког човека, ни било којег другог
створеног бића, него је Тело самога Богочовека, Богочовечанско тело и Богочовечанска
заједница Три-ипостаснога Бога са личним разумним бићима, заједница личносши,
заједница Прворођенога међу многом браћом (Рм.8, 29), „заједницаобожења"
(ж>1л>ита9ебоЕш$).183)То јест, заједни-ца живих и словесних људи и Анђела у Живоме Слову
Божијем, Христу Богочовеку: заједница Бога обожујућег љубављу, и људи обожених [за узвратну
љубав] Божанском благодаћу,184' [што је истозначно: јер љубав и благодаш су у Богу исте вечне и
нестворене стварности, о чему сведочи већ навођена Павлова химна са почетка Посланице
Ефесцима (1,3--6), где се поистовећују изрази: благослов духовни, љубав, усинов-љење (=обожење),
благодаШ, облагодаћење у Љубљеноме].
Према томе, у Цркви не може бити говори ни о каквом „пантеизму", јер свака пантеистичка
помисао сасвим је туђа Апостолу Павлу и свеукупном Хришћанском Откри-вењу. Тајна
Цркве открива се управо као светопедесетни-чка, Светодуховска симфонијаличносши, јер
се у њој сједи-њују на најсавршенији, богочовечански начин личносш и заједница, [по
образу Свете Једносуштне и Нераздељиве Тро-јице], сједињује се ииосшас и ирирода, без
ишчезнућа или умањења било кога од њих. То пак постало је могуће благодарећи
ипостасном оваплоћењу Христа, [очовечењу Сина Божијега у Сина Човечијега, при чему
остаје један и једини Син - Богочовек], Који нам је открио у Цркви тајну Триипостасне
Јединице у Тројици Једносуштној, Која и јесте вечни Божански ирволик Цркве као
Заједнице лич-ности, и прволик сваке људске неприкосновене личности сједињене са
Христом и са другима у тој Заједници.
Зато Апостол Павле у своме називању Цркве шелом Христовим додаје и карактеристику за
Цркву: да је она „народ Божији" и „невесша Хрисшова", и тако допуњује своје учење о
Цркви као Богочовечанском Телу и личносшној Заједници.1№)
У Посланици Ефесцима, где понајвише говори о Црк-ви као шелу Христовом, и о нама као
удовима=члановима тог тела Његовог, Павле говори истовремено о односу Хри-ста и
Цркве као Жениха и Невесте. Тако, у 5. глави поме-нуте Посланице, говорећи о тајни
брака, Апостол каже: Муж је глава жени, као шшо је и Хрисшос глава Цркви, и Он је Сиасишељ
шела". И даље: „Хрисшос заволе Цркву... Јер нико никада не омрзну на своје шело, него га храни и
негује, као и Госиод Цркву. Јер смо удови шела Његовог, од меса Његовог и од косшију Његових.
Тога ради осшавиће човек оџа свога и машер своју и ирилеииће се жени својој, и биће двоје једно
шело. Тајна је ово велика, а ја говорим за Хрисша и за Цркву?" (Еф.5,23.25.20-32).186)
Из наведеног одељка јасно се види да Апостол Павле сукцесивно замењује називе и
појмове за Цркву: као шело Христово (стих 23.29.30), и као невесшу Христову (стих
25.31.32). Ова пак два назива и два појма не супроте се један друго-ме, него се међусобно
допун>ују.187) Јер, у тајни брака неве-ста постаје невеста жениха и тело његово (мт.19,4-6;
1Кор.7,4;
Пост.2,23-24), ТО Ј6СТ обојб ПОСТају „Ј6ДНО ТбЛО" (Еф.5,31), КаКО
је рекао Бог на почетку рода људског, и у Христу то исто поновио. Зато је брак „тајна и
праобраз (тотое) велике ства-ри", како вели Свети Златоуст. 188) Или, како је то изразио сам
велики невестоводитељ Цркве (^цфаушубд) Павле, који Цркву, тј. све верне, заручује
Христу као девојку=невесту (в. 2Кор.и,2иниже): „Тајна јеово велика, а јаговорим оХри-
СТу И О ЦрКВИ" (Еф.5,32).
У браку, вели Златоуст, жена и муж „нису двоје, него једанчовек: он је глава, аонатело... и
тимесу они једно, као што су тело и глава једно тело". 189) Али, ма колико да је велика тајна
брак, он је само „пЗзтод (=ираобраз) Цркве и Христа" и само донекле изображава
(&,ж1>о\\&\.=ашсликава) „Велику Тајну" Христос-Црква. Зато опет вели Златоусти
нимфагогос Цркве, следујући великом бракозаручнику Павлу: „Рећи ћу како је - брак -
тајна Цркве: Христос је дошао Цркви и од ње се родио, и с њом се састао у духовни брак
(оггуоиаСџ луег>|ктиг|). Зато вели (Павле): Заручих вас Мужу јединоме - Девојку чисшу"
(2Кор.п,2).190) На тај начин брак је
„Т1ЈЈ105 (=иредизображење) ХрИСТОВОГ ПрИСуСТВа" у ЦрКВИ, јер
је Црква Невеста Христова,191) или још тачније: невеста Христова ј е „ и Црква, и пуноћа
њена" ,192) то ј ест: сви верни заједно, и свака личност у Цркви понаособ.
Из последњих речи Светог Архијереја Цариградског закључује се јасно: да невеста
Христова није само сва Црква као целина, него и сваки уд=члан „пуноће њене", то јест
свака верујућа душа, сваки верник, свако људско лице, људско лично биће у Цркви. Јер
Апостол вели: „сва-ког мужа глава је Христос" (1Кор.п,з)193) и сваки човек „у Новом Завету
има за главу Христа, када ступа (=учлањује се) у Његово тело".194) Тако бива духовни брак
Христа са Црквом као невестом, и такође са сваком душом као не-вестом Његовом у
Цркви.195) То говори и Апостол Павле у Шоринћанима 7,32-34 и 2Коринћанима 11,2.
Видели смо претходно да је сва Црква храм Божији, а и сваки верник у њој је храм Божији.
И овде бива ти исто: сва Црква је невесша Христова, али је и свака душа у њој такође
невесша Његова. О овоме говори Свети Злато-уст нарочито када говори о тајни Крштења,
коју назива „ духовним браком" ,196) и такође о тајни Свете Евхаристи-је, коју такође назива
„ духовним браком", јер у њој „при-мамо Жениха" . 197) У телесном браку „ двоје постају
једно", ау духовном браку, када „од телесних ствари пренесемо мисао на божанскије и
духовне ствари",198' видећемо да и тамо верујући и Господ постају једно, јер бива „духовни
брак" међу њима, „ јер се душа спаја неизрецивим сједи-њењем, којесамоОн зна". 199) Акако
каже Апостол: „косе ириљубљује Госиоду, један је дух са Њим" (1Кор.е,17), и који се
причешћује, заједничари Христу у тајнама, тај бива/едко ШелосаЊим (1Кор.10Дб-17). 200)
„Схватимо, дакле, додаје Зла-тоуст, чега смо се удостојили: ми и Хрисшосједно смо\ (лцец
иах 6 Хршто? ст ЕОЦЕ^) " .201) То ј е тај на Цркве као брака са Христом.
Према томе, као што се у браку не укида нити ишче-зава оно друго лице, то јест лице
невесте, мада обоје по-стају „једно тело", којему је глава муж (Еф.5,23), тако и у Цркви, у
мистичком „браку Јагњета" сасвојом Невестом(Откр.19,9), 202) не ишчезава лице Невесте, то
јест не нестају људске личности у Цркви, него Црква, „Невеста Христо-ва", јавља се као
„ једно мноштво створених ипостаси",203' тј. личности, које имају „једно тело", тело Цркве,
тело Христово. Тако заиста бива и пројављује се, и доживљава се, „В&ликатајна" између
Христа и Цркве: Црквапостаје Тело Христово и истовремено Невесша Христова. И опет:
сваки верујући у Цркви постаје „уд Христов" и „духовни храм" Христов, то јест постаје
Црква Божија у маломе.204) И истовремено, свака душа верујућа бива невеста Небе-ског
Жениха Христа.205) Ваистину, „шајна оваје велика -Хрисшос и Црква" у вечном и нетљеном
богочовечанском Браку - у Царству Небеском (Еф.5,32).
9. На овај начин у Цркви је присутно, и благодатно-опитно доживљиво, конкретно
остварење најсавршеније заједница (хо^ооуСа) Откривенога нам у Христу и Христом
Триипостасног Божанства са нама људима, без нестанка и умањења људских личности.
Црква је „све и у свему Христос" Богочовек, и опет, ми смо „сви једно у Христу Исусу". И
такође: Црква је „Човек савршен, ио мерирасша иуноће Хрисшове", и опет: „сваки је човек
савршен у Хрисшу
Исусу" (Кол.3,11; Гал.3,28; Еф.4,13; Кол.1,28). ТаКО МОЖ6МО ГОВОрИТИ
у Цркви Христовој о истинском хришћанском, богочове-чанском иерсонализму, то јест
речено павловским језиком: 0 савршеној богочовечанској заједнициживихлица [а не иде-ја
или химера]; или, што је исто: о богочовечанском брат-ству Прворођенога и многе браће
Његове, Јединороднога Љубљенога Сина Божијег и Сина Човечијег, и благодаћу
усиновљених синова људских посталих у Њему сино-вима Божијим. То је Црква Христова
као Тело и Невесша Његова, савршена заједница у „несливеном-нераздељи-вом" сједињењу
Божанства са човечанством, Бога са љу-дима.
Овај Богочовечански организам, као једно „двоједи-но биће", 206) неупоредиво надилази све
људске и земаљске организме и организације, и, не будући „од овога света" (Јн.17,14.16),
одражава и одсјајава у себи и собом невечерњу Тросунчану Светлост Једнога у Тројици
Бога Живога и Истинитога, као што је рекао Сам Господ у Својој првосве-штеничкој
молитви за Цркву: „ Да сви једно буду, као Ти, Оче, у Мени, и Ја у Теби, да и они у нама
једно буду, да свет поверује да си Ме Ти послао. И славу, коју си Ми дао, Ја дадох њима, да
буду једно као што смо Ми једно" (Јн.17,21-22). У овоме смислу, заиста, „Црква је образ и
подо-
биј е (ЕШОУ хса оцоСшац = слика и ирилика) СввТв ТрОЈ ИЦ6 ", КаКО ВбЛб
Свети Оци и за њима о. Јустин Поповић.207)
По тумачењу богоносних Отаца Цркве овог од Христа датог Павлу Јеванђеља о Цркви, које
тумачење у наше време изражава, уз остале православне богослове, Митро-полит
Московски Филарет, основа и почетак Цркве био је већ постављен „у Христу" пре вечних
времена (о чему говори Химна на почетку Посланице Ефесцима), И затим у „ обра-зу и
подобију" Божијем приликом стварања човека по слици Тројичнога Бога (пост. 1,26-27), да
би на крају, када Црква достигне своју пуноћу у Христу, коначно се проја-вила у свим
удовима њеним једна жива [христоносна и духоносна] икона Божија.208) То јест, једна
возглављена природа Цркве под Божанском Главом Христом, са мнош-твом личности,
слично и подобно Једносуштноме Богу и Трима Божанским и Савршеним Ипостасима,
како гово-ри Свети Кирило Александријски .209)
Управо ово хоће да покаже Божански Павле, првовр-ховни Апостол Христове Цркве, када
говори о оном савр-шеном јединству Цркве у Ефесцима 4,4-6:
,,/едно шело и један Дух... Један Госиод, једна вера, једно Кршшење; Један Бог и Ошаи, свију, Који је
над свима, и кроза све, и у свима нама".
Последњим цитираним речима Апостол, као најваж-нији разлог јединства Цркве, наводи
Једнога у Тројици Бога, како примећује и Свети Јован Дамаскин: „ Један је над свима Отац,
Који је и кроза све због Логоса Његовог, и у свима кроз Духа Његовог. Хотећи да се у нама
одзрачује (=одсијава) подобије Божанскога јединства, Апостол је овде зато нагласио
својства Тројице у Једноме Богу".210) Исто наглашава и Свети Златоуст, говорећи: „Као што
смо ми једно тело, тако су и Христос и Отац једно (&)". 211)
Мислимо, накрају, даЕклисологијаАпостолаПавла у овом суштинском елементу достиже
свој врхунац у по-знатој нам Апостоловој молитви, записаној у катексохин еклисолошкој
му Посланици Ефесцима (3,14-21):
„Тога ради преклањам колена своја пред Оцем Госиода нашега Исуса Хрисша, од Кога
сваки род на небесима и на земљи има своје име, да вам по богатству славе Своје даде
силу, да ојачате Духом Његовим у унутарњем човеку, да се Христом вером усели у срца
ваша, да бисте, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима Свешима шта
је ширина и дужина, и дубина и висина, и познати љубав Христову која превазилази разум,
да се исиунише сваком иуноћом Божијом. А Ономе Који може још и неупоредиво више
учинити од онога што ми иштемо или мислимо, по сили која дејствује у нама, Њсму слава
у Цркви, у Хрисшу Исусу, кроз све нараштаје у векове векова. Амин".212)
10. Према томе, закључујући ово поглавље, можемо рећи да учење божанског Апостола
Павла о Цркви као Телу Богочовека ХрисШа - обухватајући и појмове грађевине и храма, и
допуњавајући га појмовима „народ Божији", „иуноћа" и „кевесшаХристова" - представља
заиста пот-пуну новозаветну Апостолску Еклисиологију. Црква је стварно и истинско Тело
и Пуноћа Христа, „Пуноћа Онога Који све испуњава у свему". Отуда, ако је могуће дефини-
сати појам Цркве код Апостола Павла, онда можемо само поновити Златоустове речи о
томе: „Црква Христова, по блаженом Павлу, јесте тело Христово". 213)
Сав акценат у Павловој Еклисиологији стављен је првенствено на Христа, Који је Темељ и
Крајеугаони ка-мен Цркве, Глава и Првина њена, и Спаситељ тела, Божан-ски Жених
Цркве и сваке верујуће душе у њој, корен и извор живота њеног, Архијереј и Пастир, и
Апостол, и Ђакон=служишељ, Који дејствује све у свему у Цркви, Духом Светим.
Удови=чланови тела Христовог, пошто сачињавају једно тело, и од Главе имају заједничка
сва благодатна добра, једнаки су међусобно у Цркви, али, по вољи Божијој, они ипак имају
различита места, разне положаје у телу, различите харизме и службе, лишургима-ша, те
зато постоје разлике између њих. Тако имама Црк-Ђенујерархију, која није сама себи циљ,
него је сва у функ-цији јединства и изграђивања Цркве. Ова разлика не разбија јединство
тела Цркве, јер „све у свему" у њој је „Један Христос". У Њему, као Богочовеку, Црква као
Тело и Невеста Његова, постаје и пројављује образ и подо-бије Свете и Божанске Тројице.

„Заједница Тела и Крви Хрисшове"

1. Основна мисао Еклисиологије Апостола Павла: да је Црква „тело Христово", сама собом
нас води ка тајни Божанске Евхаристије, која је „заједница (хои-шуСа) шела и крви"
Христове (исорлоде). Такво схватање најтешње пове-зује Цркву и Евхаристију. И заиста,
мало је рећи да посто-ји тесан однос између Цркве и Евхаристије, јер у сушти-ни постоји
нешто много више од тога. У Богочовеку се тајанствено, мистириолошки
(^свешошајински), поистовећу-је Црква као тело Његово са Евхаристијским телом Њего-
вим.1^ Ово представља најдубљу истину о Цркви, која је Богом откривена кроз Апостола
Павла и богонадахнуто објашњена од Светих Отаца, и посебно од Светог Златоу-ста. Ова
се истина већ садржи у Беседи Спаситељевој у Капернауму о Хлебу Живота (ЈН. гл. 6). 0 тој
истини говори и Апостол Павле, мада на релативно мало места (1Кор.10,1б-
-17.21; 11,23-30; 14,16.23; Еф.3,6; 5,30), аЛИ СаСВИМ јаСНО И КОШфвТНО,
тако да Свети Златоуст на осниву тога развија једну заи-ста Евхарисшијску Еклисиологију,
то јест Еклисиологију Бо-жанске Евхаристије.
Несумњиво се овде ради о истој оној великој тајни Оваплоћенога Бога, Који „узе на Се тело
Цркве",2) и „Цр-кву учини Својим телом", и опет „нама даде Своје тело" у Светој
Евхаристији, како вели Св. Златоуст.2а) Ако нијед-на тајна Божанског Откривења не може
бити потпуно схваћена умом људским, и сасвим изражена речју људ-ском, далеко је више
несхватљива и неизрецива тајна шела Христовог у Цркви и у Евхаристији. Међутим је
сигурно следеће: као што је Господ један, и једно тело
ЊеГОВО (Еф.4,4-5; 1Кор.10Д6-17),3) И Н6 МОЖ6 С6 ПОДвЛИТИ И раЗ-
двојити, тако су у Христу Црква и Света Евхаристија мистички али реално сједињене, у
једноме телу Његовом, и не могу се схватати ни објашњавата раздвојено.
Природа саме Цркве је евхаристијска, и Евхаристија је тајна саме Цркве. Јер тело Христово
су и Црква и Евха-ристија, а оно је у Христу једно: „Тело Бога над свима, које се сјединило
(бцЛтјас^) са оном Божанском приро-дом",4) како вели Свети Златоуст, и додаје: да је
Христос „нас — то јест Цркву — учинио Својим телом, и нама је дао тело Своје". 5) И још
додаје: „ Јер као што се оно тело сјединило са Христом, тако се и ми Њему кроз овај Хлеб
сједињујемо".6' И пита се још исти Отац Цркве, велики Евхаристичар-Литургичар:
„Штајетај Хлеб?" иодговара
— „ Т6ЛО ХрИСТОВО. А ШТа ПОСТају ПрИЧеСНИЦИ (о1 цЕшХсцфбуоу-
ТЕ?)? - тело Христово; не тела многа, него једно тело". 7)
У Божанској Евхаристији, причешћем Тела и Крви Христове, испољава се и пројављује
сама природа Цркве (1Кор.1о,1б-17). Зато с правом запажа о. Кипријан Керн, по-знати
православни литургиолог: „Црква је тело Христово, Евхаристијска жртва је такође тело
Христово. Према то-ме, Црква има евхаристијску природу. Ван Цркве нема Евхаристије, и
ван Евхаристије нема Цркве. Божанско причешће представља сједињење са мистичким
телом Цркве. Верни се сједињује са својом Главом, Христом, у једно тело - Свету Цркву". 8)
Зато нема Евхаристије ван Цркве, јер „не постоји тело ван Тела". 9) Нити такође по-стоји
Црква без и ван Евхаристије. Ову темељну истину Еклисиологије и Евхаристиологије
Павлове налазимо ос-тварену у животу и пракси, у реалној историји и на делу, [тј.
свештеноделању], Цркве Христове, Апостолско-Право-славне. Божанска Литургија
Православне Цркве јесте најбољи и најдубљи израз ове истине и ове стварности.
2. Божанска Евхаристија постоји од момента Тајне Вечере Спаситеља са Својим ученицима
уочи страдања Његовог за спасење наше (шор.и,23; мт.2б,2о-28). Није могуће не видети
нераскидиву повезаност догађаја Христовог искупљења и спасења нашег са догађајем
Евхаристије на Тајној Вечери, када је Црква конституисана, као што
је ТО И Сам ГОСПОД НаГЛаСИО (Мт.26,28-29; Лк.22,15-20; Јн.6,50-58;
1Кор.и,24-25). Ово је нарочито наглашено у учењу Светог Златоуста и уопште Православне
Цркве, учењем да је Евхаристи ј а жршва.10) Како ј е већ речено и посебно нагл а-шено, сва
Икономија=домострој спасења, „Икономија тајне", „Икономија благодати Божије", сабира
се у Лич-ности Оваплоћенога Бога, у Ипостаси Богочовека Христа. Видели смо да Христос
није само Спаситељ, него и само спасење; није само Глава Цркве, него, као Богочовек, Он
је и сама Црква. Исто тако, Он је и сама тајна Божанске Евхаристије, јер Света Евхаристија
јесте откривење и возглављење [ђл@ау|!гата=осшвврен>е] све Тајне ХрисШове.
Све се ово мистички, тајанствено, али богочовечан-ски реално пројављује и доживљавау
Божанственој Ли-тургији Златоустовој,11' Литургији која чини срце наше Цркве. Зато
можемо с правом рећи да Света Литургија иском, далеко је више несхватљива и неизрецива
тајна шела Христовог у Цркви и у Евхаристији. Међутим је сигурно следеће: као што је
Господ један, и једно тело
ЊеГОВО (Еф.4,4-5; 1Кор.10,16-17),3) И Н6 МОЖ6 Св ПОД6ЛИТИ И раЗ-
двојити, тако су у Христу Црква и Света Евхаристија мистички али реално сједињене, у
једноме телу Његовом, и не могу се схватати ни објашњавата раздвојено.
Природа саме Цркве је евхаристијска, и Евхаристија је тајна саме Цркве. Јер тело Христово
су и Црква и Евха-ристија, а оно је у Христу једно: „Тело Бога над свима, које се сјединило
(бцалосп-) са оном Божанском приро-дом", 4) како вели Свети Златоуст, и додаје: да је
Христос „нас - то јест Цркву - учинио Својим телом, и нама је дао тело Своје". 6) И још
додаје: „ Јер као што се оно тело сјединило са Христом, тако се и ми Њему кроз овај Хлеб
сједињујемо".6' И пита се још исти Отац Цркве, велики Евхаристичар-Литургичар:
„Штајетај Хлеб?" иодговара
- „теЛО ХрИСТОВО. А ШТа ПОСТају ПрИЧеСНИЦИ (о!цетаХацрауоу-
тед)? - тело Христово; не тела многа, него једно тело". 7)
У Божанској Евхаристији, причешћем Тела и Крви Христове, испољава се и пројављује
сама природа Цркве (1Кор.1одб-17). Зато с правом запажа о. Кипријан Керн, по-знати
православни литургиолог: „Црква је тело Христово, Евхаристијска жртва је такође тело
Христово. Према то-ме, Црква има евхаристијску природу. Ван Цркве нема Евхаристије, и
ван Евхаристије нема Цркве. Божанско причешће представља сједињење са мистичким
телом Цркве. Верни се сједињује са својом Главом, Христом, у једно тело - Свету Цркву". 8)
Зато нема Евхаристије ван Цркве, јер „не постоји тело ван Тела". 9) Нити такође по-стоји
Црква без и ван Евхаристије. Ову темељну истину Еклисиологије и Евхаристиологије
Павлове налазимо ос-тварену у животу и пракси, у реалној историји и на делу, [тј.
свештеноделању], Цркве Христове, Апостолско-Право-славне. Божанска Литургија
Православне Цркве јесте најбољи и најдубљи израз ове истине и ове стварности.
2. Божанска Евхаристија постоји од момента Тајне Вечере Спаситеља са Својим ученицима
уочи страдања Његовог за спасење наше (1Кор.и,23; мт.2б,2о-28). Није могуће не видети
нераскидиву повезаност догађаја Христовог искупљења и спасења нашег са догађајем
Евхаристије на Тајној Вечери, када је Црква конституисана, као што
је ТО И Сам ГОСПОД НаГЛаСИО (Мт.26,28-29; Лк.22,15-20; Јн.6,50-58;
1Кор.и,24-25). Ово је нарочито наглашено у учењу Светог Златоуста и уопште Православне
Цркве, учењем да је Евхаристијажршва.10' Како је већ речено и посебно нагла-шено, сва
Икономија=домострој спасења, „Икономија тајне", „Икономија благодати Божије", сабира
се у Лич-ности Оваплоћенога Бога, у Ипостаси Богочовека Христа. Видели смо да Христос
није само Спаситељ, него и само спасење; није само Глава Цркве, него, као Богочовек, Он
је и сама Црква. Исто тако, Он је и сама тајна Божанске Евхаристије, јер Света Евхаристија
јесте откривење и
ВОЗГЛављење [ђлдауџагеСа^осШварење] Све Тајне ХрисШОве.
Све се ово мистички, тајанствено, али богочовечан-ски реално пројављује и доживљава у
Божанственој Ли-тургији Златоустовој,11' Литургији која чини срце наше Цркве. Зато
можемо с правом рећи да Света Литургија ијесте највећа Еклисиологија Православља. У
њој се изра-жава сва Икономија=домострој Тројичнога Бога за род људски, зато је
Литургија Тријадоцентрична. А свршава се она присуством и дејством Светога Духа у
Цркви, Који освећује и претвара Часне дарове у Тело и Крв Христо-ву. 12) Зато је Литургија
Цркве такође и Пневматолошка. Али, како је већ речено за Икономију спасења, то јест за
Цркву, тако и овде: Божанска Литургија је катексохин (=ареимућсшвено) Христолошка и
Христоцентрична тајна.13) Јер Божанска Евхаристија је Сам Христос у Своме Бого-
човечанском, мистириолошком, делатном и стварном присуству. Господ Христос као
Богочовек је срце и први-на и глава Цркве, а Он је сав присутан у тајни Евхаристи-је - у
Литургији. Његово Оваплоћење и Страдање, Васкр-сење и Вазнесење, као што смо видели,
сачињавају живе темеље на којима почива биће Цркве, а на њима почива и Божанска Тајна
Евхаристије Цркве, и од тих „иконо-мија"=догађаја састављена ј е и сачињена и Света
Литурги-ја Цркве. Где је Спаситељ, тамо је и Црква Његова. Зато је „сва Црква сабрана"
(1Кор.и,2з) и присутна у Евхаристи-ји, као у срцу удови, као у корену гране и, како је рекао
Господ, као у чокоту лозе (Јн.15,5).14) Отуда се Божанска Евхаристија у Православљу с
правом сматра срцем Цр-кве, само биће Цркве, живот њен, јединство њено, извор њеног
спасења [и есхатолошког обожења, и свих причасника као удова њених = удова Христових,
и све творевине.]15'На овај начин, темељ Цркве је тајна Божијег Овапло-ћења, Света
Евхаристија је само то тело Оваплоћенога Бога. Црква је спашена, искупљена,
препорођена, опрана и освећена спасоносном жртвом на Крсту и изливеном крвљу
Богочовека. Божанска Евхаристи ј а ј е такође жрт-ва 16) тела и крви Господње,17) [али
бескрвна жртва, приноше-на Самим Христом, освећивана дејством Духа Светога.] Црква је
саваскрснута, сапрослављена и савазнесена у Христу с десна Богу, Света Евхаристија је
само то васкрсло, ваз-несено и прослављено тело Христово, које је с десна Богу Оцу. Или
боље: Евхаристија је Сам Христос, „Који горе са Оцем заједно седи, и овде је са нама
невидљиво прису-тан".18) Христос је присутан у Цркви као у Богочовечан-ском телу Своме
у све дане до свршетка века (мт.28,20); Он исти је сав присутан у Божанској Литургији на
најствар-нији начин. Како вели Свети Јован Златоуст: Пророк Илија, узлазећи као на небо,
„остави плашт ученику (Јели-сеју), а Син Божји, узлазећи (у само Небо), нама остави Своје
тело. Али Илија скиде (плашт), а Христос и нама остави (тело) и са њим се вазнесе". 19' Исто
тако: Дух Свети је си-шао на Цркву и остаје свагда у њој; у Божанској Евхари-стији Његово
присуство и дејство свршава (тсХетогЈдуЕТ) тајну тела и крви Христове, 20) и ми, то јест
Црква, „кроз то обоје напајамо се једним Духом". 21)
Из наведенога се види јасно да се Црква и Евхаристи-ја поистовећују у Христу - то је једно
БогочовечанскоТело Његово, „од меса Његова и од костију Његових", [животворено и
боготворено Духом Светим катексохин у Бо-жанственој Литургији као Тајни Царства, које
Црква дожив-љава и предокуша у овој Трапези Вечере Господње (1Кор. 11,20--21;
Откр.19.9.17). Евхаристијаоприсутњује Есхатологију.] Стога је сасвим правилно и умесно
речено, да учење Апостола Павла о Цркви као Телу Христовом, преноси нам пре свега
литургијско искуство и евхаристијску праксу и стварност Апостолске Цркве. 22) Зато је Света
Евхаристија заиста највеће, најстарије и најсуштинскије иредање Црк-ве, сама срж Светог
Предања. То наглашава и сам Алостол Павле [пишући бурним и свадљивим Коринћанима]: 23'
„Јер ја иримих од Господа што вам и иредадох (ла^еХсфоу -ладе&шха); да Господ Исус, ону
ноћ кад беше предан, узе хлеб, и захваливши (еихарштгјаад^заблагодаривши) преломи И рече:
Узмите, једите, ово је тело Моје, које се за вас ломи; ово чините у Мој спомен. Исто тако и
чашу по вечери говорећи: Ова је чаша Нови Завет у Мојој крви, ово чините, кад год пијете, у
Мој спомен. Јер кад год једете овај хлеб, и чашу ову пијете, смрт Господњу објав-љујете, докле
не дође" (1Кор.п,23-2б). Ово значи: да докле посто-ји Црква постојаће и ово Божанско предање
- до краја века и света: докле Господ не дође.24) Али, Божанска Евха-ристија=Литургија
наставиће се и вечно у Царству Небес-ком као „ВеликаВечера Божија", као „Вечера брака" Јаг-
њетовог са Невестом његовом — Црквом (Откр.19,9 и п\ 21,9). [Тако је Света Евхаристија
изразито Есхатолошка тајна Црк-ве, и њоме Црква већ живи Есхашоном, и њоме историју у
овом свету надилази, и нас у историји есхатологизира.]
Надаље ћемо укратко изложити ову основну евхари-стијску истину Еклисиологије
Апостола Павла и његовог верног егзегете Светог Златоуста, о најтешњем односу Цркве и
Евхаристије, тако да ће се видети да свака од њих сапостоји у другој, и мистички се
поистовећује са њом. Јер, и једна и друга су шело Христово,25' те зато није могуће да
говоримо о Цркви а да притом не говоримо и о Евхаристији, и обратно. Као што смо већ
рекли, немогуће је да говоримо о Цркви без пуне и правилне Христоло-гије, без оног
јединственог и непоновљивог догађаја: „Бог сејави у Шелу", који у себи садржи и
објашњава све. Али, Божанска Евхаристија и јесте најконкретнија Христоло-гија, 26) јер је
она само тело Богочовека, рођено од Дјеве Богородице, распето и умрло, васкрсло и
вазнесене и про-слављено у јединственој Ипостаси Христа Господа. 27) Бо-гочовечанска
Евхаристи ј а ј е „ Сами Христос у две приро-де несливено познаван". 28'
Зато је очигледан однос тачног и потпуног Христоло-шког учења и учења о Светој
Евхаристији, јер се ради о две стране истога догмата вере, догмата о једном једин-ственом
а многостраном Богочовечанском догађају.29' Учење о Светој Евхаристији не сачињава
просто само једну допуну учења о Цркви, него изражава саму Тајну Цркве, тајну њеног
сједињења и јединства са Христом и у Христу, јединства њених удова=чланова са својом
Гла-вом, и тиме само њено и њихово биће и живот као Тела Христовог и удова Његових на
најконкретнији начин.30' Црква постоји сва у Христу и у Њему има своје биће, живот и
јединство. Христос је сав присутан у Евхаристи-ји и према томе Евхаристија је срце Цркве,
живот њен, извор и центар јединства њеног са Христом и јединства њених удова=чланова
међусобно у телу Цркве.
3.0 томе говори на нај јаснији могући начин Апостол Павле у Првој Коринћанима 10,16-17:
„Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница (хснуота) крви Хрисшове? Хлеб који
ломимо није ли заједница (ио1Уаш'а) шела Хрисшова? Јер један је хлеб, једно смо шело многи,
иошшо се сви од једнога хлеба иричешћујемо".Апостол Павле овде износи и укратко описује
тајну сједињења нашег са Христом, то јест Цркве са Христом - у Божанској Евхаристији
коју Црква приноси=литур-гише. Такође ту описује тајну сједињења удова=чланова
Христових међусобно у Једно Тело кроз Један Евхаристиј-ски Хлеб, то јест тајну јединства
Цркве кроз све своје чланове са Христом у Божанској Евхаристији. 31) Тај сми-сао и
објашњење даје наведеном Апостоловом месту Све-ти Златоусти литург и егзегета.
Тумачећи то место, он каже: „ Зашто (Апостол) није рекао учешће (цетоет = ааршициааци-
ја) — (него „заједница" — хошоуСа)? ЗаТО ШТО јб ХТ6О Н6ШТО ВИШ6
да искаже, и да покаже велику јасноћу. Јер ми не само
учешћем И ПрИЧешћеМ (тф ЦЕТЕ'Х<ПУ иаХ цЕтаХацрбУЕ^), Н6ГО И СЈе-
дињењем зај едничаримо (тф ЕУосовш хснуатл^) .32) Јер као што се оно тело сјединило
Христу, тако се и ми овим хлебом Њему сједињујемо". 33' И наставља Свети Златоуст да раз-
вија мисао Апостолову: „Пошто је затим рекао „заједница (хспуота) шела", а оно што
заједничари друго је од онога коме заједничари, и ту је наизглед малену разлику уки-нуо. Јер,
рекавши „заједница Шела", потражио је опет да каже нешто ближе, зато додаде: „ Јер један је
хлеб, једно смо шело многи". Јер (као да) вели: Зашто говорим заједница? (Па)
Ми СМО СиМО ОНО ШвЛО (ато еоцеу екеТУО тб огоца). Јвр ШТа јб ХЛбб?
— Тело Христово. А шта постају причасници? — Тело Хри-стово. Не тела многа, него једно
тело. Јер као што је хлеб од многих зрна сједињен тако да се нигде уопште не види зрневље,
него да су ту, али је спајањем невидљива њихо-ва разлика, тако се и ми и међусобно једни
другима и Хрисшу сједиљујемо (оцуалтбцева). Јер, не храниш се ти од другога тела, а он од
другога, него сви од једног истог, зато је и додао: „јер се сви од једнога хлеба иричешћујемо".34)
Сагласно овом Златоустовом тумачењу,35' наведене речи Апостола Павла изражавају битно,
суштинско сје-дињење наше са Христом и међусобно у Цркви — у Светој Евхаристији. Дакле:
сједињење Христа са Својим телом - Црквом, коју сачињавамо ми „лшогм" (о1 лоШиЗ, будући
да смо удови=чланови Христови.36) На основу овог учењаСветог Апостола и наведеног
тумачења Златоустовог, му-дри и свети византијски литургиолог Николај Кавасила пише:
„Црква се означава (=арисушна је) у Светим Тајнама (Евхаристије) не као у символима, него
као удови у срцу, и као гране у корену дрвета и, као што рече Господ, као лозе у чокоту
(Јн.15,1-5). Јер овде није заједништво само у имену, нити сличност по аналогији, него је истост
(тсштб-^=иденшичносш) ствари. Јер су ове тајне - Тело и Крв Хри-стова, и оне су Цркви
Христовој истинска храна и пиће, и причешћујући се њима, она их не претвара у људско тело,
као неку другу храну, него се она (=црква) претвара у њих, пошто боље побеђује. [Јер и гвожђе,
кад се споји са огњем, оно постаје огањ, а не даје огњу да буде гвожђе; и као што усијано
гвожђе не гледамо као гвожђе, него директно као огањ, јер су својства гвожђа сасвим ишчезла
огњем, тако] и ако би неко могао видети Цркву Христову по томе само-ме колико је са Њиме
сједињена и причешћује се Њего-вим Телом, видео би ништа друго него само оно Господње
тело. Зато Павле пише: Ви сше шело Хрисшово, и удови ионао-соб (шор.12,27). [Јер није (тиме)
хтео да искаже (само) Христово промишљање и педагогију према нама и нашу потчињеност
Њему, назвавши Њега главом, а нас телом, као што и ми наше сроднике или пријатеље
хиперболом називамо удовима, него означава саму ту ствар о којој говори, јер верни због ове
Крви већ живе живот у Христу и истински су повезани са оном Главом и носе оно само Тело,
зато није нимало неприлично да се Црква означава (=оирисушњује) овим Тајнама"].37'
Према томе, наведено место Апостола Павла, Шорин-ћанима 10,16-17, изражава саму
суштину учења његового Цркви као шелу Христовом. Црква је многи (01 лоШС) у
заједници=општењу=причешћу (иои/стча) Крви и Тела са-мога Једнога Христа, постајући они у
Њему једно шело, кроз један Хлеб (Евхаристије), али не било које и какво тело, него шело
Хрисшово, то јест сами Христос: Један Хрисшос
- Један Хлеб (1Кор.10,16-17; 12,12.27; Гал.3,28).38)
Тајну односа Цркве и Свете Евхаристије изражава Свети Златоуст још и овако: Христос је „нас
учинио Сво-јим телом, и тело је Своје нама дао". 39) И на другом месту: „Сви постадосмо Један
Христос, будући да смо тело Њего-во".40) Ради се, дакле, о најтешњем нашем сједињењу са
Христом у Божанственој Евхаристији, сједињењу исто-
ВремеНО Швлесним И дуХОвННМ (оооцатиијд хса лУЕ1>цстхт|5 Е-УШОЕШС;),
јер је тако хтео Сам Господ: „Јер Му није било довољно да постане човек, да буде ударан и
жртвован, него и Себе
СЛИВа Са Нама (ауафтЗра еаитбу Т)ц1у), И ТО Н6 СаМО ВврОМ, НвГО И
самом стварју чини нас Својим телом" .41) Христос је поме-шао (С^ЕЦЕ^ЕУ) Себв са нама, и слио
је (ауЕ'<рг>ре) тело Своје у нас, да будемо (=аосшојимо) нешто једно (Е\ и (ишд^оцеу), као
тело сједињено глави".42) И на другом месту исти Свети-тељ са пуно пластичности ставља у
уста Самом Господу ове речи: „И доле сам опет сишао, не само да се просто помешам с тобом,
него се спајам, бивам јеђен, стањивам се помало, да буде велико спајање и мешање и сједиње-
Ње" (т) &уахешл5, хса цС|1; хаХт| ЕУгослд). Јер СЈбДИЊаване СТВарИ ОС-
тају у својим границама, а Ја се с тобом саткивам у ј едно (тн^фаиоцси асн). Нећу да
надаље буде неког растојања, него
ХОћу Да Обоје буду јеДНО" (ст Е!уси т ацфбтЕра).43)
Неведене речи Светог Златоуста не треба узимати као претеривање, као хиперболу. 4за) Јер се
оно темеље потпуно на Апостолу Павлу. У Посланици Ефесцима, када Апостол говори о „тајни
Христовој" и открива у чему се она састо-ји, он то истоукратко исказује речима: „дабудународи
(=не-знабошци) сунаследници и сушелесници (слЈаашца) и саучесници(оиццЕ'тоха=заједничари)
обећања Његовог у Хрисшу" (Еф.3,6). Овде израз ошагоца=сушелесници — који у тексту
синтактички треба везати директно са: у Хрисшу, а не са: обећања^ -има дубоко сотириолошко,
а исто тако и еклисиолошко и евхаристијско значење. Реч о-6аок>џ.о$=сушелесник је ина-че
мало позната код грчких класика, и има сасвим друга-чије значење од овога које има код
Апостола Павла и затим код Отаца Цркве, који тај израз и његово значење узимају из
евхаристијског искуства.45' Сусрећемо га, по-сле Павла, код многих Отаца (Иринеј, Кирило
Јерусалимски, Атанасије Велики, Кирило Александријски, Дамаскин, Симеон Нови Богослов, и
други)46) и нарочито код Златоуста, који га упо-требљава у сасвим ехваристијском значењу.
Пуно значење израза о\Јоошџа=сушелесници можемо ви-дети у Посланици Јеврејима 2,14, где
се каже да је Сам Господ први „узео удела (ЦЕТЕОХЕУ) у телу и крви" нашој, то јест први је Он
постао „сушелесник" нама и затим је нас учинио заједничарима и сушелесницима Својим
(Јевр.2, и; з,14),47) с једне стране Својим оваплоћењем, и с друге стране саушеловљењем (5ш тт^
сташцатоЈоЕсод=инкорпорирањем) нас у Свој е Богочовечанско тело, које се дело остварује
катексохин (=арвенсшвено) у Божанској Евхаристији, у „заједници тела и крви Његове"
(нсор.кие-!?). Као што је Он „узео удела у телу и крви, вели Свети Златоуст, тако и ми
постајемоЊегови заједничари. И то постајемо не само вером, него и ушеловљењем
(=учлањењем) у Његово Тело заједничарећи (=иричешћујући се) у телу и крви Његовој.48) И
то је управо буквално и стварно значење Апостоловог израза „сушеле-сници Хрисшови".
Зато и пита Златоусти егзегета и лутург Цркве Христове: „Шта то значи
„иосшасмоучесници (цетохо1=
=удеоници, заједничари) ХрИСТОВи" (Јевр.3,14)? ВбЛИ: „учеСТВујвМО (\ж1%о\№ = заједничаримо) У Њему;
Ј6ДНО СМО ПОСТаЛИ МИ И Он,
пошто је Он глава а ми тело — санаследници и сутелесни-ци. Једно смо тело од меса
Његова, вели (Павле), и од ко-
СТИЈу ЊеГОВИХ (Еф.5,30)".49)
Према томе, а\јааи>џ,о1=сушелесници значи: „ушеловљени (=органскиучлањени) СМО у Т6ЛО
ХрИСТОВО, И Ј6ДНО СМО Т6ЛО Са
Њиме.50) Јер то је то велико - вели Златоуст - да будемо једно тело (са Христом), то је та
велика блискост".61) По Икуменију, отЈаа<а\1О1=сушелесници значи: „имати једно тело са
Христом, зато што смо Његови удови".52' И другде Зла-тоусти благовесник развија и
појашњава ту најдубљу истину Апостола Павла. Тако, тумачећи напред наведено место из
1Кор.10,16-17, вели: „Није (Господ) просто дао Сво-је тело, него пошто је прва природа
тела, створена од земље, постала од греха мртва и опустошена (=исаражњена) од живота,
Он је други, да тако калсемо, квасац и тесто увео — Своје тело, које је природом једно
исто, али је ослобођено од греха и испуњено животом, и свима је дао да се од њега
причешћују, да би, њиме храњени, и одба-цивши ранију мртвост, уживали у бесмртном
животу кроз ову Трпезу (Евхаристије)".53'
У БожаНСКОЈ ЕвхарИСТИЈИ СВршава Се (тЕХеоипЈОУЕгаи=шај-
нодејсшвујесе) ова „великаи страшнаБожанскатајна", која сачињава спасење наше и
само биће и живот Цркве. Јертом Тајном постајемо сутелесници Богочовека Христа и
„сасуштаствљујемо се Њему" (окуогЈоштЗцеЗа АШШ), сходно ка-рактеристичном изразу
Златоустог пастира и беседника (в. Еф.з.б; Јевр.з,14). 54) За овим као последица следи оно
што Златоусти Отац Цркве изражава тако пластично: „Као што је Син Божији наше
(људске) природе, тако смо и ми (људске) суштине Његове. И као што Он нас има у Себи,
тако и ми имамо Њега у нама".55) Зато, дакле, Апостол говори за нас да смо „удови=чланови
тела Његовог, од меса Његовог и од костију Његових" (Еф.5,зо). Христос „ме-ша
(ЛускртЈееО Себе са нама" у Светој Евхаристији, и „самом стварју чини нас телом
Својим... Тако ми са Христом постајемо једно тело кроз причешћивање (бкх цетотоих?)". 56'
Следствено, све у Цркви, то јест: и сједињење са Христом, и утеловљење (еуасоцатшо^) у
тело Његово, и сателовљење (отоашцатохпд) Њему, остварује се најконкретније у Божан-
ској Литургији, у тајни Заједнице (КотоуСа) Тела и Крви Христове (1Кор.10,1б-17). У тој
мистагошкој Ксиуата^зајед-ници=општењу реално се пројављује тајна јединства Цр-кве и
Евхаристије, [тајна нашег идентитета као Христовог реалног тела, идентитета Главе са
удовима и удова са Главом.] Зато је Божанска мистагогија Евхаристије=Литургије
онтолошко биће и животно срце Цркве, и сва се Црква садржи у Светој
Евхаристији=Литургији.57)
Из свега претходнога постаје јасно да кроз Евхари-стију и у њој ми се, као удови
Христови, сједињујемо најтешње и међусобно. Наше јединство у Цркви, тј. је-динство
Цркве у удовима=члановима, такође је Христос. Црква нема у себи друго начело и центар
јединства осим Христа. Из њеног јединства са Христом извире самим тим и јединство
њених удова, пошто они постају удови-чланови Христови. [Све ово се пак испољава и
доживљава најконкретније у Светој Евхаристији, на Литургији Цркве.] Према томе, наше
учешће у Светој Евхаристији= Литур-гији Цркве сједињује нас истовремено са Христом и
једне с другима међусобно, у једно јединствено тело: „у то нас уводи ова страшна и
потресна Жртва", додаје Златоусти Архиапстир и Литург. 58' У истом смислу исти Светитељ
наставља и каже: „ Једно тело постајемо, и удови, како вели Апостол, од меса Његова и од
костију Његових (ЕФ.Б, зо) ... Да не буде, дакле, то само по љубави, него и по самој
СТВарИ, ЗаТО да Се СараСТВОрИМО (ауахедаоЗшцет - Причешћем) у
оно тело. А то бива Храном (=причешћивањем) коју нам је Он даровао, хотећи да нам
покаже љубав коју има према нама. Зато је Себе смешао (ауец^) са нама, и помешао
тело Своје у нас, да будемо нешто једно, као тело
сједињено глави" .59) [То је последица Христовог Оваплоћења и тиме Његовог орођења са
нама људима]: „Он је узео удела у телу и крви ради нас, и опет нам је дао (Своје) тело и
крв,
КОЈИМа је ПОСТаО Наш СрОДНИК (стоууЕУТјд)".60'
Учење, дакле, Светог Апостола Павла о Божанској Евхаристији, а нарочито у
Шоринћанима 10,16-17, [које смо место до сада подробно анализирали, уз помоћ и Светог
Златоуста], изражава само језгро његовог учења о Цркви.
У ЕвхарИСТИЈИ Се ОСТВарује (л^ачџ.аг<ттта1 = иракшикује се на
делу) Богочовечанска заједница и заједничарење Христа и Цркве кроз „заједницу тела и
крви" Његове, којом „ми постајемо једно тело Христово, један живи организам"
(оадђ=жесо - ср. Јн.1,4)".61) ХрИСТОС С6 СЈбДИЊујб Са СВаКИМ ОДверника и са свима заједно, и они се
истовремено сједи-њују са Њиме и међусобно у једно Тело Христово, које је Црква - и све
и сва бива „Е1$ Хдкпб?" =Један Хрисшос" .62)
4. Ово многозначајно учење Божанског Апостола и Еклисиолога Павла, и његовог
надахнутог егзегете и вер-ног следбеника Златоуста, о значају који има Евхаристи-ја у
Цркви, испољава се и открива у својој пуноћи у Бо-жанској Литургији, „кадасе сасШане
сваЦркванаједно ме-сшо... да једе Господњу Вечеру" - Киркххоу &ЕШ\О\, како Апостол
назива Евхаристију Цркве као „сабрање... на Вечеру" (шор.14,23; 11,20). Тадасв појављује и
пројављује Цр-ква у месту и времену као шело ХрисШово, и Света Евхари-стија као сама
шајна Цркве, тајна сабрања и сабора - 'Ех--хХђсаа (=Богом сазвано сабрање и Сабор)
„народаБожијег", тајна Заједнице (иоиотад) „са свима Светима" (2Кор.б,1б; ЕФ.ЗДЗ). По-
јављује се и пројављује као Заједница „Прворођенога међу многом браћом" (Рм.8,29). Тада
се јединство Цркве са (а\>\) и у (ЕУ) Христу пројављује, испољава, манифестује на
најреалнији начин.
У Божанској Евхаристији, кроз један Хлеб, који, по Златоустом [богослову, литургу и
литургичару], јесте свагда и свугде један и исши,6® испољава се најтешње сједињење и
јединство и локалне Цркве Божије, и Цркве Божије свуда по свету - дакле сваке
кашоличанске (=саборне) Цркве у месту, и свих помесних католичанских (=саборних)
Црка-ва у свету,64) - и такође јединство небеске и земаљске Цркве Божије, то јест
манифестује се свеукупност, [ка-толицитет=саборност] и пуноћа Тела Богочовековог.65)
Хри-стос, у Којем је возглављено (Луаддарс&а1<б9ч0ау) све и сва на земљи и на небу, и Који
је Глава изнад свега Цркве (Еф.1до.22; Кол.1,18), сав је присутан у Евхаристији телом и крвљу
Сво-јом, [ариродно, а не симболично]. А где је Он, тамо је и свеце-ла Црква, [како је рекао
непосредни Апостолски ученик Св. Игњатије Антиохијски: „Тамо где је Исус Христос, тамо је
и Католичанска Црква"].66) Он је „Архијереј Велики, Који је прошао Небеса" (Јевр.4,14; 7,26), а
„где је Христос, тамо је и Небо",67) а и „Црква није ништа друго него Небо".68)
О јединству небеске и земљаске Цркве и о учешћу све небоземне Цркве у Евхаристији,
говори често Свети Златоуст.69' Овај Свети Отац, као уосталом и други Оци Цркве,
говори такође о најтешњем јединству живих на земљи и уснулих, преминулих чланова
Цркве, у Светој Евхаристији= Литургији. Сва Црква по себи приноси жр-тву, и моли се
пред лежећим на Преестолу Јагњетом Бо-жијим за све своје чланове, удове Јагњетове. „
Јер смо једно тело сви, мада су светлији и славнији удови од удо-ва".70) Зато се у Светој
Евхаристији=Литургији Цркве, заједно са Мученицима и „духовима савршених
Правед-ника" (Јевр. 12,23), спомињу и живи и преминули чланови Цркве. Јер, како вели
Златоусти Литург и Архијереј, „то бива распоређењем (&шга^1=заиовешћу) Духа
Светога" у Цр-кви,71) пошто је Дух Свети иначе творац јединства свеуку-
пног Тела Цркве, и Телетург (т^т^б^тајновршишељ) Тела
ХрИСТОВОГ у БожанСКОЈ ЕвхарИСТИЈИ (1Кор.12,13; Еф.4,3-4).72) [Јер у Цркви „ всја иодајеш Дух
Свјашиј"= све даје и делује Дух Свеши, како певамо на Свету Педесетницу.]
Божанска Евхаристија је извор живота и храна Цр-кве, сами њен живот — „спасоносни
и одржавајући душе наше живот".73) „Хлеб Живота", који даје живот вечни јесте Сам
Христос (Јн.бб,35.51-54).74) Он предлежи на мистич-кој Трпези Евхаристије, као „ Јагње
Божије жртвовано за тебе", вели Златоуст; као „Жртва мистичка, од које гледајући и
сами Ангели дрхте", јер је Она „опште очиш-ћење васељене" и „извор спасоносних
вода" живота.75' Без тог Хлеба Живота, [и Пића животног,] даваног у Светој
Евхаристији=Литургији Цркве, нема живота за Цркву и њене удове=чланове, нити,
штавише, уопште постоји Црква. Јер Црква и Евхаристија постоје само као мистич-ки и
реално сједињене и поистовећене у Христу, и не може се замислити једна без друге.
Ову истину открио је Апостолима Сам Господ у Својој Капернаумској проповеди
(Јн.гл.е), и ту истину проповеда Велики Апостол Павле, [накнадно и чудесно укључен
самим Господом у Дванаесторицу Ученика], и то, како смо видели, нарочито у 1
Посланици Коринћанима, [у којој је и описао како му је Господ предао Евхаристију, и
како она све нас у Цркви чини заједничарима једнога Тела и Крви Његове, и чини нас
Једним Телом Христовим (1Кор.п,23-2б; 10,16-17)]. Јер, за Павла и за нас, Евхаристија
постоји само за Цркву и у Цркви, за удове=чланове Христа-Цркве. Зато с правом
говори Свети Златоуст, следујући верно Апостола Павла: „ Ко ни ј е ученик Христов —
тј. ко ни ј е ч л ан Цркве Његове, - тај нека прође мимо, јер такве не примаоваТрпеза". 76)
Штавише, Апостол Павле говори да, ако неки и од учени-ка - чланова Цркве - „ једе
овај Хлеб или пије Чашу Го-сподњу недостојно (ауа§Са)$)... суд себи једв и пије, не
разли-кујући тело Господње" (гкор.п,29.27).
Према овоме, немогућа је, по Апостолу (в. 2Кор.е. 14-16)
И СвеТОМ ЗлаТОуСТу, Зај еДНИЦа (хо^ота=евхарисШијско ошишење)
са неверницима и јеретицима у Евхаристији=Литургији Цркве, као и са свима другима који
су изван Цркве, јер би то представљало порицање саме природе Цркве и Евха-ристије,
порицање суштински нераскидивог јединства међу њима. Заједничко
Литургијско=Евхаристијско оп-штење — хо1Ушуих — изражава
кашоличанскосш=саборносш Цркве Христове, али и претпоставља католицитет Цркве и
њених чланова, то јест претпоставља Лровославље(бо9обо-§Сса<) — [пуноћу свега што
Црква има у себи, што верује и јесте као Тело Христа Богочовека и као жива слика Свете
Тројице
(Еф.1,22-23; 4,3-6; Кол.2,8-10; 2Кор.ШЗ).] СВИ КОЈИ Св ГфИЧвшћују
„од једнога Хлеба" бивају несумњиво „једно Тело", с раз-лога што је „ Један Христос" у
Евхаристији и Цркви (шор. 1о.1б-17).77) Ово пак „једно тело" значи и „један Дух, један
Господ, једна вера, једно крштење", како сведочи Велики Апостол (Еф.4,3-6), а о чему ћемо
још говорити посебно.
5. Према томе, закључујући овај одељак нашег рада, дапоновимо: дау БожаВској
Евхаристији, као „Заједници шела и крви" Богочовека Христа, имамо пуно и целосно,
[католичанско=саборно] сједињење Христа са удовима= =члановима Тела Свога - Цркве.
Удови тела Христовог, који са својом Главом сачињавају једну Цркву, постају на делу и
стварно кроз заједничење=причешће у „ Једно-ме Хлебу" Евхаристије-Литургије
сушелесници (ошоо^оО Христу и, следствено томе, сутелесници међусобно једни другима;
постају, дакле, Једно Тело са Христом и међу-собно. „Многи" постају „једно Тело" - „Један
Христос". Наука Апостола Павла о Цркви као истинском Телу Хри-сшовом остварује се и
пројављује се на јединствен и су-штински начин у Светој Евхаристији, а ова, будући најте-
шње повезана са Христологијом, представља потпуну Ек-лисиологију. Света Тајна,
црквена Мисшагогија (како каже Свети Максим Исповедник) Свете Евхаристије=Литургије
чи-ни и пројављује највеће и најтешње сједињење Цркве са Христом, и самим тим
савршено јединство чланова Црк-ве, [и свих „ЦркаваБожијих" у свету], као Тела
Богочовека. Зато управо ово јединство претпоставља католичанску пуноћу и јединство
Цркве у свему, то јест пуноћу и једин-ство у благодати Светога Духа, у правој
(=аравославној) вери, у животу у Христу, у љубави, у молитви, [у свој католичан-
ској=саборној Богочовечанској пуноћи (сходноКол.2,9-10).] „Из-моливши јединсшво вере и
заједницу Свешога Духа, сами себе и једни друге и сав живош свој Хрисшу Богу иредајмо",
моли се и исповеда Црква Православна у свакој својој Божанској Евхаристији=Литургији. (

ПОГЛАВЉЕ 3.
Свети Дух у Цркви
1. Као што смо претходно изнели и нагласили, у Цркви Божијој, као „Икономији
благодаши" Тројичнога Бо-га ради спасења људи и света, изузетну улогу има Треће
Лице Свете Тројице, Животворни Дух Свети.
На почетку је истакнуто да је васцела Божанска и Живоначална Тројица присутна и
делајућа у Цркви. Она је највише Начело и Узрок свега што јесте и што се догађа у
Цркви. Свеукупна Црква је „испуњена Светом Троји-цом" .ц Због тога је Апостол
назива „Црква Божија", то јест Црква све Свете Тројице: Оца, Сина и Духа Светога
(ср.
1Кор.1,2; 2Кор.1,1-3; Еф.1,2-3; 2,20-22; 1Сол.1,1; 2Сол.1,1-2; 1Тим.1,1; 3,15; Тит.3,4-5;
ДАп.20,28). „БлагодаШ Госиода нашега Исуса Хрисша, и љубав
Бога,изаједницаСвешогаДуха" (2Кор.13дз). основала јеЦркву и вечно пребива у њој.
Јер, као што вели Св. Јо-ван Злато-уст, „ где ј е ј една од Ипостаси Трој ице присутна,
ту ј е при-сутна и сва Тројица; јер је нераздељива у Себи и сједињена са сваком
тачношћу".2) Све што се збива, што се даје и дејствује у Цркви, дело је Свете Тројице.
„Јер оно што Дух дарује, вели Златоуст, то каже (Павле) да и Бог (Отац) дејствује, то и
Син заповеда и даје" (1Кор.12,4-е).3) „ Јер све, [вели Св. Кирило Александријски], бива
од Оца кроз Сина у Духу; и над свим што се остварује (у Цркви) Једносуштна Тројица
се освећује и прославља".4)
Црква је Тело Христово, као што смо видели, али је и Храм Духа, и Обишалишш^
Божије - кроз Христа у Духу
(1Кор.З,16-17; 6,19; 2Кор.6,19; Еф.2,20-22).5) У ЕфВОМ ПОГЛаВЉу СМОвидели да се Црква, будући
Икономија=домострој Свете Тројице, објавила као Икономија Сина, то јест као иконо-мија
г/ошобл>ења људи Богу Оцу у Јединородном Сину Н>е-
ГОВОМ (Еф.1,5.10; Гал.4,4-5). МвђуТИМ, ПО АпОСТОЛу Павлу, „УСИ-
новљење" се остварује кроз „ДухаСинаЊеговог" (гал.4,б), 6) Који се због тога и назива
„Духусиновљења" (Рм.8,15).7) Пита Свети Златоуст: „А одакле се види да смо постали
синови? - И одговара: Рекао је (Павле) један начин: да смо се обук-ли у истинскога Сина
(Гал.з,27); па говори и други начин: да примисмо Духа усиновљења (гал.4,6; Рм.вдб)". 8'
Дакле, „Црква Божија" код Апостола Павла јесте Црква нераз-дељиве Божанске Тројице, и
истовремено је, дакле, и Црква Светога Духа.
Друго Лице Свете Тројице, Господ наш Исус Христос, Својим оваплоћењем постао је
Самоделатељ целокупне Икономије спасења и усиновљења, и Глава и Спаситељ тела
Цркве. А Треће Лице Свете Тројице, Свети Дух, Сво-јим силаском на дан Педесетнице на
тело Цркве, постао је божанска душа овог Богочовечанског тела, у коме од тада свагда
борави. Отуда, тајна Педесетнице има своје место у сржи постојања Цркве, заједно са
тајном Овапло-ћења, Искупљења, Васкрсења и Вазнесења, како смо ви-дели претходно. 9)
Ово показује да је Еклисиологија, буду-ћи превасходно сједињена са Христологијом,
повезана тесно и са Пневматологијом.10) Тако да, будући пре свегаХристоцентрична, она је
такође и Пневматолошка.11' Мо-жемо, зато, рећи да за Апостола Павла и Златоуста имају
исти смисао и значење следећи појмови за Цркву: „кроз Хрисша у Духу", и: „у Хрисшу кроз
Духа".12) Јер, као што је Христос глава и првина тела Цркве, тако и Дух Свети,
КаО „ ДуХ ХрИСТОВ" (Рм.8,9; Фил.1,19; ср.1Кор.12,3; 1Тим. 3,16), јвСТб
Дух Цркве, обитавајући у њој као укућник (г\омо^=сшановник)
у Храму (Еф.2,22; 4,3-4; ДАп.19,2.6; 20,28; Рм.8,11; 1Кор. 2,12; 3,16; 6,17.19; 12.3-13 и др.), КаО иОМазање И иечаш И залог
(хеСаџа каХ афрауСд каХ бееаршу) ЦрКВе (2Кор.1,21-22; 5,5; Еф.1,13-14; 4,30; ср.1Јн. 2.20.27), КаО
„ Дух усиновљења", искупљења и наслеђа (Рм.8,15.23; 1Кор.б,и;
Еф.1,13-14), КаО ДуХ ЖИВОТа, ОСВећења И Обожења (Рм.1,4; 8,2.6.10; Гал.5,25; 6,8; 1Кор.6,11; 15.15; 2Кор.З,6.17-18;
2Сол.2,13). ЗбоГ ТОГа божан-
ствени Златоуст изричито каже: „Да Дух није присутан, не би настала ни Црква". 13)
За Апостола Павла силазак Духа Светога у Цркву спада у саму основу Тројичне Икономије
благодаши. „ Када се јави доброта и човекољубље Спаситеља нашег Бога... по ми-лости
Својој спасе нас кроз... обновљење Духа Свешога, Којега богашо изли на нас кроз Исуса
Христа Спаситеља нашег" (тит.з,4-б). Овим речима Апостол показује да, као што је Бог
„кад је дошла пуноћа времена послао Сина Свога" (гал.4,4), тако је „послао Бог Духа Сина
Свога у срца наша" (гал.4,6), то јест у Цркву, када је Син испунио Своју иконо-мију тиме
што је основао Цркву.
СвеТИ Дух, КОЈИ је „ОД Вога" (ек тођ веоЂ) (1Кор.2,12; ср. 6,19;
Фил.1,9), даје се Цркви кроз Христа, као што је и Сам Господ рекао Апостолима (Јн.15,26;
и,2б; ср.тит.з,б).14) Јер целокупна Икономија и све у Цркви бива „од Оца, кроз Сина, у Духу
Светоме". Свети Дух, будући једносуштан Христу по Бо-жанству, и љубећи свет као и
Христос (ср. ?м.15,зо),15) сапри-суствује и сарађује у свеукупној Икономији=домостроју
спасења.16)
Пошто је на дан Педесетнице сишао на тело Цркве, Дух Свети трајно остаје и вечно
обитава у Цркви (псор.здб;
6,19; Рм.8,9.11.23; 2Тим.1Д4; Тит.3,5-6). Он Сам ОД Себб Дарује ЖИВОТ
и надахњује, крштава и обнавља и освећује Цркву; и та-кође, Он раздељује и даје харизме,
изграђује Цркву и
руКОВОДИ=уПравља ЊОМе (1Кор.12.7.11.13; Гал.5,25; Еф.4,3-4; 1Кор.б,11; Рм.8,14;
15,16; 2Сол.2,13). У својим Беседама на Педе-сетницу, као и другде, Свештени Златоуст
говори врло јасно о великом значају који за Цркву има силазак Духа Светога на њу и у н>у.
Посебно пак овај Свети Отац нагла-шава најтешњу везу силаска Духа Светога и
спасоносних „икономија" Спаситеља Христа, и посебно Вазнесења. Јер, вели Златоусти
благовесник, „требало је да Јагње (=хри-сшос) буде заклано, и грех уништен (Крстом), и
непријатељ-ство укинуто, и Погреб да се збуде, и Васкрсење, и тада да Дух дође." 17) И
додаје Златоусти Архипастир: „И још је требало да се на небу појави наша природа
(=вазнеша у Хрисшу), и да се потпуно измирење (с Богом) оствари, и тада дадођеДух". 18)
Послање Духа Светога био је резултат нашег измире-њаса Богом, које је извршио Христос
својим Вазнесењем, које је тако било и „доказ" (тевдрМ овог помирења. 19) „ Дар помирења
са Богом јесте давања Духа Светога,"20) велиопет Златоуст. Пошто се Христос вазнео, Он
„дарује нама (то јест Цркви) силазак Духа Светога, и преко Њега нам хи-љаде дарова са
неба даје. Јер шта то, реци ми, од онога што чини наше спасење није икономисано
(ито\б\1ц-м>ч=уређе-но) Духом Светим? Њиме се ослобађамо ропства, позивамо се у
слободу, узводимо у усиновљење, и изнова се, такоре-ћи, пресаздајемо (агшгХаттбцЕва), и
тешки и неподношљиви терет грехаодбацујемо... И све остало, што Цркву Божи-ју обично
украшава, одавде има своје раздавање (хортг/М... Јер таква је сила Духа Светога" 21) -
[Утешитеља Цркве].
2. Доласком и благодаћу Светога Духа, пре свега, свр-шава се Тајна Кршшења, којом се
изнова рађа и препора-ђа=обнавља целокупна Црква, то јест сваки уд=члан
ХрИСТОВ уЛаЗИ у ЦрКВу И учлањује Се (^аиштота1=ирисаједи-
њује се) у Христа, [у тело Његово], кроз Крштење које бива
„ДуХОМ СвеТИМ" (ср.Тит.3,5; 1Кор.12ДЗ; Рм.6,3; ср.Јн.3,5; ДАп.2,38). 22)
Свето Крштење бива у име Свете Тројице и благодаћу Свете Тројице, 23) и [оно као Света
Тајна] означава да смо сапогребени са Христом у смрт Његову и да смо са Њиме
саваскрсли у нови живот (Рм.е,з-4; Кол.2Д2). 24) Оно се пак свр-шава енергијом=дејством
Духа Светога, као што вели Апостол: ,,/ер се сви ми једним Духом крсшисмо у једно шело"
(1Кор.12дз).25) Кроз Крштења верујући бивају опрани [теле-сно и духовно], изнова се рађају
(=ареаорађају), освећују и оправдавају именом Господа Исуса и Духом Бога
нашега(1Кор.6,11),26) то јест силом [у име Христа=у име Свете Тројице] и благодаћу
Светога Духа, која „пресаздаје и преустроја-ва (=ареображава)" и животвори и узводи нас
у „другу творе-вину", у нову твар.27)
Без Крштења немогуће је спасење,28) јер само покаја-ње нема моћ да даруј е спасење, него
то чини благодат Бога Оца, Христа и Духа Светога: „Зато су, вели Златоуст, одмах
крштавани, да, не могући сами собом (ишта) учинити, то буде (остварено) благодаћу
Христовом. Јер ни покајање није довољно за очишћење, него треба примити и крште-
ње".29)ЗбогтогаАпостол истиче: „сиасенаскрозбању иреио-рођења и обновљења Духом
Свешим" (Тит.з,5). На ово додаје Св. Симеон Нови Богослов: „ Јер ако се ко не крсти
Светим Духом, неће бити ни син Божији, нити сунаследних Хри-стов" . 30) Крштењем је Бог
нас, то јест удове=чланове Цркве, „изнова саздао (хатгохЕтоЕУ), изнова учинио новим.
Како? Кроз Духа (Светога)".31) Јер, додаје Свети Златоуст, „не пре-саздава нас земљом и
водом, него водом и Духом".32)
Сваки верник бива Крштењем члан тела Цркве, тј.
УД=ЧЛаН ХрИСТОВ, И ИСТОВремеНО И удеОНИК (^0Ј.о<:,=заједни-
чар) Духа (1Кор.12Д2-13; Јевр.6,4).33' „Благодат Духом, вели Зла-тоусти мистагог Цркве,
све је (нас) у једно обличје (цорфтју) пресаздала, и један карактер (лик=аечаш) свима
уписала, онај царски! '<34) — [то је печат и карактер Христа Цара (ггим.1,17; 6,15), и зато
сви постају „царско свештеније, народ свети" (Шетр. 2,9), народ царски, јер их „Бог
призива - да уђу - у ЊеговоЦарство и славу", у Царсшво Божије, које „није у речи, него у сили",
јер је „праведност и мир и радост у Духу Светоме"
(1Сол.2,12; 1Кор.4,20; Рм.14,17)]. ТаКО јв блаГОДДТ СвбТОГа Духа,
све обликовала, „по лику Онога Који је саздао човека (новогау Христу), где више нема
Јелина и Јудејца, обрезања и необрезања, варвара, Скита, слуге, слободњака, него је све и у
свему Христос" (кол.здо-и). Крштењем постајемо „грађани Цркве" и „слободни" (ЈШведоО,
као што примећу-је исти златоусти Отац Цркве. И још више: „на само сло-бодни, него и
свети; не само свети, него и праведни; не само праведни, него и синови (Божији); не само
синови, него и наследници; не само наследници, него и браћа Христова; не само
браћаХристова, него и сунаследници; не само сунаследници, него и удови (Христови); не
само удови, него и храм; не само храм, него и органи Духа (Светога)". 35) Због тога,
допуњује исти Свети Отац, „и децу крштавамо, премда греха немају, да би се придодало
осве-ћење, праведност, усиновљење, наслеђе, братство, да буду удови=чланови Христови,
да постану обиталиште Духа Светога".36)
Једном и јединственом тајном Крштења, која је тајна саме Цркве, остварује се јединство
Цркве, као што вели божанствени Апостол: „један Госиод, једш вера, једно кр-шшење,
једно шело и један Дух" (Еф.4,5.4; ср. 1Кор.12дз). Исто вели Апостол и следећим изразима:
„Сви који се у ХрисшаИсуса крсшисмо, у смрш Његову се крсшисмо", и „срасленици
(ОТЈЦФИ-
10(, = саједињеници) иОСШиСМО" ЊбМу (Рм.6,3.5; ср. Кол.2,12); И ЈОШ:
„Ви који се у Хрисша крсшисше, у Хрисша се обукосше" (Гал.з.27). Ови изрази означавају
наше сједињење са Христом, наше ушеловљење (1\а(о\1а-с<оам=учлан>ење) у Христа у
Цркви, [наше ухристовљење и уцрквењење]. 37' Ово пак остварује се силоми дејством
Светога Духа (1Кор.12,п-13; тит.з,5-е).38) То јест, кроз Духа Светога Христос, као Глава
Цркве, ствара=изграђу-је јединство свога Богочовечанског Тела - Цркве, 39) као што вели
Апостол у 1Кор.12,13: ,,/ер се и једним Духом сви ми крсшисмо у једно шело, били Јудејци,
или Јелини, били робови или слободни, и сви се једним Духом наиојисмо". Тако Црква
постаје „једношелоиједанДух" (Еф.4,з-4).40) Ово, сходно Зла-тоусту, значи да „Онај који
нас је учинио да будемо једно тело, и Који нас је препородио, јесте Један Дух. Јер није
један једним, а други другим Духом крштен. Али, није само Један Дух који нас је крстио,
него и оно у шта (нас) је крстио, то јест за шта је крстио, јесте једно. Јер крстисмо се не да
буду разна тела, него да сви међусобно очувавамо тачност (=целоеишост) једнога тела; то
јест, да сви будемо једно тело, зато смо крштени. Тако да и Који нас је спојио Један је, и
једно је оно у шта нас је спојио. И није рекао (Апостол): да будемо истога тела, него: Да
сви будемо једно шело".н) Дакле, „ Један Дух" је све „нас саставио, и у једно тело све нас је
сабрао (алста?т^а?агЈУ1јуауе)".42)
Апостол подстиче хришћане да држе и чувају ово истинско „јединсШво Духа" у Цркви
(Еф.4,з), тако да се из-грађује Црква на Христу и у Христу за Обишалишше Божи-је у Духу
(вф.2,21-22). А шта тачно значи „јединство Духа"објашњава Свети Златоуст овако: „Као
што је у телу дух тај који све одржава, и једним чини оно што је у различи-тим удовима,
тако је и овде (=у Цркеи). Јер је за то дат овај Дух (Свети), да оне који су родом и
различитим начинима (живљења) раздвојени, све обједини. Јер треба и стар и млад,
сиромах и богат, дете и младић, жена и муж, и свака душа — да постане једно, и још више
неголи да су
(свиони) јеДНО Т6ЛО (=један ирироднирод). Јер ОД ОВОГ (природног)
сродства, веће је оно (благодатно), и већа је тачност (=блис-косш) сједињења. Јер је
кохезија душе тешња и потпуни-ја, утолико уколико је и простија и једнообразнија". 43)
Сходно овоме, сви чланови=удови тела Христовог „хар-
МОНИЈОМ (*ст}ад\10Ч1џ. = складношћу) ДухаСКЛЗДНО СПОЈ6НИ И СаПО-
везани" пројављују једно савршено тело, Тело Христо-во, 44)уједној „заједници Сина" -
„заједници Духа" (Шор.
1,9; 2Кор.13,13; ср .Фил.2,1),45) ПОШТО СВИ ВврНИ = уДОВИ-ЧЛаНОВИ
постају „заједничари" и „судеоници" Христови (шордодб;
Јевр.3,14; 1,9)46) И „СуДвОНИЦИ СввТОГа Духа" (Јевр.6,4). ЈбДИН-
ство Цркве, дакле, заснива се на Христу и у Христу, Који је Глава тела Цркве, и на Светоме
Духу и у Светоме Духу, Који животвори и одушевљава ово једно тело Христово. 47) Отуда,
божанске Тајне: Крштење и Света Евхаристи-ја, јесу по превасходству тајне саме Цркве, а
тиме су обе оне и христолошког и пневматолошког карактера. Јер, у Светом Крштењу
„облачимо се" у Христа и постајемо
„СараСЛеНИЦИ" (а^то^фдињени) СаЊиМ (Гал.3,27; Рм.6,5), ЗЛИ
се истовремено крштавамо „једнимДухом... уједнотело" (1Кор.12дз). У Божанској пак
Евхаристији постајемо „удови
ХрИСТОВИ" И „СутелеСНИЦИ" ЊеГОВИ (Еф.5,30; 3,6; 1Кор.10Д6-17;
12,19), и истовремено „сви се једним Духом напајамо" (1Кор. 12дз). То јест, по Златоусту,
„приступисмо једној истој ми-СТаГОГИЈИ (=заједничаримо у једној исшој Свешшеношајни), Са ИСТ6
Трпезе (=Св. Евхариааије) се наслађујемо", и такође „исту благодат" Духа задобисмо.
Апостол овде, додаје овај Све-штени Отац, „рекавши Дух, обоје је тиме објавио: и крв и
тело (Христово), јер се кроз обоје једним Духом напаја-мо". 48) Црква, дакле, и у Крштењу и
у Евхаристији има удео и заједничари (ИО^ШУЕТ хса ЦЕТЕХЕО и у Христу и у Духу Светоме,
и то је средиште и извор њеног јединства: Хр-стос заједно са Духом и кроз Духа Светога.
Зато вели Све-ти Кирило Александријски: „У Христу и у Духу сви смо једно, и по телу, и
по Духу".49) Ради се, дакле, о једној и истој Божанској, Богочовечанској Заједници - Коттча
-, која и чини Цркву, и јесте сама Црква.
Постоји, међутим, и још једна Света Тајна која, зајед-но са Крштењем и Евхаристијом,
такође има битно место у Цркви. То је божанско Мироиомазање (тб Шо^ ХрСоца), које
Павле назива „иомазање", „иечаш" или „иолагање руку"
(2Кор.1,21-22; Еф.1ДЗ; 4,30; ДАп.19,6; Јевр.6,3-4). АПОСТОЛ ПИШ6 ЕфвС-
цима: „У којему (Христу) и ви, чувши реч исшине, Јеванђеље сиасења вашега, и
иоверовавши у Њега, бисше заиечаћени обећаним Духом Свешим, Који је валог наследсшва
нашега". И такође: „И не жалосшише Свешога Духа Божијега, Којим сше заиечаћени за
дан избављења" (Еф.1,13-14; 4,зо). Печаш дара Духа Светога ставља се [у Св.
Миропомазању] на верне као божанска „првина" и „залог" Божанскога Духа (Рм.8,23;
2Кор.5,5; 1,22).50) Али, ни ова Света Тајна није лишена христо-лошког и истовремено
еклисиолошког садржаја, као што показује одељак 2Кор.1,21-22: „А Бог је Онај Који нас
утвр-ђује с вама у Христу, и Који нас иомаза, Који нас и заиечаши, и даде залог Духау срца
наша", повезан са Јевр.1,9: „Збогтога иомаза Те, Боже, Бог твој уљем радости више него
заједничаре Твоје".По тумачењу Светог Златоуста и Светих Отаца, Бог Отац је Духом
иомазао Христа „по телу", зато што „Бо-жанство се не помазује, него човечанство", и ово
„иомаза-ње" је помазање целокупне Цркве, свих удова=чланова Хрисша (=Помазаника), а
то су они претходно поменути „заједничари" Његови.51) На тај начин, Свети Дух, „Који -
као што правилно примећује В. Лоски - даје се као царско иомазање на људску природу
Сина Божијег Ова-плоћеног, Главу тела Цркве, предавано (то аомазање) даље сваком
члану тога тела, ствара, такорећи, многе хрисшосе (=иомазанике) Господње",52) „судеонике"
и „заједничаре" Јед-ног Христа Богочовека, и „судеонике Духа Светога" (Јевр.
1,9; 3,14; 6,4; 1Кор.10,16-17).53) ДаКЛб, КаО ШТО ИсуС, КОЈИ јв ПрВИНа
и Глава Цркве, јесте Хрисшос (=помазшшк) Божији кроз Духа Светога, Којим је иомазан,
тако исто и тело Његово, Цр-ква, иомазује се Духом Божијем кроз Христа и у Христу, и
Дух Христов обитава у њој и све дејствује и свршава у њој. Зато Апостол Павле с разлогом
каже: „ Ако неко нема Духа Христова, тај није Његов" (рм.8,9-17).
3. Као што је Спаситељ Христос као Глава и као тело у Божанској Евхаристији свагда
присутан у Цркви Свој ој, и животвори је и изграђује је, тако и Свети Дух, као душа Цркве,
свагда присуствује у њој, животворећи је и обде-лавајући је, [делотворећи је,
енергизирајући је]. Због тога надахнути Златоусти егзегета Павлов каже: да „Божан-ска
благодат (Духа) обрађује саму Цркву";54) и на другом месту: „сила благодати (Духа у
Цркви) све чува и одржа-ва« 55) у Цркви се свагда наставља једна Шрајна Педесеш-ница, зато
што Дух Божији живи, обитава, дејстује свагда
У ЦрКВИ (Рм.6.9.11.23; 1Кор.З,16; Гал. 4,6; 2Тим.1Д4; Тит.3,5-7 и др.). СтОГа
опет вели Златоусти проповедник: „ Јер као што је Једи-нородни Син Божији са верним
људима, тако је и Дух Божиј и... Као што ј е Христос за Себе рекао: „ Ево, Ја сам с вама у
све дане до свршетка века" (мт.28,2о)... тако је и за Духа рекао да ће бити са вама довека, и
(зато) можемо свагд а Педесетницу свршавати " .66) И заиста ј е Нови Завет једна
непрекидна Педесетница, зато што, како опет каже духоносни Златоуст, „Нови Завет није
само давао живот, него је даровао и Духа, Који живот даје, и Који је далеко већи од
живота".57) Отуда с правом исти Светитељ закљу-чује: „Да Дух није дошао, не би Црква
настала; ако је пак Црква настала, очигледно да је Дух дошао (лае<-ап=ари-
сусшвује)".
А да би нас Златоуст уверио да је Дух дошао и стално је присутан у Цркви, наводи следеће
доказе. Најпре, тајну Крштења и отпуштење грехова, јер „нема ослобађања од грехова без
дејства Духа (Светога)".59' Потом, вели исти црквени Отац, „да није било Духа Светога, не
бисмо мог-ли назвати Исуса Господом" (1Кор.12,з), нити бисмо могли Бога ословити са
„Оче наш" (гал.4,6). Такође, да није било Духа, не би у Цркви постојала „реч мудрости и
знања" (1Кор.12,8). Коначно, „да није Духа Светога, не би било ни пастира и учитеља у
Цркви, јер они бивају Духом Светим, као што и Павле вели: „Пазише, дакле, на себе и на
све сша-до, у коме вас Дух Свеши иосшави за еиискоие" (ДАп.20,28). Према томе, [из овога
се јасно види да је тајновођство и служба Свештенства у Цркви дар и дело Духа Светога, а
не људска установа]. Зато, Света Тајна Свешшенсшва нема са-мо христолошки и
еклисиолошки карактер, као што смо видели, него истовремено и иневмашолошки садржај
и функцију (=лишургију=службу). Свештени и првосвештени Златоусти Отад Цркве, у
наставку такође говори да једи-
НО блаГОДаТ СвеТОГа Духа Свршава (%еито^€\. = свешшенодеј-
сшвује) тајну Божанске Евхаристије, тј. Његова благодат која „присуствује (т) ладођоа) и,
над свима лебдећи, свршава
ОНу МИСТИЧНу ЖрТВу" (тгуу цштиф 4чеСут)У иатсктоегЈа?Е1 9шш^).60)
Наравно, благодат Светога Духа свршава и друге Свете Тајне, и све остало спасоносно
што се збива (дејсшва=служе-
ња=лишургисања — ЕУЕруешц еуеругјцата, ХеиогЈрутјцата) у ЦрКВИ, јвр је
она „ извор који непрестано тече" .61) Због тога божанстве-ни Апостол Павле кличе: „А све
ово чини један и исши Дух, раздајући свакоме ионаособ како хоће" (1Кор.12,п).62) Сви чла-
нови=удови тела Цркве напајају се и живе благодаћу Ду-ха Утешитеља (ср. 1Кор.12дз;
Рм.8,9-и), мада од Њега примају различите и посебне харизме=благодатне дарове и служ-
бе, пошто унутар тела Цркве имају различита места, по-ложаје, улоге, функције (ср.
1Кор.12дз; ср. Јевр.2,4). На овај на-чин расте и распростире се тело Христово, јер „ Дух
одозго тече изобилно, и сваког се од удова дотиче, и раздаје, како (=колшо) сваки уд може
да прими, и тако расте тело," [расте саборно: и сва Црква, и сваки уд у њој]. 63)
Али, изнад свега и пре свега, Дух Свети излива Своју благодат на Апостоле, Епископе и
свештенике, које Онрукополаже и поставља у Цркву „да наиасају Цркву Госио-да и Бога,
коју Он сШече крвљу Својом", како говори Апостол Павле старешинама Цркве у Ефесу
(ддп.20,28; ср. и 13,2; Филддд-,
1Тим.4Д4; Тит.1,5; Јевр.5,4). АпОСТОЛв, ПаСТИрв И СВеШТбНИКе јб
дао и даје Христос, као што смо претходно видели, „за усавришвање Свеишх у делу
служења, за сазидање (=изграђивање) шела ХрисШоеог" (Еф.4,и-12),64) и, као што каже
Златоуст, „преко њих се облачимо у Христа, и присаједињујемо се Сину Божијем,
постајемо удови оне Блажене Главе". 65) Њима ј е у Цркви предано „ свештеноначалство" (л
1Еда адт), „које им је уручила (ЕУЕхеСошЕлО благодат Духа" Утешите-ља, 66) без које нама
људима „нема ни спасења, нити је могуће добити обећана добра" Царства Божијег. 67)
Све ово, наравно, бива, остварује се, енергизира у Цр-кви благодат Духа Светога, која се
као божански огањ и божанска светлост излила у Цркви на Апостоле, а преко њих се
пренела [и даље прејемствено предаје као Апостолско наслеђе, Апостолско прејемство у
Цркви] на њихове наслед-
НИКе ПутеМ руКОиОЛагања (5ш 1^ зсЕ1рот(т'а?) (ДАп.14,26; 2Тим.1,6;
1Тим.4,14; Тит.1,5).68) Јер ова благодат, како каже Златоуст, „с
ј еДНИХ На Друге Прелазећи (цетафоишаа=иресађивана), И ОВ6 Дру-
ге испуњава (лХт^ог), и оне са којих прелази (не оставља праз-не)". 69) И даље Свети
равноапостолни Васељенски Јерарх наставља: „Благодат је, дакле, најпре на Аностоле
(наПеде-сетницу) сишла, и њих као акропољ (=врх града=Цркве) захва-тила, и преко њих
верне запљуснула, те (даље) све испуња-ва, тако да се потоци благодати не заустављају" . 70)
И још додаје Свети Архипастир: „Јер свагда је једна истаблаго-дат, и време је не спречава;
јер је то благодат Божанска" .71) Као закључак свега овога можемо заједно са Св. Иринејем
(Лионским) рећи: „ТЖеттЕсс1ез1а,Њ1 е{,Зрп-Ииз Ве1, е1 Љ1 8рт4из Ве1, Ш1с Есс1ез1а, е!
отшв ^гаИа" =„ Јер где је Црква, шамо је и Дух Божији; и где је Дух Божији, онде је Црква и свака
харизма" .72)
4. Свети Дух је извор сваке благодати, светости и вр-лине у Цркви и у животу верних. Због
тога се и назива
„ ДуХ блаГОДаТИ" И „ ДуХ СВеТОСТИ" (Јевр.10,29; Рм.1,4; 2СОЛ.2ДЗ), а СВете ВрЛИНе Су „ПЛОДОВИ Духа" (Гал.5,22-23;
Еф.5,9).73) Деј-
ством Светога Духа Цркви је дарована вера у Господа Ису-са (1Кор.12,з), и опет уз Његову
помоћ и силу=благодат ова вера се наставља у Цркви од тада непрекидно и предаје се
сваком вернику.74' Свети Дух у Цркви одржава Предање Јеванђеља и све божанске догмате
и врлине (2Тим.1,14; 2Кор.з,з;
1,22; 1Кор.2Д2; Рм.5,5),75) аЛИ О ТОМ6 ћбМО КаСНИЈв ГОВОрИТИ. Свв-
тост Цркве и њених чланова проистиче од Свесветога Духа, зато што је целокупна Црква
„освећена у Духу Бога нашега" (1Кор.б,п; ср. Тит.з,5-7). Целокупну Цркву и сваког њеног
појединачног члана „призвао је Бог на освећење", „изабрао за спасење у светињи Духа", и
због тога „даро-вао нам Свога Духа Светога" (1Сол.4,7-8; 2Сол.2дз).
Духом Светим је Христос „све учинио светима, и кроз Њега дао (свима) освећење". 76) Зато
вели Златоусти духоно-сац: „Велики је Дух Који нама дејствује ( ееуа!;би.ЕУОУ=осшва-
рује=оделошворује) освећење".77' И коначно, можемо са Злато-устом заједно да кажемо:
„Он (=Дух) је узрок свих добара, и свагда са нама борави (пада^в1=иребива=осшаје)
благодат Духа; јер она је та која нас ка свему води" .78) Ову благодат Духа верни добијају од
Главе Цркве, од Христа, посред-ством Апостола и презвитера, то јест Епископа и свеште-
ника, како приликом Божанскога Крштења, тако и у Бо-жанској Евхаристији, и још
полагањем руку или печатом и Помазивањем (=св. мироаомазање), као и кроз остале Свете
Тајне, које се делују и оделотворују у Цркви (ср.1Кор.2Д2; б,п;
12.11-13.28; Еф.4,11-16; Тит.3,5-6; ДАп.19,6; 20,28; Јевр.6,2-4; 1Тим.2.6.11-14).79)
Највећи дар Божији Цркви Својој, Свети Дух, Утеши-тељ, већ је дарован, како за
Апостолом Павлом сведочи Свети Златоуст: „Оно што је било највећи дар, то је даро-вао...
А шта је то? - Дух Свети".80' Он је највећи залог (Ел-Е^ес«), божанска првина (ажадп -
Рм.8,23), Божанско зајед-
НИЧарење (9еСа цетозсгј =божанско удеонишшво - ср. Јевр.6,4, и такође 2Кор.13,13 где је то исто
названо тмшчт^заједница Светога Духа). Дух Свети ]еЗарука (6 'Адесфшу) нашег наследства
(Еф.1,14; 2Кор.1,22; 5,5).81) Љубав Божија још од дана, бољерећи догађаја Педе-сетнице „излила је
на нас изобилно кроз Исуса Христа" Божанског и Једносуштног Духа (Рм.5,5; Тит.з,5-е).
Овде, међутим, треба истаћи да појмови „ирвина" и „зарука"
имајунесумњивоиес:гашоло1шшкарактер. „Зна-те сви ви, вели Златоуст, да је залог један
део свега... Дао је, дакле, заруку/залог. Коју заруку/залог? - Духа Светога, даривање Духа...
Дао је заруку прстена, и давши ту зару-ку вели: Ово ти дајем, а остало ти обећавам... Дао је
њој (Цркви) опроштење грехова, ослобођење од казне, оправ-дање, освећење, искупљење,
тело Владичино, Трпезу бо-жанствену и Духовну, васкрсење мртвих. Све то су имали
Апостоли. Дакле, ово је дао, а оно друго је обећао. И оно је било (=добијено) у искуству и
уживању, а ово је у нади и вери. И почуј: Шта је дао? Крштење, Жртву (=Евхарисшију).
Ово је, гледај, у искуству (=доживљају). А шта је обећао? Васкрсење, нетрулежност тела,
са Анђелима сједињење, са Арханђелима хоровање, са њима живљење, живот не-
уништиви, добра „ која око не виде, и ухо нечу.иу срце човеково не дође, шо ирииреми Бог
онима који Га љубе" (исор.2,9)... И гле-дај: ово дајем, а оно обећавам; оно је у нади, а ово
прими као залог; ово прими као заруку, ово узми као доказ. Обе-ћавам ти Царство; веруј ми
од овога присутнога (=већ дашо-га), веруј ми! Царство си ми обећао? Да. Дадох ти ово веће
— Владара (=госаодара) Царства! Јер, „Онај Који Сина Свога не поштеде, него Га предаде
за све нас, како да нам са Њиме не дарује и све остало?" (Рм.8,32)... Од овога сада при-
сутнога (=дашога) прими доказ; а за оно ти дадох залоге. А ово (=даровано) ввће је од
онога (обећанога)" .82) [Тако Дух Свети у Цркви оприсутњује Есхатологију].
5. Према томе, да закључимо укратко, Свети Дух, послат од Бога кроз Христа у тело Цркве,
свршава у њој Своје Божанско дело, како је о томе одлучено ((ћиогоцтјЗтрза-
мишљено=планирано=„изекономисано") у предвечном Савету Тројичнога Бога. Силазак
Духа Светога у Цркву је неоп-ходан за Љсоколш;'1/=домострој благодати, то јест за Цр-кву
Христову, али долази после свих оних „икономија" Спаситеља Христа, то јест после
Његовог Вазнесења. Ду-хом Светим удови=чланови тела Христовог, Цркве, „ба-њом
новога рођења и обновљења Духом Свешим, Којега изли на нас обилно кроз Исуса Хрисша
Сиасишеља нашег" (Тит.з,5-б), савршено се очишћују и пресаздавају (=иреображавају) [у
но-во биће, нови живот, нову твар, ново постојања], изнова ожи-вљавају и освећују се,
помазују и запечаћују, и постају заједничари и судеоници Христа и Духа. На Духу и Духом
Светим се заснива такође и јединство Цркве, пошто „јед-ним Духом сви ми се у једно шело
крсшисмо". Свети Дух остај е и пребива за свагда у Цркви, која је због тога, како вели
Златоуст, Црква Педесешнице. Божанска благодат и даро-ви Духа, особито они који се дају
и делују у Тајни Крште-ња, Миропомазања, Евхаристије, Свештенства и јесу извор живота
и освећењачланова Цркве. Посебно пак благодат и свештена власт Црквене јерархије
зависи једнако од Христа и Духа, пошто „ Дух Свеши иосшави еиискоие да наиа-сају Цркву
Госиода Бога". Преда(ва)ње вере истините, и је-динство Цркве у вери и благодати, као и
живот верних у Христу, бива Духом Светим: „у свешињи Духа и вери Исти-не"(2Сол.2ДЗ).
„Првина Духа", [а то је животворна у Цркви Бо жанска благодаш, спасоносна, нестворена и
светворећа и обо-жујућа енергија Бога Живога и Истинитога], јесте залог и јемство онога
што ћемо наследити [у вечном животу Цар-ства Христовог, у Царству Оца и Сина и
Светога Духа].

„Једна вера"
1. Посланице Апостола Павла, вели Свети Златоуст, „као зид од челика направљен" са свих
страна штите Цр-кву по свој васељени. Њихова корисност није само за пра-ви начин
живљења (тбу бр9бу ршу), него пре свега за „побија-ње лажних учења (боуца-шу убвал-) и
за утврђење истини-
тих".1' Због тогаћемо се у наставку подробније позабавити учењем Апостола Павла о право
ј вери и истинитим догма-тима Цркве, то јест о јединству Цркве у вери и истини. О томе
Апостол врло често говори у својим Посланицама.
Са ове стране гледано, посебно је карактеристична његова Прва Посланица Тимотеју. У
њој Апостол говори управо о Цркви као јединственом „сшубу и шврђави Исшине"
(ггим.здб). Интересантно је да пратимо сву структуру и садржај ове Посланице. Написана
од Апостола његовом ученику - „иравоме сину у вери" - Тимотеју, Епископу и
„презвитеру"=сшарешшш једне помесне Цркви, ова Посла-ница садржи сажето: образац
вере, истине, предања, живо-та и организације Цркве, као и њеног става према онима који
разбијају јединство вере, то јест према јеретицима. 2'
На почетку Посланице Апостол наглашава послање његово од Бога и Христа (^тимдддз);
затим наводи основну истину целокупне „Икономије=домостроја", која пред-ставља и
основу вере Цркве: „Исшиниша је реч и свакога иримања досшојна да Хрисшос Исус дође у
свеш да сиасе грешни-
КС" (1Тим.1,15; ср. 1,14-17; 2,3-6). Овај СОТИрИОЛОШКИ ХрИСТОЦбН-
тризам вере Цркве наглашава још више Апостол у својој познатој химни:
„Богсејавиушелу..." (ггим.зде). Требапри-метити, међутим, да овој химни непосредно
претходе ре-чи Апостолове о Цркви као „Дому Божијем, који је ЦркваБога Живога, сшуб и
шврђава Исшине" (1Тим.з,15). Апостол пак Посланицу завршава „богословећи"
(^о1оЈи>ч=богословсшвују-/ш)3)оБожанствуХристовом: „БлажениијединиВладар, Цар
царева и Госиодар госиодара" (1Тим.бД5). Могли бисмо рећи да је овим речима укратко
формулисана вера Цркве, права и истинита вера, коју проповеда Павле, „проповедник и
Апостол, учитељ незнабожаца у вери и истини" (ггим.2,7). Дакле, прво што запажамо као
истакнуто у овој Послани-ци јесте исшиниша вера.
Такође, у 3. стиху 1. главе исте Посланице Апостол вели да је у Ефесу оставио Тимотеја
(1Тим.1,з; 4,14; 2Тим.1,б), Епископа, кога је Павле хиротонисао са презвитеријумом; и
затим у 3. глави даје му упутства за избор и постављење
ЕпИСКОПа И ПреЗВИТера у ЦрКВИ (1Тим.ЗД-10; ср.5Д7-22. Ср. Тит.1,5--9; ДАп.14,23; 20,28). 4) То Нас ВОДИ
ЗаКЉуЧКу Да ПОСТОЈИ НвПОСре-
дна, нужна и нераскидива повезаност Епископа и Цркве, и обратно. Ово појачавају још
више и речи којима сам Апостол завршава ова упутства и савете: „ Ово ши иишем... да
знаш како се шреба владаши у Дому Божијему, који је Црква Бога Живога, сшубишврђава
исшине" (1Тим.з,15).5) Ово је други моменат који се посебно наглашава у Посланици.
Трећи моменат је следећи: Апостол Павле Тимотеју предаје „Јеванђеље славе Блаженога
Бога, које је мени иовере-но" (1Тим.1,и), и предаје га целовито: „ову ти заиовесш (ТТЈУ
ла.@ауу?.11ам=иоруку, завешшање) ПрвДајвМ, СИН6 ТиМОТбје" (1Тим.
1Д8).6) По Златоустовом тумачењу, Апостол овде под пој-мом ,,заиовесш=завешшање"
подразумевадаиредо/е^ларабСбеО оно што је и примио од Бога, тражећи од Тимотеја да
има „веру и добру савест" (ггим.1,19). Под тим пак речима подразумева целокупну исшину
и веру коју је дао Бог, то јест праву веру и са њом сагласан начин живота. 7) Одтога се управо
и састоји хришћанска иобожносш (т\ ЕШ&Ш=
=благочешће), О КОЈОЈ таКО Ч6СТО ГОВОрИ АпОСТОЛ ПаВЛе (1Тим.З,16; 4,7-8; 6,3.11; 2Тим.З,5; Тит.1,1). ДруГИМ рвЧИМа,
АпОСТОЛ ОВД6 ГОВО-
ри о Свештеном Предању, које се састоји у томе да се у Цркви иредаје истинита јеванђелска вера и
живот, од Апо-стола њиховим наследницима, узајамно иредајно, сукце-сивно, у све векове.8)
Несумњиво, дакле, да се нераскиди-во повезују иредање истините вере са апостолским ирејем-
сшвом у Цркви.9) Да је ово тачно, то јест да се овде ради о иредању у најширем апостолском и
еклисијалном смислу речи, врло јасно се види у истој Посланици у 1,9, као и у 4,6, 14-16 и 6,14, а
пре свега у 6,20: „0 Тимотеје, сачувај
иОверени Ши ЗИЛОг" (ттј^ ладахата9гјхг|у=предати ти деиозиш=главнину) (ср. 2Тим.1,13-14; 3,10.14; 2Сол.2,15; Фил.4,9; Кол.2,6-
8).
Четврта тема о којој Апостол говори у истој Послани-ци јесу јереси и јеретици: „А Дух изричишо
говори да ће у иоследња времена одсшуииши неки од вере, слушајући духове иреваре и науке
демонске" (1Тим.4,1). 0 јеретицима Апостол још говори у 1,3 и 1,19: „0 (претрпљеном) бродолому
вере", и у 6,3: „Ако неко друкчије учи и не држи се здравихречи Госио-да нашега Исуса Хрисша и
учења о иобожносши, иогордио се" (тЕтг>срштш=заслешБен је надменошћу)" (ср. и 1Тим.4,7;
6,5.10.20.21). Апо-стол саветује Тимотеја да ово избегава и да следи само оно што је примио, то јест
да исповеда добро исиоведањеИстине, као што је и Христос пред Понтијем Пилатом исповедио
добро исповедање (1Тим.б,и-14). Сагласно егзеге-зи Светог Златоуста, ово цшоведање^бцоХоуСа)
или „сведочан-
СШво" (т| (шртгЈдих) ХрИСТОВО јбСТв ОНО КОЈ6 јб ГОСПОД рвКаО
пред Пилатом: „Ја дођох у свет да сведочим Истину", као и Његов одговор на Пилатово питање: „Ти
ли си, дакле, Син Божији?" (Јн.18,37; Лк.22,70). Златоуст закључује: „Као што је Он учинио, тако,
вели, и ви треба да чините. Због тога је и иосведочио да Његовим стопама и ми ходимо добрим
исиоведањем; што (Павле) такође и у Посланици Јеврејима (12,2-3) чини говорећи: „Гледајући на
Началника (=Вођу)иСавршишеља вереИсуса".10) На ово, дакле, сведочење и исповедање истине и
вере, то јест исповедање и пропо-ведање неповређене Истините вере, све до саме мученич-ке смрти,
позвана је целокупна Црква да сведочи на-спрам јереси и јеретика. Јер, једино Црква кроз Апостоле
и њихове наследнике „иравилно уиравља речју Исшине" (2Тим.2,15).и) Ово је четврти моменат који
уочавамо у овој [овде анализираној] Посланици.
Сличну анализу бисмо могли да учинимо и у другим бројним Павловим Посланицама (ср.
Шоринћанима, Ефесци-ма, Филипљанима, Колошанима). И уопште говорећи, Апостол Павле врло
често говори о вери, о јединству у вери и исти-ни, о постојаном и непоколебљивом остајању у вери
Је-ванђеља, коју је Бог открио и предао Цркви. У претход-ним поглављима више смо пута говорили
о јединсшву Цр-кве. Нагласили смо да се ово јединство Цркве, сходно Апостолу Павлу, заснива на
њеном јединству са Христом и у Христу, на јединству Духа, на јединству верних са Христом и
међусобно, на јединству тајне Крштења и Ев-харистије, и коначно на јединству благодати, живота и
љубави. У наставку, бавићемо се јединством Цркве и вер-ника у вери, зато што у суштини јединство
вере обухвата све горе наведено, и оно представља темељ Цркве и извор њеног јединства. Црква
постоји само у вери, вером и са вером, разуме се свакако у правој, истинитој, од Бога преданој вери.
Велики Апостол народа сасвим је оправда-но назван „Апостол вере", зато што он целокупно
Откри-вење, Јеванђеље, Цркву заснива на вери Христовој, вери
у ХрИСТа.12) Вера је уИСТИНу ИПОСТаС (готботао^ - Јевр.11,1; 3,14)13)
(=биће, ижшојање) Јеванђеља Павловог о Цркви [и саме Цркве].
2. Сагласно Апостолском схватању, као и схватању Светог Златоуста и уопште целокупне
древне Католичан-ске=Саборне Цркве, Црква Христова се заснива на правил-ној и
спасоносној вери (и веровању) Истине.14) Сходно пак овом јеванђелском и апостолско-
светоотачком схватању, ирава вера Цркве поистовећуј е се са Истином у њеном апсо-
лутном смислу. Јер вера Цркве јесте Господ наш Исус Хри-стос, Богочовек, и Он је сама
Истина, Божанска Истина.15'И због тога Апостол назива Цркву Бога Живога, то јест Цркву
Христову, „стубом и тврђавом Истине". Тумачећи ове речи Апостола Павла, Златоуст
чини један пажње вредан обрт: док Апостол вели да је Црква стуб и твр-ђава Истине,
Златоуст говори и обратно: „То је оно што др-жи веру и проповед, јер Исшинаје и сшуб и
шврђава Цркве" .16) Свакако, Свештени Отац Цркве овим речима не про-тивречи Апостолу,
јер су оба става исправна: Црква је заиста стуб и тврђава Истине, али и Истина је стуб и
тврђава Цркве. Дакле, нити Истина постоји ван Цркве, нити Црква постоји без Истине.
Истина и Црква су једно, као што су једно Христос и Црква, и као што су једно
ХрИСТОС И ИсТИНа. ХрИСТОС је ИПОСТаСНа (=оличносШњена) Ис-
тина Божија (Јн.14,6; Еф.4,21; 2Сол.1до), 17) и Црква, као Богочо-вечанско Тело Његово,
јесте заиста тело Истине, сама Истина.18) Према томе, сагласно Апостолу и Златоусту,
истина није некаква неодређана и неухватљива идеја философије „по стихијама света"
(Кол.2,8), него је стварност заиста постала и присутна [Христом и Духом Светим] у Цркви,
вером Јеванђеља и богопреданим догматима, од
ХрИСТОВОГ Оваплоћења (в. Јн.1,17: „благодат и Исшина постаде (еустето) кроз Исуса Христа". Ср. Еф.4,21; Кол.1,26-
27).184
У Цркви Христој поистовећени су следећи појмови, [бољерећистварности]: Истина, вера
Христова, правоверје (бе9обо§1'а=иравославље) и прави(лни) догмати.19) Јер, целокупна
хришћанска вера и догмати представљају у суштини јед-ну и јединствену истину,
Богочовека Христа.20' А „Великатајна побожности" (ггим.зде) Апостолова - која није друго
до Христос, Логос Божији, Који се јавио у телу 21' - јесте ова темељна вера и истина Цркве,
једна и јединствена суштинска истина наше вере - „проповед Апостола и догмати Отаца" 22)
- нешивени Хитон Цркве, Невесте Же-ника Христа.23) Због тога једино Црква, имајући за
своју Главу Богочовека Христа, може [непогрешиво] да „пра-вилно управља речју Истине"
(2Тим.2Д5).
У својим Посланицама Апостол врло често поистове-ћује веру, веру Јеванђеља, веру
Христову, са истином у Цркви, то јест са Истинитом вером, Православљем, или, по
Златоусту, са „правилним догматима". Наглашава се такође у Посланицама Павловим да
само овом вером Ис-тине, односно Истинитом вером, задобија се спасење. Ево зашто
Апостол Павле наглашава основни принцип: да у Цркви може постојати искључиво и
једино „ једна вера" и једно „јединство вере" (Еф.4,5лз).
Тако ће Апостол „Јеванђеље Божије које му је иоверено"
(1Тим.1,11), ТО јеСТ „ЈеванђеЉС ХриСШОво" (РмДДб; 15,29; 2Кор.2,12), НаЗВаТИ „речју БОЖИЈОМ" (Јевр.13,7;
ДАп.13,48; 1Кор.14,36; Кол.1,25; 2Кор.2,17; 4,2; 1Сол.2,13), „рвЧЈу ХрИСТОВОМ" (Кол.3,16), „рвЧЈуИСТИ-Нб"
(Еф.1,13; 2Кор.6,7; Кол.1,5), „рвЧЈу Вбре" (1Тим.4,6; Рм.10,8): ИЛИ
„здравим речима Господа нашега Исуса Христа" (1Тим.е,з; 2Тим.1дз), „речима вере и
доброг учења" атим.4,6), или „речју живота" (Фил.2,16), „речју спасења" (дАп.13,26),
„ Јеванђељем спасења" (ЕФЛДЗ). Када Апостол опет говори о вери, он је назива: „вера
Јеванђеља"(Фил.1,з7;ср.дАп.1б,5), „једнавера"
(Еф.4,4; ср. 1Кор.2,5; Кол.2,7), „ Ј6ДИНСТВО Вврв Сина БоЖИЈег" (Еф.4,
13), „тајна вере" (1Тим.з,9), „вера истине" (2Сол.2,13); или пак целокупну проповед
Јеванђеља једноставно назива „вера"
(Рм.14,25; 1,8; Гал.1,23; 3,23.25), ИЛИ „ВвраХрИСТОВа" (Рм.3,22; Фил.3,9;
Гал.2,16; з,22), а Господа Исуса назива „Началник и Саврши-
ТеЉ вере" (Јевр.12,2). Говорећи пак о исшини, Апостол каже: „истина Јеван-
ђеља" (Гал.2,5; Кол.1,5), „ИСТИНа ХрИСТОВа" (2Кор.11ДО; ср.Еф.4,21; 2Кор.13,8), „реч ИСТИНе" (2Тим.2Д5.25;
2Кор.6,7; Еф.1ДЗ), „рвЧ ИСТИН6
Јеванђеља" (кол.1,5), „љубав истине"(2Сол.2до), „истина по побожности" (Титлд), & Цркву
назива „стуб и тврђава Ис-тине" (1Тим.з,15). Постоје такође и места где Апостол пове-зује
веру и истину, било поистивећујући их, било нагла-шавајући једну другом. Тако назива
себе учитељем наро-да „у вери и истини" (1Тим.2,7), или „да буду осуђени сви који не
повероваше истини" (2Сол.2Д2), или „у светињи Ду-ха и вери истине" (2Сол.2дз).
Тумачећи ове последње речи Свети Златоуст примећује следеће: „УсвешињиДухаивери
исшине, то ће рећи: осветити Духом и вером исшинишом. Јер то је оно што сачињава и
садржава наше спасење".24) Уз ово, Јеванђеље Христово, то јест Његову науку и уче-
Ње, АПОСТОЛ НаЗИВа „догмаши" (ббуиата - Еф.2,15; Кол.2,14), КОЈИ,
по Златоусту и осталим Оцима Цркве, означавају веру, односно „веру кроз догмате".25)
Следујући за великим Апостолом Павлом, Златоуст врло често поистовећује Јеванђеље,
веру, истину, догмате и побожност (ПТУ егкЈерешу). Тако он Апостола Павла назива
„учитељем небеских догмата", „учитељем црквених дог-мата". 26) На другом месту вели да
је Павле „јасно видео да треба чисто следовати Христовим догматима" . 27) А на једном
трећем месту каже: „Догмате свештене даровао нам је Христос, једне Сам Он, а друге кроз
Апостоле".28'Због тога, вели он, „реч Христова",29) „реч Његова у пропо-веди" - „то јест,
проповед све то има: Јеванђеље, и овда-шње и будуће стварности, живот, побожност, веру, све
заједно" (тит.1,з).30)
Дакле, учење Господа и проповед Јеванђеља, Злато-уст назива „догма" и „догмати истине", или
„божански догмати", „правилни догмати", „догматиЦркве" и „дог-мати Христови". 31' Треба
истаћи, мада је то само по себи разумљиво, да за Златоуста и целокупно Светоотачко бо-
гословље наше Цркве, догмаши имају врло широко значе-ње. Наћи ћемо их к&оречи Божије,
као спасоносне исшине вере и „догмате живота вечнога",32) као живоначалне принципе
спасења,33) као „правила нове твари" (ср. гал.еде. 15). 34) Догмати су исто што је и
ЈеванђељеХристово: „сила Божија на сиасење свакоме који верује" (Рмдде; ср.1Кор.1,18.24).
Догмати су, вели Златоуст, темељ нашег живота; из њих наш живот има своје биће. 35) Они
представљају „главнину (тбхЕфаХашу=гловникаимцгал) нашег Спасења". 36' [Догмати су бого-
објављене исШине=чињенице=догађаји Христове Икономије спасења]. Са свим горњим речима
и називима, које срећемо код Апостола Павла и Светог Златоуста, изражена је у сушти-ни једна
иста ствар: Права и истинита вера, или вера Исти-не (ср. 2Сол.2до.12.13), која нам је дата за
спасење и вечни живот.37) Реч је о оним Господњим „речима живота вечно-га" (Јн.6,68; ср.
Јевр.6,5), које представљају васцелу „веру на-шу, Истиниту и Апостолску", 38' то јест свецелу,
католи-чанску веру Цркве. Овом и оваквом вером ми као хриш-ћани постојимо, живимо и
спасавамо се у Цркви.39) Све ово пак што наведосмо, Апостол и Свети Златоуст ће изра-зити
једном једином речју, а то је: иобожносШ (ђ &>аф1а=благо-
чеш7ге=Богопоштовање), ИЛИ „ПОТПунаПОбоЖНОСт" (т) аллртшце^Т!
Ег>аЕ'рЕ1а).40) Садржај ове речи свакако да има пуни хришћан-ско-новозаветни појам и смисао.
Побожност је овде ново-заветна вера Цркве, учење Христово и Јеванђеље уопште, правилни
догмати вере, али и правилан хришћански жи-вот са свим врлинама. Другим речима,
побожност је оно што је и хришћанска вера са свим значењем које јој даје Павле, заједно са
свим њеним догматским, сотириолош-ким и еклисиолошким смислом и садржајем. Зато и вели
Свети Златоуст „Темељ иобожносши је вера".41)
Ова, дакле, вера, за Апостола и Златоуста, јесте „вера изабраних Божијих и иознање исшине ио
иобожносши" (Тит.1,1). Она је ио Хрисшу, она је Христова, то је „вера у Хрисшу". Она је само „
Јеванђеље Христово", у коме се „иравдаБожи-ја ошкрива из вере у веру, као шшо је наиисано:
ираведник ће од вере живеши" (Рмлде-!?). Вера никада није само убеђење или пуко теоријско
знање догматских истина, него је свецело божанско и богочовечанско дело Божије „у Христу" и
дело човека „у Христу" - ради спасења и светог животачове-ковог у Цркви. Због тога, када
Апостол пише Тимотеју: „вежбај се у иобожносши" (1Тим.4,7-8; 2,2), ово, по Златоусту, значи:
живи „у вери чисшој и живошу иравилном, јер то је по-божност".42' „Хришћанство, вели на
другом месту исти Отац Цркве, захтева и правилност догмата и здрав начин живота
(лоХтеСспО", то јест тражи „веру и чист живот".43)
Према томе, за живот и спасење у Цркви потребно је да имамо: правилну веру, то јест
здраве догмате у сво-јим душама, и заједно са тим и живот правилан, [потпуно сагласан са
Божанском вољом], тако да нам и живот сведочи о догматима, и догмати да чине живот
изворнијим и ау-тентичнијим.44) Јер, ако је „вера без дела мртва" (љ. 2,26), онда су „и дела
без вере мртва".45) Ово двоје је међусобно тако тесно повезано да су и једно и друго
неопходни за спасење.46) Без њих двоје спасење не постоји (ср. 1Тим.б,з-21;
2Тим.2,5.15-26; 3,5.8.13-14 и др.).47) АЛИ, у СуШТИНИ, РЗДИ С6, СВаКа-
ко, о једној истој стварности. [Као што је иу Христу потпуно јединство: Пут-Истина-Живот
(Јн.14,6), то јест за нас хришћане: Он исти је Пут вере, Истина вере, и Живот вере].
Ову догматско-етичку (сотириолошку) целину и цело-витност, [неповређеност и
непатвореност] хришћанске вере у Цркви сусрећемо врло често код Апостола Павла и Јова-
на Златоуста, [а и других Апостола и Отаца]. Из овог угла гледано, и Црква се састоји из
ово двоје: из праве вере и правог [христоликог] живота. „ Јер Црква је, вели Злато-уст, вера
и живош",№) то јест права вера и прави живот. Или још сажетије: Црква је исшина и
живош. Све ово за-кључујемо и изводимо конкретно из Апостолових речи о „Великој тајни
Побожносши", која је суштина Цркве и у којој је све обухваћено у једном богочовечанском
једин-ству. Дакле, Христос Богочовек јесте Вера Цркве, зато што је Он Исшина и Живош
(Јн.н,б).49) У томе се садржи целокупна хришћанска иобожносш, и то је Апостолова
„речпобожности", „проповедпобожности", „Великатај-
На ПобоЖНОСТи", „ИСТИНа ПО ПобоЖНОСТИ" (ГГим.ЗДб; 6,3;
Тит.1,1).50) Због тогаће и божанствени Златоуст Христа наз-вати „Господом побожности",
аЦркву „бродом побожно-сти".51) Потоњи богоносни Оци Цркве, имајући за вође Павла и
Златоуста, појмовно и садржајно ће поистовети-ти побожност и Православље, као једину
истиниту веру Цркве, која једина даје спасење [јер је идентична са Хри-стом]. Без овог
целовишог Православља не постоји нити ис-тинска Црква нити истинско спасење.
3. Из горе наведеног можемо закључити да је апсо-лутно неопходно јединство Цркве у вери
и јединство вере у Цркви. Због тога је велики Апостол вере, Павле, посве-тио свој
целокупни живот и деловање очувању јединства Цркве кроз јединство вере. б2) Из овог
разлога Павле је с правом назван апостолом и теологом јединства Цркве. 53) Апостол
непрекидно и неуморно саветује и подстиче хри-шћане: да стој е непоколебиво у вери, да
чувају јединствовере у Цркви, и да избегавају сваку јерес и сваки раскол. Ово Павле
посебно наглашава и захтева у својим Пастир-ским Посланицама, зато што их упућује
пастирима и епископима Цркве. Али, Апостол и простим хришћани-ма често пише о слози,
једномислију и јединству у вери: „ Само живише досшојно Јеванђеља Хрисшова, да вас
када дођем видим, или, ако вам не. дођем, да чујем за вас да сшојише у једноме духу,
једнодушно борећи се за веру Јеванђеља" (Фил.1,27). Или другде, „ Уиошиунише моју
радосш, да исшо мислише, да исшу љубав имаше, једнодушни, једномислени" (Фил.2,2). И
опет на трећем месту: „Молим вас иак, браћо, именом Госиода нашет Исуса Хрисша да сви
исшо говорише, и да не буду међу вама раз-дори, него да будеше ушврђени у исшом разуму
и исшој мисли" (1Кор.1до; ср.Рм.15,5). Посебно пак у Посланици Ефесцима Апо-стол
наглашава принцип: „једна вера", и „једно тело", и „јединствовере", и „јединство Духа"
(Еф.4,з.5.13). „Сшарајући седачуваше јединсшво Духа свезом мира: једно шело, један Дух...
Један Госиод, једна вера, једно кршшење, Један Еог и Ошац свију, који је над свима, кроза
све, и у свима нама" (Еф.4,з-б).б4)
Сагласно Златоусту, „једно тело и један Дух" овде значи да у једном телу треба да постоји
и један дух, то
јеСТ ИСТИ УМ (6џ.6чо1а=једнодушносш, заједномислије) И ИСТа МИСаО (о\1оу^оа-имт\=једномислије) уверИ. [Ср.: „Ми
улеХрисшОвИМамо" -
1Кор.2,1б]. Јер је могуће да се деси и ово: „да тело буде једно, али не и дух, као кад неко
бива пријатељ са јеретицима [као јеретицима, а не просто као људима]". 55) Нема сумње да
појам „једно тело и један Дух" нема само психолошки карактер, него пре свега
хрисШолошки и иневмашолошки. Јер, као што смо видели у претходним поглављима,
једин-ство Цркве у свему извире из Христа и дејствује се, [оства-рује се=доживљава се]
Духом Светим. Тако је и јединство у вери - јединство у Христу и Светоме Духу. Овакав по-
јам исмисао „јединствавере" наглашаваАпостол у Еф.4,13: „ Док не досшшнемо сви у
јединство вере и иознања Сина Божије-га, у човека савршена, у меру расша иуноће
ХрисШове". То значи овде, вели Златоуст: „док се не покажемо да сви једну веру имамо.
Јер то је јединство вере: када смо сви једно, када сви заједно и једнако познајемо ту нашу
повеза-ност... Када сви исто верујемо, тада је јединство". 56'
Познато је колико оштро Апостол Павле критикује Коринћане због њихових међусобних
подела и раскола, иако ти расколи нису били догматске природе. 57' [А да би их вратио у
црквени поредак и да их заувек одврати од ква-режних подела] Апостол пред њих [на
најживљи начин] истиче нај јачи и свеобухватни темељ јединства Цркве и вере: „Јер
шемеља другога нико не може иосшавиши осим иосшо-јећег, који је Исус Хрисшос"
(1Кор.з,и). А Златоуст [тумачећи то, овако допуњује]: Ја „објавих Христа, и предадох вам
темељ, гледајте како градите на Њему, да ли не сујетно (х«уо8б|ш5=зо аразну славу), или
само да придобијате ученикв према људима. Немојмо, зато, окретати се јересима (=ра-
сколима). Јер темеља другог нико не може поставити осим постојећега (Христа-
1Кор.з,п)".68)
4. Ово јединство у вери које се заснива на Христу и постоји у Христу, дар је и плод је
Светога Духа, зато што се и вера, и јединство Цркве у њој, даје, оделотворује и очувава „у
Духу Светоме" (=ДухомСветим), Који, обитавају-ћи стално у Цркви, надахњује је,
животвори је, сједињујеје, И руКОВОДИ ЊОМе (1Кор.12,3-13; Рм.8,2.14-16; 2Кор.З,17-18; 2Тим.1,14).
Вера Цркве у Христа дата је Духом Светим: „Јер нико ко Духом Божијим говори не каже:
Анашема на Исуса! И нико не можерећи:ИсусјеГосиод,осимДухомСвешим" (1Кор.12,з).
Према томе, овде су поистовећени: „јединсшво вере", једномислије („да стојите у једноме
Духу, једнодушно борећи се за веру Јеванђеља" - Фил.1,27), и „јединсшво Духа". Зато и вели
Златоусти бого-слов: „Они који су једног Духа примили, и из једног се извора напојили, не
треба да се двоје и деле у мишљењу (бчсоуоету)" . 59) Јер они који су [поново рођени и живе]
по Духу Светоме, они и мисле по Духу Светоме (рм.8,5).
Овај пневматолошки карактер вере и јединства, ис-поведања вере и једномислија у њој,
врло јасно се види из одељка 1Кор.2,10-16: „А нама Бог ошкри Духом Својим, јер Дух све
исиишује и дубине Божије... Шша је Божије нико не зна, осим Духа Божијега. А ми не
иримисмо духа овога свеша, него Духа Који је од Бога, да знамо шшо нам је даровано од
Бога; шшо и говоримо, не речима наученим од људске мудросши, него наученим од Духа
Свешога ...Ами имамо ум Хрисшов". Смисао последњих речи „ум Христов", као што се
види и из кон-текста целе 2. главе ове Посланице, има истовремено и христолошки и
пневматолошки карактер. Тако, имати „ум Христов" овде значи: имати „Дух Христов"
(Рм.8,б).60) Као што кажу Свети Оци: „ А ми имамо ум Хрисшов, то ће рећи Дух Који говори
у Светима, и Који им открива тајне, и Који у њима пројављује (алофаСуоу=ш57шз!/;е)
божански ум" .61) Црква Христова, дакле, има „ум Христов", то јест Духа
СвеТОГа, КОЈИ УВОДИ „у СВу ИСТИНу" (ЈнДбДЗ; Рм.8,14; Гал.5,18). 62)
„ Јер, вели Златоуст, нису Апостоли сишли са горе (Синаја), носећи таблице камене на
рукама, као Мојсије, него носећи Духа у уму, и изливајући (од Њега) ризницу и
извордогмата и харизми и сваких добара, тако су свуда прохо-дили, постајући (другима)
одушевљене књиге и закони благодаћу (Духа)".63)
Према томе, благодаш Светога Духа, љубав Његова и заједница Његова6^ у Цркви, или,
како вели Златоуст, „ уи-рављање(г\т№очт\о^) Духово" или „кротки лахор Духов" (ђ
лраеТа сшра тођ ПуЕтЗцатод),655 јвСТб ОНО ШТО ОСТВарујв И Одржава
јединство вере у Цркви. Сам Апостол је почео своју пропо-вед вере Христове „послан од
ДухаСветога" (ЦАп.13,4), и реч овог Христонадахнутог „проповедника и апостола, учите-
ља незнабожаца у вери и истини"(1Тим.2,7) била је „мач Духа", приј ављивала се „ у
показивању Духа и силе" (ЕФ.Б, 17; 1Кор.2,4-5). Његово мишљење по сваком питању било
је од тога што је „Духа Божијег имао" (Шор.7,40), и зато је Црква Павлова била и јесте
„посланица Христова... на-писана не мастилом, него Духом Бога Живога" (2Кор.з,з).
Пневматолошко начело вере Цркве дефинисано је на Првом, Апостолском Сабору, у коме
је учествовао и Апостол Павле, а оно гласи овако: „Изволи се Духу Свешоме и нама". То
јест: „ Духу Светоме" и „Апостолима и презви-терима са свом Црквом" (ддп.15.28.22). Овај
богочовечански саборни принцип, којим је, како правилно примећује о. Јустин Поповић,
обухваћен целикупни метод богочове-чанског деловања Цркве у свету, 66) у потпуности
изражава и потврђује богочовечански садржај вере, побожности, истине, догмата Цркве. И
управо овде поново додирујемо саму тајну каШоличанскосШи (=саборносши) Цркве, као
Хри-столошке и Пневматолошке, благодатне тајне јединства Цркве у вери, једномислију,
истини, побожности, Духу Светоме. Ово „у Духу" јединство и католичанскост пуно-ће тела
Христовог, јесте она трајно присутна и продужа-
Вана у ЦрКВИ ПедесеТНИЦа, „ Дах Духа" (г\ аСра то« ШетЗцатод),
како вели Златоуст, то јест [довршитељно и савршитељно] присуство и дејство и заједница
Трећега Лица Свете [и Нераздељиве и Животворне] Тројице у Цркви. Јединство вере у
Цркви и јединство Цркве у вери, свакако да важи за сва времена и места, у којима постоји
Црква. Јер Црква „не простире се само свуда по васеље-ни, него и у свим вековима" . 67)
Сходно овоме, све Црквене општине/Црквене заједнице, које су разасуте свуда по
васељени, то јест „Цркве свуда по васељени" (ш, жхутахоо
ТЛ5 о1хог>це'ут!5 'ЕииХт^аСаО68' - рвЧ је КОД АпОСТОЛа ПаВЛа О ЛОКЗЛ-
ним Црквама у Кориншу, у Ефесу, итд.69) - у суштини су сједињене у једној и истој вери [као
што су сједињене и у једној и истој Евхаристији, то јест у Једноме и Истоме Христу]. Исто
тако и Црква свих векова, то јест Црква првих веко-ва са Црквом потоњих векова и оних
долазећих, пред-ставља нераскидиво јединство у истој и јединственој и непроменљивој
вери [и једној истој и непроменљивој Евха-ристији, у Христу Исусу — Једноме и Истоме,
јуче, данас и довека - Јевр.13,8]. Као што је Христос један, и један Дух, и једно тело Цркве,
тако и вера Цркве јесте једна и иста на сваком месту васељене и у све векове. 70) Вера која је
једанпут предана светима (Јуда з), то јест хришћанима, у Цркви од Господа и Његових
Апостола, чува се свуда и свагдап) Духом Светим, и проповеда се и предаје [с једне
генерације не другу], остајући неизменљива, не мењајући се по васељени местом и кроз
векове временом.72'Због тога Апостол Павле врло често говори о иредању вере: „Како, дакле,
иримисше Хрисша Исуса Госиода, шако у Н>ему и живише, укорењени и назидани у Њему, и
ушврђени у всри као шшо сше научени" (Кол.2,6-7). А на другом месту каже: „То мислише, шшо
и научисше, и иримисше, и чусше и видесше на мени" (Фил.4,9; ср. 2Сол.з,б). И опет: „Хвалим
вас, иак, браћо, шшо све моје иамшише, и држише иредања као шшо вам иредадох"
(1Кор.и,2).73) У Посланици Јеврејима 13,7-9, Апостол још конкретније говори о Свештеном
Предању вере: „Сећајше се својих сшарешина, који вам ироиоведаше реч Божију; 2ледајући на
свршешак њихова живоша, угледајше се на веру њихову. Исус Хрисшос је исши јуче и данас и у
векове. Не дајше се завесши различишим и шуђим учењима ". А и Солуња-нима пише сасвим
јасно: „Дакле, браћо, сшојше и држише иредања, којима се научисше било речју било
иосланицом на-
ШОМ." (2Сол.2,15; ср.2,10-13; 3,6).74)
Из свих ових наведених места постаје сасвим јасно да Апостол поистовећује Предање вере
са целокупним хришћанским Откривењем, са Јеванђељем које он исти проповеда. Он то
вели врло јасно: „Предања којимасе нау-чисте било речју било посланицом". То јест:
„Предање" је и Посланица Апостола (=Свешо Писмо) иреч Апостола (=АООСШОЛ-ско
Предање). „Одавде је јасно, вели Златоуст, да није све пре-дато Посланицом, него много
тога и усмено; али је у истој мери и једно и друго веродостојно. Тако да и предање Цркве
сматрамо/држимо за веродостојно. Предање постоји
— НИШТа ВИШе Не ТраЖИ" (ШдабооС? ЕОТЦ ЦТ^ЕУ лХ.ЕОУ ?тјтЕ1).75)
Претходно смо видели да је Предање и сама Божанска Евхаристија (1Кор.и,23). Апостол
још каже да и Смрт и По-гребење и Васкрсење Спаситеља Христа представљају такође
иредање у Цркви, које је он примио од Самога Го-спода и које предаје хришћанима
(1Кор.15,1-4).76) Сагласно овоме, Свештено Предање, по Апостолу, није само оно што је
написано или није написано у Јеванђељу као књи-зи, него, пре свега, Предање је
поверавање Цркви самога Јеванђеља Христовог у Цркви, као Богопредане вере, ис-тине,
живота и спасења. И ј ош конкретниј е - да поновимо ону основну истину целокупне
Апостолове Еклисиологи-је - Божанско, [Богочовечанско] Предање је иредавање Са-мога
Господа Исуса Христа као Спаситеља, у Цркви, и као Цркву, кроз векове и нараштаје,
заједно са свима Његовим Божанским истинама и догматима, благодати-ма и врлинама. 77'
Ово се врло јасно изводи из наведених
речи АПОСТОЛОВИХ у Кол.2,6-7 („ иримисше ХрисШа Исуса Госиода"),
као и из других места.78) Због тога Апостол сваку изменуовог Предања, то јест Јеванђеља,
окарактерисаће као „од-враћање на друго Јеванђеље" и као проповед „ другог Ису-
Са" (Гал.1,6; 2Кор.11,4).
О Предању Апостол говори врло често у Посланици
ТиМОТеју (ГГим.6,20; 2Тим.З,14; ср. 1Тим.4,6.16; Јевр.13,7; Фил.4,19; Гал.1,9):
„О Тимошеје, сачувај иоверени ши залог (т,\\ч ладахата8гјхг|у)"; и још „Но ши сшој у шоме
шшо си научио и шшо си се уверио, знајући од кога си се научио". Али још конкретније
говори у 2Тим.1,13-14: „Као образаџ здраве науке имај оно шшо си чуо од мене, у вери. и
љубави у Хрисшу Исусу. Добро завешшање (ттју Јгаоа^хтЈу) сачувај Духом Свешим, Који
обишава у нама". Послед-њим речима Апостол показује да је Дух Свети чувар Пре-дања у
Цркви.79) Предање је повезано, како излази из горњих речи Апостолових, и са Апостолском
јерархијом (=арејемсшвом) која постоји у Цркви,80) а, како вели Свети Златоуст, оно је
повезано и са светим, [духоблагодатним] животом у Цркви, то јест са Светима, у којима
обитава Дух Свети.81) Такви су управо били Свети Апостоли,82) а пре свих Павле, те због
тога он „није учио (људе) само ре-чима, него самим делима", 83) штоће рећи: својим
животом и делима, [живљењем, понашањем и делањем - све у Хрисшу и у Духу Свешом].
У своме тумачењу горњих Павлових речи Тимотеју (2Тимл,13-14), Златоуст кажв: „Као код
живописаца, вели,
НаСЛИКаО Сам ТИ (^етпша&џ.-^ = букв.:ушиснуо самти) СЛИКу вр-
лине и свега што је Богу угодно, полажући их као некомерило и архетип и правило у душу
твоју. То, дакле, имај и држи, било да треба нешто саветовати о вери, било о љубави, било о
целомудрености - одатле узимај обрасце; нећеш имати потребе да тражиш образ(ац) од
других, јер ти се ту све налази" .84) У наставку Златоуст тумачи да тај „добри залог"
(лаеа9тјхт1), то јест Свето Предање, чува Дух Свети: „ Јер није довољно људском душом
ни снагом, то-лике поверене ствари чувати", него само „Духом Светим, то јест, ако Духа
имамо у себи; а ако благодати не отера-мо, онда је Он ту присутан... Он (Дух) нам је
ограда, Он је тврђава, Он је уточиште".8б) Из овог угла посматрано, мог-ли бисмо рећи да је
Предање управо ово свагда остајуће присуство Светога Духа у Цркви. 86)
Према томе, Свети Дух продужује да кроз векове чува једно и исто, јединствено Предање
вере у недрима Цркве, јер, као што вели Апостол [и апостолски наследник Злато-уст], један
јеГоспод, једнавера, један Дух (Еф.4,4-5), „једно телоХристово", „једно тело верних... и то
тело не раздво-ји ни време, ни место".87) Овоме телу припадају свагда и Апостоли, који су
стубови „који кров вере носе и подржа-вају", и они су „очи тела Цркве", 88) „учитељи
црквених догмата".89) Због тога Црква остаје аиосшолска у све веко-ве, како у погледу вере
и Предања, тако и свега осталог. Но Учитељ Цркве је увек био и остаје у све векове Један и
Исти: „Исус ХрисШос - јуче и данас Исши, и у векове (Јевр.13,8; ср. мт.2здо)".90) И Он је
једина Глава Цркве и Првопастир): „ Јер Његовом Црквом не управљају људи, него је Он
свуда пастирствујући оне који верују у Њега".91) А један је и исти Дух Свети - Утешитељ:
„Макар Павле био отсутан, али је Утешитељ присутан" (КОУ пасХо; &к(т\, ахх 6
парбхХтгсод лаеесту) .92) „ Јер ниј е нам од дасака овај брод (=Црк-ва) саграђен, него је
повезан Божанским Писмима, нити га звезде одозго руководе, него Сунце Правде
(Христос) нама управља пловидбом; и ми седимо на крми, не очеку-јући ветрове зефира,
него тихи лахор Духа (Светога)".93)
5. Јединство Цркве у вери и предању истине покуша-ли су да разбију јеретици, како у
време Апостола Павла, тако и у доба Златоуста, и касније. Борећи се за јединство Цркве у
вери, Апостол Павле се истовремено борио и про-тив свих јереси и јеретика, који су
разбијали ово једин-ство и на тај начин и себе и друге лишавали спасења. 94' Они су
разарали ону унутрашњу целовитост [=интеграл-ност, католичанскост] вере — истине —
спасења, ону „не-пропадљивост учења" (тит.2,7) Јеванђеља, и због тога је на њих као гром
пало проклетство (тб ауа%ца) великог Апосто-ла: „Ако вам и ми или анђео с неба
ироиоведа Јеванђеље друкчије него шшо вам благовесшисмо, анашема да буде! Као шшо
већ рекосмо, и сада оиеш велим: Ако вам неко ироиоведа Јеванђеље друкчије него шшо
иримисше, анашема да буде!" (Гал. 1,8-9).
Отац јереси, вођа јеретика, сагласно Златоусту, јесте сами ђаво, 95) који је још од почетка
настојао да упропасти човека и да га лиши спасења и вечног живота (ср. 2Кор.п,з-4;
ср.2Петр.2д-2о). Он свим својим силама покушава да из људи искорени истину о
спасоносној Икономији=домостројуХристовој .96) Уместо „Велике тајне побожности" он
уводи своју „тајну безакоња" и безбожности (2Сол.2,7; ср.тит.2,12), 97) често преоблачен у
„анђела светлости", а „служитељи његови" у „служитеље правде" (2Кор.п,н-15). Зато, још
од саме појаве Цркве јављују се, после истините вере - јере-си; после истине — заблуда и
обмане; после Апостола — псевдоапостоли; после Пророка - псевдопророци; после
ХрИСТа — ПСеВДОХрИСТОСИ И аНТИХрИСТ (ср. 2Кор.П,13; 1Тим.4,2;
2,2б).98) Сви они „изврћу Јеванђеље", „противе се истини" и „здравој науци", то јест
[богооткривеној Христовој] вери, и зато су сви они „обмањивачи и обманути", је „такви
не СЛуже ГОСПОДУ Нашем Исусу ХрИСТу" (Гал.1,7; 2Тим.З,7.8.13;
ггим.6,3; рм.16,17-18). Због тога их Апостол и анатемише, и то
ПОНОВЉеНО (Гал.1,8-9).
Сагласно тумачењу истинољубивог Златоуста, Апо-стол у Гал. 1,8-9 осуђуј е и сваки
покушај „ извртања Јеван-ђеља" које извртање у себи већ носи семе јереси. Тумаче-ћи то
Павлово место, он каже: „И не само да они једну или две заповести уводе, новачећи не
само о обрезању и данима; него показује (Апостол) да онај који и мало преи-начи, тај
оштећује целину, то јест, вели Павле, изврће Јеванђеље. Јер као што код царског новца онај
ко мало окрњи утиснути лик, тиме цео новац фалсификује; тако и онај који од здраве вере и
оно најмање изврне, тиме наноси штету свему, напредујући од почетка на горе". Због тога
Павле вели „ да су Јеванђеље изврнули они што и нешто мало (у њему) новаче... И није
рекао: ако супротно објављују, или изврћу све, него (је рекао): Ако вам мало нешто
другачије благовесте, него што смо ми благовести-ли, нека су анатема!" 99' И додаје
Златоуст: „Јер, немој ми рећи Јакова, или Јована; него ако и од првих Анђела, или неко са
Неба, поквари проповед (Јеванђеља), анатемада буде!" 100) Ову богодану ревност божанског
Павла за очување „догмата Цркве" Златоуст с правом карактери-ше као „љубав за истину"
(тб^ тгк а^ваад ерсота), и као бригу
за спасење верних.101)
Целовитост вере, и јединства Цркве у њој, не може бити раслабљивана и разбијана
никаквим компромисима, нити чак и у име саме љубави, јер не постоји никакав „удео" или
„заједница" или „сагласност" између Истине и лажи, Христа и Велијара (ср. 2Кор.е, 14-16).
102)
Стога, ако неко, вели Златоуст, „има догму (=веровање) изврнуту", бежи од њега и кани
га се, не спори се, „макар био не само човек, него и Анђео сишао с неба". 103) Јер, „када је
реч о истине, не гледа се на вредност лица".104) Свака „сагласност" или „мир" или
„јединство" или „љубав" на штету истине, на штету истините вере и побожности,
представља, по Зла-тоусту, издају Богопредане вере. Једнодушност (бџб\та=је-
дномислије, слога) - „узрок СВИХ Добара",105) - МИр И Љубав,
имају највећи значај у Цркви и за Цркву, и то стално наглашавају божански Апостол и
свештени Златоуст: „јер име Цркве јесте име слоге и једномислија" (тб уар тђд
'ЕихХтцкад буоца - аицфитсц б^оца хаХ оцсшоСад еои=јер име Цркве јесте име сагласности и
једнодушности).106' Али, као што сам Злато-уст запажа, само дотле док се не наноси штета
иобожносши (*.ш&ш=благочешћу), то јест истинитој вери. „Ако је могуће, колико је до нас, вели
Апостол, са свима људима мир имајше"(Рм.12,18). - „Колико је у нашој моћи, вели Златоуст,
јер има где није могуће, као када је реч и побожности (=аравој вери)... Ако ли негде видиш
да се наноси штета побожно-сти, немој слогу претпоставити истини, него стој (за исти-ну)
храбро до смрти... не издајући никако истину" .107) Зато што, додаје он, „постоји и лоше
слагање (бцб^ош=слога, једно-мислије) ,апостојии добро неслагање ...Стога,нијесвакасло-га
добра, нити је свако раздвајање лоше".108) Апостол Пав-ле објављује: „Исшо мислише међу
собом", и додаје: „ио Хрисшу Исусу" (Рм.15,5; СР. Фил.2,5; 4,2), то јест Павле тражи
„благочестиву сагласност",109' а не безбожну сагласност са јеретицима.
Разбијање јединства и целосности [католичанскости= =саборности] вере неизбежно води
разбијању јединства Цркве, води у раскол и јерес, од чега, сходно Златоусту, не постоји
већи грех и пропаст. Јер, вели овај Свети Отац, ревносно поборник јединсШва Цркве,
„ништа тако не раз-гњевљује Бога као раздељивање Цркве. Ако и учинимо хиљаде добара,
а сами смо они који комадају пуноћу Цр-
КВену (о1 тб лЦдсоца хататецуоуте? тб 'ЕихЦошстхбу), ОНДа НећвМО
бити мање осуђени од оних који расецају тело (Христово). [Јер оно (пробадање тела
Христовог на Крсту - Јн.19,31-34), беше на корист васељене, иако није било с том намером,
а ово (кома-дање тела Цркве расколима) ничега нема кориснога, него је вели-ка штета. А
ово не говоримо само предводницима (раскола), него и онима који им следују
(=ирисшалицама раскола).] Један Свети човек рекао је нешто што изгледа смело, али је то
ипак рекао. Шта је рекао? Да ни крв мучеништва не може избрисати тај грех (раскола)! 110)
Јер, дакле, ти који дајеш душу своју за Христа (у мучеништву), како Цркву квариш
(=разараш) за коју је Христос дао душу Своју?"ш) Према томе, за Златоуста, не представља
велики грех само јерес, него и сваки раскол. Расколи, вели он, обично долазе одгордости,
властољубља и недостатка љубави,112) али и од нечистог, порочног живота.ш)
Коначно, овде треба нагласити још један моменат, који, због истинске хришћанске љубави,
наглашавају и Апостол и Златоуст. Тако Свети Златоуст вели: „ Јеретич-ке догмате
(=учења), оне који су мимо (=арошив) оних које смо примили, треба анатемисати, и
безбожна учења изобли-чавати, али људе свакако треба поштеђивати, и молити се за
њихово спасење" .114) Оно, дакле, што треба да мрзимо јесте јерес, јер је лаж која
упропашћује спасење верних, али не и да мрзимо људе. „Мрзити треба, вели Златоуст, не
њих, него учење (њихово); не човека, него зло дело, по-кварено (=изоиачено) мишљење.
Јер човек је Божије дело, а заблуда/обмана је дело ђавола... Јер ако омрзнеш (човека), како
ћеш онда заблуделог лако повратити (Истини)?"11б)
У том смислу писао је и човекољубиви Павле Апо-стол Тимотеју, говорећи да „слуга
Господњи" треба да „са крошошћу кара оне који се ирошиве, еда би им како Бог дао
иокајањеза иознање исшине,116' шеда се избав&иззамке ђаволове" (2Тим.2,24-2б). Потребно
јв, дакле, да покажемо љубав, симпа-тију=састрадавање и разумевање према заведеноме и
за-луталоме у обману (=арелесш), и „да га научимо", вели Зла-тоуст, да оно од њега
„замишљено као добро из предрасу-де или незнања", покажемо да је то „туђе Апостолском
предању"; па, ако „усхтедне да прихвати поуку", тада,
ПО реЧИ ПрОрОКа (Језек.3,21), „ОН ћб ЖИВОТОМ ОЖИВ6ТИ, а ТИ
ћеш спасити душу твоју".117' Међутим, уколико он остане „свадљивац", тада, вели Апостол,
нетребадабеспотребногубимо време и труд. Са таквима никакав „дијапог" не доноси плода.
Зато и вели Павле: „Човекајерешикаиоирвоме и другоме савешовању клони се, знајући да
се шакав изоиачио, и греши, самога себеје осудио" (Тит.здо-и; ср. 2Јн.9-и). У том случају
такав труд би изгледао, вели Златоуст, као да неко „сеје по камењу... а резултат тога ј е
никакав ". Тај добри труд, вели Свети Отац, треба да уложиш на своје, говорећи им
О МИЛОСТИЊИ (=милосШивосши), И О СВаКОЈ ДРУГОЈ ВрЛИНИ".118'
Свако пак лицемерје са јеретицима Златоуст оштро осуђује, и општење са јеретицима
изричито назива „пре-љубом" ([Ш1хеСт0.ш) Јер, вели, „бојати је се, да неко не исква-ри
себе од љубави јеретика", то јест „да неко покварено учење прихвати под формом
љубави".120) Божански Пав-ле и Златоуст и Црква Христова свагда у истини и искре-ности,
[свагдау „љубаву истине" (2Сол.2до)], правилно управ-љају речју Истине: „Јерми
нисмомноги који фалсификујуреч Божију, него из искреносши, као од Бога, иред Богом, у
Хрисшу говоримо" (2Кор.2,17).
6. Према томе, да закључимо: Истина Божија је једна, и само једна вера постоји у једном
телу Богочовека Христа, које је Црква. Јер: Један је Бог у Тројици, једна је Глава Цркве и
Један Спаситељ тела, и Један Дух Свети. Једин-ство праве вере за Апостола Павла увек је
значило исто-времено и јединство Цркве и осигурање спасења људи. Сваког проповедника
„другог јеванђеља" и сваког који изврће „науку која је по побожности", Апостол одсеца и
удаљује од тела Христовог као болесни уд тела, то јест анашемише га [анашема значи
буквално: издвајање}. Црква није крива због настанка јереси, колико год да нас за то опту-
жују незнабошци, вели Златоуст.121' Од почетка постоји једна истинита Црква, „сшуб и
шврђава Исшине", која је основана на једној и јединој, истинитој Богоданој вериЈеванђеља,
која је њен јединствени темељ, што ће рећи: Сами Господ наш Исус Христос као
Богочовек, Који је шемељ Цркве и вера Цркве. Зато једино Његова Црква садржи Истину и
једино она „мачем Духа" „иравилноуи-рављаречју Исшине".12® Сваку измену и извртање
ове вере, или Предања Јеванђеља, божански Апостол ће окаракте-рисати као проповед
„другог Исуса" и тиме, дакле, „дру-гог Духа", „другог Јеванђеља" (2Кор.п,4), то јест „друге
Цр-кве". [Али, то не постоји, осим као квареж и лаж, као сурогат фалсификат]. Јер, као што
постоји само Један Исус Хри-стос, Распети и Васкрсли, кога Павле „показивањем Ду-ха"
проповеда, тако постоји и само једно Богочовечанско тело Његово - Црква, и једна вера
Цркве, [једна „тврђава Истине"]. „Началник иСавршишељ" овеверејесшеГосиоди Бог и
Сиасишељ „Исус Хрисшос, исши јуче и данас и довека", Који је ипостасна (=оличношПена)
Вера Цркве.

Живот у Хрисшу Духом Свешим

1. Црква као „Тело Христово", то јест као живо тело Живога Бога, јесте Богочовечански
организам, који жи-ви у Христу и Христом. „Није нека апстрактна теорија, него је пре
свега живот у Христу".1' Сваки хришћанин, улазећи вером у Цркву, рађа се тајном
Светог Крштења у нови живот у Христу, који му се даје благодаћу Светога Духа. Тај
нови уХристу живош један је и исти за свецело тело Цркве, јер извире из њеног
сједињења са Христом, Богочовеком Животодавцем и Спаситељем. Сваки нову члан,
увођен у Цркву, преображава се од старог живота греха у нови живот Христов. Ова
„ добра измена Деснице Вишњега" (псле.п) није просто „саображавање", него „по-
кајање од мртвих дела" и суштинско „преображење" и
„обнОВЉење" (Јевр.6,1; Рм.12,2; 2Кор.З,18; 4,16)2) ГфвМаоблИЧЈу ХрИ-
стовом, сходно канону новог живота нове швари (гал.б,15-1б; Фил.здб; гал.5,25). И тако
сви удови=чланови тела Христовог живе један исти нови живот, живот Божанске Главе,
који им се даје Животворним Духом Светим.
Назвавши Апостол Павле Цркву „тело Христово", самимтим јујеназваои „новиживот",
„животуХристу",
ЖИВОТ „у Богу" (Рм.6,11.23; 8,2.9; 2Кор.5,17; Гал.2,20; Фил.4,17; Кол.2,6-12;
3,3; 1Сол.1Д). Христос је Божански и вечни извор живота Цркве, сам живот њен.3)
Свети Дух, као што смо претход-но видели, неодвојив је од Христа и по природи и по
„ико-номији благодати", и самим тим је неодвојив и од Цркве. Зато се Христов живот
даје удовима=члановима Цркве кроз Духа Светога, Који их препорађа Крштењем
(1Кор.б,п; 12,13), и чини их сутелесницима и саживотницима Хри-стовим.4' То је разлог
због којег Апостол Павле често гово-ри да верни живе „у Христу" и „у Духу", не
правећи та-корећи икакву разлику између ова два израза.5' Једино тим животом „у
Христу" и „у Духу", то јест животом у Христу кроз Духа Светога, може неко постати и
остати уд=члан и живети као уд=члан тела Христовог. Зато ћемо у наставку укратко
изложити шта Свети Апостол Павле и Јован Златоуст говоре и уче нас о таквом животу
удова= =чланова Христових, и у чему се тај живот састоји.
Хришћанин покајањем и вером улази у Цркву и у тајни Крштења „облачи се у Христа"
(гал.з,27; Рм.13,14),6) по-стаје „срасленик" Христу и „заједничар" живота Његовог
(Рм.6,5; Јевр.з,14; вф.3,6). Он тада свлачи „старог човека по ра-нијем живљењу", са
његовим грешним делима, то јест „умире за грех" (Рм.едп; вдо) - јер „Богу није могуће
друга-чије живети него када се умртви за грех"7) - и облачи новог човека сазданога по
Богу „ио лику Онога Који гаје сШво-
рио", ТЈ. ПО ЛИКу ХрИСТОВОМ (Еф.4,22-24; Кол. 3,9-10).8) ЗаТО АпО-
стол и говори: „Обуцише сеу Исуса Хрисша" (Рмлз,14; Гал.з,27). Тумачећи ово Свети
Златоуст каже, да Павле даје нама за одело „самога Господа, самога Цара. Јер ко се у
Њега обукао, тај има уопште сву врлину. А када каже „обуцише се", заповеда да се
Њиме одасвуд оденемо, као што другде каже: „ Ако је ХрисШос у вата". И опет: „ Да
се у унушрашњем човеку насшани ХрисШос" (Еф.зде-17). Јер Он жели да душа наша
буде Њему дом, и да Њега као хаљину обучемо, да нам Он буде све и изнутра и споља.
Јер је Он пуноћа наша".9) Од момента, дакле, уласка у Цркву и сједињења са Христом,
хришћани не живе више сами, него живи Хри-сшос у њима (Гал.2,20; Фил.1,21).10) [Они су у
Крштењу умрли са Христом, понели су „умирање Исусово" у телу своме, да би се и „живот
Исусов показао у телу њиховом" васкрсењем Господа Исуса, силом Којега хришћани духовно
васкрсавају у Светом Крштењу, што ј е залог и гаранци ј а да ће и тел есно васкрснути у Њему и
са Њиме (2Кор.4,10-12-14).]. У том животу Христа у њима, и њих у Христу, садржи се сва тајна
живота Цркве и сваког уда=члана њеног, као уда=члана Христовог.
Христос, будући истинити Бог, постао је оваплоће-њем истинити човек, нови човек, небески
човек, Богочовек, зато и живот, којим живе удови=чланови Цркве Њиме и у Њему, јесте нови
живот, небески живот, божански, богочовечански живот, богоживош (по речи о. Јустина
Поповића). Са те стране гледано, Црква, као нова у Христу швар (2Кор.
5,17; Гал.6,15), МОЖ6 С6 С ПраВОМ НаЗВаТИ НОви ЖНвОШ (намђ ^штј),
како је и назива Свети Златоуст.и) Зато сваки члан њен, постајући вером и Крштењем уд=члан
Христов, живи „у новиниживоша" (^т\^6п^1^тк=новиномжиеоиш) и „уновини Духа"
(=новином духа - Рм.6,4; 7,б), то јест: живеће „у Хрисшу" и живеће Хрисшу; не више себи, „него
Ономе Који је за њих умро и васкрсао... Тако да: ко је у Христу - новаје швар" (тмц хтшц), вели
Апостол Павле (2Кор.5Д5.17).
Ово пак, по Светом Златоусту, значи да: ако је неко поверовао Христу, тај је прешао у
друго стварање (ецетедот
ђХЗебгниоиеуСсху), јер С6 С ВИШ6 (=одозго) рОДИО ДухОМ (Светим).
Тако да, вели (Апостол), и за то треба да живимо Њему, не само зато што не припадамо
сами себи, нити само зато што је Он умро за нас, нити само зато што је васкрсао
Нашу ПрВИНу (=људску ирироду), Н6ГО ШТО СМО (Њиме) ГфеШЛИ
у други живот".12' Овај пак живот, који почиње од„иокајања Богу (=аред Богом) и вере у
Господа нашег Исуса Христа" (ДАп.2о,21),13) у суштини својој потпуно је супротан животу
старога човека и старога света и века овога (Гал.1,4; 6,14-15; Еф.2,2-з;рм.12,2). 14) Зато Апостол
говори: „Не саобража-вајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога"
(Рм.12,2). То јест, како примећује Златоусти егзе-гета, „немој обликовати (тгстшат)
$=образоеашм) себе према ше-ми (тб охђца) садашњег живота" и „немој му се саображава-ти,
него се преобрази обновљењем ума". Апостол није рекао „преобликуј се" (цетсшхтцшт^огО
него „иреобрази се", јер нови хришћански живот, после обраћења=покајања (хсол.
1,9; ДАп.14,15; 26,20), Ввре И блаГОДаТИ, НИЈ6 „ШвМа" (ахлца=СПОЉ-НИ облик=мода), Н6ГО ИСТИНСКО
облИЧЈе (цорсрт! а^^сушшински образ - ср. Фил,2,б-7), [христообличје, христолики живот]. 15)
Овај нови у Христу живот ј есте ноЂОрађање (г\ у&с УЕУУЛОЦ) вернога у Христу, и
образовање (ђ цбефшац) Христа у њему: „док се Хрисшос не уобличи (цое<ра>8ђ) у вама", како
вели Апо-стол Павле, [у коме самоме се Христос обликовао, и њега обли-ковао, у истинског
Павла, Павла у Хрисшу, тако да је Павле заиста искрено исповедио ту „неогекешст«/" =
христогенетску истину кад је рекао: „Не живим више ја, него живи у мени
ХрИСТОС" (Гал.4,19; 2,20)]. 0 ТОМ6 ГОВОрв И СВбДОЧв И СввТИ
Оци Цркве: „Зато се Црква порађа и рађа, док се Хрисшос у нама не уобличи и роди, тако да
сваки од светих (=чланова Цркве), заједничарењем Христу, роди се (=аосшше) хрисшос"
)
[Ово је мистерија, тачније: ми-стагогија: рађања нових синоваБожијих хрисШосаних =
иомаза-них Духом Светим попут Помазаника Божијег Хрисшоса]. Ово бива зато што све
бива благодаћу и дејством Животвор-нога Духа Божиј ега: „ Ово (нас Свети Дух)
преображава; Он не даје да се саображавамо овоме веку; Он је творац овак-ве [христолике]
творевине".17) Божанска благодат Духа Светога, додаје Свети Златоуст, „ушавши (у верне)
пресаз-да и преобрази душе, и учини их друг(ачиј)има него што беху". 18) Зато је живот
Цркве у Христу, дариван и дејство-ван Духом Светим, заиста „нови живот, сасвим измењен
(е^ххауце^г!)" живот,19' живот преображвн преображај ем „из славе у славу, као од Господа
Духа" (2Кор.з,18).20)
2. Нови живот Цркве је, по Апостолу, живот Христа у нама и нас у Христу. Верни се најпре
„сараспињу Хри-сту" (гал.2Д9; 5,14), умиру за грех и страсти, и затим васкрса-вају са
Христом у нови живот, и отада „ живе Богу у Хри-сту Исусу" (Рм.6,11). ,,/ер умресше, вели
Апостол, и живош је ваш сакривен са Хрисшом у Богу" (Кол.з,з). Парадоксално али
истинито: само „ако умремо са Христом", само тада „и живећемо са Њиме" (рм.6,8;
2Тим.2,п). И то није само аскет-ски канон (=иравило), него мистички и онтолошки закон
новог живота, закон самог новог бића и новог начина постојања у Цркви . 21) То је „закон
Духа живоша у Хрисшу Исусу" који нас ослободи од закона греха и смрти (Рм.8,2). 22) Тај
нови, дакле, живот Цркве јесте живот који изворе из Крста, Смрти и Васкрсења Спаситеља
Христа,23' и зато у том животу све је „од Христа" и то — „Њега Расиешога",
И „у ХрИСТу" И ТО — ВаСКрСЛОМе (1Кор.2,2; 2Кор.5,15; Фил.3,10).
Стога сасвим умесно примећује Свети Златоуст: Ако би неко хтео да испита живот
хришћанина, нашао би да је његов живот - Христос (гал.2,20; Фил1,21), 24) као што сведо-чи
сам Апостол Павле: „Када се јави Христос — живош
Ниш" (Кол.З,4;Фил1,21; 1Јн.5,11.20).2б) ХрИшћаНИ у ЦрКВИ облаЧв
(на се и у се) свецелог Спаситеља Христа (Гал.з,27; Рм.13,14), 26) сами живот Христов,
праведност Христову, врлине Хри-стове, светост и бесмртност Његову. Тако постају „зајед-
ничари божанске благодати и живота" Његовог, „као и осталих божанских добара и
савршенстава".27) Јер Хри-стос је управо зато и постао тело, постао човек, и учинио Цркву
телом Својим, да људе учини заједничарима Бо-
ЖаНСКОГ ЖИВОТа И СВеТОСТИ СвОЈе (Еф.1,4; 1Сол.4,3.7; Јевр.12,10).
[Његовим оваплоћењем збило се оно што Апостол посведочава речима:] „ Јер Онај Који
освећује и они који се освећују, сви су од једнога, зато се не стиди да их назове браћом"
(Јевр.2,11).
Видели смо напред да је прва и важнија страна тог „освећења" и тог „братства"
остваренапотпуно и свецело
У ХрИСТу (1Кор.1,30; Еф.5,27; Јевр.2,9-17; 13,12).28) Јвр Он „обукаВШИ
тело (наше), обукао је и братство, и заједно са телом дошло је и братство" Његово са
нама.29) Но Христос је све то учинио не за Себе, него за „братство", за нас људе као „браћу"
Своју - „да Он буде Прворођени међу многом браћом", КОЈИ Требадабуду „СООбразни" (а\ј[Ц1оеч>о\, =
са.иодобни,истоирирод-
ни) лику" Његовом (Рм.8,29; Фил.з,21).30) Зато, дакле, да сваки
ОД НаС буде „учесник" (џ.^10%о<; = заједничар) СВ6ТОСТИ (Јевр.12,10) И
освећења Христа,31) „Првака светости",32) и браш Првенца
(к$ит.от,6у.о\>=Прворођенца) у НОВОЈ регенарацији(па\\,ччжот = п&кнк1л-
-пе - тит.3,5), треба не само да уђе у то „тело освећења" (тб а&џа тођаушоцос), у брашсшво
са Христом, то јест у Цркву, него и да живи живош Његов - Његовим новим богочовечан-
ским животом. Отуда, и зато, улазак у тело Христово, у Цркву, бива преображавањем
свакога уда=члана и њего-вим саображавањем обличју Христовом и животу Ње-говом. На
тај начин, сваки верујући, утеловљен (еуошцатш-
§^=учлањен, инкориориран) КаО УД у Т6ЛО ХрИСТОВО И ХраЊбН
телом и крвљу Његовом у Божанској Евхаристији,331 али и живећи надаље животом у
Христу, постаје потпуно саобразан Њему, то јест, по речима Златоуста, „оно што је
Јединородни по природи (фтоеО, то и они постају по бла-
ГОДаТИ" (жхта хбд|,у - Гал.2,20; Фил1,21).34) ХрИСТОС јв ПОСТаО „БОГ
шелоносац" ,35) а хришћани животом Христовим у Цркви постају „Хрисшоносци, Богоносци
и Духоносци" , сходно бого-даним из личног искуства исказаним речима Св. Свеште-
номученика Христовог Игњатија Богоносца, Епископа Антиохи ј ског. 36>
Живот у Христу у Цркви даје се хришћанима, како смо већ споменули, у Духу Светоме, тј.
Духом Светим, Којега је Бог „богашо излио на нас кроз Исуса Хрисша, Сиаси-шеља
нашега" (Тит.3,5-7; Фил.1,19). То давање овог Духовшг жи-вота нама, тајна је неизрецива и
необјашњива, али јенесумњиво ово: да бисмо добили Духа Светога треба да смо најпре
чланови=удови Христови, а истовремено: удо-ви =чланови Христови у Цркви постајемо
Духом Светим.37' Отуда је хришћански живот удова=чланова Цркве исто-времено
хрисшоценшричан и иневмашолошки живот, по сво-ме карактеру и садржају (1Кор.12Д2-13;
Рм.8д-е; 1Кор.б,п).38) То је заиста живот у Христу кроз Духа Светога и Духом Све-тим. Ово
изражава велики Апостол у Посланици Римља-нима овако:
„Нема, дакле, сада никакве осуде онима који у Христу Исусу не живе по телу него по Духу.
Јер закон Ду\а живоша у Хрисшу Исусу ослободи ме од закона греха и смрти" (Рм.8,1-2).
И такође мапо даље: „А ви нисте по телу, него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама.
Ако ли пак неко нема Духа Христова, тај није Његов. А ако је Христос у вама, онда је тело
мртво за грех, а Дух је живот и праведност" (Рм.8,9-10).
Тумачећи ове речи, Свети Златоуст каже да Апостол овде под „законом Духа" подразумева
самога Духа Свето-га, Којега су верни добили богато, изобилно. 39) Израз пак „ви нисшеу
Шелу негоу Духу" не значи да су хришћани по-стали „бестелесни", него да су напустили
телесни живот греха. Јер Христос „није само угасио тиранију греха, него ј е и тело учинио
лакшим и духовниј им... Јер, вели даље Светитељ, као што огањ, кад се сједини са гвожђем,
и гвожђе постаје огањ, остајући у својој природи, тако и тело верних, који имају Духа
(Светога), надаље прелази на ону енергију (Духа), постајући сво духовно, распињано ода-
свуд (греху, и васкрсавано) и са душом заједно окриљава-но, као што је било и тело овога
који ово говори (тј. Апосто-лаПавла)". 40' А ово што Павле назива Духа „Хрисшовим", то не
значи да је Дух Христос, него „показује да онај ко-ји има Духа, не само да је Христов, него
и да има Самога Христа (у себи). Јер није могуће да, кад је Дух ирисушан, да и Хрисшос не
буде ирисушан".41^
И даље говори Златоусти егзегета Павлов: „Погледај, дакле, колико добара имаш од Духа
(Светога): и да си Хри-стов, и да имаш Самога Христа, и да се такмичиш са Анђе-лима. Јер
то значи „умршвиши шело" - живети живот бес-мртни, већ одавде имати залоге васкрсења,
са лакоћом трчати путем врлине".42) Јасно је, дакле, из Апостоловог текста и из
Златоустовог објашњења, да је овде реч о животу у Христу и у Светоме Духу, или о
„духовном живо-ту", о „живљењу Духом", што „чини настањење Христа у нама"
(Хештбуеуо1коУло1Е1).43) Ово пак духовно живљење није друго него доживљавање
праведности и врлина Спасите-ља Христа, али благодаћу и дејством Духа Светога, који
живот и такво живљење Златоуст зато назива „живот Духа". 44) Исто то изражава и Апостол
када каже: „аДух јеживош за ираведносш" (РМ.ЗДО). „Праведност" овде, по Злато-усту,
означава „свеопшту врлину" (-ф ш9<5Х.ог) аее-ф), јер Апо-
СТОЛ ОбиЧНО (в. Еф.6,14; 2Тим.2,22; Фил.3,9) „ГфаВвДНОШћу НаЗИВа
уопште врлински живот",45) или „праведношћу назива свеопшту врлину, побожност у
живљењу, веру, љубав, кротост",46' или, једном речју, „сву философију душе", како би
рекао опет исти Златоуст, а и други Оци Цркве.47) 3. Према томе, живош у Хрисшу у Цркви
јесте исто што и духовни живот, то јест живот у Духу Светом, који се пројављује као
„живот за праведност" [као збир свих врлина], или живот у благодатним врлинама. Реч
а^етт! -„врлина" Апостол Павле употрељава само на једном месту у својим Посланицама, у
Филипљанима 4,8: „А даље, бра-ћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је
праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било
која врлина, и било шта похвално, то мислите". Набрајајући овде извесне врлине, Апостол
несумњиво под изразом „било која врлина" под-разумева све друге врлине,48) о којима
говори у другим односним местима.49' На пример, када говори, тј. пише свом ученику
Тимотеју: „Иди за правдом, побожношћу, вером, љубављу, трпљењем, кротошћу"
(1Тим.б,п); или Ко-лошанима: „Обуците се, као изабраници Божији, свети и љубљени, у
милосрдност, доброту, смиреноумље, кро-
ТОСТ, ДуГОТрПеЉИВОСТ" (Кол.3,12; ср.Еф.4,22-24.32; 3,16).
Али, треба запазити да Апостол, уместо о „врлина-ма", обичноговорио „ираведносши"
[каозбирусвихврлина] и о „илодовима Духа": „Обуците се у новогачовека, сазда-нога по
Богу у ираведносши и светости истине" (Еф.4,24); или: „испуњени плодовима
ираведносши, који су кроз Исуса Христа" (Фил.1,11); или: „који су примили изобиље
благода-ти и дара ираведносши" (Рм.5,17); или: „немајући своју пра-ведност која је од
закона, него ону кроз веру Христову, ону од Бога ираведносш због вере" (Фил.з,8-9). И
такође: „јер није Царство Божије јело и пиће, него ираведносш и мир и радост у Духу
Свешоме" (Рм.идт). И опет: „а илод је Духаљубав, радост, мир, дуготрпљење, благост,
доброта, вера, кротост, уздржање" (гал.5,22-2з). И другде такође: „јер илод Духа је у свакој
доброти и ираведносши и истини" (Еф.5,9). Кроз све ове изразе Апостол хоће да каже да
хриш-ћанске добродетељи, врлине, нису просто само људске врлости (=врлине), као нпр.
Стоичких философа или других сличних, него су првенствено илодови искупљења и оправ-
дања у Христу, то ј ест илодови Духа Светога у верујућима у Христа, који отада живе
новим животом у Христу у Цркви. Оне обичне врлине [људске, философске] јесу људ-ска
достигнућа, док су хришћанске врлине „илод Духа Светога", или „духовни плод",50) [„плод
светлости" (-=енерги]е=
=благодаши) Божије (Еф.5,9)], ИЛИ „ПЛОД ОГфавдања(=ПраведносШи)
кроз Исуса Христа" (Фил.1,п; Кол.1,6; ср. Јн.15,2-1б).51) Зато Злато-уст додаје: да је „бесмислено да
се оправдање (=араведносш)
ТВОрИ (ееуа^о9е = осшеарг/;е) ОСИМ За ХрИСТа И КрОЗ Њега".52)
Све наше биће и живот наш у Цркви добија своју ипостас од Христа и из тајне искупљења,
оправдања (Рм.5, 17-21)53) и спасења, што нам је Христос Спаситељ, „Цар Прав-
Де" И „СаМОПраВДа" (а1по81хшоат>11) ДарОВаО (ср. Јевр.7,2-3).54)
Апостол Павле нам не благовести неку проповед етике, него проповеда Јеванђеље сиасења
у Хрисшу, и зато говори да је Сам Христос „иосшао нама мудросш од Бога, и оиравда-ње, и
освећење, и искуиљење" (1Кор.1,зо). А искупљење наше природе у Христу, и оправдање и
праведност, не састоји се просто у ослобођењу од грехова, него и у даривању Духа Светога
(1Кор.б,п.19; гал.4,4-е).55) Јер, како вели Свети Златоуст: без Духа Светога душа људска је
мртва: „јеркао што се тело тада умртвљује, када га душа остави пустога од њенога дејства,
тако се и душа тада умртвљује када је пустом од своје енергије остави Дух Свети". 56) И зато
с правом кажу Свети Оци да: „душа било да греши или не, без Духа Светога ј е мртва, и не
може уопште (теХеСшд) да живи вечним животом".57'
У овоме се састоји разлика хришћанског духовног жи-вота и философског врлинског
живљења.58' Хришћански живот је сав „по Христу" и „у Христу" и такође је „ Духов-ни
живот", јер је од Духа Светога и у благодати Духа Све-тога, док етички, морални живот
изван Цркве Христове остаје у нивоу шелесног (оартхгк), или у бољем случају душев-ног (г|
и)х1кл5) живота. Зато Апостол категорички разликује „духовно" од „душевног". 59'
„Духовно" не значи „идеално" у философском смислу, него значи конкретно [оваплоћено у
психофизичком животу], као илод Божанскога Духа, жи-вош у Духу Божијем, благодаћу и
дејством Светога Духа у нама. „Све што је (од Бога) нама даровано јесте духовно", вели
Златоусти благовесник, „зато је следствено: да и наша дела и сви поступци и радње буду
духовне. Јер оне су илодови Духа, као што нам Павле говори (гал.5,22-23)".60)
Хришћанин се управо зато и назива луеицапхбд — духо-ван човек (гал.6,1; 1Кор.2,15),61) јер
је постао „заједничар Духа", и Дух Божији живи и обитава у њему, и он живи у Духу
(Јевр.6,4; Рм.8,9.и; Гал.5,25). „Хришћанин, запажа Златоуст, ка-да ради нешто што је Богу
угодно, онда се назива духов-ним, и не назива се од душе, него од друге веће части - од Деј
СТВа Духа (Светога) (тђд тођ ПУЕХЈцато? ЕУЕруеСа?) . Јвр НИЈ 6 ДОВОЉ-
на наша душа за успешне подвиге (иатодвшцата) ако не доби-јемо ону помоћ (Св. Духа)" .
62)
Хришћанин је истински духо-ван човек [не као „интелектуалац", или „писац", или „умет-
ник", како мисле људи овога света], и насупрот је телесном човеку који је „изван дејства
Духа Светога" [што не значи да „није у телу" и „са телом", него значи да „не живи (=не
иро-водисе)иотепу" -Рм.8,4-5]. Онније „бестелесан",него је „Ду-хом Светим вођен
(Рм.8,14) и руковођен",63) сходно великом духоносцу Павлу : „Јер оне које води Дух
Божији, они су синови Божији" (Рм.8,14).64) Или како је рекао Сам Господ: „Који је рођен
од Духа, духован је" (Јн.з,е). 65) Ако се свих хришћани од Апостопла Павла називају
свешима, то је зато што су запечаћени Свешим Духом и имају Духа Светога.66' „ Јер
свешога, објашњава Златоуст, не чини само ослобођење од грехова, него и присуство (у
њему) Духа, и богатство
ДОбрИХ дела (=духовних = илодова Духа)".67)
Из напред изложенога јасно је да истински хришћан-ски живот јесте живот у Духу
Светоме, а уколико бива реч о хришћанским врлинама , то бива само у смислу да су те
врлине „плодови Духа", плодови благодатних деј-става Светога Духа у хришћанима као
члановима Цркве. Ван Цркве као шела Христовог не постоји благодат [дава-на од Бога у
Христу Духом Светим], те не постоји ни истин-ски духовни живот. Зато, кад Апостол
говори о животу хришћана у телу Христовом, то јест у Цркви, увек говори о благодаши,
која сачињава „темељ и спратове"68' целокуп-не хришћанске грађевине духовног живота, и
самим тим сваке врлине, праведности и светости.69) Све што бива у животу верника у
Христу јесте плод благодати Божанске. Зато је живот Цркве живот у благодати, благодатни
жи-вот, [живот облагодаћен, проткан и испуњен нествореним Бо-жанским, благодатним
енергијама].
4. Благодат пак Духа Светога даје се само у Цркви, у „Икономији=домостроју благодати",
дакле у „телу" бла-годати=Цркви. Јер се благодат даје од Христа, као Главе и Спаситеља
тела Цркве, а учлањење и живљење у Хри-сту бива само Духом Светим. Зато Апостол
Павле вели категорички: „Ко нема Духа Хрисшовог, шај није Његов" (Рм.8,9; Фил.1,19).70) А
и како ће иначе имати Духа Христовог онај ко се не налази у телу Христовом, у Цркви, и
није уд=члан Христов? Следи доследан закључак: да ван Црк-ве нема ни благодати Духа
Светога, нити истинског ду-ховног, облагодаћеног живота. 71' Благодат Светога Духа даје се,
како је већ речено, у Цркви, кроз Свете Тајне и то првенствено кроз тајне Крштења,
Миропомазања, Ев-харистије и Хиротоније. Али, треба истаћи такође, да спасење
хришћана и њихов духовни живот није нешто што се догађа или ос-тварује спољашње,
„механички" и „магијски",72) него претпоставља узајамну сарадњу — синергизам, то јест
са--учешће, са-делатност, са-радњу, са-дејство благодати Бо-жије и слободне воље сваког
живог члана Христовог= =члана Цркве.73) Спасење и живот дејствује главнином Бог, „Који
дејсшвује све у свему", а човек „сарађује у томе
дејСТВујућој блаГОДаТИ БОЖИЈОЈ " (1Кор.12,6; 15,10; Фил.2,13; Еф.3,20;
Кол.1,29).74) У овоме Богочовечанском синергизму састоји се спасење и духовни живот
хришћанина. Али, свакако да је немогуће одредити тачно: каква је и колика улога и учешће
благодати Божије, с једне стране, и с друге стра-не, колики је човеков улог и учешће, 75)
нити то чини Апо-стол Павле. Но битно је нагласити да је потребан и један и други
„чинилац" .76) Или већма и правилније треба рећи: да је за спасење и вечни живот човека -
[који започињејош овде на земљи у Христу=у Цркви] - потребан „сав Бог и сав човек, сходно
богочовечанском — христолошком мерилу Алостола Павла (у Кол.2,9-10): „У Њему (=Хрисшу)
оби-тава сва иуноћа БожансШва телесно, и ви сше исиуњени у Њему" (^ Аотф може се
превести и: Њиме=Хрисшом Богочовеком).1^
Велики Апостол је најбољи пример ове сарадње Бо-жије благодати и воље људске за живот
и спасење у Цр-кви. Апостол, мада се трудио више од сваког другог (в.
1Кор.9,25-27; 2Кор.11,23-31; 6,1-10; Фил.3,12-17), ИПаК СМИрвНО КаЖв:
„Благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат Његова која је у мени не оста празна, него
се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија ко;а 78) је са
МНОМ" (1Кор.15,10; ср.Фил.2,13). На ОВ6 АпОСТОЛОВв рвЧИ КаЖб
Свети Златоусти егзегета, [који је и сам најбољи пимер са-радње благодати и воље]:
Апостол се „више трудио", зато је „и благодат била већа; више је добио благодати јер је и
веће старање показао".791
И у Посланици Ефесцима (2,8-10) исти Апостол о Овој сарадњи пише хришћанима: „Јер
сше благодаћу сиасени кроз ееру, и шо није од вас, дар је Божији; не од дела, да се не би ко
хвалисао. Јер смо Његова шворевина, саздани у Хрисшу Исусу за деладобра, која Бог
унаиред ирииреми да у њима ходимо (=живи-мо)". Сходно овим речима Павловим, спасење
и духовни живот80) постиже се „благодаћу кроз веру", а вера, по Апо-столу, јесте и дар
Божији и подвиг целокупне личности човекове: срца, ума, духа, воље, душе, тела, енергије
(=де-лашносши). Благодатна вера је, по њему, свеобухватно дело живота, подвиг
целокупног психофизичког бића човеко-вог, и она у себи садржи све: вољу, расположења,
врлине и добра дела, за која нас је створио Бог у Христу Исусу. 81)
Зато Апостол пише, више пута и на више места, о томе истоме. На пример, у Посланици
Титу (3,8): „Истинита је реч - да нас Бог спасе Својом милошћу, изливањем Духа Светога,
и оправда нас благодаћу — да би они који поверо-ваше Богу старали се да предњаче у
добрим делима".82) [У овим речима Апостол је, као и мало пре (у 1Кор.15ДО), тако
„испреплетао" дејства Божија и људска у спасењу и новом животу, да се јасно види
синергизам=сарадња, али је тешко одредив „проценат" учешћа сарадника, мада је
очигледно да су Божије „акције" веће од људских, јер је и спасење и „насле-ђе вечнога
живота" (стих 7) што започиње још овде на земљи, првенствено милосш и дар Божији —
еХеод ио1 х«ец (°т- 5 и ?)•]•
Најкраће пак то изражава у Посланици Галатима (5,6), али тако као да више наглашава
људски „удео" у тој сарадњи, атоједелатнавера: „веракојакрозљубавдела"
(лС(Ш5б1'ауалт15ЕУЕруо1>цЕУТ1).83) ПрОТбСТаНТСКО ИНТеЛвКТуаЛИСТИ-чко схватање „вере" (зо!а бЉа),
које покушавају да придају Апостолу Павлу, сасвим је страно великом „Апостолу вере". За
Павла је вера мање-више исто што и иобожносш (Е1)аерЕ1а=благочешће),84) [па зато говори о
„оишшеиризнаШој (бцоХо-чоиџ.Е\<а$=исиоведаној) Великој тајни иобожносши", која
наглашава и Божију и нашу људску страну: Бог тајну објављује, а ми је исиоведамо], како смо
видели у претходном поглављу.
О овом синергизму=сарадњи Божје благодати и чове-кове слободне воље говори и Свети
Јован Златоуст.8б) Ту-мачећи цитирано место Еф.2,8-10, посебно израз „благода-ћу сше
сиасени", Златоусти благовесник примећује најпре да Апостол тим речима смирава верне
да се не уздижу, не погорде величином доброчинстава Божијих према њи-ма. Затим даље
додаје: „да се не би штетила самовласност
(тб ат&,оиу.а\.о^ = слободнавоља), ДОДао је И наш (удео), ТО Ј6СТ рвЧИ
„кроз веру". А затим Апостол опет вели да „ни вера није од нас; јер да Он није дошао, да
нас није позвао, како бисмо могли веровати? . . . Али, да не би (Бог) спасао празне и
нерадне, оправдао је од дела, да се покаже Божија бла-годат и човекољубље... Затим,
наставља Златоуст, да би ти, чувши „ од дела" , а да ј е вером све остварено, био нера-д ан,
гл едај шта ј е (Апостол) додао : „ сазд ани у Христу Ису-су за дела добра... да у њима
ходимо (=живимо). Јер нам је потребна сшална и иродужена врлина за наше
савршенсшво . . . Позвани, дакле, за добра дела, останимо (у томе) све делају-ћи. За то смо
и позвани, не да бисмо једно дело учинили, него сва (дела). Као што су нам пет чула, и
потребно је сва користити, тако је потребно и све врлине (практиковати). Ако је неко
целомудрен, али је немилостив; или је мило-стив, али похлепан; или пак уздржава се од
туђих ствари, али своје не даје другима, — све му узалуд бива. Јер није довољна само једна
врлина да нас са смелошћу представи пред суд Христов, него нам је иошребна
многаиразноврсна и многосшрана и свака врлина" .86) Из наведеног тумачења Златоустовог
на горње Апостолове речи јасно је да спасе-ње, доживљавано у Цркви као духовни живот,
јесте бла-годат Божија кроз веру нашу у Исуса Христа (Еф.2,5-10; гал. 3,26), при чему је
вера схваћена као делајуПа кроз љубав, то јест кроз све благодатне богочовечанске врлине
и дела.
Према томе, било да кажемо: нови у Христу живот, или образовање (=уобличавање) Христа
у нама, или умирати са Христом и саваскрсавати и живети заједно са Њим, или облачити се
у новог човека; или опет: оправдање, или праведност, или освећење, или духовни живот,
или врлине, или плодови Духа; или опет: побожно живети у Христу, или бити вођен Духом
(Светим), или држање запо-вести Божијих, или добра дела, или вера која кроз љубав дела 87)
- све то показује један и исти живот Цркве Хри-стове, који Апостол назива „закон Духа
живоша у Хрисшу Исусу", који нас „ослободи од законагреха и смрти" (Рм.8,2), то јест
живот у Христу Духом Светим у Цркви, који је „са Хрисшом сакривен у Богу" (кол.з,2). Тај
живот има бого-човечански карактер, и истовремено је христолошки и пневматолошки, и
самим тим и шријадоценшрични живот.
Јер, како је већ више пута наглашено, у Оваплоћеном Богочовеку Христу открива се и
дарује нам се Духом Светим Божански Тројични Живош с циљем: „да се исиуни-мо сваком
Пуноћом Божијом" (Кол.2до), како вели [богонадах-нути, христоживећи, духоносни и
тројицељубиви] Апостол у својој предубокој еклисиолошкој молитви на почетку
Посланицве Ефесцима (1,14-21).
5. Прва хришћанска врлина и свеврлина јесте вера. Она је, по Апостолу, „иочешак
ииосшаси" (аехл тткгаоспааЕсод) наше хришћанске (Јевр.з,14), 88) којом смо, по речима
Злато-уста, „постали, и родили се, и, да тако кажемо, сасушта-
СТВИЛИ С6 ХрИСТу" (оцуогЈаиовлцеу тф Хрштф).89)
Без вере није могуће угодити Богу (Јевр.и.е), јер „све што није од вере, грех је" (Рм.п,23), и
зато „праведник ће од вере живети" (Рм.1,17). 90) Христос је „кроз веру учинио нас да
живимо",91' и вером обитава у срцима верних (Бф.з,17). 92) Хришћани вером стоје, и постоје;
вером живе, вером ходе
И Делују (2Кор.1,24; 5,7; Гал.2,20). Сва борба И ПОДВИГ ЖИВОТа
њиховог јесте „добри иодвиг вере" (1Тим.ед2). Свети Златоуст такође говори: „Темељ
побожности је вера", то јест вера је истински темељ свег хришћанског бића и битовања,
хришћанске ипостаси и живота, а све остало је о!хо6оцтј = =грађење, грађевина,
надградња на том темељу.93' „Вера пра-ведност изграђује (гдусфтш)... Вера нам даје Духа
Светога, и Њиме праведност... Вера све просветљује, вера све осве-ћује, вера (нас)
удостојава Духа Светога... Почетак добара је вера; извор добара је вера". 94) Живот у Христу
рађа се кроз веру, и „храни се њоме, и креће се њоме, не удаљава-јући се из њене
атмосфере ни за једну јоту, нити се за тренутак одваја од ње". 95) Све у том животу бива „из
вере
уверу" (ехл10ТЕ(05Е15лСстл>-Рим.1,17), ЗатО ШТО ј6 у ВврИ И ЖИВОТу
хришћанина све „од Христа" и „у Христу", Који је „Начал-ник (=Вођа) и СавршиШељ
вере" (Јевр.12,2). Њега облачимо ве-ром, и у Њега се опет вером утеловљујемо
(=учлањујемо=ин-кораорирамо), и постајемо сви „Један у Христу Исусу", поста-
јући „СВИ СИНОВИ БОЖИЈИ КрОЗ Веру у ХрИСТу Исусу" (Гал.З,
26-28). Вера је, дакле, катексохин (=по преимућству) хрисшо-лошка=еклисиолошка врлина,
[христосједињујућа и светоду-ховска, црквоизграђујућа врлина].
Из вере у Христа и у Христу Духом Светим рађа се праведност и све друге хришћанске,
благодатне врлине, и вером живе и расту и множе се. Вера, као и љубав, „ни-када не
иресшаје", него, као вечно јеванђелска и есхатоло-шка сила, свагда „осшаје" (џ&\е\. -
1Кор.!здз).96) Она је „мати
И венац И СВеобуХВат (свих) ВрЛИНаСоицлееаСша^тш^адЕтОоу)". 9^
Вера је такође „ииосшас сшвар(ност)и којимасенадамо" (Јевр.ид), и зато она подржава и
утврђује хришћанску наду,98) која је, као и вера, сва христоцентрична и есхато-лошка. Јер
„нада Јеванђеља" (Кол.1,23), којом смо „спасе-ни" (Рм.8,24), јесте „Христос у нама - Нада
славе" (кол.1,27).99) То јест Христос је „Нада наша" (1Тим.1,1), 100) и ми, живећи кроз наду,
живимо кроз Христа и у Христу - „Богу наде" (Рм.15,1з). Но нада има и пневматолошки
карактер, како вели Апостол: „ јер ми Духом од вере очекујемо наду пра-ведности" (гал.6,5;
тит.з,5-7). Сва нада Цркве окренута је и усмерена ка Есхатологији [Божанској,
Богочовечанској, да-тој и обећаној нам, али и даваној нам, у Христу у Цркви, и Духом
Утешитељем оријентисана је] ка оној „ блаженој Нади и јављању Славе — [есхатолошкеу
Другој Парусији] — Великога Бога и Сиаса нашегаИсуса Хрисша" (Тит.2дз), [кадаће смрт
бити коначно укинута и ми, васкрсењем у Христу, „обући се у свој небески стан"
(2Кор.5,2), а што и „сва творевина жарким ишче-кивањем (=надањем) очекује да се јаве
синови Божији"; те тако, „помагани Духом Светим у нашим — телесним и историјским —
немоћима — надом се сиасосмо (ттј гшб^ гошвтцш^)" (Рм.8,19.26.24)].
Из вере се рађа и љубав, како за Павлом вели Златоу-сти благовесник његов: 101) „ Јер ништа
не користи љубав без вере; или тачније: не може ни бити љубави иначе (осим вером)". 102)
Наравно, и вера без љубави не користи ништа, како каже божански учитељ вере и љубави
Павле у својој химни љубави (1Кор.1зд-з).103) Зато, како запажа Златоуст, Апостол „свугде
спаја и сљубљује веру и љубав,
ОВу ПреДИВНу ДВОЈИЦу!" (^шд&а=дружину).ш} По СввТОМ Ди-
јадоху, епископу Фотичком, „великаглавнина(траха1оу= =каиишал) врлина јесте оно што
вели Апостол у Галатима 5,6: „вера која кроз љубав дела".105) 0 љубави Павле говори на
многим местима, а нарочито у својој божанској (другој) химни љубави акор.гллз), где
љубав назива већом од вере и наде.
Живот у Христу свих Христових и међусобних удова у телу Цркве, састоји се из двоједине
врлине љубави: љубави према Богу и љубави према ближњем, које две љубави у Христу
постају једна. То значи, љубећи Христа ми уствари љубимо и Бога и ближњега, јер је
Христос и Бог наш и први ближњи наш, и зато христољубива -христоцентрична — љубав
јесте испуњење обеју запове-сти Божијих о љубави. 107) „ Јер ништа тако не сачињава наше
спасење, вели Златоуст, као љубити Њега", то јест Христа - „Бога љубави". 108) Због тога је
Апостол Павле написао другу, бољерећи своју први хумни љубави: о љу-бави ирема
Хрисшу: ,Ј^о ће нас расшавиши од љубави Хрисшове? жалосш или шескоба, или гоњење,
или глад, или голошиња, или оиасносш, шшмач?... Јерсам уверенда нас ни смрш, ниживош,
ниАнђели, ни Поглаварсшва, ни Силе, ни садашњосш, ни будућ-носш, ни висина, ни дубина,
ниши икаква друга швар (хтшц етера) неће моћи одвојиши од љубави Божије, која је у
Хрисшу Исусу Госиоду наше.м"(Рм.8,35-39).109)
Своју пак 1 Посланицу Коринћанима, где се налази друга химна љубави, тј. љубави према
ближњима, завршиће исти Апостол познатим својим речима: „Ако неко не љуби Госиода
Исуса Хрисша, нека је анашемаГ (1Кор.1б,22). По речима Златоуста, за Алостол а Павл а,
„ ни ослобађање од пакла, нити задобијање Царства (Небеског), није ништа велико према
овоме што ће се рећи: од свега тога веће је — имати Христа за Љубљенога уј едно и
Љубитеља /=Љубе-
ћега/" (тб\ Хркттбу ерса^Е^оу ехЕ1У оцођ иаХ ераатгј^). 110Христоцентрични карактер Павлове, [тј.
хришћанске, црквене] љубави према Христу, изнете у првој химни, истовремено је и
тријадолошки и пневматолошки, али истовремено и еклисиолошки. Код Апостола Павла
уоп-ште се поклапа љубав Христова и љубав Божија, и по су-штини имамо уствари ј едну
љубав: „ љубав Божију која је у Исусу Хрисшу", како вели сама химна. Христос је и субјект
и објект љубави, и у Њему се открива сва љубав Бога Оца, Који је беспочетни Почетак и
Извор Божанске Љубави, љубећи првенствено [предвечно и свевечно] Свога Љубљено-га
(Еф.1,6) Јединороднога Сина, и у Њему и ради Њега нас. И та Божија љубав, по истом
Апостолу, „изли се у срца наша Духом Свешим Који нам је дат" (Рм.5,5). Зато таљубав јесте
и „љубав Духа" и „љубав у Духу" (Рм.15,зо; кол.1,8).
Јер, додаје Апостол, „Богнамададе Духаљубави" (2Тим. 1,7), Који у нас „ставља љубав
према Њему (=хрисшу= =Богу) и љубав према ближњему" .ш) И једино је ова, у Духу и од
Духа, „предивна и сигурна љубав, док друге имају само назив љубави. Духовна љубав је
виша и већа од свих, као нека царица која се држи својих (љубљених), и има сјајан изглед;
њу ништа земаљско не рађа, као оне друге, нити обичај, нити доброчинство, нити природа,
нити време, већона силази одозго санеба... Јер ништа, заиста ништа,
НИЈе ТаКО Моћно КаО СВеза Духа" (6 тог> Ше^сстод бЕоцб$). ш)
Будући „илодДуха", оваљубав зато, по Светом Злато-усту, „многе чини једним телом, и
њихове душе прави да буду сасуди Светога Духа; јер Дух мира неће починути на
међусобно раздељенима, него на сједињенима по ду-ши". ш) Следствено томе, „љубав
Христова којапревази-лази знање" јесте, дакле, „благодашХристоваи љубавБота. Оца и
заједница Светога Духа" (2Корлз,13). Истина је Откри-вења и Јеванђеља Христовог и
Павловог и Светоотачког: да Црквена, еклисиолошка љубав хришћана постаје мо-гућа само
благодарећи шројичној љубави Свете Тројице у Себи и према нама. Зато, љубав
удова=чланова Цркве међу собом извире из љубави Христове - из Христа као истовремено
субјек-та и објекта љубави. „ Јер с љубављу према Богу долази заједно и љубав према
ближњему", говори Свети Злато-уст.114) Љубав Христова која „обузима нас" (2Кор.5Д4),
јесте уједињујуће начело у животу Цркве и сваког њеног чла-на. „Љубав Христова -
генитив субјекта и објекта - у телу Његовом, Цркви, истовремено је и љубав у Хрисшу
удова= =чланова Његових. То се јасно види из наведене химне љубави, која захвата 8.
главу, тј. изразито еклисиолошку главу, Посланице Римљанима. Ту Апостол наглашава
већма љубав Божију — Христову, и као силазећу од Њега према нама и као узлазећу од нас
према Њему, али, како умесно примећује Епископ Касијан, 115' контекст целог
текстапоказуједаљубавпрема Христу ј есте љубав према Прворођеноме међу многом
браћом (Рм.8,29-зо).116) Према томе, љубав у Цркви, која је велика Породица Јединороднога
Сина Божијег и Прворођенога међу многом браћом, јесте катексохин
дружевна=заједничка=еклисцолошка љубав, али управо зато што је најпре христолошка,
христоцен-трична и тријадоцентрична љубав.
Нови живот у Цркви Христовој, у телу „Љубљенога", јесте живот у љубави и љубављу, јер
Црква као „заједни-ца Јединороднога" (1Кор.1,9; 1одб), ш) јесте „заједницаљуба-ви" и као
тело Христово јесте „ једно тело љубави" (е\ а&\м ттк ауалт!?).118' Ово се изражава и
доживљава најпотпуније у Светој Евхаристији, као што смо то већ видели.
Божански Апостол љубави [богочовечанске, Павле], стално тражи од нас љубав према
браћи: Ме будише нико-ме нишша дужни осим да љубише један другога; јер ко
љубидругога исиунио је закон", јер свака заповест „у овој речи исиуњује се: Љуби ближњсга
свога као самога себе"(Рм.13,8-9; ср. 12,12до). И на другом месту Апостол такође говори:
„Љубављу служише једни другима. Јер се сав закон исиуњава у једнојречи, у овој: Љуби
ближњега свога као самога себе" (Гал.5,13--14). И опет на другом месту: „Све нека вам
бива у љубави" (1Кор.1б,14; ср. Јевр.10,24-25), јер „љубав је свеза савршенства"
(спЈУбеоцо? тђд теХештт)то$ - Кол.3, 14) . На ОВО ПрИМвћуј 6 СввТИ ЗлатО-
уст: „Павле тражи од нас љубав не случајну, него ону која нас слепљује и чини да смо
међусобно нераздвојни, и толико и тако присно сједињење дарује као удови пре-ма
удовима".119' Штавише, по среди је и нешто више од
тога, пошто је „благодат јача од природе" те'еа). 120) Разлика удова у телу Цркве управо
доприноси њеном изграђивању у љубави, као што то показују екли-солошке главе 10-14.
Прве Коринћанима. Љубав садржи и прожима све удове и сва места, улоге, службе,
литурги-мата (=свешшенослужења) у Цркви. Апостол вели, објашњава Златоусти егзегета,
„било да неко заповеда, или начал-ствује, или бива под управом (другога), или учи, или се
учи, — све да је са љубављу".121) Исто то изражава Апо-стол и у Ефесцима 4,15-16:
„Исшинујући у љубавида у свему узрасшемо у Онога Који је глава — Хрисшос, од Кога све
шело, складно сасшављано и иовезивано иомоћу учешћа свихзглавака, Шако да један
другога иошиомаже ио мери сваког иојединог члана, чини да шело расше на изграђивање
самога себе у љубави " . [Ова, да тако кажемо, унутарцрквена љубав, као градилачка сила
Цркве као заједнице деце Божије, не затвара хришћане у затворен круг, него је отворена и
према свима људима као створењима истога Бога и Господа, и потенцијалној браћи и
удовима Христовим, зато је христоцентрична, црквена љубав истоивремено и свељудска,
свечовечанска, по слици и прили-ци Божије Љубави].
Каква треба да је љубав Христових удова=чланова у Цркви међу собом, али и према
другим људима, показујенајбоље Апостол у тако величанственој а тако једностав-ној
химни љубави, у 1 Коринћанима глава 13:
„А>убав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што
не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се
истани, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Л>убав никад не престаје ... него осшаје
(ЦЕУЕ^)" (1Кор.13,4-8.13).
Ова љубав хришћана у Цркви, која свакако најпре „треба да се проширује на сву Цркву
Божију",123' обухвата међутим и све људе, како вели човекољубиви Апостол Христов:
„Дужни смо свагда благодариши Богу... зашо шшо се умножава љубав свакога од вас
међусобно" (2Сол. 1,з). И такође на другом месту: „Молим вас, браћо, савешујше неуредне,
ше-шише малодушне, иодржавајше слабе, будише великодушни ире-ма свима... Свагда
идише за добром, и међусобно и ирема свима"
(1СОЛ.5Д4-15). Ова И ОВаКВа ЉубаВ „ИЗГрађује" (1Сол.5,11; Шор.ВД;
Рм.14,19) [а не руши; поправља, а не квари], јер духом кротости исправља и усправља
човека - брата који упадне у какво сагрешење (гал.ед; РМ. ид; 15,7), јер са сваким људским
биће саосећа и састрадава: „ ако сшрада један уд=члан, с њим сшра -дају сви удови, а ако
се један уд=члан ирославља, с њим се ра-дују сви удови" (1Кор.12,2б). [У љубави је велики
и свечовечански човекољубац Павле имао, као и у свему другоме јеванђелском и
човекоспасоносном, за учитеља Христа - Бога Љубави и саму Оваплоћену Љубав.] 124)
Љубав у Цркви Христовој је католичанска=саборна
(=хрисшож>шко-иневмашолошко-еклисиолошка) врлина, И Зато је наЈ-
тешње повезана са свим другим богочовечанским врли-нама, како смо видели и претходно.
Особито пак љубав је, по Апостолу Павлу, повезана са смиреноумљем, моли-твом и
милостињом. Смиреноумље - тшшуофроошт] - Апо-стол посебно наглашава у
Филипљанима 2,1-11, где ову врлину онтолошки повезује са Божанским
кеносисомХристовим, то јест са самим темељом и суштином Цркве Христове, [настале из
тог Христовог човекољубивог и спасо-носног снисхођења и ради нас умањења]. Следећи
Светог Апо-стола, Златоусти благовесник назива смиреноумље „ше-мељем наше
(хришћанске) философије" ,125) то јест основом жи-вота у Христу. Молишву, и то баш
непрекидну (1Сол.5Д7; ср.
Фил.4,6; 1Тим. 2,8; 5,5) ТраЖИ АпОСТОЛ ОД СВИХ Хришћана, И
такође наглашава њен еклисолошки карактер: „Сваком молишвом и мол>ењем, молише се
у Духу у свако доба, и уз шо бдише са сваком исшрајношћу и мољењем за све Свеше"
(вф.6,18). [Свеши су овде сви верни, чланови Цркве, позвани у светост Јединог Светог].
Молитва Цркве, по Апостолу Павлу и Јовану Златоу-сту, јесте сами живот и дисање њено у
Христу и у Духу, јер се кроз Христа - Посредника (1Тим.2,5; ср. Еф.2,18; Јевр.12,24), даје
Дух^Утешитељ у Цркву, и отуда и отада, „Дух Свеши саиршваша се и иомаже у нашим
немоћима, јер не знамо шша ћемо се молиши као шшо шреба, него се сам Дух моли за нас
уздасима неизрецивим" (Рм.8,26; Гал.4,6).
ЛГилосШин>уназивавеликиПавле „благодаћу", „зајед-ницом", „службом" и
„литургијом",126) употребљавајући, дакле, речи и изразе са чисто еклисиолошким
садржајем, и то баш са евхаристијским. И Свети Златоуст такође наглашава еклисиолошки
карактер милостиње, говоре-ћи да „милостиња се протеже на све, и Христове удове=
=чланове она тесно спаја (лЕршХбипш)... Јер она је мајка љубави, љубави која
карактерише Хришћанство... Она је лек од наших грехова, спирање прљавштине наше ду-
ше, лествица која досеже до небеса - она спаја(аг)Убег=иове-зује)... тело Христово".127'
Према томе, понављамо, да је љубав повезана са свим другим благодатним врлинама,
будући њихова пуноћа и возглављење (=рекаиишулација) — „свеза савршенсшва" (Кол.
з,14), по речима самог Апостола.
Због свега тога љубав је „венац и слава Цркве",128) јерчини даје
„умногимаједношело,иуједномемноги", каковели Свети Златоуст.129' Овде се конкретно
пројављује она слика Свете Тројице у Цркви,130) о којој смо раније говори-ли. У Цркви као
„телу љубави" сви верни, учлањени=сје-дињени у тело Христово и имајући Христа
настањенога као Укућника (%мотоу=домаћина) у себи, заиста су, по речи Апостола, „у
љубави укорењени и ушемељени", те тако „са свима Свешима" доживљавају и схватају „шта
је ширина и дужина, и дубина и висина" љубави Христове богочове-чанске, „која
превазилази свако знање" (Еф.зд7-19; ср. 2Корлз,12). Живећи у таквој [безданој и
бескрајној] љубави Христовој сви чланови Цркве постају једна иородица љуба-ви, у којој је
Христос Богочовек „Прворођени међу мно-гом браћом", и сједињују се сваки и са Христом
и са дру-гима, о сви заједно узрастају у Њега, Који је Глава и Пу-ноћа свих и свега
(Еф.4,15; кол.2,9-1о). Сви заједно постају „је-дан у Хрисшу Исусу" (гал.з,28), то јест сви
имају „ једно облич-је, један образац — Христов". 131'
Ово сједињење са Христом, једнообразност Његову, сродност и уподобљење Њему, и
благодатно Духом Све-тим обожење у Њему, задобијају сви верујући у Њега и живећи
Њиме у Цркви, благодарећи љубави Божијој у Христу Исусу пројављеној и дарованој
људима, која је
КатеКСОХИН СЈеДИЊујућа И Обожујућа (ЕУОЛОШ? жн Зеолошд)
енергија Божанска. Како то исказује и Свети Златоуст: „ Јер то је љубав (фОЉ) да љубећи и
љубљени не буду више двојица раздељених, неко као један човек, што нигде другде не
биваосиму љубави".132' Наовај начин, Божан-ском љубављу у Цркви - која Љубав је Сам
Христос -сва Црква и сви удови=чланови њени достижу у вечно предназначење Божије [за
човека и род људски]: постају „саобразни лику Сина Његовог" (Рм.8,29), „Сина Љубави" и
„Бога Љубави" (кол.1,13; 2Кор.1з,п). Или, по речи Златоуста, „оно што је Јединородни био
по природи, то и они постајупоблагодати".133)Овде је, наравно, речо обожењу, [обогочо-
вечењу] целе Цркве, у којој „ дружи се и општи Онај Који је по природи Бог, са онима који
су од Њега по благодати рођени богови".ш) У овоме се састоји сав неисцрпни сми-сао и
значај богонадахнуте речи Апостола Павла да нас је Бог „иремесшиоу Царсшво Сина
Љубави Своје" (Кол.1,13).13б) Благодарећи животу у Христу, у телу Његовом - Цр-кви, ми
људи смо, по Златоусту, „по природи синови људ-ски, а по благодати не више, него синови
Божији. Ако пак и врлински лик према Њему (^хрисшу) сачувамо, онда ће нам дар бити
целостан, јер оне који су постали синови Божији по благодати, њих треба да тај лик
карактерише
И НаЧИНОМ ЊИХОВОГ ЖИВЛ>ења(бш тђдлоХшЉ;)" .136) ПОСЛВДЊИ
израз Светог Златоуста, као и бројни претходни Апосто-лови и његови, показују [потребу
наше слободне и вољне сарадње са дариваном нам благодаћу Божијом], те да за наше
благодатно обожење у Христу, у Цркви, требају и све друге врлине, 137) [и то делатне,
подвижничке, не формалне и пасивне], то јест стални шруд и иодвижнишшво (аусбу т\
а<ш|<пд) ДОКЛеГОД С6 НалаЗИМО у ОВОМ „СТаДИОНу" (ср.ИСор.9,24:
шркалишшу, борилишшу) борбене, тачније подвизавајуће се Цр- квеш) у овоме свету и историји.
Наш живот у тој [подвизавајућој се] Цркви у овоме свету јесте стални „добри подвиг(аушу)
вере", како говрио сам Апостол своме ученику Тимотеју: „А ши, о човече Божи-ји, бежи
од шога (тј.од греха и јереси), а шруди се за ираведносш, иобожносш, веру, љубав,
шриљење, крошосш. Бори се у доброј
борби вере (=подвизавај се добрим подвигом вере), Хвашај се Зи живОШ
вечни, у који си и иозван" (1Тим.б,п-12). Овакву заиста „добру борбу", „добри подвиг", сам
је богопозвани, [слаб телом, али јак духом], Павле Апостол „борио се - и изборио -, трку је
завршио, веру је одржао" (=сачувао), и зато га „оче-кује венац правде од Господа",
припремљен и дариван њему „и свима који са љубављу (подвижничком) очекују Долазак
Његов" (2Тим.4,7-8), међу којима је, уз Павла и оста-ле Апостоле, и равноапостолни Јован
Златоусти, и сви Свети Цркве Христове. „Зато и ми, имајући око себе толики облак
Мученика, [=сведокаове Истине и Живота у Христу], да одба-цимо свако бреме, и
лакозаводљиви нас грех, и са стрпљењем да хитамо у подвиг који нам предстоји, гледајући
на Исуса, На-челника (=Вођу) и Савршишеља вере" (Јевр.12,1-2).
6. Према томе, закључно да кажемо: да живот у Хри-сту — Цркве и сваког члана њеног —
јесте живљење Духом Светим кроз благодатне Свете Тајне и благодатне свете врлине. 139)
Овај живот извире из Божанске Главе Цркве, од Христа, и предаје се удовима=члановима
Његовим Духом Светим. На тај начин, живот Цркве је истовремено христоцентричан, и
пневматолошког је карактера, а самим тим је и тријадоцентричан. Божанске пак врлине,
пре свих „тријада": вера — нада — љубав, јесу плодови оправдања=ираве<7носиш Христа
Спаситеља, илодови Духа Светога. Сва тајна спасења и живота Цркве налази се у
Богочовеку Христу, у Којем удови=чланови тела Његовог бивају увођени, и вођени, Духом
Светим, тј. Утешитеље-вом благодаћу, у сами Божански живот Надсуштаствене и
Живоначалне Тројице. Свети Апостол Павле благове-сти свима нама у Цркви: „Живошје
наш сакривен са Хрисшом у Богу. А када се јави Хрисшос, Живош наш, шада ћемо се и ми
јавиши с Њиме у с/швм"(Кол.з,з-4).

ЕПИЛОГ
Из свега ДО сада ИЗЛОЖенога (погледај и кратке закључке на крају сваког одељка овога
рада), Еклисологија Светог Апостола Павла показује се као пуна и целовита Еклисологија,
[пуно и свеобухватно Црквословље]. То је наука саме Цркве Христове о себи. Наука
Апостолова о Цркви у суштини представља једно јединствено учење о Богочовеку Христу,
неодељивом од Свете Тројице, и о Његовом Телу и Делу. То јест, ту је Христологија
неодвојива од Тријадологије и са Сотириологијом и Еклисиологијом је сједињена у једној
истини догађају, у једној истој „Великој тајни Благочешћа", које се поистовећује са
„Великом Тајном" Христа — Цркве. Црква је Богочовек Христос и возглављење -
ауахЕфаХаСоклд - свеукупног дела Његовог, [од првога стварања, до Оваплоћења и
спасења, и до коначног обожења у Царству Небеском].
Истакнута у уводу основна истина Јеванђеља Павло-вог: Бог се јави у шелу (=Богочовек
Христос) показује се то-ком свег даљег излагања Апостолове Еклисиологије као централна
тајна=истина Цркве.
У „Тајни Христовој", по Апостолу, открива се Надсу-штаствена и Живоначална Тројица,
Бог наш, у „Иконо-мији благодати" Своје, која је остварена као Црква Божи-ја у Христу.
Отуда, Божанско Откривење, Икономија=До-мострој благодати, и Црква јесу, по Апостолу
народа, јед-но и исто дело Свете Тројице, то је Тајна Хрисшова. [Хри-стос у нама и са нама,
Христос у Цркви и као Црква]. То је тајна Христа Богочовека.
Црква је дело Свете Тројице: од Оца, кроз Сина, у Духу Светоме. Она је „благодаш
Госиода нашег Исуса Хри-сша, и љубав Бога и Оца, и заједница Свешога Духа" са свима
нама. Ово значи да је Црква Тело Христово, да је Дом Очев, да је Храм Духа Светога,
дакле: жива икона=слика Свете Тројице, [откривена и спасоносно дарована нама људи-ма и
свој творевини]. То је шајна Живога Човекољубивога Бога у откривању и делању Своме.
Зато је Црква послед-ња и стална Теофанија=Богојављење: „где је Дух Свети, где је Исус у
средини, и Отац Његов".1^Црква као Икономија=домострој благодаши у Хрисшу одређена
је још у предвечном „Великом Савету" Тројич-нога Бога, којег Савета је Анђео=Весник
Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос. У Њему, Јединородном Си-нуБожијем, „у
Љубљеноме", како Га назива Апостол Пав-ле, Који Својим оваплоћењем и очовечењем „узе
на Себе тело Цркве", садржи се сва тајна Цркве од предвечног Савета до вечног Царства
славе. По Апостолу, центар све-га је догађај јављања Бога у телу, и у тумачењу историје
света и Откривења Апостол свагда, и у прошлости и у будућности, полази од те појаве, све
сагледава и објашња-ва из тог факта=догађај а, тј. из Личности Богочовека Хри-ста, и у
Њему види и тумачи све и сва.
У тајни Оваплоћења садржи се сва тајна Цркве Хри-стове. Својим Оваплоћењем Христос,
истинити Бог и ис-тинити Човек, дакле истинити Богочовек, постао је те-мељ и језгро
Цркве, постао је сама Црква у свој својој Богочовечанској пуноћи. Јер Христос је
истовремено Те-мељ Цркве, Глава и Првина тела Цркве, и Он је Пуноћа њена. Очистивши и
препородивши, дакле обновивши људску природу, и васпоставивши јединство њено у
Себи, као Новом Адаму, Он ју је учинио новом природом Цркве. Својим спасоносним
„икономијама", [које су постепена осшварења Тројичне Икономије]: Оваплоћењем,
Крстом, Ва-скрсењем, Вазнесењем и Педесетницом, Он искупљује, спасава, освећује и
васкрсава све удове=чланове Свог Бо-гочовечанског тела. На тај начи Христологија садржи
у себи Сотириологију и Еклисиологију, јер се обе већ садр-же у тајни ипостасног
сједињења Божанске и човечанске природе у Лицу Једнога Христа Спаситеља.
Управо због тога за Апостола Павла Црква је свагда Тело Хрисшово, којег је Христос као
Богочовек Глава, Пр-вина, Пуноћа, Темељ и Крајеугаони камен, Спаситељ и Жених, Хлеб
живота, вера, љубав, јединство, благодат, спасење, вечни живот, обожење, „све и у свему
Првенсшву-јући". Апостол назива Цркву још: грађевином, и храмом, али и тада, како смо
видели, не удаљује се по смислу од велике тајне Оваплоћења. Јер, називајући Цркву
грађеви-ном и храмом, Христа назива темељом и Крајеутаоним каменом, на којем сва
грађевина, складно спајана, расте у Храм Божији у Духу. Свугде и свагда Христос је „све
усвему" у Цркви. Пошто пак сва Еклисологија Апостола Павла има сотириолошки
карактер, Апостол назива Цр-кву и иуноПом Христовом, и тиме опет, по Златоусту, нај-
тешње повезује Главу - Христа са Његовим Богочовечан-ским шелом и
удовима=члановима, и то шело Он Собом испуњује, и истовремено, као Месија и
Спаситељ, „допу-њује се" Црквом. То је још један разлог због којег Апо-стол Павле и
његов верни ученик и тумач Златоуст пои-стовећују Христа са Црквом и Цркву са
Христом.
У Цркви су сви верни удови=чланови тела Христо-вог, „од меса Његовог и од костију
Његових", јер су вером, Крштењем, Евхаристијом, једном речју спасењем поста-ли
„сутелесници" Христу и „заједничари"=иричасници Његови. Наука Апостолова о Христу
као Глави и Првини Цркве, о Цркви као Телу и Пуноћи Његовој, и о вернима као
удовима=члановима Христовим и међусобно, изра-жава најтешње сједињење и јединство
које постоји изме-ђу Христа и Цркве. Због тога Апостол често говори о ме-ђусобном
усељење, настањењу, прожимању - Христа у Цркви и Цркве у Христу - и на тај начин
наглашава тајну најприснијег сједињења и јединства Христа и Цр-кве. Апостолово, дакле,
учење о Цркви као Телу Христо-вом има превенствено Христолошко значење и смисао. То
јест, тајна Цркве се не налази у „телу", нити у „зајед-ници" (колективу), него се садржи и
објашњава „ст тф Хдкшр" - „у Хрисшу", у „заједници Јединороднога" и „Пр-ворођенога
међу многом браћом". Појам и назвање Цркве као „народа Божијег" обухваћен је такође у
овом појму и назвању „тела" и „пуноће".
Еклисиологија Апостола Павла достиже свој врху-нац у Евхаристиологији = науци о Светој
Евхаристији. Тајна Цркве као шела Христовог садржи се и испољава на најпотпунији начин
у тајни Божанске Евхаристије као „заједнице тела и крви" Богочовека Христа. Ту исти-
ну=стварност најкраће изражава Апостол речима: „Чаша благослова коју благосиљамо
није ли заједница (ХО^ШУШ) крви Хрисшове? Хлеб који ломимо није ли заједница
(ХСПУСО-УШ) шела Хрисшова? Јер један је хлеб, једно смо шело многи, иошшо се сви од
једнога хлеба иричешћујемо". Света Евха-ристија=Литургија је истинско тело Христово,
тајна Ев-харистије јесте у томе што је она сами Богочовек Хри- стос, даван
(=самоариношен) Цркви у Литургији као њено истинско биће, животна храна и живот
вечни, и у том причешћивању Црквапостаје „сутелесник" Христов, по-стаје
најконкретније тело од тела и крв од крви Његове. „ Јер шта је хлеб? — Тело Христово.
А шта постају прича-сници? - Тело Христово. Не тела многа, него тело једно" .2)
Христос је у Евхаристији дао нама Своје тело, и нас чини телом Својим. Зато, по
Златоусту, „као што Он има нас у Себи, тако и ми имамо Њега у нама". Мимо овог
Богочове-чанског иерихорисиса (=међусобног прожимања) нема за род људски већег и
тешњег сједињења и јединства са Богом Живим и Истинитим. Према томе, сва тајна
бића и живо-та Цркве налази се у њеном сједињењу са Христом и у Христу, Богу и
Спаситељу и Обожитељу човека и све тво-ревине, а то се сједињење и јединство
остварује најкон-кретније у Божанској Евхаристији=Литургији Цркве.
Ово сједињење Христа и Цркве изражава Апостол Па-вле и упоређењем са сједињењем
у браку. Света тајна брака представља само сенковиту слику и „предобразац" (тЉо?)
„Велике тајне" духовног брака између Небеског Жениха Христа и Невесте Његове
Цркве, „ Девојке Чисте". И овде Апостол истиче духовно-шелесно сједињење Христа и
Црк-ве, наравно без ишчезавања лица Цркве, [то јест људских личности у заједници са
Христовом Личношћу]. У овом савр-шеном „несливеном-нераздељивом"
сједињењуЦрквеса Христом, и удова=чланова њених са Христом, и међусоб-но у
Христу, одсијава се и пројављује иодобије Свете Троји-це у Цркви, јер је Црква
створени „образ и подобије" Бо-жанске Тројице. Овде нам се открива пуни смисао и
садр-жај кашоличанскосШи=саборносШи Цркве.
Тајна Цркве је иначе нераздвојна од тајне Свете Тро-јице. Црква, будући катексохин
„тајнаХристова", „тело Христово", то јест у бићу своме Христоцентрична, исто-
времено је и Тријадоцентрична. Јер је Христос, „ Један од Тројице", свагданеодељив од
Тројице, од Оца и Духа, и зато је и Христологија неодвојива од Тријадологије.
ОтудајеЦрква, по Апостолу, „Икономија=домострој бла-годати" ТројичногаБога,
остваренауОваплоћеномеХри-сту и испуњаванаЊеговим богочовечанским „икономи-
јама" — силом и дејством Духа Светога. Зато се, исто тако, са постанком и животом
Цркве повезује неодвојиво сла-ње и присуство Духа Светога у Цркви, Његово стално
борављење и благодатно деловање у телу Богочовека. За-то се и тајна Педесетнице
најтешње повезује са „иконо-мијама" Христовим у Цркви и за Цркву, следећи одмах за
Вазнесењем и прослављењем Христа-Цркве и седањем с десна Богу Оцу на небесима.
Дело Духа Светога, Који је „од Бога", и шаље се и даје се од Оца и Христа телу Цркве,
јесте пре свега тајна Светог Крштења, али и остале Свете Тајне у Цркви, који-ма се
свештенодујствује живот и спасење удова=чланова Цркве, као и њихово јединство
Христом и међусобно. „Јер се једним Духом сви ми крсшисмо у једно шело... и сви се
једним Духом наиојисмо". Духом Светим Христос остварује јединство богочовечанског
тела Свога, зато је Цркве „је-динство Духа": „једно шело и један Дух, један Госиод, јед-
на вера, једно кршшење, један Бог и Ошац свију". Једна непрекид-на Педесетница
продужује се у Цркви, јер Божанска бла-годат Светога Духа, кроз свете благодатне
Тајне [и свете благодатне врлине], а најпре кроз Свето Крштење, Миропо-мазање,
Хиротонију и Евхаристију, животвори и осве-ћује удове=чланове Цркве. Дух Свети је
„Духусиновљења" и „Залог наслеђа нашег" [чиме се, уз хрисшолошки, ставља и
иневмашолошки акценат на есхашолошки карактер свега што се у Цркви
свештенодејствује и благодатно доживљава].
Удови=чланови Цркве, будући сви удови=чланови Христови и сачињавајући једно
шело, јесу сви равни и јед-наки међу собом и сва добра имају заједничка: благодат,
искупљење, спасење, Царство, једну Главу, једног Оца, једну Мајку, једну Трпезу, један
Хлеб живота. Сви удови= =чланови јесу „Један у Христу Исусу", јер су сви подједна-ко
удови Главе — Христа, „од Којега све Шело, складно скла-иано и иовезивано... чини да
Шелорасше на изграђивање себеу љубави". Међутим, што се тиче посебних харизми
(=благо-
дашних дарова) Духа, ТЈ. ПОСвбниХ СЛуЖСЊа И СЛужби (бкххоуСа; хаХ Хестоидгјцата) у ТбЛу ЦрКВб,
ПОСТОЈИ раЗЛИКа ИЗМвђу УДОВа=
=чланова Цркве, и та разлика је дата и установљена од Самога Бога (није производ
„колектива"). Јер Сам Бог даде и постави у Цркви: „једне АиосШоле, друге Пророке,
шреће Је-ванђелисше, а друге оиеш Пасшире и Учишеље, ради усаврша-вања Свеших, на
дело служења, за изграђивање шела Хрисшовог, докле сви не досшигнемо у јединсшво вере
и иознања Сина Божијега, у човека савршена, у мерурасша иуноће Хрисшове". Благодат
Духа Светога даје у Цркви, свима чланови-ма, веру у Христа, и зато је Црква сједињена у
једној и истој Богопреданој „вери Истине". Црква је Црква Бога Живога, „стуб и тврђава
Истине", и зато Божанска Исти-на (=Исшиниша вера, Православље) јесте стуб и тврђава
Цркве. Вера и Истина Цркве јесу исто што и Предање Јеванђеља, јер се обоје своде на
Личност Богочовека Христа, и из Њега изводе, јер је Он ипостасна вера Цркве. Сваки поку-
шај кварења истините вере и свако разбијање јединства Цркве у вери и општењу Светих
Тајни, Апостол Павле анатемише (гал.1,8-9). Јер једино Црква, „мачем Духа" Све-тога,
„цравог/иравл>а(б@9отоцЕТ) речју Истине".
Духом Светим се даје у Цркви и живош верних у Хри-сту. Зато је хришћански благодатни
живот истовремено и Хрисшоценшричан и Пневмашолошки. „Закон Духа живо-та у
Христу" важи за све удове=чланове тела Христовог, и без тог живота у Христу нико не
може бити живи уд=члан Богочовечанског организма Цркве. Овај живот извире из
Божанске Главе и дарује се Духом Светим, а сачињавају га благодат и вера, животни
подвиг вере која у себи носи и све христолике врлине, које су „илод иравед-носши у
Христу Исусу", и „илод Духа" Светога у Цркви. Свети Апостол особито истиче „тријаду
врлина": веру -наду — љубав, и за њега свака од њих има христоцентрич-ни и
тријадоцентрични и, сходно томе, еклисиолошки карактер. [Благодатно-врлински живот у
Цркви није мора-лизам, није „етика ради етике", него је то онтолошки живош у Хрисшу и
Христом, живот нове Швари, са већ есхатолошким предокушајем Царства славе].
Сходно свему овоме, постаје јасно да се јединство Цр-кве састоји и пројављује у њеном
битијном сједињењу са Христом и у њеном јединству у Христу, у „јединству Духа"
Светога, јединству благодати и живота, то јест у јединству вере, јединству тела Христовога
у Божанској Евхаристији, што уствари значи једно исто. Јер свако јединсшво у Цркви
Христовој обухвата и изражава њен кашоличански=саборни карактер, тј. пројављује
КаШоличан-скосШ=Саборносш Цркве, као Богочовечанског Тела и Пу-ноће Христове.
Следствено томе, по ЕК.ИСИОЛОГИЈИ Апо-стола Павла и Светог Златоуста и другц Светих
Отаца погрешном у самој основи се показујесва многоглаго-љива „еклисиологија"
савременог Екукенизма. Богочо-вечанско јединство Цркве, тајна Једноћ Крисша, није од
Једнога у Тројици Бога поверена расколг а поделама („зар се раздели Христос"? -
1Кор.1дз), него самсЈединој, Светој, Саборној и Апостолској, Православној \\
Евхаристијској Цркви,3' у којој се православно верујешсповеда, пропо-веда и доживљава,
заједничари и причићује „са свима Светима" — Велика Тајна иобожносши: Боочовек
Христос, Света и Једносуштна и НераздељиваЧројица, Живи и Истинити Бог и Спаситељ
наш и свегагЈета.
Велики Апостол народа, највећижлисиолог свих времана, небоходни Павле,
дефинишеЦЈкву као мисти-чку, светотајинску, али стварну заједнцу Живога у Тро-јици
Бога Човекољубца са децом Божијсм, [браћом Хри-стовом, изабраном шековином
(ледшо^о^), богамншеченим Народом Божијим (^6010130105 Лаб5)]. У ту и такву Цршу, по
Апостолу Павлу, спадају свакако и небески АнЈци, али особито место у њој заузимају
људи, који су; Јединородноме Сину постали „синови по благодати", у ојима је Христос
„Прворођени међу многом браћом", Еијега је Отац дао изнад свих и свега за Главу Цркви -
„џбуде Он [не само као Бог, него као Богочовек] — у свему ПрвкШвујуПи". Тајна, дакле,
Цркве, по Апостолу Павлу, спојевје нераздељиво са тајном Тројичнога Бога кроз тајну
ипсгасног сједиње-ња у Богочовеку Христу Божанства и чзечанства. Тако је у Богочовеку
Христу, Јединородном Лубљеном СинуБожијем и Сину Дјевином, садржана сва тајна Цркве,
која се протеже од земље до свих небеса, [и од Протологије до Есхатологије], јер се у Христу
возглављује све и сва на небу и на земљи, [сва логосна створења и сав створени свет, и то је
Павлов ауаиесрсЛсишоц; тагу лаутсоу = возглављење свега, који нема ничега заједничког са
пантеизмом, ни јелинском, оригеновском „апокатастазом"].
Божанствени Павле, по речима Светог Златоуста, за-иста поистовећује Христа и Цркву:
„Цркву иХрисшарекао је да су једно",^ и зато можемо укратко поновити: да је Црква сами
Богочовек Христос у Својој Богочовечанској
Пуноћи (Кол.2,9-10).
На крају свега, осећамо потребу да нагласимо, и испо-ведимо: да „Велика Тајна" Христа и
Цркве превазилази сваки ум анђелски и људски, како то одувек признаје Православна
теологија. За православно црквено бого-словље Црква је „ризница неизрецивих тајни". 5)
Она је, по Божанскоме Павлу, Тајна Божија у Хрисшу, и МудросШ. Божијаушајни
сакривена (1Кор.2,7), и зато, као таква, по Пав-ловом ученику Златоусту, „свуда се
проповеда, али је не познају они који немају Праву веру. А открива се она не мудрошћу
(људском), него Духом Светим (1Кор.2до), колико је то нама могуће да сместимо". 6'

Богу у Таојнцн, у Црквн, у Хансту Њусу Гскподу м<*шш, (ве ндјмштдје у векове вековд. Лмнн!
(Еф.3,21)