Парк природе „Уна“

Студија заштите – стручна основа

Правни основ за доношење акта о стављању под заштиту природног добра садржан је у члановима
14., 46., 52., 53., 60., 61. и 62. Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“
20/14) и Измјенама и допунама просторног плана Републике Српске до 2025 године.

Републички Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

припремио је Студију заштите за проглашење Парка природе „Уне".

Бања Лука, 2019. год.

Носилац пројекта: Републички завод за заштиту културно-
историјског и природног насљеђа

Стручни тим: Драган Ковачевић, дипл. инж. шумарства

Дејан Радошевић, дипл. еколог.
Горан Панић, дипл. географ
Сара Поткоњак, мастер биолог
Ана Ћурић, маг. експ. биол.
Дарко Јованић, дипл. инж. шумарства

Стручни сарадници на пројекту: Борис Давидов, ихтиолог

Допринос пројекту: СРУ “Нови Град“

СРУ “Мрена“
СРУ “Клен“
Професионална ватрогасна јединица
Козарска Дубица
Територијална ватрогасна јединица општине
Нови Град
Општине Нови Град, Козарска Дубица,
Костајница и Крупа на Уни

Директор

Слободан Наградић
САДРЖАЈ

I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА ...................................................................................................... 1

I 1. НАЗИВ ................................................................................................................................... 1
I 2. ВРСТА .................................................................................................................................... 1
I 3. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ............................................................................................... 1
I 4. СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ ............................................................................................ 1
I 5. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ .......................................................................................................... 2
I 6. ОСНОВНА ВРИЈЕДНОСТ ....................................................................................................... 2
I 7. КЛАСИФИКАЦИЈА IUCN ....................................................................................................... 2
I 8. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ...................................................................................................... 2
I 9. ПОЛОЖАЈ .............................................................................................................................. 2
I 9.1. Локација ............................................................................................................................ 2
I 9.2. Географске координате ............................................................................................... 3
I 9.3. Надморска висина ........................................................................................................ 4
I 10. ГРАНИЦЕ ПРИРОДНОГ ДОБРА .......................................................................................... 4
I 10.1. Опис спољне границе ................................................................................................ 4
I 11. ПОВРШИНА ПРИРОДНОГ ДОБРА...................................................................................... 7
II ОПИС ПРИРОДНОГ ДОБРА ....................................................................................................... 11
II 1. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ......................................................................................... 11
II 1. 2. Тектоника .................................................................................................................. 12
II 2. ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................................................ 13
II 3. ХИДРОГРАФСКЕ И ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .................................................... 14
II 4. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ....................................................................................... 19
II 5. ФЛОРА И ВЕГЕТАЦИЈА ...................................................................................................... 21
II 6. ФАУНА................................................................................................................................ 26
II 6. 1. Бескичмењаци .......................................................................................................... 27
II 7. ПЕЈЗАЖНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ........................................................................................... 49
III ОЦЈЕНА СТАЊА ПОДРУЧЈА И ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА ....................................................... 53
IV КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ, УНАПРЕЂИВАЊА И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА СА ЦИЉЕВИМА
УПРАВЉАЊА ................................................................................................................................ 58
IV 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА ............................................................................. 58
IV 2. КОНЦЕПТ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ...................................................................................... 58
V ЗОНЕ, РЕЖИМИ И МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂИВАЊА ....................................................... 64
VI СМЈЕРНИЦЕ .............................................................................................................................. 69
VI 1. ОПШТЕ СМЈЕРНИЦЕ......................................................................................................... 69
VI 2. СМЈЕРНИЦЕ УПРАВЉАЊА И УНАПРЕЂЕЊА СТАНИШТА И ОЧУВАЊА
БИОДИВЕРЗИТЕТА ................................................................................................................... 69
VI 2. 1 Смјернице за управљање ихтиофауном ................................................................ 70
VI 3. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНИХ ДОБАРА ............................................................ 72
VI 4. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ ........................................................... 73

1
 VI 5. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНА ЗЕМЉИШТА И ЊИХОВО ОДРЖАВО КОРИШЋЕЊЕ
................................................................................................................................................... 74
VI 6. ОПШТЕ СМЈЕРНИЦЕ ЗА РАЗВОЈ ...................................................................................... 75
VI 6.1. Смјернице за развој туризма .................................................................................. 78
VII УПРАВЉАЊЕ ........................................................................................................................... 85
VII 1. ПРИЈЕДЛОГ УПРАВЉАЧА ............................................................................................... 85
VII 2. МЕЂУСОБНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ .................................................................................... 85
VII 3. ФИНАНСИРАЊЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА ................................................................... 85
VIII Литературa ............................................................................................................................. 88

2
ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА

3
I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА

I 1. НАЗИВ
Парк природе „Уна“.

I 2. ВРСТА
Према члану 53., став 1 Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“
бр. 20/14): „Парк природе је подручје добро очуваних природних вриједности са
претежно очуваним природним екосистемима и живописним пејзажима, намијењено
очувању укупне геолошке, биолошке и пејзажне разноврсности, као и задовољењу
научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-
рекреативних потреба и осталих дјелатности усклађених са традиционалним начином
живота и начелима одрживог развоја.“

I 3. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ

Правни основ за доношење акта о стављању под заштиту природног добра садржан је у
члановима 14., 46., 52., 53., 60., 61. и 62. Закона о заштити природе („Службени гласник
Републике Српске“ 20/14). Плански основ за заштиту ријеке Уне је дефинисан документом
Измјене и допуне Просторног плана Републике Српске до 2025. године. У поглављу
„Заштита и очување заштићених природних добара“, у табели број 5. „Попис подручја
планираних за успостављање заштите у планском периоду по IUCN класификацији“ , под
редним бројем 107, наведена је ријека Уна у категорији „V“ Парк природе.
Иницијативу за заштиту ријеке Уне је поднијело Министарство за просторно уређење,
грађевинарство и екологију у новембру 2017. године (Додатак 1).

I 4. СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ

Ријека Уна и њено приобаље имају статус претходне заштите у категорији парк природе.
Рјешење о проглашењу претходне заштити Парка природе „Уна“ („Службени гласник
Републике Српске“ бр. 32/18) – Додатак 2. је донијела Влада Републике Српске, у складу
за одредбама Закона о заштити природе, а на основу Стручног мишљења Завода.

1
I 5. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ
У обухвату Парка природе „Уна“ није било заштићених природних вриједности до
успостављања претходне заштите.

I 6. ОСНОВНА ВРИЈЕДНОСТ
Подручје одликују специфичне геолошке и хидролошке појаве као и изузетна биолошка
разноврсност која се испољава кроз флористичке, фаунистичке, и екосистемске
вриједности.
Долина Уне је од давнина позната по појавама великих маса седре (бигра). Читаво корито
Уне је својим уздужним профилом степеничасто, што је баш и условљено каскадним
појавама бигра који се измијењује с равним и мирним дијеловима тока. Према
Матоничкину и Павлетићу (1963) у ријеци Уни можемо разликовати четири типа седрених
формација. Најчешће су малене баријере висине од 0,5 до 1,5 m које су карактеристичне
управо за ово подручје јер показују специфичну грађу и донекле се разликују од свих
творевина у другим нашим ријекама.
Посебну вриједност истраживаног подручја су станишта бројних врста риба. Морфологија
Уне омогућава да се на једном мјесту види много различитих врста риба. У Уни је
идентификовано чак 39 различитих врста риба, што је свакако сврстава у ред најбогатијих
наших ријека.
Трећа специфичност Парка природе „Уна“ су непоновљиви пејзажи. Предио
карактектеришу мозаик природних очуваних станишта, дјелимично измјењених и оних
насталих антропогеним утицајима. Смарагдна ријека Уна, те низ хидролошких,
геоморфолошких и других феномена међу којима се истичу многи седрени облици,
брзаци, водопади, аде и ријечна језера, као и нераскидива обална вегетација, те насеља
на њеним обалама чине ово заштићено подручје јединственим.

I 7. КЛАСИФИКАЦИЈА IUCN
Protected Areas Category V - V Protected Landscape/ Seascape“.

I 8. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС
Подручје нема међународни статус заштите.

I 9. ПОЛОЖАЈ

I 9.1. Локација

Парк природе „Уна“ се налази на крајњем сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине и

Републике Српске. Простире се на четири општине у Републици Српској и то: Крупа на

2
Уни, Нови Град, Костајница и Козарска Дубица. Цијелом својом дужином, на овом дијелу,
ријека Уна граничи са Републиком Хрватском. Дужина ријеке Уне обухваћене заштићеним
подручјем износи 95 km.

Слика 1. Географски положај Парка природе „Уна“

I 9.2. Географске координате

дужине. Централна координата тачка са

Табела 1. Централна координата1 (види Прилог 1)

Централна координата

по Гриничу по Гаус-Кригеру
45° 12' 47.78" N, 16° 30' 9.36" E 6382789 m, 5008740 m

1
Централна координата је географска тачка која одређује глобални положај простора, а приказана је по
Гриничу и по Гаус-Кригеровим километарским координатама

3
Табела 2. Габаритне координате2 626 источне географске дужине: Централна координата
Граничне тангенте по Гриничу по Гаус-Кригеру

крајња јужна тачка 44° 58' 56.93" N 4983499 m

крајња сјеверна тачка 45° 15' 29.73" N 5013247 m
крајња западна тачка 16° 12' 32.22" E 6359156 m
крајња источна тачка 16° 54' 47.04" E 6415088 m

I 9.3. Надморска висина

Табела 3. Надморска висина3

надморска висина
минимална максимална
94 m 135 m

I 10. ГРАНИЦЕ ПРИРОДНОГ ДОБРА

I 10.1. Опис спољне границе

Граница заштићеног подручја Уна је описана према аналогним катастарским плановима у

размјери 1:2500 и дигиталним катастарским плановима у размјери 1:1000 за урбана
подручја Козарске Дубице и Новог Града, те границама катастарских општина.
Достављени аналогни катастарски планови нису потпуни, односно не покривају цијело
подручје (цјелокупно подручје оштине Крупа на Уни и један лист на подручју оштине
Козарска Дубица у Дркасенићу), и дијелом су неажурни. Због наведеног, код описа
границе коришћени су и постојећи инфраструктурни објекти (путеви, жељезничка пруга,
насипи) као и координатне ломне тачке које су нумерисане и графички приказане на
картама у прилогу. С обзиром на чињеницу да се предметно подручје протеже кроз двије
координатне зоне (V и VI), код утврђивања координатних ломних тачка, исказане су
координате које просторно одговарају зони у којој припадају.

Граница Парка природе „Уна“ полази са подручја Доње Градине, са ломне тачке бр. 1. -
6415085, 5012571, која се налази на путу Драксенић – Доња Градина, у КО Доња Градина.

2
Габаритне координате су географске граничне линије односно тангенте простора, и осим положаја дају
информацију и о просторној димензији природног добра.
3
Извор података: топографска карта 1:25 000

4
Од ове тачке граница Парка прирoде „Уна“ иде насипом у правцу југозапада и то
границама катастарких парцела к.ч. 692, 691, 994/5, 1004, 1005, 1009, 1012, 1015, К.О.
Доња Градина (парцеле се налазе изван обухвата). Даље граница наставља границама
катастарских парцела к.ч. 114, 113, 112, 111, 110, 101/1, 100/1, 99/1, 97/2, 98, 88/2, 87,
201/1, 205/1, 206/1, 209/1, 210/1, 211/1, 212/1, 213, 219, 218, 222, 243, 1195/1, 365, 864,
361, 358, 355, 354, 344, 343, 496, 1192, 527, 528, 529, 530, 533, 534, 535, 536, 539, 540, 541,
542, 736, 737, 738, 742, 746, 748/2, 748/1, 755, 758, 760, 762, 780, 777, (парцеле су изван
обухвата) у К.О. Чуклинац. Даље граница иде од ломне тачке бр. 2 - 6412766, 5010000
насипом и некатегорисаним путем који су означени сљедећим ломним тачкама 2a -
6412775, 5009846; 2b – 6412681, 5009635; 2c – 6412571, 5009484; 2d – 6412472, 50093112,
2e – 6412390,5008950; 2f – 64122450, 5008888; 2g - 6412135, 5008893; 2h – 6412021,
5008295; 2i – 6411899, 5007581 (наведене тачке се налазе у К.О. Драксенић), одакле се
граница ломи у правцу запада на ломну тачку 2ј – 6411870, 5007579 која се налази на
споју к.ч. 563/1, 563/2 и 565 у К.О. Јошик. Граница даље наставља западно магистралним
путем М-14 Козарска Дубица – Градишка који носи ознаку к.ч. 1383 (пут је ван обухвата), у
К.О. Јошик. Даље граница улази у К.О. Козарска Дубица 2, гдје наставља западно
магистралним путем М-14, који носи ознаку к.ч. 2561 (пут је ван обухвата), те даље
наставља градском саобраћајницом „Преображенска“, која носи ознаку к.ч. 2561/1
(саобраћајица је ван обухвата), све до споја са к.ч. 327 (парцела је ван обухвата), те даље
поново наставља саобраћајницом „Преображенска“, која носи ознаку к.ч. 2561/1
(саобраћајица је ван обухвата), а затим и саобраћајницом Др Младена Стојановића која
носи ознаку к.ч. 2561 (саобраћајица је ван обухвата), све до граничног прелаза, односно
до границе К.О. Козарска Дубица 1. Даље граница наставља западно кроз К.О. Козарска
Дубица 1, и то границама к.ч. 3797/3, 342/2, 341, 340/1, 242, 241, 240 238, 237, 236, 233,
234, 232, 231, 229, 228, 227, 226, 225, 224, 223/4, 223/1, 223/2, 222. 221, 220, 219, 218,
(парцеле су изван обухвата), те даље саобраћајницом која носи ознаку к.ч. 3796
(саобраћајница је ван обухвата), те даље парцелама к.ч. 3789/2, 101/17, 101/4, 101/3,
101/16, 101/1, 101/18, 100/2, 100/1, 98/1, 95, 94, 93, 89, 88, 87, (парцеле су изван обухвата),
те даље наставља западно магистралним путем М-14 Костајница - Козарска Дубица, који
носи ознаку к.ч. 3792 (пут је ван обухвата). Даље граница наставља магистралним путем
М-14 Костајница - Козарска Дубица (пут је ван обухвата) све до мљекаре у Вриоцима,
односно ломне тачке бр. 3 - 6403552, 5006097. Даље граница иде границом парцеле
мљекаре (парцеле је изван обухвата), односно ломним тачкама бр. 3а - 6403565, 5006158;
3b – 6403607, 5006148; 3c - 6403629, 5006261; 3d - 6403477, 5006291; 3f - 6403452,
5006167; 3g – 6403457, 5006106, у којој се граница поново враћа на магистрални пут. Од
ове тачке, граница наставља западно магистралним путем М-14 Костајница - Козарска
Дубица (пут је ван обухвата) све до уласка у урбано подручје Костајнице, односно до
границе са К.О. Костајница. Даље граница иде ломним тачкама, које се налазе у К.О.

5
Костајница, и то: бр. 4 - 6387499, 5009345, 4a – 6387454, 5009325; 4b - 6387411, 5009317; 4c
- 6387367, 5009315; 4d – 6387257, 5009319; 4e - 6387205, 5009326; 4f – 6387154, 5009329;
4g - 6387084, 5009336. У овој тачки се граница прекида и наставља даље из ломне тачке
бр. 5 - 6385915, 5009610; до тачке бр. 6 – 6385653, 5009727 у К.О. Костајница.

Даље граница наставља западно новоизграђеном саобраћајницом која се налази ван

обухвата до споја са магистралним путем М-14 Нови Град – Костајница. Даље граница
наставља западно магистралним путем М-14 Нови Град – Костајница (пут је изван
обухвата) све до споја са пругом, односно до ломне тачке бр. 7 – 6381229, 5005865; која се
налази у К.О. Грдановац. Даље граница пресијеца пругу до ломне тачке бр. 8 – 6381202,
5005869, одакле даље наставља границом парцеле пруге Бања Лука – Суња која носи
ознаку к.ч. 472 (пруга/парцела је изван обухвата) све до границе са К.О. Добрљин. Даље
граница наставља кроз К.О. Добрљин, границом парцеле пруге Бања Лука – Суња која
носи ознаку к.ч. 1552 (пруга/парцела је изван обухвата), затим кроз К.О. Горње Водичево,
границом парцеле пруге Бања Лука – Суња која носи ознаку к.ч. 2136 и к.ч.1110,
(пруга/парцеле су изван обухвата), те кроз К.О. Доње Водичево, границом парцеле пруге
Бања Лука – Суња која носи ознаку к.ч. 2416, (пруга/парцеле су изван обухвата). Граница
затим наставља границом парцела пруге Бања Лука – Суња кроз К.О. Равнице, гдје
парцеле носе ознаку к.ч. 1605 и к.ч. 1595, затим границом парцела пруге Бања Лука –
Суња кроз К.О. Пољавнице, гдје парцеле носе ознаку к.ч. 1407 све до ломне тачке бр. 9 –
5610758, 4994665, одакле граница наставља границама парцела 568, 569 (парцеле су у
обухвату), затим границама парцела 570, 571, 572/2, 573, 575, 577, 578, 579, 580, 581,
582/1, 582/5, 582/4, 582/11, 582/9, 582/2, 582/3, 585, 585/6, 585/2, 585/4, 585/3, 585/8,
585/5, 590, 1410, 1411, (парцеле су изван обухвата) све до координатне тачке бр. 10 –
5609672, 4992082, гдје се граница поново враћа на парцелу пруге Бања Лука – Суња, и
наставља истом у правцу Новог Града гдје парцеле носе ознаку к.ч. 1411, све до границе
са К.О. Нови Град. Даље граница наставља границом парцела пруге Бања Лука – Суња
кроз К.О. Нови Град која носи ознаку к.ч. 4963 (парцела је изван обухвата), све до ломне
тачке бр. 11 - 5609412, 4990833. Даље граница иде парцелом пута број 4100 (парцела је
изван обухвата), све до моста на шћу ријеке Сане у ријеку Уну. Даље граница иде мостом
(мост је изван обухавата), а након моста силази на зидину на кеју, гдје граница даље иде
зидом узводно уз ријеку Уну, односно границом парцеле 4100 (парцела је изван обухвата)
све до моста преко ријеке Уне (граничног прелаза). Даље граница иде парцелама 1345/3,
1345/2, 1345/1, 1358, 1363/1, 4120, 4122, (парцеле су изван обухвата), све до споја са
магистралном саобраћајном Крупа на Уни – Нови Град. Даље граница иде границом
парцеле саобраћајнице Крупа на Уни – Нови град која носи ознаку к.ч. 4146 (парцела је
изван обухвата) све до ломне тачке бр. 12 – 5607606, 4988130, односно до споја са пругом
Бихаћ - Нови Град. Даље граница наставља пругом Бихаћ – Нови Град све до ломне тачке

6
бр. 13 – 5606276, 4984755 одакле граница наставља локалним путем до ломне тачке бр.
14 - 5606167, 4984752. Од ове тачке, граница наставља магистралним путем Бихаћ – Нови
Град (пут јер изван обухвата) све до ломне тачке бр. 15 – 5601265, 4983980; гдје граница
обилази парцелу фабрике за прераду дрвета, и то ломним тачкама бр. 15а - 5601149,
4983948; 15b - 5601064, 4983902; 15c – 5601001, 4983836; 15d - 5601038, 4983789; гдје
граница поново излази на магистрални пут Бихаћ – Нови Град. Од ове тачке, граница
наставља магистралним путем Бихаћ – Нови Град све до ломне тачке бр. 16 - 5595715,
4982737; односно до ентитетске границе. Од ове тачке, граница парка природе иде
сјеверно на ријеку Уну, границом К.О. Ивањска (К.О. је у обухвату) све до ломне тачке бр.
17 - 5595718, 4982803; Од ове тачке граница иде низводно ријеком Уном, и то границама
катастарских општина К.О. Ивањска, К.О. Средњи Бушевић, у општини Крупа на Уни. Даље
граница наставља низводно ријеком Уном границама катастарских општина К.О. Блатна,
К.О. Матавази, К.О. Горњи Ракани, К.О. Доњи Ракани, К.О. Рудице, К.О. Нови Град, К.О.
Пољавнице, К.О. Равнице, К.О. Доње Водичево, К.О. Горње Водичево и К.О. Добрљин у
општини Нови Град. Даље граница иде нозводно ријеком Уном, и то границама
катастарских општина К.О. Грдановац, К.О. Мракодол, К.О. Костајница, К.О. Петриња у
општини Костајница. Даље наставља низводно ријеком Уном и то границама катастарских
општина К.О. Бабинац, К.О. Бачвани, К.О. Шеварлије, К.О. Јохова, К.О. Суваја, К.О.
Комленац, К.О. Вриоци, К.О. Козарска Дубица 1, К.О. Козарска Дубица 2, К.О. Јошик, К.О.
Драксенић, К.О. Чуклинац и К.О. Доња Градина до ломне тачке бр. 18 – 6414951, 5012745,
гдје граница скреће на југоисток на почетну тачку, односно на ломну тачку бр. 1. -
6415085, 5012571, која се налази на путу Драксенић – Доња Градина, у КО Доња Градина.

Напомена: Детаљан графички приказ границе Парка природе “Уна“ на катастарским

плановима, у размјери 1:2500, се налази на у прилогу докимента у електронском облику –
ЦД (Додатак 3).

I 11. ПОВРШИНА ПРИРОДНОГ ДОБРА

Укупна површина Парка природе „Уна“ износи 2 772,60 ha.

Према „CORINE” категоризацији, подручје предвиђено за претходну заштиту чини
сљедећа структура површина, односно постојећа намјена површина:

7
Табела 4. Структура намјене површина
Структура површина Укупно %
(ha)
Изграђене површине 31,63 1,10
Оранице 514,06 17,95
Комбинована пољопривредна производња (са становањем 1 455,63 50,83
мале густине)
Претежно пољопривредна земљишта са значајним учешћем 296,92 10,37
природне вегетације
Лишћарске шуме 4,20 0,15
Шикаре и шибљаци 34,12 1,19
Водотоци 503,78 17,59
Језера 23,41 0,82
Укупно 2 863,75 100,00

Слика 2. Структура постојеће намјене површине

8
ОПИС ПРИРОДНОГ ДОБРА

9
II ОПИС ПРИРОДНОГ ДОБРА

II 1. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Најстарије геолошке формације у Парку природе „Уна“ чине творевине палеозоика у

источном дијелу обухвата, односно у ширем подручју Чађавице и Црне ријеке. Ријеч је о
крајњим сјеверозападним дијеловима унско-санског палеозоика који настављају даље на
сјеверозапад у терене Баније и Кордуна у Хрватској. Представљене су творевинама доњег
и средњег карбона кога чине претежно пјешчари, затим глинени и алевролитски шкриљци
и сасвим подређено кречњаци.

Мезозојске наслаге су углавном развијене у тријасу, док је развој јурских и кредних

седимената занемарљив. Доњи тријас је представљен кластичним стијенама, углавном
пјешчарима, глинцима и лапорцима. Рјеђе се срећу карбонатни седименте, претежно
кречњаци и дјелимично доломити. Кампилске наслаге су изграђене претежно од
кречњака, лапоровитих кречњака и лапораца, док су анизичке наслаге развијене само у
карбонатном фацијесу и то кроз банковите и слојевите кречњаке и доломите. Средњи и
горњи тријас граде претежно доломити а подређено и кречњаци.

Пролувијум је издвојен у долини Уне. То су дробински материјали различитог

петрографског састава који се јављају на нижим дијеловима падина. Алувијалне терасе се
јављају у долини Уне и већих притока. Најстарије су изграђене од слабовезаног шљунка и
пијеска и висине су између 12 и 14 метара. Млађе се јављају и у мањим токовима, висине
су 6-8 метара. Алувиј је распрострањен у долини Уне и притока, изграђен од шљунка,
пијеска и иловаче. Запажено је да у подручју Уне у њеном доњем току од Козарске
Дубице до Јасеновца претежно долазе шљунци а мање пијесци, чак у дебљини преко 7
метара. Уз ток Уне од Костајнице до Дубице уз шљунке долазе нешто више пијесци и муљ.

Долина Уне је од давнина позната по појавама великих маса седре (бигра). Читаво корито
Уне је својим уздужним профилом степеничасто, што је баш и условљено каскадним
појавама бигра који се измијењује с равним и мирним дијеловима тока. Према
Матоничкину и Павлетићу (1963) у ријеци Уни можемо разликовати четири типа седрених
формација. Најчешће су малене баријере висине од 0,5 до 1,5 m које су карактеристичне
управо за ово подручје јер показују специфичну грађу и донекле се разликују од свих
творевина у другим нашим ријекама. Наиме, обично баријерице у низводном смјеру
стварају тзв. седрене браде преко којих тече вода. Овдје су браде слабо развијене па је
седрена баријера у низводном дијелу готово окомита. Такође, површине оваквих
седрених баријера су изузетно пространа (десет и више метара) и у низводном дијелу се
завршавају Т избочином. Настанак оваквог типа седрених баријера је условљен спорим
кретањем воде.
Други тип седрених творевина на ријеци Уни, јавља се до Новог Града а тиме улази у дио
истраживаног подручја. Овај тип се у почетку јавља као подводни оточић у највећим

11
дубинама ријеке и начин настајања оваквих седри је сасвим другачији од оних гдје вода
прска. Седрени оточићи расту у висину и ширину и на тај начин могу се појавити двије
врсте творевина. У првом случају подводни оточићи (прагови се споје) и стварају баријеру
дуж читаве ширине ријеке. У другом случају расту самостално до те мјере да могу
створити комплетне аде.
Трећи тип седрених формација на Уни настаје на тектонски условљеним слаповима. На
тим мјестима вода је брза и прозрачна, те таложенје калцијум карбоната интензивније. У
истраживаном обухвату нема оваквих седрених баријера.
Четврти тип седрених формација настаје на мјестима гдје је ток створио прозрачнију воду
а тиме и интензивније таложење. На овакав начин се ствара низ седрених каскада. Ни овај
тип седре није идентификован у обухвату.

II 1. 2. ТЕКТОНИКА
У геотектонском смислу, Парк природе „Уна“ може се подијелити на Санско-унски блок у
западном дијелу, затим низводно, у подручју Стригове уски појас Сјеверних Динарида, те
Панон. Према новијим интепретацијама, јединице Сјеверни Динариди и Панон припадају
геотектонској јединици „Вардарска зона“, односно њеном дијелу означеном као „западни
појас Вардарске зоне“. Западни појас Вардарске зоне представља ожиљак маргиналног
басена Вардарског океана, који је крајем јуре послије затварања главног Вардарског
океана постао најважнији океански простор у централном дијелу Балканског полуострва.

Санско-унска структурно-фацијална јединица заузима простор између дислокације на

потезу Ивањска-Блатна на југозападу и санско-унске дислокације (паралелна на ток Сане)
на сјевероистоку. У њој су седименти палеозоика и тријаса навучени на тријаске и кредне
кластичне седименте структурно-фацијалне јединице Копривна-Саница. Санско-унску
јединицу чине три тектонске јединице: Будимлић Јапра, Чађавица и Слатина која нема
распрострањење у границама одухвата. Јединица Будимлић Јапра представља
антиклинални дио санско-унског палеозоика, чије је југозападно крило навучено на
синклинални дио јединица Чађавице и Слатине. Синклинални дио јединице Чађавића
уставри чини сјеверно крило антиклинале које је искраљуштано у близини санско-унске
дислокације, под коју читава јединица тоне. Антиклинала се пружа правцем СЗ-ЈИ, али
која тоне према сјеверозападу. Санско-унском навлаком навучени су карбонски
седименти јединице Будимлић Јапра на јединицу Чађавице.

Заштићено подручје великим дијелом припада геотектонској јединици Сјеверни

Динариди која се састоји од јединица Козара и Панон. Мање су заступљени елемементи
јединици Козара, и то кроз структурну јединицу Стригова, која представља сјеверозападне
огранке Козаре. Изграђена је од убраних седимената козарачког флиша и творевина
седимената јурског тектонизованог меланжа.

Јединица Панон налази се низводно од расједа Божићи-Стригова и састоји се од

тектонских јединица сјеверобосански терцијарни басени и Савске потолине. Од
сјеверобосанских терцијарних басена пространством се издваја кнежички неогени басен

12
који је изграђен од слатководних елеманата бурдигал-хелвета, наслага тортона, сармата
и панона. Наведени седименти граде синформу са веома благим нагибом јужног и
сјеверног крила. У непосредној околини Костајнице, утврђен је читав систем расједа
усљед чега долази до издвајања више блокова који се налазе у међусбоно различитим
хипсометријским односима. Још један неогени басен од сјеверобосанских терцијарних
басена издвојен је узводније, у подручју Љешљана. Љешљански неогени басен се налази
низводно од Новог Града и представља синклиналу поремећену попречним, уздужним и
дијагоналним расједима. Изграђен је од неогених седимената.

Постанак текстонске јединице Савска потолина узрокован је спуштањем наслага дуж

уздужних рубних расједа смјера сјеверозапад-југоисток. Савска потолина покривена је
дебелим наслагама квартарних седимената који покривају расједне зоне. Савским
расједом ова јединица је спуштена у односу на сјеверобосанске терцијарне басене,
односно на структурну јединицу Костајница. Јединица Костајнички неоген налази се
између савског расједа на сјеверу и унског на југу. Због државне границе, њен већи дио се
налази у сусједној Хрватској.

II 2. ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
У геоморфолошком погледу, шире подручје Парка природе „Уна“ припада брдско-
брежуљкастим и равничарским предјелима крајњег сјеверозападног дијела Републике
Српске и Босне и Херцеговине.
Брдска подручја окружују источни дио обухвата и на подручју Матаваза, Чађавице и Црне
ријеке до Новог Града достижу надморску висину до 350 метара, понегдје и до 400
метара. У подручју неогеног Љешљанског басена који се налази низводно од Новог Града,
углавном су заступљени равничарски или брежуљкасти терени са надморским висинама
до око 200 метара. Низводно, у подручју Стригова, простиру се сјеверозападни обронци
ширег масива Козаре, који у окружењу ријеке Уне достижу до 400 метара надморске
висине. На потезу од Костајнице до Козарске Дубице углавном су заступљени
брежуљкасто-брдски терени са надморским висинама између 200 и 350 метара. Од
Козарске Дубице до ушћа у ријеку Саву, ријека Уна протиче пространим равничарским
подручјем изграђеним од дебелих квартарних наслага. Ово су најнижи терени са
надморским висинама између 90 и 100 метара.

13
 Слика 3. Равничарски дио тока ријеке Уне у Посавини

У Парку природе „Уна“ доминантни су флувијални процеси. Уз денудацију,

приближавајући се свом ушћу све чешћи су и акумулациони облици. У обухвату Парка
природе „Уне“ претежено је развијена нормална хидрографска мрежа, на теренима са
водонепропусном подлогом.

II 3. ХИДРОГРАФСКЕ И ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Ријека Уна чини окосницу заштићеног подручја. Прва је десна притока ријеке Саве у
Републици Српској. Укупна површина слива износи 9 368 km2, од чега се 3 340 km2 налази
на територији Републике Српске. Уна је дуга 212,5 km, од којих се 82 km налазе у
Републици Српској. Извире у Доњој Суваји у Хрватској у виду неколико јаких крашких
врела, на око 420 m надморске висине.

14
Слика 4. Слив ријеке Уне, са подсливом Сане (источни и југоисточни дио) и подсливом Унца (јужни
дио)

На око 100 km тока чини међудржавну границу између Босне и Херцеговине и Хрватске,
док је на дијелу горњег тока кроз Федерацију БиХ, на територији општине Бихаћ,
проглашен Национални парк „Уна“, због изузетних природних вриједности. Основна
вриједност подручја јесте вертикални развој ријечне долине представљен водопадима и
бројним слаповима који су настали таложењем седре и тектонским расједањем.
Површина Националног парка „Уна“ износи 19 800 хектара. У овом дијелу тока великим
дијелом пролази кроз карстна подручја, попримајући све одлике таквих подручја, између
осталог и у виду дијелова тока са клисурасто-кањонским типом ријечних долина.
Од Добретина, на уласку у Републику Српску, па све до ушћа у Саву у Доњој Градини
протиче средњим и доњим дијелом тока и има другачије одлике. Још увијек су

15
заступљене седрене наслаге, али мањих димензија, тако да се висински распон креће
углавном између 0,5 и 1,5 метра. Доминантни су флувијални процеси, уз денудацију,
приближавајући се свом ушћу све чешћи су и акумулациони облици. Низводно од
Козарске Дубице поприма све карактеристике равничарског тока, са бројим меандрима и
старачама. У обухвату Парка природе „Уне“ претежено је развијена нормална
хидрографска мрежа, на теренима са водонепропусном подлогом, што се најбоље може
видјети на Слици 4.
Најважније притоке у обухвату Парка природе „Уна“, идући низводно, су: Војскова, Сана,
Јапра, Стригова, Мљечаница и Моштаница. Најзначаjнија од њих, по количини воде и
површини слива је Сана, чија укупна дужина износи 157,7 km, од којих се 85 km налази у
Републици Српској.
За потребе анализе и идентификације тенденција карактеристика водног режима у сливу
ријеке Уне, коришћени су подаци са хидролошке станице Нови Град низводно, током два
периода, од 1960. - 1990. године и од 1990. - 2018. године. Уочава се благо смањење
срeдње годишње вриједности водостаја (са 86 на 82 cm). Заступљен је комбиновани
плувио-нивални водни режим са, условно, два периода: ниских водостаја од јуна до
октобра и виших водостаја од новембра до маја. У периоду повишеног водостаја, уочавају
се два максимума – у прољеће (април и март) и децембру. У оба осматрана периода
април је мјесец у којем се просјечно биљеже највиши водостаји, са 158 и 156 cm.

Табела 5. Средње мјесечне и годишње вриједности водостаја Уне на хидролошкој станици Нови
Град низводно, кота „0“ на 116,06 метара надморске висине (у центиметрима)
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ГОД.
1960-1990 108 118 138 158 115 70 32 11 22 50 89 126 86
1990-2018 111 117 150 156 98 49 10 -10 26 55 95 124 82

16
 Слика 5. Средње мјесечне вриједности водостаја Уне на хидролошкој станици Нови Град
низводно, кота „0“ на 116,06 метара надморске висине (у центиметрима)

Априлски максимум је у великој мјери посљедица отапања снијега из јужног, планинског

дијела слива, имајући у виду да се не поклапа са периодом када се излучује највише
падавина (септембар, мај). Секундарни максимум водостаја је у децембру. Посљедица је
то повећаних количина падавина у периоду од септембра до децембра, али и карстне
ретензије високих вода које доспијевају у ријечне токове послије пуњења подземних
карстних колектора, у јужним дијеловима слива. Највећа промјена водног режима
забиљежена је у периоду ниских водостаја. Одликује га тенденција смањења водостаја у
свим мјесецима од маја до августа, што је видљиво и на графикону 1. Август је мјесец са
просјечно најмањим водостајем, а у периоду од 1990. - 2018. године водостај има
негативну вриједност у односу на коту „0“. Из табеларних података се уочава и то да је
други мјесец са најмање падавина у новијем периоду осматрања јули, док је у периоду од
1960. - 1990. године то био септембар. Минимум настаје због великог испаравања и малих
количина падавина (август и јули су мјесеци са најмање падавина), али и осиромашења
издани која напајају токове.
Иако се увидом у средње мјесечне вриједности, могу видјети тенденције у промјени
водног режима, бољу слику даје увид у минималне и максималне мјесечне вриједности
водостаја. Ови подаци су корисни и за лакше разумијевање климатских промјена.
Коришћени су подаци са исте хидролошке станице, Нови Град низводно, са котом „0“ на
116,06 метара надморске висине, за период од 1949. - 2018. године. Треба напоменути да
низ није потпун, јер недостају подаци за неколико година. Посљедњих година, промјене у
водном режиму ријеке Уне карактеришу се повећањем периода са екстремним
вриједностима, било да су у питању сушни или периоди са високим водостајима. У

17
посљедњој декади забиљежени су максимални водостај (мај 2014. године) и минимални
водостај (октобар 2011. године). Амплитуда између ове двије вриједности износи 605
центиметара.

Табела 6. Минималне и максималне мјесечне вриједности водостаја Уне на хидролошкој станици

Нови Град низводно, кота „0“ на 116,06 метара надморске висине (у центиметрима)
MIN MAX
X 2011 - 59 V 2014 546
IX 2011 - 58 X 1955 522
VIII/IX 2003 - 56 XII 1982 518
VIII 1993 - 56 V 2019* 514
VIII 2007 - 53 IX 2014 508
IX 2017 - 52 X 1974 507
X 1985 - 50 I 1970 506
X 1990 - 50 III 2018 502
*актуелни подаци прикупљени током израде стручне основе 2019. године

Периоди са ниским водостајем су дуготрајнији и биљеже се у периодима када су и

средње мјесечне вриједности најниже - у августу, септембру па све до октобра. Основни
разлог је изостанак већих количина падавина дужи временски период. Година са најмање
забиљеженим просјечним годишњим водостајем била је 2011., са висином од 13
центиметара. У периоду од августа до децембра те године водостај је константно био
испод - 50 центиметара. Периоди са максималним водостајима се могу јавити готово
током цијеле године, па су биљежени у мају, октобру, децембру, јануару, марту, па чак и у
мјесецима која су појединих година имала најниже вриједности водостаја - у септембру и
октобру. Поплаве и екстремни водостаји обиљежили су 2014. годину, која је са
просјечном годишњом висином водостаја од 146 cm, друга година у осматраном периоду
по овом параметру (највиши средњи годишњи водостај забиљежен је 1955. године и
износио је 170 cm). Године 2014. издавају се два мјесеца – мај са 546 cm, те септембар са
висином водостаја од 508 cm.

18
II 4. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
На подручју Парка природе „Уна“ заступљена је умјерено-континентална клима коју
одликују топла љета и хладне зиме. Иако су љета све топлија, ову варијанту умјерено-
континенталне климе одликује нешто блажа варијанта, у односу на друга подручја
сјеверног дијела Републике Српске. Ниједан мјесец нема негативне просјечне вриједности
температуре ваздуха. Падавине су мање од количине која се излучи у Динарском појасу и
његовом ободу, али веће од вриједности у источним дијеловима Посавине. Иако се на
прву, анализирајући просјечне мјесечне и годишње вриједности количине падавина то не
примјећује, све више је периода без падавина и оних у којима се у кратком периоду
излуче екстремне количине.
Према подацима метеоролошке станице Нови Град, за период од 2008. до 2018. године,
просјечна годишња температура износи 11,7 °C. Најтоплији мјесеци су јули и август у
којима средња мјесечна температура ваздуха прелази 20 °C, те јуни чији просјек се налази
тачно на подиоку. Апсолутни максимум измјерен је у августу 2017. године и износио је
40,2 °C. Све чешћи је број дана са високим максималним температурама ваздуха, о чему
свједочи податак да су у 10 од 11 година у осматраном низу забиљежене максималне
температуре ваздуха од преко 35 °C.

Табела 7. Средње мјесечне и годишња температура ваздуха на метеоролошкој станици Нови Град
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ГОД.
2008-2018 1,4 2,5 7,2 12,4 16,1 20 22,1 21,5 16,3 11,4 7,1 2,3 11,7
(°C)

Слика 6. Средње мјесечне температуре ваздуха на метеоролошкој станици Нови Град (°C)

Најхладнији мјесец је јануар са просјечних 1,4 °C, те децембар и фебруар. Апсолутна

минимална температура била је у фебруару 2012. године када је измјерено - 22,2 °C. Ипак,

19
врло ниске вриједности температура ваздуха нису тако учестале као високе. У осматраном
низу података, постоје године када се најнижа температура ваздуха током године не
спусти испод - 10 °C. Амплитуда апсолутних вриједности температуре ваздуха у Новог
Граду износи 62,4 °C.
Укупна годишња количина падавина у периоду од 2008. до 2018. године просјечно износи
1050,3 l/m². Просјечно годишње има 145 дана са падавинама. Падавине су нешто
израженије током два периода: примарни максимум је у јесен а секундарни у касно
прољеће. Најкишовитији мјесец је септембар, с тим да се овај период са више падавина
продужава на октобар и новембар. Секундарни максимум падавина јавља се у мају и
прелази у јун. Количина падавина је најмања у августу и јулу, те у зимском периоду,
односно јануару и децембру. А августу, мјесецу са најмање падавина, излучи се око 60 %
од просјечне количине падавина најкишовитијег мјесеца, маја.

Табела 8. Средње мјесечне и годишња количина падавина на метеоролошкој станици Нови Град
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ГОД.
2008-2018 75,5 90,9 79,6 77,6 104,7 91,2 75,1 64,3 114,5 99,7 94,2 82,8 1050,3
(l/m²)

Слика 7. Средње мјесечне количине падавина на метеоролошкој станици Нови Град (l/m²)

Подаци о просјечним мјесечним вриједностима не указују на велика одступања, али се

детаљнијим увидом долази до огромних разлика у количини излучених падавина.
Иако је септембар мјесец у којем се просјечно излучи највише падавина, појединих
година количина падавина износи само око трећину просјечних. Тако је нпр. 2009. године
било само 29 l/m², а сличне су биле и 2011. и 2019. година. Са друге стране, у септембру
2014. године количина падавина износила је чак 266 l/m². Сушни периоди са врло малом
количином падавина су све учесталији. У осматраном периоду мање од 15 l/m² падавина
забиљежено је у децембру 2013., 2015. и 2016. године, затим у новембру 2011. године,
августу 2011. године, фебруару 2008. године. Огромне су разлике чак и када се узму обзир

20
количине падавина по годинама. Тако је 2011. године било само око половине просјечне
годишње суме падавина, а 2014. године количина падавина премашила просјек за преко
50 % (пало је чак 1 575 l/m²).
У Новом Граду просјечно годишње има 37 дана са сњежним покривачем, од тога највише
у јануару и фебруару, затим у децембру, те марту и новембру. Најмање дана са сњежним
покривачем је било 2008. и 2016. године - по 14 дана, док је 2010. године било 66 дана са
снијежним покривачем. Магла се јавља просјечно 119 дана годишње и то током свих
мјесеци. Највише, просјечно 18 дана мјесечно је у октобру, а слиједе септембар и
новембар. Занимљиво да само током маја 2015. године није забиљежен ниједан дан са
маглом. Сваки други мјесец током периода осматрања имао је барем један дан са
маглом. Број дана са мразем износи просјечно 67, у периоду од 2008. до 2018. године.
Највише мразних дана је у јануару и децембру, затим фебруару, а биљежи се и у марту,
априлу, октобру и новембру. Занимљиво да је у јануару 2017. године забиљежено чак 30
мразних дана. Велика је разлика по годинама, тако је 2014. године било само 33 мразна
дана, а 2011. године 94. Средња мјесечна влажност ваздуха износи 72, и најнижа је у јулу
а највиша у децембру.

II 5. ФЛОРА И ВЕГЕТАЦИЈА

Флора и вегетација овога дијела Републике Српске истраживана је спорадично и

недовољно. Нешто података се може наћи у раду Славнића и Бјелчићеве (1963) који
обрађују биљногеографске карактеристике простора између Уне, Саве, Врбаса и линије
Бањалука-Приједор. Међутим, флора водотока Уне и њених обала није разрађивана. Сви
остали флористички подаци везују се за горњи ток ријеке Уне. Лакушић и сар. (1991), на
вертикалном профилу ријеке Уне разликују седам појасева: супрамедитерански,
супмонтани, монтански, супрамонтани, субалпински, алпски и субнивални. Према њима, у
доњем току реке Уне доминантан је субмонтани појас. Типична вегетација овог подручја
је климатогена и представља мезофилне шуме храста китњака и обичног граба.

Истраживања флоре доњег тока ријеке Уне у сусједној Хрватској нешто је детаљније.
Најприје су Шегуља и сар. (1998) истраживали подручје Зринске горе, укључујући и базен
ријеке Уне и на том потезу су забиљежили 682 таксона васкуларне флоре. Боршић и сар.
(2012) су објавили резултате флористичких истраживања доњег тока ријеке Уне у којима
наводе 252 таксона у једном вегетацијском периоду (прољеће). То су уједно и једина
детаљнија флористичка истраживања доњег тога ријеке Уне. Аутори рада поред навода
неколико таксона интересантних за заштиту (Dactylorhiza incarnata, Carex rostrata,
Alopecurus rendlei), наводе велики број инвазивних врста: Acer negundo, Ambrosia

21
artemisiifolia, Amorpha fruticosa, Echinocystis lobata, Erigeron annuus и Robinia pseudoacacia.
Прекомјерно присуство инвазивних врста је примјећено и током нашег рекогносцирања,
нарочито на ријечним адама, у околини некадашњих шљункара и на напуштеним
ораницама.

Завод је за потребе заштите рекогносцирао већи дио тока од Блатне до Јасеновца. Како се
ради о подручју које се интензивно користи, те као такво није флористички атрактивно,
акценат је стављен на аде.

Најистраживанија и најважнија вегетација ријеке Уне формирана је на седреним

баријерама. О вегетацији седре на Уни писали су Матинички и Павлетић (1959, 1960,
1962), Реџић (1988), Ђуг и Реџић (1991). Вегетациија седре није једнолична и разликује се
на високим слаповима и на мањим баријерама што је условљено брзином и
прозрачношћу воде. Такође различите заједнице се формирају на освјетљенијим
дијеловима седре и у сјенци.

На граници између освјетљених и засјењених дијелова седре расту најчешће врсте

маховина Eucladium verticillatum, односно у приморским ријекама E. angustifolium и
Fissidens crassipes var. mildeanus. Типичан становник границе према свјетлу је врста
Hymenosiilium curvirostre (Матинички и Павлетић 1962).

Главни олигофотофити (врсте сјене), су Cratoneurum commutatum, C. filicinum, Eucladium

verticillatum, Fissidens crassipes, Hymenostilium curvirostre, Bryum ventricosum, Aneura
pinguis и друге од маховина, а Phormidium, Scytonema и друге од модрозелених алги.
Најважније мегафотофите (са преко 50 % освјетљености) су Cinclidotus aquaticus и
Platyhypnidium ruscijorme а од алги Zygnemataceae и неке црвене алге. Еурифотофити су
маховине Mniobryum calcareum и Didymodon, врсте које налазимо и на свијетлим и на
засјењеним стаништима, али су ипак нешто боље развијене на свјетлијим (Матинички и
Павлетић 1962).

Тамо гдје се створе повољни услови за настајање седре најприје се развијају неке алге,
првенствено цијанофите попут врсте Phormidium favosum. Уз цијанофите, честе су и
дијатомеје. Својим присуством и све јачим задржавањем седре на тим мјестима
постепено расту седрене наслаге које настањују и друге биљке, првенствено маховине,
као што су Pellia fabbroniana, Aneura pinguis, Didymodon tophaceus, Haplozia riparia var.
rivularis (Матинички и Павлетић 1962). Ако се седра развија под условима мале
освјетљености, њу настањују врсте као што су Bryum ventricosum и Cratoneurum
commutatum. Ипак, чешћи је случај да се седра развија под условима веће освјетљености,
када почиње да прави мање слапове и у тим случајевима је насељава врста Platyhypnidium
rusciforme. Са растом баријера формирају се нова станишта. Испод седре у засјењеним
условима појављују се Fissidens crassipes и Eucladium врсте. На избочинама формираних

22
седрених баријера расту врсте Cinclidotus aquaticus, Plahypnidium rusciforme, a знатно
рјеђе Cratoneurum commutatum и алга Vaucheria. У сушнијем периоду године и на
седреним формацијам које су извириле из воде, на овом дијелу водотока формирарају се
заједнице врсте Polypogon viridis (Gouan) Breistr. (Слика 8).

Сл
Слика 8. Зједнице врсте Polypogon viridis на седрама узводно од Новог Града

Поред вегетације седре, на овом подручју интересантна је вегетација унских ада. Од

укупно 21 аде које се налазе у кориту Уне од ентитетске границе до њеног ушћа у Саву,
Републици Српској припада њих 9. Тих 9 ада ушло је у обухват Парка природе „Уна“. За
потребе израде студије истраживања су вршена на 5 највећих ада.

 Аде код Новог Града

Узводно од Новог Града налази се ада код Фејзиних валова. У обалној вегетацији ове аде
доминирају бијела врба (Salix alba L.) и негундовцем (Acer negundo L.) Поред њих
појединачнбо се јављају бријест (Ulmus laevis L.) и бековина (Viburnum opulus L.)
Унутрашњи дио ове аде, у прошлости је интензивно кориштен. Крчење шуме, интензивна
обрада земљишта па напуштање ораница и кошаница оставили су простор за стварање
непроходне шикаре.

23
 Слика 9. Обална вегетација ада низводно од Слика 10. Вегетација средишњег дијела аде
Новог Града низводно од Новог Града

Низводно од Новог Града, на око километар од ушћа ријека Сане у Уну, налазе се још
двије аде. Међусобно су раздвојене уским каналом. Вегетацијски су сличне. Рубно су
обрасле углавном бијелом врбом са негундовцем, а по повлачењу воде и на мјестима гдје
склоп дрвећа није густ распростарњена је трава Phalaris arundinacea L. Такође се
појединачно јављају Ulmus laevis Pall., Alnus glutinosa (L.) Gaertn., Populus alba L.), Populus
nigra L. и Viburnum opulus L.

Средишњи дио тих ада је јако деградиран. За вријеме нижих водостаја, оне су
приступачне, те су некада биле обрађиване и кошене. Данас су зарасле, и попримиле су
форму шикаре. У најгушћим и најнеприступачнијем дијеловима ових ада доминира свиб
(Cornus sanguinea L.) и лијеске (Corylus avellana L.). Спрат дрвећа није развијен, ријетко се
јавља негундовац или глог (Crataegus laevigata (Poir.) DC), а према рубовима бијела врба
или бријест. На оваквим стаништима у најнижем спрату јављају се Ficaria verna Huds.,
Urtica dioica L. Rubus caesius L., Ajuga reptans L. Aegopodium podagraria L., Carex remota L.
Allium ursinum L.. Од пузавица најчешће су Hedera helix L. и инвазивна врста Echinocystis
lobata (Michx.) Torr. & A.Gray.

Слика 11. Средишњи дио аде низводно од Новог Града обрастао копривом

24
На појединим дијеловима ових ада налазе се површине обрасле скоро искључиво
копривом као и површине под само инвазивном врстом Solidago gigantean L.

 Аде код Козарске Дубице

У градској зони Козарске Дубице налазе се двије аде. Мала дубичка ада обрасла је
углавном бијелом врбом од иницијалног стадијума до 5 m висине. На великој ади
вегетација је развијенија, у унутрашњости доминира црна топола са нешто бијеле тополе,
док се рубно, према води, формирају заједнице бијеле врбе. Поред тога могу се
примјетити примјерци бијеле тополе. Западни дио ове аде је деградиран и на њему се
јављају негундовац и по који бријест.

Ада код Танца, има карактер аде само у вријеме великих водостаја. Ради се о
равничарском подручју гдје је Уна мијењала свој ток, те су тако настале двије највеће
унске аде. Велика ада у Танцу је примарно вегетација бијеле тополе, црне тополе и бијеле
врбе, те ријеђе бријеста. И на овој ади, рубно су се очувале заједнице бијеле врбе док су
неки њени дијелови деградирани. На дијеловима аде гдје су у горњем слоју присутне
бијела и црна топола, те бијела врба и бројест, у спрату грмља су забиљежени Crataegus
monagina L., Cornus sanguinea L., Sambucus nigra L., Acer campestre L. Euonymus europaeus
L., док се у приземном слоју јављају Rubus caesius L., Ranunculus ficaria L., Hedera helix L.,
Urtica dioica L., Ligustrum vulgare L., повијуша Clematis vitalba L., те подмладак негундовца.

На око 3 km прије ушћа Уне у Саву налази се још једна ада коју је омеђило старо и ново
корито Уне. Ова ада је вегетацијски изузетно специфична. Као и на претходним адама,
рубно доминира бијела врба са којом се мијеша негундовац. На појединим мјестима која
плаве састојине врба не насељавају само обалу него улазе дубље у аду. На таквим
мјестима у приземном слоју се јављају Rubus caesius L., Leucojum aestivum L., Lythrum
salicaria L., Urtica dioica L., Symphytum officinale L., Lycopus europaeus L., Mentha aquatica L.
и друге. Идући према средини аде, на њеним узвишенијим дијеловима, развиле су се
заједнице негундовца (Acer negundo) са дријемавцем Leucojum aestivum (Слика 12).
Овакве заједнице су први пут забиљежене код нас, а нису пронађени подаци да су раније
описиване било гдје. Вјероватно се ради о заједницама које су настале сјечом пољског
јасена, можда и храста лужњака. По фитоценолошком саставу подсјећају на заједницу
пољског јасена и дријемавца која је очекивана и природна за ово подручје. У спрату
дрвећа, негундовац је доминантна врста, само се ријетко може наићи на бријест. Спрат
грмља је такође слабо развијен, појединачно се јављају Cornus sanguinea, Sambucus nigra i
Morus alba. Поред дријемавца у најнижем спрату се јављају Urtica dioica, Silene dioica,
Phalaris arundinacea Symphytum officinalis, Dactylis glomerata, Glechoma hederaceae, Poa
triviale, Rubus cesius, Iris pseudocorus. Упркос томе што се ради о инвазивној врсти која

25
изузетно богато плодоноси, ове заједнице не би требало уклањати. Оне би требале
постати предмет прађења и научног истраживања.

Слика 12. Заједница негундовца (Acer negundo) са дријемавцем (Leucojum aestivum)

II 6. ФАУНА
За потребе израде ове студије дио фаунистичких података добијен је теренским
истраживањима Републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног
наслијеђа и сарадника 2017. и 2019. године, рецентних литературних података и података
из документа „Акцијски план заштите биолошке разноликости ријеке Уне и приобалног
подручја“ који је израдио Државни завод за заштиту природе, са сједиштем у Загребу –
Република Хрватска. Резултати истраживања која је провео Државни завод за заштиту
природе 2009. године саставни су дио Акционог плана и тада је, између осталог,
евидентирано и 325 животињских врста, од којих се 92 налазе на попису Додатка
Конвенције о заштити европских дивљих врста и природних станишта (Берн 1979) и
Конвенцији о заштити миграторних врста дивљих животиња (Бон 1979). Та истраживања
су спроведена на подручју ријеке Уне и њеног приобалног појаса, који географски и

26
административно припада Граду Хрватска Костајница и општинама Јасеновац, Хрватска
Дубица, Мајур и Двор.

II 6. 1. БЕСКИЧМЕЊАЦИ
Код бескичмењака који су уско везани за воду као животни медиј, примјетна је
доминација неколико честих врста вилиних коњица, који се могу запазити уз површину
водотока и на обалној вегетацији. Везане су углавном за текућа водена станишта и могу се
примјетити на готово читавом истраживаном подручју (Calopteryx splendens,
Onychogomphus forcipatus i Platycnemis pennipes). Њихово присуство потврђује богатство и
очуваност екосистема чији су саставни дио. Од станишта која су погодна за развој већег
броја врста вилиних коњица, најзначајнији су активни или мртви рукавци и плићи заливи
обрасли вегетацијом.

Врсте вилиних коњица забиљежених на ријеци и околним воденим стаништима граничног

појаса ријеке Уне (Франковић и Виленица. 2009, Винко и сар. 2013):

1. Aеshna isoceles 24. Platycnemis pennipes

2. Anax imperator 25. Sympetrum meridionale
3. Aeshna affinis 26. Sympetrum sanguineum
4. Brachytron pretense
5. Calopteryx splendens
6. Calopteryx virgo
7. Erythromma lindenii
8. Coenagrion ornatum
9. Coenagrion puella
10. Erythromma najas
11. Erythromma lindenii
12. Erythromma viridulum
13. Ischnura elegans
14. Pyrrhosoma nymphula
15. Cordulegaster heros
16. Cordulia aenea
17. Epitheca bimaculata
18. Gomphus vulgatissimus
19. Onychogomphus forcipatus
20. Crocothemis erythraea
21. Libellula depressa
22. Orthetrum albistylum
23. Orthetrum brunneum

27
 Слика 13: Calopteryx splendens Слика 14. Crocothemis erythraea

Због недовољне истражености подручја списак врстa вилиних коњица није коначан, те се
на датом подручју могу очекивати и друге приложене врсте (Франковић и сар. 2009):

1. Chalcolestes parvidens 17. Anax ephippiger

2. Chalcolestes viridis 18. Gomphus flavipes
3. Lestes virens 19. Ophiogomphus cecilia
4. Lestes barbarus 20. Cordulegaster bidentata
5. Lestes sponsa 21. Somatochlora meridionalis
6. Lestes dryas 22. Somatochlora flavomaculata
7. Sympecma fusca 23. Libellula fulva
8. Coenagrion pulchellum 24. Libellula quadrimaculata
9. Coenagrion scitulum 25. Orthetrum cancellatum
10. Enallagma cyathigerum 26. Orthetrum coerulescens
11. Ischnura pumilio 27. Sympetrum fonscolombii
12. Aeshna cyanea 28. Sympetrum vulgatum
13. Aeshna grandis 29. Leucorrhinia pectoralis
14. Aeshna mixta 30. Leucorrhinia caudalis
15. Anax parthenope
16. Anax ephippiger

Важно је истакнути и да је истраживањем које је провео Државни завод за заштиту

природе забиљежена врста Marthamea vitripennis (Burmeister 1839), инсект из реда
Plecoptera, која је због онечишћења водотока изумрла у већини држава Европе, што
такође иде у прилог још увијек ненарушеном квалитету животних услова које пружа
ријека Уна. Ларве Plecoptera изразито су осјетљиве на снижену концентрацију кисеоника,
вишак органских материја у води, као и на промјене у структури станишта (каналисање

28
корита и утврђивање ријечних обала). Управо због тога се употребљавају у биолошком
оцјењивању квалитета површинских вода, као најосјетљивији биоиндикатори „здравих“
потока и ријека. Даље, на доњем току Уне регистроване је 12 врста инсеката из реда
Ephemeroptera (водени цвјетови). Свих 12 врста припадају врстама чистих вода тј.
олигосапробних (6 врста) или бета-мезосапробних (6 врста), што значи да им највећу
пријетњу представљају промјене у квалитети воде, као што је еутрофикација и разне врсте
онечишћења и загађења настале због уноса отпадних вода из насеља непосредно уз
ријеку Уну.

У ријеци Уни забиљежен је слатководни рак Astacus leptodactylus и слатководна шкољка

Unio crassus која се налази у Додацима II и IV Директиве о стаништима, те је за њено
очување потребно издвојити подручја у еколошку мрежу NATURA 2000. Врста је осјетљива
на промјене у хемизму воде, промјене у саставу фауне риба и на деградацију ријечних
долина. Сматра се угроженом у Европи, првенствено због опадања квалитета воде.

II 6. 1.2. Ихтиофауна
У наставку дајемо попис идентификованих врста ихтиофауне са категоријом угрожености
према европској црвеној листи (IUCN) уз осврт на локалитете, станишта и навике.

1. Phoxinus phoxinus (Linnaeus, 1758) - пијор, IUCN: LC (најмање забрињавајућа).

Регистрована је од Штрбачког Бука до ушћа Уне у Саву. Широко распрострањена рибица
која се углавном налази у приобалном дијелу Уне.

2. Alburnus alburnus (Linnaeus, 1758) – зека, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од излаза

из кањона код Крупе на Уни до ушћа Уне у Саву. Преферира отворени стуб воде близу
саме површине, већа јата се углавном налазе у мирнијим дијеловима ријеке.

3. Alburnoides bipuncatus (Bloch, 1782) - Цврча Од Рипча до ушћа Уне у Саву. Јатна рибица
која је можда по бројности и највише заступљена од свих врста. Насељава широк спектар
станишта од дубљих слојева воде до саме површине, приобалне дијелове Уне те уз и на
дубоким и плитким седрама.

4. Rutilus pigus virgo (Heckel, 1852) – плотица, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од

дијела кањона ријеке Уне до ушћа Уне у Саву. Плотица је једна ок иконских риба ријеке
Уне. Некада су јата ове рибе бројала и по неколико десетака хиљада јединки међутим
усљед нелегалног и прекомјерног излова ова врста по процјени стручњака сада спада у
рањиве врсте а бројност јој нагло опада те је потребна заштита неколико година да би се
популација опоравила. Настањује дубоке мирне дијелове Уне те брзе улазе у пролазе као
и саме пролазе и контраструје гђе им вода доноси ларве инсеката. По новим подацима

29
95% исхране плотице се своди на водене инсекте што је чини атрактивном рибом за „fly
fishing“ туризам.

Слика 15: Плотица, бројност популације је драстично опала усљед прекомјерног излова у
последњој деценији

5. Squalius cephalus (Linnaeus, 1758) – клен, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Мартин

Брода до ушћа Уне у Саву. Широко распрострањен у ријеци Уни, углавном у приобалној
зони и око водених биљака и потопљеног дрвећа у води. Популација се налази у опадању
у протеклих 10ак година јер га криволовци користе као живи мамац за лов младице,
штуке, сома.

Слика 16: Клен, врста широко распрострањена у ријеци Уни

30
6. Barbus barbus (Linnaeus, 1758) – мрена, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Бихаћа
до ушћа ријеке Уне у ријеку Саву. У Уни мрен се углавном може наћи у улазима у
такозване олуке и на плитким шљунковитим дијеловима на излазима из брзака. Јатна
риба која се у застићеним условима често може миксати у јатима са шкобаљима а на
неким мјестима и са ситнијим младицама.

7. Barbus balcanicus (Kotlík, Tsigenopoulos, Ráb & Berrebi, 2002) – поточна мрена, IUCN: LC
(најмање забрињавајућа). Од Бихаћа до улијева Уне у Саву. Ову врсту у науци често
упоређују и замјењују са јувенилним примјерцима обичног мрена. Разлика је у распореду
бркова на врху носа. Риба је такође широко распрострањена у Уни преферира приобални
појас како са брзим тако и са спорим током, често се могу наћи на седричастим теренима
гђе се хране ларвама водених инсеката.

8. Chondrostoma nasus (Linnaeus, 1758) - шкобаљ, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од

дијела самог Кањона ријеке Уне до ушћа Уне у Саву. Једина риба у ријеци Уни чија
већинска популација има дугу миграторну руту која зависи од годисњих доба. У прољеће
узводна миграција форсира рибе у улаз у кањон, те притоке Уне гђе се рибе мријест.
Већину љета рибе проводе хранећи се у плицим дијеловима Уне, улазима у олуке те се
често могу наћи у миксаним јатима са плотицама, мреновима и деверикама.

9. Abramis brama (Linnaeus, 1758) – деверика, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Крупе

на Уни до ушћа Уне у Саву. Настањују мирне дијелове ријеке Уне преферирајући станишта
са срушеним деблима и травом. Често се могу виђети у јатним варијантама са плотицама,
буцовима а ријеђе на отвореној води. Скоро сва исхрана отпада на водене инсекте и
њихове ларве.

10. Ballerus ballerus (Linnaeus, 1758) - кесега, косаљ, IUCN: LC (најмање забрињавајућа).
Низводно од ушћа Сане у Уну до улијева Уне у Саву. Спорадични налази углавном у
пређелу око и испод Костајнице мада је било неколико улова и изнад Костајнице.
Углавном у малим јатима, често са другим врстама из породице ципринида.

11. Rhodeus amaraus (Bloch, 1782) - гавчица, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Блатне
до Ушћа Уне у Саву. У прољетним мјесецима углавном мигрира у горње токове ријеке Уне
док се у касну јесен спуста низводно од ушћа Сане у Уну и у дубље мирније дијелове.
Углавном се може наћи у приобалном појасу око водене вегетације.

12. Cyprinus carpio (Linnaeus, 1758) - шаран, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од ушћа
Сане у Уну до ушћа Уне у Саву. Спорадично се појављује о зонама са мирном струјом,
воденом вегетацијом и палим деблима. У јатима у просјеку буде око 10ак јединки.

31
13. Gobio gobio (Linnaeus, 1758) - кркуша, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Крупе на
Уни до ушћа Уне у Саву. Мала риба која се најчешће налази у приобалним ђеловима Уне
прекривеним пијеском. У малим јатима од по неколико јединки.

14. Romanogobio kessleri (Dybowski, 1862) - Кеслерова кркуша, IUCN: LC (најмање

забрињавајућа). Од Крупе на Уни до ушћа Уне у Саву. Преферира пјешчано дно уз обалу.
Најчешће у малим јатима, понекад се налази исмјешана у јатима са потоцним мренама,
обичним кркушама.

15. Scardinius erythropthalamus (Linnaeus, 1758) - црвенперка, IUCN: LC (најмање

забрињавајућа). Низводно од Ушћа Сане у Уну до ушћа Уне у Саву. Спорадично се налази
заједно у мијесаним јатима са плотицама и шкобаљима највисе уз приобалним појас у
мирним и дубоким дијеловима Уне.

16. Leusciscus idus (Linnaeus, 1758) - јез, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Низводно од
излаза Жировца у Уну до ушћа Уне у Саву. Спорадично појављивање. Некад је јез у Уни
био широко распрострањен те се редовно могао хватати на ушћу Сане у Уну али након
престанка рада целулозе и повећања саме видљивости уовом дијелу ријеке риба се
једноставно повукла низводно.

17. Aspius aspius (Linnaeus, 1758) - болен, буцов, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од
Блатне од ушћа Уне у ријеку Саву. У последњих неколико година популација буцова и
његово распрострањење у Уни се драстично повећало. Некада карактеристичан само за
ушће Сане у Уну и низводно данас је буцов преузео већину станишта средњег тока
узводно од Новог Града. Често се може наћи у јатима од по неколико јединки или у јатима
са ципринидним формама као што су плотице, шкобаљи и деверике.

18. Ctenopharyngodon idella (Valencienes in Cuvier & Valenciennes, 1844) – амур, IUCN: LC
(најмање забрињавајућа). Од ушћа Сане у Уну до ушћа Уне у Саву. Убачен прије свега
ради спортског риболова, може се наћи на мирним шљунковитим и пјесковитим
дијеловима око водене траве којом се храни.

19. Tinca tinca (Linnaeus, 1758) - лињак, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Равница до
ушћа Уне у Саву. Јако ријетка врста у ријеци Уни. Све ухваћене јединке су до сада
забиљежене у доњем току ријеке Уне на мирним пјешчаним дијеловима гђе је приобални
појас обрастао травом.

20. Carassius gibelio (Bloch, 1782) - бабушка, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од

Равница до ушћа Уне у Саву. У великом броју у доњем току ријеке Уне. Може се наћи уз
приобални појас обрастао вегетацијом или на шљунковитим мирним дијеловима уз и око
дубоких седара.

32
21. Carassius carassius (Linnaeus, 1758) - караш, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од
равница до ушћа Уне у Саву. Преферира мирне дубоке базене са слабим протоком и
подводном вегетацијом те око обале и срушених стабала.

22. Rutilus rutilus (Linnaeus, 1758) - бодорка, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Станиште
се налази у доњем току ријеке Уне, испод ушћа Сане у Уну па до улијева Уне у Саву.
Најчешће се налази поред водене вегетације уз обалу, поред палих грана са пјешчаним
дном у јатима.

23. Cobitis elongata (Heckel & Kner, 1858) - вијун, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од
Блатне до ушћа Уне у Саву. Углавном настањује плитке пјешчане ђелове уз обалу.
Понекад се може наћи и на шљунковитом дну. Карактеристичан за незагађене воде те се
користи као индикатор загађености.

24. Cobitis taenia (Linnaeus, 1758) - IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Излаза из кањона
Уне до улијева Уне у Саву. Често га мијешају са врстом Ц. елонгата јер настањују иста
станишта. Бројност им се задњих година повећала.

25. Lepomis gibbosus (Linnaeus, 1758) - сунчаница, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од

Ушћа Војскове у Уну до ушћа Уне у Саву. Некада се ова риба могла наћи изнад Новог Града
међутим у последњих десетак година узводно од Новог је постала јако ријетка. Често се
може ухватити низводно према Костајници. Углавном преферира приобалну зону са
субмерзном вегетацијом и слабом струјом. Инвазивна је врста.

26. Zingel zingel (Linnaeus, 1766) – велики вретенар, IUCN:LC (најмање забрињавајућа). Од
Блатне до ушћа Уне у Саву. Преферира шљунковито дно и дијелове око дубоких седри на
дубинама преко 2 m.

27. Zingel streber (Siebold, 1863) – мали вретенар, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од
Рудица до ушћа Уне у Саву. Често се налази на плићим дијеловима са шљунковитим и
пјешчаним дном око око и уз седре.

33
 Слика 17: Мали вретенар, ријетка врста у ријеци Уни, преферира шљунковита станишта

28. Perca fluviatilis (Linnaeus, 1758) - костреш, гргеч, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од
Ракана до ушћа Уне у Саву. Миграторна врста, у току зиме борави и доњем току ријеке
Уне те око улијева Сане у Уну. Током прољетне миграције, мигрира узводно од Новог до
Блатне.

29. Sander lucioperca (Linnaeus, 1758) - смуђ, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Низводно
од ушћа Сане у Уну до ушћа Уне у Саву. Може се наћи на локацијама са изразитом
дубином изнад 5 m. Око седара и уз оборено дрвеће и траву на дијеловима гдје је водена
струја слаба. У вријеме кад је водостај висок а видљивост слаба, често се може наћи уз
дубљи приобални појас.

30. Hucho hucho (Linnaeus, 1758) - младица, IUCN: EN (угрожена). Од Рипча до ушћа Уне у
Саву. Некада широко распрострањена јатна риба у Уни. Популација је након 2000. године
драстично пала усљед прекомјерног и неконтролисаног излова и криволова. По правилу
се налази на дубљим мјестима са вировима и око седара мада се током лова може виђати
и на нетипичним мјестима као што су плитки дијелови уз обалу, седричасте плићине и
шкљунковити дијелови. Мријести се на типичним шљунковитим плитким дијеловима са
слабом или средње јаком струјом па је заштита оваквих станишта од изнимног значаја.

34
 Слика 18: Младица - Уна је једно од последњих очуваних станишта за младицу на Балкану

31. Salmo trutta (Linnaeus, 1758) - поточна пастрмка, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од
Легења до другог излаза иза острва Жировца. У Уни преферира седричаста мјеста и
дубоке вирове мада се јувенилне рибе често налазе на шљунковитим дијеловима уз
обалу и по плитким седрама.

Слика 19: Поточна пастрмка, без проблема подноси температуру преко 20 ⁰C током љетних
мјесеци

32. Thymallus thymallus (Linnaeus, 1758) - липљен, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од

Легења до ушћа Сане у Уну. Настањује шљунковите дијелове, дијелове са такозваним
миксом шљунка и ситних седрица уз обалу и плитке седре на средини воде.

35
Карактеристичан да у вријеме љетњих мјесеци без проблема подноси температуре воде и
до 23-24 °C.

Слика 20: Липљен, преферира шљунковите дијелове и плитка седричаста станишта

33. Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1792) - калифорнијска пастрмка. Ревир за „fly fishing“ у
Мартин Броду.

34. Silurus glanis (Linnaeus, 1758) - европски сом, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од
моста у Блатној низводно до ушћа Уне у Саву. Некада је бројност сома у горњем и доњем
току Уне била много већа него што је то данас. Прекомјеран излов и крчење обалне траве
увелике је доприњела да се популација сома у ријеци Уни драстично смањи.

35. Ameiurus nebulosus (Lesueur, 1819) - црвенглав, амерички сомић, IUCN: LC (најмање
забрињавајућа). Од Равница до ушћа Уне у Саву. Инвазивна врста, углавном се може наћи
у доњем току Уне, главни разлог су високе воде на ципринидним рибњацима са којих се у
вријеме поплава убацио у главни ток.

36. Esox lucius (Linnaeu, 1758) - штука, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Крупе на Уни
до ушћа Уне у ријеку Саву. Као и све грабљивице широко распрострањена за ријеку Уну.
Популација у задњој деценији драстично опала усљед криволова. Преферира дијелове уз
обалу прекривене вегетацијом и срушеним дрвећем и око дубоких седара на мирним
дијеловима ријеке.

37. Cottus gobio (Linnaeus, 1758) - пеш, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Легења до
Костајнице. Пеш је врста која је широко распрострањена у ријеци Уни. Риба која је везана
углавном за шљунковита станишта у ријеци Уни. Може се наћи на свим стаништима и
дубинама које садрже шљунак.

36
38. Lota lota (Linnaeus, 1758) - манић, IUCN: LC (најмање забрињавајућа). Од Блатне до
ушћа Уне у Саву. Може се наћи током ноћи најчешће око травнате вегетације и срушених
стабала уз обалу те пукотина у седрама гђе се скрива током дана.

39. Acipenser ruthenus (Linnaeus, 1758) - кечига, IUCN: VU (рањива). Некада су ловљене од
ушћа Сане у Уну до ушћа Уне у Саву. Деведесетих година XX вијека рибари биљеже много
већи број ситне рибе и гагица којима се кечига хранила па и саме кечиге која се након тог
периода повлачи из вода ријеке Уне.

Ријека Уна представља специфичан водени систем те као таква не може да се подијели на
основу рибљих врста која настањују одређени дио тока. Јединствене морфолошле
карактеристике ове ријеке омогућавају не само разноврстан ихтиолошки диверзитет већ и
распоред и саму дистрибуцију рибљих врста унутар ријеке. Захваљујући седреним
наслагама ријека ствара специфична станишта која се понављају дуж читавог тока те
омогућавају рибљим врстама да настањују дијелове ове воде које на другим ријекама не
би биле могуће. Примјер је велики број ципринидних форми које се могу наћи у горњем
току ријеке при ниским температурама, знатно нижим од оних које су карактеристичне за
типична станишта ових врста. У исто вријеме, сама морфологија и седрени наноси утичу
на велику количину отопљеног кисеоника током читаве године тако да се салмонидне
врсте, као што је липљен, могу наћи чак до ушћа Сане у Уну гдје температура љети
понекад прелази 24 °C.

Морфологија Уне такође омогућава да се на једном мјесту види много различитих врста
риба које генерално не насељавају иста станишта у другим ријекама.

Дно ријеке Уне је са око 70 % прекривено пијешчаним наносима док око 30 % отпада на
шљунковито дно. Због овакве морфологије дна, јако је битно да се заштите сва
шљунковита подручија јер већина рибљих врста користи шљунковите дијелове за мријест
те они представљају битан фактор за одржавање бројности и разноврсности рибљих
популација.

II 6. 1.3. Херпетофауна
У ријеци Уни и њеном обалном појасу регистровано је 13 врста водоземаца и 11 врста
гмизаваца, од којих се велики дунавски водењак (Triturus dobrogicus), црвенотрби мукач
(Bombina bombina) и барска корњача (Emys orbicularis) налазе у Додатку II и IV Директиве о
стаништима и спадају у Натура 2000 врсте и као такве траже посебну бригу (Ћурић и сар.
2015, Ћурић и Зимић 2017). На попису европске Црвене листе, барска корњача налази се у
категорији угрожених врста док велики дунавски тритон на попису скоро угрожених врста.
Сам водоток Уне не представља најбоље мјесто за размножавање водоземаца, јер је вода

37
релативно хладна, брзог протока и настањује је релативно много рибе. Због тога исти
користе поплављени појас гдје се задржавају привремене стајаће воде, оближње канале,
рибњаке, шљункаре и мање притоке. У ријеци Уни и њеном обалном појасу у обухвату
дефинисаних граница заштићеног подручја, на потезу од Новог Града до Доње Градине
уочене су сљедеће врсте водоземаца:

1. Bombina bombina (Linnaeus, 1761) - црвенотрби мукач карактеристична врста за

сјеверо равничарско подручје Републике Српске. Насељава мочварна и травната
станишта, долине ријека, локве и језера. Примарно се може наћи у стајаћим
водама али и у спорим текућицама, као што су мелирациони канали. Црвенотрби
мукач представља Натура 2000 врсту. Карактеристична је на ширем подручју Парка
природе „Уна“ на наведеним обраслим стајаћим или споротекућим воденим
стаништима.

2. Pelobates fuscus (Laurenti, 1768) - чешњарка је водоземац активан најчешће у току

ноћи, стога је ријетко виђена врста. Насељава плитка стајаћа водена станишта,
обрасла вегетацијом у непосредној близини меког и растреситог земљишта која су
у ново доба замијениле обрадиве површине. На подручју Парка природе ријетка је
врста и њено станиште је потврђено само на локалитету Јошик – Градина Доња.
Потребна је рестаурација или ископавање новог воденог станишта које би
омогућило неометано размножавање и обезбједило опстанак ове популације на
западној граници распрострањења у Републици Српској.

3. Bufo bufo (Linnaeus, 1758) - обична крастача, честа врста на подручју Парка природе
„Уна“ која преферира разне типове стајаћих вода и добро се прилагодила на
антропогена терестрична станишта (оранице, вртове, паркове) која су замијенила
њихова природна станишта.

4. Bufotes viridis (Laurenti, 1768) - зелена крастача, такође честа врста датог подручја
која је највише прилагођена животу у насељеним дијеловима Парка природе
„Уна“. Станишта за размножавање престављају привремене, плитке воде попут
поплављених поља, малих бара или забарени рукавци ријека и околни потоци.
Доста је отпорна на повишен салинитет и полутанте.

5. Hyla arborea (Linnaeus, 1758) - гаталинка насељава стајаће и споротекуће воде

обрасле бујном вегетацијом, тако да се може пронаћи на стаништима од
поплављених пољопривредних поља до руба ријеке Уне гдје су се формирали
забарени дијелови. Избјегава водена станишта са предаторима (најчешће рибе).
Преферира осунчана станишта и због могућности изразите мимикрије јединке ове

38
 врсте се чешће примјете на основу гласног крекетања него што се могу видјети
саме јединке. Честа је врста на подручју Парка природе „Уна“.

6. Rana dalmatina Fitzinger in Bonaparte, 1838 - шумска смеђа жаба, насељава шумска
и влажна станишта те се може пронаћи и на рубовима постојећих равничарских
шума и околним ливадама. Водена станишта која преферира представљају локве,
мања језера, поплавне ливаде, канале и поплавне шуме.

7. Pelophylax lessonae (Camerano, 1882), мала зелена жаба, чије је присуство

потврђено морфолошким анализама на већем броју јединки на читавом
заштићеном подручју. Највећи број јединки примјећен је на подручју Градине
Доње. Због еволутивне комплексности рода Pelophylax, те према садашњој
таксономији, присуство ове врсте се теоретски може издвојити на основу
морфолошких карактеристика, али генетичком анализом би се добиле потпуне
информације о каквим популацијама је ријеч и колико су хибридизоване на ширем
равничарском подручју Републике Српске.

8. Pelophylax kl. esculentus (Linnaeus, 1758 - зелена жаба, хибридна односно клептон
врста која је и најчешћа на датом подручју и може се наћи у свим воденим
тијелима укључујући и саму ријеку Уну и аде, те околне канале, потоке, забарена
подручја, поплавне шуме, језера, ископе и слично.

9. Triturus dobrogicus (Kiritzescu, 1903) - велики дунавски водењак, насељава стајаћа

мочварна подручја низинских ријека, рукавце, мртваје, баре, језера, канале и
јарке. Од свих водењака рода Triturus oва врста проводи највише времена у
воденој средини. Такође, представља Натура 2000 врсту и према црвеној IUCN
листи сврстана је у категорију Скоро угрожених врста. Може се пронаћи на
локалитету Јошик – Градина Доња и потребно је скренути пажњу на очување
њиховог природног станишта због опстанка врсте.

10. Lissotriton vulgaris (Linnaeus, 1758) - мали водењак се може пронаћи на читавом
подручју Парка природе „Уна“ на одговарајућим стајаћим воденим стаништима,
попут поплавних шума, канала, бара, рибњака или мањих језера са мало или без
предатора гдје је густа водена вегетација.

39
Укупан број до сада регистрованих водоземаца овог подручја, обухватајући и локална
брдовита подручја ван обухвата Парка природе али са могућношћу њиховог присуства
усљед дневних и сезонским миграција, износи 13 (Ichtyosaura alpestris, Bombina variegata,
Salamandra salamandra) (Ћурић и сар. 2015).

Слика 21: Многобројне јединке зелених жаба Pelophylax kl. esculentus

На истом потезу уочене су сљедеће врсте гмизаваца (Ћурић и сар. 2015, Ћурић и Зимић
2017):

1. Anguis fragilis Linnaeus, 1758 - сљепић, преферира станишта са густом вегетацијом и

повишеном влагом, тако да се често може наћи на ливадама, шикарама,
антропогеним стаништима, парковима и вртовима, испод камења, сијена, разних
стабала или предмета на земљи испод којих се задржава влага.

2. Lacerta agilis argus (Laurenti, 1768) - ливадски гуштер, низијска популација, односно
његова поврста која је пронађена на подручју Парка природе „Уна“ те за дату
подрвсту постоји мали број налаза на подручју Републике Српске. Насељава топла
пјесковита станишта са густом вегетацијом и рубове шума.

3. Lacerta viridis (Laurenti, 1768) - зелени гуштер представља честу врсту са широким и
различитим преференцијама осунчаних станишта са густом вегетацијом, често
близу водених станишта. Јединке су пронађене и на адама на ријеци Уни.

40
4. Podarcis muralis (Laurenti, 1768) - зидни гуштер, честа врста која се може видјети на
читавом заштићеном подручју те се јако добро прилагодила антропогенизацији те
једна од битних преференција је осунчаност станишта.

5. Zamenis longissimus (Laurenti, 1768) - смук, неотровна учестала врста која насељава
шумска станишта на подручју Парка природе „Уна“.

6. Natrix natrix (Linnaeus, 1758) - бјелоушка, честа водена змија, неотровна, која се
може наћи и у стајаћим и текућим воденим тијелима унутар заштићеног подручја.

7. Natrix tessellatа (Laurenti, 1768) - рибарица, честа водена змија, неотровна, која
преферира већа водена станишта и саму ријеку Уну те се може пронаћи на адама.

8. Coronela austriaca Laurenti, 1768 - смукуља, мања неотровна змија која преферира
рубове шума, суха станишта и зарасла станишта око локалних цеста.

9. Vipera berus (Linnaeus, 1758) - низијске популације шарки које су на подручју

Посавине мале и угрожене због уништавања природног станишта. Шарка у
равничарким крајевима насељава рубове шума и шикаре и преферира већу
влажност тако да су те шуме често и поплавне или у близини забарених станишта. У
Парку природе шарка је евидентирана на подручју Градине Доње али њена
природна станишта су изолована и скоро потпуно уништена због великог
антропогеног утицаја.

10. Emys orbicularis (Linnaeus, 1758) - барска корњача насељава већину копнених вода
и поплавних подручја преферирајући она са гушћом воденом вегетацијом са
сунчаним обалама. У периоду размножавања мигрира и неколико километара од
воде да би полегла јаја. Самим тиме саобраћајнице озбиљно угрожавају
популације барске корњаче. Спада у Натура 2000 врсте те се на црвеној IUCN листи
налази у катергорији Скоро угрожених врста. Врста која се може пронаћи у Парку
природе на забареним стаништима од Градине Доње па све до Новог Града око
ада на самој ријеци Уни.

41
 Слика 22: Чести представник гмизаваца, зелембач Lacerta viridis и ријетка подврста ливадног
гуштера Lacerta agilis argus (Ћурић и сар. 2015)

Битно је истаћи да су на подручју Доње Градине констатовани остаци поплавних шума и

гајева на чијим ободима су пронађене ријетке посавинске врсте гмизаваца у Републици
Српској, низијска шарка Vipera berus и подврста ливадног гуштера Lacerta agilis argus.

На адама на подручју Новог Града карактеристичне врсте које су их настаниле су: зелене
жабе, водене змије (рибарица) и барска корњача. Дате врсте су добри пливачи те се могу
изборити са високим водама у прољећном периоду, што би било кобно за опстанак и
одржавање других врста на овим стаништима.

Поред утврђених наведених врста гмизаваца, на датом подручју Парка природе „Уна“,
обухватајући и локална брдовита подручја, могуће је присуство и врсте Vipera ammodytes,
што даје укупан број регистрованих гмизаваца од 11 врста.

II 6. 1.4. Авифауна
Приликом теренског обиласка дијела водотока ријеке Уне, од мјеста Блатна (Нови Град)
до ушћа ријеке Уне у ријеку Саву, посматране су птице које су се храниле на ријеци,
одмарале на обалској вегетацији и прелијетале ријеку. Забиљежено је 37 врста.
Најучесталији су налази управо оних врста које су исхраном и репродуктивно везане за
водена станишта. Читавом дужином пређеног водотока сретали смо појединачне
примјерке и мања јата дивље патке (Anas plathyrhynchos), великог корморана
(Phalacrocorax carbo), сиве чапље (Ardea cinerea), мале бијеле чапље (Egretta garzetta),
поточне плиске (Motacilla cinerea), бијеле роде (Ciconia ciconia) и мале прутке (Actitis
hypoleucos).

42
Слика 23: Најучесталије врсте птица мочварица од Блатне до ушћа Уне у Саву (са лијева на десно:
мала бијела чапља - Egretta garzetta, сива чапља - Ardea cinerea и велики корморан - Phalacrocorax
carbo)

Сумирајући налазе врста птица регистрованих 2009. године и врста забиљежених током
обиласка терена од стране запослених у Заводу, укупно је забиљежено присуство 62 врсте
птица.

Слика 24: Црна рода - Ciconia nigra и орао бјелорепан - Haliaeetus albicilla у прелету преко ријеке
Уне (2 кm узводно од ушћа Уне у Саву)

43
Када су у питању међународни прописи који штите птице, Конвенцијом о заштити
европских дивљих врста и природних станишта (Берн 1979) заштићено је 57 врста, а
Конвенцијом о заштити миграторних врста дивљих животиња (Бон 1979) заштићено је 23
врсте птица, док је 11 врста заштићено европском Директивом о заштити дивљих птица
(Council Directive 79/409/EEC).

Међу регистрованим врстама које се налазе у Додатку I Директивe о заштити дивљих

птица, током обиласка терена у јулу 2017. године, издвојили бисмо налазе орла
бјелорепана, црне роде и црне луње, врста које због умањења квалитета и нестајања
њихових станишта уз ријеку Саву и доње токове њених притока, постају ријетке и
угрожене у Републици Српској.

Слика 25: Црна луња - Milvus migrans и мале прутке - Actitis hypoleucos

У даљем тексту издвајамо списак до сада пописаних врста птица са подручја Парка
природе „Уна“:

1. Phalacrocorax carbo 14. Crex crex*

2. Ardea cinerea 15. Charadrius dubius
3. Egretta garzetta 16. Tringa erythropus
4. Ciconia ciconia 17. Actitis hypoleucos
5. Ciconia nigra 18. Columba livia domestica
6. Cygnus olor 19. Columba palumbus
7. Anas plathyrhynchos 20. Streptopelia turtur
8. Haliaeetus albicilla 21. Streptopelia decaocto
9. Circus aeruginosus 22. Cuculus canorus
10. Accipiter nisus 23. Tyto alba
11. Buteo buteo 24. Otus scops
12. Milvus migrans 25. Alcedo atthis
13. Pahsianus colchicus 26. Coracias garrulous

44
27. Jynx torquilla
28. Dendrocopos major
29. Picus canus
30. Alada arvensis
31. Hirundo rustica
32. Motacilla alba
33. Motacilla cinerea
34. Lanius collurio
35. Erithacus rubecula
36. Erithacus megarhynchos
37. Saxicola rubetra
38. Saxicola torquata
39. Turdus merula
40. Turdus philomelos
41. Locustella fluviatilis
42. Sylvia atricapilla
43. Sylvia communis
44. Phylloscopus collybitus
45. Aeghitalos caudatus
46. Remiz pendulinus
47. Parus major
48. Parus caeruleus
49. Emberiza calandra
50. Emberiza citrinella
51. Coccothraustes coccothraustes
52. Fringilla coelebs
53. Sitta europaea
54. Carduelis chloris
55. Oriolus oriolus
56. Garrulus glandarius
57. Pica pica
58. Corvus corone cornix
59. Corvus corax
60. Passer domesticus
61. Passer montanus
62. Coturnix coturnix

45
* у оквиру истраживања која је провео Државни завод за заштиту природе 2009.
године на подручју ријеке Уне, процијењена је гнијездећа популација која броји 45-55
пјевајућих мужјака. На десној обали ријеке Уне која припада територији Републике
Српске врста није евидентирана.

Значајне врсте птица заштићеног подручја (Тутиш и сар. 2013, Радишић и сар. 2018):

1. Egretta garzetta (Linnaeus, 1766), мала бијела чапља налази се на додатку I

Директиве о птицама и додатку II Бернске конвенције. Станишта ове врсте су
плитке мочваре, баре, канали, споротекући рибњаци, ријечна ушћа и друге
слатке плитке воде. Гнијезде се у колинијама на грмљу, у трсци или рогозу, на
дрвећу до висине од 20 m. Угрожене су нестанком мочварних подручја и
осталих влажних станишта под утицајем регулације ријека и мелиорације, те
интензивирањем пољопровреде, загађивањем воде и уништавањем тршћака.

2. Ciconia nigra (Linnaeus, 1758), црна рода налази се на додатку I Директиве о

птицама и додатку II Бернске конвенције. Карактеристична станишта ове врсте
врсте обухватају пашњаке, природне травнате површине, листопадне и
мјешовите шуме, мочварна стништа те водене површине стајаће и текуће воде.
Честа је у пространим подручјима под равничарским и водоплавним шумама
старим 60 – 170 година отвореног типа са карактеристичним врстама дрвећа
попут храста лужњака, цера, бијеле и црне тополе на чијим крошњама се
гнијезди. Околне баре, мочваре и поплавна подручја су од значаја за дату врсу
која их користи за исхрану и одмор.

3. Circus aeruginosus (Linnaeus, 1758), еја мочварица налази се на додатку I

Директиве о птицама и додатку II Бернске конвенције. Гнијезди се у мочварним
стаништима, на тлу у тршћацима и високој зељастој вегетацији, док храну тражи
на отвореним стаништима попут пољопривредних површина, пашњака,
природних травнатих заједница и стајаће воде са слободном површином.

4. Alcedo atthis (Linnaeus, 1758), водомар, налази се на додатку I Директиве о

птицама и додатку II Бернске конвенције. Насељава обале језера, бара, потока и
мочварна станишта. У сезони парења, јединке праве гнијезда копајући рупе у
земљишту различитог поријекла у обалама ријека и језера или неког другог
воденог станишта. Водомари су добри биолошки индикатори здравља
екосистема, с обзиром да се хране мањим воденим организмима, који уколико
је станиште загађено, акумулирају токсине.

5. Crex crex (Linnaeus, 1758), косац, налази се на додатку I Директиве о птицама и

припада заједници птица мозаичних пољоприредних станишта у приобаљу
ријеке Уне. Ту заједницу чине врсте` које се гнијезде на тлу ливада, ораница и

46
 зараслих пољопривредних површина, те врсте које гнијезде у појединачном
грмљу и живицама – природним међама између ораница и ливада. Косац је
птица селица. Од маја до августа подигну 2 легла птића (8-12 јаја по леглу), а у
септембру крећу на селидбу, на зимовање у јужну Африку. Косци живе
скривени у високој вегетацији, а њихову присутност одаје само пјев мужјака
(двосложни и гласни „крекс-крекс“). Косци гнијезде на травњацима, који су
углавном људском руком створена станишта, а интензитет испаше или кошње
на њима одређује и да ли ће неки травњак бити погодан за гнијежђење косаца.
Косци ће гнијездити само на оним ливадама на којима је вегетација виша од 30-
40 cm. Такође, косци су присутни и на зараслим ливадама, посебно у прољеће
када је трава на кошаницама још прениска. Међутим, зарасле ливаде временом
постају све непроходније па их избјегавају. Због интензивирања пољопривреде
тј. претварања травњака у оранице или због напуштања пољопривредне
производње и зарастања травњака, косци губе своја гњездилишта. Популације
косаца на готово свим подручјима гнијежђења претрпјеле су знатан пад
бројности током друге половине 20. вијека. Потребно је организовати додатна
истраживања на територији Парка природе „Уна“ како би се потврдило
очекивано присуство врсте.

II 6. 1.5. Терифауна
У ријеци Уни, видра - Lutra lutra (Linnaeus 1758), је присутна дуж читавог тока. Уна и
њене притоке су повољно станиште за видру због велике количине рибе, релативно
малог загађења, повољне структуре обале и повољне морфологије корита. Видра је на
попису Додатка II Бернске конвенције и Додатака II и IV Директиве о стаништима, те је
у категорији „NT“ (скоро угрожена врста) европске Црвене листе (IUCN). Теренским
истраживањима потврђено је присуство дабра - Castor fiber Linnaeus, 1758, на ријеци
Уни који преферира сам водоток ријеке Уне обрастао богатом мочварном вегетацијом
зељастих и дрвенастих врста биљака. Уз сами ток примјећене су даброве настамбе, од
Новог Града до Градине Доње.

Од крупних сисара рецентним теренским истраживањима примјећене су сљедеће

врсте: дивља свиња - Sus scrofa Linnaeus, 1758, срна - Capreolus capreolus (Linnaeus,
1758), шакал - Canis aureus (Linnaeus, 1758), чије присуство је забиљежено и на адама,
јелен - Cervus elpaphus Linnaeus, 1758, као врста у пролазу, те лисица - Vulpes vulpes
(Linnaeus, 1758), јазавац - Meles meles (Linnaeus, 1758) и дивљи зец - Lepus europaeus
Pallas, 1778.

47
Слика 26: Зец, Lepus europaeus

48
II 7. ПЕЈЗАЖНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Предио карактектеришу мозаик фрагмената природних очуваних станишта,
дјелимично измјењених и оних насталих антропогеним утицајима.
Основне карактеристике пјезажа овог подручја чини чиста и смарагдна ријека Уна, те
низ хидролошких, геоморфолошких и других феномена међу којима се истичу многи
седрени облици, брзаци, водопади, аде и ријечна језера, као и нераскидива обална
вегетација која прати ријеку дуж њеног тока. Уна је својим процесом стварања седре
и седрених феномена уникатна природна појава на територији Босне и Херцеговине.
У вријеме ниског водостаја ријеке, ове седрене формације посебно долазе до
изражаја, када постају и „пристаниште“ великом броју птица.
Посебну пејзажну вриједност овом простору дају ријечне аде које су барем
дјелимично обрасле природном вегетацијом, као и већи и мањи комплеси
пољопривредног земљишта уз ријеку Уну нарочито у вријеме вегетационог периода
када се на релативно малом простору смјењују различите пољопривредне кулутре.
Једна од предиона одлика и вриједност укупног природног добра је разигран скуп
различитих типова станишта на малом простору, на додиру са живописним
градовима и селима у којим је очувана једна једина „Уна“.

Слика 27: Карактеристичан пејзаж на ријеци Уни

49
ОЦЈЕНА СТАЊА ПОДРУЧЈА И
ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА

51
III ОЦЈЕНА СТАЊА ПОДРУЧЈА И ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА

Загађење воде свакако може представљати проблем. Квалитет воде је услов за

останак многих врста и њихових станишта у истраживаном подручју. Колика је
количина загађења у овом дијелу тока ријеке Уне није нам познато. Познато је да
насеља која се налазе у обухвату немају урађен систем пречишћавања вода. Стога се
изводи закључак да већина отпадних вода на неки од начина заврши у ријеци Уни.
Позитиван примјер, свакако је град Бихаћ, који се налази узводно и највећи је
индустријски и демографски центар у регији. Град Бихаћ је почео са изградњом
система одводње и пречишћавања отпадних вода што за циљ има дугорочно
рјешавање питања отпадних вода, самим тим и квалитета воде у подручју
предвиђеном за заштиту. Поред тога битно је истаћи да су локалне заједнице Нови
Град и Костајница усвојиле Стратегије развоја општина са јасно дефинисаним Планом
заштите животне средине. На основу SWOT анализа прецизно су дефинисане
пријетње, снаге, слабости са оперативним циљевима за плански период. Због
временског ограничења нисмо били у прилици изанализирати реализацију
планираних оперативних циљева, али претпоставка је да већи дио циљева није
остварен, а разлог је вјероватно недостатак средстава.
Поред тога, поред већих насељених мјеста, јавља се и проблем неконтролисаног
одлагања чврстог отпада. Чињеница је да приликом валоризације простора, нису
евидентирана одлагалишта отпада уз ријеку Уну, тј. дуж цијелог тока нису
евидентиране веће количине чврстог отпада, који је посљедица ријечног наноса .
Урбанизација простора свакако представља један од фактора који негативно утичу. Све
је јаче изражем тренд концентрације становништва у градове. Урбанизација за собом
повлачи како легалну тако и бесправну градњу, а поготово су на удару приобална
подручја. Изградња викенд кућа и уређење обала су најчешћи угрожавајући фактор.
Свакако на том дијелу тока ријеке Уне спорадични су стамбени објекти и евидентна је
свијест власника у смислу очувања простора, узимајући у обзир количину и начин
градње викенд објеката.

53
Слика 28: Негативан примјер уређења обале Слика 29: Позитиван примјер уређења обале
Фрагментација станишта значајно је присутна у приобалном појасу, што је и
разумљиво. Бонитет земљишта, у протеклом периоду, довео је до крчења некад
доминантних шумских екосистема и претварања шумског у пољопривредно
земљиште. Поплавни шумски екосистеми су свакако и најугроженији, а узроци њихове
угрожености су различити, мада се како најзначајнији издавају антропогени и
климатски.
Унос страних (алохтоних) дивљих врста поготово инвазивних, био он намјерног или
случајног карактера озбиљно нарушава постојећу, врло осјетљиву еколошку
равнотежу. Ако се узму у обзир само природна станишта посматраног подручја,
процјена Завода да је око 30 % површина озбиљно угрожено инвазивним алохтоним
дивљм врстама.
Криволов односно кривориболов, је традиционално велики проблем на подручјима са
изразитим богатсвом ловних односно риболовних врста. Према сазнањима Завода на
посматраном подручју криволов не представља посебну пријетњу, што је и
објашњиво. Међутим како кривориболов тако и превелики легални риболов кад је у
питању конзумна риба, према сазнањима Завода представља значајан угрожавајући
фактор. Његовом интензитету свакако доприноси низак стандард локалног
становништва односно могућност брзе и лаке зараде.
Из корита ријеке Уне годишње се извади велика количина шљунка и пијеска. Завод не
располаже са подацима о експлоатисаној количини тих сировина. Са становишта
очувања биодиверзитета ријеке Уне односно са становишта очувања пејзажних
карактеристика ширење постојећих те отварање нових позајмишта представља велики
проблем. Директне посљедице су уништавање станишта, уништавање мријестилишта,
снижавање нивоа подземних вода, исушивање мочварних и поплавних станишта итд.

54
 Слика 30: Шљункарење Слика 31: Традиционално лађарење

Туризам и рекреација су једна од дјелатности које су пожељене у заштићеним

подручјима. На ријеци Уни између осталих најчешћи облик кориштења простора у
туристичко-рекреативном смислу је „лађарење“. Свакако позитиван примјер и у складу
је са принципима одрживог кориштења простора. Међутим, евидентирани су и
негативни примјери чамаца-лађа са јачим-већим моторима, који због своје снаге и
габарита значајно оштећију седрене баријере.

55
 КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ,
УНАПРЕЂИВАЊА И
ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА СА
ЦИЉЕВИМА УПРАВЉАЊА

56
IV КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ, УНАПРЕЂИВАЊА И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА СА
ЦИЉЕВИМА УПРАВЉАЊА

IV 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА

Концепт заштите Парка прирoде „Уна“ заснива се на заштити, развоју, уређењу и
управљању парком природе, који се базира на:

- чувању и унапређивању укупних природних вриједности и ресурса,

- чувању пејзажних карактеристика,
- чувању културно-истпријског насљеђа,
- усклађеном развоју човјека и природе.

Поред примарног циља - очувања природе, управљање заштићеним подручјем се

базира и на успостављању складних односа између потреба заштите и активности
људи. То подразумијева уважавање потреба аутохтоног становништва и локалне
заједнице, укључујући употребу ресурса за опстанак у оној мјери у којој то неће
изазвати негативан утицај на примарне циљеве управљања. Овдје се мисли на тзв.
екосистемске услуге које су везане уз очување природе, али нису у супротности са
очувањем. Оне укључују основне услуге као што су коришћење и снабдијевање храном
и водом, услуге регулације као нпр. заштита од поплава, суша и болести, пропратне
услуге као што су формирање земљишта и кружење храњивих материја и културне
услуге као што су рекреација, духовне и нематеријалне користи. Концептом заштите се
регулише управљање посјетилачким активностима у инспиративне, едукативне и
културне сврхе на нивоу који неће узроковати значајну биолошку или еколошку
деградацију природних ресурса.

IV 2. КОНЦЕПТ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Заштита природних добара подразумјева дугорочни програм развоја, који поставља
сљедећи општи циљ развоја: постизање рационалне организације и уређење простора,
усклађивањем његовог коришћења са могућностима (и ограничењима) у располагању
природним и створеним вриједностима и са потребама дугорочног социјалног и економ-
ског развоја, а прије свега заштитом животне средине.
Концептом заштите неопходно је у општем циљу обезбиједити:
- интегративни развој природног и културно-историјског насљеђа кроз туризам и
рекреацију,
- укључивање локалних заједница у тржишни систем коришћења туристичких
потенцијала,
- логистичку и институционалну подршку на свим нивоима.

58
Према општим циљевима развоја и заштите који су дефинисани планским и законским
одредбама и стручним постулатима, примјењују се циљеви управљања у складу са
међународном категоризацијом заштићених природних добара и предлаже се усвајање
међународне IUCN категоризације. тј. категорија V – парк природе.
Управљање подразумијева:
- заштиту вриједних и очуваних природних цјелина и елемената природе,
- планско и програмско усмјеравање и усклађивање заштите, дјелатности и
активности,
- очување складне интеракције природе и културе путем заштите подручја и
наставка традиционалног коришћења земљишта, грађевинских поступака и
друштвених и културних манифестација,
- побољшање начина живота и економије која је у складу са природом и очувањем
друштвеног и културног миљеа заједнице,
- очување диверзитета подручја, станишта, придружених врста и екосистема,
- омогућити туризам и рекреацију у складу с основним квалитетима подручја,
- подршку научним и образовним активностима које ће допринијети дугорочној
добробити локалног становништва и развоју јавне подршке заштити таквих
подручја,
- допринос добробити локалне заједнице кроз обезбијеђење природних производа
и услуга (као што је риба, чиста вода, приход из одрживих облика туризма).

Општи циљеви управљања су:

- одржавање усклађености међусобног дјеловања природе и културе путем
заштите подручја и традиционалног коришћења земљшита, грађења,
друштвених и културних манифестација,
- извођење економских активности у складу са природом и очувањем културно-
историјског насљеђа,
- одржавање разноликости пејзажа и станишта сродних врста и екосистема,
- елиминисање и спречавање коришћења земљишта и активности које нису у
складу са циљевима управљања,
- омогућавање рекреације и туризма које одговарају категорији подручја,
- подстицање научних и образовних активности на добробит становништва за
дужи времнски перод и учешће јавности у заштити животне средине тог
подручја,
- омогућавање корисних ефеката кроз обезбјеђење природних производа
(производи шумарства и пољопривреде) и услуга (као што су чиста вода или
приходи од одрживог туризма) за локалну заједницу,

Посебни циљеви:
а) циљеви заштите биодиверзитета:

59
 - очување генетског, специјског и екосистемског биодиверзитета,
- предузимање дугорочних екосистемских истраживања мултидисциплинарног
обухвата,
- праћење стања биодиверзитета као и угрожавајућих фактора, са процјеном
тенденција промјена и спонтаних сукцесија,
- заштита биодиверзитета и биолошких ресурса у складу с политиком одрживог
развоја.
б) циљеви заштите простора:
- изузетних и јединствених дијелова природе од значаја за научне, културно-
образовне, рекреативне и друге сврхе,
- карактеристичних екосистема и предјела, како природног тако и антропогеног
поријекла,
- заштитних зона (зона утицаја) око заштићених природних добара.

60
 ЗОНЕ, РЕЖИМИ И МЈЕРЕ
ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂИВАЊА

62
V ЗОНЕ, РЕЖИМИ И МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂИВАЊА

Сва површина Парка природе „Уна“ (2.772,60 ha) ставља се у режим заштите III степена.

Под режимом заштите подразумијева се скуп мјера и услова којима се одређује начин и
степен заштите, коришћења, уређења и унапређења заштићеног природног добра
(Алексић и Јанчић 2009).

V 1. ЗОНА СА РЕЖИМОМ ЗАШТИТЕ III СТЕПЕНА

Мјере заштите

На подручју режима заштите III степена, утврђује се селективно и ограничено

коришћење природних богастава, контролисане интервенције и активности које су
усклађене са функцијама заштићеног природног добра. То је зона тзв. „оправданог
коришћења“, гдје се могу вршити управљачке интервенције у циљу унапређења
заштићеног подручја, без посљедица по примарне вриједности подручја. Ради тога
утврђују се сљедеће мјере заштите:

Дозољава се:

 управљање и газдовање шумама у складу шумско-привреднoм основом за

шуме у приватној својини,
 коришћење дивљчи у складу са ловним основама, временски усклађене са
активностима управљача,
 презентација и популаризација природних вриједности заштићеног добра,
 обиљежавање заштићеног добра,
 обнављање, одржавање и градња путева у складу са просторно-планском
документацијом,
 научна истраживања,
 обиљежавање пјешачких стаза, путоказа и садржаја за одмор, уређење и
инфраструктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације, без
негативних утицаја на природне вриједности и станишта врста,
 контролисано сакупљање љековитог и ароматичног биља, гљива, шумских и
других плодова у складу са прописима,
 праћење стања заштићеног подручја прикупљањем, обрађивањем и
обједињавањем података о стању природе,
 рестаурација станишта, односно одржавање и обнављање постојећих природних
станишта и формирање нових у сврху конзервације значајних и ријетких врста,
 спровођење васпитно-образовних и рекреативних активности,

64
  инвентаризација флоре, фауне и осталих природних вриједности,
 групно и индивидуално посјећивање,
 традиционално коришћење простора од стране локалног становништва
(обављање дјелатности сточарства, ратарства, воћарства и друго) и одрживо
коришћење,
 на ријеци Уни дозвољено је бавити се само спортским риболовом уз употребу
удичарских алата и опреме за риболов ради спорта или рекреације,
 дозвољено је коришћење пловила тј. ријечних чамаца тзв. „Унског“, „Новског“ или
„Петрињског“ кроја, изграђених од дрвета (храста, врбе, кестена, тополе и смреке),
затим алуминијума или произведених од пластике (стаклом ојачаног полиестера),
са димензијама - дужине до 6 m, ширине до 1,50 m, висине до 0,50 m, са малим
газиштем и превозом до 5 лица, а који су заштићени одговарајућим средствима и
бојама која не утичу на рибу и рибљи фонд, те нису штетна по здравље и човјекову
природну околину.

Забрањује се:
 изградња индустријских, инфраструктурних, хидротехничких и других објеката чији
рад и постојање могу изазвати неповољне промјене квалитета земљишта, воде,
ваздуха, живог свијета, љепоте предјела, културних добара и њихове околине,
 промјена намјене површина, осим оних које проистичу из планских докумената
управљача,
 деградација станишта,
 отварање позајмишта земље, пијеска и шљунка изван корита ријеке Уне без
сагласности управљача и мишљења Завода,
 уништавање и неконтролисано сакупљање дивљих врста биљака и животиња,
издвојених као природне ријеткости,
 крчење шума и обављање других радова на мјестима и на начин који могу
изазвати процесе јаке и екстензивне водене ерозије и неповољне промјене
предјела,
 складиштење, одлагање и бацање комуналног отпада и отпадних материјала свих
врста ван мјеста одређених за ту намјену, као и нерегулисано формирање
мрциништа,
 неконтролисано паљење вегетације,
 руковање отровним хемијским, нафтним дериватима и другим опасним
материјама на начин који може да проузрокује загађивање земљишта, воде и
ваздуха,
 уништавање ријетких и очуваних шумских фрагментата и њихово даље
уситњавање,

65
  сјеча здравих и виталних стабала уског обалног појаса поплавних шума,
 уношење алохтоних и инвазивних дивљих врста без претходног мишљења
Завода,
 извођење водетехничких захвата у кориту у подручју и узводно од седрених
баријера које могу проузроковати промјену хидролошког система и квалитета
воде,
 било какво преграђивање ријеке Уне,
 употреба моторних пловила чија максимална снага мотора прелази 4,41 kW (6 KS),
осим за потребе цивилне заштите, јединица за спасавање, полиције и других
интервентних јединица,
 регулација корита и утврђивање обала ријеке Уне, осим за објекте утврђене
стратешким и планским документима који служе за одбрану од поплава и
активности које се спроводе у сврху стабилизације обала у урбаним зонама,
 уклањање природне водене вегетације и приобалне вегетације, осим на
хидротехничким објектима и у урбаним зонама,
 директно испуштање отпадних канализационих вода и изградња пропусних
септичких јама за домаћинстава и викенд насеља која нису прикључена на
канализациону мрежу,
 испуштање токсичних, органски оптерећених и топлниски загађених вода-течности
или материја у ријеку Уну,
 изградња стамбених, пословних, викенд и других објеката у појасу од 20 метара од
обале ријеке,
 улазак тешке механизације у водоток (вађење шљунка и друге грађевинске
активности), осим у случају акивности на мјерама заштите од поплава или
активности на регулацији хидро-морфолошких процеса у водотоку који не
угрожавају издвојене вриједности,
 уништавање плодишта угрожених врста риба,
 све друге радње које на било који начин могу угрозити заштићено подручје.

Напомена: Предложене мјере заштите се не односе на урбанизовани дио Парка

природе „Уна“. У урбаним (градским) зонама (обиљежене графичким прилозима)
парка природе примјењују се важеће одлуке, те просторно-планска, стратешка и
остала документа донешена на нивоу локалних заједница.

66
СМЈЕРНИЦЕ

67
VI СМЈЕРНИЦЕ

VI 1. ОПШТЕ СМЈЕРНИЦЕ

У циљу редовног спровођења мјера заштите, очувања, уређења, унапређења, управљања

и презентације Парка природе „Уна“, неопходно је :
 обиљежити спољну границу парка, односно поставити таблу о заштити на
мјестима уласка,
 успостављање међународне сарадње у циљу очувања и промоције вриједности
подручја,
 редовно пратити промјене које се могу појавити на цијелом подручју и о
промјенама извјестити надлежне институције,
 израдити сљедећа документа:
 Просторни план подручја посебне намјене,
 Правилник о унутрашњем реду,
 План управљања,
 Правилник о начину очувања и одрживог коришћења младице у заштићеном
подручју,
 Програм за спорвођењље мјера управљања,
 Посебна риболовна основа за цијело подручје.
 обезбиједити чуварску службу.

VI 2. СМЈЕРНИЦЕ УПРАВЉАЊА И УНАПРЕЂЕЊА СТАНИШТА И ОЧУВАЊА

БИОДИВЕРЗИТЕТА

Као општа смјерница заштите биодиверзитета природног добра препоручује се

досљедна примјена постојећих мјера обухваћених националном законском
регулативом (Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, Закона о
рибарству, Закона о водама, Закона о шумама, Закона о ловству, Уредбе о Црвеној
листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске, као и примјена мјера из
оквира међународних уговора и конвенција прихваћених или ратификованих од
стране државе).

Поред тога потребно је:

 употпунити инвентаризацију биљних и животињских врста и њихових станишта,

69
  континуирано пратити стања квалитета воде на цијелом водотоку, поготово на
кључним локацијама узводно и низводно од седрених баријера,
 очувати спрудова и пјесковито-шљунковите обале (гњездилишта мале прутке и
блатарића),
 смањити загађења (индустријског, комуналног и пољопривредног),
 регулисати употребе вјештачког ђубрива и пестицида, односно прописивање
прихватљивих врста и количина,
 спречавање зарастања ливадских површина редовним кошењем,
 редовно одржавање и контролисано чишћење природних и вјештачких водених
тијела,
 чишћење подручја од инвазивних врста, нарочито на адама, око шљункара и на
дијеловима обале који су „нападнути“ инвазивним врстама, при чему у
наредном периоду, треба изузети заједнице негундовца описане на ади код
Козарске Дубице,
 успостављање мониторинга биодиверзитета и његових компоненти са
посебном пажњом на врсте са специфичном улогом у екосистемима („кључне“
и „кишобран“ врсте),
 организовање јединствених информационих систем за све компоненте очувања
и заштите биодиверзитета у заштићеном подручју,
 препоручује се формирање истраживачких тимова који би подигли ниво
истражености недовољно проучених таксона и станишта,
 очување сезонске динамике и еколошких коридора за миграторне врсте,
 спровођење активних мјера на побољшању услова станишта у смислу очувања
структуре и спратовности шума,
 приликом планирања евентуалног отварања локалитета за туристе, потребно је
водити рачуна да пјешачке стазе не угрожавају гнијездеће врсте, тј. да се
гњездилишни локалитети на тај начин не отварају за приступ,
 евентуалну изградњу туристичке инфраструктуре и објеката треба пажљиво
планирати, поготово у погледу њихове локације и предвиђених капацитета у
односу на станишта ријетких и угрожених врста,
 предвидјети реализацију различитих едукативних програма на тему очувања и
заштите биодиверзитета.

Посебно се препоручују следеће анализе:

 Анализа стања и процјена бројности и услова станишта угрожениих врста птица и

риба са приједлогом мјера за очување повољног стања.

VI 2. 1 СМЈЕРНИЦЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ИХТИОФАУНОМ

70
- Потребно је направити споразум о јединственој рибочуварској служби Парка
природе „Уна“ ради контроле свих риболовних удружења.
- Чуварску службу Парка природе „Уна“ треба да чине и чланови риболовних
удружења.
- Препорука је да се приликом вожње ријечних чамаца на ријеци Уни користе
весла, чакаљ или ванбродски мотори на електрични погон до 24V, гдје то
услови дозвољавају.
- Потребно је увести мјере заштите притока ријеке Уне, које су важна природна
мријестилишта и зимовници за рибу, а то су притоке Стрижна на подручју
општине Нови Град, Стригова на подручју општине Костајница и Мљечаница на
подручју општине Козарска Дубица.
- Да би се ублажиле штете на рибљем фонду, настале усљед повећане бројности
популације корморана на ријеци Уни, препоручује се употреба звучних
растјеривача за птице (плински топови и сл.).
- Поред регистра пловила, који воде надлежна одјељења у оквиру јединица
локалне самоуправе, треба сачинити и фотодокументацију пловила уз
обиљежавање локација гдје се пловила вежу (гугл мапе и сл.), како би се
олакшала контрола рибочуварској и граничној служби, те чуварској служби
Парка природе.
- У сарадњи са спортско риболовним удружењима која газдују риболовним
подручјем на територији Парка природе „Уна“, треба дефинисати смјернице и
планове за експлоатацију шљунка, односно одредити приоритетне „тачке за
експлоатацију“ (односи се на локалитете на којима је таложењем супстрата
дошло до стварања баријера које ометају рибље миграције или усљед
затрпавања корита и стварања плитке воде чине рибе лаким плијеном за
криволовце и предаторе), како би се заштитио рибљи фонд и омогућило
несметано лонгитудинално кретање риба.
- Размотрити приједлог риболовних удружења да концесионар који добије
одобрење да врши експлатацију шљунка из корита ријеке Уне треба да уплати
одређени дио новчаних средстава, која би се искључиво користила за очување
рибљег фонда.
- У складу са одредбама акта о проглашењу Парка природе „Уна“ и другим
прописима којима је регулисана област рибарства, корисници риболовних зона
треба да организују издавање риболовних дозвола риболовцима, неовисно о
мјесту пребивалишта.
- Управљач треба да успостави сарадњу са спортско-риболовним удружењима и
надлежним институцијама у циљу издавања дозвола за спортски риболов на
дужи период у циљу прикупљања података и израде акционих планова за
управљање ријетким и угроженим врстама и како би удружења могла
направити своје планове коришћења риболовне зоне уз спровођење свих мјера

71
 које се предузимају ради очувања и осигуравања услова за одрживо и
дугорочно коришћење рибљег фонда и станишта.
- Урадити потребне анализе и направити процјену утицаја употребе пестицида на
околном пољопривредном земљишту на рибљи фонд.
- Риболовна удружења, уз сарадњу са Управљачем и локалним заједницама,
заједничким акцијама и перманентном едукацијом треба да скрену пажњу
пољопривредницима, као и другим лицима која користе пестициде и друга
потенцијално опасна хемијска средства, на штетне посљедице које могу
проузроковати несавјесном и незаконитом примјеном таквих средстава.
- Риболовну основу треба ускладити са одредбама акта о проглашењу Парка
природе „Уна“ и другим програмским у управљачким документима за одрживо
управљање заштићеним подручјем.

V1. 2.1.1. Смјернице за очување и обнову популација младице

- За потребе очувања и одрживог управљања младицом потребно је измијенити

ловостај и ускладити га са ловостајем у Републици Хрватској, ограничити
годишњи улов (дозвољени улов један комад годишње), повећати минимлну
мјеру дужине рибе младице на 100 cm и спортски је ловити испод минималне
дужине системом „улови пусти“, затим повећати новчану казну за недозвољен
улов исте.
- Потребно је младицу ставити под заштиту у трајању од 1. фебруара до 30.
септембра.
- Кaко би се очувале и унаприједиле популације младице потребно је очувати и
њен плијен, прије свега омогућити несметан мријест рибе у притокама ријеке
Уне, како би се повећао рибљи фонд шкобаља (подуста), плотице, клена, мрене,
зекице, те га заштитити забраном риболова у притокама ријеке Уне у зимско
вријеме и у току мријеста.

Наведене смјернице потребно је уградити у Правилник о начину очувања и

одрживог коришћења младице у заштићеном подручју или Акциони план за
очување младице у Парку природе „Уна“

VI 3. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

 истраживање и евидентирање културних добара и утврђивање мјера заштите и

уређења културних добара,
 вођење регистра и документације о културним добрима,

72
  пружање стручне помоћи на чувању и одржавању културних добара
сопственицима и корисницима тих добара,
 старање о коришћењу културних добара у сврхе одређене законом,
 предлагање и праћење провођења мјера заштите културних добара,
 прикупљање, сређивање, чување, одржавање и коришћење покретних
културних добара,
 прикупљање података о несталим и отуђеним културним добрима,
 провођење мјера техничке и физичке заштите културних добара,
 издавање публикација о културним добрима и о резултатима рада на њиховој
заштити,
 излагање културних добара, организовање предавања и других пригодних
облика културно-образовне дјелатности,
 други послови у области заштите културних добара утврђени законом и на
основу њега,
 уколико се предвиђају интервенције на културним добрима или у њиховој
тангентној зони, које могу утицати на изглед и својства добра, прије
предузимања радова потребно је, у складу са одредбама Закона о културним
добрима, обратити се Републичком заводу за заштиту културно-историјског и
природног насљеђа посебним захтјевима ради прописивања детаљних мјера
заштите, издавања сагласности на пројектну документацију и увида у изведене
радове.

VI 4. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ

Кроз планске активности у шумарству је потребно јачати функције шума парка у складу
са наведеним режимима заштите. Плански акценат се ставља на повећање заштитних
функција шума, развој туристичке дјелатности и локалних заједница уз одржавање
природне равнотеже, као и на повећање коришћења непроизводних функција шума.
Шумско-привредна основа за приватне шуме тог подручја усаглашена је са
предложеном намјеном подручја Парка природе „Уна“

Смјернице за провођење ових активности су:

 очување и унапређење разноврсности и аутохтоности, дендролошког састава,

 побољшање структуре шумских остатака састојина,
 очување заштићених реликтних, ријетких и угрожених врста флоре и фауне,
 противерозиона заштита земљишта и заштита изворишта вода и водотока,
 вишенамјенско коришћење потенцијала подручја,

73
  подржавање научно-истраживачког рада у области шумарства, струковна
удруживања и лиценцирања, увођење информационих технологија као
средства планирања, евиденције и контроле у сектору, нарочито ГИС подршку,
 истраживања биоеколошких карактеристика шумских заједница и природних
феномена, посебно реликтних, ријетких и угрожених врста флоре и фауне.

Шумама и шумским земљиштем Парка природе „Уна“ управљаће се на основу

шумскопривредне основе за приватне шуме тог подручја усаглашена је са
предложеном намјеном подручја Парка природе „Уна“.

VI 5. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНА ЗЕМЉИШТА И ЊИХОВО ОДРЖАВО

КОРИШЋЕЊЕ
Заштита пољопривредног земљишта и интегрално управљање овим ресурсом је врло
важно у функцији одрживог развоја подручја. Коришћење, заштита и очување
пољопривредног земљишног фонда је једна од битних функција планирања и уређења
простора. Свака промјена структуре земљишта представљала би додатну опасност за
само подручје, јер би се нарушили интеракцијски односи и успостављене релације
унутар екосистема. Узимајући у обзир квалитет пољопривредног земљишта,
заступљеност појединих категорија, а све у складу са концепцијом развоја предметног
подручја, могуће су сљедеће оријентације коришћења пољопривредних површина:

 очување површина под ливадама и пашњацима у евидентираном стању ради

обогаћивања биолошке и пејзажне разноликости подручја,
 површине под ливадама је потребно одржавати, редовно косити како би се
могле планирати за потенцијална излетишта (кошење ливада је дозвољено у
свим заштићеним зонама ради очувања и заштите),
 пашњачке површине користити за испашу стоке и дивљачи према принципима
заштите, односно испаша стоке је могућа само на властитим парцелама уз
стални надзор и контролу,
 производња љековитог биља,
 развој пчеларства,
 пољопривредну производњу усмјеравати по принципу органске производње.

Развој пољопривреде треба базирати на малим прерађивачким пољопривредним

капацитетима који ће производити здраву храну и који ће бити не само у функцији
туризма, већ ће се производити брендирани производи који би постали
препознатљиви на тржишту.

74
VI 6. ОПШТЕ СМЈЕРНИЦЕ ЗА РАЗВОЈ

Чишћење ризичних минских подручја

Мине представљају највећи пријетњу несметаном развоју Парка природе. Заостаци су

из посљедњег рата и биће велики изазов за цијелу заједницу пронаћи средства за
истраживање подручја и уклањање заосталих мина.

Слика 32: Минирана површина на подручју парка

Сарадња са партнерима

Близина Националног парка „Уна“ свакако може бити значајна у развоју подручја.
Такође и остали паркови у региону могу да пруже и предоче своја искустава приликом
одређивања начина за развој парка.

Поред паркова свакако, треба радити на повезивању са туристичкима агенцијама и

организацијама које креирају понуду за боравак туриста у заштићеним подручјима.
Превасходно потребно је радити на већој повезаности парка са локалним туристичким
организацијама.

75
Инфраструктура

Путна комуникација – Добра путна инфраструктура је предуслов будућег развоја.

Близина граничног прелаза је јако значајна. Такође и остали регионални путеви су врло
значајни и погодни за долазак туриста.

Центар за посјетиоце – Имајући у виду да се Парк природе протеже на територији

четири општине препрука Завода је да се око избора локације усагласе локалне
заједнице.

Означавање и сигнализација – на више мјеста треба поставити сигнализацију и даље у

унутрашњеости Парка природе како би се посјетиоцима омогућио сигуран и
информисан приступ у Парку. У близини Парка су бројна занимљива мјеста и
локалитети које би требало уврстити у понуду, те их сигнализацијом означити и
повезати.

Едукативне стазе – Врло важна улога заштићених подручја јесте едукација. То је

императив раван очувању заштићеног подручја. Посјетиоци (туристи) требају, али и
желе директно или индиректно стицати знања о природном и културно-историјском
насљеђу и вриједностима због којих је подручје заштићено. Одличан начин за
индиректну едукацију јесу едукативне стазе.

Одморишта, клупе и надстрешице – Циљ изградње туристичког мобилијара био би

побољшавање услова за боравак туриста. Потребно је већ кориштене локације које су
издвојене због њихове љепоте и приступачности додатно уредити и опремити
мобилијаром. Поред тих свакако да и нове локације могу се кроз планска рјешења
евидентирати, уредити и ставити у функцију.

76
 Слика 33: Позитиван примјер надстрешница на обали Дрине – илустрација ТОРС

Изградња видиковца – на адекватним мјестима израдити видиковце како би се будући

посјетиоци могли на адекватан начин доживјети љепоту ријеке Уне.

Слика 34: Туристичка инфраструктура (видиковац) у НП „Уна“ са погледом на дио

водопада, илустрација НП „Уна“

Пјешачке стазе - Поред неколико постојећих стаза, требају се развити, означити и

нове стазе које би послужиле за ширу понуду туристима у смислу разноврсности,
дужина и тежина стаза за сваки узраст и афинитете. Уз планинарске стазе планирати
одморишта на видиковцима и занимљивим локацијама.

77
Управљање чврстим отпадом

У Pарку није адекватно управљање чвстим отпадом и са надлежним институцијама

треба радити на рјешавању тог проблема.

VI 6.1. СМЈЕРНИЦЕ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Најзначајније економске дјелатности у Парку које би требало развијати и унаприједити
у наредном периоду су туризам, као главни носиоц развоја. Примарни циљ је да се ово
подручје које је сачувано у досадашњем периоду и које има велику природну
вриједност и даље задржи своју вриједност, као и да се унаприједи његова заштита.
Посебан аспект треба посветити развоју еко туризма, јер је данас овај вид туристичке
понуде у успону у свијету, а тражња је велика. Еко туризам који је концентрисан на
промоцију природних вриједности по принципима одрживог развоја и заштите
животне средине.

Уз многобројне предности које постоје у Парку за развој туризма постоје и недостаци

на које у будућем периоду треба обратити пажњу, који смањују конкурентност Парка, а
то су:

 Непостојање квалитетне опште инфраструктуре;

 Слаба туристичке инфраструктуре;
 Непостојање финансијске помоћи / субвенције за развој туризма;
 Слаб организована туристичке понуде, садржаја и активности;
 Непостојање интерпретацијских центара за посјетиоце;
 Непостојање маркетинга;

Како би се отклонили наведени конкурентски недостаци предлажу се

пројекти/програми везани уз изградњу туристичке инфраструктуре и пројекте подршке
развоју, а као почетну тачку за одржив развој комплетног туристичког ланца
вриједности у надолазећем периоду.

Кључни пројекти/програми конкурентности су:

 Програм развоја инфраструктуре;

 Програм побољшања природних и социо-културних ресурса;
 Програм увезаних и садржајних манифестација;
 Концепт пјешачких и бициклистичких рута;
 Концепт видиковаца Парка;
 Програм туристичке сигнализације и интерпретације;
 Систем туристичког информисања.

78
Ови су пројекти углавном одговорност јавног сектора тог подручја, међутим
имплементација неких од њих ће зависити од сарадње јавног и приватног сектора.
Обзиром да су улагања у основна средства, којима ће се реализовати наведени
пројекти/програми којима би се омогућила одговарајућа туристичка понуда, заиста
велика, динамика улагања ће зависити од брзине израде пројеката и проналажења
инвеститора, с обзиром да Парк нема на располагању изворе финансирања који би
задовољили све потребе.

Слика 35: Манифестациони туризам – илустрација ТО Костајница

У том смислу потребно је развијати сљедеће облике туризма:

 културно-манифестациони туризам кроз афирмацију природних и створених

вриједности подручја,
 риболовни туризам,
 гастро-етнолошки туризам,
 спортско-рекреативни уз уређење и изградњу одговарајућих садржаја,
лађарење, регате, сплаварење, бициклизам, трим стазе,
 адреналински туризам,
 дјечији и омладински туризам, уређење центара слободног времена као
полуфункционалних цјелина са различитим рекреативним садржајима,
спортски и еко кампови, простор за школе у природи, радионице, ликовне
колоније, излетнички кроз уређење и опремање излетишта, видиковаца и
рекреативних стаза, инфо пунктови, угоститељски садржаји.

79
 Слика 36: Етно ресторан и коначиште илустрација ТО Костајница

Слика 37: Унска регата – илустрација ТО Нови Град

Пројекција развоја пољопривреде на подручју парка укључујући и ширу – заштитну

зону парка може се сагледати из расположивих података о стању природних и
пољопривредних ресурса овог подручја. У извјесној мјери, кључне смјернице даљег
развоја пољопривреде могу проистећи из стратешких опредјељења која су
дефинисана у планским документима донесеним за област пољопривреде на
републичком нивоу, као и планским документима општина.

Имајући у виду расположиве ресурсе, њихову структуру, те статус простора парка и

његове заштитне зоне као једини прихватљив намеће се концепт одрживог развоја

80
пољопривреде и сеоских подручја. Тај концепт у најкраћем подразумијева: одрживо
коришћење расположивих пољопривредних ресурса уз подизање конкурентности до
за те услове оптималног нивоа, затим унапређивање квалитета пољопривредних
производа, тржишна валоризација специфичности производа са овог подручја. Развој
пољопривреде на овом продручју може се и мора се у перспективи посматрати
заједно са свеобухватним развојем парка и туристичке понуде (развој сеоског туризма
и понуда туристима хранe произведене изворно на овом подручју и сл.). Са друге
стране, досљедно спровођење концепта одрживог развоја пољопривреде и
коришћења расположивих ресурсе представља најбољу брану озбиљном угрожавању
животне средине.

81
УПРАВЉАЊЕ

83
VII УПРАВЉАЊЕ

VII 1. ПРИЈЕДЛОГ УПРАВЉАЧА

Заштићеним подручјем Парк природе „Уна“ треба да управља правно лице (у даљем
тексту Управљач), које испуњава стручне, кадровске и организационе услове за
обављање послова очувања, унапређивања, промовисања природних и других
вриједности и одрживог коришћења заштићеног подручја. Актом о заштити, у складу
са чланом 75. Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“ бр.
20/14), одредиће се Управљач заштићеног подручја.

VII 2. МЕЂУСОБНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

Права и обавезе субјеката у заштићеном подручју, регулисане су Законом о заштити
природе („Службени гласник Републике Српске“ бр. 20/14,) и Правилником о садржају,
утврђивању и спровођењу мјера управљања заштићеним подручјима („Службени
гласник Републике Српске“, бр. 83/15).

VII 3. ФИНАНСИРАЊЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА

Финансирање Парка природе „Уна“ прописано је у складу са чланом 87. Закона о
заштити природе („Службени гласник Републике Српске“ број: 20/14).

85
ЛИТЕРАТУРА

86
VIII Литературa

Beck-Mannagetta, G. (1927): Flora Bosnae, Hercegovinae et regionis Novi Pazar, III.

Choripetalae (finis). Српска краљевска академија, Београд-Сарајево

Boršić I., Milović M., Dujmović I., Bogdanović S., Cigić P., Rešetnik I.,
Nikolić T., Mitić B. 2008: Preliminary check-list of invasive alien plant
species in Croatia. Nat. Croat. 17(2), str. 55–71

Borščić I., Posavec Vukelić, V., Alegro, A. L. (2012): Flora along the lower course of the Una
River (central Croatia). Nat. Croat., Vol. 21, No. 1., 1–20, Zagreb.

Vinko, D., Vilenica, M. (2013): BOOM 2013 – 3rd Balkan odonatological meeting; Tretje
mednarodno sprečanje odonatologov Balkana, Hrvaška. 1. – 7. avgust 2013,
rezultati.

Đug, S., Redžić, S. (1991): Prilog poznavanja briofita u slivu rijeke Une. Bilten Društva
ekologa Bosne i Hercegovine, 6 (b), str. 119-120.

Lakušić, R., Dizdarević, M., Grgić, P., Pavlović, B., & Redžić, S. (1990): Ekološka
diferencijacija prostora sliva Une i njegove vrijednosti. Bilten Društva ekologa
Bosne i Hercegovine, 6(b), str. 15-20.

Matoničkin I. Pavletić Z., (1959): Životne zajednice na sedrenim slapovima

rijeke Une i u brzicama pritoke Unca. Acta Musei mac. sc. nat.
6, str. 76-99.

Matoničkin I. Pavletić Z., (1960): Sudjelovanje pojedinih životinjskih i biljnih skupina u

izgradnji životnih zajednica na sedrenim erozijskim slapovima u Bosni I Hercegovini.
Godišnjak Biloškog instituta Univerziteta u Sarajevu, 13, (1-2), str. 41-62.

Matoničkin I. Pavletić Z., (1962): Životni uvjeti na sedrenim slapovima krških voda u
Jugoslaviji. Acta Botanica Croatica XX/XXI. str. 175-198.

Радишић, Д., Васић, В., Пузовић, С., Шћибан, М., Грубач, Б., Вујић, А. (2018): Црвена
књига фауне Србије III ПТИЦЕ. Завод за заштиту природе Србије, Универзитет у
Новом Саду, Природно-математички факултет, Друштво за заштиту и
проучавање птица Србије.

Stefanović, V. Et all. (1983): Ekološko-vegetacijska rejonizacij Bosne i Hercegovine, Šumarski

fakultet u Sarajevu, Sarajevo.

Tutiš, V., Kralj, J., Radović, D., Ćiković, D., Barišić, S. (2013): Crvena knjiga ptica Hrvatske.
Ministarstvo zaštite okoliša i prirode, Državni zavod za zaštitu prirode, Republika
Hrvatska.

88
Ćurić, A. (2015): Herpetofauna of Posavina region in Bosnia and Herzegovina and Croatia.
Prvi Balkanski Herpetološki Simpozijum u okviru XII Hrvatskog Biološkog Kongresa,
18. - 23. 09. 2015, Sveti Martin na Muri, Knjiga sažetaka, str. 182.

Ćurić, A., Zimić, A. (2017): Nizijske populacije bosanske šarke, Vipera berus bosniensis
(Boettger, 1889) (Sqamata: Serpentes: Viperidae) u Bosni i Hercegovini. Prilozi fauni
Bosne i Hercegovine, 13: 65-70.

Ćurić, A., Zimić, A., Bogdanović, T., Jelić, D. (2018): New data and distribution of common
spadefoot toad Pelobates fuscus (Laurenti, 1768) (Anura: Pelobatidae) in Western
Balkans. NWJZ, 14 (1): 50-59.

Franković, M., Vileica, M. (2009): Studija inventarizacije vretenaca (Odonata) donjeg dijela
rijeke Une i prioblanog pojasa. DZZP, Zagreb, str. 14.

Šegulja, N., Ilijanicć, Lj., Marković, Lj. (1998): Prikaz i analiza flore Zrinske gore Acta Bot.
Croat. 55/56: 65-99.

89
ДОДАЦИ СТУДИЈИ

90
 1. Иницијатива за покретање поступка проглашења претходне заштите ријеке
Уна
2. Рјешење о проглашењу Претходне заштите парка природе „Уна“ („Службени
Гласник Републике Српске“, број 32/2018)
3. Граница заштићеног подручја, графички приказ на ЦД-у
4. Карта сумњивих (ризичних) површина под минама, израђена од стране БХ
МАК-а4

4
Карта сумњивих површина под минама, БХ МАК, ће бити приложена у коначној верзији студије.

92
ПРИЛОЗИ

94
ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

1. Граница заштићеног подручја

2. Карта валоризованих природних вриједности
3. Урбане зоне у Парку природе „Уна“

96