Dečji doživljaj sveta i sebe u tom svetu je posredovan odraslim.

Optimalno je kad:

 Odrasli organizuje sredinu i razmenu na taj način da je dete može razumeti i prihvatiti
 Odrasli pomaže detetu da se suoči sa pravim, dobro podešenim podsticajima koji ga vode ka višem
razvojnom nivou i štiti ga od iskustava kojima nije doraslo
 Odrasli ohrabruje svaki spontani pokušaj deteta da istražuje i stiče uvide o sebi i svetu i nastoji da detetu to
bude prijatno, pozitivno iskustvo

Dete je aktivan učesnik interakcije:

 Ono bira, prerađuje i zadržava samo ono što odgovara njegovim razvojnim potrebama i mogućnostima
 put od spolja ka unutra, od razmene do stvaranja unutrašnjeg, privatnog, psihičkog sveta vodi kroz igru

Kroz razmenu u igrovnom kontekstu da:

 pomogne deci da uspostave emocionalnu stabilnost

 razviju optimalne strategije za prevazilaženje neprijatnih psihičkih stanja
 unaprede veštine samoizražavanja i sporazumevanja
 ojačaju poverenje i pouzdanje u sebe i druge
 obogate pozitivna saznanja o sebi i drugima

Načela pristupa

 Nema gotovih rešenja, ispravnih odgovora koje dete treba da upamti - odrasli se ne postavlja kao neko ko
pita a ima već unapred uobličen odgovor koji želi da dobije od deteta. Naglasak je na procesu a ne na
ishodu
 Saznanje se odvija kroz igru
 U tom procesu ravnopravno i aktivno učestvuju i odrasli i deca. Specifičnost odnosa odrasli - dete ogleda se
u asimetričnom odnosu: odrasli raspolaže sa mnogo više znanja ali da bi mogao da pruža prave i
uvremenjene podsticaje svakom detetu, odrasli treba da ume da sa posebnom pažnjom i osetljivošću sluša i
da bude otvoren da prima i uvažava ono što mu deca saopštavaju
 Odrasli organizuje aktivnosti tako da deca osete potrebu i želju da razmenjuju sadržaje i između sebe a ne
samo sa odraslima
 Odrasli usmerava ali ne pritiska
 Neguje pozitivan pristup, komentariše i naglašava ono što je pozitivno i dobro u svakome i to konkretno
 Stvara atmosferu poverenja i prihvatanja, bez procenjivanja i kritike
 Pokazuje osetljivost za tananost dečjih osećanja - deca se osećaju sigurnijim u sredini koja vodi računa o
njihovim osećanjima
 Poštuje izlive negativnih osećanja, pomaže detetu da diferencira šta oseća, pruža podršku i ohrabrenje
detetu da svoju energiju koristi konstruktivno, da ne povređuje ni sebe ni druge
 Uči dete da uživa u svojim postignućima, da oseti i izrazi ponos i zadovoljstvo sobom
 Svestan je da svojim ponašanjem modelira ponašanje dece
 Neguje toleranciju, razumevanje i saradnju
 Podržava samosvojnost i ističe da je svako osoben i neponovljiv a da razlike uzajamno obogaćuju

Okosnicu programa čini simboličko izražavanje (crtež, pantomima, simboličke igre, dramske igre) jer daju
mogućnost deci za upoređivanje i osvešćivanje unutrašnjih doživljaja. Vežbe opuštanja i motoričke igre, igre
pokreta i kretanja pomažu deci da se oslobode napetosti i doprinose stvaranju dobrog raspoloženja u grupi.
БОЈЕ

Psihologija boja

Boje imaju direktan i snažan uticaj na ljude. U velikoj meri od njih zavise naše akcije i reakcije. Svetlije boje npr.
proizvode više emocionalni odziv. Kada je BLACKFRIAR most u Londonu ofarban u zeleno za 34% smanjili su
se samoubilački skokovi sa tog mosta.

Ljudsko oko može da vidi oko 7 miliona boja. Kada se naše oči kreću od jedne boje do druge, one se adaptiraju
prema promeni boja. U zavisnosti od te adaptacije registrujemo tkz. vizualni efekat.

Svetlije boje reflektuju više svetlosti koje na naše oči deluju stimulativno. Ljudsko oko prvo primeti svetlu boju. U
osnovi žuta boja se prva primeti.

Veliki kontrast između boja zaslepljuje ljudsko oko pa je velike kontraste teško pogledati.

Značenje boja u velikoj meri zavise od kulture u kojoj smo odrasli. npr. crvena boja nije ista u Americi i u Kini,
pomislite samo zašto. Takođe zančenje zavisi od naše starosti i pola. Npr. žene najviše vole boje od crvene do
plave, dok muškarci više suprotno od plave do crvene. Stariji ljudi nevole svetilije boje preko tamnijih. 

Plava je jedna od najpopularnijih boja - reflektuje mir, harmoniju, povernje i sigurnost. Svetlo plave predstavljaju
odlične boje za sajtove koji prenose zančajne poruke. S druge strane ona ne bi trebala da se pojvljuje na Web
prezentacijama koji se bave hranom. (Da li plava hrana utiče na Vaš apetit?) Plava boja se odlično slaže sa ostalim
pastelnim bojama i savršen je komplement prirodnim bojama (siva,zelena..) ali zato se ne slaže sa narandžastom. 

Crna je montona, teška boja ali u pravom kontekstu ona je jeako sofisticirana. Svi će vam reći da crna pozadina
umanjuje čitljivost ali mnogi sajtovi su uspeli pokušajte da je kombinujete kontraste (bela, neonska zelana). Crna
svako nije boja ako je Web prezentacija namanjen manjem uzrastu, ali ako je galerija fotografija, ili ako se
prezentira tehnički sadržaj, crna je idealna. 

Braon je još jedna boja koja se odnosi na komfor, stabilnost i jednostvnost. Slaže se sa zelenom i plavom ili
crvenom i narandžastom. Ukoliko je sajt metfora za kuću ili spoljašnje aktivnosti, odlučite se za ovu boju. 

Zelena je boja koja se koristi sa izrazitom negom, zato što proizvodi kako pozitvna tako i negativna osećanja. U
svakom slučaju ona reprezentuje lojalnost i inteligenciju a predstavlja odličan izbor za finansijske sajtove. Ukoliko
koristite ovu boju, nikako je ne kombinujte sa crvenom, zato što su te boje u potpunoj suprotnosti.

Siva najviše asocira na senke a reprezentuje praktičnost, tugu, sigurnost i pouzdanost. Ukoliko se koristi skladno sa
hladnijm tonovima plave ili purpurne boje, uspeh je zagarantovan.

Ljubičasta proizvodi jaka osećanja. Koristi se da proizvede romansu, nostalgija ali i kretivnost, razliku i
neobičajenost. Koristi se zajedno sa drugim pastelnim bojama tj. hladnim tonovima plave, zelene pa čak i sive. Ova
boja je omiljena za žensku populaciju tako da joj treba obratiti punu pažnju zbog osećanja koje proizvodi. Boja
slična ljubičastoj je purpurna boja a ona donosi misterije i duhovnost a podstiče kreativnost.

Narandžasta je topla boja proizvodi entuzijazam, vibracije i proširivost. Ako želite pažnju, ona predstavlja pravi
izbor, a loš ukoliko je koristite za pozadinu, ili u kombinaciji sa plavom.

Crvena se odnosi na strast, vatru, brzinu, krv, nadmetanje, agresiju. Ona može da iritira i uznemiruje postioce, i
koristi se kada želite da upozorite postioce. Odlično se slaže sa narandžastom, braon i žutom bojom. 

Žuta donosi optimizam, sreću, idealizam i maštu. Veoma se slabo koristi na web-u, sem kada se nešto naznačuje ili
da unesete svetlosti na sajt.
СТРАХ

Prvi strah vaseg deteta bice strah od odvajanja roditelja i javice se vec u prvim mesecima zivota
Još dok je beba, dete tačno zna da vi ne samo da ispunjavate sve njene potrebe (hranjenje, presvlačenje, maženje...)
već na osnovu celokupnog svog poimanja sveta ona vas shvata kao centar svoga sveta.
Sledeća etapa, veoma poznat većini mama jeste strah od nepoznatih ljudi. Oko 6 meseca života, dete može
pokazivati izrazit strah od svih onih koji nisu deo njenog najbližeg okruženja. To, ponekad obuhvata i bake i dede
ako ih ne viđa svakodnevno i mnoge druge koje vi, kao odrasle osobe nikada ne doživljavate kao nepoznate.
Iako je ovo samo jedna u nizu razvojnih faza koja ubrzo prolazi, ponekad se strah od odvajanja, u jednom drugom,
ozbiljnijem i zrelijem obliku, vraća kad se najmanje nadate. Da li znate da mnoga deca imaju probleme
navikavanja na obdanište jer misle da se nećete vratiti po njih? I da počinju da se navikavaju i prihvataju novu
sredinu kada poveruju da ćete, ipak, doći? Zato, uvek recite detetu kada negde idete, kada ćete se vratiti. Ne
iskradajte se iz kuće tajno, čak ni na kratko, bez pozdrava, u nadi da ćete se vratiti pre nego što dete primeti da ste
otišli. Jer, ako primeti da vas nema, ne samo da će biti veoma uplašeno već ste tako bitno narušili vaše poverenje.
Osim toga, dete poznaje samo sada i ovde. Zato mu vaših 10 minuta izgleda čitava večnost.
Dakle, već od prvih meseci dete prolazi iz jednu fazu straha u drugu. Iako jedni prolaze, ustupajući mesto drugima,
ne prolaze svi dečji strahovi sami od sebe. Bez vašeg učešća i pomoći detetu u njihovom prevazilaženju posledice i
traume mogu biti veoma bolne.

Najčešći strahovi su:

strah od mraka. Dete ne želi da ostane samo u mračnoj sobi, insistira da svetlo bude uvek upaljeno. Udovoljite mu,
mala sijalica zaista može pomoći. Vežbajte prevazilaženje ovog straha čestim razgovorima i igrajući se u mraku
(igre asocijacija, pogađanja i slično, tj. igara koje ne zahtevaju osvetljenje).
strah od neke institucije. (obdanište, škola, bez obzira da li je već krenulo ili je u pripremnoj fazi). Ovaj strah može
imati uzrok u nečemu što je dete čulo i pogrešno razumelo, ili lično doživelo. Razuverite ga predstavljajući mu lepe
strane.
strah od neke osobe (vaspitačice, učiteljice, druga iz odeljenja, rođaka...) Posebno u prvim razredima osnovne
škole, ponekad i najmanje nesuglasice ili nesporazumi sa učiteljicom mogu dovesti do detetovog otpora i straha
prema školi. Iako ovi strahovi često bivaju rešeni sami, ne čekajte predugo. Ako ne uspete sami, vi i dete,
razgovarajte sa osobom od koje se dete plaši.
strah od lekara, zubara, injekcija... Dete je ili imalo bolna iskustva i ne želi da ih ponovi, ili je iz vaših razgovora
zaključilo da je to nešto “strašno”. S obzirom da i sami imamo ove iste strahove, teško ćemo ih iskoreniti kod naše
dece. Pomaže ako kontrolišete ono što govorite u detetovom prisustvu, i naravno, ako ste što manje u kontaktu sa
ovim profesijama.
strah od veštica, digimona, čarobnjaka... Imaginarni likovi iz bajki i dečjih filmova nisu za dete manje strašni samo
zato što vi, kao odrasli, znate da to ne postoji. Ne govorite kako je smešno da se plaši onoga što ne postoji, i ne
insistirajte da gleda filmove sa ovim likovima, da bi se razuverilo (po principu: klin se klinom izbija). Tako njegov
strah samo produbljujete. Radije okružite dete knjigama i filmovima bez ovakvih sadržaja i porodičnim
vrednostima koje će ga podsećati da bez obzira na svoje strahove ono ima svoju porodicu, mesto gde se oseća
zaštićeno i bezbedno.
Posebnu oblast dečjih strahova čine dečji snovi i noćne more.
Još uvek se ne zna pouzdano šta tačno sanjaju deca i čega se tačno oni plaše? Da li sanjaju čudovišta, veštice, bića
iz bajki? Sigurno je samo to da snovi prerađuju na svoj način što se decu dešava ali i ono što gledaju ili čitaju u
bajkama. Kroz različite faze razvoja, menjaće se i sadržaji dečjih snova.
Noćne more. Iako je za roditelje to veoma uznemirujuće, veoma je uobičajeno da dete u uzrastu od 7 godina ima
noćne more. Do toga dolazi zato što dete vremenom dobija sve više znanja iz svoje okoline, sve više razmišlja, sve
je više okrenuto društvu oko sebe a istovremeno dobija brojne informacije, utiske, slike, dileme, nejasnoće sa
kojima ne ume samo da se izbori.
Najčešći uzroci noćnih mora su različiti stresovi unutar porodice (razvod, česte su svađe, selidbe, smrt neke bliske
osobe…) i detetovog okruženja (mogu dolaziti iz vrtića, na primer) Takođe, mogu biti povezani sa fizičkim
promenama kod deteta, kao početni znak detetovog smanjenog imuniteta, početak upale uha, rast novog zubica,
nagli rast…
Noćni strahovi. Noćni strahovi su blaža forma noćnih mora. Uzrok je najčešće stres ali može biti i nasledna
sklonost. Dete ima teškoća da čvrsto zaspi, odnosno, da pređe iz faze plitkog u fazu dubokog sna. Javlja se
uglavnom ubrzo pošto je dete zaspalo. Kada se probudi, dete vrišti i pokazuje znake izrazite uznemirenosti. Nije
potpuno svesno, ponaša se nekontrolisano. Ponekad ne primećuje svoje okruženje, gleda kroz vas, i ne pokazuje
znake da prepoznaje bilo šta iz svoje okoline. Iako može ustati, hodati ili biti fizički aktivno, ono zapravo, nije
budno. Nemojte ih buditi, ako vam dopuštaju, zagrlite ih.
Dečje strahove izražene kroz snove i noćne more pokušajte da tretirate sa dužnom pažnjom. Odnosno:

ЦРТЕЖ
Za razliku od odraslih, koji se verbalno izražavaju, dete se najpre izražava kroz crtež. Kroz ono što dete nacrta
možemo da pratimo njegov emocionalni i socijalni razvoj, koliko je dete intelektualno sazrelo, ali i kako se odnosi
prema okolini, kako doživljava bliske ljude, njegov stav prema svetu i slično - kaže Jelena Radosavljev, psiholog u
Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.
Prema njenim rečima, već oko 15. meseca deca uzimaju olovku u ruku i ti prvi crteži jesu škrabotine, ali dete uživa
u samoj činjenici da može motorički da se izrazi. Na uzrastu od 20 meseci počinju da se naziru neki oblici i dete
tada počinje da imenuje ono što je nacrtalo. Sa dve godine deca crtaju ljudsku figuru, tako da iz glave idu i ruke i
noge. Sa tri do četiri godine dete pri crtanju ljudske figure noge znatno produžava i iz njih se nastavljaju ruke.
- Dete porodicu crta tako što prvo nacrta za njega najbitniju osobu i ta osoba ide krajnje levo, ta figura je obično
najveća i najbitnija za dete. Ukoliko je dete sa tom osobom blisko, ono će sebe nacrtati pored te figure i onda će
redom crtati sve ostale članove porodice - priča Jelena Radosavljev.
Ponekad se roditelji uplaše kada dete nacrta porodicu, ali izostavi nekog člana.
dete je svesno koga ima u porodici, ali ponekad ima otpor da nacrta nekog, posebno ako su u pitanju mlađa braća
ili sestre, jer je pomalo ljubomorno. Kada izostave oca, što je rade češće nego majku, njihovo najčešće objašnjenje
je „tata je na poslu“.
Kako posmatrati crtež
- Deca ne crtaju ono što je realno, već stvari onako kako ih doživljavaju. Sa šest ili sedam godina oni već polaze u
školu i tamo uče kako treba crtati, a do tada oni kroz crtež reprezentuju svoju viziju sveta - kaže Jelena
Radosavljev.
Postoje dva načina na koji se crtež posmatra - kako dete upotrebljava linije (da li zadebljava neke površine i da li
naglašava pojedine delove) i kako raspoređuje stvari u prostoru.
Ako dete crta više figura, a nekoj posveti mnogo više pažnje i truda, to odaje utisak da mu je taj predmet i veoma
bitan.
Kada dete mnogo senči crtež, to često ukazuje na anksioznost, a ukoliko podebljava neke delove tela - recimo,
nacrtalo je celu ljudsku figuru, ali je šake zatamnilo ili je podebljao linije šake ili ih nije ni nacrtalo, to ukazuje da
dete sa tom osobom ne može da ostvari kontakt.
Najbitnije je da posmatramo način na koji dete crta i šta izostavlja na crtežu. Ukoliko sebe nacrta bez očiju ili
ušiju, to ukazuje da ima potrebu da se od nekih stvari skloni ili želi da se zaštiti - kaže Jelena Radosavljev.
Ponekad na crtežima nedostaju stopala, što govori o tome da dete ima doživljaj da nigde ne pripada.
Kada se posmatra dečji crtež, uvek mora da se uzme u obzir nekoliko aspekata, pre svega šta je dete nacrtalo,
okolnosti u kojima crta, u kom je uzrastu, jer trogodišnjak ne crta isto kao dete od osam godina. Kako kaže Jelena
Radosavljev, odrasli ljudi imaju tendenciju da kroz boje izražavaju osećanja, dok deca nemaju taj način
doživljavanja boja, već se vezuju za onu koja je njima lepa.