Nisargadata Maharađ

Izbor tekstova iz dela Svesnost i Apsolut

 Poslednji razgovori sa
Nisargadatom

14.05.1980.god.
Maharađ: Doktori su utvrdili da ovo telo ima kancer. Da li bi
bilo ko drugi bio tako srećan kao što sam ja sa tako ozbiljnom
dijagnozom? Svet je vaše neposredno iskustvo, vaše vlastito
opažanje. Sve što se dešava dešava se na tom nivou, ali ja nisam
na tom nivou. Odvojio sam se od Sattva Guna-e, bivanja
(osnovnih elemenata postojanja).
Konačno stanje u duhovnosti je to stanje kada se više ne
osećaju nikakve potrebe, gde ništa nije korisno nečemu. To stanje
se naziva Nirvana, Nirguna, ono što je Večna i Krajnja Istina.
Suština i krajnji zbir celog ovog razgovora naziva se Sat-guru
Parabraman, stanje u kome više nema nikakvih potreba.
Posle raspada univerzuma, kada više nema vidljivih ostataka
kreacije, ono što i dalje postoji jeste moje savršeno stanje. Kroz
sve stvaranje i raspadanje univerzuma, ja uvek ostajem nedirnut.
Nisam to objasnio: moje stanje nikad nije osetilo stvaranje i
raspad univerzuma. Ja sam princip koji nadživljava sva stvaranja,
sva raspadanja. To je moje stanje, i vaše takođe, ali vi to ne
uviđate jer grlite vaše postojanje (u kreaciji). Uvideti to moguće je
jedino kada se dobije potpora od nepobedive vere, od tog večnog
Sat-guru Parabraman-a. To stanje, taj Parabraman princip, večan
je i takođe je Sat-guru. To je večno vlasništvo svakog posvećenika
Guru-u.

29.07.1980.god.
Pitanje: Zašto se ova svest pojavila?
Maharađ: Ti si i pitanje i odgovor. Sva tvoja pitanja dolaze
od tvoje identifikacije sa telom. Kako može da se odgovori na bilo
koje pitanje koje se odnosi na ono što je prethodilo telu i

2
svesnosti? Ima jogina koji su sedeli u meditaciji mnogo, mnogo
godina tražeći odgovore na to pitanje, ali čak ni oni to nisu
doznali. I pored toga ti se žališ.
P: To je velika zagonetka.
M: To je zagonetka samo za one koji ne znaju. Za one koji se
ne identifikuju sa telom, to više nije tajna.
P: Maharađa, možete li nam to saopštiti?
M: Govorim vam, ali ne slušate.
P: Da li nas Maharađa vidi kao ličnosti, individue?
M: Ne postoje pojedinci; postoje samo tela sa spoznajom "ja
jesam". Nema razlike između nekog mrava, ljudskog bića i Išvare;
istog su svojstva. Telo nekog mrava je malo, nekog slona veliko.
Različita je snaga, zbog veličine, ali životna sila je ista. Za
spoznaju je neophodno telo.
P: Kako je Maharađa dobio ime Nisargadata?
M: Jedno vreme sam pisao pesme. Pesme bi obično navirale
iz mene i, u tom isticanju, samo bi dodao Nisargadata. Uživao sam
u pravljenju pesama dok me moj Guru nije upozorio: "Previše
uživaš u pisanju tih pesama; prestani!"
Ka čemu me je upravljao? Njegov cilj je bio da me spoji sa
Apsolutnim stanjem, umesto da se opijam svojim postojanjem.
To je put kojim sam postigao znanje, a ne pomoću mentalnog
manipulisanja. Moj Guru je rekao: "To je tako," i za mene je to
bilo završeno! Ako nastaviš u domenu intelekta, upetljaćeš se i
izgubiti u mnoštvu koncepata.
Svesnost neprestano protiče u vremenu. Ali Ja, Apsolut, neće
imati večno njeno društvo jer je svesnost ograničena vremenom.
Kad ovo postojanje prestane, Apsolut neće znati "ja jesam".
Pojavljivanje i nestajanje, rođenje i smrt, to su osobine
postojanja; to nisu tvoje osobine. Mokrio si i odatle dolazi miris -
da li si ti taj miris?
P: Ne, nisam.
M: Više ti ne treba sadana. Za tebe, reči Gurua su konačne.

05.10.1980.god.
Maharađ: Nemam individualnost. Nemam stav kao ličnost.
Šta god se desi u manifestovanoj svesnosti, desi se.

3
 Ljudi me poistovećuju sa njihovim konceptima i rade ono što
im njihovi koncepti govore. To je svesnost koja se ispoljava, ništa
drugo. Ko govori, ko hoda, ko sedi? To su izražavanja tog hemijski
nastalog "ja jesam". Jeste li vi ta hemija? Pričate o nebu i paklu,
ovom ili onom Mahatmi, ali šta je sa vama? Ko ste vi?
Tokom meditacije, vidi se mnogo vizija. One su u hemiji, u
domenu vaše svesnosti, zar nisu? Sve te stvari su povezane samo
sa tim hemijski-nastalim. Vi niste to hemijski nastalo "ja jesam"!
Duhovno znanje ne bi smelo da se studira; to je znanje koje
se dobija slušanjem. Kada ga slušalac čuje i prihvati, nešto u
njemu klikne.
To "ja jesam-stvo" je drugost; to je izraz dualnosti.

08.11.1980.god.
Pitanje: Zbog čega mi po prirodi mislimo o sebi kao o
zasebnim individuama?
Maharađ: Tvoje misli o individualnosti nisu stvarno tvoje
vlastite misli; sve su to kolektivne misli. Ti misliš da si neko ko ima
misli; u stvari se misli pojavljuju u svesti.
Kako naše duhovno znanje raste, naša identifikacija sa
nekakvim individualnim telom-umom se smanjuje, a naša svesnost
se širi u univerzalnu svesnost. Životna sila nastavlja da deluje, ali
njene misli i akcije više nisu ograničene na neku individuu. One
postaju manifestacija celine. To je kao delovanje vetra - vetar ne
duva za bilo koju pojedinačnu individuu, već radi opšteg
manifestovanja.
P: Možemo li se vratiti izvoru kao individue?
M: Ne kao individua; spoznaja "ja jesam" mora da se vrati
svom vlastitom izvoru.
Sada se svesnost identifikuje sa oblikom. Kasnije, shvata da
nije taj oblik i nastavlja dalje. U nekim slučajevima može da
dosegne do prostora, i vrlo često tu stane. U vrlo retkim
slučajevima, dostiže do svog pravog izvora, izvan svih
uslovljavanja.
Teško je napustiti tu sklonost identifikovanja sa telom. Ne
govorim o individui, govorim o svesnosti. Svesnost je ta koja mora
tražiti svoj izvor.

4
 Iz tog stanja ne-bića dolazi bivanje. Ono dolazi tako tiho kao
sumrak, samo sa osećajem "ja jesam" i onda, iznenada, prostor je
tu. U prostoru, počinju kretanja sa vazduhom, vatrom, vodom i
zemljom. Svih tih pet elemenata su isključivo ti. Iz tvoje svesnosti
se sve to desilo. Nema pojedinačnog. Postojiš samo ti, sveukupno
dešavanje si ti, svesnost si ti.
Ti si svesnost, svi nazivi bogova su tvoja imena, ali prija-
njanjem za telo predaješ se u ruke vremenu i smrti - to sebi
namećeš.
Celokupni sam univerzum. Kada sam celokupni univerzum,
ništa mi ne treba jer sam sve. Ali sputavam sebe u malu stvar,
telo; pravim sebe delićem i počinjem da imam potrebe. Kao telu,
treba mi tako mnogo stvari.
U odsustvu tela, da li postojiš, i da li si postojao? Da li jesi i
jesi li bio ili nisi? Postigni to stanje koje jeste i koje je bilo pre tela.
Tvoja prava priroda je nezauzeta i slobodna, ali ti je zatvaraš, i
daješ joj različite oblike.

09.11.1980.god.
Pitanje: Treba li nevezanosti kojoj nas Maharađ uči poučiti i
decu?
Maharađ: Ne. Ako se to učini, ona neće imati ambicije da
dalje rastu; moraju imati određene ambicije, određene želje, za
njihov pravilan razvoj.
Onaj ko je potpuno istražio sebe, ko je došao do
razumevanja, nikad neće pokušati da se meša u igru svesnosti. Ne
postoji nekakav tvorac sa ogromnim intelektom; sva ta igra odvija
se spontano. Iza nje ne stoji intelekt, zato ne pokušavajte da
naturite svoj da biste izazvali neku promenu; ostavite je. Vaš
intelekt je nusproizvod tog procesa, pa kako može vaš intelekt da
preuzme odgovornost ili da vrednuje celokupnu kreaciju? Istražite
sebe; to je svrha vašeg bića.
Duhovnost nije ništa drugo do razumevanje te igre svesnosti -
pokušajte da pronađete šta je ta obmana tražeći njen izvor.

12.11.1980.god.
Maharađ: "Jastvo", manifestovani Brama, i Išvara - svi su
samo jedno; razmišljajte o tome i shvatite. Ovo je retka prilika, u

5
kojoj je sve objašnjeno do najmanjeg detalja, zato je potpuno
iskoristite.
Vi ste manifestovani Brama. Rekao sam vam mnogo puta šta
je vaše istinsko stanje, ali, silom navike, vi ponovo padate u
identifikaciju sa telom. Sada je došao stadijum na kom morate da
se odreknete te telesne identifikacije. Telesne aktivnosti će se
nastaviti dok telo ne mine, ali vi ne treba sa njima da se
identifikujete.
Pitanje: Kako to da učinimo?
Maharađ: Možete da posmatrate telo, tako da vi niste telo.
Možete da posmatrate dah, tako da vi niste životni dah. Na isti
način niste svesnost; ali treba da postanete jedno sa svesnošću.
Kako se stabilizujete u svesnosti, nevezanost za telo i za
izražavanje telom se spontano javlja. To je prirodno napuštanje,
nije sa predumišljajem.
To ne znači da treba da zanemarite svoje svetovne dužnosti.
Obavljajte ih s punim poletom.
P: Zar ne treba ponovo da otkrijemo slobodu od tela koju ima
mala beba?
M: Shvati detetov začetak. Dete je proizvod očeve sperme i
majčinog jajašca.
Svesnost je u detetu kao što je u roditeljima; to je uvek ista
svesnost bila ona u detetu ili odraslom. Postoji samo jedna
svesnost. Moraš postati jedno s njom i stabilizovati se u toj
svesnosti, onda je prevazilaziš. Ta svesnost je tvoj jedini kapital.
Shvati to.
U kojoj meri ti znaš sebe?
P: Držao sam se za stopala Sat-gurua, van toga ništa ne
znam.
M: To moraš da činiš, ali treba da razumeš šta znači "stopala
Sat-gurua." Shvati da, kao što kretanje počinje sa stopalima, tako
počinje i kretanje iz ne-poznavanja u poznavanje. Kad se pozna-
vanje javi, to je pokret Sat-gurua. Idi u izvor pokreta gde "jastvo"
počinje. Napor nekog ko je zaustavio taj pokret neće biti uzaludan.
Držanje za stopala Sat-gurua je granična linija između poznavanja
i ne-poznavanja.

6
 17.11.1980.god.
P: Zar ne treba da odbacimo sve znanje?
M: Moraš da imaš potpuno znanje o ovoj svesnosti, i saznavši
sve o svesnosti dolaziš do zaključka da je to sve nestvarno, i onda
će ona otpasti. Kada saslušaš ove razgovore, sedi i meditiraj: "Ovo
što sam čuo, da li je to tačno ili nije?" Onda ćeš razumeti da to
takođe treba odbaciti.
Element koji može proći procenu da li svet jeste ili nije, taj
element prethodi svetu. Ono pomoću čega se sve spoznaje, da li
to jeste ili nije - ko to zna?
Kada kažem Parabrama, ti onda kažeš da razumeš. Nazivi su
samo puki instrument komunikacije. Da li razumeš na šta ciljam?
P: Đnani zna da je sve ovo jedna iluzija, da ne postoji staza;
ali ako je, unutar iluzije, neko uveren da postoji staza, i da negde
treba ići, ima li smisla koristiti tehnike da bi se došlo do te druge
iluzije?
M: Iluzija - da li je to reč ili nije?
P: To je reč koja se odnosi na koncept.
M: To je takođe samo naziv, zar ne?
P: Da.
M: Pa koju iluzornu reč želiš koja bi te zadovoljila?

18.11.1980.god.
Maharađ: Moj sadašnji vidik je bez ograničenja, potpuna
sloboda.
Na kraju se mora otići izvan znanja, ali znanje mora doći, i
znanje može doći pomoću stalne meditacije. Meditacijom, znanje
"ja jesam" postepeno se nastanjuje i stapa sa univerzalnim
znanjem, i stoga postaje potpuno slobodno, kao nebo, ili svemir.
Oni koji dolaze ovde sa idejom da dobiju znanje, čak i
duhovno znanje, dolaze kao individue koje žude da dobiju nešto:
to je stvarna teškoća. Tragalac mora da nestane.
Kada znate svoju pravu prirodu, znanje "ja jesam" ostaje, ali
to znanje je neograničeno. Za vas nije moguće da steknete
znanje, vi jeste znanje. Vi ste ono što tražite.
Vaše istinsko biće postoji pre pojavljivanja bilo kog koncepta.
Možete li vi, kao neki objekt, razumeti nešto što je postojalo pre

7
pojavljivanja koncepta? U odsustvu svesnosti, ima li tu ikakvog
dokaza o postojanju, postojanja bilo čega? Sama svesnost je um,
misao, sve pojave, sva manifestacija. Razumeti to znači biti mrtav
za "ja sam telo" još dok ste živi. Ova vrsta znanja dolazi samo u
retkim slučajevima, i neuhvatljiva je vrsta znanja gde nikakav
napor nije potreban; u stvari, sam napor je smetnja. To je
neposredno razumevanje.
Pitanje: Treba li onda sve duhovne discipline odbaciti?
M: Na najvišem nivou je tako; na prethodnim nivoima morate
da radite svoj domaći zadatak.
Oni koji su u stanju da to neposredno dokuče, gube svoj
interes za svetovne stvari. Napustivši to, šta će oni dobiti? Šta god
izgubili, oni će to izgubiti kao obične osobe, ali što dobiju zauzvrat
odgovara Kralju. Oni koji su shvatili i koji su dostigli određeni nivo
neće ništa tražiti, već će im sve dolaziti spontano. Neće biti želje
za tim; ipak, to će biti tu. To se ne dešava radi neke individue - to
se dešava radi univerzalne manifestacije, kod nekog ko je postao
jedno sa svojom pravom prirodom. Za đnani-a, samo se dešava
svedočenje.

20.11.1980.god.
Maharađ: Princip koji može saznati sebe je u organizmu. On
je i u crvu što puzi, jer crv zna sebe instiktivno.
Slušajući šta govorim vi ćete biti transformisani ponovo u
svoje originalno stanje, koje je prethodilo vašem rođenju. Upravo
sada, uprkos vašem sadašnjem životu, to će se dogoditi. Ono što
sada govorim je sasvim drugačije, na višem nivou; stoga ne
pozivam nikoga da sluša ono što sada govorim. Savetujem da niko
ne treba da dođe i sluša jer će razviti nepristrasnost prema svojoj
porodici ili svakodnevnom životu.
Energija govora i vitalna energija treba da se spoje i
uravnoteže. Inače, ako im dozvolite da odlaze spolja, biće
protraćene.
Ako želite mir, stabilizujte se u toj tački gde ste započeli
bitisanje, ostanite postavljeni u tome. Om je neispušten zvuk,
neizgovorena reč.
Ne reagujete na moje kazivanje, niste bili u stanju da
sagledate prirodu svoje svesnosti. Svesnost je nešto kao dramski

8
komad, odglumljen čin. Vi ste bez potpore, uopšte nemate
potporu. Rođenje, roditelji, sve to je iluzija. Telo smatrati za
sopstvo je nepravilnost, nesreća. Ako ne prijanjate za telo kao
svoj identitet, sve će biti kako treba.
Kada bivanje zaboravi sebe, to stanje je Parabrama. Ovo što
znate nije vaše pravo stanje, to je proizvod hrane bića tela, a vi
niste to već Apsolut.

21.11.1980.god.
Maharađ: Sve čemu sam ranije poučavao sada se promenilo.
Ono što se sada dešava je da je i najtananija primesa
individualnosti potpuno isčezla, i to je svesnost kao takva koja se
spontano doživljava. Rezultat je potpuna sloboda. Sve vreme bilo
je potpuno uverenje da je to svesnost koja doživljava iskustvo; ali
to "ja" koje je svesnost je bilo tu. Sada je to potpuno nestalo;
stoga, šta god se desi u polju svesnosti, mene, koji sam bio pre
svesnosti, ne zanima ni na koji način. Iskustvo je u svesnosti koja
doživljava sebe.
Pored svega toga, razumite šta je svesnost, čak i kada
svesnost nije neka individua. Osnova i izvor svesnosti je u
materijalnom. Ovo što kažem je i dalje u konceptualnom svetu, i
ne treba to da prihvatate kao istinu. Ništa u konceptualnom svetu
nije istinito.
Jednom kada se ustanovi dijagnoza bolesti, samo ime bolesti
započinje razne misli i koncepte. Posmatrajući te misli i koncepte
došao sam do zaključka da, šta god se događa, to je u svesnosti.
Rekao sam svesnosti: "To ti patiš, a ne Ja." Ako svesnost hoće da
nastavi da pati, neka ostane u telu. Ako hoće da napusti telo,
neka je. U svakom slučaju, mene se to ne tiče.
Mnoge stvari su se dešavale, misli i iskustva, i bile su
pripisane mom računu, ali kada sam jednom video šta je to, sve te
knjige računa su bile spaljene i ja više nemam nikakav račun.
Kako je zabavno videti nekoga ko misli o sebi kao nekoj
individui, ko misli o sebi kao o činitelju ili izvršiocu. Sve što se
događa, i doživljavanje dešavanja, odvija se u svesnosti kada se
"ja jesam" pojavi.

9
 24.11.1980.god.
Pitanje: Ako nema razlike između onog što je bilo pre
rođenja i što je posle smrti, imali onda ikakvog smisla pokušavati
da saznamo ko smo sada? Nije li to svejedno?
Maharađ: Svetlost što dolazi od sunca i sunce samo - ima li
neke razlike?
P: Jedina razlika je šta se desi u srednjem stanju?
M: Šta god se desi između rođenja i smrti je samo jedan izraz
svesnosti. Čak i u carstvu svesnosti provodiš vreme zanimajući se
različitim konceptima; šta drugo činiš?
P: Da li se Maharađ bavi različitim konceptima?
M: Ne. To je u svesnosti, ona to sama izvodi.
P: Da li Maharađina svesnost igra predstavu, premda se on
odvojio od nje?
M: Svesnost nije privatno vlasništvo, ona je sveopšta.
P: Mada ovo razumemo, ponekad to izgleda ograničeno na
telo.
M: Pokušavaš da razumeš intelektom; samo budi. Kad ti
kažem da si dinamično, manifestovano znanje, ti si sve. Šta bi još
hteo?
P: Svestan sam da sam došao ovde jer mi Maharađ daje
ogledalo, ali ovaj put mi pokazuje da sam ja svoje sopstveno
ogledalo.
M: Zbog toga ne treba dugo da ostaneš.
P: Kada odemo odavde, šta da radimo?
M: Od tebe zavisi. Ako boraviš u svesnosti, sve će se dešavati
spontano. Ako si još uvek na nivou telo-um, mislićeš da ti nešto
činiš. Ako zaista boraviš u onome što kažem, postaješ jedno sa
svojim Sopstvom. Onda će te ljudi služiti, pašće pred tvoja
stopala. Šta god ti je potrebno, desiće se. Aktivnosti su obavezne
da se dese. Svesnost nikad ne može da ostane neaktivna, uvek će
biti uposlena - to je njena priroda. Kada dođeš ovde, imaš odre-
đena očekivanja, određene težnje, ali posle slušanja mojih
kazivanja ti sve to izgubiš.
P: Čak i kad imam intuitivno razumevanje ovoga, šta je ta
nevoljnost da odbacim sve ono što nisam?

10
 M: Nisi se čvrsto ustalio u tom razumevanju. Tvoje uverenje
treba da bude takvo da u budućnosti nikakvo pitanje ne može da
se javi u vezi sa tim. Na primer, osoba je umrla i kremirana je, sve
je gotovo, ima li neke sumnje u vezi sa tim? Kao to, i ovo će biti
sasvim gotovo.
P: Koji napor treba da učinim ka tome?
M: Bez naprezanja, samo budi.
Kada svesnost potpuno shvati svesnost, hoće li prigrliti telo
smatrajući ga sobom? Ona je u celokupnosti; ona neće uzeti naš
delić manifestacije i reći: "Ovo sam ja."
Svesnost se iskazuje kao što to čini svetlost. Ova igra pet
elemenata je manifestacija svesnosti, sijanje jedino svesnosti. Igra
pet elemenata će se na kraju stopiti u svesnosti, jer je to jedan
rezultat svesnosti.

25.11.1980.god.
Maharađ: Ljudi dođu ovde i ostanu danima, nedeljama, čak
mesecima. Prvih nekoliko dana ono što čuju pusti koren, i tada bi
trebalo da odu, da bi to što je uzelo koren imalo vremena da raste
i procveta. Čim seme pusti koren, oni moraju da idu. Ono što je
pustilo koren mora da procveta, mora da izrazi sebe unutar
svakog srca.
Pitanje: Maharađ je rekao u vezi sa tim, da su učenja od
njegovog Gurua, ali je razumevanje njegovo.
M: Moj Guru mi je rekao da je sama svesnost Guru, sva
druga razvića niču unutar mene. Plod treba da raste na vašoj
vlastitoj biljci. Ne usađujem moje razumevanje u vas.
Nemam koristi od tradicije i tradicionalnog znanja. Ako
načinite i najmanje istraživanje tradicije, videćete da je to sve
koncept. Ja se bavim samo činjenicom. Ovde sam bio u svojoj
celovitosti, čak nisam bio svestan svoje svesnosti, i onda je
iznenada svesnost iznikla. Kako je došlo do toga? To je pitanje
koje treba razmotriti.
Mora se razumeti kako je vešta ta obmana Maje; prvo nam
pokaže naše telo i učini da verujemo da smo telo, ali telo nije
drugo do čestica oplođavajuće sperme, i u toj spermi svesnost je
latentna. Vidite li kakva je to obmana?

11
 Bit tela je bit namirnica, i ova svesnost leži skrivena u njoj od
samog početka. U tom stanju svesnosti je ceo kosmos. Videvši to,
svako ko je razumeo obavezan je da ćuti, znajući da je to samo
prolazno dešavanje. Jedna ogromna građa koncepata kojima smo
podučavani zasniva se na jednostavnoj pojavi svesnosti.

05.12.1980.god.
Maharađ: Ovo oboljenje daje potvrdu da nema ličnosti,
nema individualnosti. Bolest za koga? Bolest je deo funkcionisanja
svega manifestovanog, dinamična Chaitanya; to je igra svesnosti.
Moje pravo stanje je prethodno ovoj svesnosti. To stanje ne zavisi
od svesnosti.
Postoji strofa koju pevamo u bađanima, Čakrapani. Čakrapani
označava to "jastvo", životni princip, manifestni princip. On je kao
ovaj upaljač za cigarete. Plin kao takav nema svetlo, ali njegova
manifestacija je plamen; on je pun svetla, života, energije. Čak i u
atomu i sub-atomu, ta energija je tu.
Funkcionisanje svesnosti se dešava spontano, i čovek ne zna
šta će se dogoditi. Na primer, ja kažem nešto i M. će to prevesti
na jedan način, B. će to prevesti na drugi način, kako god su oni
to razumeli. To je način na koji će se proces nastaviti. Čakrapani
je "kao zamajac", Gospod Krišna je kazao "Pokreće sva bića." Ta
energija koja pokreće sva bića u budnom stanju je latentna u
dubokom snu. Koliko dugo neko nije svestan svesnosti? Ne zna, ali
iznenada svesnost niče. Da li neko misli o tome? Nije li
zapanjujuće da svesnost, koja može ostati latentna ma koliko
dugo, iznenada niče spontano?
Pitanje: Da li je univerzalna svest ikada svesna sebe kao
univerzalne svesnosti, ili postaje svesna samo kada postoji neki
oblik?
M: Svesnost nije svesna svoje svesti. Ako se mnogo upleteš
u ono što govorim, bacićeš knjige koje pišeš, sve.
P: Završiću knjige, onda sam gotova.
M: Obećala si da ćeš završiti knjige. Univerzalna svesnost
neće pisati knjige. Kako ćeš pisati knjige?
P: To će se desiti spontano.

12
 08.12.1980.god.
Maharađ: Govorim o svesti koja sada dela kroz ovo telo, ali
nije vidljiva. Ta svesnost nije ograničena na telo već je univerzalna
svesnost; ne mogu da govorim o bilo čemu drugom sada. Osoba
koja je već mrtva ne brine više ni o čemu. Da li se to ljudima
dopada ili ne, nije važno. Možda ćete dobiti neki blagoslov, neku
korist, od slušanja mog kazivanja, ne znam.
Sve moje akcije su aktivnosti univerzalne svesnosti koja se
pojavila da deluje kroz ovo telo. Ja se ne setim nečeg iz prošlosti
pa onda delujem; ovo je sve delatnost u sadašnjosti.
Pitanje: Odakle dolazi svesnost?
M: Ona nikad ne dolazi ili odlazi, samo se pokaže da je došla.
P: Zašto Maharađ to zna a mi ne znamo?
M: Nije teško da vi znate takođe, ali sa kakvom
identifikacijom postavljaš pitanje?
P: Da li je to karmički, može li se karma promeniti?
M: To je sve rad svesnosti, ne radi ovaj ili onaj; sve to je
svesnost.
P: Može li me Maharađ, iz samilosti, gurnuti u to stanje
univerzalne svesnosti?
M: Da, naravno, mogu to da učinim, ali moraš me slušati,
moraš imati potpunu veru u sve što ti kažem o tebi, i moraš da se
ponašaš u skladu sa tim.
Po prirodi sam ne-manifestovan, ipak se manifestujem, ali
stvarno se ne manifestujem. Možeš li živeti tako, kao ne-
manifestovano?
Sve dok ima atributa, kvalitet atributa, "ja jesam", je tu; stoga
mogu ovako da govorim. Ako ode, šta se dešava? Osećaj "ja" je
došao i otišao, to je sve, neću umreti. Onaj ko je odbacio tu
identifikaciju, razumeće.
P: Maharađ kaže da neće umreti?
M: Kako može nerođeno da umre?
Kad su ljudi prvo saznali za ovu bolest, oni koji su me voleli
su došli da razgovaraju sa mnom, ili su mi pisali, dajući savete i
lekove. Šta god da se desi desiće se, ne interesuje me. Nemam
strah, tako da ne moram ništa da činim. Sasvim je u redu da oni

13
koji me vole pišu i dođu da razgovaraju sa mnom; ne slušam ih, i
to je takođe sasvim u redu, jer se ničeg ne plašim.
Pitaš "ko sam ja?" i nećeš dobiti odgovor, jer onaj koji dobija
odgovor nije pravi. Možeš imati neku ideju, koncept, i mislićeš da
si našao sebe, ali to je samo koncept; ti ne možeš nikada videti
svoje Sopstvo.
P: Šta je sat-ćit-ananda?
M: To su reči. Možeš da smatraš da je sat-ćit-ananda limit do
kog tvoj um može opisivati to stanje koje se ne može opisati.
Tvoje pravo stanje je ne-manifestno; dođe manifestacija i dođu
reči. Onaj ko doživljava sat-ćit-anandu je tamo pre iskustva.

15.12.1980.god.
Maharađ: Razmotrite stupanj koji ste postigli ako ste u
stanju da razumete šta govorim, i ako ste razumeli, uopšte neće
biti nikakvih stupnjeva. Vaša vrednost se ne može izmeriti. Uradili
ste sve svoje domaće zadatke i sada vaša sadana ili duhovna
praksa donosi plodove; sada ste ovde. Pustite da poraste u vama.
Ne morate da idete nikome drugome kada odete sa ovog mesta;
taj deo posla ste već obavili. Zato što ste dostojni tog stupnja
realizacije vi ste danas ovde.
Spoznajte to "ja jesam" bez reči koje se pojavljuju ujutru.
Znati Sopstvo, ostati u znanju Sopstva, nije puko intelektualno
znanje. Vi morate to da budete, i ne smete da se udaljite od toga.
Ostanite učvršćeni. Ne konsultujte se sa drugima za savete koje
sam im dao. Ostanite u onome što sam rekao samo vama. Ubijte
tu radoznalost da saznate šta je rečeno drugima; svakom tragaocu
je dat odgovarajući savet. Ako ne boravite u svojoj sopstvenoj
pravoj prirodi, nećete moći da odmerite dubinu prirode nekog
drugog. Kada pokušate da razumete druge, samoblistajuća priroda
Sopstva treba potpuno da se otvori. Spoznaćete sebe tokom
zbivanja. Znanje koje se ovde tumači nećete naći ni u jednoj
knjizi. Sada, pošto vam je dato tako mnogo, možda ćete me videti
sutra, možda ne, to je nevažno, ali ne zaboravite šta sam vam
rekao o vašem Sopstvu.

18.12.1980.god.
Pitanje: Svesnost je kao bioskopsko platno, i ja sam platno.

14
 Maharađ: Shvati šta sam rekao bez koncepata; ti dodaješ
nove koncepte. Sad idi na nula koncepata. Postoje mnogi duhovni
tragaoci čiji je cilj da skupe dovoljno zasluga da dosegnu
određeno mesto, kao što je Nebo ili Vaikunta. Ja nisam imao
ciljeva osim da otkrijem. Nisam bio svestan svoje svesnosti, i
iznenada sam postao svestan toga. Jesam. Gde i kako je ta
svesnost nastala u meni? To sam istraživao, vraćajući se u ono
stanje kada više nema prisustva te pojave. To je izvorno znanje
izvornog Sopstva. Tako, vratio sam se, po tragu tog izvornog
Sopstva, i dospeo sam do stupnja gde sam hteo da znam šta je
moje stanje pre nego što se pojavi svesnost. To je odredište koje
sam dosegao. Brama, Išvara, Bog, sve to su imena data svesnosti
kada je ona svesna sebe. Ako ste pravilno razumeli ovo znanje,
kakva će biti vaša pozicija u momentu takozvane smrti? To će biti
posmatranje šta se dešava. Ta se svesnost postepeno lišava
svega, i na kraju svesnost više nije svesna sebe. To stanje se ne
može opisati. Naziva se Parabrama, Najviši Apsolut, ali to je samo
naziv za potrebe komunikacije.
Ovaj niz ispitivanja je započeo kada sam primetio da je čovek,
od momenta kada se probudi dok ne zaspi, veoma zaposlen radeći
ovo ili ono. Šta je to što nas primorava da činimo te stvari? Zbog
čega se to događa? Onda sam došao do zaključka da je to moje
bivanje, činjenica da sam svestan postojanja, koje deluje tokom
dana. Tako je počelo moje istraživanje.
Svesnost je princip koji prebiva u telu. Ostajući u svesnosti,
on postaje sve manifestovano. Onda se takođe pojavljuje
prevazilaženje svesnosti, Apsolut spoznaje da jeste, "Ja Jesam".
To je iskustvo. Onda ima novih iskustava, u faktoru vremena, ali
iskustva se postepeno otpuštaju, uključujući to glavno iskustvo "Ja
Jesam". Samo će svesnost da nestane, Apsolut je uvek tu. Kakav
pad! Savršeno stanje, dohvaćeno tim iskustvima, i pokušavanje da
se izvuče neka korist iz iskustava.
P: Da li je to spontano?
M: Da. Koja god se iskustva dešavaju u ovom polju saznanja,
Krajnji Prauzrok se uhvati u tom. On prihvata neka iskustva kao
sebe. Prihvatajući iskustva kao istinu, sve više i više se upliće.

15
 22.12.1980.god.
Maharađ: Upravo maločas sam ležao budan, ne opažajući i
ne primajući nikakve reči, nešto kao stanje pre-reči.
Sada su me zadnji znakovi personalnosti ili individualnosti
napustili. Prošle godine sam uobičavao da govorim sa ljudima sa
određenom naklonošću, ali to sad ne važi. Mesto mog boravka u
grubljem svetu je sada izgubljeno; sada je u suptilnijoj sferi, kao u
prostoru.
Rezultat ovih kazivanja je da ćete se stabilizovati u samom
izvoru iz kog izniču reči. Boravak u dinamičkoj, manifestovanoj
svesnosti je boravak u rečima Gurua. Značenje mantre koju sam
vam dao je da ste vi manifestovani, pogonski princip a ne telo.
Kada u tome boravite, vi postajete to.
Ljudi misle da oni dolaze ovde po njihovoj sopstvenoj volji, ali
svesnost je ono što ih dovodi ovde, jer svesnost želi ovo znanje.
Moji govori su upućeni svesnosti: "Identifikovali ste se sa
telom, ali vi niste telo." To je znanje koje mora razumeti svoju
sopstvenu prirodu, i spojiti se sa znanjem koje je njegov izvor.
Ljudi dođu ovde i traže blagoslov; ne shvataju da znanje da
čovek nije telo, već svesnost unutar njega, jeste blagoslov.

25.12.1980.god.
Pitanje: Kada se bavimo našim svetovnim poslovima, šta
treba da držimo u umu?
Maharađ: Pošto je tu princip "ja jesam", on se kreće svuda.
Kako biste ga prepoznali, odevate ga u razne uniforme kako biste
mu dali neki identitet, ali taj princip je već prisutan, i zbog tog
principa se upošljavate raznim aktivnostima. Ukoliko ne nosite
uniformu (telo), ne biste bili u stanju da sprovedete bilo koju
aktivnost.
Ovo znanje je namenjeno Išvara principu, koji je trenutno
ulovljen u iluziji da je telo-um. Prihvatili ste identitet uniforme i taj
identitet postaje vaš ego.
Išvara je manifestni pricip pomoću koga se sve aktivnosti
izvode. On nema oblik - nikakvi oblici nisu dati zbog igre pet
elemenata. Sada, taj princip se potpuno gubi u uniformi i smatra
se samo uniformom. Vi se plašite smrti jer se bojite gubitka vašeg
identiteta, tela.

16
 Dok vam je uniforma na raspolaganju, koristite je svim
sredstvima, ali shavtite da vi niste uniforma.
P: Šta da čini neko kad uniforma ima teškoće?
M: Povucite se u vlastito Sopstvo, budite jedno sa svojim
pravim Sopstvom.
Ovo "jastvo" doživljava razna iskustva. Postaje prosjak ili
kralj.
Da li je ovo telo večno? Telo se menja skroz tokom vašeg
života, s čime se identifikujete?
P: Ja se identifikujem sa mojim telom, to znam.
M: Ko?
P: Ja.
M: Daj mi sliku značenja te reči "ja". Ne možeš. Taj princip
nema ime, ni oblik, ni obris. Moje čvrsto uverenje je da što god se
učini uniformom jeste propadljivo, neće trajati. Koja uniforma ima
neku trajnost? Jednom kada znaš da nisi oblik ili ime te uniforme,
sve je gotovo. Pretpostavimo da si sakupio menice od nekih
hiljadu rupija i stigne naredba državne uprave da ne važe.
Jednom kad odbaciš tu "ja sam" uniformu, ono što ostane je
Parabrama. Ono što ima večnu vrednost je Parabrama.
P: Hoće li mi Maharađ pomoći da odbacim moju uniformu?
M: Čemu je potrebna? Nije večna, nikad nije ni bila.
P: Mi naše nismo odbacili, to je problem.
M: Reci mi, kad znanje nije bilo tu, koje si iskustvo imao? Taj
mali doticaj "ja jesam" - i osećaš postojanje sebe i sveta.
P: Kako ostaviti to znanje?
M: Gde je potreba? Ako prihvataš tu uniformu kao sebe, onda
je tu pitanje njenog ostavljanja. Ostavi svoje identifikovanje sa
telom, pokušaj da spoznaš sebe. To je samo razumevanje, to
stanje ne možeš da opažaš. Došao si ovde jer ne znaš, ne zato što
znaš. To znanje dajem samo za uklanjanje neznanja.

26.12.1980.god.
Maharađ: Od čega je sačinjeno telo?
P: To je jedan izraz svesnosti.

17
 M: Nije li ovo telo sačinjeno od pet elemenata? Ti znaš da
postojiš; ne zavisi li to znanje od pet elemenata? Svesnost se ne
može spoznati bez tela. Ona zavisi od oblika.
P: Da li hoćeš da kažeš da bez tela ja neznam da ja jesam?
M: To je tačno. Iz tvog ličnog iskustva, ne iz onog što si čuo
ili pročitao, možeš li znati da postojiš bez tela?
P: Ja postojim bez ovog tela.
M: Zaboravi na to što si pročitao. Kada nemaš iskustva ovog
tela, da li imaš iskustvo postojanja?
P: Moj engleski nije najbolji, ne mogu to da iskažem, ali znam
"ja jesam".
M: Pre nego što si rođen, da li si mogao osećati ili osetiti ili
znati da postojiš? Đnani je slobodan jer vidi da je telo načinjeno
od pet elemenata i da deluje prema prirodi tih elemenata. Ja vidim
to telo, ali se ne brinem zbog bilo čega što to telo radi. Ne postoji
ništa u njemu sa čim bih mogao da se identifikujem. Suština
kombinacije pet elemenata je osećaj bivanja, postojanja. Sve to je
došlo jednovremeno, ja nemam udeo u tome. Osećanje da sam
prisutan ovisi od posedovanja tela; Ja nisam ni telo ni svesno
prisustvo.
U ovom telu je suptilni princip "ja jesam"; taj princip svedoči
svemu ovome. Ti nisi reči. Reči su izraz prostora, one nisu tvoje.
Još dalje, ti nisi to "ja jesam".
P: Šta sam onda "Ja"?
M: Ko pita?
P: Nema ničeg ovde, nema "ja"?
M: Ko to pita?
P: Postoji osećaj nečega, ne znam šta je to.
M: Ako imaš taj osećaj nečeg, može li to biti istina? Kada ova
svesnost ode u zaborav, ko će reći koje je to stanje?
P: Ne znam.
M: Zato što tvoje "jastvo" nije prisutno, ti ne znaš sebe. Kada
počneš da saznaješ da jesi, praviš mnoge smutnje, ali kada "ja
jesam" nije prisutno, nema smutnji.
P: Da li je "ja jesam" prisutno sve vreme, dok je moje telo
tu?

18
 M: "Ja jesam" je odsutno samo u stanju samadija, kada se
sopstvo utopi u Sopstvu. Inače, biće tu. U stanju realizovane
osobe "ja jesam" je prisutno; on mu samo ne pridaje mnogo
značaja. đnani nije rukovođen konceptom.
P: Da li smo u nekom odnosu, Maharađ, kada mislim da bih
trebao biti ovde sa tobom?
M: Sama misao je odnos.
P: Intezitet moje čežnje da budem ovde čini da se pitam da li
Maharađ misli na svoje učenike?
M: Mislim na njih više nego što pretpostavljaš.

30.12.1980.god.
Pitanje: Ja mislim da treba da postoji lepota u celoj
manifestaciji.
Maharađ: Ne treba da se uplićeš u ono što se pojavilo.
Uzmimo drvo - kora, lišće, cvetovi, plod, sve ima drugačija
svojstva. Ako se upleteš u spoljašnji izgled toga, izgubićeš iz vida
izvor, drvo.
Intelektualno, ti si razumeo, ali treba da budeš jedno sa tim,
treba da se identifikuješ sa time što si razumeo. Shvati da je klica
ovog tela u spermi oca pomešana sa jajašcem majke. To je klica
za manifestaciju pojave, ali ja nisam klica, nisam pojava, niti sam
svesnost koja je vremenski ograničena.
Imena i oblici koje vidiš su samo svesnost. Tvoja svesnost je
vrlo čista i zato si u stanju da prosuđuješ. Atman je bezbojan ali u
stanju je da prosuđuje boje, itd.
Tvoja sadana je završena; došao si do ovog mesta.
Ovo znanje je za one koji nemaju nikakve želje. Znanje
Sopstva je najdragocenije znanje.
Vama koji tragate za Sopstvom objašnjavam ovu vrstu
znanja. Vodim vas do stanja gde više nema gladi, žudnje, stoga
ne težim da zovem one, koji su zabrinuti za svoj imetak i svoje
odnose sa drugima, da slušaju moja kazivanja.
Kada imate znanje vidite da je svesnost "ja" sve-prožimajuća,
sve dokle je prisutna svesnost; ali svedok svesnosti nema "ja
jesam" i to je vaša prava, večna priroda.

19
 "Ja volim" uzdiže veliku radost, a u isto vreme nema ničeg
tako jadnog kao "ja volim".
Napuštanje tela je za mene veliki praznik.
Koja je vrednost svih aktivnosti ljudskih bića? Sve to je
razonoda, samo da bi prošlo vreme. Dobijate zadovoljstvo samo
kad zaboravite sebe; u dubokom snu zaboravljate sebe, upravo to
je radost.
Atman a ne personalnost je ono što je privučeno duhovnosti.
Ubuduće neću tumačiti znanje; par reči tu i tamo biće sve.

03.01.1981.god.
Maharađ: Postojanje ima osobinu da postane bilo šta o
čemu mislite. Kojim god konceptom nahranite svesnost, svesnost
će vas time snabdeti. Čega god se držite prejako, obavezni ste da
to budete, to je osobina vaše svesnosti. Nikad ne treba da mislite
da ste telo.
Svesnost nije telo. Kao rezultat tela oseća se postojanje, ali
postojanje je sve-prožimajuće.
Svesnost sama oseća širenje svesnosti, ali Ja, Apsolut, nisam
to.
Šta god se zna spoznato je svesnošću, u domenu je
svesnosti. Svesnost i znanje će potonuti kada telo hrane umre.
Apsolut uvek ostaje. Klica znanja je usađena u vas ovim govorima;
sada treba da je sledite. Morate da je negujete, razmišljate o njoj,
kako bi drvo znanja raslo.

04.01.1981.god.
Pitanje: Razmišljao sam kako je Maharađ jutros rekao za svu
svesnost da je ista, i samo na par sekundi, bilo je kao da je sve
jedno i ja sam bio iza toga. Da li je to cilj?
Maharađ: Nije to cilj, TO JESTE TAKO. To je tu i samo zbog
identifikacije sa telom to što jeste, ne izgleda da je tako.
Molim vas razumite da ima samo jedna stvar da se shvati, a
to je da ste bez oblika, bezvremeni i nerođeni. Zbog vaše
identifikacije sa telom kao jednim objektom vaša svesnost, koja je
univerzalna svesnost, misli da umire. Niko ne umire, jer niko nije
rođen.

20
 Milioni oblika su manifestacija svesnosti. Milioni oblika nastaju
i bivaju uništeni, ali sama univerzalna svesnost je nerođena i
neumiruća. Samo zamislite kada bi milioni oblika koji su bili
stvoreni još bili ovde - kako bi drugi oblici mogli da se načine?
Zato što je svesnost nerođena i besmrtna milioni oblika nastaju i
bivaju uništeni; to je kontinuiran proces. Razumite da ste vi
neograničena univerzalna svesnost. Samo ono u čemu se svesnost
manifestuje je ograničeno i stvoreno je i uništava se. Celokupni
potencijal svesnosti ostaje. Ona je bezgranična.
Vi tragate za znanjem sa stanovišta identifikacije sa telom i
bilo čim što može biti zahvaćeno umom. Kada je tu ova telesna
mašina, način njene upotrebe je tu, i sa time se sada vi
identifikujete, ali to nije vaš pravi identitet. Vi nemate kontrolu
nad njim (telom), pojavilo se i nestaće.
Govorim vam iz perspektive univerzalne svesnosti i znam da
su sva tela esencija hrane i da će nestati.

07.01.1981.god.
Pitanje: Sada svaki put kada se nešto desi, umesto da se
uplićem u to, vidim da je sve to "jastvo". To doživljavam.
Maharađ: Odigrava se svedočenje, ne treba ništa da se
uradi. To je potpuna sloboda za nekog ko se ne identifikuje sa
telom.
P: Sve se dešava samo od sebe i ja ne brinem o tome.
M: Ako je tako, to znači da si sve shvatio i za tebe nema više
potrebe da se ovde više zadržavaš.
Pitanje (druga osoba): Meni je drugačije. Moram da uložim
napor da se ne upletem u misli kada meditiram.
M: To je u prirodi životne sile da se iskazuje kroz misli i reči,
tako da će one nastaviti da dolaze. Ako moraš da načiniš napor u
početku da se ne upleteš, čini taj napor dok ne postane
nenaporan.
P: Da li đnani takođe ima um i misli?
M: Mada misli dolaze i odlaze, đnani ne brine. Misli će dolaziti
u svesnost; svedočenje se takođe odvija u svesnosti. Moraš biti
uveren da si svesnost. Potom više nemaš šta da činiš; prepusti
svesnosti da učini šta treba. Šta god se dešava, dešava se
spontano.

21
 P: Gde je sedište svesnosti?
M: U svakoj čestici biti tela. U drevnim knjigama obično je
dato da postoje razne čakre. One su dostupne ako hoćeš da ih
lociraš kao takve, ali po meni, to je širom tela.
P: Koja je razlika između tela i svesnosti?
M: Koja je razlika između šećera i slatkoće? Slatkoća je u
soku šećerne trske. U telu, slatkoća je znanje da jesi, svesnost. To
znanje je zasnovano na čemu? Šta je preduslov za svesnost?
P: Da li je to telo?
M: Telo je neophodno za održavanje svesnosti; da bi telo
bitisalo, potrebna je hrana, je li tako?
P: Da.
M: Ako ne opstane telo, svesnost neće opstati. U odsustvu
tela i svesnosti, šta si ti?
P: Ne znam.
M: Sada hoćeš da dobiješ neku korist, neku povoljnost za
sebe. Za koga je dobit?
P: Za svesnost.
M: Ako nisi telo ili svesnost, šta si onda ti? Kada ostvariš
znanje Sopstva, onda je sopstvo ostvareno, oslobođeno.
P: Onda šta?
M: Onda znaš, definitivno, ko si. Ono pomoću čega saznaješ,
saznaješ, takođe.
P: Da li je to oslobođenje?
M: Šta znači oslobođenje? To više nije tu. Ovaj upaljač za
cigarete (pali i gasi upaljač) je telo; svesnost je plamen. Sad ga
više nema; slobodan je. Gde je potreba da se tome nadene etiketa
u odsustvu svesnosti?

22