Бабонићи

Бабонићи (благајски кнезови) била је једна од најмоћнијих великашких породици у средњовековној Славонији, која је одиграла
значајну војничку и политичку улогу у хрватској историји у доба феудалне анархије.

У савременим изворима јављају се као велики кнезови. Први пут се помињу крајем 12. века, најпре као горички и водички, а затим као
благајски кнезови. Почетком 14. века владају подручјем од Крањске до данашње Босне (река Врбас) и од Саве до Гвозда. Најјаче њихово
упориште био је, у почетку, добро утврђени град Стеничњак у Покупју (Горичка жупанија), одакле су контролисали важан правац из
Подунавља према мору, а касније град Благај, који је затварао долину реке Уне. Њихова војничка и политичка снага никла је из јаке
економске моћи. Од половине 13. века до тридесетих година 14. века заузимали су бански положај, који су желели да претворе у
наследни, уздижући се борбама са другим великим породицама, нарочито Брибирским кнезовима, до моћи династа. У борби за власт у
Славонији, нарочито огорчене борбе вођене су са моћном досељеном породицом Гисинговаца, што је сиромашило земљу.

У сукобу Рудолфа I и Отакара I Пршемисла били су уз Хабзбурговце добивши 1278. године за то жупе Псет, Горицу, Гај, Дрежник, Нови
Град и Петрињу. Нешто касније проширују своје поседе и купују Поуње, где подижу тврди град Благај. Користећи се династичким
борбама у Угарској, Бабонићи и даље економски и војнички јачају па заједно са горичким грофовима пустоше Корушку, Крањску, Истру
и Фурланију. За време Ивана Бабонића (1316—1323) достигли су највећу моћ водећи жестоке борбе са баном Младеном I Брибирским
који је поражен 1322. године у Пољицама, после чега је Иван постао хрватско-далматинско-славонски бан, проширујући и даље своје
поседе. Он је коначно сломио и отпор Гисинговаца, али не успева да ослаби моћ Нелипића. Нешто за заслуге у рату, нешто куповином,
Бабонићи постају власници дубичко-водичко-санских поседа, ратујући на страни краља Жигмунда. У то време сукобљавају се са
босанским војводом Хрвојем Вукчићем Хрватинићем, који им одузима поседе у Санској жупи. У систему одбране јужних угарских
граница, благајски кнезови, још увек војнички јаки, давали су за краља Жигмунда једну од пет славонских бандерија. У борбама против
грофова Цељских и Франкопана немају успеха, па њихова моћ од 1492. године брзо опада. Из Славоније коначно нестају пред налетом
Турака (који 1532. освајају Благај), селећи се у Крањску, где 1546. године купују поседе.

Литература
Хисторичка истраживања о племену горичких и водичких кнезова, гласник земаљаког музеја
Војна енциклопедија, том 1 (424)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бабонићи&oldid=21300506”