Kada Zen majstora, Nagarđunu, Ramanu i Oshoa

spojite u jednog običnog, dobrog domaćina

dobićete:

Sri Nisargadatta Maharaj

JA SAM TO

DOWNLOAD CELE PREVEDENE KNJIGE U PDF

Svesnost i apsolut - poslednji govori Nisargadate

Njegove reči su ono prvo i poslednje što vam treba u životu.

Nisargadata: Ono što ne znate jeste da je ceo Univerzum vaše telo i ne treba da budete
uplašeni od njega. Može se reći da imate dva tela: lično i univerzalno. Lično dođe i
prođe, univerzalno je uvek sa vama.

Celokupna kreacija je vaše univerzalno telo. Vi ste tako zaslepljeni sa onim što je
lično da ne vidite šta je univerzalno. Ovo slepilo neće se završiti samo po sebi - ono mora
biti uklonjeno vešto i pažljivo. Kada su sve obmane postale razumljive, shvaćene, i
napuštene, vi dosežete stanje oslobođeno od zabluda i savršeno stanje u kome više ne
postoje razlike između ličnog i univerzalnog... Znajući sebe kao stanovnika u oba tela vi
se nećete odreći ničega. Sav Univerzum biće vaša briga, interes, svaku živu stvar vi ćete
voleti i pomoći najnežnije i najmudrije. Neće biti sukoba interesa između vas i drugih.
Svako iskorišćavanje će potpuno prestati. Svaka vaša akcija biće korisna, svaki pokret će
biti blagoslov.
Maharadž: Pre uma - ja jesam. Stav "ja jesam" nije misao u umu. Um se događa meni, a
ne ja njemu. A budući da su vreme i prostor u umu, ja sam iznad njih, večan i
sveprisutan.

P: Misliš li ti to ozbiljno? Želiš li stvarno reći da postojiš svugde i u svako doba?

M: Da, upravo tako mislim.

P: Jesi li oslobođen i zakona uzročnosti? Možeš li stvarati čuda?

M: Svet je sam po sebi čudo. Ja sam iznad čuda - potpuno sam normalan. Sve mi se
događa onako kako mora biti. Ne mešam se u stvaranje. Od kakve su mi koristi mala
čuda, kad se u meni sve vreme događaju najveća od svih čuda? Sve što vidiš tvoje je
bivstvo. Uđi sve dublje u sebe i traži u sebi.

Video - Ja sam samo To (Prevedeno na srpski)

Knjige u originalu:

Sri Nisargadatta Maharaj - I Am That

Sri Nisargadatta Maharaj - I Am Unborn

Sri Nisargadatta Maharaj - Prior to Consciousness

Sri Nisargadatta Maharaj - Seeds of Consciousness

Sri Nisargadatta Maharaj - The Ultimate Medicine

Sri Nisargadatta Maharaj - The Nectar of Immortality

Sri Nisargadatta Maharaj - Consciousness and the Absolute

Sri Nisargadatta Maharaj - Svesnost i apsolut - poslednji govori Nisargadate prevedeno

M: Ja sad imam 74 godina ali ipak se osećam kao dete. Osećam jasno da sam dete uprkos
svim promenama!! Moj Guru mi je rekao da dete koje ste vi čak i sad, jeste vaše istinsko
Sopstvo, swarupa. Idite nazad u to stanje, čistog postojanja, gde je "JA JESAM" u svojoj
čistoti pre nego što je postalo zagađeno sa "TO SAM JA" ili "OVO SAM JA".

Vaš teret je sastavljen od lažnih identifikacija - napustite ih sve. Moj Guru mi je

rekao: "Veruj mi kad ti kažem: ti si Bog. Uzmi to kao Apsolutnu Istinu. Tvoja radost je
božanska, tvoja patnja je takođe božanska. Sve dolazi od Boga. Uvek to pamti. Ti si Bog,
jedino tvoja volja se ostvaruje i dela". Ja sam mu verovao i uskoro shvatio kako su
njegove reči bile izvanredno, čudesno istinite i tačne. Nisam uvežbavao svoj um misleći:
"Ja sam Bog, Ja sam čaroban, izvanredan, Ja sam iznad." Jednostavno sam sledio njegove
instrukcije koje su bile da usredsredim um na čisto postojanje, biće, "JA JESAM" i
budem u njemu. Sedeo sam satima sa ničim drugim u umu osim "JA JESAM" i uskoro su
mir i radost i duboka sveobuhvatna ljubav postali moje normalno stanje. U tome je sve
nestalo - i ja sâm, i moj Guru, i život koji sam živeo, svet oko mene. Jedino je mir ostao, i
neverovatna, nedokučiva tišina.

P: Ako je to prisustvo u samom Biću - Stvarnost, zašto nestaje dok pokušavam da ga

doživim? Treba li više puta da ga doživljavam do konačnog samoostvarenja?

M: Vaše očekivanje toga kao nečega jedinstvenog i dramatičnog, neke prekrasne,

čarobne eksplozije (konačnog prosvetljenja) je samo skrivanje, bežanje i odlaganje vaše
samorealizacije. Ne očekujte eksploziju (konačnog prosvetljenja) jer se to već desilo - u
trenutku kad ste rođeni, kad ste započeli svoje postojanje - saznavanje - osećanje.

Postoji samo jedna greška koju ste učinili: smatrali ste unutarnje za spoljašnje, a
spoljašnje za unutarnje.

Ono što je u vama, vi ste smatrali da je spoljašnje, a ono što je spoljašnje, vi ste
smatrali da je u vama.
 Um i osećanja su spoljašnji, ali vi ste ih smatrali da su unutarnji.

Vi verujete da je svet predmetan i spolja, dok je on potpuno projekcija vaše psihe.

Ovo je osnovna konfuzija i nikakva nova eksplozija ne može je ispraviti. Morate misliti o
sebi da ste izvan toga. Nema drugog načina.

P: Neće mi dopustiti moje misli.

M: Ne odbacujte pažnju. Nemojte se boriti sa njima. Samo nemojte činiti ništa u vezi
njih, pustite ih da budu ma kakve da su. Sama vaša borba sa mislima daje im snagu,
život! Samo ne odbacujte pažnju, ne obazirite se na njih. Gledajte kroz njih.

Zapamtite da se sećate: štogod da se desi - dešava se zato što "JA JESAM".

Sve vas podseća da vi jeste.

Izvucite punu korist iz toga, iz činjenice da morate postojati da biste imali iskustvo
nečega (tako sećanje na Sebe postaje lako i trajno).

Nemate potrebe da prestanete da mislite, samo prestanite da budete zainteresovani

(za misli).

Nevezanost, ravnodušnost je ono što oslobađa. Nemojte se vezivati, to je sve.

P: Koje nas iskustvo najbliže približava Svevišnjem?

M: Ogroman mir i neograničena ljubav. Spoznajte da je sve što postoji istinito, plemenito
i lepo u Univerzumu, to sve dolazi od vas, da ste vi sebi izvor i na izvoru svega toga.
Bogovi i Boginje koji nadgledaju svet mogu biti najdivnija i najslavnija bića; ipak su svi
oni kao prelepo obučene sluge koje objavljuju moć i bogatstvo njihovog Gospodara.

P: Kako čovek ostvaruje stanje Svevišnjega?

M: Odricanjem od svih nižih želja. Sve dok ste zadovoljni sa nižim, ne možete imati više.

Sve što vas zadovoljava, vuče vas nazad. Dok ne ostvarite nezadovoljstvo sa
svim, svesni njihove tendencije i ograničenosti, i ne sakupite više energije u jednu veliku
težnju, čak ni prvi korak nije učinjen. S druge strane, sveukupnost želja za Svevišnjim je
samo po sebi poziv od Svevišnjeg.

Ništa fizičko ili mentalno ne može vam dati slobodu. Vi ste slobodni kada jednom
spoznate da vaše ropstvo nastaje od vašeg sopstvenog delovanja, i kada prestanete da
kujete lance koji vas zarobljavaju.

P: Da bih znao savršeno, potreban mi je savršen um.

M: Smiren um je sve što vam treba. Sve drugo će se desiti ispravno, onako kako treba,
kada je jednom vaš um smiren. Kao kad se Sunce rađa i čini svet aktivnim, tako čini i
budnost, duhovna svesnost, utičući na promene u umu. U svetlosti tišine, smirenosti i
stabilne, ustaljene budnosti unutarnje energije se bude i čine čuda bez ikakvog napora sa
vaše strane.

P: Vi hoćete da kažete da je najveći, glavni rad učinjen sa neradom, neaktivnošću?

M: Tačno tako. Morate da razumete da ste vi stvoreni za prosvetljenje, da vam je ono

suđeno. Sarađujte sa vašom sudbinom, nemojte ići protiv nje, nemojte to sprečavati.
Dozvolite tome, prosvetljenju, da se ispuni. Sve što vi treba da radite jeste da posvetite
pažnju preprekama koje su stvorene od vašeg luckastog, budalastog uma.
P: Ma koliko duboko gledao, ja nalazim samo um. Vaše reči "iznad uma" ne daju mi
objašnjenje.

M: Dok gledate sa umom, ne možete otići iznad njega. Da biste otišli iznad, morate
gledati izvan uma i njegovog sadržaja.

P: U kom pravcu da gledam?

M: Svi pravci su unutar uma! Ja vas nisam molio da gledate u bilo kom posebnom
pravcu. Samo gledajte van od svega onoga što se dešava u vašem umu i dovedite ga do
osećanja "ja jesam". "Ja jesam" nije pravac, on je negacija svih pravaca. Konačno i "ja
jesam" će morati da ide, jer vi nemate potrebu da se zadržavate na onome što je očevidno.

Dovođenje uma ka osećanju "ja jesam" samo pomaže u okretanju uma izvan
svega ostalog.

P: Kuda me to sve vodi?

M: Kada je um odvojen od svojih preokupacija, zaokupljenosti, on postaje smiren. Ako

ne uznemiravate ovu smirenost i ostajete u njoj, vi uviđate da je ona prožeta sa svetlošću i
ljubavlju koju nikada niste poznavali, a ipak odmah prepoznajete to kao vašu sopstvenu
prirodu.

Jednom kada prođete kroz ovo iskustvo, nećete biti više nikad ista osoba;
nepokorni um može prekinuti ovaj svoj mir i uništiti viziju, ali on će se sigurno vratiti,
ako se određeni napor uloži; sve do dana kada su sve ograde uklonjene, obmane i
vezanosti završene i život postaje sasvim koncentrisan na sadašnjost.

P: Kakvu razliku to čini?

M: Uma više nema. Postoji samo ljubav u delovanju.

P: Kako ću prepoznati to stanje kad ga dosegnem?

M: Neće biti straha.

P: Okružen svetom punim tajni i opasnosti, kako mogu biti bez straha?
M: Vaše sopstveno malo telo takođe je puno tajni i opasnosti, ipak vi se ne plašite njega,
jer ga smatrate svojim sopstvenim.

Ono što ne znate jeste da je ceo Univerzum vaše telo i ne treba da budete uplašeni
od njega. Možete reći da imate dva tela: lično i univerzalno. Lično dođe i prođe,
univerzalno je uvek sa vama.

Celokupna kreacija je vaše univerzalno telo. Vi ste tako zaslepljeni sa onim što je
lično da ne vidite šta je univerzalno. Ovo slepilo neće se završiti samo po sebi - ono mora
biti uklonjeno vešto i pažljivo. Kada su sve obmane postale razumljive, shvaćene, i
napuštene, vi dosežete stanje oslobođeno od zabluda i savršeno stanje u kome više ne
postoje razlike između ličnog i univerzalnog.

P: Ja sam individua i zato ograničena prostorom i vremenom. Zauzimam malo prostora i

trajem neko vreme; ja ne mogu čak i da zamislim sebe da sam večan i sveprisutan,
sveprožimajući.

M: Ipak, i pored svega, vi to jeste. Kako budete zaranjali duboko u sebe u potrazi za
vašom istinskom prirodom, vi ćete otkriti da je samo vaše telo malo i da je vaše sećanje
ograničeno, oskudno, kratko, dok je prostrani okean života vaša prava suština.

P: Same reči "ja" i "univerzalno" su protivrečne. Jedna drugu isključuju.

M: Ne, one se ne isključuju. Osećaj identiteta, istovetnosti, prožima ceo Univerzum.

Tragajte i otkrićete Univerzalnu Ličnost, koja ste vi sami i beskrajno, neograničeno više.
Svakako, uprkos tome, počnite sa ostvarivanjem da je svet u vama, a ne vi u svetu.

P: Kako to može biti? Ja samo znam deo sveta. Kako ceo svet može biti sadržan u delu,
izuzev kao refleksija, kao u ogledalu?

M: Ono što kažete je istina. Vaše lično telo je deo u kome je celina čudesno reflektovana.
Ali vi takođe imate i Univerzalno Telo. Vi čak ne možete reći da to ne znate, jer
doživljavate i vidite to sve vreme. Jedino što vi zovete to "svet" i uplašeni ste od njega.

P: Ja osećam moje malo telo i znam ga, dok drugo univerzalno ja ne znam, jedino ga
poznajem kroz nauku.

M: Vaše malo telo je puno tajni i čuda koja vi ne znate. Tu je takođe nauka vaš jedini
vodič. Oboje, i anatomija i astronomija, opisuju vas.

P: Čak i ako prihvatim vašu doktrinu univerzalnog tela kao radnu teoriju, na koji način to
mogu da proverim i od koje je to koristi za mene?

M: Znajući sebe kao stanovnika u oba tela vi se nećete odreći ničega. Sav Univerzum
biće vaša briga, interes, svaku živu stvar vi ćete voleti i pomoći najnežnije i najmudrije.
Neće biti sukoba interesa između vas i drugih. Svako iskorišćavanje će potpuno prestati.
Svaka vaša akcija biće korisna, svaki pokret će biti blagoslov.

60 detonatora za buđenje - Nisargadatta

1. Pre nego što manifestacija može da se desi, mora da postoji nešto što može da se
manifestuje: to je Apsolut.

2. Bez ikakvog uzroka, spontano, to se dešava; ne postoji razlog. Ta svest je univerzalna -

nema individualnosti. Ali kada se svest pojavi u određenoj formi koja je također nastala
spontano i počne da funkcioniše u njoj, ta forma poprima osećaj da je individua i tako
ono što je neograničeno ograničava sebe na određenu formu i tada nevolje počinju.

3. Svest je taj osećaj biti živ, biti prisutan, osećaj postojanja. Ona je ta ljubav za bivanjem
koja je izvor i uzrok svih želja.

4. Ako je iskustvo tu, to je zbog pojave svesti. Ako svesti nema, nema ni iskustva.
Apsolut ne može biti doživljen. Taj princip zna svest ili svedoči svesti; ako svest nije tu,
svedočenje prestaje. Ti to ne možeš znati konceptualno, ti sam moraš postati TO.

5. Svi smo zaokupljeni ovim iskustvom od rođenja do smrti, ali niko ni ne pomišlja na
stanje pre nego što su iskustva počela. Onaj koji ima jasno razumevanje ove svesti ne
pridaje važnost nijednom iskustvu.

6. U ovoj zemlji, u ovom životu, ti stičeš nešto, ali zakon ove zemlje je da što god da
stekneš ne možeš da izneseš iz nje. Sve što stičeš je zbog svesti, ali zakon zemlje, ovog
života, je da ništa ne može da se iznese; jednom kada svest nestane, sve odlazi sa njom.

7. Kako se čovek ponaša u svetu? On zaboravlja šta je ono što zaista funkcioniše. On
zaboravlja da su forme samo instrumenti za funkcionisanje svesti. On smatra sebe za
entitet i provodi ceo svoj život radeći teško, pokušavajući da stekne nešto. Motiv za sve
ovo je osećanje "ja" i "moje".
Sve vrste forme se neprekidno stvaraju i uništavaju - to je njihovo funkcionisanje.
8. Šta se dešava sa ovim osećajem entiteta kada svest nestane? Kada čovek umre, da li
zna da je mrtav? Samo drugi ljudi mogu da kažu da je on mrtav.

9. Tvoje prvobitno stanje je stanje pre pojave ove svesti.

10. U tvom prvobitnom stanju nema svesnosti o svesti, pa se prema tome ni ne postavlja
pitanje o znanju. Ovo znanje je u stvari neznanje i koje god znanje da se bazira na njemu
takođe je neznanje. Svo tvoje znanje zajedno sa tobom treba da bude likvidirano - tada si
oslobođen.

11. Ono što ne znaš, to je tvoje pravo stanje. Sve što je došlo nakon pojave ove svesti je
višak soli u jelu - beskorisno je, svest je beskorisna.

12. Odbaci svaku misao, svako iskustvo, sve to se desilo nakon pojave ove svesti. Sem
odbacivanja kao nečeg beskorisnog, nema ničega što treba učiniti, ničeg van tog čvrstog
razumevanja koje te sve više i više apsorbuje.

13. Svet postoji samo dok je ovaj osećaj prisustva tu. Osećaj prisustva je u svesti - ne u
mojoj ili u tvojoj svesti, već u univerzalnoj svesti. Sveukupna manifestacija zavisi od
ovog osećaja prisustva, uopštenog osećaja prisustva. Kada ovaj osećaj prisustva nestane,
gde je tvoj univerzum?

14. Došao sam do zaključka da svest i sve što se pojavljuje u svesti nije ništa drugo do
ogromna obmana. Ne postoji niko ko je počinio tu obmanu - to je spontano dešavanje.

15. Univerzalna manifestacija je samo u svesti, ali Probuđeni ima svoj centar viđenja u
Apsolutu. U prvobitnom stanju čistog bića, nesvesna svog postojanja, svest se javlja kao
talas koji se širi vodom, a u svesti svet se pojavljuje i nestaje. Talasi se podižu i padaju,
ali količina vode uvek ostaje ista.

16. Pre svih početaka, posle svih krajeva, ja jesam. Bez obzira što se događa, ja moram
biti tu da tome svedočim.

17. Nije da svet ne postoji. Postoji, ali samo kao pojava u svesti - sveukupnost poznatog,
manifestovanog, u beskonačnosti nepoznatog, nemanifestovanog.

18. Ono što počinje mora prestati, ono što se pojavljuje mora nestati. Trajanje neke
pojave je relativna stvar, ali princip je da sve što je podložno vremenu i trajanju mora
imati svoj kraj i samim tim nije stvarno.

19. Razmotri iz svog sopstvenog iskustva da li postoji išta trajno. Čak se i tvoja sopstvena
slika o sebi uvek menja.
20. Sve je to deo sveukupnog funkcionisanja. Ono što se odvija je neka vrsta sna i ma šta
da se desi biće deo sna. Sve pojave su samo pojave u svesti; svaka će biti tu onoliko
koliko treba da traje, ali u osnovi ništa što se dešava nema nikakvu vrednost niti značaj.

21. Šta god da neko vidi ili opaža, on mora biti pre toga što je viđeno i opaženo. To je
jednostavno.

22. Jednom kada spoznaš svoju pravu prirodu, tada biti živ ne znači biti individua, već to
znači jednostavno biti deo ove spontane manifestacije.

23. Ti znaš da jesi. Zato što znaš da jesi sve se dešava. Spoznaj to znanje "ja sam". Kada
budeš spoznao šta je to "ja-sam-stvo", veo misterije će biti otklonjen.

24. Znanje da jesi, je Bog. Posveti se tome i jednog dana ćeš shvatiti da ti nisi individua.
Shvatićeš da si univerzalna svest koja ne može da pati; ne postoji ni bol ni zadovoljstvo
za tu svest.

25. Šta je to što voliš sada? "Ja sam". Daj svoje srce i um tome, ne misli ni o čemu
drugom. Kada ovo postane bez napora i prirodno, onda je to najviše stanje.

26. Zašto se poigravati sa idejama? Budi zadovoljan sa onim u što si siguran. Jedina stvar
u koju možeš biti siguran je "ja jesam". Drži se toga i odbaci sve ostalo. To je joga.

27. Napusti sve ideje o sebi i jednostavno budi.

28. Teškoće se javljaju zato što tragaš za tim, zaboravljajući da je to ono što ti jesi. Ti kao
subjekat tragaš sa sobom kao za objektom. Ti si ono za čim tragaš.

29. Jastvo je blizu i put do njega je lak. Sve što treba da uradiš je da ne radiš ništa. Tvoja
spiritualna vežba je da budeš.

30. U čistoj svesti ništa se ne dešava.

31. Znanje "ja jesam" je najviši Bog, Guru; budi jedno sa tim, budi prisan s njim.

32. Sve što znaš je iz druge ruke. Samo "ja jesam" je iz prve ruke i ne traži dokaze! Drži
se toga.

33. Oslobođenje nije postignuće već stvar hrabrosti, hrabrosti da veruješ da si već
slobodan i da delaš u skladu sa tim.

34. Kada znaš ono što jesi, ti ujedno i jesi ono što znaš. Između bivanja i znanja ne
postoji jaz.
35. Nema šta da se uradi. Samo budi. Ne čini ništa. Budi.

36. Svako iskustvo je privremeno, ograničeno i iluzorno. Sama realizacija nije iskustvo.
To je otkriće bezvremenog faktora u svakom iskustvu. Svest je ono što čini svako
iskustvo mogućim.

37. Sve dok budeš bio zainteresovan za ovaj manifestovani svet, nećeš imati vremena da
odeš to korena. Koren je ta svest koja se pojavila kada si bio dete. Svest koju imaš sada
ista je kao ta dečija svest; zadrži se na tome, to je dovoljno.

38. Ne čini ništa osim ovoga: nemoj da identifikuješ svest sa telom. Nema potrebe ni za
kakvom spiritualnom vežbom osim da budeš svestan činjenice da se sve dešava samo u
ovoj svesti. Možeš samo osećati svest, ne možeš je videti. Ti je znaš; ti znaš da jesi.

39. Ništa što bih ti rekao ne može ti koristiti u ovom svetu i zato ti kažem samo ono što
jesi. Ako tražiš tu vrstu mira koja je neprocenjiva možeš je naći samo ako se ustoličiš u
svesti sa čvrstim ubeđenjem. Pod ubeđenjem podrazumevam ubeđenje u koje se nikada
ne sumnja, koje je čvrsto, nikada poljuljano ni uzdrmano - imaj takvu vrstu ubeđenja u
svoje postojanje. Ne misli ni na šta drugo, nemoj se moliti ničemu drugom.

40. Nevolja je u tome što svi žele da steknu znanje o Jastvu bez napuštanja identifikacije
sa telom, a to je kontradiktorno. Napusti ovu identifikaciju i sve će biti jednostavno.

41. Svako mora umreti, zato umri u svojoj pravoj prirodi. Zašto umreti kao telo? Nikada
ne zaboravi svoju pravu prirodu. To možda mnogi ne mogu prihvatiti, ali to je činjenica.
Ako već moraš imati ambiciju, neka to bude najviša, tako da baš u trenutku smrti budeš
Apsolut. Odluči to sada čvrsto, sa sigurnošću i ubeđenjem. Tigar ti se približava: ti znaš
da je smrt neizbežna ako te napadne. Zašto umreti kao kukavica? Napadni ga i možda će
pobeći. Ali ako tigar samo prolazi pored tebe, nemoj ga napadati bez potrebe! Samo ako
je apsolutno neophodno, skoči na njega.

42. Pusti telo i um da rade svoj posao, ali znaj da taj koji radi nisi ti - ti si osećaj
prisustva.

43. U ovom konceptu prostora i vremena nalazi se sveukupna manifestacija u kojoj ti

sebe smatraš za nešto odvojeno. Nema ničega odvojenog; ti si deo funkcionisanja
celokupne manifestacije.

44. Vrati se na izvor: pre nego što se ovaj koncept bića "ja jesam" pojavio, koje je bilo
tvoje stanje?

45. U tom stanju znanje je apsorbirano u znanju, ali znanje nije svesno sebe. Za takvo
nešto je potreban instrument, a svest je taj instrument. U svesti, svest je svesna sebe, ali u
stanju koje prethodi pojavi svesti, ko je tu i pomoću kojeg instrumenta on može biti
svestan. U tom stanju koje nije umrljano ničim, nema uslovljenosti. Uzmimo npr. prostor.
U prostoru su i mrak i svetlost; prostor postoji bilo da su tu mrak ili svetlost. Na isti način
stanje pre svesti je uvek tu. Upravo sada ono je tu. Ono je srž svega. Čovek od znanja je
onaj koji obitava u tom prostoru uprkos telu i umu.

46. Ne postoji razlog niti zakon uzroka i posledice za funkcionisanje ove univerzalne
svesti. Zašto se nešto dešava u određeno vreme ne može biti objašnjeno u ovom
dualističkom stanju. Mi možemo samo posmatrati funkcionisanje, ali ne možemo naći
razlog bilo kojeg dešavanja. Da smo imali ikakvog izbora pri uzimanju ovog tela-svesti,
ko bi bio toliko lud da ga prihvati. To je samo zato što nema nikakvog izbora, sve je
spontano. Patnja se također mora prihvatiti zato što je ona deo sveukupnog
funkcionisanja i ne postoji entitet koji može išta da bira.

47. Ti dolaziš ovde kao individua očekujući da ćeš dobiti nešto od mene, eto gde greška
nastaje. Ne postoji nikakva individua, pa kako onda ja mogu da učinim nešto za
nepostojeću individuu. Tvoja prava priroda se ni u čemu ne razlikuje od moje. Ovo
dešavanje je samo dešavanje koje je došlo i koje će proći.

48. Ako neko oseća potrebu da mokri, on jednostavno treba da se pomokri; to nije ništa
posebno, to je običan proces mokrenja koji se dešava svakome, ali ti uvek misliš da se
tebi dešava nešto posebno kao individui.

49. Jednostavno budi to što jesi, nemoj da umišljaš ili stvaraš predstave. Tvoje telo i tvoja
slika o sebi se neprekidno menjaju tokom celog života. Niti jedna od tvojih predstava nije
se zadržala trajno. Nakon dvadeset pet godina tvoje telo će izgubiti ovaj izgled i imaće
izgled stare osobe; kasnije će i taj izgled nestati. Da su ove predstave stvarne, one bi se
održale; one su nestvarne. Princip "ja jesam" nema dizajn, boju niti formu. Pomoću ovih
formi mi uživamo ili patimo, ali ništa nije stvarno; koje god iskustvo da imaš ono nije
stvarno.

50. Bilo da plačeš ili se smeješ, to je predstava samo za taj trenutak - sledećeg trenutka
sve se menja. Neki ljudi su veoma dobri u plakanju, žalosti ili kukanju, ali samo za taj
trenutak. Dokle god postoji telo, ovaj prolazni šou će biti tu, neprekidno se menjajući,
dok se konačno i ova svest kroz koju vidiš svet ne prekine. Ovom telu i ovoj svesti dani
su odbrojani.

51. Osnovna stvar - da ti nisi telo - mora ti biti jasna sada. Ti radiš u svetu i misliš da ti
obavljaš taj posao, ali ono što se zapravo dešava je ovo: životna sila kada se pojavi u
obliku misli i reči, postaje um, tako da je ova energija uma, životna sila uma, ta koja je
princip delanja. Biće, svest, je Bog koji svedoči životnoj sili i delanju uma. On se ne
meša, on samo svedoči. Razlog tvoje nesreće je u tome što misliš da ti išta radiš.

52. Čak je i boravak u svesti vremenom ograničen. Ono što sam nekada voleo sada više
ne želim, pošto sam svestan svoje prave prirode. Ova svest mi više nije potrebna čak ni
pet minuta. Da si kojim slučajem sada na samrti ti bi bio spreman da daš gomilu novca da
bi produžio svoj život samo pet minuta. Ja ne dajem ni pet para za to. Ja sam izgubio svu
ljubav prema ovom manifestovanom svetu.

53. Moje sopstveno iskustvo je da se zapravo nikada ništa ne dešava u ovom svetu.
Tragalac, traganje i traženo - nijedno od ova tri stanja nije stvarno. Ništa se ne dešava -
sve što se odvija u svetu je obmana.

54. Ja sam shvatio svoju prirodu: ona je uvek živa, ali ne tako kako svi misle. Ja ne želim
da živim u ovom životu pomoću znanja subjektivnog sveta ili iskustva subjektivnog
sveta. Ljudi mi govore da moram da živim, ali ja neću da živim tako. Ja sam živ zbog
svoje sopstvene prirode: ona je tu, ja sam tu samo zbog postojanja. Moje pravo stanje,
koje je potpuno i nepodeljeno, je izvan rođenja i smrti. Mene, telo i um nikada ne
ograničavaju. Ja sam bezgraničan.

55. Ja, Apsolut, nikada nisam imao iskustvo da sam živ, a sada imam iskustvo da sam živ
i sve ove nevolje doživljavam kroz to ja-sam-živ iskustvo. To iskustvo je ograničeno
vremenom i prostorom; ali jednom kada razumem celu stvar, shvatam da nikada nisam
imao nikakvo iskustvo da sam živ.

56. Shvati šta govorim. Svest se javlja spontano. Jednom kada sam svestan sebe, ja znam
da postojim i ja volim to postojanje; ja ne želim da me to postojanje napusti i upravo je to
ono što me tera na borbu tokom celog dana dok me san ne savlada, a sve samo zato da bi
ta ljubav prema postojanju bila zadovoljena.

57. A onda mi je Guru rekao kako zapravo stoje stvari: da je ova svest koju toliko mnogo
volim samo jedna iluzija; da je ona osnovni uzrok cele moje nesreće, a moje pravo stanje
je pre nego što se ona pojavila.

58. Shvati to duboko, intuitivno, izvan reči, ali isto tako shvati da ti to shvatanje ne može
biti od koristi, jer se i ono nalazi u svesti, a svest je iluzorna.

59. Ovo je pravo oslobođenje: znati da si ništa.

60. Zašto brinuti? Čak i Apsolut ne zna sebe. Kada dođemo do zaključka da ti nisi, da ja
nisam, za ono što preostaje kaže se da je Apsolut, ali sta je Apsolut? On se ne može
opisati i zato ostaješ bez reči. I ja sam isto bez reči.

IZVODI IZ KNJIGE 'JA SAM TO'

M: Sve dok niste u miru, ne možete videti ono što je istinito. Miran um od presudne je
važnosti za ispravnu percepciju, a ona je neophodna za samoostvarenje.
P: Toliko toga moram da učinim. Jednostavno sebi ne mogu priuštiti da budem u miru.
M: Razlog je tome iluzija da to vi delujete. Istina je, međutim, da se sve događa vama, a
ne zahvaljujući vama.
P: Budem li samo dopuštao da se sve događa samo od sebe, kako ću biti siguran da se
događa onako kako sam to zamislio? U svakom slučaju, događaje moram pokoriti svojim
željama.
M: Vaša vam se želja naprosto događa, kao i njeno ispunjenje ili neispunjenje. Ništa ne
možete promeniti. Možete jedino da verujete da se naprežete, borite i nastojite nešto da
postignete. No, to se samo događa, kao što se događaju i plodovi delovanja. Ništa se ne
događa zahvaljujući vama i za vas. Sve je već u slici koja se prikazuje na platnu, ničega
nema u svetlosti, uključujući i ono čime se smatrate, a to je da ste osoba. Vi ste samo
svetlost.
P: Ako sam ja samo svetlost, kako sam to mogao zaboraviti?
M: Niste to zaboravili. U slici na platnu zapisano je da ćete zaboraviti, a onda se prisetiti.
Ne možete prestati biti čovek zato što sanjate da ste tigar. Slično tome, vi ste čista
svetlost koja se pojavljuje kao slika na platnu. Ta će se slika ponovno sjediniti sa
svetlošću.

P: Ponekad imam osećaj da je ceo svemir moje telo.

M: Dokle god ste vezani iluzijom "ja sam ovo telo", samo ste tačka u prostoru i trenutak
u vremenu. Kad više nema poistovećivanja s telom, sav prostor i vreme u vašem su umu,
koji je samo mali val u svesnosti, a ona je pak svest odražena u prirodi. Svest i materija
aktivni su i pasivni aspekt čistoga bića, koji se nalazi u obojem i izvan obojeg. Prostor i
vreme jesu telo i um univerzalnog postojanja. Ja imam osećaj da se sve ono što se događa
u prostoru i vremenu događa meni, da su sva iskustva moja, kao i svi oblici. Ono što
mislim da jesam postaje moje telo, a sve što se događa tom telu postaje moj um. No, u
korenu univerzuma postoji samo čista svest, izvan prostora i vremena, ovde i sada.
Spoznajte da je ona vaše stvarno biće i delujte u skladu s time.
P: Zašto bi se ono što mislim o sebi moralo odražavati u mojem delovanju? Delovanje se
događa u skladu s okolnostima.
M: Okolnosti i uslovi upravljaju neznalicom. Poznavalac stvarnosti nije pod njihovim
uticajem. Jedini zakon kojem se on pokorava jeste zakon ljubavi.

“Ja jesam” – osećaj

Pitanje : Stvar je svakodnevnog iskustva da se, nakon buđenja, pred nama iznenada
pojavljuje svet. Odakle tada on dolazi?
Odgovor : Pre nego što se išta pojavi, mora da postoji onaj kome se to pojavljuje. Sva
pojavljivanja i iščezavanja pretpostavljaju promenu nasuprot neke nepromenljive
pozadine.

P : Pre buđenja sam bio nesvestan.

O : U kom smislu? Jesi li nešto zaboravio, ili prosto nisi imao iskustvo? Zar nemaš
iskustvo čak i kad si nesvestan? Možeš li da postojiš bez saznavanja? Rupa u pamćenju –
pa zar je to dokaz nepostojanja? I možeš li o tome osnovano govoriti kao o jednom
aktuelnom iskustvu? Ti čak ne možeš da kažeš kako tvog uma nema za vreme dubokog
sna. Zar se ne probudiš kad te pozovu? I kad otvoriš oči, nije li JA JESAM taj osećaj koji
se javlja na prvom mestu? Neka svest mora da postoji čak i za vreme nesvesti ili dubokog
sna. Nakon buđenja dolazi do iskustva: "Ja jesam – telo – u svetu". Čini se da postoji sled
u svemu tome, ali je činjenica da se sve dešava istovremeno – prosta ideja posedovanja
tela u okviru sveta. Sad, može li da postoji taj osećaj "JA JESAM" – osećaj bez da si
neko ili nešto u nečemu?

P : Ja sam uvek neko sa pamćenjem i navikama, i ne poznajem nikakvo drugo “JA

JESAM”.

O : Možda te nešto sprečava da saznaš. Kad nisi upućen u ono što drugi znaju šta ti
poduzimaš?

P : Tražim izvor znanja, pod njihovom instrukcijom, naravno.

O : Zar nije važno znati da nisi tek prosto telo ili nešto drugo? Ili možda, ništa od svega
toga? Ne primećuješ li da su tvoji problemi u suštini problemi tvog tela : hrana, odeća,
zaštita, porodica, prijatelji, ime, slava, sigurnost i opstanak – i sve to gubi smisao i
značenje istog trenutka kada shvatiš da nisi tek obično meso.

P : Kakva je korist od tog saznanja da nisam telo?

O : Reći tako nešto nije istina u potpunosti. Na neki način svi ste vi i tela i srca i umovi i
još mnogo, mnogo više. Zadubi se u “JA JESAM” – osećaj i sam ćeš pronaći. Kako
pronalaziš stvar koju si zaturio i zaboravio? Ona je sačuvana u tvom umu i ti je odjednom
prizoveš, prisetiš se gde je ostavljena. Osećanje bića, taj “JA JESAM” – osećaj prvi se
pojavljuje. Upitaj se odakle dolazi. ili ga samo posmatraj u tišini. Kada je um u “JA
JESAM” bez kretanja, ulaziš u stanje koje ne možeš da verbalizuješ, ali zato možeš da
iskusiš. Sve što je potrebno je da pokušavaš bez prestanka. Konačno “JA JESAM” uvek
je uz tebe, samo ti previše vezuješ mnoge stvari uz taj sveprisutni osećaj: telo, osećanja,
misli, ideje, posede, itd. Sva ta pogrešna poistovećivanja vode te na stranputicu. Zbog
toga ti smatraš sobom baš ono što nisi.

P : Pa šta sam onda ja?

O : Dovoljno je da uvidiš šta nisi, nema potrebe da znaš šta si. Dokle god se pod znanjem
podrazumeva opisivanje u terminima spoznatog, perceptualno ili konceptualno takva
stvar kao što je znanje o sebi samom uopšte ne postoji, jer ono što jesi ne može da se
opiše, ne računajući totalnu negaciju. U stvari ti možeš reći samo jedno : “Ja nisam ni ovo
ni ono”. Nisi u stanju da kažeš “Ovo je ono što ja jesam” – to nema nikakvog smisla. Ti i
da hoćeš ne možeš da budeš stvar koju označiš kao “on” ili “ono”. Sasvim sigurno, ne
možeš biti “nešto” drugo. Ti nisi ništa zametljivo ili zamislivo, pa ipak, bez tebe nema ni
percepcije ni imaginacije. Ti samo posmatraš osećaje srca, mišljenje uma i delatnost tela.
Samo delo posmatranja govori ti da nisi ono što posmatraš. Može li da postoji opažanje
bez tebe? Ili iskustvo – bez tebe kao iskustvenika? Svako iskustvo mora da “pripada”
nekome. Uvek tu mora da ima onog koji će da dotično iskustvo proglasi za svoje.
Iskustvo bez onog koji iskušava ne može da bude stvarno. Samim tim iskustvenik je ono
što iskustvo čini realnim. Kakvu vrednost za tebe ima iskustvo koje ne možeš da doživiš?

P : Osećanje da si iskustvenik, taj osećaj – “JA JESAM” zar nije i to iskustvo?

O : Očigledno je da je iskustvo sve što se iskusi, i u svakom iskustvu imamo i onog koji
iskušava. Pamćenje tvori iluziju kontinuiteta. U stvarnosti, svako iskustvo ima svog
posebnog iskustvenika, a osećaj identiteta javlja se zbog odnosa kušača i kušanog.
Identitet i kontinuitet su dve različite stvari. Baš kao što svaki cvet ima svoju boju, ali sve
boje žive zbog prisustva jedne jedine svetlosti, tako se i mnoštvo iskustvenika pojavljuje
unutar nepodeljene i nedeljive svesti, i premda je svaki kušač odvojen u pamćenju od
drugog, istovetni su u suštini. Ta suština je koren i temelj, bezvremena i beskrajna
“mogućnost” za sva iskustva.

P : Kako da dođem do toga?

O : Ne moraš da dolaziš – ti to jesi. To će doći do tebe ako stvoriš povoljnu priliku.

Odbaci svoju vezanost za nestvarno, i stvarnost će se ukazati žustro i nežno u isti mah. S
pojavom stvarnosti pojaviće se i velika ljubav koja nije ni izbor ni neka posebna sklonost;
ta ljubav nije vezanost već snaga koja sve stvari čini vrednim ljubavi.

2. poglavlje

“Opsednutost telom”

P : Maharadž, vi sedite ispred mene i ja sam do vaših stopala. Recite mi, koja je osnovna
razlika između nas?

O : Ne postoji nikakva osnovna razlika.

P : Nemoguće! Razlika mora da postoji, jer ja sam došao do vas, a ne vi do mene.

O : Zbog toga što zamišljaš nekakve razlike, ti lutaš od nemila do nedraga u potrazi za
“superiornim” ljudima.

P : I vi ste takođe superiorna osoba. Tvrdite da ste spoznali stvarnost. Ja tu spoznaju još
uvek nemam.

O : Zar sam ti ja ikada rekao da je ne poseduješ i da si zbog toga inferioran? Nek takve
gluposti dokažu oni koji su ih i stvorili. Ja ne tvrdim da znam ono što ti ne znaš. U stvari,
činjenica je da ti znaš mnogo više od mene samoga.

P : Vaše su reči mudre, ponašanje plemenito, milost sveprisutna.

O : Ja ništa ne znam o razlici između nas. Tvoj život je sled događaja, baš kao i moj, s
tim što sam nevezan pa vidim prolazne stvari kao stvari koje prolaze, dok se ti još uvek
kačiš na njih, te si prisiljen da ih pratiš.

P : Ali šta je to što vas je učinilo tako bestrasnim?

O : Ništa naročito. Imao sam poverenja u svog gurua koji mi je rekao da nisam ništa
drugo no ja sam, i ja sam mu poverovao. Ponašao sam se u skladu sa onim u šta sam
verovao, te sam prestao da se zamajavam s onim što nisam, i sa onim što nije moje.

P : Zašto ste bili tako srećni da imate puno poverenje u svog učitelja, dok je naša vera
beznačajna, tek verbalna, zaista neznatna?

O : Ko može to da kaže? Jednostavno, to se tako dogodilo. Stvari se dešavaju bez uzroka

i razloga, i na kraju krajeva, zar je važno ko je ko? Tvoje visoko mišljenje o meni je samo
tvoje mišljenje. Svakog trenutka možeš da ga promeniš. Zašto bi ti pridavao važnost
mišljenju, čak i svom sopstvenom?

P : Pa ipak, vi ste drugačiji. Vaš um, izgleda, uvek tih i srećan, a oko vas se dešavaju
čuda maltene svakodnevno.

O : Nemam pojma ni o kakvim čudima, i pitam se da li priroda dopušta izuzetke u svojim

zakonitostima, ili je pak svaka stvar čudo sama po sebi. Po meni, takva stvar – čudo –
uopšte ne postoji. Postoji samo svest unutar koje se sve dešava. To je nešto potpuno
očigledno – iskustvo svakog živog bića. Samo je problem u tome što ne gledaš dovoljno
pažljivo. Zagledaj se pažljivije, i vidi ono što ja vidim.

P : A šta vi vidite?

O : Vidim samo ono što bi i ti sam mogao da vidiš, ovde i sada, ali nisi u stanju usled
pogrešnog usmeravanja vlastite pažnje. Ti ne obraćaš pažnju na sebe samoga. Tvoj um
nikad nije s tobom, već prebiva u drugim stvarima, drugim ljudima i drugim idejama.
Postavi sebe u središte sopstvene pažnje. Posmatraj sebe kako deluješ, proučavaj svoje
motive i rezultate svojih delatnosti. Prostudiraj malo taj zatvor koji si podigao oko sebe
zbog vlastitog nehaja i nesmotrenosti. Uviđanjem onog što nisi dolaziš do onoga što jesi.
Povratak sebi samome odigrava se kroz osporavanje i odbacivanje. Jedna stvar je sigurna:
stvarnost nije nešto što može da se zamisli, zbog toga što stvarnost nije proizvod uma.
Čak ni “JA JESAM” – osećaj nije stalan, premda je moćan putokaz. On pokazuje gde da
tražiš, ali ne i šta da tražiš. Samo se duboko zagledaj u sve to. Jednom kad se sam uveriš
da o sebi ništa istinski ne možeš da kažeš do “JA JESAM”, i da ni na šta ne možeš da
upreš prstom misleći da si ono u šta upireš, potreba za “JA JESAM” je završena – više se
ne mučiš oko verbalizacije onog što jesi. Jedino što je stvarno neophodno je da se
oslobodiš pokušaja da sebe nekako definišeš. Sve definicije pripadaju isključivo telu i
ispoljavanjima tela. Kada se ta vrsta opsednutosti napokon ugasi, spontano se vraćaš u
svoje prirodno stanje. Konačno, jedina razlika između nas je u tome što sam ja potpuno
svestan svog prirodnog stanja, dok si ti još uvek zbunjen i upleten. I baš kao što zlato
pretočeno u ornamente nema prednost u odnosu na zlatnu prašinu, tako se i mi
razlikujemo samo kao pojavnosti – suštinski, jedno smo biće. To otkrivamo traganjem,
iskrenošću, ispitivanjem, danonoćnim proučavanjem, time što čitav svoj život ulažemo u
istraživanje i otkriće.

36. poglavlje

“Ubijanje povređuje ubicu, a ne ubijenog”

Sagovornik: Pre hiljadu godina čovek je živeo i umro. Njegov indentitet (antahkarana) se
opet pojavljuje u novom telu. Zašto se on ne seća svog prethodnog života? A ako se seća,
može li svoje pamćenje osvestiti?

Nisargadata: Kako znaš da se ista osoba pojavila u novom telu? Novo telo znači i novu
ličnost takođe.

S: Zamislite činiju punu gi–a (Indijski prerađeni puter). Kada se činija razbije, Gi ostaje i
može se staviti u novu posudu. Stara činija imala svoj miris, nova svoj. Gi će nositi
mirise iz jedne činije u drugu. Na isti način ličnost se prenosi iz tela u telo.

N: U pravu si. Kada postoji telo, njegove osobine utiču na osobu. Bez tela ostaje čist
identitet kroz osećaj “Ja sam”. Ali kada se rodite u novom telu, gde je svet iz prošlog
života?

S: Svako telo doživljava svoj svet.

N: U sadašnjem telu staro telo je – samo ideja ili je sećanje?

S: Ideja, naravno. Kako se mozak može sećati nečega što nije iskusio?
N: Odgovorili ste na svoje pitanje. Zašto se igrati sa idejama? Drži se onoga u šta si
siguran. A jedina stvar u koju možeš biti siguran je “Ja sam”. Budi to i odbaci sve ostalo.
To je Yoga.

S: Mogu da odbacim ali samo verbalno. U najboljem slučaju zapamtiću da ponavljam

formulu: “To nisam ja, to nije moje. Ja sam izvan svega toga”.

N: Sasvim dovoljno. Prvo verbalno, zatim mentalno i emocionalno, zatim kroz akciju.
Usmeri pažnju ka stvarnom sebi i ono će izaći na svetlost. Slično je mešanju krema od
putera. Radi to ispravno i marljivo i rezultat će sigurno doći.

S: Kako apsolutno može biti rezultat procesa?

N: U pravu si, relativno ne može preći u apsolutno. Ali ga može blokirati, kao što ne
mešanje krema sprečava puter od odvajanja. Stvarnost je ta koja stvara nuždu;
Unutrašnjost pokreće spoljašnost koja odgovara na usmereni napor. U stvari nema
unutrašnjosti i spoljašnosti; svetlo svesnosti je oboje – kreator i kreacija, iskustvo i
događaj, telo i otelovljenje. Budi pažljiv prema snazi projekcije svega ovog i tvojim
problemima će doći kraj.

S: Koja je snaga projekcije?

N: To je imaginacija izazvana željom.

S: Znam sve to, ali ja nemam moć nad tim.

N: To je jos jedna tvoja iluzija, nastala iz želje za rezultatima.

S: Šta je loše u svrsishodnom delanju?

N: Ne radi se o tome. To nije pitanje svrhe ni delanja. Treba samo da slušaš, pamtiš i
proučavaš. Sve što možeš je da zagrizeš, sažvaćeš i progutaš. Sve ostalo je nesvesno i
mehanično. Slušaj, zapamti i razumi – um je glumac i scena. Sve je to od uma, a ti nisi
um. Um se rađa uvek iznova, ne ti. On stvara svet i sve njegove veličanstvene
raznolikosti. Kao u dobroj predstavi gde postoje sve vrste uloga i situacija – treba ti od
svega po malo da stvoriš svet.

S: U predstavi niko ne pati.

N: Osim ako se ne indentifikujes. Ne poistovećuj se sa svetom i nećeš patiti.

S: Drugi će i dalje…

N: Onda napravi svoj svet savršenim. Ako veruješ u Boga, radi s njim. Ako ne veruješ,
postani Bog. Ili vidi svet kao igru, ili radi na njemu u svoj svojoj moći. Ili oboje.
S: Šta je sa identitetom čoveka koji umire? Šta se desi kad umre? Da li se slažete da
nastavlja život u drugom telu.

N: Da i ne. Sve zavisi kako gledaš na to. Šta je identitet? Kontinuitet u memoriji. Možeš
li pričati o identitetu bez memorije?

S: Da, mogu. Dete ne mora znati svoje roditelje, a ipak će imati nasledne osobine.

N: Ko ih primećuje? Neko sa memorijom kojom zapaža i upoređuje. Zar ne vidiš da je

pamćenje osnova tvog mentalnog života. A identitet je samo odraz, kalup, događaja u
vremenu i prostoru. Promeni kalup i promenićeš čoveka.

S: Kalup je bitan. On ima svoju vrednost. Govoreći da je dizajn tkanja samo obojeni
konac, promašićete najbitnije – lepotu tkanja. Ili opisujući knjigu kao papir sa mastilom
na njemu promašićete smisao. Identitet je vredan zato što je osnova individualnosti; što
nas čini jedinstvenim i nezamenljivim. “Ja sam” je neposredan osećaj jedinstvenosti.

N: Da i ne. Identitet, individualnost, jedinstvenost su samo najvredniji aspekti uma, ali

ipak samo od uma. “Ja sam sve što jeste” takođe je jednako iskustvo vredno.
Pojedinačnost i univerzalnost su neodvojivi. To su dva aspekta neizrecivog, viđenog
izvan i iz njega. Nažalost reči ukazuju ali ne prenose. Pokušaj da odeš izvan reči.

S: Šta umire sa smrću?

N: Ideja “Ja sam ovo telo” umire, svedok ne umire.

S: Đaini veruju u mnogostrukost svedoka, zauvek odvojenog.

N: To je njihova tradicija, bazirana na iskustvu nekih velikih ljudi. Jedan svedok

odražava sebe kroz bezbrojna tela, kao “Ja sam to”. Dokle god tela, koliko god suptilna
bila, postoje “Ja sam” postoji kroz mnogostrukost. Izvan tela postoji samo jedan.

S: Bog?

N: Kreator je osoba čije telo je svet. Bezimeno Jedno je izvan svih bogova.

S: Šri Ramana Maharši je umro. Da li mu je to nešto značilo?

N: Ništa. Ostao je ono što je bio – Apsolutna Realnost.

S: Ali za običnog čoveka smrt ima drugačije značenje.

N: Ono što on misli da jeste pre smrti, to nastavlja da bude posle smrti. Njegova slika o
sebi preživljava.
S: Pre neki dan bilo je govora kako Gjani koriste životinjsku kožu za meditiranje i slično.
Nisam poverovao. Lako je opravdavati sve običajima i tradicijom. Običaji mogu biti
surovi a tradicija izopačena. Postoji objašnjenje ali ne i opravdanje.

N: Nikad nisam mislio da kažem da bezakonje prati samorealizaciju. Oslobođen čovek je

ekstremno prožet zakonom. Ali njegov zakon je zakon njegovog stvarnog Sopstva, a ne
društva. Ove društvene zakone on posmatra ili krši u skladu sa okolnostima i potrebama.
Ali on nikad neće biti uobražen i protiv zakona.

S: Ono što ne mogu da prihvatim je opravdavanje običajima i navikama.

N: Teškoća leži u našim različitim tačkama gledanja. Ti govoriš iz telo–uma. Ja iz

svedoka. Razlika je u osnovi.

S: I dalje – surovost je surovost.

N: Niko te ne primorava da budeš surov.

S: Iskorišćavanje tuđeg zverstva je zverstvo samo po sebi.

N: Ako pogledaš izbliza u proces života, naći ćeš surovost svuda, život se hrani životom.
To je čijnenica koja ne treba da te čini krivim što si živ. Ti počinješ da živiš zadajući
svojoj majci beskrajne teškoće. Do zadnjeg dana života takmičićeš se za hranu, odeću,
skrovište za svoje telo; boreći se za njegove potrebe, želeći da budeš siguran, u svetu
nesigurnosti i smrti. Sa tačke životinje biti ubijen nije najgori način da se umre; sigurno
lakše od bolesti i staračkog raspadanja. Surovost leži u motivu, ne u delu. Ubijanje
povređuje ubicu, a ne ubijenog.

S: Slažem se; onda ne smem prihvatiti usluge lovaca i kasapina.

N: Ko traži da prihvatiš?

S: Vi prihvatate.

N: To me ti tako vidiš. Kako brzo optužuješ, osuđuješ i kažnjavaš. Zašto prvo polaziš od
mene, a ne od sebe?

S: Ljudi kao vi treba da pruže primer.

N: Da li si spreman da slediš moj primer? Ja sam mrtav za svet, ja ne želim ništa, čak ni
da živim. Budi kao ja, radi ono što ja radim. Ti mi sudiš po odeći i hrani; a ja samo
posmatram tvoje motive; ako veruješ da si telo i um i tako delaš, ti si kriv za najveće
zverstvo – zverstvo prema sopstvenom istinskom biću. U poređenju sa ovim sve ostale
surovosti se ne računaju.
S: Vi se štitite tvrdeći da niste telo. Ali vi ste pod kontrolom tela i odgovorni ste za
njegovo delovanje. Dozvoliti telu potpunu autonomiju bilo bi odraz imbecilnosti i ludila.

N: Smirite se. Ja sam takođe protiv svog ubijanja životinja zbog mesa i krzna, ali odbijam
da tome dam prvo mesto. Biti vegeterijanac je važna stvar ali ne i najbitnija; svim
principima najbolje služi čovek koji se vratio svom izvoru.

S: Kada sam bio u Šri Ramana ašramu osetio sam Bhagavana po čitavom mestu,
sveprožimajućeg, sveprisutnog.

N: Imao si neophodnu veru. Oni koji istinski veruju u njega videće ga svuda sve vreme.
Sve se dešava u zavisnosti od tvoje vere koja je forma želje.

S: Vera koju vi imate u sebi, nije li ona takođe oblik želje?

N: Kad kažem “Ja sam”, ne mislim na odvojen entitet sa telom u središtu. Već na
totalnost postojanja, na okean svesnosti, ceo univerzum koji jeste. Nemam šta da poželim
jer sam celovit zauvek.

S: Možeš li dodirnuti unutrašnji život drugih ljudi?

N: Ja sam ljudi.

S: Ne mislim na identitet sa suštinom, niti sličnostima formi. Već na stvarno ulaženje u

umove i srca drugih i sudelovajem u njihovim ličnim iskustvima. Možete li patiti i
radovati se sa mnom, ili samo zaključujete šta osećam posmatrajući me i analiziarajući?

N: Sva bića su u meni. Ali puštanje u mozak sadržaje iz drugog mozga zahteva izvestan
trening. Nema stvari koja se ne može postići treniranjem.

S: Ja nisam vaša projekcija niti ste vi moja. Ja sam na svom mestu, ne samo kao vaša
kreacija. Ova gruba filozofija o imaginaciji i projekciji me ne dodiruje. Vi me lišavate
svake realnosti. Ko je čija zamisao? Ja vaša ili vi moja? Ili sam ja slika svoje sopstvene
slike? Ne, nešto je negde pogrešno.

N: Reči izneveruju svojom ispraznošću. “Stvarno” ne može biti opisano, ono mora biti
iskušeno. Ne mogu naći bolje reči za ono što znam. Ono što kažem može zvučati
apsurdno. Ali ono na šta reči pokušavaju da ukažu je najveća istina. Sve je Jedno, koliko
god se igrali rečima. Sve je uređeno da zadovolji jedini izvor i cilj svake želje, koji svi
znamo kao osećaj “Ja sam”.

S: Bol je u korenu želja. Osnovni motiv je pobeći od bola.

N: Šta je koren patnje? Nepoznavanje sebe. Šta je u korenu želje? Hitnost da pronađeš
sebe. Sve zamke kreacije su za sebe, i neće se smiriti dok se ne vrati sebi.
S: Kada će se vratiti?

N: Kad god ti hoćeš.

S: A svet?

N: Možeš ga poneti sa sobom.

S: Moram li čekati pomažući svetu dok ne dosegnem savršenost?

N: U svakom smislu pomaži svetu. Nećeš pomoći mnogo, ali kroz napor pokušavanja ćeš
rasti. Nema ničeg pogrešnog u naporu da se pomogne svetu.

S: Bilo je ljudi, običnih ljudi, koji su puno pomogli svetu.

N: Kad dođe vreme da je svetu potrebna pomoć, neki ljudi dobiju volju, mudrost i moć da
uzrokuju velike promene.