Saraievo,2OOr

BLAGoTALUdTc
LJUBo pEne

71RIKz,AD
Iz-WEWII(E
I DIO

Sarajevo,2005.
 Naziv publikacije:
ZBIRKA ZADATAKA IZ MATEMATIKE
I dio
Autor:
Dr. Blagota Ludi6
Mr'. Ljubo Peji6

Recenzenti:
Dr. Hamid Dr$evi6
Dr. Lejla Smajlovi6

IzdavaE:
Ekonomski fakultet u Sarajevu
IzdavaEka djelatnost

TadavaEa:
Dekan
Prof. dr. Muris eiEi6

Urcdnik:
Prof. dr. Hman Muratovi€

DTP:
Rasim Kova€evi€, dipl. matemtiEar

Godina
5ffit*#.-panja:
TiraZ:
500 primjeraka

€mU:t.o.o. Foinica
,,Sramparija

Odgovorno lie Stam pariiel

Sefrzqa Buljina

CIP- Kotologizocfio u Publikociji

Nocionolno i univezitetsko bibliotekq,
Bosne i Hercegovine, Sorojevo

5t2(075.8) (076.1)
5t7.5(075.8) 8076..|)
LUelC, Blogoto
Zbirko zodqtoko. Dio I / Blogoto Ludi6, Ljubo
Peji6. - Sorojevo : Ekonomski fokultet, 2m5' -
285 str. : grof. Prikozi :24 cm

lsBN 9958 - 605 - 67 -8

l. Peji6, Ljubo
coBlss. BH- lD 13904390

Mi5ljenjem Upravnog odbora Uprave za indireKno oporezivanje broi 15-03-05-28/05 od 15.

OE.)O[S. godine, publikacija je proizvod iz ilana 13. tadka 13. Zakona o porezu na promet
proiaroda i usluga, na diji se promet ne placa porez na promet proiaroda.
 SADRZAJ

I. ELEMENTI OPSTE ALGEBRE

1. El.nt*nti opite ug"bt" ........ 1

1.1. El"*enti matematidke logike .. .. . . . 1

1.1.1. Oroorrrre logi;k"operacije . .. . 1
I.I.2. Irkurtt" fot*,rl" .. .. ....4
1.1.3. Kvantif,katori .. ..... . .... . . ..6
r]l
r.2. Ukupovi ...... ......... .7
L.z.I. Podrk,tp rk,rpu ... ... ........ .7
1.2.2. Jednakost rk,rporru .....7
I.2.3. Komlement rknpu ......8
1.2.4. Unija skupova (u) ..... 8
1.2.5. Preslek rk,rporru (n) .. . .... . ..9
L.2.6. R*liku ,k,rpolru (\) .. ........9
I.2.7. Simetriina t*liku (A) tupova ..... . .. 10
.
1.2.8. Partitivni .k,rp ,,.....
. .. .....10
t.2.9. Uredeni p*. D"k*tov t'roizvod .... .....10
T\I
1.3. .binarne relacije ....... 13
1.3.1. Ornorno o*bl.r" relacije
r.4. Ptolikarranje ili futcija .....I7
1.4.1. Vrste proliku*nja .. ........18
..
1.4.2. Irrrr"rrrro preslikavanle .. . ..19
1.4.3. Kompozicija funlcija .. . . .....:. .. ..19
1.5. Bi"atne operacije .... ........23
1.5.1. Orrrorrn" o*birr" operacija .. . .. . . . 23
II - ELEMENTI LINTEARNE ALGEBRE
c) it /t
Z. IVlatrice .. .. .. .27
q1 n
Z.I. Usnovnipojmovi.... ........27
oq n
'1.'1.
matricama
Uperacije sa .. ... 28
2.3. Determinante ...29
g?1 n 'I r
L.tr.L. Jsobine determinanta . ...29
.)tl T
'1.4.
rnatrica
Inverzna .. .. .. 33

2.5. Ra"g matrice ....34

2.6. Matriinejednaiine.. ........40
3. Sirt"*i linearnih 3ednadina . .......44
3.1.Ostounipojmovi.... ........44
3.2. N"ho*ogeni sistem od n lin"*nih ;ednaiina sa n nepoznanica . ........ 44

3.3. Matriinametoda.... ........47

o,t /1 I
J.4. Gausova metoda ...... 49

3.5. R;"Su*nje i saglasnost nehomogenog sistema od * linearnih jednadina sa

n nepoznatih . .. ... .. 56

3.6. Sist"* linearnih homogenih jedna6ina ... 59

/ rr I I
+. Vektorski prostor ... .... 64
4.1.Ostotnipojmovi.... ........64
{.2. Sist**i ........66
'ektora
FUNKCIJE REALNE PROMJENLJIVE

1. Pojam funkcije ,"uln. promjenlli r. ...... ....Tg

2. Crufi.i elementarnih funkcija ..... 84

' I\rzovl ....

T\T.
o. ... 10J
/l^.vlfl
+. \rranrcna vr{ednost tunkcije .. .. . 118
4.1. Upor"divan;e beskorraino *ulih i beskona6rro rr"likih.,o"libiou ... 119
4.2. 0graniienost funLcije 119

5. N.pr"kidnostfunLcije .......l3b
5.1. Osnolrrr" orobirr" t"pr"kidrrih funkci;a .. 130

6. Difet"ncijalni ra6un funkcije jedne promjenjl;irr" .... 14b

6.1. Ir"od f,rt"i;" .. 14b
6.2. 0sno'tnapravila diferenciranja.. .......146
6.3. Tubli.aizvod,aosnovnih funkcija .......146
6.4. Ir"od sloZene fu*"i3" ...... 151
6.5. Ir"odi funkci3a koje nisu eksplicitno zadaft ...154
6.6. Diferencijal funlcije .. 157
6.7. Ir"od i diferencijul .,"ktor-frrtk"i;* ko-pl"ksr,e i matridne funkcije .. .. 165
6.8. Irrrodi i diferenci5ali .iSeg reda .. . 174
6.9. 0srro.rne teoreme diferencg alrrog raduna
6.9.1. Rolonu, Langraiova i Koiijeva tmrema .......180
6.9.2. Lopitalova teorema .. 184
6.9.3. G3lo.onu i Maklorenova for-rrlu ....... 189
7. Ispitivanje futcija pomo6u izvoda .. . . .. ... 204
Nejedntosti
7.1. RaS6eqje i opadanje funkcije. ...203
7.2. Ekstremne vrijednosti funkcije ....210
7.3. NaSveia i najmanja vrijednost funLci;e na segmentu ... .. .218
lll
 7.4. Ko"l*"nost, konveksnost i prevojne taike fu"kcije .. .. ....220
7.5. Asi*ptote futcije . . .......224
7.6. KonstruLcija gtuf,ku funkcije .....228

8. F,tnk.ije viie promjenl;i"ih .......251

8.1. Ornonni pojmovi, graniina vrijednost i neptekidnost . .....251
8.2. Pa.cilalni izvodi i totalni diferencijal .... .. . .. 260

8.2.1. Parcijalni izvodi ... .. 260

8.2.2. Tot*ltidiferencilal .... .....264

3i,l;:',jj:.1**;il,;
[ot*,tlu
8.5. Te;lorova i Maklor"torru ...
:: :
..: .. .. ....272
iT,

8.6. Ekstrernne vrijednosti futciie dvije promj"ttlit'" ...274

8.6.1. Dorroljni uslovi za egzistenciju lokalnih ekstrema .. . .. .. .. 275
8.7. Utlo"ni (vezani)ekstremi -..279

8.7.1. Metod eliminacije ....279

8.7.2. LangraZov metod ....279

lv
1. Elementi opste agebre
1.1. Elementi matematidke logike
Svaka redenica koja ima smisla i kojoj se moZe pridruZiti sarno jedna od istinitosti vrijed-
nosti tadan (T) ili netadan (-J_) naziva se iskaz (ili sud) .
Iskaze obidno oznadavamo malim slovima p,Q,r,... a istinitosnu vrijednost iskaza ozna-
davamo sa r (p), r (q), ....
Iskazi su napr. reienice:
p :"Sarajevo je najveci grad u Evropi',
q ,"2 + 3 . 4 :14, pri iemu je ,(p): _L, r(q) : T.
Redenica "Matematika je veoma interesantna nauka" nije iskaz, jer je za nekog ta
redenica tabna, a za nekog nije.
Ni redenica " r +3: 5" nije iskaz sve dok z ne uzme odredenu vrijednost. Za n :2 to
je taian iskaa, a za sve ostale vrijednosti je netadan iskaz.
Od iskaza se, logibkim operacijama, prave sloZeni iskaai, koji mogu biti tadni ili netadni,
Sto zavisi od polaanih isk#a.

1.1.1. Osnovne logieke operacije

1.1.1.1. Negacija Iskaza (-) Neka je dat neki isl<az p. Negacija iskaaa p je iskaz nije
p, koji je netadan u sludaju kada je isl<az p tadan, a tadan u sluiaju kada je p netadan
iskaz.
Tablica istinitosnih vrijednosti za negaciju je:

Napomena: Iz prakticnih raaloga umjesto r(p) utablicama istinitosnih wijednosti moZemo

pisati sarno p, Sto uz dodatni oprez neie izazvati zabunu.
Napr.: negacija iskaaa p :2 * 3 : b (tadan iskaa) je iskaa
-p : Nije 2 * 3 :b (netadan iskaz)

1.1.1.2. Konjunkcija dvaju iskaza (n) Neka su p i q dva iskaza. Is\az p i g zove se
konjunlecija iskaza p i q i u matematidkoj logici oznadava se sombolom p n g
 Thblica istinitosnih vrijednosti za konjunkciju je:

p q p Aq
T T T
T I I
I T I
I l_ l_

Konjunkcija dva iskaza je istinita samo onda kad su istinita oba iskaza.

Napr.: p: Broj 6 je prost broj (I) i

q: Glavni grad BiH je Sarajevo (T)
Iskaz. p Aq: "6 je prost broj i glavi grad BiH je Sarajevo". (I)

1.1.1.3. Disjunkcija dvaju iskaza (V) Neka su dati iskazi p i q. Isalie,z p iIi q zove se
disjunkcija iskaza pi qi u matematidkoj logici oznalava se simbolompv q.
Tablica istinitosnih vrijednosti za disjunkciju je:

p q pv q
T T T
T I T
I T T
I I I
Disjunkcija dva iskaza je netadna sarno u sludaju kad su oba iskaza netadna. U svim
ostalim sludajevima disjunkcij aje tadan iskaz.
Napr.: p: Kvadrat je pravougaonik (T)
q:2 < -5 (L)
Islrc,z p v q: Kvadrat je pravougaonik ili 2 < -5(T)

=L.!.L. . Implikacija dvaju iskaza (+) Neka su data dva iskaza p i q.

Iskaz ako p, onda q naaiva se hnplilcacija iskaza p \ q i u matematiikoj logici ozna(ava
se simbolom p ---; q
Tablica istinitosnih vrijednosti za implikaciju je:

p q p*q
T T T
T I I
I T T
I I T
 Implikacija dva iskaza je netacna samo u sludaju kada je prvi iskaz taian a drugi
netadan ("iz istine ne moZe slijediti lui"), a u svim ostalim sludajevima implikacija je
ta6an iskaz.
Kod implikacije p 1 Q, p se zove cpretpostavka (hipoteza), a q je zakljui,ak (teza), pa
se matematidke teoreme najde56e izraiavaju u obliku implikacija.
Navest 6emo neke primjere za implikaciju:

1. p: Sarajevo je najve6i grad u Evropi (J_)

q: Sarajevo je ve6e od Zenice (T)

p + q: Ako je Sarajevo najve6i grad u Evropi, onda je Sarajevo ve6e od Zenice (T)
2. p: 7:2 (I) i q: L2:7 (I)
p + q: Ako je 7 :2, onda je 12 : 7 tadan iskaz, jer ako je T : 2, onda se dodavanjem
objema stranam jednakosti 5, dobija t2 :7.

1.1.1-.5. Ekvivalencija dvaju iskaza (+=+) Neka su p i q dva iskaza. Iskaa ako p,
ondaq i ako q, ondapzove se elwiaalenci,jaisk,azap saiskazom q i umatematiikoj logici
oznadava se simbolom p e q.
Tablica istinitosnih wijednosti za ekvivalenciju je:

p q p#q
T T T
T I I
I T I
I l_ T

Ekvivalencija dva iskaza je tadna sarno onda kada su oba iskaza tadna ili oba netadna.
Naprimjer
p: T[okut je pravougli,
q: Kvadrat nad jednom stranicom trokuta jednak je zbiru kvadrata nad drugim dvjema
stranicama.
p e q: Ako je trokut pravougli, onda je kvadrat nad jednom stranicom trokuta jed-
nak zbiru kvadrata nad drugim dvjema stranicama i ako je kvadrat nad jednom stranicom
trokuta jednak zbiru kvadrata nad drugim dvjema stranama, onda je trokut pravougli.
((T <=+ T) : T)
1,.L.2. Iskazne formule
Sva,ka redenica (koja ima smisla), zapisana matematidkim simbolima, zove se formula.

Iskaane formule su:

Iskazna slwa p, Qt rt...
-p,p AQ , pV Q, F I Q, p # 4 su iskazne formule
Iskaznom formulom zovemo sve ono Sto se iz I i 2 mode dobiti konadnom primjenom.
Iskazne formule su napr. (p v q) 1 r, -(p A q) <==+ (-p + -q)

Primjer: Formirati tablicu istinitosti za formulu (p + q) <==+ (-q + -p)

Rjeienje:

p q p+q -tq -tpt -tll* =pl (p + q) <=:+ (-g + -p)

T T T I I T T
T I I T I I T
I T T I T T T
I I T T T T T

Iz posljednjeg stupca ove tablice se vidi da je ova formula tadna za sve wijednosti
iskaanih slova koja se u formuli pojavljuju. Takav iskazna formula zove se toutologija.

Zad,aci

1. Koriste6i simbole matematidke logike kra6e zapisati reienice

. a) Ako je bar jedan od brojeva c i y jednak nuli, onda je i njihov proizvod jednak
nuli.
b) Ako je proizvod dra broja r i y jednak nuli, onda je bar jedan od tih brojeva
jednak nuli,
c) Ako su dva broja oba pozitivna ili oba negati',ma, onda je njihov proizvod pozi-
tivan, i obrnuto,
d) Ako je broj u veti od broj y, onda broj g nije ve6i od broja n i ta dva broja su
razlitita.

2. Izrabunati:

a) T+(T^r)
b) (T v J-) <+ (I + T) v (T a -(J-))
3. Koju istinitosnu vrijednost ima skaz
(r > 1 Ar < a) <+ (n:2Y r:3) za sljede6e vrijednosti promjenljive
r : a) I, b) 2, c) 3, d) 4, e) 5?
4. DoL<azati da su sljede6e formule tautologije.

a) (p Ap) + p,
b) (p v q) <+ (qv p),
c) ((p^q) <+ (pn(qnr)),
^r)
d) (p^ (q vr)) s ((pnq) v (p^r))
Rje5eqie:

1. a) (r : 0Vg :0) ==+ (r.?: 0),

b) (c.U : 0) ---+ @: 0Vg :0),
c) ((c > 0ns > 0) v (c < 0As < 0)) <==+ (u. A > 0),
d) c>v+-(s>r)n(nl$.
2. a) T ===+(Tn
-L):T+l-:f,
b) T<+TVT:TVT:T.
3. a) (1>1n 1<4)a==1(l:2V1:3),
(f A T) <+ (r v 1) : -L +=+ l- : T,
b) T, c) T, d) T, e) T.
4. a) Tautologija, b) tautologija
p q r p Aq (pnq)^r q Ar pA(qnr) Formula
T T T r T T T T
T T I T f

I T
T I T I I I I T
c) T I I I I I I T
I T T l_, I T I T
I T I I I I I T
I I T l_ I I I T
I I I I I I I T
i ova formula je tautologija.
d) Tautologija.
1.1.3. Kvantifikatori
Simbol Y znabi suakt, bilo koji, ma koji i naziva se unraerzatnr, kaanti,fikator.
Simbol I znadi bar jedan, najmanje jedan, neki, postoji... koji i naziva se
eg zi,st en cij alni ku anti f k at o r.

Primjeri:

1. Kra6e zapisati redenice:

a) 1je najmanji prirodni broj,

b) ne postoji najve6i prirodan broj,
c) za svaki realan broj je (r + 2)2 : 12 + 4n + 4.
2. Proditati formule:

a) (lre n)(r>0nr<2),
b) -(3re n)(c<1nn>2),
c) -(Vc e 8)(c < 0),
d) (lc e n)(Vy e R)(o 'y : a).

Rje5enje:

1. a) (Vn, e N)n > 1,,

b) -(1ne N)(Vrn€N)m<n
c) (Vc e R) (r +2)2 : 12 + 4n + 4.
2. a) Postoji realan broj c koji je ve6i od mrle i manji od 2,
b) ne postoji broj koji je manji od 1 i ve6i od 2,
c) nije svaki realni broj manji od nule,
d) postoji broj ta^kav da je za bilo koji realan broj y (*.y) : y.
"
L.2. Skupovi
Skup ie jedan od osnovnih pojmova u matematici i ne defini5e se. Zami5ljamo ga kao
cjelina razli'iitih objekata, a te objekte nazivamo elementr,ma skupa. Skupove oznadavamo
velikim latinskim slovima A,8,C..., a elemente malim slovima a, b, c,... Ako je r elemenat
skupaAondapi5emor€A,aakognijeelemenatskupa.4pi5emoyfA.Obidnoelemente
skupastavljamounutarvelikezagrade. Napr. A:{o,b,c,d) toznadidasu a,b,cidele-
menti skupa A. Ako skup ima mnogo elemenata, onda ovakav nadin predstavljanja nije
praktidan, a ako skup ima bezbroj elemenata, onda je i nemogu6e napisati sve elemente
unutar velike zagrade. Navedeni skup mogii smo i ovako oznaditi A: {r I p(z)i i ditati
"skup A je skup od prva detiri slova abecede". Ustvari to je skup ,4 6iji elementi imaju
osobinu P(n).
Skupove grafibki predstavljamo Venovim dijagramima. U oblast omedenu nekom zat-
vorenom linijom (s1.1) upisujemo elemente skupa. Skup koji nema elemente zove se pr&zan
slrup, a oznadavamo ga sa {} iIi g Prazan skup, na primjer, je jo5 uvjek skup svih nebodera
na Zemlji visokih preko 1000 metara.

Slika 1. Slika 2.

L.2.1. Podskup skupa

Skup A je podsleup skupa B (A e B) ako je svaki elemenat skupa A ujedno i elemenat
skupa B,ti. AgB aa (s e A+n e B), (vidi sliku 2) Umjesto AgB (A je podskup
od .B) moLe se re6i da je skup A dio skupa B.
A je praui dio od B (A cB) ako postoji neki element u skupu B koji ne pripada skupu A.
To se dobro vidi na slici 2.

L.2.2. Jednakost skupova

Dva skupa A i B su jednaka (A : B) ako su sastavljeni od istih elemenata. To znadi
A:BeA-CBABEA,
 Prirnjer: Popuniti tablice

C {L,2, 3} {3, 4 ,7} {1,2} {2,3}

{1, 2} T {2,L} T I
a) b)
{3} T {2,3,2} I T
{3, 10} I {r,2, 3} I I

L.2.3. Komlernent skupa

Ako je A podskup skupa B, onda je komplement skupa A u odnosu na skup B, skup ,4
ciji elemnti pripadaju skupu B i ne pripadaju skupu A. Komplement skupa A u odnosu
na skup B ozna(ava se i sa Cs(A) (vidi sliku 3).

Slika 3.

Srafirani dio na slici 3. predstavlja Ca(A).

Primjer: Neka je B skup prirodnih brojeva.B - .nr, a skup A je skup parnih brojeva.
Onda je njegov komplement C n(A)skup neparnih prirodnih brojeva.

L.2.4. Unija skupova (U)

Pod unijorn skupova Ai B (oznaka Au B ) podraaumijeva se skup diji su elemnti iz skupa
A ili iz skupa B.
Dakle, Au B: {c I r e Av r e B},

Slika 4.
 Primjer: Nadi uniju skupova A : {r I r < 9nz e .n/} i B : {_8,_2,_1,0, 1,2}.
Rje5enje: AUB:{rl -4<r<9Au e Z}.
L.2.5. Presjek skupova (n)
Pod presjekorn skupova A i B (oznaka An B) podraaumijeva se skup diji su elementi iz
skupa Aiiz'skupa B ( slika b.)
Dakle An B: {r I r e A nr e B}.

Slika 5.
Primjer: Dati su skupovi A - {* n <9 Ar | €lr) iB -{y l1 <A <b hy €N}. Odred-
iti An B.
Rje5enje: A - {t,2,8,4, b,6, 2,8}, B - {2,3,4,5}, AnB
- {2,9,4,5}.
Ako je prijesjek dva skup prazan skup, onda za te skupove ka"Zemo da su d,i,sjunktni,.

1.2.6. Razlika skupova (\)

Pod razlikom skupova Ai B (oznaka,, \B) podrazumjeva se skup diji su elementi iz skupa
.4 i nisu iz skupa r. (s1.6).
Dakle, A\ B : {r I x e A nx ( B}.

Slika 6.

Primjer: Odrediti raalikuskupovaA: {1,2,9,4,5,6,7,9,9}i B: {rl2 <n ( b nr e N}.

Rje5enje: A \ B : {I,2,0, 2,8,9}.
L.2.7. Simetridna razlika (A) skupova
Simetri,ina razlika skupova A i B (oznaka A L B) je unija razlika A \ B i B \ ,4 (slika 7).
:
Dakle, A L B (A\ B) u (B \ A).

Slika 7.

Primjer: Dati su skupovi A : {L,2,3), B: {3,4,5}. odrediti simetridnu razliku

skupova Ai B.

Rje5enje: A\B - {L,2,}, B\ A:{4,5}, AAB: {I,2,4,5).

1.2.8. Partitivni skup
Pod partitianim skupom skupa A (oznaka P(A)) Podrazumjevanlo skup svih podskupova
skupa A. Dakle, P(A) : {r | * A}.
-c
Napomena:
1. Prazan skup je podskup svakog skupa
2. Svaki skup je podskup samog sebe.
Primjer: Dat je skup A : {a,b,c}. Naci P(A).
:
Rje5enje: P(A) {s, {o},{b} , {"} , {o,b} , {a,c}, {b, c} , {4. b, c}} ,
Ako skup A ima n elemenata, onda skup P(,4) itna 2" eletlttrtlata.

L.2.9. Uredeni par. Dekartov proizvod

Skup od dva elementa {o, b} naaiva se joS i par. Ovdje redosljed elemenata nije bitan.
Ako se tadno zna koji je element prvi a koji drugi, onda se takav skup od dva elementa
zove uredeni par i oznadava sa (a,b).
Uop5te je (o, b) + (b,a), a {a,b} : {b,a} .
Dva uredena paxa su jednaka ako su im jednake prve koordinate (ili komponente) i
jednake druge koordinate (komponente).
Dakle, (a,b) : (c,d) e (a: c nb: d)
Graf uredenog para (o, b) predstavljen je na slici 8.

10
 ------------.-
,/
.r/'
/,t' ---.

\
-'\\.
\
\\
t
\\
t \
o o
a

Slika 8.

Deleartou proizaoilskupova Ai B (oznaka Ax B)je skup uredenih parova kod kojih je

prva komponenta iz skupa A, a druga iz skupa B.
Dakle, A x B : {(r,il | r € A ny e B} .

Primjer: Dati suskupovi A: {1,2}i B: {a,b,c}. Nadi AxBinacrtati graf Dekartovog

proizvodaskupova AiB.
Rje5enje: A x B: {(1, a),(L,b), (1, c),(2,a\,(2,b),(2,c)}.Graf je prikazan na slici 9.

Slika 9.

Zadaci

1. Dat su skupovi A: {u lc < 10nre N} i B: {c lZ ( n<6nre N}.

Odrediti: a) AuB, b) AnB, c) A\8, d) Ce(B)
2. Svaki uienik jedne Skole udi bar jedan od tri strana jezika i to: 300 utenika udi
engleski, 270 udenika udi francuski, 240 ubenika uii njemadki, 150 udenika udi engleski
i francuski, 120 uienika uii engleski i njemadki, 90 udenika udi francuski i njemadki
a 30 uienika ubi sva tri jezika. Koliko udenika ima ta Skola?

3. Dati su skupovi A: {nl -2 ( c < 6n r € Z}, B: {c lc ( 6nc e N} i

C-{nlul12nn€N}.
a) Odrediti sve elemente skupova A, B, i C.
b) Odrediti skupove (A n B) \ C i (A\ B) n C.
c) Predstaviti Venovim dijagramima An B, B \ C, C n B.

11
4. Svaki udenik jedne Skole udi bar jedan od tri strana jezika i to:220 udenika udi
engleski, 155 uci francuski, 160 uii njemadki, 40 uci engieski i francuski, 25 udi
francuski i njemacki, 30 udi engleski i njemadki, a sva tri jezika ne udi ni jedan
udenik. Koliko udenika ima u toj Skoli?

5. U jednom odjeljenju neke Skole 3 uienika igraju samo nogomet, 5 igra samo ko5arku,
4 uienika igra samo odbojku, 12 udenika igra nogomet i odbojku, 11 igra nogomet
i ko5arku, 13 ubenika igra odbojku i koSarku, a 8 udenika igra sve tri igre. Koliko
udenika ima u tom odjeljenju?

Rje5enje:

I. a) AnB:A,b) AfiB:B,c) A\B: {I,6,7,8,9}, d) Ce(B):A\.B.

2. zadatak 6emo rije5iti pomo6u Venovih dijagrama (slika 10).

Slika 10.

Sa slike se vidi da Skola ima ukpno 480 udenika.

3. a) A - {-2,-1,0, 1,2,314,5}, B: {1,2,3,4,5,6}, C: {1,2,3,4,6,12},

b)(A n B) \ C - {r,2,3, 4, 5} \ {1,2, 3,4,6,12} : {5} ,
(.4 \ B) iC : {-2,-t,0} n {1,2,3,4,6,12} : @,

c) Venovi dijagrami skupova An B, B \ C, C u B dati su na slikama 11. a), 11.b) i

11 c)

4. Skoh ima 440 udenika.

5. U tom odjeljenju ima 32 udenika.

12
 ,s :g .12

AnB B\C CvB

Slika 1la. Slika 1lb. Slika 1lc.

1.3. Binarne relacije

Neka je dat skup A : {2,4,6,8}. Dekartov kvadrat skup ,4 je

A2 : {(2,2),(2,4),(2,6), (2,8), (4, 2),(4,4),(4,6), (4,8), (6, 2),(6,4), (6,6),

(6,8), (8,2), (8,4), (8,6), (8,8))

Ako iz Dekartovog kvadrata izdvojimo pa,rove (r,y) za koje wijedi r I U (r se sadrZi u g),
onda dobijemo skup uredenih paxova p: {(2,2),(2,4),(2,6),(2,8), (4, 4),(4,8), (6,6), (8,8)}
u skupu p su samo oni parovi 6ije su komponente n i y u relaciji p ,tj. izmedu njih vrijedi
odnos "r se sadrZi u y" -
Prema tome, npv enlU @je u relaciji sa y ako i samo ako se r sadrZi u y).
Binamom rvlacijom skupa A nazivamo svaki podskup p Dekartovog kvadrata ,q? b g A2).
Binamom relacijom sa skupa A u skup B nazivamo svaki podskup p Dekatrovog proizvoda
AxB(peAxB).
Umjesto (n,y\ e p desto se pi5e cpy.

Primjer 1. U skupu A: {2,3,4,5} definirana je relacija p :

tpy e r +U <7. Napisati skup p i predstaviti ga koordinatnom slikom.
Rjeienje: p : {(2,2) (2,3) (2,4) (3,2) (3,3) (4,2)}
Srafirani dio na slici 12. predstavlja koordinatnu sliku relacije p.

Primjer 2. Dati su skupovi A:.{2,4,6} i B : {1,3,5} i relacija p sa A t B: rpy s

n + U < 2r * 1- Napisati skup p i predstaviti koordinatnu sliku te relacije.

QieSerqie: p :
{(2,1), (4, 1), (4,3), (6, 1), (6,3), (6, 5)}.
Koordinatna slika relacije p vidi se na slici 13.

1.3.1. Osnovne osobine relacije

1. Relacija p skupa A je refl,ekshm,a ako (Vz e A),rpr,

13
 A
Slika 12.

2. Relacija p skupa A je simetricna ako (Yn,U € A),nplt 1Upn,

3. Relacija p skupa A je antisimetriina ako (Vr, A + (n:U),
e A)(npd n(ypu)

4. Relacija p skupa A je tranzitivna ako (Yn,U, z e A) ((npy) n (Upz)) a (sp2) .

Medu vaZnije relacije ubrajamo relaciju ekuiualencije i relaciju poretka.

Relacija sa osobinama refleksivnosti, simetridnosti i tranzitivnosti naziva se
rvlacij a ekaia alencij e.

Primjer: Jelnakost (:) je relacija ekvivalencije, jer:

l. a:a
2. a.:$al-s,,
3. a:bnb:c+a-c.

Relacija sa osobinama refleksivnosti, antisimetridnosti i tranzitivnosti naziva se

rclacija poretka.

Primjeri:

1. Dat je skup A: {I,2,9,4,5,6,7,8,9,10}, i relacija p:nW e hsjsvi n iy pri dje-

ljenju sa tri imaju isti ostatak. To je kongruencija po modulu 3, tj. r = y (mod 3).
Dokaaati da je p relacija ekvivalencije.

L4
 A
Slika 13.

Rje5enje:
( (1'1)' (1, 4), (1, 7), (1, 10), (4, 1), (4, 4), (4, 7), (4, 10), (7,t), (7, 4), (7,7),
p- { (2, 10) , (10, 1) , (10, 4) , (10, 7) , (10, L0) , (2,2), (2, 5) , (2, 8) , (5, 2) , (5, 5) , (5, 8) ,)
t (8,2) , (8, 5), (8, 8), (3, 3), (3, 6), (3, 9), (6, 3), (6, 6), (6, 9), (9, 3), (9, 6), (9, 9)
Ova relacija je reflelrsna, jer je LpL,2p2,3p3,...
simetridna, jer je Lp4 A 4pL,2p5 A 5p2, ......
tranzitna, jer je lp4 A4pT a lpf
Dakle , p je relacija ekvivalencUe.

2. Dat je skup A - {L,2,3,4,5,6} relagije p : n I y (r se sadrzi u y). dokazati da je p

relacija poretka.

Rje5enje:

P : {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (1, 4), (1, 5), (1, 6), (2,2), (2, 4), (2,6), (3, 3) , (3, 6) , (4,4) ,

(5, 5) , (6,6))

Ova relacija je refleksivnajer je 1-p1, 2p2,3p3,...

ne simetridna, jer je Lp4 ali nije 4p1,
tranzitivna, jer je LpZ A2p4 + LpA,

Dakle, p je relacija poretka.

15
Zadaci
1. Dat je skup A: {-b,-4,-J,-2,-1,0,L,2,3,4,b} i relacija p:rpU e n *g:0.
Napisati sve elemente relacije p i nacrtati koordinatnu sliku te relacije.

2. Datje skup B: {-2,-1,0,1,2} i relacija p:rpysa2:y2. Napisati sve elemente

relacije.

3. U skupu cjelih brojeva definisana je relacija p: rpA e 4| (" - g). PoI,a,zati da je p

relacija ekvivalencije.

4. Dat je skup A : {1, 2,3,4,5, 6} i u njemu relaciju p definisana na sljede6ei nadin:r W e

nA :6, r,U € A. Odrediti relaciju p c A2 i predstaviti je grafiiki.

5. Dat je skup A : {1,2,3,4,5,6,7,8} i relacija kongruencije po modulu 3. r = U

(mod 3)<+ r i y pri djeljenju sa 3 imaju isti ostatak. Dokazati da je to relacija
ekvivalencije.

Rje5enje:

L. p: {(-5,5),(-4,4),(-3,3),(-2,2),(-1,1),(0,0),(1,-1),(2,-2),(3,-3),(4,-4),(5,-5)}
Kordinatna slika je na slici 14.

t -1--i---;-- * ?

+\
-s l---i--- i----i- --= --'+

Slika 14.

2. p : t?2, -2), (-2,2), (-1, -1), (-1, 1), (0, 0), (1, 1), (1, -1), (2, 2), (2, -2)I
3. Za (Yx e Z) wijedi refleksivnost jer je l (c - o), tj. 4l0 za (Ys,g € Z) za koje je
l@-il + l-@-y) + al(U- r) lto znafi da je relacija p simetridna
(Yx,y, z e Z) ako je 4 | (n - 0 4 | (y - z) + 4 | ((n - u) + (y - z)) + a | @ - z) pa
je relacija tranzitivna. Kako je^ ova relacija refleksivna, simetridna i tranzitna, to je
p relacija ekvivalencije.

16
 4. p - {(1,6) , (0, 1) , (2,8) , (g ,2)} .Graf relacije p je na slici lb.

2 3 4 5

Slika 15.

5. Relacija = (mod t) :

/ (1,1),(1,4),(L,7),(4,1),(4,4),(4,7),(7,L),(7,4),(7;7),(2,2),(2,5),(2,8),
l. (5,2),(5,5),(5,8),(8,2),(8,5),(8,8),(3,3),(3,6),(6,3),(6,6) )
PoSto ova relacija ima svojstvo refleksnosti, simetridnosti i tranzitivnosti,
to je relacija : (mod B) relacija ekvivalencije.

L.4. Preslikavanje ili funkcija

Preslikavanjeilifunkcija f sa Au B(f :A-B) je svaki podskup f s A,xB koji ima
osobine:

1. (Vr e A)(1y e B) (n,il € f ,

2. (s,0 e f n(n,z) €.f --r A: z.

Drugim rjedima, svakom elementu iz skupa A (La" prvom u paru), moZe se pridruZiti
sarno jedan elemenat iz skupa B (lra" drugi u paru)
Umjesto (n,y) € f pi5emo y argument , ef (r) je slika ili
vrijednost funkcije.
Skup A naaiva se d,omen ili oblast definisanosti funkcije, a, skup B je antidomen ili
kodomen ili oblast vrijednosti funkcije (rl.10)

AB

F:A+ B
Slika 16.

L7
L.4.L. Vrste pres]ikavania

Slika 17. Slika 18.

Preslikavanj e : A --+ B je konstantno 1h konstanta ako je f (A) jednodlan skup (vidi

f
sliku 17).
Preslikavanje f : A --+,4 je identi\no preslikavanje <+ f (n): r,(Yr € A). Ako je R A:
(R je skup realnih brojeva) onda je graf identidnog preslikavanja prava U :r
(simetrala I
i IIkvadranta) (s1.18.)
Preslikavanje : A --+ B je sirjekcija (preslikavanje NA) ako
! je f (A) : r (s1.19)
(svaki element skupa B je slika nekog elementa iz A). Preslikavanje f : A -* B je injekciia

Slika 19. Slika 20.

<+ e*b===+ f (a) * f (b) (vidi slika 20) (r azLrci tim orginalima odgovaraj u r azlieite slik" ) .

Preslikavanje f :A+B je bijekcija <+ / je sirjekcija i injekcija (slika 2I.)

Slika 2I.
Primjeri:
1. Dati su skupovi A : {!,2,9,4,5} i B : {3,5, 7,9,1L,12} . Odrediti wstu preslikarranja
f:A-Bdatog.tablicom
fi 1 2 3 4 5
Ovo preslikavanje je injektivno jer razliditim orginalima
f (r) 3 5 7 9 11
g
o ova,raiu razlidite slike

18
 2. Dati su skupovi A - {L,2,3,4, 5} i B - {I,2,3,4,5,6 ,7). Odrediti vrstu preslikavanja
f:A->Bdatog tablicim:
r 1 2 3 4 5
Ovo preslikavanje nije sirjekcija, nije ni injekcija, pa kailemo
f (n) 1 1 4 4 7
a ie to nreslikavani
vanJe sa A u B.

3. Dati su skupovi A {0, 1,2,J,4} iB

datog tablicom:
r 0 1 2 3 4
Ovo preslikavanje je bijekcija.
f (r) 1 2 3 4 c

1.4.2. Inverzno preslikavanje

Ako je preslikavanje f : A --+ B bijektivno, onda postoji irwerzno preslikaaanje .

f-L: B --+ A, definisano sa (y, r) e f-t e (n,y) e f .

Po5to su tadke (*,y) i (U,x) u koordinatnom sistemu simetridne u odnosu na pravu
U : *, to su i grafici inverznih funkcija simetridni u odnosu na pravu g : n.

1.4.3. Kompozicija funkcija

Neka su data preslikavanja f : A-r B i g : B --+ C.

Slika 22.
Pod,kompozicijompreslikavanjafigpodraaumjevasepreslikavanjeh:gofrA--+C
definisano sa (s o f) @) : g (f (n)) ,Yr e A (vidi sliku 22.)

-Primjer: Date su funkcije f (n): -2n*L: A: {t,Z,Z,+y --+ B: {-1,-3, -5,-7,-gl,

g(x) :10*c : B : {-1,-A, -5,-7,-g} * C : {I,9,5,7,9, j.1}. Odrediti kompoziciju
funkcija / i g.

19
 Rje5enje: .f : -I) ,(2,-3) , (3, -b), (4, -T)} ,
{(1,
g: {(-I,9),(-3,7),(-5,5),(-7,3), (-9,1)}, h: g o/: {(1,9),(2,7),(8,5),(4,9)i
Ili drukdije:
h:9o f : g (/(z)):10+ (-2n-t 1):1t -2r,paje h: {(1,9) ,(2,7),(g,b),(4,8)}.

Zadaci

1. Data su preslikavanja: a) b) c). Kakva su preslikavanja u sludaju a) , b) , c)?

ABBA

6"\'{ {,'\
w:, aDc b

2. Dati su skupovi A - {a,b,c,d} i B : {1,2,3}. Koje je preslikavanje sirjekcija:

(u) f - {(o, 1), (b,2),(c,1), (d,,z)I ,
(b) s - {(o, 1) , (b,3) ,(c,2) ,(d,3)} ,

(.) h - {(o, 1), (b, 1), (c, 1), (d,L)}?

3. Dati su skupovi A - {I,2,3,4, 5} i B : {5,7,3, 11,9} i funkcija f(r)-2tr+1 :A+8.

Odrediti 7-r @) : B * A, p& naii 7-t (7) .
4. Date su funkcije f (r) -\tr - 1: R-> R i g(r) -2tr +5: R --+ n.
Odrediti g"(fos)-t.
5. Dati su skupovi A: {*2,-L,0,1,2}, B : {0,L,2,4} i C: {-3, -2,-1,0,1,2,3} i
preslikavanja f (r) : x2 : A --+ B i g (n).: n, - 3 : B -> C.
(a) Predstaviti grafom kompoziciju H preslikavanja f i g,
(b) Napisati sve elemnte gunkcija l, g i h.

6. Dati su skupovi A: {n l3 < r < 10n c e fi} i B: {c l3 < r<LT no e R}

(u) odrediti jedno bijektivno preslikavanje f t A * B,
(b) odrediti / (5) .

20
 7. Dati su skupovi {rl-i 1nZ-4An€R} i B: {rlLz-r <11A n€Rl. Odrediti
jedno bijektno preslikavanj e f : A --+ B, pa nati f (-2) .

8. Data su preslikavanja / (n) :3r * 5 : R --+ R i g (n) : -2t* 1 :,& --+ fi. Na6i

(a) kompoziciju preslikavanj a f (n) i g (n) ,

(b) inverzno preslikavanje prslikavanja g o f .

9. Data su preslikavanja f (3n-1) : -Jr*2: R -+ R i s(r): -+r- |, n---+ R.

Odrediti:

(a) kompoziciju preslikavanj a f (r) i g (n) ,

(b) inverzno preslikavanje preslikavanja g o f

10. Date su funkcije f (-?-- 1) : -2n * 4: R--+ R

lt \ t
i ,fA'*r):t-i*:R-+R.
Na6i kompoziciju fr\dtj" t 6l i g (r) .

Rje5enje:

I. u) f je preslikavanje sa A: {a,b,c,d,} u B : {1,2,3,4} ,

b) g je bijekcija sa A : {a,b,c,d} na B : {L,2,3,4},

c) h je sirjekcija sa A : {'!.,2,3,4} na 3 : {a,b,c}.
2. Preslikavanje pod b) je sirjekcija, jer g (A) : B.
3. Ako je / (c) :2r * L, onda je inverzna funkcija
t :2f-t (r) +l + f-r(c) : iA -t) : a - A, f-r (n :r(Z- r; :3
4. f (x):3t- 1 : ,?--+ R, g(n) :2n f-5 : R--+ R,
$ " g) (x) : f (s (n)) : 3 (2r+ 5) - L : 6s * 14,
x :6(I o g)-' * 14 + (I o g)-L:
1," -
L4) ,

(o " u'e)-') @) : zl*,' - tnt] * 5 : +(r + 1).

2T
 Slika 23.

5. a) h-(g"f)(r):n2 -3.
Kompozicija preslikavanja f i g data je na grafu (slika 23).
b) f (r)- {(-2,4),(-1,1), (0,0), (1, 1) ,(2,4)),
g (r)

h(r)- {(-2, 1), (-L,-2) ,(0, -3), (I,-2), (2, 1)}.

6. A : {3, 4, 5, 6,7 r8,9, 10} , B : {3, 4, 5, 6,7,8,9, 10, 1l-, 12,13,14,15,16, 17}
a) postavimo kroz tadke M (3,3) i N (10, 17) pravu A : kr * n
3-3k*n I Traiena flrnkcija je f (n) 2tr - 3 (11.24).
LT:lok;" j+k-2'Ttr: -3. x+ / ' -
b) /(5) -7.
17 +-----
+
/:
16
re*
rs* i/i
i/
i

r+*
ii+
i

12t
11 +
10+
et i
Et /
6+ i
s*
+* //
3+/ ,
; ,'l t ,r r I r r I -

'3456289r0 Y

Slika 24.
7. A - {-1,0, L,2,8,4} i B- {L,2,,J,4,b,6,7,8,9, 10, 11}

f(r):2tr+3
f (-2) ne postoji, jer -2 # A.

22
 9. f (3r-1): -3ut2,
3n-L- t_ , *: t+r
-E-,
f (t):-3 + *2:-t+r,paje/ (r):r-r.
(g" f)(r):g(f (r)): -i,t -r) -l:+r- + - lr::.- + ==* *:*u- * ==*
6r * 11
6n:2n - rL U:--Z-1y:Zr+V 11

(s o f)-' (r) : sr *|.

10. / (n):3n+7, g(n):2-o, h(n):(g" f)(n): g(f (r)): _Bc _b.

1.5. Binarne operacije

Binama opracija na skupu A je svako preslikavanje * skupa 42 u skupu ,4
Dakle, *: A2 -+ A
Ako paru (4,6) e L2 binarnom operacijom x pridruZujemo elemenat c e A,onda pi5emo
*(a,b):cili a*b-c
Napr. dat je skup A : {L,2,8,6} i a*b Y NZS {a,bl
Formirati tablicu za operaciju * skupa A
,F 1 2 3 6
1 1 2 3 6
2 2 2 6 6
3 3 6 3 6
6 6 6 6 6

Ovo je Kejlijeva tablica za datu operaciju. Skup A je zataoren u odnosu na operaciju x

ako je (Va,be A) a*beA.

1.5.1. Osnovne osobine operacija

Neka su * i o (zvjezdica i kruZi6) binarne operacije u skupu A
1. Ako je (va, b, e A) a * b -b * o, onda kazemo da je operacija * komutatirma.
2. Ako je (Va, b,c e A) (o x b) * c: o,* (b * c), ondalaZemo da je operacija * asocijathna.
3. Ako postoji e e A, tal<av da je (Vo e A) a*e : a* 0,: a, onda je e jeitinicnd (neutralni)
element.

23
 4. Ako za ae A postoji a' e A takav da je o *a' : a'*&: e, onda je at inuerzni element
elementa a.

5. Ako je c*(o o b) : (c x a)o(c * b) , onda kaZemo da je operacija * distributivna (slijeva)

prema operaciji o.

Zadatak:
Dat je skup ,S : {-1, l, -i,i\ i operacija mnoZenja. Formirati Kejlijevu tablicu za datu
operaciju na datom skupu.
-1 1 -i I
-1 1 -1 i I
1 -1 I -i I
-i I -l -1 1

-l
I I 1 -1
Iz ove tablice se vidi da je skup Sza voren u oonosu na operaciju. Yaili asocijativnost
i komutativni zakon.
Jedinicni element je 1.
(Vr € S) (3*' € ^9) n'tr' : nt ' tr : 1.

24
II - ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE

l-.
2. Matrice
2.L. Osnovni pojmovi
Ako je uredeni par (K, +) Abelova grupa i (l( \ {0},.) takoder Abelova grupa i ako jo5
usto vrijedi distributivni zakon mnoZenja u odnosu na sabiranje, onda se skup
1f, +,.)
naziva polje. Sa K oznadavamo bilo skup .R bilo skup C.
F\rnkcija f(i,j):a,ii od. dvije varijable i i i definisana na skupu
{r,2,...,m} x {L,2,...,n}
sa vrijednostima u nekom polju K naziva se MATRICA.
Zbog jednostavnosti kazemo *f":*r;f r::"rTtna sema oblika
o?': o:^
Io"
tl |

o"'* /
Matrice obiljeZavamo velikim
( ort &rz
,tHfi" TL,;
ar,, \
t-l
A: | "?t &z.z o:^
. :
:
: .
| in naee 4: (aa)^,n,
\vJ'"*'v'
ili A :ll wi ll-*". ili A: [ailT
| |

, \ orot &m2 o** /

Sto znadi da je matrica A ti,pa n"t, x n) ili red,a rn x n, odnosno matrica A je
formata
n1, x n (rn redaka ili vrsta i n stupaca ili kolona).

Dvije matrice A i B su jednake ako i samo ako su istog tipa i ako su im odgovaraju6i
elementi jednaki ti. A: B e &;j.: b7,(i : l, 2, ...,ffi i j : L,Z...,n).
Ako je ffi : tu! matrica je kvadratna, a ako ie m # n,I<aiemo da je matrica pravougaona
tipa m x n.
Ako su svi elementi kvadratne matrice van glavne dijagonale nule, matri ca je dijago-
nalna i pi5emo:
(an o ... o \
o:l | '::, : I

Ako su u dijagonalnoj marrict ,rt\t;or"* | t*': ,lfiln* je jedinicna i obiljezava se

slovom E:

(t l :: s)
E',:l; ;.. I

Matrica 0, eiji su svi elementi j"d""k\ rrl*o.r*r*t l

,r,rtu matrica.
Ttansponovana matrica matrice A: (au)^r' je matrica ,4 : (a!ii)ny* za koju ju je

27
alj : ain (i: !,2,...,fl i i :1,2...,m).
Ona se dobija kada se wste matrice A uzmu za odgovaraju6e kolone matrice At.
Tbansponovana matrica oznadava se i sa A".

2.2. Operacije sa matricama

Zbi,rdvtjematriceAiBistogtipajematricaCzakojussqj-aq*bq(i,:I,2,...,ffi1
j :1,2...,n).
Naprimjer,

A-(
*) B:(
+ i)=+
A+B :(l 0/1f\ +l-t
2 (2 3\
o l-
\ 0 5/
(,lii,,
2+o
?l; )
o+bI \z bl
\
Proizaod skalara^€ k imatriceB jematrica Az a koju je aU - )tbu U,
j L12...rfl).
-
l{a primjer odrediti 5 . A ako je

A-( i :,) +b A-b (i ;) :(li

5.1\
5.2 )
:(l
'x)
je A_ (ar)rnxp i B - (b,,) p x n, onda je Proi,zaod matrica A i B (A. B) jednak
Neka

matrici C - (cn)rrr,xn za\oii ie ai - Iaapbpi,(i: Lr2r " ') rrl'; j - L12---rfr)

lc-L

( 3 21\ B- 112
Prirnjer: Odrediti proizvod matrice A -
\2 0 4 )r [ -r 0
\01 )
AB:
'Le (: ? i) f j, 'r) : (3 1+2 (-1) +1.0
\2 o4l \;;)\2-L+0.(-1) +4-0
3.2 +2.0 +
2.2+0.0+ '^i)
:(;I)

28
2.3. Determinante
Determinanta matrice A je kvadratna shema od n2 brojeva, cija je vrijednost jednaka zbiru
n! sabiraka oblika (-1)" o,1n,a2i2...oairy, gdje je s broj inverzija permutacij e (jt, jz, ...j*), ti.
An An ... Aln
detA-D- &Zt AZZ ... AZn - I (-1)t outt azj2...anjn.
:::: (j, ,jr,-.. j".) erut
ArnL Am2 ... Amn
Neposrednom primjenom definicij e, izradunavamo determinante drugog i treieg reda:
det(
an atz):D_ ott an I

l azt azz | - D (-1)' oti,&zi - a1ra22 - atzazt

\ azt azz / | | (jt,ir)
(ju jz) - (I,2) (broj inverzija 0,
(2,I) broj inverzija 1).
/ an an ats \ an an aB I

det II on azz -- I| -
azs D- azr azz azs | - I (-1)" orj, , azjz, asjs,
\ ail asz ass / ast &zz aes I Ut 'iz'is)
(jb jz, js) : (1 ,2,8) (0 inverzija) ,
(1,3,2) (1 inverzija) ,
(2,1,3) (1 inverzija),
(2,3,1) (2 inverzija),
(3, 1,2) (2 inverzija) ,
(3,2, 1) (3 inverzija) .

D: anAZZagB - ALL&28&32 - An&2tagg * &rZaZeart * Cng,AZtaeZ : &1gA22O,g1

Svaki element determante D ima dva indekas (q3) prvi indeks kaauje iz kojeg retka
(wste) je element, a drugi indeks kazuje iz kojeg stupca (kolone) je taj elemenat.
Ako u determinanti D retci i stupci zamijene mjesta dobije se transponovana deter-
minanta.

2.3.L, Osobine determinanta

1. Tbanspozicijom se vrijednost determinante ne mjenja tj. det(A") : det(A)
2. Ako se redak (ili stupac) neke determinante .4 pomjeri za mredova (stupaca) onda
je nova determinanta B : (-L)*A.

3. Ako u nekoj determinanti dva retka (ili stupca) zamjene mjesta, onda se promijeni
znak determinante.

4. Ako su kod neke determinarrte dva retka (ili stupca) jednaka, determinanta je jed-
naka nuli.

29
 5. Determinanta kod koje su svi elementi jednog retka (stupca) jednaki nuli, identidki
je jednaka nuli.

6. Determinanta se mnoZi nekim skalarom ,\ tako da se svaki elemenat jednog retka

(stupca) pomnoZi tim skalarom

7. Ako su odgovaraju6i elementi dvaju redaka (stupaca) proporcionalni, onda je ta

determinanta jednaka nuli.

8. Determinanta ne mjenja svoju wijednost ako elemente ma kojeg retka (stupca)

pomnoZimo nekorn konstantom. pa dodamo bilo kojem retku (stupacu).

9. Laplasova teorema: Determinanta D jednaka je zbiru proizvoda elemenata bilo kog

retka (stupca) sa odgovaraju6im kofaktorima, ti. D :
fioorA.,r.
Ati jekofaktor ili algebarski komplement element d, aii, draduna se po formuli

A,ii : ?t1o+i *".

Mii je minor (subdeterminanta) koja odgovara elementu a;i. Dobije se kad u deter-
minanti D izostavimo elemente i-tog retka i j-tog stupca.

Laplasova teorema desto se koristi pri izradunavanju determinanata detvrtog i vi5eg reda.

Prirqier: Izradunati determinantu D:

1-22 1

D- -12 1 2 -2
-1 0 1

1-1 1 2
Ako primjenimo Laplasovu teoremu, pa razvijemo ovu determinantu po elementima tre6eg
retka,dobit iemo:
D :2. (-l)t+t Mil *(-1) - (-1)t+' Msz *0. (-t;a+e Mss *1 . (-r;3+a Msa:
-2 2 1l | 1 2 1-22 1

-21 t 2 -2 l+l-t 2 -2 l-l_1 12

-1 1 2 | | 1 1 2 1 -1 1

Za izr&wavanje determinante tredeg reda najie56e se koristi Sarusovo pravilo. Ono

se sastoji u tome da determinanti dopi5emo prvu i drugu kolonu a onda obraaujemo
proizvode elemenata koje leZe na dijagonalama:

30
 I %z _ &n%z&tt* zhtdst* flr th,r&32 -
ttr

- (a, thz&rz + %zht&n* &ttQ2tatil .

Proizvodi elernenata dijagonala paralelnih sa glavnom dijagonalom bi6e pozitivno

oznaieni, a proizvodi elemenata dijagonala paralelnih sa sporednom dijagonalom bi6e
negativno oznadeni. Algebarski zbir svih proizvoda bi6e wijednost ove determinante.
D : 2(-8 + 4 + 1 + 2 - 4 - 4) + (4 - 4 - 1 - 2 +2 + 4) -
-(1 -4+2-2+2-2): -18+3+ 3: -L2
Po5to je u tredem retku bila jedna nula determinanta detvrtog reda svela se na tri
determinante tre6eg reda. Poku5ajmo sada elementarnim transformacijama u nekom retku
(stupcu) dobiti tri nule. Ako detvrti stupac pomnoZimo sa -2 pa dodamo prvom, zatim
ietwbi stupac dodamo drugom, tre6i stupac prepi5emo i detvrti prepi5emo, dobijamo u
tre6em retku na tri mjesta nule:
-1 -1 2 1

D_ 3-1 2-2
0 00 1
-3 11 2
Ako ovu determinantu razvijemo po elementima tre6eg retka fier tu imamo tri nule),
dobit 6emo:
D - 0.ll +oll +oll +1.(-1)3+4 Mst:
-1 -1 2 |

3 -1 2
[--(1 +6+6-o+z+B)- -Lz
-3 111
10. det (AB) - det(A) det(B) (Teorema Bine-Cauchy),

Zadaei

1. Izradunati wijednost determinante:

n+y cosf
a)
r-y :;"1, b)
sin r
-sinr
cos r

cos 0 +isinr 34 -5
c)
r: d) 21 8
1 cos osinr l, 87 -2

31
 1134 7213 4

200 8
10 2 0 3
e)
3002 f) 304 0 7

4475 6324 5
5122 3

Rje5enje:

1. a) 4ra, b) 1, c) o, d) 68, e) 1oo, f) -2.

2. Izradunati vrijednost determinante:

I+a2 2a
a)
1 lo96 o L-a2 L-a2 ,c) a2+ab+b2 a*b
logo b
,b)
1 2a L*a2 a,2-ab+b2 a-b
I=A2 L-a2

Rje5enje:
a) o, b) 1, c) -2b3 .

3. Rje5iti jednadinu:
r-3 n*2 r-L 2r-6 r*L n-L
a) r*2 n-4 fr
- 0,b) 2r*4 r-5 r-5 -0
r-I r*4 r-5 2r-2 r*L r-5
Rje5enje:
a) mnoZenjem prvog retka sa -1 i dodavanjem druom retku, pa ponovo pomnoZimo
prvi redak sa -1 pa dodamo tre6em, dobit 6emo:

n-3 n+2 r-L

5-6 1 -0+
22-4
122*al
424 (x - 3) + 2 (n r 2) + 10 (c - r) * L2 (n - 1) - 2 (n * 3) + 20 (n + z1 : s

32
 4. Rjesiti nejednadinu:
12
1 1
-1 2 r*2 -1
a) lr
2-n
1 1
1 1
\ r*6
-2 t r+4'
2 1 1
5 -3 r
1 11
r2
c) lr 2-r
,''t >0.
1 12
Rje5enje:
a) re-_[-oo,-zlu[1,2] ,b) r€[-0, 4l ,c) r e [-oo , -2] U [1, 2J
5. Ako je:

A-( I i) ,B
( -1 2 -3\
+o zl,o-t/
-[\ ls bl \ -1 0
1

ii)
7 8/
Izradunati det (AB), det (C D) .

Rje5enje:
det(AB) - det(A) det(B) - (-2) . 3 --6
det (C D) det (O) det (D) : 66 . (- 1)
- - -66.
6. Provjeriti sljedede rezultate:
l1 o, bc I

a) lt cb ac l-(a-b)(b-c)(c- a),
lt ab I

1l
la b+c 1l
b) a o+:
ll11
|I c a*b 11 |l:o,c)
|i 1
ll i: 1
I l:
al
@-1)'

2.4. Inverzrra matrica

Za kvadratnu matricu- A kaZemo da je regularna ako je det A # 0. Singulama je ako je
det A-0.
Za regularnu kvadratnu matricu A kaZemo da ima inverznu matricu 4-t ako i samo
akoje A.A-L- A-r-A:8.

33
 Tada je
(l' An A,,\t
t lAzt Azz Azn I t
A-'-daol , : . A*,: l:*oo-
\ a"t A,z )
A* je adjugovana matrica matrice A i ozna(ava se i sa ad;jA. Matrica ,4 dobije se
tako Sto se elementi ati matrice A zamjene njihovim kofaktorima Au, pa se tako dobijena
matrica transponuje.

/ L 2 3\
Primjer:A:l 2 5 7 f ,odreditiA-r
\-2 -4 -5/
. 1 (An Arz Arr\t | 1 2 3l
A-': :l
-25 -
d?
28 -
lfi
24+ 30 +
i:: :::: i: )
28 * 20 1"
'det'4
-7 -i -; l:
Atr:(-l)t+t*,:
I -l -; l: -25+28:3,Arz:(-1)t+' Mt2: -l -: j | :
- (-10 * L4) :
I 2-4,s |
./4t:l_i | z el
_; l:-8+10:2,421:-l_; _; l:-r,
. | 1 st: r, Azs: - I r 2l:n
,qrr:l _i _; | | _, _4 |

. 12 3l a , lt 3l lt zl
e": l i ; l: -t,a",: -li ; l: -t,t':li ; l: t,
A-'\:+(-i
ii )':(i L-i )
2.5. Rang matrice
Pod, minorom matrice A: (u)*r,, podrazumijeva se svaka kvadratna matrica koja se
m&e sadiniti od elemenata date matrice.
Za matricu A kaZemo da ima rnng r (tj. rang A: r) ako postoji bar jedan regularan
minor reda r, a svi minori reda r * L i viSeg su singularni.
Matrica A: (4,i\,o,.," ima ukupno (?) . minora r-tog reda.
ff)

34
 t,
Primjer:Odredditi rangmatrice (i i ; 3
^: \r 2 r e +/)
Svi minori tre6egg reda, a njih je ukupno (;) : 10, su singularni, pa rang matrice A

nUe tri. Posmatrr:ajmo sada minore drugog reda kojih ima ukupn" (;) (;) : 3. 10 :
30. Neki od njih rsu regutarni to je napr. minor u lijevom gornjem rr* ( I r"
1 2\
? )r*
det( { 6 : -2,pa je rang A:2ovaj
\3 4/ --ltl3I '^l: - minor zvat 6emo bazni minor

ili glavni minor (M,sr: ( L 2 \'

\ z + )t.
Nekad je isuvi5e dugadak put do nala/,enja baanog minora, pa se koriste elementarne
transformacije.
Elementarne transformacije matrica su:
1. zamjena mjesta dva retka ili stupca,
2. pomnoZimo elemente nekog retka ili stupca brojem raaliditim od nule,
3. elemente nekog retka ili stupca, pomnoZene brojem raaliditim od nule, dodamo
odgovarajudir_n elementima nekog drugog retka ili stupca.
Matrice, koje se mogu transformisati jedna u drugu primjenom koiaeno mnogo el-
ementarnih transformacija nazivamo ekvi,ualentnim matncarna u oznaci A B, onda je
:
rang A rangB.
-
Primjenimo ovaj postupak na matricu A iz prethodnog primjera:
lL2L 34\ lr 2 L 3 4\
A:
.tll
IJ2
4 2 6 e | - | o -2 -1 _s _4 |
\1 r 3 4/ \o 0 0 0 ol
Prvi redak matrice /, pomnoZili smo sa -3 i dodali elementima drugog retka, p& smo
dobili ekvivalentnu matricu koja u tre6em retku ima sve elemente jednake nuli. Otuda
su svi minori tre6eg reda singularni, pa je rang rnatrice A dva jer na glavnoj dijagonali
trapezne matrice imarno dva elementa ra"zlidita od nule.
Rattg matrice A jednak je maksimalnom broju linearno nezavisnih redaka ili stubaca
te matrice.

Zadaei

1. Date su matrice A -

a) A+ B, b) A- B,
( ;i t)
c)3A-28,
B-(
}
A.B,
d)
_:)
e)
odrediti

B. A.

35
 Rjeienje:

", (: l; +),,, (-i :;),., (ll i,fi ) .,

ffi ii_ii )
'' (-i !i,i )
Ako uporedimo rezultate d) i e) vidimo da opdenito A.B + B-A. Dakle, za mnoilenje
matrica ne vrijedi zakon komutacije.

2. Izradunati:

u(; -i ) (; i),"(i i l) (i i,l ),

",(; i) (3 t): .,(i ) f; !
-:;) ,",(i) ,' , a),
r)(, b ") (i)
Rj esenJe:

a) (i") ,b) (ii ; I3),c) (il ;i) ,d)

\3e 18 80/ \ 3 b/
(j lt 11)
/2 4 6\
e) I t 2 3I,f)a*2b*3c.
\3 6 e l
-1
3. Izradunati A-(B + C).D ako je A - (: : 2
\10 0 1)
/1
D- ( , 2:2 o; ;01\ I
\r -1 )
40 80 -11
Rjesenje: A. (B + C) . p - (\ 5 10 -1

36
4. Ako je f (n) -2-5r* 3n2 i A: ( I i) pokazati da je f (A)
T4
3 ,3 )
3
1

?) +3(l ?) (l ?)
(l ?) +3 (I|) :(-3 _i) +( -5
-15 i3 )+
2
8

2
18 )

b. Naii adjugovanu matricu matrice A - (-1 I ?)

\ 011)
Rje5enje:

( An An Arc
od,j A : I Art Azz Azs\I
\ An Asz Ass /
An A;3- 1,
111 - -3,4n - -1
1 2
AzI - (-1)2+t Mzt :IrAzz--LrA2g-_1
1 1

An /r33 :
1,

6. ltlaii inverznu mat,rlcu d at,e matrice:

a)A-(?1), b) A-
ll) c,,:fi lt)
\5 3 ) fi
Rje5enje:
1 (An An \t 1 (
; )': (j, ;' )
g
a) a-t
detA\ Azr Azz )-1\-1
(j, :,; 4-t - G (j,
)
l+)
1
b) 4-t - c)
\o -1 1)

37
7. Odrediti rang matrice:

1 2 3\ 1-2
a) A- 2 3 4 t, b) A-( -1 0
1 -1 1:)
3 b Tl 2-4 I
c) A-

Rje5enje:
/ 2 -1
f a -24
\2 -1
3

1
-2
1

8 t)
d) A-
(\ii
-2
0
2
2 I
/t "):, -:r)-rl :, 1\
"'':[3 iit -(L
\o -1 -z) \o o o )-r(A):2'
(L -2 l3)-li--io,'ul
b)'a:tii
i:)ls il-r I

Prvi redak smo prepisali, pa smo ga dodali drugom, pa prvi redak pomnoZili sa -1"
i dodali tre6em, pa pomnoZili sa -2 i dodali detvrtom. Sada zamjenimo tre6i redak
sa drugim, pa je

(:? 9 z\
- | 3 _t, I ? | ta."si redak mnoZimom sa dva, pa dodamo tre6em)
\; o ' -t)
/t-2 o 2\
- I 3 I I -: |
,'"ut mnoZimo sa -1 i dodamo detwtom
or
\o -eJ
(t:
-l,s si,) ,,\
s iT,l-r(A):3'
c) r(A):2, d) r(A):2.

38
 8. Diskutovatirangmatricer:
(? ; I i) ^raznevrijednosti,\.

Rje5enje:
(L ,\ -1 2\ /r 2 -1 \
A:[ 2 -! s l-l z b -1 ^
\1 10 -6 ^ t) \r 1 10 -6/ ^ l-
lL 2 A -1 \ /1 2 -1 \
- I o 1 -1 --21 ^+2 l- [ o I -1,-2^ ^ A+2 I
\0 -1 10-.\ -5 / \0 o e_3I A_3/
za \ :3 tre6i redak matrice ima sve nule pa je r (A) :2 za * g, r (,4) : 3.
^
9. odredi rang matr ,*" o: (tu '^ t -: 3 ) zavisnosti od reatnih parametara o
\g s 2 -6 b/ "
ib.
Rje5enje:
lt 5 4 -2 2\
A- [ 2 4 3 -a a I
\3 3 2 -6 b/
(prvi stupac smo podjelili sa tri. Sada prvi redak mnoZimo sa -2 i dodamo drugom)

lr 5 4 -2 2 \
-10 -o -b 4-a -1 f (drugiredakmnoZimosa-2idodamotre6em)
\o -r2 -10 o b-6)
lr 5 4 -2 2 \
-l o -6 -b 4-a -r I
\0 0 0 2a-8 b-4/
(a) za a,: 4 Ab : 4 u tre6em retku svi elemnti matrice su nule, pa je r (A) :2,
(b) za a{4vblar(A):3.

10. Odrediti realne brojeve o i b tako da je rang matrice

/t 3 1 1\
A:l 2 6 -B -4 | j"atr*auu.
\a b 6 2 /

39
 Rje5enje:
Za&-26Ab:78r(A)-2.

11. utvrditi rang matrice o: ( ^ irt ,11, jr ) u ,uuirnosti od parametra l.

\ B o x+r)
Rjeienje: 1. .\ : 2 + r(A) : 1,2. -!a r(A) :2 3. +2n\ # -4 +
r(A) :3. ^- ^

2.6. Matridne jednadine

Neka su A i B poznate matrice. Jednadine A+ X:
B, A.X - B,Y'A:
B, gdje su X i
Y nepoznate matrice nazivamo linearne matri\nim iedna\inama.
Jednadina A+ X: :
B ima jedinstveno rje5enje X B A. Jednadina - B A'X :
mnoZenjem sa A-1 slijeva (ako je matrica A regularna) dobije se A-1 'A'X A-L ' B : +
E.X: A-r.B 1){: A-1..B, Slidno Y.A: B (popretpostavci A regularna matrica)
je
mnoZenjem jednadine sa A-1 sdesna dobije se
y .A.A-r _ B.A-t +y .E: B.A-1 __+ y : B .A-\
Zadaci

1. Rije5iti jednatine:

(a)x A:B,akojer:(; ":(: ii)

+ +)
(b,(i i,?) ":(* i i)
'' (i i;) " (ii?):(ri r? l)

40
 Rje5enje:

(u) B A-L:+ (i:: i:: i::)

':
det A
\ Asr Asz Ass I
1(-1 -1 1\" (l :r:r)
1 o 1 2 1\
x- [/oI o o \I I/ r -B -2 l-[
/1 -3 -2
r 21
\oo-11 \-1 1 1/ \1 -1 -1 )
/6 4 5\
(b) x-lz 1z l,
\3 3 3 /
(.) A - X . B - C + A-IAXB . g-r - A-rg . g-t

x-A-tg-g-t+x
\2 B 1/
2. Rije5iti jednadine:

(u) A-x-X*8, gdje je A -

1t' 1)
fi il)
(b) AX-E_ X*E,akoje A-

(.) A- X-r - A- X-l ,ako je A - (:?;)

Rje5enje:

(u) Ax-x-8,
(A-E)X:8,-
g E)-'(t- E),x - (A- E)-t .8,
EXG
4T
 B
Bn Bts \
t
/Bn
x- g-r-:det B Iu" Bzz :
\ Bst Bsz E::)
/-2 -4
[ -r
I )': (li 1)
1
-3
-1 \0 1

det B - -1,
Bn- - -4, BLs : -5,
-2, Bn
Bzt- -1, Bzz - -3 , Bze - -3,
Bn - 0, Bsz: !,BBs - 1.
(b) AX_X-E+E
(A-E)-X-28
(A - E)-' . (A - E) - X - (A - E)- 1 .28 =+ X - 2(A- E)-t,
1/ o 2 2\
(A-E)-':;lz r\zzo/o 21,
2\
x-, ;, I(0.,2 (01
z o 2 f - [ r l) o
\22 ol \11 o)
(.) Ax-l + y-r - A===+ (A + E) y-t -A=:=+(A+ E) Y-t 'X - A'X ==+
A+E_AX,
A-t (A+ E') - A-IAX,
A-t(A+E)-X X-E+4-r x_( I 0\ I 1(2 -1 \
==+ =+ |
1/ -- 3\1 -2 ),
x-l(5\-1
'/L
11\ !

b )'

3. Rije5iti matri6nu jednabinu (E + A) (x + r)-t : A, ako je ,4,:

(| i)
42
 Rje5enje:
E+A-A(X+tr),
E+A-AX+A,

4.
AX - E =+ X - 4-t

Rije5iti matridne jednaci ne:

,( Ii i)
AX-r+X-l - B, ako je A- (
i)
1
(u)
3 i), 8
0 1 2\
(b) Ax - A - 2EX * E,ako je A - 2 3 41.
101)
(.) A2x - E, ako je A -
(i ; ;
(d) sE - z (X + A)-t - 28, ako je A -
[1ll l)
Rje5enje:

(a) (A + E)y-r - B -- A+ E : BX + X : B-r.(A+ r, : (t

; ),
(b) (A -2l;--)X:A+E+X:(A-zn)-r.(A+rr:( 71 l),
\-+ L -t/
(.) x-(A,)-l : ( ; ; -d) ,

\-3 0 2/
(d) 3E -2I' - 2(X * A1-t ===> X + A -28-+X-28-A-
( o o -3 -1\
-ll-s-+ -6o-e 1l
-z -2 l'
\-1 -4 -B 4)

43
 3. Sistemi linearnih jednaeina
3.1. Osnovni pojmovi
Skup od rn linearnih jednadina sa n nepoznanica

annt+&tzitz++atnfrn:bt
dzrrr+azzixz++&2nfrn:bz(1)

arntq + emznz + + amnfrn: brn

nazivamo sistemom od m linearnih jednadina sa n nepoznanica. Brojevi aai (i : L,2,...m1

j:I,2,...n) sukoeficijentr,uz nepoznanice, bi su slobodni glanoui sistema. Prvi indeks.I U
Arr oznaeava redni broj jednadine, a drugu indeks j oznaiva redni broj nepoznanice.
Rije5iti sistem (1) znadi nadi vrijednosti brojeva nr,n2,...nn u zavisnosti od a;i i br tako
da bude zadovoljena svaka od jednadina tog sistema.
Ako su svi slobodni dlanovi jednaki nuli sistem je homogen. Ako je bar jedan od
slobodnih dlanova bli: L,2,...m) razlidit od nule, sistem ie nehomogen
Ako sistem (1) ima sarno jedno rje5enje, sistem je odredjen, a ako ima beskonadno
nmogo rjeSenja, sistem je neodreiljen. Ako sistem (1) uop5te nema rje5enja, sistem je
nemogud (protivrjeban). Za sistem koji ima rje5enje fiedno ili beskonadno) lraZemo da je
saglasan, a ako nema rje5enja sistem je nesaglasan.

'" 3.2. Nehomogeni si.stem od n linearnih jednaeina

sannepoznanica
Neka je dat sistem:

anfrt + arzfiz + "' + &Lnfrn - bt

aztfrt + azzfiz + "' + a2nfin - bz
(2)

Ar*fit + T'rnfrZ + "' + Q,nnfrn - bn

Formirajmo determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznanice u sistemu (2),

pa je obiljeiimo sa D.
An. AtZ "' Aln
AZt &ZZ "' OZn
D-
A,nt &n2 "' Ann

44
 Ako sa D6 oznalimo determinantu koju dobijerno kada u determinanti D i-ti stupac
zamijenimo slobodnim dlanovima, onda vrijedi krameroua teorema koja glasi:
Vrijednost nepoznanice ra dobije se kao kolicnik determinante Dt i determinante sis-
tema D:

/v1.
D;,
'P7'- (3)
D,

fr1+fr2 fr3 0
Primjer: Rije5iti sistem jednadina 2rt + n2 + r3 4.
fr1 fr2 + fr3 4

Rje5enje:

11 -1 01-4 10-1
D- 21 - 4, Dr: 41
1 1
- 8, Dz: 241 - -4,
1 -1 1 4 -1 1 141
Ds:
11 1 0
4, p& je rt -
12 1 4 - 2t frz
|1 -1 4

Ako je determinanta sistema (Z) jednaka nuli (D :0), onda sistem(2) nema rjesenje u
obliku (3). Pokazat 6emo da pod izvjesnim uslovima sistem (2) moie imati beskonadno
nmogo rje5enja (tj. da je neodreden) ili da nema rje5enja (tj. da je nemogu6 ili pro-
tivrjedan).
Ako je D :0, onda posmatramo o Enowr,u matricu sistema
( &n atz ' aln\
. I CIzt azz .. .azn
A-l I
l: I

\ &nr an2 " ' Artn, )

i utvrdujemo njen rang (sigurno nije n, jer je matrica A singularna, p& joj je rang
manji od n).
Ako je rang matrice Ar(r(A) : r), to znaii da je bar jedan minor reda r regularan,
odnosno postoji bar jedna determinanta r-tog reda koja je raalidita od nule tu determi-
nantu nazivarno glaunirn minororn ili bamim rnonororn
CItt AtZ ... Atr
&ZL AZZ "' &Zr
det(Md:
&rL &r2 &m

45
 Sistem (2) moi,emo pisati u obliku

anfrt + anfrz + abfrr

br aLr*tfrr+l : aLnfrn
aztfrt +
bz
azzfrz +
azr*tfrr+r i a2rfrr
&2nfrn

&rLfrt +
b,
&r2fr2 +
Arr*Ifrr+I i arcfrr
&rnfrn
(4)

&r*ttfrt + &r+r2fr2 + o'r*Irfir

br+t 0'r*Lr*Lfrr+L .1 &r*Lnfrn

antfrt + &n2fr2 + "' + anrfrr -

bn anr*rfir*L annfrn

Prvih r jednabina sistema ( ) irna rje5enje koje se moZe dobiti po Kramerovom pravilu.
Vrijednosti nepoznani cd fi1, fi2t ...r nn izraiene su preko fir*rt frr*2t ...t tn kao parametara,
pa je to bezbroj rje5enja. Da li 6e to rje5enje zadovoljavati preostalih n - r jednaiina
zaviside o lcarakteri,str,inim minorima Kr(s:r*L,r*2,...,n). Determinantu karakter-
istidnog minora dobijemo kada determinantu glavnog minora pro5irimo jednim retkom
(koeficijentima s-te jednadine) i jednim stupcem (odgovaraju6im slobodnim 6lanovima).
Ako determinente svih karakteristidnih minora budu jednake nuli, onda 6e rje5enje prvih r
jednabina zadovoljavati i preostalihn-r jednadina, pa ie sistem (2) imati bezbroj rje5enja
(sistem je neodreden). Ako bar jedna determinanta karakteristidnog minora bude razlidita
od nule, onda rjeSenje sistema od prvih r jednadina ne bi zadovoljavalo onu jednadinu 6ija
determinarrta karakteristidnog minora nije jednaka nuli, pa sistem (2) nema rje5enja i
kaZemo sistem je nemogu6 ili protivrjedan.
An &tz " ' aLr bt
CIZI AZZ &2r bz

K": a.

a:

, s: r *I, r +2,...fl.
A,rt &r2 " ' &ry b,
Ail &s2 " ' &sr b"

Primj er: Rije5iti sistem jednacina

3nt + 2nz + 4rs + 6ra ,
3

2nt + 3nz + 6ns + 9ra ?

IJ

frt + 4nz + 8rs + L2na

-4
4nt +fr2+2ns + \na 1
I-

46
 Rjt:S€ nJle:
( 3 2 46 /t 4 8 12\ ( 14 8L2
t\) lz 3 6
A-l
\
2
1

4
3
4
1
69
812
23 \41
0-5 -10 -15
:l-l
la 2 42 3l\ 00 -10 -24 -30 I
-15 -30 -45 )
,\,

14 8 L2 \
0-5 -10 -15 ' A)-2
00 0 0 I't
00 0 0)
To znn€acci da su pr ve dvije jednad inem ed usobno nezavi sne pa je determinanta glavnog
3 2
3 2 2 32 2
mlnora
2 3
- 9- 4- 5 , KrL: 2 3 3 - ,Kr2: 23
0 3 -0
1 4 4 41 1

\rt + 2rz -2 4rs 6na 32

9ra ,D:
l-

2rt + 3rz -3 6rs 23 - ul

2 -4rs -6na, 2
Dt
3 -6rs -9na 3 - 6 - 12rz- 18ra- 6 + 12nz * LSra- 0,
3 2 -4rs -6na 9 1813 27ra 4* 8r3 12ra- 5 1}re- 1\ra,
D2
2 3 -6rs -9ra - - - - + -
fr1 - 0, frz:1 - 2re-3tr4.
Ovo rje5enje zadovoljava s ve detiri zadane jednadine, jer su determinante oba karak-
teristidna minora jednaka nuli (K"r - 0, Ksz - 0) .

3.3. Matridna metoda

Ako u sistemu (2) koeficijente vz nepozn ate tretiramo kao elemente matrice sistema,

opet kao jednostupdanu matricu.

, I
A-
(an

I ,
t'
atz "' aLn
azr &zz ... a2n \
-'e I
I,x
I
tarJ,a je
{11
I
t:
\
nepoznanice frLt fi2t ..., nn kao matricu stu pca tipa n x 1, a slobodne dlanove bt,bz, ...,bn

t2 (a.l
\ &nt AnZ ann / \ frn )iB:\ ;-)
Sistem (2) moie se u matridnom obliku pisati ka,o:

AX - B. Rjesenje ove jednadine je X- A-L - B.

47
Primjer: Rije5iti matridnom metodom sistem jednadina
fr1 + fr2+ 2rs
2rt 3rz + frs - -1
4rt 2rz + frS
RjeSenje:

Sistem moi,e mcolp issati i u obliku AX - B, pa je rje5enje x - 4-t-8,

.t /tA111 An aru\ -1 -5 7\
a-L--
det A
r
ItAz2T Azz Aze
1
2-7 3l
\rAs31 Asz or;) 86 -5 )
(v
/ _1 5
n7 +\
L* l,
\t
lL7

1
fr6
fr
1 2
*/
det A- 2 -3 1
-3+ 4- 8+24+2-2:17,
4 -2 1

An An-2, Ari.-8,
Azt Azz - -7, Azs - 6,
Asr 7, Asz - 3, Ass . -5,
157
-'fr273-fr fr
X_ fr-frn
865
fr T7 -77
)l\ (-?B)): (,;)
\s/
Rje5enje datog sistema jednadina glasi:

fr1 - 1rfr2 -2,frs-3.

48
3.4. Gausova metoda
Sistem jednadina (2) elementarnim transformacijama moZe se svesti na ekvivalentan sistem
trouglastog oblika. Matrica takvog sistema je trouglasta, jer su ispod glavne dijagonale
svi elementi jednaki nuli.

Primjer: Gausovom metodom rije5iti sistem jednadina:

n1 + it2 2re + 4ra : -1 I .eq I .eD / .es)
3rr+2rzfrs+3na:0
2u ix2 + 3rz n4: I
1rt 2rz + fis 2ra : I
fr1 + fr2 2ns + 4ra -1
fr2 + \re 9u 3 l.(-3) l.(-7)
3rz + 7rs 9ra 11
7rz + ILrs 22ra L4
fr1 + fr2 2re + 4na 1
I

fr2+ 5rs 9ra 2

t)

8rg + LSra , / . (-3)

ZI

t-,
24rs + 4Ira f
t

fr1 + frZ Zne + 4na -1

fr2 + \rs 9na 3
8rg + LSna 2
LSra -13

Sistem je doveden na trouglasti oblik.

lz zadrye jednadine n4 : I, iz predzadnje 13 : 2. Iz druge jednaiine je n2 - -2, a iz

prve jednadine je rr: L. Dakle rje$enje datog sistema glasi

fr1 - 1rfiz: -2rfrg-2rfi4 - 1.

Zadaci

1. Sistem linearnih jednadina

2n 3y + z+I 0
3r + U 2z: -1
n+ y+ z- 6 rije5iti:
a) Kramerovom metodom, b) Matridnom metodoil, c) Gausovom metodom.,

49
 Rje5enje:
21 3y + z: -1 2 -3 1

3r + y 2z: -1 , D- 3 1-2 :2 +6+3 1+4+9

n + A + z- 6 1 11
-1 -3 1l 2 -1 1

-1 1 -2 l-23,D2: 3 -1 -2 - 46, Ds : 69.

6 1 1l 1

r-1,U:2,2:3.
(2 -3 1\ /*\ /-1 \
ls
tftr 1-2 I lrl [\ -r6/ l,Ax - B, X -- 4-r'B
\1 1 1/ \z/
A X B
-3 1\
A- (1 1
-2 I, B-(il ,c:( :r
1 1/ )
2-3 1
det A- 31 -2
11 1

- 3, An: -5, An AB - 2,
-2+6+3-1+4+9-23, - 4, 422: 1, Azt Azg- -5,
An - 5, Asz: 7, Aee- 11,
3 4
/3 4 5\ I 23 23 23 \
/ 51
4-r
1

23
l-r 1 T f - l-,1
\z \
*
\8 -n5
2
*lI
3
-b
4 5\
LLI
/
11
,5/
fr a 8 \ I -1 \
X-
+ +* #, I -1 | -
a -8 a/ \ 6/ l
r-L,U-2,2-3
2r 3y + z- -1
c)ry
3r + a,
y &A'
-1
fr + y + z- 6
l=+
r + v+ 4
lt 6 l-(2)l-Q)
=+ 2n 3v+ 4
at
-1 =+
'3n +y2 4
lt
-1

50
 r + y+ z
=-> by z- -13 /.(?)
2y 5z - -19
n + U + z- 6
5yz
23* 69
Z:3
tZ -u ===+

iz druge je A - 2, a iz prve je r- 1, pa je r-L,U-2,2-3 traZeno rje5enje.

2. Rije5iti sistem jednadina:

}rt+4rz+2rs
a) brt Gnz 4rs
-4rt + 5rz + 3rs
Zrt fr2 + 3rs
b) }rt 2nz + 4rs
fr1fr2+fig:2
fr1+fr2+frs
c) fr1 fr2 + frs-1)
fr1+frs
lrt + 7rz 2rs + 4nt - 3

d) -}rt 2rz + 6rs 4na'

\rt + 5rz 3rs + Zra: 6'
2rt + 6rz 5rs + \ua

Rje5enje:

a) n1
2rr t2 + 3rs ..:*

b) 3rr 2rz + 4rz - 11 ,D:ll -2 4l 4- 4-9+6+8+3:0,

fr1 fr2 + frs - 2 11 -1 1l

/2 -1 3\
A- [e -2 4l , r@) -2
\r -1 L/
det (Mil
13 -21
12 -1 e
det(r(")_ls -2 11 l--8-11 -27+18+22+6- -4 6+46-0
I

lr -1 2l
51
 To znadi da ie rje5enje prve dvije jednaiine zadovoljavati i tre6u. I{api5imo prve dvije
jednadine tako da im glavni minor bude matrica sistema
2ntn2:9-3rz
\nt 2tz : 11 4U ---; rr :7 - 2rs, frz : 5 - rs
Po5to rje5enje (nr nz) zavisi o promjdljivoj 13, to znadi da za razlidite vrijednosti 13
ima.mo razlidita rje5enja.
Dakle, zabezbroj vrijednosti 13 imamo bezbroj rje5enja datog sistema. Prema tome
sistem je saglasan i neodreden,
c) Sistem je nemogu6, jer determinanta karakteristidnog minora nije jednaka nuli.
dakle taj sistem je nesaglasan,
d) :r1 : L, u,2:2, fr3:7, 14 - -3.

3. Diskutirati rje5enja sljede6ih sistema jednadina za razne vrijednosti parametara

fi1 + tx2 + frs :
a) nr + (l+,\)sz + ns : ^
2^
n1 + !t2 + (l+ra)) : 0
fr1 +fr2 +frs
=+ fr1 + + \)rz +fis-
(1 2xr
^
fi1 +fr2 + Ans- -,\
&frt + fr2 fr3 1
I

b) n1 + &fi2 frg 1
I)

fr1 fr2 a*s 1

I

n+y+z
c)&n+ 4y+z
6r+ (a*2)a + 2z

Rje5enje:

l1
1 1l
a)'.1D- lr 1+A 1l :A2 +A+1+1-1 - A - 1- l -,\2 - A - A(l - 1).
l1 1 Al
10 Za A * 0AA * 1, D * 0, pa se sistem moZe rije5iti Kramerovom metodom i ima
jedinstveno rj odreden i rje5enje glasi:

fr1
l2+t A+1

20ZaA -0 sistem
{Dt + + {ts
fr1 +
frZ
fr2 +frs
0
0 , A: (i I l) , det (Mil: li :l0l - -1.
fr1 + fiZ 0 \rro) 11

52
 Glavni minor je u donjem desnom uglu, p& moiemo rje5avati zadnje dvije jednadine
po nepoznanicama fr2 | frs u zavisnosti od fr1. Da li (,e to rje5enje zadovoljavati i prvu
jednadinu zavisi o determinanti karakteristidnog minora
11 1 ol
K,
Ir 1 ol
Dakle sistem je saglasan i neodreden a r.je5enje glasi fr2
30 Za l - 1 sistem glasi:
fr1 + fr2 + frs
fr1+2rz+frs-2
rt* nz*rz--L
Prva i treia jednadina su kontradiktorne, p& sistem nema rje5enja, odnosno sistem je
protivrjedan.
b) 10 Za a l0 n a / tl, sistem je odred€r,
20 Za a - 0 V a - -1, sistem je nemogui,
30 Za a - l, sistem je neodreden.
c) 10 Za a / 4 Aa / -8, sistem je saglasan i odreden,
20 Za o, - -3, sistem je saglasan i neodreden,
3" za a : 4, sistem je nesaglasan ili nemogu6.

4. Diskutirati sistem, u pogledu rje5enja, za razne wijednosti parametara:

a'r + 4y + z-0
a)zy Bz 1
2nbz+2-0
efit +fr2 + fr3 4
b) n1 + brz + fr3 30
fr1 + Zbrz + fr9, 4

RjeSenje:

a)
an+4y + z
-0 la 4 1l
2y 3z 1
t

_,
,D-lo z -31 --zab 24 4_ -2ab 28
2u bz 2
lz o -bl
-2(ab + 14).
l I -L4sistem je odreden i ima jedinstveno rje5enje,
ab
2o ab : -l4onda je determinanta sistema jednaka nuli, pa rang matrice sistema nije
tri.
Ako je rang dva, onda postoji bar jedan minor drugog reda iija je determinanta
razlidita od nule.to je na primjer:

53
 4 1l , r, . , ,

; _; I, pa ie to determinanta glavnog minora

410
K,- 2 -3 -24+4b+4-28+4b -0 zab- -7,,
1

0 -b-2
1. Dakle, za a:2 Ab : -7 sistem je neodreden i ima bezbroj rje5enja.
2. Za b I 7 A ab : -L4 karakteristidni minor nijejednak nuli, pa je sistem nemogu6
(nema rje5enja).
l I I
b) Za a I nb Osistem je odreden,
2 Za b :Osistem je nemogu6,
1'
SoZaa:LAb== lsistem je nmdreden,
4o Za a: L Ab I lsistem
2-
je nemogu6.

5. a) Ispitati saglasnost sistema

(a*l)n + V + z :1
n+(a+I)U+z:a,
n + U + (a*L)z : a
u zavisnosti od parametra a.
b) Diskutirati i rije5iti sistem jednadina
fr1 + frz +frg:&
n1 + (1 +a)rz +frs
fr1 + fr2 + (1 +a)re - 1

za rauzne wijednosti parametra o.

c) Rije5iti sistem jednadina:

fr1 + + 3rs
2nz + 4ra: 5
2rt + fr2 + 2ne + }ra- 1

3nt + 2rz + fr3 + Zra: 1

2rt + 3nz + 2ns + \ra: 5

d) Diskutirati rje5enje sistema

fi + ky + kz: k
kn + v + kz:1
k2n + kry + kz:1
za rafrne wijednosti parametra k.

54
 Rje5enje:

a) D: a2(a*3)
lo a * 0A a I -3, sistem je odreden i ima jedinstveno rje5enje koje se mole dobiti
Kramerovom metodom,
20 o, : 0t sistem je nemogu6,
30 a, - -3, sistem je nemogui.

b) 10 a * 0, sistem je odreden i tje5enje glasi n1 ,fr2

20 a : 0, sistem je nemogu6,
c) n1-- -:(5+
D+
*n),nz-2tns:Itt -sn+).
d) 10 k *0 k +1 k * -i, sistem je odred€r,
^ 1 ^'
20 k_ ov k- --;, sistem je protivrjedan,
30 k : L, sistem je neodreden.

6. Rije5iti sistem jednadina n1 + Znz ns - 6

\rt 3rz + Zrs _ -1
2rt + fr2 + \ne: 15
a) Matridnom metodom, b) Gausovom metodom.
Rje5enje:

fr1-1, frz-4rfrg -3.

7. a) Ispitati saglasnost sistema o,r + W+ Z-1
fr+ aAy + Z-b
fr+ W+ o,z-1
u zavisnosti od realnih parametara aib.
b) Diskutirati rje5enje sistema a,r+g +z :b
+ay +z 11
u

: +y +&z -d
u zavisnosti od realnih parametara cr,, b, c i d.

Rje5enje:

a) 10 a/ lnal-2Ab#0, sistemje odreder,

20 a l1 n b : 0, sistem je nemogu6,
30 o,- 1n b:0,sistemjeneodreden,
40 a - -2A b : 1, sistem je nemogu6,

55
 b) D- (a+2)(a-I)'
10 a* -2 A a * 1, sistem je odrecl€tr,
20 Q'- 1 A b
- c : dt sistem je neodreden,
3o 0,- 1 A b + c * d, sistem je nemogui,
40 a- -2 A b + c + d : 0, sistem je neodreden,
50 A,- -2 Ab + c + d * 0, sistem je nemogu6.

3.5. Rje5avanje i saglasnost nehomogenog sistema odm linearnih

jednadina sa n nepoznatih
Ako je dat sistem (1), onda formiramo matricu sistema

/ ott An
azz
A-
H Am2 "' :)
i utvrdimo njen rang. Dalje sprovodimo kompletnu diskusiju kao i kod sistema (2) kada
je determinanta sistema bila jednaka nuli.
Mogu nastupiti ovi sludajevi:

1. 1' Sistet" (1) ima jedinstveno rje5enje ako je r(A) : r : rn: n.

2" Sistem (1) nema rje5enje ako je r(A) : rA determinanta bar jednog karakter-
istidnog minora nije jednaka nuli.
3o Sistem (1) ima bezbroj rje5enje ako je r(A) : rn determinante svih karakter-
istidnih minora su jednake nuli.

Primjer: Rije5iti sistem jednadina

2rt + 3rz + 9rz + 6ra:2 2 3I6

\rt + 4rz + L2ns + 8na 5 4L2 8
fr1 + 2rz + 6ne + 4ra:1 12 6 4 (Mil:
4rt +
3rr +
fr2
2rz
+ Tns + 2fA:
+ 6rs + 4ra:3
4)'L-
A
413 2
32 6 4
] det
|; il,
7rt + 5rz + LSns + LAra 75157 )

56
 Po5to su determinante svih karakteristicnih minora jednake nuli, to rje5enje prvih
dviju jednadina, gdj€ su tr1 | nz izrai,eni preko ns | fra, zadovoljavaju sve ostale jednadine.
Dakle, rje5enje glasi:

2rt + 3rz 9ns 6ra

\rt + 4rz I2rs 8ra

frL : 1, lXZ : -}frg - 2fa.

Na sistem (1) moZe se primjeniti i Kroneker-Kapelijeva teorema koja glasi:

Sistem linearnih jednadina je saglasan ako i samo ako je r(A): r(Ar), tj. ako je rang
osnovne matrice sistema jednak rangu pro5irene matrice.

Ap:
/ ot,
::: ::: t,

t; Am2 "'
Saglasan sistem (1) ima jedinstveno rje5enje ako je r(A)
Amn bm, )
r(Ap) : Tt, a sistem (1) 6e
imati beskonadno mnogo rje5enja ako je r(A)-r(Ap)-r<-n. Ako je r(A) * r(A) sistem
je nemogu6.
U prethodnom primjeru

23 9 6 126 4 1
54 L2 8 2 3I 6 2

AlAo
12 6 4 5 412 8 5
41 3 2 413 2 4
32 6. 4 32 6 .4 3
75 15 10 7 5 15 10 7
2 6 4 1 26 4l 1

-1 -3 -2 0 -1 -3 -2i 0
-6 -18 -12 0 00 ol 0

-7 -2r -r4 0 00 ol 0
-4 -L2 -8 0 00 ol 0
-9 -27 -2L 0 00 ol 0
r(A) r(Ap) 2.

Po5to je r(A) : r(4) :2 <-4, to sistem ima bezbroj rje5enja koje dobijemo rjqSavanjem
prvih dviju jednadina:
Znt+3rz:29re 6ra
5rr + 4rz:5 L2rs go=n+nr -1tfrz: -3rs -2tr4'

57
Zadaci

1. Odrediti parametar k tako da sistem 2rt 3rz + frs 0

fr1 + fr2 frs: 1

-fr1 2rz + \rs 0

krt 3rz frs - -1
ima rje5enje, pa nadi to rje5enje.

Rje5enje:

/ 2 -3 /1 1 -1 1\
i 3l
1 I
t
111 II -1
At Ao- I
-1 -2 3 j,) \ l2 -',
\ k -3-1 \k -3 -1 -Ll
(1 1 -1 1 1
-1
_.
\JI: -23 1 -2 3
-3
\- 1 -3 -1
(t 1 -1 1
2
k )ft -3 1
-2 -2
1 -1
-i,)
nrl; -1 -t -1 -t
1
z
o-t
\o
-3
-2 -2
1 -1
1

k1+
1
2

)[l 0-5
1 -1
rl ,)
n,ft 1-g 01
1
, -1 -t
01
t.3 0-5
-1
k +-2
1

l-(i 00 -i,)
za k :3, r(A) - r(Ap) - 3.

Sistem glasi:
2nt 3nz + fis - o)
fr1+fi2fis: 1 I +q -1, fr2 -1rfi}-1.
-fit 2rz + 3ns - o)
}nt 3rz fis: -1
Rje5enje dobiveno iz prve tri jednadine zadovoljava i detvrtu.

58
 2. Nadi bazna rjedenja sistema
frt 2nz + 3rs + ixa
-2rt + 5rz 4re fr4 - -5
-fr1 + 4nz + frs + fr4
Rje5enje:
Pokaaat 6emo najprije da je sistem saglasan i neodreden

/r-2 3 1l 4\ /1,-2 3114\

AlAp:l-2 5-4 -1 l-5 1-lo 12r l3l-
4 | 1
\-1 2/ | \0 2 4 2 | 6/
(r -2 3 1 I 4\
-f o 1 2 | I B f +r(A):rh):2.
\o o o o I o/
To znadi da rje5avaju6i prve dvije jednadine dobijemo da je:
a1 : 10 7rs \nn,
fr2:3-2nsfr4.
Ovo je op5te rje5enje izraieno preko proizvoljnih wijednosti nepoznatih rs i ra
U ovom slubaju bazna rje5enja su ona kod kojih su wijednosti dviju nepoznatih
(bilo kojih) jednake nuli. Skup baznih rje5enja prikazat 6emo tablicom:

fr1 fi2 frZ fiZ

10 3 0 0
1 0 0 3
I J
5 0 , 0
0 0 1 1

0 I 10
0
7 T
t l0
0 -E 0 T

3.6. Sistem linearnih homogenih jednadina

;

Sistem jednacina
anfit+atzlEz++atnfin:0
aztfit+&zzfiz++azntm-Q
I .':
-: (5)
:
amtfrt+ernznz++a,nnfrn-0
nazivamo homogenim sistemom linearnih jednabina.

59
 :
Odigledno, svaki homogeni sistem ima rje5enj€ o1 0, fr2: o, ..., tn:0 koje nazivamo
trivijalnim rje5enjem. To rje5enje nije ni od kakvog interesa, pa nas zanima moZe li, i
pod kakvim uslovima, homogeni sistem imati rje5enje u kojem je wijednost bar jedne
nepoznanice razlidita od nule. Takvo rje5enje naaivamo netrivijalnim rjeSenjem
Potreban i dovoljan uslov da homogen sistem n-tog reda ima netrivijalno rje5enje jeste
da determinanta sistema bqde jednaka nuli. Dakle, D :0.
Svaki homogen sistem, u kojem je broj jednacina manji od broja nepoznatih (m < n),
ima netrivijalna rje5enja.
Ako je rang matrice sistema (5) jednak broju nepoznatih (r (A*"n) r n), onda je : :
trivijalno rjedenje i jedino rje5enje tog sistema.
Zad,aci
1. Rijeiiti sistem jednadina
2rt + tx2 4rs : 0
a) 3rr + 5rz |xz: 0'
4ut 5rz 6re : 0
{01 +fi2-4nt:0
h\3.xt+\nz+2xt:o
4st + 7rz + lre: 0'
2xt+9rz+6rz:0
fi1+2uz+4xs\ra:0
..\ 3ct + 5rz + 6ns 4na :0': o
4nr + \nz 2ns + \na,
lsr + 8nz + 24us l9na : 0
Rje5enje:

12 1 -41
a)'l a: la 5 -71 :0, pa homogeni sistemi ima netrivijalno rje5enje.
la -b -61
(2 1 -4\ b rl
MatricasistemaA: u, -z^l imarangdvajer jeaet(rtzrr): il : to-3 -
[:
\4 -5 -6/ li
7 *0.
Determinarrta karakteristiinog minora homogenog sistema uvijek je jedna^ka nuli, jer
su svi slobodni dlanovi nule, pa sistem ima netrivijalno rjeSenje u obliku *r:#*r,
: 2
ili
132fi2
fir- Tt, t
n2
i*t - itt frB -
60
 tiil.(i :il.(i 3.[i 1il.(i tT)
-3.
Po5to je rang matrice sistema jednak broju nepoznatih, to znadi da ovaj sistem ima
sarno trivijalno rje5enje fir :0, fr2 :0, fia :0.
Ir 2 4 -s\ lr 2 4 -s\ lt 2 4 -s\
\, le b 6 -rl-lo -1 -6 r l_lo -1 -6 sl *t,
"7e:lii8 -, 3 | to -B -; ; l-l; t o ; l,r(A):2'
\e 24 -rn) \o 2 12 -ro) \o o o al
Po5to je rang matrice sistema manji od broja nepoznatih, sistem ima netrivijalno
rje5enje koje dobijemo rje5avanjem prvih dviju jednadina po nepoznanicama u1i 12
!r.*l:8rg7nq,
--------- oa
rmarno le
---d- 12 : -Gns + \nd.
Ovo je op5te rjeienje koje zavisi od izbora nepoznanica n3 i n4.
Ako uzmemo da je fii : cLt fi4: c2r onda se op$te rje$enje moi'e napisati u matriinom
obliku kao
/''\ (t1 + lcz?a\ (s-\ /-t\
*:l',2 rl
lrz l:l-6cr
I lcto + o l:",
I 1-9
r.1*"1 ol'
I o/ 'l tJ
\'nl \ + c,) \ \
odnosnoX:CtXt*CzXz,gdjematriceXl:(g -6 1 0)iXr:(-Z b 0 t)
predstavljaju fundamentalni sistem rje5enja datog homogenog sistema.

2. a) Odrediti I tako da sistem 2n + \y 3z -0

3r Y + 5z -0
r 2y + (A+7)z - 0
ima netrivijalno rje5enje, pa za to ,\ rije5iti sistem.

b) Odrediti parametar a tako da sistem n2 + ns

afit+\nz+fis :0
fr1 + afiz -0
ima netrivijalna rje5enja, pa nadi ta rje5enja.

61
 c) Odrediti parametar a tako da sistern
:x1 +arz+fr3:0
:01 + o2n, + (\+a)ns : 0
(I+a)q + n2 + ns : 0

ima netrivijalna rje5enja, a zatim nadi ta rje5enja.

d) Odrediti parametar ,\ tako da sistem

n + \y ),2
),n +2\a + 2z
fr+2A, +$a:0
ima netrivijalna rje5enj a, pa za najveiu vrijednost A na6i ta rjeSenja.

e) Za koje vrijednosti parametra ,\ sistem

\rt + fr2 + frs + fr4: o

fr1 + Arz + fis + fr4
fr1+fi2+Irs+fi4:0
fr1+fr2+fis+Ara_0

ima netrivijalna rje5enja?

js Rje5enje:

2 -3
a)p- ^ 5 |-
3 -1 -3A2 - 181 +2L- -3(A - 1).(,\ +7).
1 -1 A+7
Sistem ima netrivijalno rje5enje - -7.
zo" A 1v
- A
10 Za.\ : 1, sistem glasi 2r + y 3z - 0
3n y +52-0
r2y+82-0,
pa ie netrivijalno rje5enje dato u obliku r- -?Ur, U : f ,,
ili: r--?r,a:*r,z:t.
oo
20 Za I - -7, netrivijalno rje5enje glasi r - 2y, z - -y.

62
b) D - a2 - 4- (a - z) (a + 2).
Sistem ima netrivijalna rjesenj a za
- 2va- a,

10 Za a - 2, sistem glasi n2 + frs 0

2rt+5rz+frs 0
fr1 + 2rz 0,

a netrivijalno rje5enje je frz: -frg.

11 - Zns,
20 Za o, - -2, sistem glasi frz + ixs: 0
-2rr + 5rz + fis - 0
fr1 2rz 0,

netrivijalno rje5enje je n1 - -2rs, n2: -ns.

c) D-2a2-a-a(za-1).
za a - 0 va- *, sistem ima netrivijalna rjesenja:
2
10 Za o:0, fr1 -frg, fr2 - 0.
-
20 za,,:,,fit
t

d) Ar -2,Azp-*rft,z,aA-2 n1 -ttn2
1111 All 1

e) D- 1411 1-l l-1 0 0

1141 1-A 0 A-1 0
1114 1-A 0 0 A-1
A A+1 1
1-A 00
1

0
1l
1-A 1-A l-1 0
0!
1-,\ 1-A 0 11 - A 0 - 1i
I-1 ^
1 1l
:(l-t)tl l,\+t
-t t ol :(r-r)t(A+1+1+1) :(A-r;81.r+e;.
l_1 011
Za ), :1 V .\ :-B determinanta homogenog sistema je jednaka nuli, p& sistem
tom sludaju ima netrivijalna rje5enja.

63
 4. Vektorski prostor
4.L. Osnovni pojmovi
Neka je V : {at, az, ..., an} skup bilo kakvih elemenata u kojem su definisane operacije
sabiranja i mnoZenja skalarom elemenata iz ovog skupa.
VEKTORSKIM PROSTOROM nad poljem K : {a, A, ''t, ---l} nazivamo skup
V : {at a2, ...t ar,} u kome su definisane
I Unutra5nja binarna operacija (zbir) u odnosu na koju je skup V Abelova grupa:
1o a* b:b*a, (a€V Ab e V) (komutativnost zbira)
2o (a*b) +c: aI (b+c), (a,b, ce Iz) (asocijativnost sabiranja)
3o a*0:0* &:&, (0 je neutralni element zazbit)
4" (Ya e V)3(-o eV) :a+ (-o) :0 (komutativnost zbira)

II Spolja5nja binarna operacija koja zadovoljava sljede6e aksiome:

5o o(o+b) : aa*ab, (a,b eV, a€lf) (distributivnost mnoZenja prema sabiranju)

6' (o * 0) a : aa| Fa, (a e V, a, g e ^K) (distributivnost sabiranja prema mnoZenju)
7" (a|)a : a(Fa) (a €V, a, B e K)
8o L .a : a.l: a CIedinica neutralni element za mnoZenje)

Elementi vektorskog prostora Y nazivaju se vektori.

Primjer. Polca,Zimo da skup V svih matrica drugog reda dini jedan vektorski prostor.

Rjesenje: Theba provjeriti da li za skup svih takvih matrica vrijede osobine 1o - 8o.

Neka ieA:(o' o'\ t B:(!' P) Tadaje

\aa aa/ \0s ba/
A+ B: ( ::lll i:In)
Dakle, ako je A, B eV, tadaje i A + B eV,tj. u skupu V definisano je sabiranje.
Osobine 1o-4o su osobine sabiranja matrica pri 6emu je neutralni elemenat O: ( :0 I0 ),
\ J',
- :( -o^' -? ) zasvakumatricu A:(::
\os '::\
asuprotni -A a4 /
\-aa -aa/

64
 Za mnolenje matrica skalarom vrijede osobine 5o- 8". Provjerimo osobinu 5o:
a(A+B\:a( o'*ut oz*bz \ ( aot*ab1 oo'!"9'):
\ae*ba aa*ba/:\ aaz*abe olaalobn):
aat
\ craz
aaz \
aaa )
-f,

( :i: :i:) :"( :::i) *"( i:l;) :

- aA* aB. Dakle, a(A+ B) : aA* aB.

Za vektore arta2t...,arl<aiemo da su linearno zavisni. Ako postoje skalari drtd2t..,d,n e

K takvi da je orar * a2a2 + ... + dpl,n:0 a da pritom svi skalari nisu jednaki nuli. Ako
gornja jedanakost vaZi samo pod uslovom da je o1 : d2 : ...dn: 0, onda ka^Zemo da su
vektori ar, a2,..., o' Iinearno nezavisni.
Za vektorc o kaZemo da je Iinearna kombinacija vektotd a1,a2t ...ta, ili da je linearno
zavisan od tih vektora ako postoje skalari eltd2r...tdn takvi da je a : o1a1* azaz * ... *
a"a-.(I)
Svaki skup linearno nezavisnih vektora iz vektorskog prostora V dini bazu tog prostora.
Vektor a eVn iz jednakosti (1) moie se prestaviti u obliku a: (abezt...to') gdje su
skalari or, d2, ...,&r e K koordinate (komponente) vektora a u odnosu na bazu {auaz, ...,an}
prostora Vo.
Broj elemenatabaze vektorskog prostora iini dimenziju tog prostora. Ako je n najve6i
mogu6i broj linearno nezavisnih vektora vektorskog prostora V, taAa ka^Zemo da je n
dimenzija prostora V i da je taj prostor n-dimenzionalan. Oznadimo ga sa 7o.
Svaku binarnu funkciju vektorskog prostora I/ nad poljem realnih brojeva, koja uredenom
paru vektora (a,b) pridruZuje jedan realan broj, u oznani 1a,b ): (a,b), naaivamo
skalarnim proizvodom vektora a i b ako zadovoljava osobine:
1) (Va, b eV) 1a,b ):<b,a ),
2) (Ya,b e V) (Vo € R) < aa,b >: a 1 a,b ),
3) (Vo,b,ceV) <a*b,c7:qa*c) * <-b,c>.
Vektorski prostor snabdjeven skalarnim proizvodom koji ima i osobinu
a) $a € Y) < &,a): $ a=e a:0
na,zirriamo euklidskim prostorom. Obidno ga oznadavamo sa En. Posmatrajmo realni n-
dimenzionalni euklidski prostor ,ff. Vektori ovog prostora su uredene n-torke realnih
brojeria (au az, ..., qr).
Neka su dati vektori & : (ab&2t...,o") i b: (br, bz,...,bo).
DefiniSimo njihovu jednakost i neke operacije sa njima:
1) a : b <+ (at : bt,az : h,...,an: b,.), jednalost vektora
2) a+b:(au&2t...ta-)+(bt,bz,...,A): (ar + buaz+k,|..,o,n+b,.), sabiranje vektora
3) a(o1, &zt...ten): (dayaa2,...,ao*),d€ R, mnoZenje vektora skalarom
4) < (ar, a2t...ta,").(br, b2,...,b') >: dtbt*azbz+...+anbn, (skalarno mnoZenje vektora).

65
4.2. Sistemi vektora
Neka je dat sistem od rn vektora:

at : (anrat2, ..., aln) .,

a,z : (aztra22, ..., Cr2n) ,

a* : (arnr,'a)*2, ..., arr*) .

Matricu M, dije su kolone komponente tih vektora, nazivarno matricom sistema vektora:
( ott o,rz ot,, \
M:l I ort az2 azn I
l.
l::::f
\ arrrt am2 ar* /
Dati vektori arta2t...,am su linearno zavisni ako je rang matrice sistema vektora manji od
broja vektora, a vektori su linearno nezavisni ako je rang matrice sistema vektora jednak
broju vektora.
Zadaci

1. a) Ispitati linearnu zavisnost vektora a: (2,3, -a), b : -2,0) i a : (0,1,1).

(3,

b) Ispitati linearnu zavisnost vektora o : (3,1,8), b: (3,4,5) i c: (2,3,3).

c) Zakojevrijednostiparametaraavektori (a,l-a,a),(2a,2a-l,a+2)i(-2a,a,-a)
dine bazu trodimenzionalnog vektorskog prostora?
Rje5enje,

/2 3
a) tur- | r -2
t)
.det(-U) - -,4-12-9* 0pa je r(M) -3
\-4 o
Rang matrice sis tem a vektora jednak je broju vektor&, pa su vektori linearno
fiezavisni.
(3 3 2 \
b) tu[- [ r 4 3 l,r(M)- 2,p&suvektorizavisni.
\8 b B l
c) Tbi vektora dine baau trodimenzionalnog vektorskog prostora, ako su oni line-
arno nezavisni. Dakle, rang matrice sistema vektora mora biti tri:
/ a
I
2a -2a\
lt/[- [ 1-a 2a-L a l,
\ a a+2 -0, I
66
 detM : -a2(2e-1)+ 2a3 -2a(r-o)(o +2)+2a2(2a-1) - a2(a+2)+2a2(r-a) :
: -2a3 +a2 +2a3 -2a(ar2 -a2 -2a) * 4a3 -2a2 - a3 -za2 +2a2 -2aB :
:3o3ta2-4a:
: a(a _ r)(a + t)
za a f 0 A a I 1, Aa *-f oui vektori dine baau trodimenzionalnog vektorskog
prostora.

2. a) Dati su vektori or : (1, -2);az: (2,3) u dvodimenzionalnom prostoru. Izraziti

a:
vektor (20,23) kao linearnu kombinaciju vektora ar i az.
b) Vektor d, : (1,0,1) izraziti kao linearnu kombinaciju vektora a : (2,1,0), b :
(2, -1,1) i c: (0, 2, 0).

Rje5enje:

a) o,-aat*laz
( 20 zs ) - a(1 -z ) + P(2 3 ) (Vektore smo pisali kao jednoreddane
matrice)
(20 2s )-(a -za ) + ( 2p 3p ) (Saberemo matrice)
( 20 zs (a+zfr)- -2a+3p)
Jednakost matrica
20:a*20'l
2J:-za+zpl=+a- 2,0:9, paje o,-Zat*9a2

b) a : aa * 0b * 1c ---; o : -*,9 : t,.,r :t

d: -*o +b + Lnc
3. Dati su vektori'o: (1,1.1),b: (1,1,2) i c:
(1,2,4). Dokazati da rrektori a,b i c iine
bazu vektorskogprostora V3 i nadi koordinate vektora n -- (6,9,14) u odnosu na tu
bazu.

Rje5enje:
. Rang matrice sistema vektora je tri, pa su vektori a,b i c nezavisni i iine baau.
r-aa+pb+ .yc --; o : 1, P -- 2,.y :3, pa je n : (I,2,3) u odnosu na novu baau.
4. Neka su date baze 81: {or, az,at} i 82: {bt,bz,b3} u trodimenzionalnom prostoru
Ve Sdje su ay : (1,1,2),a2: (2,?,-1),os : (-1,0,1),b1 : (1,L,2),b2: (2,1,0) i
bs : (1, 0, -1). Odrediti koordinate vektora t : 2at *\az
- 4as, uodnosu nabant Bz.

67
 Rje5enje:
Ovdje treba preii iz baze 81 u novu bazu 82
r- abt* 7bz * lbs a, fr i 1 su komponente vektora r u novoj baai
2ar * 3az - 4as abr * 7bz * lbe
-
2(L,I,2) + 3(2,3, -1) - 4(-1,0, 1) - a(1, 1,2) + P(2,L, 0) + ?(1,0, -1).
(2,2, 4) + (6,9, -3) + (4 ,0, -4) * (1,0, -?) .

(12, 11, -3)

a + 2p + 'Y- 12 I
a +p
2a ^,1

r : -13h + 24b2 - 23bs ili r : (-13,24, -23)

5. tojke vektora {at,az,os} i {b1, bz,bs} dine baau u 7e. Njihove komponente su a,1 :
(2,2,3),a2: (3,4,0),as: (0,1,z),bL: (2,0,0),bz: (3,3,2) i b3 : (4,4,3). Izraziti
vektor c: &r - 2az * ag pomo6u komponenata u odnosu na bazu {h,bz,bsl .

Rje5enje:
: (+,,-3b,2b).
"
6. Neka je {ar, a2,as), baza vektorskog prostora Vs. Dokazati da i trojka vektora
{h,I>z,be}, gdje je fu : \at - a2 - alt b2 : o,r * az - aB, bz - 2at r az +og dini
bazu, pa odrediti komplemente vektora a: ar * a,z * as u odnosu na novu bazu

Rjeienje:

7. Dati su vektori ar: (L,2,4),a2: (-1,0,m),ae : (0,2,4),a.a: 1-1,0,0);

a) Zakoje vrijednosti parame tra msu dati vektori linearno zavisni?

b) U sludaju zavisnosti odrediti sve baae datog skupa vektora.
c) Izraziti preostale vektore pomo6u jedne od baza.

68
 Rje5enje:

a) Dati vektori odredeni su sa po tri komponente, pa pripadaju euklidskom pros-

toru .83. U tom prostoru najve6i mogu6i broj iinearno nezavisnih vektora je
tri, a svaka detiri su linearno zavisni. Zato su linearno zavisni i dati vektori bez
obzira na wijednost parametra m,Sto se moZe provjeriti odrerdivanjem ra,nga
matrice M sistema vektora:
lr -1 0 -1\
tw:l2 o 2 o l,r(M)<3.
\a nx 4 o /
b) Odredimo sve trojke linearno nezavisnih vektora, jer 6e svaka izmedu tih trojki
biti jedna baza.
/ 1 -1 o -1\ /-t 1 o -1\
M:l 2 o 2 o l-l o 2 2 o l-
14n't,40fl044mf
a2 aB an/ ar oB or/
\ot \4,
(-t 1 o -1\
-ll0 g z0 2 o
0 n"t, I I

\on arasa2)
10 Za m 10, svaki od skupova {at,az,aa},{az,ag,aa} i {or, az,ae! dini bazu. Skup
vektora {abaz,aa} ne dini bazu, jer njemu odgovarajuda matrica nije regularna.
20 Za m : 0 je r(M) : 2, pd bazu dine po dva vektora osim vektor& az i a4 jer
odgovarajueu *utri.u ( ? T ) "t " regularna.
c) Za m I 0, naprimjer, vektor o3 pomo6u baze {o1, a2,a4]1 l glasi a3 : ar * a4.

8. Dati su vektori o1 : (1, 3),a2: (-2,4) i a3 : (-3,2).

a) Pokazati da se skup {41, a2} moile uzeti za bazu vektorskog prostora 82.
b) Prikaaati vektor a3 kao linearnu kornbinaciju vektora baze {aya2}.
RjeSenje:

b) 0,s - e,ar* gazte: -t,F: i*.

69
FUNKCUE REALNE PROMJENLJIVE
1. Pojam funkcije realne promjenljive

Neka su X i Y skupovi realnih brojeva i / jednoznaino preslikavanje skupa X na skup

Y,(f : X --+ y) ili (f ,x --* /(r)). Tadapi5emo y: f(r),n€X,A ey i kaZemoda je
gr jednoznadna funkcija od realne promjenjljive r.
Drugim rijeiima, relacija f g X x Y je funkcija ako i samo ako
(vr€ x)(lyeY)(r,ilef).
Skup X :
naziva se domenom (oblast definisanosti) funkcije y f (r), a Y kodomenom
te funkcije. Eksplicitni oblik zadavanja funkcije f je a:
f @), a implicitni F(r,g) :0.
f
Grafikom funkcije , X -+Y nazivarno skup

G : {(r, f(")) : r e X, f(") eYI i G e X xY.

ro za funkciju /(r), definisanu u intervalu (-o,o), kaZemo da je parna ako je /(-r) :
f (x), a neparna ako je f (-r) : -/(r).
2" funkcija /(r) je periodicna ako postoji takav broj o l0 daje u svakoj tadki oblasti
definisanosti funkcije /(r) ispunjen uslov f (r + u) : f (r).
Najmanji takav pozitivan broj c"..' za kojeg vrijedi f (x + w) : f (x) naziva se osnovnim
periodom funkcije
/(r).
3o Ako jeza 11 < n2, rr,r2 e X , f(r) < f(rz), (ftrr) > 7@z)) funkcija je neo-
padaju6a (nerastu6a), a ako je /(rr) < f(rz) 11(rr) > f(rz)), funkcija je rastu6a
(opadajuca). Sve se one nazivaju monotonim.
4" Ako postoji tunkcija x : p(y) !uk* da je y : f (p(y)) ili F'(tp(il,fi: 0, onda se
funkcija r : g(y) naziva inverznom funkcijom funkcije U : f @) koja se oznaiava i
sa
"f-1.
(f , X -'Y,f-7 :Y -- X i f(f-L(s)) : U, Yy €Yi f-L(/(r)) : r, Vr e X.
73
Primjeri:
1. Dati su skupovi X : {1,2,3} iY : {0,0,5}. Odrediti sve jednoznadne funkcije
f , X ---+ Y. Da Ii neka od tih funkcija obostrano jednoznaina?
Rje5enje:
Jedna od jednoznadnih funkcija h, y ---* Y definisana je sa: /r(1) : 0, fi (2) : 0,
:
fi(3) 5, Sto se moZe Prikazati kao

Na slidan nadin prikazuju se i ostale jednoznaine funkcije, definisane na cijelom skupu X:

. (r2 3\ /e:\o
" (tz a\ /4:\b
,.(tz B\ /5:\o
,-.(tz 3\
/r'[o o o), i o)' o o), s s)'
ru,(!? 9\. k(t
/7:\5 23\ /8:\5
''(tz 3\
'\u o s), 5 o)' 5 5)
Ni jedna od inverznih funkcija f;!,(1, - 1,. . . ,8) nije jednoznadna, na primjel, /il
preslikava element 0 skupa Y u dva raalidita elementa skupa X (1 i 3), ti. iz fsL(a) +
/tl(b) ne slijedi af b (a,b eY. Zato ni jedna od funkcija ft, Q: I,2,...,8) ne moie
biti ni obostrano jednoznaina.
Primijetimo da flL i /tl nisu definisane na cijelom skupu Y. Oblast definisanih
tunkcija i;t i" st up iO), u obl*t definisa,nosti funkcije /tt i* skup {5} o
2. Dati su skupovi X : {1,2,3} iY : {2,4,6}. Odrediti sve jednoznadne funkcije
f t X --+Y i njihove inverzne funkcije. Koje inverzne funkci.ie su jednoznadne? o
3. Neka je preslikavanje f : R* [-1,1] zadato jednako56u f (r): sinr. Odrediti:
a) f(0), b) / (t-+ ,El),
") f
((-+,+)), d) /-1(0), ") /-'(;),
f) /-1 (+), s) /-1([-1,1]), h) /-1((-1,1)), i) /-1 (t0,tl)'
Rje5enje:
a) /(0) : :0,
sin$
b) / (-+) - -1, f (il: 1 i ako argument sinusa uzima sve vrijednosti od -L, do $,
tada ie vrijednost sinusa mijenja od -1 do *1. Dakle,
f (l-9,+)l: {sinr : -$ 3" 3E}: [-1,1],
74
c) Analogno b) je: f ((-L*g)) : {sinr : r e (-$,il} : (-1, 1),
d) Kako je sin r :0 akoje tr : kr, k eZ,toje /-1(0) - {r : sinr : 0},
e) Ako je sinr: |, to je r: (-1)"arcsin $+nn: (-1)" + A + ntr, n €2,
pa ie .f -1 (+) :
(-1') $ + nn,n € Z,
f) Analogno ka,o pode) imamo: f-t (+): :
{r: sinr +}:e\T*ntr,n€2,
g) /-1([-1,1]) : {r : f (r):
sinr € [-1, 1]]. Pokazimo da je /-1([-1,1]) : lR.
Neka je u € /-1([-1,1]) i o: sintr, tada je f (n): d,, ot€ [-1,1], pa je
r € ((-1)'larcsin a*ntr),r € IR, i slijedi da je /-1([-1,1]) c lR. Ako je r €.R, tada
je sinr€ [-1,1] i r€ /-1([-1,1]), tj. Rc /-1([-1,1]). Dakle, /-1([-1,1]) :R,
h) L jednakosti sinr: *1 odredujemo skup A: {r: s: T lnn}, n €Z vrijednosti r
koje ne pripadaju /-1((-1, 1)), pa je na osnovu g) /-1((-1, 1)) : R \ A.
i) Imamo: l-'_([q,-*]) : {":sinr€ [0,+]]. Neka je n e f-L ([0,]]) i o: sinr,
tada je o € 10, il i": (-l)"arcsinr*nn,n €2. Ako je n:2k -fiksno, tada je
r : arcsin a t 2ky i pri promjeni vrijednosti o od 0 do I promjenlji\xa r se mijenja
od 2kr do (z/c + *) tj. r € lztur, (zte + *)
", "].
Ako j9 n:?!r*1-fiksno, tada jer: -arcsinr +(2k*1)zr izacle [0,*],
r e l(zte + 8) (2k + t)rl.
",
srijedi, /-'([0,*])(.u- lzren,(zrc+ *)"1), (, l(2k+fi)tr,(zk+ 1)"1)
.
\kez, / \kez /
Vati io!ra!1o, akor elzkn,(zte +f)'r] ili rel(zte+t)",(2k+1)zr], tada
sinr € [0,]].

Dakre, /-, ([0,]l) : (

.U-lzrnr,(zre+ 6)"1) , (, [(2k+ ft)n,(2k+ 1)"]) .
\kez, / \tc€z /
4. Neka je "f r R + [-1, t] i /(r): cosn. Odrediti:
a) f(0), b) / (f;), c) f (l-t,tl), d) / ((-g ,q)\, / ([0,6]),
")
0 /-'(*), s) /-1 ([-1,0]), h) /-, ([o,f]), i) /-1 (l-+,+l) .
5. Zafunkciju /, [0, E] -lR zadatu sa: 1) f(r) : tgr, 2) f(d : ctg rodrediti:

a) / ([0,6]), b) / ([6,$]), c) /-1 ((0,11), d) /-1 ([#,f,r]),

e) r-r({*,1,f}) o

75
 ( ,", -1<r1o,
6. Neka j. /(") : 1I, . Odrediti: f (2), f (0), /(-0,5), /(3).
1I r- 2,01r
1. 1< n13
\,
Rezultat:
I;2;2; z. .
fi;
7. Neka su .4., B, X i Y takvi skupovi daje: f , X ---rY, A c X i B CX. Dokazati da
je

f (Au B): f (A)u f (B). (1)

Dokaz:
Poznato nam je da ako je zadato preslikavanje f : X --.Y i D c X, onda je f (D):
{f (r) €Y : r € D}, pa imamo:

f (Au B): {f (r) : r € Au B}.

f(r) e f(AUB),tada jer € (AUB), tj. r e AYn€ B. No, ako je

Neka je
t€ AVr€ B,toj" /(o) e f(A) v/(r) € f(B) i /(r) € (/(A)u/(B)),pa je
f (Au B) c (f (A) u /(B)). (2)

je f(x) e (f(A) u/(B)), tada je l@) e f(A)v

Neka f(") e f(B). odatle je
n € AVr € B,tj. n € (AU B), pa je /(r) e f (Au B) i

(/(/) u /(B)) c f (Au B). (3)

Iz 2) i 3) neposredno slijedi (1) o

8. Dokazati, da akoje "f r X --Y i A c Y, B CY, ondaje:

a) f-r(An B) : /-1(A) n /-1(B),
b) /-1(,4 \ B) : f-r(4 \ /-r(B),
c) /-1( Au B): /-1(A) u /*t(B) o

9. Neka je funkcija / definisana sa: /(n) : # n € N. Odrediti oblast definisanosti

funkcije / i njene inverzne funkcije "f-t. Du li postoji prirodan broj rn takav da je
f (m): f-L(*) iri 2f (m) - 1 - f-t\rn - 1)?

76
RjeSenje:
F\rnkcija /(n) definisana je za svako n € N za koje je2n-3 +0, tj. za svako n, € N.
Dakle, Df : N. Skup vrijednosti funkcije f j" Rf : {#,n e N}.
F\rnkciju / (Vidi zadatak 1) moZemo napisati i ovako:

r,(l
' \-T ?tt::.
1 5 eL.:
fr4 "',1)
Fbnkcija /-1 j. definisana na skupu Ry sa f (l-L(q)): e, (e e R), ti.
#ffi: q,
odnosno f-r(q) :
* I 2qf-r(q) Jq. -
Rje5avanjem po /-1(q) dobija se: (1 - zq)f-L(q) : -3q- 1, tj. f-r(q): ffi.
F\rnkcija q
- Wje € R/ zakoje je 2q- 1 + 0. Ispitajmo
definisana za svako q
da li je * e Rf , tj. da li postoji nz € N takav da ie ffi: |. Ova jednakost moZe biti
tadna za one rrz € N za koji je2m*2:2m- 3,Sto je nemogu6e. Dakle, h 4 pa je
\,
1-1 definisana za sve q € fi1 i pri tome je f (f-r(q)) : q.
Jednadina f (m) : f-r(*), tj. {#: W ima rjesenj a ru,2: 'lfr f X.
Jednadina 2f (m) - 1 - f-r?rn- 1), tj. 2# - 1 - W#je ekvivalenrna
jednaiini #: Ws i nema rjeSenja u skupu R, pa ni u skupu N o
10. Nekasufunkcijefigdefinisanesa: f (n): #,(n € N), g(n):2n,(n € N). odrediti
oblasti definisanosti funkcija f i S i njihovih inverznih funkcija. Odrediti f (S@D i
njenu inverznu funkciju, a zatim g-rff-Lk)), q e Rr.
Rje3enje:
Df -- N\{1}, Dq: N, : {#,n e N}, Rg: {2",n, € N}, f-r(q): ffi,q € R1,
fiJ
g-Lk) - logz q,(q e Rs), Dy-r: Rf , Ds-r - Rg, f (g(n)): {H,, a njena inverzna
tunkcija je s -* tos,
f+ . s-|ff-r(q)) : tos, #++.
Primijetimo da je funkcija q -* g-L(f-l(q)) inverzna funkciji n -> f (g(n)). Ovo je
tadno i u op5tem slubaju, za proizvoljne funkcije f i g .

77
11. Data je funkcija y - l.t( 1 - 2).

a) Odrediti inverznu funkciju,

b) Odrediti oblast definisanosti date funkcije i njene inverzne funkcije,
c) Odrediti parnost, neparnost, periodidnost date funkcije.
Rje5enje:
a) Na osnovu definicije prirodnog tggg!*".ga : ln(t/F - t - 2) slijedi d,a je eu :
{F - 1- 2. odatle je r : ax@ 1:fi 4
Invezna futk ituJg,4ukl".4voznadna. Svakom g e IR odgovaraju dvije razlidite brojne
vriiednosti: t/ kv + 2)2 + I i - J kY + 2)2 + I.
Ako nezavisno pro4jenljivu i ovdje oznabimo sa s, inverzna funkcija ima analitidki
-
izraz a +J@n +2)2 + 1.
b)ob1astdefiniSanoStifunkcijey-l''({n-2)jeskup
D -{r €lR; ltt(lm €R) -2
-{r € IR; (r - 1)(r + oln {r€lR; G2-L>2},
odakle je

O : ((-rc, -1) U [1, +oo)) n ((--, -^/Sl v (Ji,+oo)) : (-*, -tfl) u (ffi, *m).
Oblast definisanosti inverzne funkcije je IR : (--, +m).
c) F\rnkcija g : ln("/F= - 2) j" paxna, jer je U@) : y(-r); tj. ln(1ffir2- 1- 2) :
tn(1ffi)z- t - 2) zasvako r e b.
F\rnkcija y :ln("/rTT- 2) nije periodidna, jer ne postoji konstanta u ) 0 takva da
j"y@l1g)_Ak) za svako x € D. Zusta,izg(x*u): y(r), (.r e D.r > 0) slijedi
In({@+6f -t-2):ln(t@ -t-2), @ e D,a > 0), odakle je (r +r)2 - 1-
,'-I, (r e D,, > 0) tj. w(2r*ar):0, (r € D,w > 0). Kako ie'' * 0, to je
w : -2r za svako r e D,5to je nemogu6e jer je r,;-konstanta o
L2. Data je tunkcija u: p6fug.
a) Odrediti inverznu funkciju,
b) Odrediti oblast definisanosti date funkcije i njene inverzne funkcije,
c) Da li je data funkcija periodiEna?

78
Rje5enje:
a) Inverzna funkcija je y:3arcsin(ell*r - I),
b) oblast definisanosti tunkcije je skup D : {re R; ffiT + sinS + 0 i t*sin$ > 0},
odakle ie D: {r e R; rlSkri,*T +(6k *4)r,keZ}.
Oblast definisanosti inverzne funkcije je skup Dt: (--,0) U [#,**),
c) Data funkcija jeste periodidna i njen osnovni period je w : 6r o
1-3. Data je funkcija f (r) 12 -4
:Gjq'
a) Odrediti inverznu funkciju,
b) Odrediti oblast definisanosti date funkcije i njene inverzne funkcije,
c) Ispitati parnost funkcija f i f -1.
Rje5enje:
a) uzmimo da je z - ,|ffi, odakle je r -
f -t (r)
b) Oblast definisanosti date funkcije je skup D : (-m, -3) U l-2,21.
Oblast definisanosti funkcije /-1 je skup

Df
-, -{r€ IR; -i"'+; 14 - L2r2 * 16 € R) - {r € lR; 14 - L2r2 + 16
-{r € IR; ; (r - :xt) (" - ixzX" - {ts) (" - r,4)
odakle je Df _,
c) F\rnkcija f (r) nije parna.
Dvoznabnom funkcijom f -t(r) *r, + : lt/Fwm su definisane bar dvije
jednoznadne funkcije tzv. grane funkcije f-r(r).
Neka su to fi(r) : -**' l'/W
+ + ta i fz(r) : -4* - |vM.
F\rnkcije /r(r) i /2(r) su parne o

14. Odrediti period sljede6ih funkcija:

a) U :3*sinzrr, b) g : 2sinr-3cosr, U:5*2sin(l-c), d) y : tS (r+3),
")
")
s: #76r, 0 u: sinr* !sin2r+$sin3r.
Rezultat:
u) n, b) 2r, c) 2n, d) r, e) r, f) 2tr o
79
15. Odrediti oblast definisanosti funkcija:
a) a: #*, b) g: , c) u: fffir,
d) A:A: \h+I+ $-r+er/', e) A:12 -4*ln(-z),

h) a: ffi, 1) y:lnarcsinffi, i) g: (2 - sinr)*.

Rezultat:
a) D : (--, b) D : (-*, *),
2) U (2,3) U (3, **),
c) D: (-oo,-1) U(-1,1)U(1,+m), d) D:l-1,0) U(0,3J, e) D: (--,0),
f) D:l-4,-2), g) D: {" > 0,xf lur,le :0,1,...}, h) D: [-1,0)U(0,1),
i) D: (-2,,81, j) D: lR o

16. Dokazati da i"mffi: 2rn(r/F + | - r) iodrediti oblast definisanosti funkcije

kr\/"Z+r-"
\/fi'+l+t
Rezultat:
D : (-6, *oo) o

17. Odrediti inverznu funkciju date funkcije i njihovu oblast definisanosti:

,c)ro
a)a tr' -h \
c) a-Ioso@'+tffi1 ,o,
Pod kojim je uslovima funkcija f -r jednozna(na?
Rje5enje:
a) RjeSaranjem jednadine y
- +W: \M'zpordobijaser-tfu'+
3y). Dakle, :
f-L(*) t@t* 3r). Funkcija f-t(")je jednoznadna i D f :D1-1 : IR.
b) Df - R.. Inverzna funkcija, data a,nalitidkim izraaom, je U : tarccos(lnffi +
2kn, le e Z. Ona je jednoznadna ako se postavi uslov: g € [0, n],(g t 0,k - 0).
Kako..je cosgf - hffi, to je Dy-t : {r e $,-1 S h# < 1}. Funkcija
t -+ et je rastuda, pa je Dy-t: {" € R,: Sry# < r} : {r e R,i < #} n
{r e R, ffi se} : ((-m,-1)u l#,+*)) nl#e,-l) : [F*,-t).
F\rnkcija f -t (r) ima bar dvije
l-a- -a--
jednoznadne grane, fr(") vT'
 d) Dr
Df-t - R \ tInt, ln ry,hT,...,ln ry,...) o

18. Odrediti parnost i periodicnost sljeddih funkcija:

a) y-los(r*'ffiy, b) y- W+ * r)2
c) y- cosr-sinr* 1, d) y- sin r(r + 2).
Rje5enje:
a) F\rnkcija nije ni parna, ni neparna, ni periodidna,
b) F\rnkcija je parna, ali nije periodidna,
c) funkcija nije ni parna, ni neparna, ali je periodidna sa periodom tt :27r,
d) F\rnkcija nije ni parna, ni neparna. Period funkcije je w : 2, jer je sinz,(r + 2) :
sinzr[(r+cr) * 2]+2k7i,(r e IR,, > 0) ekvivalentno sa zr(e +iy:r[(r+'w) +i]+
2letr,keZ,(x €lR,c..r>0),tj.qr(t:2kr(keZ,w>0). Najmanjipozitivanbroj r.r
za koji je tadna jednakost a :2lc je a :2 za lc: 1 r

19- Odrediti eksplicitni oblik funkcije f , lT,Yl - [4zr,5rl koja je zadata implicitno
jednako56u

sinr-cosA:0, | 31 5a'l
n€ y€ [an,Sn]. (1)
Lz'T),
Rje5enje:
[Jzmimo da je sinr _
l+,+1 , e € [-1,lJ. Tada jednadina cosy q na
segmentu [an,54'] ima jedinstveno rje5enje, Sto znaei da postoji funkcija

gr
f: l|L-"2'. bz'l
-: _* lan,Snl.
2 |J
,

Da bismo odredili analitiiki izraa funkcije .f, jednakost (1) napisemo u obliku

sinr -sm(t-a):u,
'71

odakle je
2sinrycosry-0. (2)

81
 Iz (2) slijedi da funkcija y ima dvije vrijednosti
7l
u:r-]+2kn,n€2, (3)

U: -r+:2 + 2kn, n €v'' (4)

U sludaju (3) funkcija ne zadovoljava zadate uslove. U relaciji @) iz uslova r €

l+,n shjedi da je9 e[(2n-2)n,(2n- l)ur'] c fltr,Srlzan:3, paeksplicitni oblik
fu"t 1 ;"'
"i;e
a: -tr+ +,
Z
..1+,+)
LZ L J
o

20. Odrediti eksplicitni oblik funkcije

f ,ln,2n\---, f+,+l
Lz z l
zadate implicitno

sin r *cos U :0, r€ fn,Ztrl, A€ (1)

l+,T1.
Rezultat:
v--r*ryo
2L. Odrediti eksplicitni oblik funkcije
-l

+ [1,31
f : lzi ,2n]+ lz'TJ
zadate implicitno

:0, r lr 3".]
cos fr -sin U eltr,ZnJ, A€ l=.^-l'
y2' 2 J
(1)

Rezultat:
a-r-+o

82
22. Napisati u eksplicitnom obliku sljedede funkcije, implicitno date:
a) *2 - y2 - 4, b) 2r3 .a2 c) er*Y
Rezultat:
a) y-*rEry, + ffit
b) a- c) y-log32 -r, d) a-*5 1f
23. Odrediti eksplicitni oblik funkcije f (") date u parametarskom obliku:
a) r- 0cost,U:asinf,0
b) r- 0cost,A:asint,T
c) rtE, - sin t +cos t,U: cos2 (t - ? - sin(t + T),
d) r - tgt,U : sin 2t + 2cos2t,
e) 12 -logzt*2,A:t2 L,(t€lR+),
f) r- #+,a: ffi,0
s) r- #,a:#,-oo
Rje5enje:
a) Kako je funkcija r + acosf, f e [0,2r] bijekcija [0,2-] -* I-o.ol, to Vr e[-a,aliz
jednakosti r : acos t odredimo jedinstvenu vrijednost t : o,rccos koja pripada segmentu
f
[0,n]. Uvr5tavanjem ove vrijednosti u drugu jednakost, dobidemo y : osin(arccos fi) :
,@ : o{r:$, tj. y : \/;r42, x e l-a,al,
b) Neka je r*u u € [0,n'], to je t € [n,Ztr]. Pri tome je, ir, prve
jednakosti.r- -acosy.
Funkcija u --+ -acos u je bijekcija [0, o'J -+ [-o, o], pa za svako n € l-o, o1 je u
(-;) -
a,rccor arccos fi. IJvr5tavanjem ove vrijednosti u drugu
jednakost, dobi6emo : y
- - lm, r € f- a, a\,
c) y- tr2 - n, d) Koristedi lcosa- dobijase u-2W,
e) A-2212-4_1, f) r_ ffi,oay

83
2. Grafici elementarnih funkcija

Porno6u grafika G osnovnih elementranih funkcija A : f @), neposredno se mogu

naotati grafici sljede6ih funkcija:

7) A: f @ - a) - translacija gra,fika G paralelno r-osi za wijednost a,

2) y: f(r) + b - translacija grafikona G paralelno g - osi, zab,

3) y: - uve6anje srafika G c puta,

"f(x)
4) y: f (kr)- smanjenje apcisa grafika G k puta,

5) g: -f (n) - simetribno preslikavanje grafika G u odnosu na r-osu,

6) U: f ?") - simetridno preslikavanje grafika G u odnosu na gf-osu

Pomo6u grafika G, funkcije /(r), mogu se pribliZno nacrtati grafici funkcija:

r" y: fu.,, 2o U: l/(r)1, 3o u: /(l"l), 4o y: f(x)+g(x),
So y: f (x) . s@), 6" y:
ffi, f a: /[p(o)], itd o

U daljem radu, na osnovu grafika G funkcije A.: f (r), crtaiemo grafike transformi-
'sanih
funkcija.

24. Na osnovu pravila 1) nacrtati grafike funkcija:

a) y : (* -2)2, b) g: loglp(r -2), c) y : fu.

Rje5enje:
a) (sl. 1), b) (s1. 2), c) (sl. 3) o
84
 v Y
2.5 2.5
\ y=*' 2 2

\ 1.5 y= (x-2)2 1.5 y= lo9* (x- 2 )

\ 1 \ y= tog*x
1

\ 0.5
0.5 \
-0.5 \
-0.5 -L \l -)
-1 -1.5
sI .2. l- \r

v v
3 6

1
\ Y=;
2 5

4
1
\
v- x2+3 /

t
1
/
\-1 ,/ Y=x2
<_ "\ -z sl .3
\_3

,U Nacrtati grafike funkcija:

.
a)v (rr 2)2. b) g : loglp@*2), y :3**2, d) y : fi, d U:
") #,
f) v- Vr * 1, g) y: r/r -I, h) g: log2(r-2), i) y:log2(x*2),
i) a- cos(r+$), k) y: tS@-t), l)U: arccos(r-2), ^)y: arctg("-l).
26. Kori56enjem pravil a 2), nacrtati grafike funkcija:

a)U-12+3, b)!-sinr*2, c)y-* 1.

Rje5enje:

a) (rl. 4), b) (rl. 5), c) (rl. 6) o

85
 \ _,

27. Nacrtati gra,fike funkcija:

a) A:n2 -J, y:sinr- 2, c) U:*+t, d) gr: r/i+t, e) A:3"-1,
b)
il u :Iog/zr * l, g) y: {i + t, h) g: arctgr * 1, i) g: (*)" + t .
28. Kori5tenjem pravila 3), nacrtati grafike funkcija:
a) a :2x2, b) a:2sinr, c) y : Itft.
Rje5enje:
a) (sl. 7), b) (rl. 8), c) (sl. 9) o
2.5
y=2x2
/
2 /
1.5 / Y=x2

1
/Y=sin x
0.5

sl .7.
Y v
2.5 2

2 1.5
1.5
<-
-1 Y=sln x
1 0.5
J, 1t- 2x\
0.5 Y=T Vx
7(n
4z
'/'
-1 sI . f_0.
86
29. Nacrtati graflke funkcija:
a) a c) v v e) a- *lostlzr, f)
a-2.2*, g) a-Lz",h) a- I at.tin r, i) A - Zarctg r o

30. Kori5tenjem pravil a 4), nacrtati grafike funkcija:

a) y - sin 2r, b) A - arcsin 2r, c) y

Rje5enje:
a) (tl. 10), b) (tl. 11), c) (tl. 12) o
YY
2

1.5
1

x 0.5
Y-
1.5

S1 .L2

31. Nacrtati grafike funkcija:

u) A : sin(q2J, b) y: arcsin(f), c) y: tE, d) U: 4/8*, e) a-52,
f) U : (0, SI*, g) U:log11s?)r, h) g : *t(f )' i) U : tg2r o
32. Kori5tdem pravila 5), nacrtati grafike funkcija:
u) a : -*2, b) g : -cosr, y : -\fr-
")
Rje5enje:
a) (sl. 13) , b) (rl. 14), c) (sl. 15) o
v

v{=*'

2
\ Y=cPs x
sl.13

87
33. Nacrtati grafike funkcija:
a)y--r3, b)a--W, c) a--*, d) a- -3n, e) Y - (t)" ,

f) y - -tgr, g) A - -arctgn, h) Y --sinr, i) y - -log3r o

34. Kori5tenjem pravila 6), nacrtati grafike funkcija:

a) y-\R, b)y-loge(-") , c)u-3-tr.
Rje5enje:
a) (tl. 16), b) (t1. LT), c) (tt. 18) o
v

- logz ( -x)

35. Nacrtati grafike funkcija:

a) y-y-rosttz(-"), b) a- (*) -*, c) A- lR, d) y- arcsin(-*),
e) y - arctg (-") o

Neka je data funkcij a y :

* br * c, a + 0 MoZemo je transformisati i tapisati u
Q,trZ -

drugom obliku (kanonidkom): A - o,(r - a)2 + P, gdje je o - -*, g:4.

Grafik ove funkcije je parabola. Prava r - a naz,iva se osa parabole. Tadka f @, 0)
je tjeme parabole.
88
36. Nacrtati grafik funkcije: A - 2r2 - Br + 5.

Rje5enje:
Datu funkciju (polinom drugog stepena) moZemo napisati u kanoniikom obliku g :
2(* - 2)'- 3. Crtanje grafika posmatrademo kroz vi5e faza:
a) Grafik funkcije A - 12 smatramo poznatim,
b) Prema pravilu 3) , crtamo grafik funkcije A 2*2
- ,

c) Prema pravilu 1), crtamo grafik funkcije A 2(*

-
d) Prema pravilu 2), crtamo grafik funkcije A 2(*
- (tl. 19) o
Y v
3

2 y=lxI
1
Y=2 (x -
-1
./ -1

Y=x -2 sl .20
-3

37. Nacrtati grafike funkcija:

a:2(r-b)2- 1, b) y: -*("+J)2 -2, ") y :12 -4r+L,

^)
d)g: 3r-12, y : -2r2 -Jr*4, f) y :4x-x2-3 r
")
7) Pomo6u grafika G funkcije y: f (x), moZemo nacrtati Srafik funkcije U: lf (x)1.
" \' : ( _/i"i;
Kako ie u :1 /(r)l
f (r)' /(r) > 0'
to da bismo nacrtali grafik tunkcije s :
t lti: .,,
l/(r)1, ria osnovu Srafika G funkcije U l@), potrebno je dio grafika funkcije a : f @),
koji se nalazi iznad s-ose ostaviti bez promjene, a dio grafika G ispod r-ose simetridno
preslikati u odnosu na tu osu.
38. Nacrtati grafike funkcija:

a)y:lrl, b)y:lr*11, ")U: lt-lrll.

Rje5enje:
a) (sl. 20), b) (sl. 21), c) (sl. 22) o
89
 Y

!= lx+11

S) Neka je dat grafik G funkcije A: f @). Nacrtati grafik funkcije g: f (l"l).

Da bismo nacrtali grafik funkcije y -- f (lrl) na osnovu grafika G funkcije A : f @)
potrebnojenacrtatigrafikfunkcije U: f@)zar) 0pagasimetridnopreslikatiuodnosu
na y-osu.

39. Nacrtati grafike funkcija:

a) y - \/Wl, b) y - losg l"l, c) y - sin l"l.

Rje5enje:

a) (t1. 23), b) (rl. 24), c) (sl. 25) o

Y
1.5

y=1ffi[
y=1ogg lxl

sI .24.

90
 Y

-l-rn
\l / \o=sinrxl

\,
n
2
-0.5
n
z

sl .25.
j
40. Nacrtati grafike funkcija:

u)a:lzr2-alxl+sl, b) y: l#81, ") u: (1)t"-t+r, d)y: -arctg gr-L).

Rje5enje:

a) Nacrtali smo Srafik funkcije U : 2r2 - 8r * 5 (vidi sl. 19). Kako je 12 : lrl2, to
cemo nacrtati grafik funkcije U : 2r2 - Slrl * 5l prema pravilu 8). Nacrtamo parabolu
U:2r2 -8rf Szan ) 0, pa je simetridno preslikamo uodnosu nay-osu (sl. 26). Prema
pravilu 7) nacrtamo grafik date funkcije (sl. 27).

y= | 2x2-B lxl+5 |

Y=2x2

b) Datu funkciju napi5imo u obliku y: lL + fu|, pa grafit crtamo sljedeiim redom:

1) Grafik funkcije A : * sma,tramo poznatim, 2) Crtamo grafik funkcije U :
ft, 11
Crtamo grafik funkgije a : fu,4) Crtamo $afik funkcije u : L +
#,5) Crtamo grafik
funkcije y : lr + (sl. 28).
"iTl,
91
 +l
2l
lr x+3 I
(x-+)+1

-r
-r S1 .28

c) Kako ie y: (})t"-t * 1 : i1;lt"-tl * 1, to 6emo grafik crtati ovim redom:

1) Grafik funkcije ,': G)'smatrarno poznatim, 2) Crtamo grafik funkcije a : -(L)t' ,

3) Crtamo grafik funkcile y : (t)t('-t', n) Crbamo grafik funkcije g,: (l)t("-t) * t (rn.
2e).
d) Datu funkciju napi5imo u drugom obliku: U: -arctegx - 1) : -arctga(" - 1)
i crtamo grafik sljede6im redom: 1) Grafik funkcije y : arctgx smatramo poznatim,
2) Crtamo grafik funkcije 9 : arctg4s,3) Crtamo grafik funkcije U: arctg+(" - t),
4) Crtamo grafik tunkcije U: -arcte4(r - i), (tl. 30) e

y--arctg (4x-1- )

sI .30.
4L. Nacrtati grafike funkcija:
a)a- 1+#, b)a- ft-1, c) y-ffi, y-\ffi\, ,c) e) g - 3*-2,
f) U - (0, 25)r+3, g) y h) y - - arcsin +, i) y- 2arctg (2* - 1),
-k) -22r-r,
j) s - 3arctg (3r + 1), u -
Zarccos l) y #, - -\arcsin ry
e) Neka je poznat grafik G funkcije y _ f ("). Pomo6u njega nacrtati grafik funkcije
v- \ffi-
Pri crtanju grafika funkcije y - f (*), TL : 2t treba postupiti na ovaj nadin:

92
 10 Konstruisati grafik G funkcije At: f (x),
2" Odstraniti oblast u kojoj je funkcija W: f @) negativna,
30 Povu6i pravu U: l,
40 Prema nulama funkcije W : f (r), odredi se karakter tangente krive g : f (*)
tim tadkama,
5o Odrediti brzinu rasta funkcije A

6o Kriva A vidu pravilo: ispod presjeka s pravom

y - 1 je \m, f @), a iznad,presjeka s pravom y- 1je tm. f@) o

42. Nacrtati grafik funkcija:

a)a-\m, b)y-v z, c)y- ffi, d)v-@
Rje5enje:
a) Nacrtamo grafik funkcije h t je nula prvog reda funkcije AL.
Rrnkcija y - \m raste sporije od prave, (rl. 31),
b) (sl. 32),
c) Budu6i da je At
- n2 3r polinom drugog reda, to ie kriva rasti brzinom
prave, dakle, imaie dvije kose asimptote. Asimptote odredujemo na sljedeii nadin:
I
4
tj. asimptote su prave: y - r - g i U - -n + t, (rl. Bg),
d) (tl. 34) o

93
 =x (x-2)'{

Uodimo da je grafik funkcije A : t/ar2 * br * c gornja polovina hiprebole (kao u c)

za a > 0, gornja polovina elipse (kao u b) zao < 0 i gornji polukrug zd" e : -1.

43. Pomo6u grafika funkcije f (x): 12 - 4r nacrtati grafike funkcija:

u) y: fu, b) / : l/(z)1, c) u: \tI6
Rjeienje:
a) (s1. 35), b) (sl. 36), c) (sl. 37) o
yv

y=lx2 - 4 x

\l
/
-\-L
Y=x2 - 4x

44. Nacrtati grafike funkcUat

a) y-**{n, b) y-+ym, c) y - */sinr, d) A -*1@ o

Io) Pomo6u grafika G funkcije U: f @) nacrtati grafik grafik funkcije U: iM.

Kubni korjen postoji za sve realne brojeve, pa je funkcija y : <m definisana za
sve vrijednosti z - a zakojeje definisana funkcija At: f (r).
Ako je poznat grafik funkcije U : l@), grafik funkcije y : W moZemo dobiti
izraiunavanjem tre6eg korijena iz svake ordinate krive yr. Pri tome treba voditi raduna o

94
 sljededim relacijama:

lfr: a zae,-0,e:1ia--1,
W<a zae, € (-1,0) i a e (1,+m),
W > a za e,€ (-oo, -1) i a e (0, 1).

Dakle, kriva U f (") poklapa se sa krivom At

su ordinate 0; 1 i -1.
Dakle, crtanje grafika funkcijey: |m, moZemo uraditi na sljedeii nadin:
1o Nacrta se grafik funkcije h: f (r),

2" Povuku se prave U :1i u : -I,

3" Na osnovu nula funkcije gr : f (r) odredi se karakter tangenata krive y : W u
tim tadkama,
4" Odredi se brzina rasta funkcije ,: {7@ i
5o Grafik funkcije y : lm crtamo imaju6i u vidu sljede6e:
a) zay < -1 je {gt } Ur,
b) za Ut: -L je l/W: AL,
c) za -1
d) zayr 0 je W:0,
-
e) 2,a 0

f) za yr
g) za yt

45. Nacrtati grafike funkcija:

a) y: {i, b) y: i[-, y: W - L,
d) y: W=ry, e) u: W6,
"\
f) a:
W*.
Rje3enje:
a) (sl. 38), b) (sl. 3e)
95
 Y Y
3p 31
f
t
I

I Y=1 2l
I

'l
dI Y=1
1 3 45
--{
Y=-1
-2
sI .39 .
-3

c) Kako su ff - 1 | tr - -1 nule prvog reda funkclie gt :tr2-l,tokrivay_ i.ffi

raste sporije od prave (tl. 40).
Y v
4

l"= (2x-L):
\3
=1
\, 2x-l L) t,
I
_-y= 1

d) (sl. 4I), e) (tl. 42), f) (tl. 43)

Y Y

-1
x -3 34
1
y=-r
t_,
I sI .43 .
_,

46. Nacrtati grafike funkcija:

a) a- |ffi, b) a- c) v- d)y-W o

96
11) Pomo6u grafika G funkcije /(r) konstruisati grafik funkcije y : sf (t).
:
Za konstrukciju grafika funkcije y sf (t) ukoliko je poznat grafik funkcije f (r), U:
potrebno je broj e stepenovati svakom ordinatom funkcije W f @). Pri tome treba :
voditi raduna o sljededim dinjenicama:
10 F\rnkcija y : tf(c) 6g6nisana je za sve vrijednosti x-a za koje je definisana funkcija
u: f @),
20 U nulama funkcije AL: f(n) kriva y : sf(a) uzima wijednost 1 (e0: 1). Kriva
y: sf @) sijede pravu U : I pod istim uglom pod kojim kriva yL: f (x) sijede r-osu,
3" Ako Ut -+ &, t ---+ frOt tada y ---+ @r x ---+ fr1t a ako Uf ---+
-@) fi ---+ fi1t tada gr '--+ S,
I+IIt
40 Ako je At - 0, lrl -* oo, tada je A - 1, lrl --* 6s,
ako je yL - k,l"l --* m, tada je y - --+ oor
ako je Ur+ --<r.,l"l-**, tada je y :"k,l*l
sf (r)
-+oo i to brZe od bilo kojeg stepena rn o

47. Primjenom pravila 11) nacrtati grafike funkcija:

a)y:"-", g:
"r-t, c)y:"&, d)g:
b)
Rje3enje:
"ffi.
a) Neka je yt : -r2. Kako Ut -+ -oo, lrl ---+ oo, to slijedi asimptotska relacija

u - 0, lrl --+ m'

F\rnkcija gl dostiZe maksimalnu vrijednost A:
I za ma}simalnu wijednost funkcije gr (sl.
44). (Prevojne taike iitalac moile tadno da odredi primjenom diferencijalnog raduna -
(glava IV)),
v
4r

Y=1

1 \3
\
SI .45
b) (t1. 45), c) Kako y1 ---+ & -+ -1 ,l*l F,toU+e -1 1
g) l"l ---+ oo, (tl- 46),
97
 \l
\r\
\\
\l--

d) Neka je Ar - JFi. Po5to ie At-lrl, l"l---r@, to ie y-sl"l,l*|*oo (sl. 47) o

48. Nacrtati grafike funkcija:

a) u-"*, b) y-"W, c)a-r-h, d)u-* e) y-rarctst o

lz) Pomo6u grafika G funkcije /(r) konstruisati grafik funkcije U :ln f (x).
Ako je poznat Stufik funkcije W: f (x), grafik funkcije U :Ln/(c) dobiva se logarit-
:
miranjem ordinata krive 91 f (r). Za ovoje potrebno znati neke dinjenice:
1" : ln /(r) definisana je za f (r) > 0,
F\rnkcij a U

20 Ako l@) * 0, r -- rs, tada ln/(r) , -oo, tr + ro. Dakle, u nulama funkcije
W : f @) grafik funkcije I : ln /(r) ima vertikalne asimptote,
3" F\rnkcijaA: ln/(c) je negativna u intervalima u kojima je 0 1gt < 1, a.pozitivnaza
h > 1. Nule funkcije y : tn /(r) su rje5enja jednadine f (r) :1, tj. kriva g : ln,f (r)
sijeie r-osu za one vrijednosti r-a za koje je funkcija W : f @) jednaka jedinici.
40 PoSto je lno < a, zakljuiujemo da se grafik funkcije U : Inf (r) nalazi ispod krive
w: f @).
49. Nacrtati grafik funkcije
a) y:ln(3-2r), b) gr:lnlrl, c) a:ln(2r-*2), d) g:ln(r* 1)2'

Rje5enje:
a) Kako je yr < 0zar.r },to je funkcijag:ln(3-2r) definisarLazar <|. Prava
,: tje vertikalna asimptota krive y. U:0 za y1: I; U : t za at: e itd-
F\rnkcija g : ln(3 - 2r) raste sporije od prave, (sl. 48).
98
 Y
r'p
g{

1 t\
S1 2

b) (rl. 4s), c) (sl. 50), d) (tl. 51) o

v Y
2

1.5 3 Y=e

0.5
L
l-\
\
\l
2
14,
23 \\ t-t /
-o/u 1\
-4
,,t 2

/-1.5
-1
t\ sl .51-.
/_2
tsl
'
50. Nacrtati grafik funkcija:
u) a :Inr2, b) gr: ln(r2 - t), u :\nffi, d) gr : lnffi, e) g : EFI)'
1

il U : lncosr, g) y: lnarcsinr, ")

h) U :}n(er + 1) o
r3) Neka su dati grafici funkcija u: f @) i yr:9(r). Nacrtati grafi.Ii funkcije
y: f(x)* g(x).
Da bismo nacrtali grafik funkcije g : f (r) f g@) potrebno je sabrati (oduzeti) odgo-
varaju6e wijednosti ordinata grafika funkcija At i Uz.
51. Nacrtati grafik funkcija:
a) y-r+sinr, b) y-n+€*, c) U - q+ GT\ d) U -lnr * er.
Rje5enje:
a) F\rnkcija gr definisana je zasvako r € R. Njen grafik dobi6emo grafidkim sabiranjem
odgovarajudih vrijednosti ordinata yr i yz, tj. y : yL * yz, (sl. 52). Nacrtamo srafik
funkcije Ut:riUz: sinr. Utadkama: r:0,*r,*2tr,... imamo: A2:0,y1 :x,i
y: ar * 0 : r, itd. b) (sl. 53), c) (sl. 54), d) (sl. 55) o
99
 Yt=x,/
/ Y=x+ sin x Nt= e* ,/

-4 -2

Y=x + et

Y
4

2
/
//t
{y;i(-,
t/2

1 / .-' -'

-1
-2
-3

52. Nacrtati grafik funkcija:

y-
a) l"l *n, b) y-sinr+ lsinrl,
d)Y #-u e)Y-W-
Ia) Neka su poznati grafici funkcija yr': f (r) i y2:g(r). Nacrtati grafik funkcije
a:f @)'g(r).
Da bismo nacrtali grafik funkcije V : f @) . S@) potrebno je pomnoZiti odgovarajuie
wijednosti ordinata grafika funkcija At i Uz.
53. Nacrtati grafik funkcija:
a) y: xsinr, b) g: *2"-", u: -ry|4'.
")
RjeSenje:
a) F\rnkcijaydefinisana jezasvako r e R. Kakosufunkcije UL:siUz:sinr
neparne, to je i funkcija g neparna, pa je dovoljno nacrtati za x ) 0. Nacrtamo grafike
funkcija W i yz. Grafik funkcije y dobi6emo mnoZenjem odgovaraju6ih ordinata yt i Tz,
U:Ut'92. tJ taikama fr:7r,2r,... U:0iU:Ut.Uz:0, a u tadkama n: E,+,...
100
Az: *I iy: gr.(+1) - *r, tj. odgovaraju6e tadke grafika funkcije yIei,e na pravima
AL: ri At: -r i grafik oscilira izmedu tih pravih kada r -+ oo. Kako je sin x - nL<ada
r * 0+ (vidi granidne wijednosti), to je g : yr.!2: 12. Nacrtamo dio grafika yar) Q,
pa ga simetridno preslikamo u odnosu na gr-osu i dobi6emo grafik funkcije g, (sl. 56),

{l=-{
4 Yr=x 7
Yz=s in x Y=x sin x

n)
_( \
-2
\
sI.55
b) Neka je At : n2, A2 at'u2 definisana je za svako r € lR. Za
-jea-2,
r itd. Kako U 0 kada l"l--+ oo,
to je r-osa asimptota, (rl. 57). c) (rl. 58) o

54. Nacrtati grafik funkcija:

a) lrl sin r, b) g:clsinrf, c) A: x(x2 -L), d) g: t+3t3t, U:2*2-2*,
f) A-ZtE*, g) U :log1p(r - *'), h) g: logz#, i) a : log2 lsinrl,
")

i) v - logz( l/ifi + t),

s: Io&nW, k) l) y :Iogalx *21,
-) g : lloga lr+ 2ll,- r) y : ,l arcsin ffi, o) U : -2arctgft, p),a-ffio
55. Nacrtati grafik funkcije
r: t2
U :2t'

101
Rje5enje:
Ako su date parametarske jednadine krive, ona se mole konstruisati pomo6u vi5e
tadaka, ili da se odredi U@) pa nacrta grafik te funkcije (sl. 59).

t -2 -1 0 1 2
X 4 1 0 1 4
V -4 -2 0 2 4

Eliminacijom parametrat iz datih jednaiina dobijamo jednadinu parabole U2 :4r .

56. Nacrtati grafik funkcija:
r: lt+ll-2 ,, 12:5 - ltl ^., o: 2cost. d) n: a.os3,
u)
^., b)
,:t2-3 ' a2:t+4' ") ,:2sint y:asinJt'
. 0: a(t - sint)
") o:a,(l-cost)'

102
3. Nizovi

Nizom elemenata skupa E nazivamo preslikavanje

N--+E:n-+frnt
tj. funkciju koja svakom prirodnom broju n€ N pridruZuje odgovarajudi elemenat rn€ E.
Niz se ozna(ava sa {r"} ili (rp)pEry ili {r1, nzt. . .txnt. ..} ili r" : l(n), n € N.
Elementi frttt2t.
,frn,. . . nazivaju se dlanovima niza, rr., op5tim dlanom niza.
..

Skup E moZe biti, naprimjer, R,R-, C[a,bl, ts skup matrica, itd.

Ako je ,E : R tada niz nazivamo brojnim, a ako je E : lRm vektorskim, a ako je
E: B matridnim, itd.
Broj a € lR je granidna vrijednost ruza {rn} ako za svaki proizvoljan broj e > 0 postoji
prirodan broj N(e), takav da je za svaki n, > N(e)

l*" - al1€,
Sto se simbolidno pi5e
,rl!g xn: a ili rn -* a kada rz --) oo.
Svaki niz koji ima granidnu vrijednost naaiva se konvergentim, a u protivnom je di-
vergentan.
Za rrdz {rrs} ka,ilemo da je monotono opadaju6i (rastu6i) ako je
(Vn € N)r" > rn+r (rn < rn+r).
Niz {22} je ograniden ako postoji broj M > 0 takav da je
(Vn,€N)lr"l <M.
Niz {rp} je ograniien sa donje strane ako postoji b.oj g takav da je
(Vn€N)9(r2,
103
gdje se broj g naziva donje ogranidenje (minoranta) niza. Najveia minoranta naziva se
donja meda (infimum).
Niz {rp} je ograniden sa gornje strane ako postoji broj G takav da je

(Vn € N) r,, ( Q,

gdje se broj G naziva gornje ogranidenje (majoranta) niza. Najmanja majoranta naziva
se gornja meda (supremum).
Tadka o je tacka nagomilavanja niza {cp} ako postoji podniz xnr,frn2,.-. ,frnk,-'.
takav da je
" lim *nr: o
,k--*
Najmanja tadka nagomilavanj anizanaziva se limes inferior i oznaiava se sa lirlg rrr.

Najveda tadka nagomilavanj a niza naaiva se limes superior i oznadava se sa r??.

m
Ako su svi dlanovi mza {rn} za n > I[o (Ns fiksirano) ve6i od nekog proizvoljnog
broja M rka?emo da niz konvergira beskonadnosti i piZemo ,l5g frn: oo.
Svaki ograniden niz koji ima samo jednu tadku nagomilavanja, a konergentan je i
granidna vrijednost mu je jednaka a.
Svaki monoton i ograniden niz je konvergentan
Potreban i dovoljan uslov da bi niz {xn]; konvergirao jeste da za svako e > 0 postoji
broj N(e) takav da je lr2 - rn+pl < e zarz > N(e) i p > 0 (Ko5ijev teorem).
Za granidne vrijednosti konvergentnih nizova vaZe sljededa pravila:

lo n+3C lim r' I n-+oo

lim (rr, + ttn\: fL---+@ lirn un, -

2o ,r$o("" 'yr) :
n\*"' Jgu",
r\m !!- 'S"" (\n--+&v'-
3o n'* gn nIrya" lim an#o).'

Ako je
,rS "" : 0' rn se naziva beskonadno mala'

Niz {r2} elemenata metrid}og prostora ,E konvergira broju o, e E ako za svako e > 0
postoji prirodan broj N(e) takav da je p(xp,a) < e zaYn > 1V(e).
Prirodan broj N(e) moZemo zamijeniti realnim pozitivnim brojem o ukoliko iz nejed-
nakosti n>a slijedi n>Ial:ru(e).

104
 Ako je u prostorulRm zadan nizrn: (frtn,fr2nt...,fi*r),n € N, takav da1ffifrin,
(i : 1,2,. .. ,nx)) ladaje niz konvergentan i vaii jednakost

,r$"" : (rlgrtn,rrl* fr2n>...,,r19 r*n).

Analogno, ako je t B zadat niz

('l!) "l\) ,g \
At: I l, *.*,
[,,*t ,n "g,)
takav da l,lim &, b-- 1,2,...,ffi, e:1,2,...,n),onje
rk--+oo "
konvergentan i vaZi jednakost

lim
*-t:
,hm "lt) -
"l!) tc--+oo --
,tim
,f,+oo "n
,lim Ap:
lr-+oo
, lc, € N[
lim lim ,*)"
k-*oo "nl ,lim "#,
6_-+@ k-*oo

1. Napisati nekoliko dlanova niza diji je op5ti dlan rp:

a) rn-- *, b) xn: f,, ") *n: fa1, d) *n: (-L)*,
e) *n: 1-t1" + |, f) *n: (-1)'cosn7r.
Rje5enje:
u) r,i,},:.., *,+, I,...,
b) *,?,1,..., d) -1,1,-11
e) 0,i, -6,..., f) 1,1,1,...o ")
2. Napisati opSte dlanove niza datih sa nekoliko prvih dlanova:
a) -1, t,t, .. ., b) *, -3, 1, -t,. . ., c) 1,0, -1,0, 1, . . ..

Rje5enje:
a) rn: #, b) : (-Dn+I, c) rn: sinn| o
",,
3. Ispitati monotonost i ogranibenost. nizova:

.) (#), b) (ffi), .) (#+*), d) (cosnf),

((-1)"sinrzg), f) (nsin ffi), s) (rz h) (t - *).
") "orffi),
105
Rje3enje:
a) Niz monotono opada, jer je za svako n € N, t, i ograniden je, jer je za svako
#
n€N,0.*.+,
b) Nz je monotono rastu6i i ograniden,
c) Niz je monotono rastu6i i ograniden,
d) Niz nije monoton ali je ograniben,
e) Niz nije monoton ali je ograniden,
f) Niz nije monoton ali je ograniden,
g) Niz nije monoton ali je ograniden,
h) Niz je monotono rastu6i i ograniden o

4. Dat je niz {ffi}. eoUzati da je njegova granidna wijednost }. Odrediti lf (e) takav,
dazan > N(e), bude zadovoljen uslov l*n- il . O,Ot.

Rje3enje:
: *, j"t i" lnn- al : l# - tl : ffi
Grarridna vrijednost je a < € za svako
2). tz lrn - : #+A < 0,01 slijedi da je n, t T, pa je N(e) ) 25 o
", ie - "l
5. Pokazati da niz T : rnt rL € N konvergira broju 2.
Rje5enje:
Imamo, lrr-21:|ry 2j1: *.Zasvako E ) 0, lN(e) € N takav da je 7y{4 < e
-
(vidi'realne brojeve). Tada zaVn > N(e) vaZi nejedb{ott * < e pa je l*n - 2l < e ti.
lim a,r, :2
n+lc
o

6. Dat je niz rn:1 + $P. Dokaaati da je

)ry"": 1, a zatlm odrediti koliko je
ilanova niza t'a,n e-okoline te granidne wijednosti ako ie e: 10-1.

Rje3enje:
jee > 0 irn € (1 -e,1+6), ti. lrn- 1l < ezasver, € Nzakoje je
Neka
* W - tl . e ti. h< e. Otudaieln t l, ti. Iog2n> lost. Otuaa ielxn- 1l < e
lt'zan
> # Prema tome, van e-okoline broja 1 nalaai * [+tr] dlanova niza {xJ}nay-
za€:10-1 je t+F] : [#] :[3,32] :3,ti.svidlanovi nnzd,n]4senalazeu
okolini (t - #,1+ t) tadke 1. Samo prva tri 6lana su van te okoline o
106
7. Koristedi definiciju granidne vrijednosti niza, dokazati da je:

a)
,lg ffi: ?, b) Jgo* m*,,L : o, .) JlS, *q#,: ?.
Koliko ilanova ovih nizova se nalazi van e-okoline granidne vrijednosti ako je e : I0-2?
Rezultat:
a) N(e) - 11,

b) prvih [tOt/t1 (samo konadno mnogo) dlanova niza je van e-okoline tadke 0,
[tOti'1 - 16100,
c) lr(e) :22 o
8. Koristedi definiciju gra,nidne vrijednosti niza, dolazati da je:

,I$ #^2 : +a, :

-- , n ,. - r

Jgg("2 - na) - -@, c) ,l]g log | -*.

a) U)
Koliko ilanova ovih nizova ne prevazilaai gornje ogranidenje M, odnosno donje ogranidenje
-M ako je M: 102.

RjeSenje:
a) Prvih N(M) -- lU + \/WTMI ilanova niza je manje od gornjeg ogranidenja
M. Svi ostali su ve6i. Za M: 102 je N: 200,
b) Sarno prvih N : 3 dlanova niza je ve6 od donjeg ograrridenja,
c) Prvih N : 19100 ila,nova niza je ve6e od donjeg ogranidenja o
9. Za nizove {r"}, je:.
n € N odrediti inf{xn}, sup{rrr};
ffi*n, n,B"" ako
a) rn: L l- *, b) *n: 1 * c) xn: (-1)" (r + ;h),
#,
d)rn:(-11n*t (z+*), e)rn:1* n*L*rcosff, f)rp: korT+(-t)"-r] n.
Rje5enje:
a) Skup vrijednosti nrza {rn}n€jv je skup {rrr;7? € N}: {1 + *,t+t,t + i,...}.
Dati niz je monotono opadaju6i, pa je : 9z : ,r. Kako;e : t, to je
;E$"" ,$gr"
inf c,". : 1.'?'=-oo
Em rh:
-- _lim-m tn: I. Broj 1 je jedina taeka nagomilavanja datog niza,
neN tl+oo
b) Skup vrijednosti niza {xn]tn€N je skup {cp,n € N} : {1- *,t+t,l-1,1++,.. .}.
Dati niznijemonoton. Medutim,r2lr-1- 1- tnst < 1+ #u:x2prasvakofue X.
otuda i" : t : jERr"". Niz rzh-r je monotono rastu6i
ui|ir"r*-l ;{*"" ;:$"r*
107
 k): rz&+r)-t- - #, > t - fi : t2ta-!,k e N, pa ie kg,n/
1
(po 1 .ittf _rzk-t e'v 2'
Niz r2pje monotono opadajuti: r2gr'r1) : 1+ # S 1 + #,-' je

plp,"zr - 12 : $. xat o j. ,lg5 nn: l, to i" ,F__* *n : ]H*n

N
/ce

c) inf*rn : -3, : t, F* tn : -t i rn : 1, nrz {*n}rze ,nI nije

;ERr- ",l*.
konvergentan,
d)
,?lo
*n: -1,;:R,*:5' #H rn: -2 i -lim nn:2'
e) Kako ie r+n-z 1r2n-r l n4nt pri demu ie {ra"-z} opadajudi a {r+"} rastu6i niz,
to je jll : P**": ,,4b r4n-2: ,,lg
nn 0- ffi) : o, tn : E*"" -
;ER,
_riry^qn: -lin^ *n (r + ffi) : z,
rL---+@ n--+@
f) Sljede6a detiri podniza odreduju tatke nagomilavanj a riza {rn}nex

fr4n-3:
( (4ry_
_3)" +.r) (+n _ 3) : 4n _ J,
\cos- z /
/ @n
1) : - z1r
[cos- z - / -2(4n -
fr4n-2: 2),

/ An-L)r +1): 4n-!,

fr4n-r: (cos: Z /
I4n: | 4ntr
\cos
-r) ar,: o.
I /
Kako j" : T2n-r: *co. to je sup rrz : *oo, a
,"lgg"an-3: nly:*rnn-r ,r\n*
:0, rn : -oo i Iim rn: *@
,n4n-2- -€r pa i" jEi, tn: -6 i o
,liL x4n a F**
10. Na6i lim zn i ,l$"" ako je:
'T,-+F
a) nn- #cos ry,tu€N, b) rys: (t + *)" (-1)n + sinff,n € N,
c) nn
Rje5enje:
nrn-z: -+, lim nn: ?z-+oo
lim frJn:
*_W**" - J*o
a) tt ??--+oo
1,

b)
u$nva-mnsn-r- -e-h' l-
,rF* fin n1-JJ.

108
 Iim x4n-0,
c) Iim rrr: fr--+OO lim tn- Iim xqn-z:1r
TI+OO n-+@ n"+(n

11. Odrediti inf{rp}, sup{rp}, ako je:

n\**n, "Bo"'
a) rn: t# * !45!1, b) *n: ry, c) rn: @P,
d) ,n: (sin T + el)-t) n, e) rn: sin T, f) rn: sin ff + e*)" .

Rezultat:
u) - -1' ;:$"" : 3' u$5 rn: o' Is nn: r'
;81,""
b) tnf rn: r, np: *ao,
,y._-*"": m
*oo,
;ERr"n:
c) 2, : rr, : Iim rr, : :
n€N-rn:
inf sup_ rn 3, frn 2,
n€N -lig
2-+oo rt---rcp -%
n

d) Iim rr, sup trn: Iim rrr:

n€N-rn: rr'-+Oo -
inf -F, n€N *oo,
n--+oo

e)
' i\f^,*r: lim rr: -#1
- sup 02 : rn: 4,
n€N n-+6 neN -Em
r'--+oo

o;ef" rn: -4 - *,
;:R,", =+
+ 1,
F-*_
xn: -4, ,B rn: $ o

12. Odrediti tabke nagomilavanja nizova datih opitim ilanom i na6i ut o

n--fu--**n, r[5""
je: a) nn: cosn rllTt b) *n: 1 * 2(-ty+t, c) *n: \#.
RjeSenje:
a) Napi5imo nekoliko prvih dlanora niza: r'1 -1, T2 1,
fr2n+L ograniien i divergent&r, lim frn
lim
-1, n+@ frn

b) Tadke nagomilavanja su - 1 i 3. Niz je ograniden i divergent&r, lim rn - - 1,

??-+oo
Iim frn -: 3,
n->@
c) Tadka nagomilavanja je 0. Niz je ogranieen i konvergentan, fr6:Q t
usr"r:rrl}5

109
13. Odrediti tadke nagomilavanja i utvrditi konvergenciju nizova:

a) xn: ?l)"*, b) *n: #, c) rn: ?L)""*', d) xn: c'osrtr'trt

e) nn: (-1)" sinff, f) rn: 3-n.
Rezultat:
a) Tabka nagomilavanja je 0; konvergira,
b) Taaka nagomilavanja je 1; konvergira,
c) Tadke nagomilavanja su -1 i 1; divergira,
d) Taike nagomilavanja su -1 i 1; divergira,
e) Tadke nagomilavanja su -1 i 1; divergira,
f) Tadka nagomilavanja je 0; konvergira o

14. Odrediti graniine wijednosti nizova:

a) frn': ffi, b)*n:ffi, c) rn:W, d)",:##{,,1=1S'

Rje5enje:
b) Iim nz:fzn+g- r:--- L+#. _ 1, c) 1,
a) 1, -r nJoo -rrgb#*
d)mffi-,,%ffi, Iim #
s+Z
rl---+oo 2n*fi

L5. Odrediti granidne vrijednosti nizova:

a) nn: f,+ #, b) nn c) nn:2f .or 2n - #,

d) nn,: (cos nl)-ffi+ #r.7ftn.
Rezultat: a) ?, b) 0, c) -*, d) -3 o
L6. Izradunati granidne vrijednosti nizova:
(zn*r)(n+2)
c) lim
' r7,+& 6W,
d)JgW, e)m(rffi-fi), r)Jis%, ' TL->&
s)Jgffi, h)J%(ffi- ffi1 .

110
Rje3enje:
rr 1

' n+@ #
a) lim
{n.*L ??-)oo lt , I
y'-a
I l-"'-r-*t
5* (z'r+/Xnt=z)
d)' n-+6 : 6* -V-S
{n4+n+3 n--+oe L+A
: g,
e) MnoZenjem i dijeljenjem datogizraza sa l/n + L + t/n, dobija se:
y^ ({-n+r:y6')(t/-n+t+t/n) lim
??--+oo 1t1"+r+t+ - r'i'& --J-:0 @a@ - "'
f) Racionalisanjem brojioca, dobija se:
6^ 6/&+n-n)('/ffi+n) _ Iim __l_:
dji& nb/&+n+n) - n'3& 11/-=-a11n) - "1
o

g) 1, h) mnoZenjem i dijeljenjem sa (\/ATn+l+ t/ffi - n+I), dobija se:

u^&-z-t'
(r/nz+n+L*t/nz-n+l)
rD--+oo z

17. Odrediti granidne wijednosti nizova zaAatih op5tim dlanom:

a)rn:#*#, b) nn:ffi;, c)rn:ffi-^,

d) rn:nifr- +ffiTW=, e) ,n: Jr* t/-n- 6:&,
f) nvl: g) nv.
y n+Vn+\/n
h) *n:n6ffi+t- -9,
tffi-nz i) nn: f,cosns - ffi,
i) xn- (sinn!) .
h+ #. &, k) rn: h"orffi - rhffi
Rezultat:
a) -2, b) 1; ") *. d) -gVA, Q r, r) lt/2, s) 1, h) t{r, i) -+,
il-3, k)or
18. Nadi sljedede granidne vrijednosti:
a),tgL(** $+*-.-+ w),
c)m @.ffi,.?f;,...\n),
e),mh(*+ffi +ffi)

111
Rje5enje:

a) Uzmimo da je Sn : *+ it + :t + ry+. Tada je

sn-Lsn:++ (;, - ;,) *(*- #) * + (T -W) -W :

: L+ (++ t +...+ ;-) - W,
r I
Sn: r+ 1 + !+.. + fi, - W: *'E 1 -fiL,vaje
,"rgs,
:,"1g5 (t .
+ - T):,,1gg (r + z - ;- - T) :
:,,r|sls -,lg* #-2 nr%& + ;+"5:z.
Ovdje smo koristili to da :"1&l : nfit : u +"'+ t. : h.,
#
za proizvoljno e > 0, ako ie n > t +?, t: Jg5 & :0,
b) Primijetimo da je
g+fi+...+#: (t-*) +(*-i) +'+(*-#)
.-+#"n) :,t5g(r-#) =r,
;g(#+#+
c) Kako je \n-ffi,.W"'2W-zt*i+"'+h +
2T
izan
/1 \
2 1+nlZw
\/ 1l+...+
(rh kada n ---+ oo i granidna
vrijednost datog izraza ie 2,

a) (,t#+frtu :,,s %#h?itffiiL :,,rgo 6#ffiffifiv : o,

"B

:,,g h(+ * 4+ "' + ry):,,g #: 1 r

19. Odrediti granidne vrijednosti:

-t .= a T7 1
a) lim =L (
,n+@ffi(.ffi+ffi+"'+W
+... +
u),g (* * fi +...* m-#ruar), *,.*r*, d),lg t2+22+#::'*n2
"),lS.
LL2
 "'+23+... *n3 1-5 Y+r -sn*2
e) Iim*,
' fL+6 Tl,=
f) s) lim
otn^-''?bW) h)
^^/ hm
rz-t& gW)
i)
,Ilgb(*)"#H+, i) ,H" Vf*)" + (i) k)
r:*
,rggffi, r)
,ggffi,
m)
,gW, n)
,lgffia, o
,rt*
@+2) !+(n+1)!

Rezultat:
u) 1, U) l, c) {, koristiti (r + 2 + .- . * n: ry\, d) +,

e)
\ ': \ry) )' t) t'
|, koristiti (r' + 23 + -. - tn3- /n(n+r)\2\ s) 1'
h) -1, i) 3,:) i, k)0, l)0, m) o, n) o,o)1o
2O. Dolsazati da je:

a)
]y*n" - 0, z& lql
c)I?,+@
lim *:0,&)
-
1, d)
m ffi-0, e) Jgg nqn - o za lql
f) _lirgr_.ry-o, t'
a
??-).OO '

Rje5enje:
a) Ako jeq:0, to jeprva jednakost oiigledna. Neka jee > 0 i 0 < lql < 1. Tada, na
osnovu Bernulijeve nejednadine, imamo:
1)
Odatle je
lql : lq"l <#m < € zavn >"Eidt
Neka je lql >
i A > 0-proizvoljno. Tada iz nejednakosti
1
lql" :(t + (lql - 1))' > 1 + n(lql- 1) > - 1) > A.
Slijedi da je lql"
"(lql

b) Jednakost slijedi iz nejednakosti

0
i iz toga da G)" ---+ o kada TL + oo'
f)Zaa: ljednakost je odigledna. Neka je a ) L, tada je f/A> 1, ((1 **)" >
1+ nr-; n +(w- 1))'
0< w-l €

je:
* Irto, tada
J5g W-,rl*b fr
113
 h) Pokazirno da je n! t (3)". Primijeniiemo matematicku indukciju. Nejednakost
je tadna za n. : r. Ako je ona tadna za nj tada za n + | imamo: (n + l)! : nl(n *
1) > (3)n Qt + 1) : (+)"*t t (t+)"*t. Posljednja nejednakost vaZi,jer je
d),
ffi
1
1+1+ *tt *l+
'r
1

n! \\
-a 1+1+ *+ rl
-1-F

Jednakost nuli i egzistencija granidne vrijednosti proizllazi iz nejednakosti:

o. h. : *.e,koja vaii zasvako e > 0 pri n > . f
fu
21. Dokazati da je niz
rrr: (t + :)" ne N, )

monotono rastu6i i ogranidne odozgo, a niz

Un n€N)
monotono opadaju6i i ograniden odozdo i da je
/
1\', / !) '*'
'%(1
.;) -J,ru(1 +
22. \afi granidne vrijednosti:

"i ,\'L (,+)", b)

Jl% F + *)'", ") ,$g (#)'"*',
(r * uh)', k. N,
"),rgg (ry)'", 0,lgg (9),
a)
"lg
s) ,gt n(tn(n+ 1) - Inn), h) JllB" @)
RjeSenje:
b) e2, c)_liu
' f7,+@ (#r1zn+t-Jiry
\ rt'TL, ??+@ ft: (t_f a1y

rr4
23. Kakoi",l!5 G+*)": n!5g(r+r +*.+$+...+*.) ".
e, dokazati da;" :
Izvesti formulu: e:_2++++#+...+f, +ffigdje je0 < O < 1i izraiunati broj
e s tadno56u do 10-c.

Rje3enje:
Prelaskom na granidnu vrijednost u nejednakosti rn : (I + *)": 1* #+?.%!#+
n(n-I)(n-2) 1 r. .. -n(n-r)(n-2)...2.r r -_
3! kl *
__t -r. .. *n(n-L)(n-?)..-(n-k+t)
e+"'+ n,
*...+ nl. nn
+ h(r-*) +&(r-*) (r-3) +...+#(r-*) (r- il (r-f) r."a"
?? e) 2+# + S+..'+ fi: gp,kojavaiizasvako /c. Kako
--+ oo, dobi6emo nejednakost
u skupu {316} nema najve6eg elementa, to za k : n je gn : 2 + +.+ # +.. . + f, < e, tj.
znak jednakosti je nemogu6. Osim toga, rn: (t + *)" .2 + *+ t + ... + S.- gr,r. Na
ovaj nadin rn I ln 1 r i : :
rr\** tn e. Otuda slijedi aa rr!5g Un e.
je
Prelaskom na granidnu wijednost u nejednakosti ypan - un : + ... +
1,,+rn + &
d.^T. ffi(t*# +#+ ) :6.m. # zafiksno nim '-1 oo,
dobi6emo 0 < e - a" < ffi. oznadimo sa o : < o < 1 dobi6emo trazenu
#,0
formulu. Nejednaksot 0 < e-An. #. < 10-5 vaiizara ) 8, pa je
e x2+ jr + t + i + t + # + # + # - 2,Tr828 o

24. Dola,zati nejednakosti :

u) 05
"- G.+ *): < fi, n e N, b) (3)" < n! < "(+)",
") air<ln(1 +*) <f, ne N, d) 1+ elEo, a€lR\{0}.
25. Koriste6i teoremu o monotonim i ogranidenim nizovima, dokazati konvergentnost niza
xn: (L + +) (1 + *) ... (t + #).
Rje3enje:
Kako :" T : 1 *# , 1, to je dati niz rastudi. Ogranidenost slijedi iz ne-
- t"(1,+.+)
jednakosti: Inxn +tn(t+i) +...*ln(t+#) < l+ | +...+ i" .
* +i+ "' + $, +' : +#: L, tn< r. Dukl", niz je koivergentan J
26. Koriste6i Ko5ijev kriterijum konvergencije nizova, utwditi konvergenciju sljede6ih ni-
zova:

a)rn: e# +V+...+sff, n e N, b) rn: i++##+...+ffiS,n € N,

c)nn:1*f +...+*, n€N, d)rr:#+#+...+#, ne X.
115
Rje3enje:
a) Neka je €
'iqlr,,tp) | .- lqin(ry+t)l
lrn+p-rnl -lW *W wl
lsin(n+2[+.. .* I'il9te)l
,z1n,-+_T- znw-r"'-T zw

1-,1rr1r-
,r-l.1Ta' W -r"'-1-W 1-"' #
b) konvergentan, c) divregentan, d) divergentan o
27. Odrediti granicnu vrijednost vektorskih nizova:

a) *n: ((+)" ,(#)"), n€ N, b) *n: (+,W,..-,#), n € N,

")
rn: (rn+8,r8+2-",\/rT2-F) , n e N, d) rn: (un,r2n,...,n*n),
gdje je rin:(r+r * fu + "' + ffi), (, : r,2,-..,n), n € N,
e)rn: ((t + *)",(t + t)* ,...,(t + #)"), n € N,.
r)rn: (tt* *)"*t,(t+ *)"*t,...,(t +h)"**) , n,e x,
s) xn: (q-,H*t1),...,q@#a) , r, e x,
h) (t/yw, fr@ +@, +/FTq, n € N.
Rje3enje:
b) (r,t'... ,*),
a)
--/-li* -ny1 \tz-*go vI
rz-*oo ,rg(#)")
c) (2,L, 1), d) (ltt 2,In3, . . . ,ln(m* 1)), e) (",t',... ,e*), f) (t,tft, . . ., Tre),
g) (ltt 2,In3,. . . ,lt(rn + 1)), h) (3, 4, 6) o
28. Odrediti granidnu vrijednost matricnih nizova:

\.An: t(#rz n*sinn

h 6h\ b) An: ((' + *),") ,i:Tp;j-Tg,n€N.
a)
4:' '
r
|
\Y -rn
los
/
c)An:tmffiffi
\---7 T T
( @+Dz-r* @+zt1-n3 (n+q!-na

)
n€N,

116
Rje5enje:
/n 1 1

a) lim An: n->@\ry

--/ T?,+@ Iim [ ::t W ('n)'
ry 4

(:x#
t rylim
Jv*h
hm n*sinn
m& 4
\n5& n n+@ 2n
b) (,ii), c) (:, j, ]?r), d) ('
29. Odrediti granidne vrijednosti niza

An
( I ' - I =r"'r L
zdJ
(n\ lffis-6+"'+ffi,
"Y;'
t ffi+#+"'+#, zdi>i-
Rezultat:
o 1"8 ht ':' r"t
"f o h$ "' l"$
lim An
??+oo nl h* "' l"f o

L"E 1"$ L"E ...

TT7
4. Graniena vrrjednost funkcije

Neka je funkcija /(c) definisana u okolini tadke rs, osim, moida, u samoj tadki rs.
Funkcija f (r) ima granibnu vrijednost, kada r ---+ r0, ako
1AelR AVe > 0,3d(e) > 0 : 0 < lr-rol < d + l/(r) - Al < r.

Broj A naaivamo granidnom vrijedno56u funkcije /(r) u tadki re, Sto zapisujemo
lim /(c)' :.4 ili f (r) - A kad x --+:ro.
a+oo,.
F\rnkcija /(z) ima beskonadnu granidnu vrijednost kad r+ r0, ako
VM >0,1d(M) : 0 < lr- "ol
< 6(M)+ l/(r)l ) M,
Sto pi5emo lim /(r)
a--+to
: oo.

F\rnkcija f (r), koja je definisana na neogranibenom intervalu, ima granidnu vrijednost,

kada lrl --) oo. ako lA € lRn Ve > 0 JM > 0: Vc M(e) lrl> + l/(c)-Al
< e,Sto
pi5emo , lim f (r): A.
lcl--m
Funkcija /(r) ima u tadki re granidnu vrijednost slijeva (sdesna) ako

lA € lR nV€ > 0,3d(e) > 0 : 0 ( ro - r < 6 (0 <r - ro 1d) + l/(r) - Al < e.

Broi A nazivamo granidnom vrijedno5iu slijevar(sdesna)
\ciie /(r)
u tadki rs, Sto
oznadavamo f(ro-0) (/(ro+0))ilit-+fio-v
lim ^ f(d I lim ^/(") ).
\r+ro+u /
F\rnkcija /(r) ima granidnu vrijednost u taiki re ako i samo ako postoji desna i lijeva
granidna vrijednost u tadki rs i ako su medusobno jednake, tj.

lim
^ f(x)
: lim _ f(r)
: t-1ro
lim /(r) - A .
a-ao-D" c+cgfO"'

118
 4.L. Uporedivanje beskona6no malih i
beskonadno velikih velieina

Beskonadno malom velidinom ili infinitezimalom nazivamo svaku funkciju /(r) kojoj
r
je granidna vrijednost jednaka nuli kada --+ not (r tj. - *-),
f @) 0. :
"lgo
Akoje"lgx, f @): oo, tadafunkciju f (r)nazivamobeskonadnovelikomkada r --+ trl.
Infinitezimale /(r) i S@) su istog reda ako j" ffi : C, (C I 0, m), te se oznadava
sa /(r) : O(g(r)). "lj3o
Infinitezimala f (x) je viSeg (niZeg) reda u odnosu na infinitezimalu g(r) ako je

6 lp:
n--+ro
9lr)
o (rm)

i Pise se /(r) :
o(g(x)).
Infinitezimala l@) je reda k > 0 u odnosu na infinitezimalu g(r) ako je

/(c)=:a(a
,,_ l,sdff : c (c I o' oo)
'#o
Infinitezimale f (n) i g(x) su ekvivalentne ako je

u* /!'J : r
r-ro glr)
. i pi5e se f (*) - g(r), (r -* ro). Kada su infinitezimale f (") i 9(r) ekvivalentne, onda tu
iinjenicumoZemokraceopisati jednako56u f (r)-S@): o(S@D ili /(r) : g(n): o(g(r)).
koju nazivamo asimptotskom jednako56u (sinr : t * o(x), tgr : x Io(r)) kad r * 0).
Infinitezimale f (r) i g(r) su neuporedljive, ako
ffi th #i ne teZe nikakvoj granidnoj
wijednosti kaAa r + no. Slicno se uporeduju i beskonadno velike velidine.

4.2. Ogranieenost funkcije

Rrnkcija I , X * R, X c R ogranidena jenaskupuX akopostojebrojevi mi M
takvi da je m I f(r) < M, r e X.
Brojevi rr7,o:,t${/(r)} (Mo: sul{/(r)}) nazivaju se donjom (gornjom) granicom
tunkcije /(r) na skupu X.

119
 Ako funkcija f : X -* IR ima konadnu granidnu vrijednost u tadki ro € X, tada je ona
ogranidena u nekoj okolini tadke zs.
1. Koristeii definiciju granidne wrjednosti, dokazati da je:

a)
lg1(3r
* 1) lsry
re 9*2-,

d)2+fOO
lim (*' - r) e)
,Iflrm
RjeSenje:
a) Prema definiciji granidne vrijednosti slijedi da 6e broj 4 biti grnidna vrijednost funk-
cije y : :
3r*1 u tadki tr 1 ako zasvaki e > 0 postoji d > 0 takav da je l(3r+ 1) - 4l < e
kadgod je lr-
1l < d. Iz l(3r- 1) - 4l :
3lr- 1l < e, slijedi daje d E i za svaki r L i : I
- je
l" 1l < d, ispunjen uslov l(3r 1) - < e, odnosno da je broj 4 granidna vrijednost
4l -
date funkcije,
b) Kako : 4;#4l: rl*- to je nejednako*l+ - tl :
:"1#- 3l 11,

e>0ekvivalentnasalc-11 <92: d(e). Dakle,zaproizvoljnomaloepostoji 5(e):7

tako da :"1#- . € zasve x zakojeje 0 < lr * 1l < d.
tl
f (r): +: E*StD :
{",;"'o1ol,t'u,u, Itl,
c) Neka je e > 0. Kako t" l# - 1l : ffi, to je nejednakost l# - tl < 6
ekvivalentno sa
Fi-T. e, tj. lr+ 1l > $, odnosno r*l > f iti n*1. -3. Dakle, za
proizvoljno malo e > 0 postoji M(e):1* ! tatno da je l#- 1l . t zasvex < -M.
f(x) : e* : # - h- - ft1, * + -1. 1

d) Kakor + *oo, mole sepretpostaviti da je.r > 1. Tada jer > r-L, paie
x2 -r--r(x+ 1) > (*-L)2.Neka je M > 0 (proizvoljno r-eliki broj). Tada je za svako
r, zakoje je r - I > tfM, tj. r > I + \/M : d(:l{), ispunjeno (* - t)2 } M,a time i
12 -r> M.
(
e) Po5to je lr 1l ) r- I,
toJezar fr *2. I
- I1-r
\ n ef, -* 2r
r' *34- hr,'r *?-*2= jf je pokazati da je rim 4
I .

-_nm ) ' Dovoljno -T21 tj.

"gtoT"-rr "jlffi *1L
-r
r-rl
lim 12: 1. d;L - 0 moZe se pretpostaviti da je 0 < r
fr->L -0
1
"
tj, lr * 1l

l*' 1l (1)

120
Neka jee >0. Tadazasvako rzakoje j"lr- 1l <min{t,1}: d(e), s obziromna (1),
ispunjeno l*' - tl < e. Dakle , : 1. (Analogno se dokazuje da je :
,!T_o*t ,Igo"' t,
pa ie 12 : I).
]gr1
f) Neka je M > 0. MoZe se pretpostaviti da je M > I. Ispitaierno zakojer > 0
jezadovoljenanejednakost eLl* > M. erl*, Mjeekvivalentno salnetl* >InM,tj.
* t tnM, odakle i" * < #m. Dakle, za sve r za kojeje 0 <, < #M : 5(M) ie
"r/*>M.
2. Odrediti lijevu i desnu granidnu wijednost funkcija:

a)y: W u tadki n: -1, b) a : 1f=iT

u ta6ki r: 1,

c)a:#utadkir:0.
Rje5enje:
a) Uvodenjem smjene r - -1 + h, h h+0, dobija se desna granidna
vrijednosr,,jg lim
*oW - ;To -oo, a
fr+-1--0
*oo,
b) -1,+1, c) Ako r ---+ +0, to * *oo i#
r + -0, to * -oo , a erlr ---+ 0, pa je
,Lto fu -
3. Na osnovu definicije granidne wijednosti pokazati da je:

a)
lyrr2
: +, u)
lg1 6+: *oo, .) jgr, *!;z :
s, d) *_riq # +.y@ ou

u) rs + x27 * -oo, f)
,Iporah
: g, c) ,!io f;fl 1

"_li3*(
Lu'KcrJe g
(
-r + I zar
4. Odrediti lijevu ri u'e$'u
desnu granidnu
Ert''[rurru vrijednost
vrrJegJrosL' funkcije o: 2r * 2 zar u tadki
t
r: L.
Rje3enje:
Uzmimo da je t : L +h, h > 0 i kada r* 1, h + }paie rlgo{2" +2) :
f51lz(t
+ h) + zl : #jb(4
* 2h) : 4.
Analogno, za r : L * h, h > 0 slijedi da je : * : g.
;gb(-(l -
1) h) 1)
"jpo(-r+

L2I
5. Odrediti lijevu i desnu granidnu wijednost funkcije u ta6ki r:

a) a: fu, n:2, b) a : *"#, n:r, c) a : ffie-", r:*L,

d) gr: n: r, e) a: or=.If , : t,
#, {t***ti, I "
(zr+t, r>\ (a-r_r
f)a:l t :x:r,x:r,
r<r s)y:ttil'rc|,n:0,
[ ;'
h) s: #H,(a > 1), tr : o.

Rezultat:
u) - -€, ,Ifr09: *oo, b) ,Ipos:0, ,Ifrou: *oo,
t) "Ipos y: -oo, *ooi : : *'
d) "-IS-o l, "jt$*og:
o' ") "IPog "Ifro : 5'
Y: l' ,Ilou
oa: "Ifro a:
f) "IP "3Po
,IPog: t, "Ifr oa:3, g) "S- u: d',tll8* v:lna'
h)
,H_u : -r, a: r t
,E$*
6. Uporediti beskonadno male velidine f (r) i g(x):
u) /(") : sinffr g@) :tgr, r--. 0, b) f(x) : r", g(r) :tb,(a > 0,b > 0), r' 0,
c) /(r) : rsin *, g("): xQ, (o > o), r * o,
d) /(r) - 1-cosr, g(t):12, r-0,
") /(") :tg7., g(t):r, n-+0,
f) /(r): tGi - :
r, g(x) #, (n € N), x o,
-
:
e) /(r) # - fu, s(d: m (r + #) , r'--+ *oo'
Rje5enje:
a) Kako j" : 1, to su sinr i tgr ekvivalentne beskonaino male velidine,
]g6 H
b) Ako je a > b, tj. a - b >0, tada je 15; ifi Iirq ro-b - 0, tj . fro je beskonabno
r-+0
mala vi5eg reda od rb (*o brZe teii nuli od rb).
Zaa 0, tj. ro je beskonadno mala niZeg

re,Ca od rb,
c) Uzmimo da je 0 je
r - liot # :
z-O g\fr)
htq trr-o sin f
7->0
(o mala velidina vi5eg reda od ro. Za

r22
o,: rI i". Jtjb
,. f(r\
ffi : jrgSsin |. O"a granidna vrijednost ne postoji, jer kada | -' oo, sin I
osciliraizmedu -1 i l pasursinf irneuporedljivebeskonadnomalevelidine. Zaa> L,
ti. a-1 > 0i" ]tjb ffi:Hb#: ]Eb# O*granidna vrijednost ne postoji,
pa su f (r) i g(r) neuporedljive beskonadno male velitine,

d) Kako i" JT' m : j'gt : ]\"0+ (Y)'

: t, to su bes-
"* "ri:,,''#:
konadno male velidine /(r) i S@) istog redai 1- cosr :$ +o(x2), n
-0,
e) Iz nejednakosti l1 - cos rl:2sin2$ < lrl slijedi da je liqcos tr: I,;tjbry :

lt* +" ' # : 1, p& su tgr i r ekvivalentne beskonadno male velidine. Dakle, tgr :
x I o(r), r + 0. (Analogno, t, jryo %q : 1 je sinr : n I o(r), r-* 0),

f) Uzmimo da je \E+r:t,pdje 1* x:tn ir:tn-I,onda je In3ff=:

Jg $* jt"l ffi : # : r. znai.ji f (*) i e(r) su ekvivalentne bes-
konadnomalevelidine,tj.r lffi- 1 +#*o(#), r )0,
g) F\mkcije f (r) i g(") su ekvivalentne beskonadno male velidine o

7. Uporediti beskonadno male velidine f (") i g(n):

a) f(n):sin2r, g(x):n, r---+0, b) /(r)-1-cos/, g(x)-_sinr, r---+0,
c) /(r):2a -1, g(r):r, t-'-+0, d) /(r) : #, g(*):Y, @>0),
Rezultat: "+too.
a) Istog reda, b) Vi5eg reda," c) Istog reda, d) Za a'< 2, g(x) je vi5eg reda u
odnosu na /(r). Za a) 2, f (r) i g(s) su neuporedljive beskonadno male rcliiine r
8. Uporediti beskonadno velike velidine l@) i g(x):
a) /(r) :x2-3, g(a):r3+3r, a -r, oo, b) /(r):E-L\, g(r):r2+2x*J, ff + oor
c) /(r) : lt", g(x): n2; n -* oor d) /(r) : \/TTVT, i@) : r, x -r oo,
e) f ("): ;!, g(*): + L.
A|-.-.', r
Rezultat:
a) NiZeg reda, b) Vi5eg reda, c) NiZeg reda, d) Ekvivalentne, e) Istog reda o

9. It[eka tr -> 0. Dokaaati jednakosti:

a) rsin r3/2 : o(n-'), e ) 0,
+0(13/27, b) lnr
"ft --
c) (1 + r)n :L I nr * o(r), d) arctg
I: O(L),
e) (1 + *)n:IInr+%!"2 +o1r21, f) (aszt-\n:O(er2+r1, r>A.
123
10. Ako o(f (r)) oznadava beskonadno malu velidinu vi5eg reda u odnosu na /(r), kada
tr '-'+ xlt dokazati sljede6a pravila za radunanje:

a) o(r") + o(rb) : o(r"), c: min{o,b}, (a,b > 0), tr '0,

b) o(r") 'o@\: o(no+b), (o,b > 0),r -- 0, c) k'o(ra): o(to), (o > 0),r -* 0,

d)ro'o(r"):o(ro*o), (o> -&,a >0),tr'0, e) [o(r")J':o(r.oo), (a,a

0),r ---+ 0.

Rje5enje:
DokaZimo, na primjer, osobinu b). Tbeba pokazati da je 0(zo) .o(rb) beskonadno mala
veli6inavi5egredao6*a*bka,dar-*0,tj.trebapokazatidaje}g6w:0.Kako
:"}sw:Jgb#$to(*o),odnosnoo(xb)ozna6avabeskonadnomalu
velidinu viseg reda od ro,odnosno *b , to:" 9!P :lE6
I : 0o lE5
L1. Izradunati granidne vrijednosti:

a) jSrm,
r. ,2 -I
lim r?-tr!s
b)'tr->*.*ffi' .)
,IH-ffi, d) Iim
'r+*@
-st-
rim4, r-3
--1

e) f ) littL
' g) Iim !#-L.
tT

--/ lim VL*t-nVL-t

h)
t->0 "r fr->J \ffi-2t t->0 t/ tz+L6-4' i-;b - )

i) - *)*, i) {tF +m -z'F+ r + r7'

"llg*(ffi
k) lim tft-{a+tffi'
"IT*
t+a
Rje5enje:
a) Kako je ar2 * bx * c:
- r)(x - x2), to ie
a(x
yx##': : : r I
]'s, 8=]85i ;s rE -2, t
* ffi : : ##, 111
b) Kako

r -r aoo, to ju ,jT*
ffi, a runkcije Ttpt7 su besko-

nadno male kada

ffi: o,

c)ffi_ {r2 ..lL-;'

Ve?l+
- rr-
v5
t-
L
Kako je ,E: lrl, a W - n)to je "If,- ffi
v;8
Iim #
t-r-oo Vffi -1,
L24
 :
d)t s lim { r+t/n+t[r 1
tJ
+l@ 1/ r*L

e) Racionalisanjem brojioca dobija se:

lim frffi-'Dfi@+tD
r(1ffi,+th
1

r+o ;5^o t@+\n Ft

2\/ 2'

f) Racionalisanjem imenioca dobija se:

Jry,
eW@: Jtjb(\6TT *
2) : 4,

g) Mnozenjem brojioca i imenioca sa 6ffi11 + 4), dobija se:

limry rT

r-+0 t/ r" +1+1- '

h) Dati izraz jednak je: lim GM_vF)G,M+@W

r->0
2 2
r+0 $r

i) Izraz J7 + I - r je neodreden kada r+

*oor pa je neophodna sljede6a transfor-
macija: r(r/F+t-*) :r(r/F +t-fl@ :x*-v &-rL-r& . Posljednja
'{az+l+r t+++l
\f
jednakost va.Zi samo za n > 0, pa j" t
+ - x) :,IT* 1 L
2' Kada
"]j1,*(y'7 o lL*ar+t
vr-
r-+-oo, izraz t/F + I-r nije neodreden, pa je lim x(r/F + t-*):-oo(+m):-oo,
-
2s6,ffi-r-t)
r(rffi - zvw * d rrrrr *
l.
i) Irnamo:
"IT* "5+;"*rffi1sa21ffi
- r---+4 - r;+*t - 41

k) Imamt,: 11nr r/?-rfg+..F : ;:$

lim \tr;T_a ' ({i:{4-*: r'lg-"-)
I r._a. \ {;r;2 / -
:i'r} / t
\ffia-at
--=-- ' \F+o))-4o
- "/za-
L2. Izraiunati sljedede graniine vrijednosti:

a)
,Hnffi, b)J%ffi, c)j'*w,
e)
is(* #),r)j'gl"M;\ffi, s)igt
h)
"rjlr,
%!, i)
Jso ffi, i)
"li1-
ffi, k)
"-li1*
%=e,
r) li+
tr-+too 6m-r), m) Ii+ Gffi-n)n,
L25
 ") "lip_(
!IT;+F - \/T:T +7\
Rezultat:
u) -1q, b) -12, .) $, d) #, ") -t, 1, r)
f)
h, h) -#, i) ;,
j) +1,(r -* *oo), k) -1, I) *oo,(r -* -m) it,@ * *oo), m) 0,
n) *1, (r -* *oo) o
13. Koriste6i ekvivalentnost beskonabno malih velibina, odrediti granidne vrijednosti:

") Jgb@*, b)
l\#, ")
jg1 G+*-#), rn,n€N,
d)jSryJ,nez, .)]TrW, r)
)n#Oa,
\ r' q6-l z),
s, jgl ffiA, (*,n € h) jT, W,
i) jt$ (Gi7+*\o=r(Jtl7-'\n, n € N.
RjeSenje:
a) It[a osnovu Njutnove binomne formule imamo:
mn(n-m)
hrq (cl*z - C'*n' +
liq QT*'-chn21t2*o(t2) - r--_+0
- r_>O \ i 2

b) Uzimarno da je r- 1 + t i t ---+ 0 kada r --) 1, paiel51#

r. mt+oQ rrl
jgb nt l;pi- nt
c) ry r- 1+t),
(smjena:
d)'Neka je t/T+r - 1- t, tada jer: (t+t)" - 1. Uzmimo daie lrl < 1, pa je
1- lrl < frGi < 1+ lrl, odakle:" JIb itr+r: 1, ti. t -+ 0 kada r * 0, pa imamo:
;rnlY$J-: rlsrt#'=i : Js f' Dakle' ffTi: 1* ft+ o(r1' r +0'
"iro:
e) Kada fr + 7, imamo da je: tffi,:3 + #) + o(r -T),

ffiR- zffi-z$+ffi
o(r - 7), paielgW
+ o(r-T), ffi s(1 +#) +

r) **, (fGffi:t), *t)*"), h) #, (1-x:t),

d #,(r: (1

il I*b 6/@+')n=,b/W-")n : ;ijb !@xgffi)"-l + o(r)):

: I5r(" (\fr + x)n-t + 9) :2n o
126
 aorn+aLrn-L +...+an
L4. Neka je R(*) bor*+bLrffi)r € R,oo +0,b0+ 0. Dokazatr da je
oozan
Iim R(*) *oo za n-ffi,
fr->@
0 zan
Dokaz:

--,r', t*'-*lnl ^dovorjno

'
Neka ie n > m. Tadaje ln(r)l
l;E;#l'
hln-mlo"+oq+
: es. je Tn: n,
veliko lrl. Kako i" oo, to i" Ako to
"Bol*l'-*ffi: "lggr?(r)
j""Bor?(r):"wffi:ffi.Akojefl1ffi,to,zadovoljnovelikolr|,je
ln(")l .6fu1#l,odakle j",[gft(r): s 3

15. Neka je P(r): aotrn *a1xn-L+ "'+ au di e IR, (i :1,2,...,n).Dokazati da je

lim
c+oo lP(")l -
*oo o

L6. Neka je P(") -o,Lfr*a2rz +- . . + ctrnfrn i m e Z. Dokazti da je littt tfi\ffi-t __44 o

rTL
c---+0

tr. Dot<azati da:r ]Tb VT+atYFFi-r : fi, *,n e z o

#+

18. Pokaaati da je"[g(1 +r)(1 +r2)(L+r4)...(1+ r'n): ]7ru lrl < t o

U sljededim primjerima koristiti poznate granidne vrijednosti:

lim e*q
C___+0
'J; : 1,' lim
tr+@ \
(r+l)":ei
ut lim(t+r)* :e.
Z_+Ot

19. Na6i granidne vrijednosti:

a)#+ffiF, b)"li:''rry#, c)JElry, d)
l*u#,
")
h)
l,gbry,
lim te3,--}tlr ^t;;b
i)
r) jE6
ffi,
sin(1+r)-sin(1-r)
hm ft
s)lig''"ry,
\re-@
;:+@) 2r sin )

k) Iim lim @JrW.

. l)' tr->g sln' u
n) lim a'rctg
--' ;-5b n
r
r-+0 {L*t sin c- 1/cos t' '

r27
Rje3enje:

,P,cosg
r--cog2-rtttezr
b) Kako je ie lim
to r'-
i;b zsrnu

c) oeigledno je da:. J,_Tr*.-"*,*

: JgL '"t"T*:f# :
: lim- #T
fi---+&
hm
fr---+a
cos T : cos a,

d) Koriste6i formulu razlike kotangensa, imamo: )!ILU#:

: jg#ffi"- : j'i) (-q#) * ;ry"# : -;fu, a f kn,k e z,
e) Izraa u brojniku napi5emo u obliku proizvoda, pa je
lin1:ry=jgb*,?zsin$sin('+Y)*2sinfsin(a+f)):
c-+0 x'

: ]ryrt-#2sin$.2sin $cos(a+ r)) - -coso, q ert, s) ffi, o * n, k e v',

t'l
,lj1*# : : tsr(tsr+tg$)"',"ffitfta :
"t+*ffi3
r(tgr ts$)"*-ft - -24, i) *oo (r -*
+ i -oo (r--* 0-),
"tT+
01)
j)"tTbt*
Racionalisanjem brojioca se dobija:
:"I+ffiffisn 1 -+
Iimcos'rfftgr+\ffii-
Iim - lim ^]ztgfr_1fftgr+\m'-''- r+7r --12)
;iL.io,,uffi em,J*a rcobij a se

lim
ilm-- frz i* rz1ffi+t@r
Iim 1'*tsinr-cosn
ri,.,-,,rffi+r@
I-COS rt I
Slnr
!
;5^0 \ffi-1fisr r->0 T+V TTT
t
3r,5
.6osr l9gll
lirq #
l) Dodavanjem i oduzimanjem u brojiocu jedinice, dobiie se: r+o f
/ \
, 1- 96sn\ \1 t-

--i ) r+o\r@r sffi- /l- I2t

m) Smjenomarctg(I-2x): n,ti. l-2x: sin?z (n - 0kad *'L) dobijase

: : -t, n) Smjenom arctgr : n, ti- x : tgn (n -0 kada r * 0)
,tT+ Wi
lgb ry" -
dobija se da :" *1r

128
20. Odrediti granidne vrijednosbi:
sin r -cos /
a)' lim @,
r-t b)
lglry; c) j,*ffi; d) lim
r+a
-a2.
?-r- ,.
slntr-a),
)

e)' limT4,
L-tr"
tr+I
t
f)
-/ li"rry; tu
t;b s)li*
r*o
2sin(t@-L
r .

'
h) ti'L#
n-i
lim sin2 r k)' lim 2 sin2 r-sin r__L
r->A t/ L*r sin r -cos tr ' r*E 2sin2 r-3sinr*1 )

-/ lim @'
l) r-ri+O sinr m) lim tr@.
tfr-\m' n) _-^.
"t lim !-sinz.r ' q)
_li,\Pr#,
n-4 A l*cos 4rt r-i
)
tr->E+o

(1-sinz)(cos2'Et1)-isin2s; te(a+r)te3a'*)-te2a
s) fiq t)
Jryr(t -
x)tgff; lTo .
")
Rezultat:
a) -h, b; c) 4; d) 2a;
b) tfr.
31
i) oo, (r - z - t); j) 1; k) -3; T),\.
3zr

m) -'E;
u) -ffi?* o
n) i; d L, o) o; r) *;

Ak9 g(r) ln.u(r) -* b kad t, --+ nlt tada [u(r)]'(") -- rb kud r -* xo, jer
[u($]u(t) ---+ su(r) lnu(r).
Ako lim_ u(r) :
jea+fro 1, _liq4 u(r) :
m (oblik 1m), tada je
fr+ao
lim : t* (t + ru- rr"5) @-r)a: r"\?o('-t)'.
r4to u" q-:ro \ /
21. Na6i granidne vrijednosti:

b) jt5(t * r2)crs,*; c)
Jryr(l
+ sin nrr)ctsTrn'

e)
"$5(sin
f + cos *)"; f) jsr(m) il%

L29
Rjeienje:
a) U ovom primjeru u - H, n : 12, (u - L)u - #pa ie

(4)"' tim &

*2
Iim ofr-;,oe
W-\rt -2
-
p3 -

lr.-& \"'-2 )
^ sx+olim azctg2 ritq-(#o)'
b) Analogno prethodnom primjeru je hq(l *rz) ctgza - : eE+0\"6'' : e;

lim sinzrcctsTrr lim coszro

c) Ocigledno je da je * sin zrr)ctgTtr - sn+r : es'r 1. : g)
Jg1(l
zs,ilz
u'* ffi # rirn t
d) Imamo da je li$ (m) - rJTb

e) Kako je sin| + : *+ 1 + o1|) Uaa / ---+ oo i +.ot]; : t, to 1"

"or + "[g(tit']
| +cos *)" -e;
,tgg(sin
f) Kako je (u - l)u tg r(1 cos r)
n3
fr 0i1+sinr,v 1,sin2r,\,fr3,r 0,toje jryo(" 1)u

rim (lt'{+l;ffi - r*
;'ib \ l+sinr /
22. Odrediti granidne wijednosti:
u)
;gb(r - d*; Jjb(r + *)"*'; ") "qg(1 ?)*; lEb',9,
u) + d)
e) * 3tgr)ct*c' 0 (ffi)';
s) ,ITt (ffi)**';
"lg1(1 "IT*
h) (&)-; i) linr(l+ ltszalctc2a' i) }m-(2- T)t"'; k)
"-li?* "l+(.sr)'s3',
I)' tiq(cos r)7; m)l55(ry)
t+O'
1
n)Jgb(*sr) t; 1

Rezultat:
2
a) tt b) e; c) e2; d) 2; e) e3; f) "*, s) e-2; h) ,-'; i) e3; i) eIr ;

k) e-L; l) ,-+; m)
"-+; n) "-* o

130
23. Odrediti granidne vrijednosti:

a)' Ii*^trP'
r+0 r/ 'h->o
b) lim los(r+b)+log( r-h)-2 lo1
; ,IT*ffi'
c)

.) +,o > o; rl j':b @#a,rn

al
]TrHffi' ]Er,
€ IR;

s) j'gbry,m€lR; h) jrgb "*2-(eo"d{2; i)

}tX#, a,

c,o?o *-r , a
i) ]t:t "o*2 / 0.

Rje5enje:

") J'jbE+4: jgbln((l +r;*; : Ine:1. Dakle, In(l + ,): **o(x),r-* 0;

b) Na osnovu osobine logaritama dobijamo da je:

c) rn(rlr+l)-
lim @) 1.
-r rjToo *;T* loln"+r@ $r

l'sb
d) Koriste6i asimptotskelednakosti, dobijarno:

H*# : ffi:
]ry' jsb -ffi: l,jb # : #,
e) Neka i"a'-I:tif+0 kadr*0, pa:" j55 #:rt5#F*: Ina. Dakle,
at : L * rlna -l o(x),x -* 0(e" : I * n * o(n));
0 ;gb ry: jEb## ' rnrnO+c) : ffi, jer rnln(l * r) '-.. 0.c -* 0,
Itgb#(#: t, jtgbLP:1. Dakle, (1+ *)*:L*mr+o(r) kada r - 0:
(1+(co8?:ti*-1
e) Na osnovu f) imamo: tn#: ]S ry: T;
h) Kako n ry : *l;t + $ssff- : T,to je na sonovu ") i e) razultar
t+1,
i)tansformi5imodatiizraa:#:aoffil_o"_'W.Granidnavrije-
dnost prvog sabirka jgdnat<a je aalna (vidi e)), a granidna w;ednJst drugog sabirka je aa
(vidi f)), pu j" jgr" # : aalna - aa : a"lnf.;

131
 j) Dati izraz molemo napisati u ovom obiiku:
:@ : t-cft" x.
mW #ocos2* * - Kako je
oau2 t,
-1 acos-o n: et lnt#f: o to i" jEb "o'2 "*Po *-r: 0 o
,rg
24. Odrediti granidne vrijednosti:

")lgl#,a>o; b) jgiffi' .)
Jry,ritr$d'
*2 ,n2
e)' tr+A
lim ffi,o
fil't -A,Y
I
/t
Iim l%-#l \ ,a >0,b)
");3^o\W)
h) o*, +b*2 0;

i)- xs+fOO
Iim n2(W - n+W),r j) y7->@
Iim sinkrtffi).
Rezultat:
u) ooln(oe); 0 fr; -t): -t+o(t));
c) -2,(sin2(z'2"):ti koristitiln(l

d fiaa-7,(r-a:t); f) (ln t)-t; g) In8; t) h; i) lnr; i) 0.

o2-82
g eT;
25. Poh,azati da je funkcija f (r) : {f$ oO*idena na intervalt (-*, +oo).

Rje5enje:
(r) > 0, tj. funkcija je ograni[ena slijeva (odo{o).
O6igledno je da je f Iz nejednakosti
g-r2j z 0 stiiediar;" ft s|
xato;"i+ *n > r,^i"ffi: i;-+ft <
L+ | :!. oatte, o < /(r) S 8, -* < r < *oo o
26. Ispitati ogranidenost funkcije /(t) : ltt'r'sin2 $ na intervalu (0,e)'
RjeSenje:
Kako je 0 < sin2 $ ( 1, a funkcija c -- lnr monotono rastuii, to je
-tl.
f (r) 3 man{0,lne}, t @) je ogranidena zdesna (odozgo). Uzmimo da ie rn : fu-
Tada, poiev5i od nekog broja ft;, xn pripada nekom intervalu (0,e) i f@n):lnzf:o.-;_:
- ln(t + (n + *)) r -(n + i) r -oo kada n ---+ oo, ti. tunkcija /(r) j" neogranidena
slijeva (odozdo)o
27. Polazati dafunkcija f(r): fr uintervalu0 (r( ooimadonjugranicu n't,:0,a
gornju M:1.

132
Rje5enje:
Ocigledno je da je 0 <;h,0 ( c ( oo. Neka je e proizvoljnoi 0 < 6 < 1. Tada je
f (*) za o < r < -L1_r, pu i. o.lfl*{/(r)} : o.

je # L-e
Kako € , toje
sup {/(') } 1o
0(z(oo
28. Neka je funkcija /(r) definisana i monotono rastu6a na intervalu [o, b]. Pokazati da
je,gglu{/(")}: f (") i /(b) .
osuru{.f(")}:
29. Odrediti donju i gornju granicu funkcije f t E ---+ F. Odrediti tadke r,A € E (ako
postoje) takve da je /(r) : sup{,f (r)}, /(s) :
$[{/(r)},
a) f (r):7!,lrl S 1; b) /(r):I,, e (-1,t)\{oh c) /(r) - *',r<r<2.
Rezultat:
a) sup{/} : /(*1) : -*, inf{/} : /(1) : 1; b) sup{/} : *oo, inf{J} - -oo;
c) sup{/} : 4, inf{,f} : 0 .

30.- Nacrtati grafik funkcije:

c) y - rlT*(sin r)zn;
e)y-_li+_*[fl"]
n--+*OO
+
tl

Rje3enje:
a) Ako je0 < r <-L, to je0 < lnTW 3 WikaXoj"rlggW:1, to je
f" r
Jiu W-1.Akojel
??'+OO -rVh*1 iVfu+1--+1kad
S r S;1,
n-> F, paie rljg fM - r. Dakle,a:
b) a-
l"l
{"*1za
t 0 zal*l
133
 r- [+ kr,k € v',
za
c) 11
v- za r/ (rl. 62);
kn,k €
\o ;* v
v-,,

v
,l 4

sF 3
I

'I 2

,tf
1

n n 3n
T 2 1.5 2 2.5
sI.62. sl .53 .

( 1zaU
,\ | *zal a" (rl. 63); e) y - l"l +
d) Y-
{ ,*2 *, (rl. 64) o
tTzaz

134
5. Neprekidnost funkcije

F\rnkciju f , X -* IR,X c lR nazivamo neprekidnom u tadki ra C X ako zadovoljava

jedna od ekvivalentnih uslorra:
1) Ve > 0 fd > 0 tako da je

lf(r)- f(xal<e (1)

iimjeruXilr-"ol .d.
2) Za svaki niz rn l'artalsa, iz X koji konvergira tadki ro kada n oo, ntz f (rn) kon-
---+

vergira tadki /(rs), ti. iz

"ITt
nn: ca slijedi
,IT* f @") : f (ro) ut
,_llT* f @")
:
/(,lS- rn) : /(ro).
3) f(r) : f(rd ili /(r) - /(ro) ---+ 0 kada r - ro-' 0, tj.
"!3,+ Ar) : o.
ollgo[/("0 - /("0)]
Iz definicije neprekidnosti funkcije u tadki re slijedi da je

Jg rf (r): /('!30")'
Ako je funkcija neprekidna za svako r e (a,b), kaza6emo da je neprekidna na intervalu
(a,b).
F\rnkcija f , (o,"0] * R, (/ r ko, b) * R) neprekidna je u tadki rs slijeva (sdesna)
ako zadovoljava jedan od ekvivalentnih uslova:
1) Ve > 0 fd > 0 tako da je nejednakost (1) zadovoljena dim je ro-d < r l ro
(ro<r<rofd),
2)
,_|#_o f @):;1ro) (,.*H*o f @): /(so)), ili kra6e, f (*o- 0) = /(rs) (/(ro +
s) : /(ro)).
135
 funkcija / neprekidna je u tadki ro tada i samo tada kada je ona u toj tacki neprekidna
i slijeva i zdesna, tj.
- :
f (ro 0) /(rs) /(ro + : 0). (2)

Ako su funkcije f , X ---+lR i g: X -*lR, X C R. neprekidne u tadki tge X, tada su

i funkcije f + g, ts i { b@o) l0) neprekidne u tatki ro.
Vektor-funkcija r --- f(r), f(*) : (h@),...,f"(*)) r € X neprekidna je u tadki
ro€.Xlakoje
/tt) : /(ro)'
"\To
F\rnkcionalna matrica n ---+ A(r), gdje je A(r) : (oti@D,'i : I,2,...,Tr1, j :
I,2,...,n neprekidna je u tadki xs € X, ako je
A(ro)'
Moa61:
Vektor-funkcija r --- f(n), f(r) : (/r(r), ..., f^(r)) r e X neprekidna je u tadki
ro € X tada i samo tada kada su u toj tadki neprekidne svaka od funkcija r --+ f6@).
F\nkcionalna matrica tr ---+ A(r), gdje je A(x) : (oU@D, i: L,2,...,n1, j :
1,2,...,r2 neprekidna je u tabki ro € X tada i sarno tada kada su u toj taiki nepre'
kidni svi elementi matrice r ---+ o,ij(r), i : 1,2,. . .,ffi, i : I,2,...,n.
:
Za funkciju f (r) Ia,Zemo da je prekidna u tadki n no ako uslov (2) nije ispunjen.
Ako postoje vrijednosti /(ro 0), /("0) i /(ro + 0) i ako medusobno nisu jednake,
-
tadku ro nazivamo tadkom prekida prvog reda. Prekidi koji nisu prekidi prvog reda
naziraju se prekidima drugog reda.
Funkcija f , X ---* IR naziva se ravnomjerno neprekidnom na skupu X, ako
Ve > 0 fd > 0 :Vr,y€ Xn l" - ul< d + lf(x) - f(y)l < e.

5.1. Osnovne osobine neprekidnih funkcija

F\rnkcija f ,la,b] + R. neprekidna je na segmentu [a,b], ako je ona neprekidna na
intervalu (o, b) i u tadki a neprekidna sdesna a u tadki b slijeva.
Neka je funkcija f ,Ia,b] -* IR neprekidna na segmentu [4, b], tada:
1) postoji konstanta K takva da je l/(r) I K,
136
 2) ako iem: ,Llr,or{f
{*)}, M na segmentu [a,b] postoje tabke 11 i

rz takve da je /(r1) : *, ":t;,{/(r)},

7@z) - M,
3) uzima na svakom segmentu 1o,01, lo,0l c [o, b] sve meduvrijednosti izmedu /(a)
i f (P). Specijalan sludaj: ako je /("). f (P) < 0, onda /(r) ima bar jedan realan korjen
izmedu a,0, tj. postoji takvo .y (d < ^r < 0 da je /(7) : 6.
Ako je /(r) neprekidna funkcija na segmentu [a, b], tada je ona i ravnomjerno nepre-
kidna na tom segmentu (Cantorova teorema).
1. Ispitati neprekidnost funkcija:
a) y:12 +r, b) y: ;h, c) a:sinc, d) y: sinl/i, e) a:lr*11,
f) u: costr'
Rje5enje:
a) Kako je Ag/ : (r t h)2 +| - (*2 + 1) : h(2n * h) 0 kada h -' 0, to je funkcija
-
neprekidna za svako r € IR,

b) F\rnkcija je neprekidnazasvako r, jer La : f*+-;fr: pffiffi -, o

kada h + 0.
c) F\mkcija jeneprekidnazasvakor, jer Ly -- sin(r*h)-sinr:2sin !cos@+!1 -,
0 kada h -+ 0,
d) Funkcija je neprekidna za svako r, jer Ly : sint/iTE - sin tfr:
2sin{i+E-{E
"orW:2sin ffi*r$fr --* 0 kada h.-0,
' e) Funkcija je neprekidna za srako u, jer je:
lo zar) -1, Ly :(r+ h - 1) - {r+ 1) : h - o,kadaO -0,
2o zar I -L, LU :-(r+ h + t) * (r* L) : -h---+ o, kada h -- 0,
3o za r: -l j" :,Jt$_o lz + t; : g.
,jtS*o lr + 1l
Dakle, funkcija je neprekidna za svako r.
f) Funkcija je neprekidnazasvako r jer je Ly:cos(o +h) -cosr: -2sinlsin(r+
b-0kada h---+0c
2. Pomo6u - 5' rasudivanja dokaaati neprekidnost sljede6ih funkcija za svako r € IR:
'€
a)y:ar*b, a+0, b)a:*2, c)g:lfr, d) g':arctgr, e)u:sinr.

137
Rje3enje:
a) Odaberimo e > 0 proizvoljno. Za svako fiksno ro € lR imamo:
lan *b lolln- "ol < e akoi" lr-rol < Tfo : d,
- axo- bl :
b) Neka jee > 0proizvoljnoire € lR. Tada jelr2_ r7l:l(r-*r)'*2rs(r-ro)l S
l*-*ol2 +2lnl.lr-tol < e, ako j" lr-rol < 1frffi+r- lrol :d,
c) Za svako €
l*-rol

:
ffi s *#- ( e, ako ie lr - rol < 1\14'e : d. Neprekidnost

l{rr[ : ilrl < € za lrl < e3 : d.

funkcije u tadki rs slijedi iz nejednakosti
d) Neka j" l"ol > 0 i lhJ :lr- < lrsl. Ako je arctg(ro+h) -arctgno:t,tada
je tgt :
,*fu,. Kako ie ltl S ltgtl za ltl < E, to je larctg ("0 + h) - arctg"ol :
"ol

: lil .ltgtl : je lhl : l*-*ol.

l*f*l .(*\: <e ako
ffi:0.
Neprekidnost funkcije f "#*
arctgr u tadki n: iz A shjedi nejednakosti
larctgx-wctg0[ :larctgrl <lrl e

3. Ispitati neprekidnost sljededih funkcija i nactati grafike:

( rlnlrl, r+0..
a)y-l t, ;t0uixo -0, b) a-[ffi, rfl u ira-1.
t t0,r
Rje5enje:
a) Kako r - 0, moZemo pretpostaviti da ie 0 < lrl < 1, t3. l"lt t 1, odnosno
t.Th t 0. Iz lnl"l : -hfi shjedi llnrll : lt"kll :hfi, na je

lrln lrll (1)

Na kraju zadatlca pokaza6emo da je lnt < ,/I * ln 2 (t > 1), tako da iz (1) slijedi

lrln l"ll (2)

Neka je e > 0 proizvoljno mali broj. Zalxl< min

{A,#,+):6(e) je t/d < rfr <

T _ Ei lrl tn2
e2
E. Otud aiz (2) slijedi da ie lr ln l"ll
138
za svako n zakoieje 0 < l"l < d, dime je pokazano da je liq f(*): li-^"lnlzl : g.

Kako je /(0) @ 1, to funkcija nije neprekidna u tadki ro : 0 (sl. 65). Prekid je otklonjiv.
Dovoljno je umjesto /(0)g1 uzeti da je /(0)340. F(r): {"ttl"'l trt-\
Funkcija
t
je neprekidna za svako r e IR. Primijetimo da funkcija h@) : rln lrl nije definisana, pa
prema tome ni neprekidna za r:0. F\rnkcija f{r) se moZe dodefinisati, tako da bude
defi.nisana a i neprekidna na cijelom intervalu (-*, *oo). Time se dobija ba5 funkcija
F(r).
DokaZimo da je ln t < & tIn2 (t > 1). U odjeljku Realni brojevi dokazali smo da
je lnn,< ,/n e(n IQ. Neka je t > L -proizvoljan realan broj. Postoji prirodan broj n.
takav da je n<t/-n11. Tada jelnt < ln(n+1) : ln[n(l + *)] : lnn+ln(l +*) o
tfn + ln(1 + il . tr7 * ln2. Prva i posljednja nejednakost su tadne jer su funkcije Int i
$ rastu6e, a druga slijedi iz lnn < t/-" (n e N).
b) Zax>Ljelr-11 :r-1,paje f(r):t'. Ot,rauj""Ifto f@):*,u"Ipo f@):
-|. Xat<o su ove granidne vrijednosti razlidite, ne postoji /("), pa funkcija ima
Jgr,
prekid u taiki x: 1 (sl. 66). Prekid je neotklonjiv r
4. Ispitati neprekidnost sljededih funkcija:

a) y : #, b) g: ft1, c) g: #, u: ;r#*r,
d) gr: * +
ffi, e)
.\ zb-tl
r)y: a7alit g)A: i/Z*t, h)U:s*,r:0, i)A:"#, j\y:+, +l eE
k) y: +,n+0,/(0):1, l)y:ry,t)-L,n+A,/(0) :0, m) gr: [r],
n) y : n[r], o) s: [*], p) y :"1*1.
Rje5enje:
a) Fbnkcija nije definisana u taEki r: -1, pa u njoj ima prekid druge vrste,
b) Funkcija je neprekidna,
c) Funkcija i.ma prekid druge wste u tadki r : 1,
d) Prekid je u tadki tr : -L,
e) Prekid je u tadki t -- -L,
f) Prekidi su u tadkama r:1 i r : 0,
g) Prekid je u tadki r: 0,
h) Prekid druge vrste u r:0 (r!6L*U: *oo,"LT_?:0),
i) Prekid je u tadki r: l, (rlfro U: &,"Iflog: 0),

139
 j) U taeki r : 0 ima prekid, jer je ("!1il A: l,"g3_ U -- -I),,
k) funkcija je neprekidna,
l) Prekid je u tadki r: A,
m) Prekidi u taikama tr: k, k e Z,
n) Prekidi u tadkama r, : k, Ic e Z,
o) Tadke prekida su u : i, tt rZ i r : 0,
p) Taike prekida su r : h, t,Zi r : 0 o

.5. Ispitati neprekidnost sljededih funkcija u tadki zs:

a) a:{ qf' :Zl,r0 € IR' b) a: :!-i,r':0 i rs: I

{Pr'l'
Rje5enje:
a) F\rnkcija je neprekidna,
b) Funkcija je neprekidna u o0 : 0, a ima neotklonjiv prekid prve vrste u rs : I o

6. Ispitati neprekidnost sljede6ih funkcija:

u: { ++oi 1,
")
1) +
:ti, d) s: {"Hi, ; ; 3 ,

, a: \f Ets-f' n> 0, f) g: {t@+r)e-?, n)9,-,--,,

e)
-rZ, z(0 0. r: 0 l pot@zatr d,aza
I t/2+x, [ z+1, r<0
r e l-2,2] funkcija y vzima sve wijednosti izmedu f (-2) i f (2).
RjeSenje:
a) Funkcija ima prekid u tadki r :2, b) Prekid u tadki r : -2,
c) Prekid u tadki tr: L, d) Neprekidna, e) Neprekidna,
f) Neprekidna je za r € (-*,0) i r € [0,+qo). Za x :0 prekid prvog reda.
f ezt - -1, /(-1) : 0, /(0) :.0, f (2) : 1. Posto je funkcija neprekidna za
r e [-1, Il, f (r) uzima sve vrijednosti izmedu -1 i 0 ukljuduju6i -l i 0. Isto tako
f(r) uzima sve vrijednosti od 0 do !, jer je neprekidna za 10,21 o

140
 7. Odrediti wijednost parametra a tako da date funkcije budu neprekidne:

a)a:1t,,,-;_, **-I , b)y:I e*, '59

( ,2-t
' (3r+r' x.-L
c)a:lr-
L 0, fr:-r' 'o= la+'2, t2o' ari,
')t'
Rje5enje:
a) Kako je za r I 1 funkcija neprekidna, dovoljno je odrediti vrijednost a za koju je
funkcija neprekidna u tadki r : -!. Ta vrijednost je o - -2,jer je +# :
- L) : -2, b) F\rnkcija je neprekidna za a:1, jer j" :"H, : I i
"$r("
/(0) : 1, c) a: o -3
"!61n "11151

8. Odrediti wijednosti parametra a tako da funkcija bude neprekidna u tadki rs :

(.r2_r ,^ (l-r2, r<o

a)u--{ #, "#9zB,rs:0, U)s:{ oi n_ 0zar0- 0.
t a, n:0 [ 1+'r, r>0
Rje3enje:

a) kako i. #: 2, sliiedi da je funkcija neprekidn a za a:2,

Jg6
b) Funkcija je neprekidna za a: I c
9. Odrediti /(0) tako da funkcija /(o) bude neprekidna za s'uako r € lR:

a) u: e#,r € lR, b) gr: u sin ],r € R,

c\ u:
ffi.,(r z -1), d) gr: ut4#4, (-1 < u < t).
Rje5enje:
a) Da bi funkcija bila neprekidna u tadki irg : 0, potrebno je i dovoljno. da je
/(r)
: Dakle, za f (0) treba uzeti jrgS t*: t,
]tg5f(r) /(0).
b) /(0) : jgSrsin * :0, c) /(0) : ;, d) /(0) :2 o

10. Ispitati neprekidnost sljede6ih funkcija: '

a) y:(-1)t=+gl1*r" * sin d :2t/21+),o € R,

b) gr : arctg :
ffi + " lWl, r { ntr + $, f (ntr + g) nr, n € z, r € R,
c') U: t"1(t"1 - (-t)l"tcoszrr),t € IR,,
d) y : sin r arcsin ff r # L, * ten, f (E * ktr) : 0, le € Z,
,

e) u :f-rl [4"#1 1ri.," * cos r) + z"/z + lW],r € lR,

L4L
 f) y :ftarcts{ft +f rsr' n + 0, r + 0, /(o)
: o,
s) a :arctg *# + " l#l ,x I (2n* 1)n', f ((zn+ 1)zr) :0,n Q z,
h) y : I t.* kr, f(g + ktr) : 0,lc e Z,
Ve;n,*
i) y : arcsin(sin r)arctg #,r * nn, f (n") : \,n € Z.
RjeSenje:
a) Neka i" lT#]: n. Tada r pripada intervalu l(n - I)r t f,,nn + f;), na je

f (r) (1)

neprekidna. Tbeba provjeriti neprekidnost funkcije u tabkama ntr *f;,n € Z. Iz (L) slijedi:
f (ntr* f- -o) : liry-
r-+ntrti-O^(-l)"(cosrtsinr)
+2{2n:1/z(zn+l),,

f (("- 1)zr'*
['l: - 1)r, +;D +2\/r@- r). (2)
t-tt'cos((n - l)n +f,1+sin((n.
Ako u (2) umjesto uzmemo n*L, dobidemo da je f (mr +X): (-1)n+1(cos(rzn'+ t) +
Tt.

sin(nn + f)) + z'/2(n + 1) : tfr,(zn + t). Dakle, vrijednost tunkcije /(r) tadkama
"
mr * [, n € Zjednaka je odgova^raju6im granibnim vrijednostima slijeva u tim tadkama,
pa je funkcija neprekidna u svakoj od tadaka ntr * L4, ft e Z lto zajedno sa (1) nam
omogu6ava da zakljudimo da je funkcija neprekidna na ditavoj brojnoj pravoj,
b) f (nr ++ -0): f (ntr ++ + 0), Vn eZi f (n) je neprekidna na IR,
'c) Naprekidna na IR, jer za
lr): n je l(n) : /(n - 0),
d) Funkcija je prekidna u tadkama r : + + kr,lc € Z,
e) Funkcija je neprekidna,
f) Funkcija je neprekidna,
g) F\rnkcija je prekidna u tadkama t: (2n + I)r,n € Z,
h) r: $ + kr,k eZ su tadke prekida,
i) r : nr,n € Z su tadke prekida o
11. Ispitati neprekidnost vektor-funkcije:
f (*):(-t, +,=#),n # o,/(o):(1,1,0).

r42
 Rje5enje:
F\rnkcija /(r) j" za n t' 0 neprekidna. Kako je
: (]El#'Jryo {f ,l'*="
/.i\
: ,r,1,0), on'da je funkcija neprekidna i
"ti5to/(r)
za r:0 o
)
12. Ispitati neprekidnost sljedeiih vektor-funkcija:

a) a:(cosr,sinr,1),r € lR, b) g: { (tt" I'*'Y*1"''*m-rsin}) ' t +0

t (1,0,...,0), r:0'
{ ("F,lrl,cosr), r+o
(r,0, 1), r : o'
.
") [
d) s:(ft *";*,1t +zfl*,...,(1 +mg*),r € (-1,+oo) \ {0},
/(0): (","',...,e*).
Rezultat:
a) - d) neprekidne funkcije o

13. Ispitati neprekidnost funkcionalne matrice: A(r): (l*l'inn* ?)

r)'"." e n.
\ -r
Rje3enje:
Data matrica je neprekidna na IR, jer su joj svi elementi neprekidne funkcije na IR. o
14. Ispitati neprekidnost sljedeiih funkcionalnih matrica:
' ,+1r1: ( .,1 sinr t ," e R,
\-rsu 1 1-r))
a)

(+ o o\
b),a(r):lo # 0l.r+0,A(01 :s.
Rezultat:
\o o #l
a) Neprekidna, b) r : 0 je tacka prekida o

15. Ispitati ravnomjernu neprekidnost sljede6ih funkcija:

a)y:12,ne(-t,t), b) gr:12,r €lR; c)u: *r,r e [-1,1], d) g: Y,* e
(0,2tr), e) a: ercos !,, e (0,1), f) u: arctgr,r € lR., g) y: rsino,0 ( r (
*oo, h) U: ,/Ft"r,L 1r ( *m.

L43
Rje5enje:
a) Neka je e > 0 -proizvoljno zadati broj. Tada i. l/(t) - /(g)l : lt2,-A2l:
:
l* allr + yl< (l"l + lsl)lr - al < 2tlr - sl < e zaVr,a e (-l,l) n lr - vl <fi d, sto
-
znati da je funkcija /(r) ravnomjerno neprekidna na intervalu (-r, r),
b) F\rnkcija nije ravnomjerno neprekidna, jer za nn n + l,Un : n, n, € N je
l*n- Anl: * -0 kada n, ---+ oor alf (r") - f @")l:2* #, = Z ) e,Ve € (0,21,
c) Funkcija je neprekidna na intervalu [-1,1J pu je, prema Kantorovoj teoremi, i
ravnomjerno neprekidna, d) Funkcija je ravnomjerno neprekidna,
e) Neka ie nn: #,An -- dM, n € N. Tada l*n-Anl - 0, kada n -+ oo i
lf (r") - f @")l > 2,Vn € N, pa funkcija nii.e ravnomjerno neprekidna,
f) R^avnomjerno neprekidna,
g) Neka iern- T7,7TtUn:T?,T+*,n e N. Tada l*n-Ynl: * *0 kadan-+ oo, a
17@il - f fu")|, E Vn ) ffi, pd funkcija nije rarmomjerno neprekidna,
h) Funkcija je ravnomjerno neprekidna o
16. Pokaaati da je neogranidena funkcija f (r):r*sinr ravnomjerno neprekidna na lR o

L7. Dolcazati da suma i proizvod konadnog broja ravnomjerno neprekidnih funkcija na

intervalu (o, b) je ravnomjerno neprekidna funkcija na intervalu (4, b) e

1-8. Ispitati ravnomjernu neprekidnost sljede6ih funkcija:

a) Y- JF +t,r€1R., b) y: r/7rn*,0 <r< 1, c) g: *,r€lR',

d) u- r\nx,r € (0,1), e) U: trcostr'r € lR' f) A': 12cos r,x € [0,t ].
Rezultat:
a)-e) ravnomjerno neprekidne, f) nije ravnomjerno neprekidna o

L44
6. Diferencijalni radun funkcije jedne promjenjljive

6.L. Izvod, funkcije

Neka je zaAata funkcijat (a,b) * R". Razlika Lr: rr - no (ro,xr e (a, b)) naziva
f
se prira5tajem nezavisno promjenjljive u tadki rs, a ra.zlika LU : f @o + A")
A/(ro) prira5tajem wijednosti funkcije / u tadki rs.
- /(ro) :
Granidna wijednost kolidnika ff, kaau L,r
- 0, ako postoji, naziva se prvi izvod
funkcije A: f @) u tadki r: xo i obiljeZava se yl :
#: W:,UL. Dakle,
f * Ar) - f(ro)
'lim Y
@o
Y': Ar+0 L'7 Az--+0 Lr - f'(ro).
U proizvoljnoj tadki r prvi izvod je:

,r'- lim f
(" *Ar) - f(*)
e'
Ar-+0 A,r
Granidne vrijednosti:

f'-(r)_ oiT_o L,r

i f'*("): ajg+o f (" +Ar)
L,r
- f (")
nazivaju se lijevi i desni izvod funkcije u taiki r. Da bi postojao //(r) potrebno je da
funkcija bude neprekidna, a potrebno je i dovoljno da je f'_(r) : f'+("). Za funkciju
y : f (r) koja ima konadan izvod u tadki r \<aie se da je diferencijabilna u toj tadki.
Firnkcija je diferencijabilna na nekom skupu, ako je diferencijabilna u svakoj taiki tog
skupa.
Ako je tunkcija y: l@) neprekidna u rkffi: *oo (-oo), ondaka,zemo
AST'
da funkcija ima beskonadan izvod u tadki r. U tom sludaju je tangenta na krivoj normalna
na u-osu u toj tadki.
Postupak kojim funkciji pridruZujemo njen izvod nazivamo diferenciranjem.

r45
6.2. Osnovna pravila diferenciranja
Neka su u: g@) t u : r!(r) diferencijabilne funkcije za r € (a,b). Tada je:
I) (au + gu)' : aLtt * 0u' , a,0 - konstante,
2) (uu)t :'t.!,t't) * utr.t,,
3) (ff)' : d3*,u@) lo.
6.3. Tablica izvoda osnovnih funkcija

1. 2. (o")t - a* ln a, & 1,

3. 4. (1r, l"l)t - 1,
r
5. (logol"l)t- .t ,o 6. (sin r)' : cos tr,
rLn a'

7. (cos r)' 8. (tg r)':#,

I t_
9. (cts r)'
r'
10. (arcsinr) +,Q*l <1),
sin2 1p7"
11. (arccosr) | --+,il*l <1), L2. (arctg r)' -1+12'
VI -X.
13. (arcct gr)t - 14. (rh r)' - chnt
1*r2'
1
15. (.h r)' - sh r, 16. (th r)'
ch2r'

L7. (cth r)' -: 18. (l"l)' : sgrr n,n * 0,

sh2r'

19. (["J)' - o,r#k,k€ v'.

146
1. Po definiciji odrediti izvod sljede6ih funkcija:

a) f (r): Ji, b) /(r) : r,,/i, c) f (r): 13 *2r, d) /(r) :3rsinr.

Rje5enje:
lim \F+tr-fi
a\ ft6\:Az_+o M- --/i;!W lirn t'F+M-t/Of,/r+E+Ji: lim
-tt:ffi+G - if,aj
b) Neka ie r > 0, jer u protivnom sluiaju gra.nidna wijednost ne postoji. Odaberimo
Ar tako da je lArl < r. Tada ie f'(r): .lim @+L'r){?+Ls-tt/r
Lt -
' nr-*o
: lim . -.- (r.+4r)3-# _ - lim Bt2+BrLc+L,a2 3r2
-
B r= ) 0'
it/t'r
Ar--+0 a*gr+a4@ar1/-rl: o']10 ffi: ffi:
(r + Lr)3 +2(r + L,n) - 13 -zr 1i,.", 13 +gr2 Ar+gr\r2+Lr3+2r+2^.r-r3 -2r
c) f'(*) -^lim
Ar+0 L,r -d5e
Iim 8rz
Ar->0'
* 3rAr + A,r2 +2) -3r2 *2,
-rr Ir//-r gt*Arsin(c*Ac)-3tsinr
l:* gts&sin(c+Ar)-3osinz
o) \n): r:* -
ot]30-----------7G-: otilo-: -
:3r- lim 3&(sinccosAc+coscsinAo)-sinz
---------M- :3rsinr lim gAsc*31\o-1 1
a?__ro Ar+o a&
*3ccos"Ji3o#:3"(ln3sinr*cos2;,1erjeo}]o#:1,a*g,#:
: JE' (#-costr + *#i) :;l=o"osAro$30# - zol1oq# : tn3 o
2. Odrediti izvod funkcije u datoj tadci:
a) !(r) : s3* *ln2r,*: *, b) /(r) : ffi,r: !,
c) /(r) : (* - 1) arcsin ,fft,r -- L.
Rje5enje:

u) /,(*) : "t(**o')*,o(,!il-o"))-"9-t, : o$30

"g("t*-r)tt(1*ro")
^*30 s\G *
a,,jo -Bu ---ArD- z,
Ar__+o
5(l+An)-3 2
r(rE;)Tr-3
b) f'(r) Ar--+o r Ar---+0

-l$offi:*gos-Ftb
A,r arcsin
c) f '(L)
Ar--+o T Ar--+o

L47
3. Ispitati diferencij abilnost sljedeiih funkcij a:

a) f (r)
Io, +b, tr

c) f(*) f -2r-z, tri-_i, d) f(*) r+0

r-0
R,je5enje:
a) Datu funkciju moZemo predstaviti kao
r,
sin ( r e U(2kr , (Zk + t)n)
f b\ : { O, r: kr k e Z. PokaZimo da je data funkcija dife-
[ -sinr, r e((2k+ 1)zr,zkr).
rencijabilna za svako r f kr,k e Z. Neka je n e Upas(2kn.,(2k + I)r). Tada je
f'(*):o110ry:Jlg,
in(r*AC-sinu
Ar--+0
*ffry
L)'b
Ar
Ar---+0 T
Slidno se pokaauje da je f'(*) : - cosr ako je r € upE2(Qk * 1)z', 2hr).
Medutim, u tadkama oblika r -- 2kr (k e Z) funkcija nije diferencijabilna, jer je za
r:2kr f*Qktr):olgb*s%d :o1'g'**# :
(k e z), : cos2ktr r,

ft-(2ktr\ Zj':b_s%S;jn:**ru : -cos 2kr: -1. slidno, za

r: (2k*1)zr, (k e Z), je ft*((zk+ 1)zr): t i /l((zk+t)r) - -L, odalle slijedi da data
funkcija nije diferencijabilna ni u jednoj od tacaka skupa {ktrlk e Z},
b) Ako je r < 1, tada i" f'(r) - e', a za r > 1 ie f'(t) a. Ako je r : L
: tEW: : =
onda je /i(1)
olg,o* ol,g,o* ("*W) {.:" :::It|:,
/l(1) - Ac-+O-
^lint +:e,stoznadi daiezaa|-b:eia:e,tj. zab:0 ia:e
funkcijadiferencijabilnai u taiki r: l. dok zaaf eilib l0 funkcijanijediferencijabilna
za t: I,
c) Odigledno je da je za r + -2 data funkcija neprekidna i diferencijabilna. Uzmimo
da je r: -2, pai, ,I\r_t-zr-2) slijedi da
"jg*/(r):,j9r*(2r+6):2:
je funkcija neprekidna i u tacki r 2,
-
f'-(-z): oJTo _: u
tadki r - -2,
d) Rrnkcija u ima izvod za svako r € lR, a funkcija o: lcos$l imaizvod'za
r/0i r*rn:#, k e Z, pa je funkcUa /(") : u,' 'u diferencijabilna za svako r I 0
i r+r7r. Razmotrimo sludaj kada je n : 0 i r : xk. Ako je # : hlcosf;l, to ;e
148
/'(O): lgbrtcosf;l :0, ti. funkcija ima izvod u tadki n:0. Zan: 16 imamo da je

fL(+)
ft,nlt**l.o'(ry+ (W
(2k
n (rln t
2 \"'u I

')) ) I

f'@n ) ne postoji o

4. Pokazati da je tunkcija /(c) : , diferencijabilna u tadkama

{ttt'," *|Rt*
x:rk:kTrkeZo
o. Ispitati diferencijabilnost funkcije /(r) ako je:

:lrl, b) /(r) :
a) /(")
{""il*' It|,
c) /(r) :

Rezultat:
tra|, d) /(r):
{I'*-"1,, {ff, Ial,.
a) F\rnkcija je diferencijabilna za r f 0, b) Funkcija je diferencijabilna za r f 0,
c) F\rnkcija je diferencijabilna, d) F\rnkcija nije diferencijabilna u taiki r : 1 r

6. zatunkciju !(*) : |'tB tl' odrediti: /l(0), 4(0), f'(r),

{arcts [1* "gg*
lim f'(*)
t+0-e
\ i utvrdit da li postoji /'(0).
Rezultat f'-(0)- oo, 4(0)
/i(0) I f'(n), //(o) ne postoji o
"Ug*
7. Odrediti lijevi i desni izvod u tadkama prekida sljede6ih funkcija:
(4 ^" **o
/(r): { -l-.
f x#o
a) /(c): { Tf', , b) ;F' ,
[ 1, r:0 t 0, r:0
c) /(r) :
{*"?F' :tl, d) /(") :
{'.:'f :t
' :tZ
Rezultat:
a) /l(o) : *oo, /j-(o): o, b) /l(0) - -F, 11(o) : o,
c) /l(o) :0, 4(0) - -@, d) /1(0) - -1, /i(0): *oo r
L49
8. pokaaati da je funkcija f (r) :
#3, neprekidna u tadki r: 0
{%sin},
iako u toj tadki ne postoji ni lijevi ni desni izvod.
Rje5enje:
Kako i" lTo (*frt sin;) : 0, /(0) : 0, to je prema definiciji neprekidnosti fun-
kcije u tadki, funkcija /(r) neprekidna u tadki n :0. Po5to ie /i(0) : l@#9 :
nlj3*
: " "tsinf, i za h - hr, : fir, tc---+ toor i. *IT* Wsinfr : 0, a za
o\T*
#, t nm
-4 too, je .lim
arcsinh2,
rysinf, : 1, to proizilazi
izilazt da desni i lijevi
k-+*oo Tsrn6;
h
'
''k
izvodi ne postoje u tabki r:0 o

9. Koriste6i osnovna pravila i tablicu izvoda odrediti prvi izvod sljede6ih funkcija:
a) u: ar4-bx2, b) gr: 3x5 -r3+8n-2, c) y : t+!+$+,,fr, d) y :2t -3'5r,
e) g: e* +!nr- kt\fr, il a:sinr*cosr*tgr, g) a :2+t{F - ** #-
Rezultat:
a) y':4ar3 -zbr, b) u':llra *3r2 +8, c) y': -h - # *#,
d) ln2-3.5rln5, e) t:e'-f{r,
{:?f 111 f) g': cosu -sinr* #,
\,
g) A' : nT"+;2 - t*W'
10. Odrediti prve izvode sljede6ih funkcija:
a\ y: rsinr, b) y -- r\nr, c) A: (3r2 +2r *S)Inr, d) g : sinrlnr,
e) y: tF@ *lnr), f) U: re', g) U: r2e2', h) y: (2cosr - sinr)et.
Rje5enje:
Na osnovu pravila za na)aienje izvoda proizvoda dvije funkcije, dobija se:
a) u--fr,u:sinr,y! :sin r*rcosr, b) y':.1*lnr,
c) {: (6r+ 2)lnx*3r* 2+ *, d) /:cosrlnr*ff, e) { --W,
f) u' : (r * l)en, g) g' : (*' +2r)er, h) / :(cosr - 3sin r)e' o

11. Odrediti izvod sljede6ih funkcija:

u: ffi, #ffi#, c) y: ffi, s: u: ffi+rctgr,
a) b) s: d)
H, e)
f) y : ry9, g) U:ln3eir#+coss.

150
Rjeienje:
Primjenom pravila za nalailenje izvoda koliinika dvije funkcije, dobija se:

a) u : r + L,'u : r - l, A : ff, A' : tu#fo : 1LiF#Dj : - (*kr,

6.4. Izvod, sloZene funkcije

Ako je y :
f (u) a rr : p(r), tada y nazivamo funkcijom od funkcije ili sloZenom
tunkcijom od r, tj. y: f (e@D.
Ako su funkcije f (u) i rp(r) diferencijabilne, tada je # : # - # ih yL fL.L/*.
-
Formule izvoda osnovnih funkcija dobijaju sada op5ti oblik:

1. (un)' (o")' : au ln a' L,,', a ) o, a* 1,

3. ("")' :- eu ' Itr' , (lr, lul)'- {,

u
5. (loeo lrl) 'l - k, e, (sin u)'
- cos u. ut ,

(ts u)' :
ut^
7. (cos u)'
cos2 u'
9. (ctg u)' (arcsinu)t - L
SIN- U lm)
u)': L
11. (arccosu)t - -L. \mr
u'
(arctg
1 * u2'

13. (arcctgu) | - - (rh u)' ch u. ut

1= + Lr2'
^. - ,

15. (.h u)'

- sh rr - 'tr', (th u)': ch2u'
=4

17. (cth u)' : - sh2tt'

!, .

151
L2. Odrediti izvod sljededih funkcija:
a) y-(3+*2)5, b) a-ratctEr, c) y- ffi, d) y -nfir,
e) a -rnts$, f) a _ r"u#, s) a
h) a-t"ffi*arcts*,o€R'
Rje3enje:
a) Data funkcija moZe se napisati u obliku A - u5 , Sdje jeu- 3+ n2,paie
: -
y' sua -r..t' 5(3 + r2)n(g + rT
b) y - eu, u - arctgr, Pa ie At : ,atcts" #r,
c) Ako je 1 * tg2r Odavde je {"_
/r_ 2, pa je yL : yL. u'r - z|- fu-.nfu;. 2 - ffit 1

*r, P& ie y - lnu, odakle ie Y' :

2
d) Neka ie u - ffi,
e) a' : : :
&(tg il'" "' ;il*r,
r) vL:
s) v'

h) v'

13. Odrediti izvod sljededih funkcija:

t r
a) y-(*'-r+r)-r'**t, b) u-7*2*2r, c) A-Z*'\ffi, d) A- In 1*sin
1-sin r ;

s)y--rffi*rn/#,
h) y=rarcsin,l l"ft * arct1\fr - I
tfr, i) y _ ln(l * sin' *) 2 sin rarctg (sin r),

j) y -arctg e2* * rn ,ffi.

Rezultat:
a) A': 2r2e2r*3, b) y' :7*2+zsh 7(2r+2), c) y': #[(atn 2)r2+(4 rnz)r*1] ,

d) v'

L52
 f) a' o,l *
zvsffi
l3 s(ffiyi +@' Y "o"2
ri,t%t

h) a' i) y' : -2cos rarctg r), j) s

N N,
(sin ,,1
@-r@
L4. Na6i izvod sljedeiih funkcija:

a) v

b) a- a@-ztfrurcts@+1 ,

c) v- hltg(t+t) | ilk 3#rur4,

n2 n2 12
d) a- #rm#*#arctg (2@*' +t)) +3.
Rezultat:
H-,*
u)
\
a':ffi, b) u':@ni@,
, 18 L\ ^/ 1 r
")
| 1
{:"i"4"*r, r\
d) {: 1r,ft*"T .
, a 5g.2

15. Neka su u (c), o(r) diferencijabilne funkcije. Odrediti izvod funkcije y : f (x), ako je:
a) /("):yP,u)0, b) /(r) : I/d,uf 0,u)0, .) /("):log,, a,u) 0,u >0.
QieSenje:
a) Datu funkciju A : ua moZemo napisati u obliku y : eornu, pa primijeniti formulu
za odredivanje izvoda eksponencijalne funkcije. Tada j", U' : (earnulr : eurnu(alnu)/ :
u'(r'Inu + u{).
Izvod ovakvih funkcija moZe se odrediti i primjenom tzv. metoda logaritamskog di-
ferenciranja. Naime, logirtmovanjem lijeve i desne strane jednakosti u : r.tru , dobi6emo
h g a\n u, odakle je diferenciranjem : r*' u + .'{, odoos no yt : u, (at In u + o*),
- *
ln
b) Slidno kao pod a), kada umjesto u pi5enro
|,
c) Kako je logob: #* b ie y: H, u # r. otuda diferenciranjem dobijamo
/: (H)t - uu'rw,-ubtna
16. Odrediti izvod datih funkcija metodom logaritamskog diferenciranja:
a)U=(ril")"*', b) g :d,in,, d) y :nx, u) y:rbr, f)
y: (Inr)t ")U:(1+f;"-t,
Rje5enje:
. a) Logaritmiranjem se dobija lny : cosrlnsinr, odakle je, poslije diferenciranja
d : (cos r)/ ln sin c * cos r(ln sin r)/ : (sin r)"* c-l 1cos2
- rin) r ln sinr),
"
153
 b) ln 91 : sinr Inr, g! : trsinr(cosrlnr + %c)'
c)a':(+)"-' (t'+-6),
d)a':f(lnt*l),
e) a' :2nlnt-t1t",
f) a' : [nr)r(ln(lnr) * #) .

O.S. Izvodi funkcija koje nisu eksplicitno zadate

1) Izvod inverzne funkcije
Diferencijabilna monotona funkcij a f : (o, b) -* R., 34 I 0 ima inverznu funkciju
*: f-'(g) eiji se izvod izradunava prema formuli:
tll
"n: ,L: gr.

2) Izvod implicitne funkciie

Ako je U : f @) diferencijabilna funkcija zadata formulom F(r,y) : g

tj. F(r, f (r)) : 0 i ako ie F[(r,y) + 0, onda je

r
vL: :ffi,il
Fl(r,o'\ili d
ft@t",/(r)))
: o.

S) Izvod funkciie date u parametarskom obliku

Ako jefunkcija f zadata parametarski: r: p(t)iy:rbft),a < t < B, gdje su

funkcije f ,p,1h diferencijabilne i tpl(t) f 0, tada je:

aL:ro:H:m
a
E Y\"t

17. Odrediti r! ako je:

a) g:rllnr,n)0, b) r:3u5 +2a2 +a, c) y: {i, d) gr: en +n'

L54
Rjeienje:
a) Kako j" gL: @ *Inr)t : 1 * * t 0, to je data funkcija strogo monotono rastu6a
za r > 0. Dakle, ona ima inverznu funkciju i rtn:
#, h:
b) Kako je r|: l5y4 * 49 * 1, fo je {r: tsrfr4*r,
c) aL : #, a rto : 3+/F,
d) Kako i" yL: er + l, to je r|: #e.
18. Odrediti * implicitno zadanih funkcija:
a) r3 + rzA * y2 :0, b) eu - e-* + rU :0, c) e' singr - e-u cosfi : 0,
d)arctgA-y*r:0.
Rje5enje:
a) Kako je F(r,U):rs **2U+92, F!(r,U):3r2 +2ry, F[(r,U):12 *2y,to je
d": -ffi : -##, 12 t 2a # o,
b) Po5to je F(r, U) : ev - e-n I rA, a F!(r,U) : e-t + y, F[(r,A) : ev *r, to je
{.:-ffi:-#?#!,e!*r+0,
c) Kako je F(z,U): e'siny-e-ecosx, F[(r,U): e'sing* e-usinr, f[@,d:
e'cos g -f e-v cosu, to ie {r: -ffi : *ffiffffi, eo cos u * e-v cosx f 0,
d) aL

19. Odrediti yL implicitno zadanih funkcija:

,222
a) lnr + e-* c)r5*As:o,3
d) r-A*arcctgy, e) enY-12+y3 -0, f) 4t
a-F
Rezultat:
a)
"Y
+y,r#0, b) ffi,a* -b, c) -|ft, d)
fi+l, e) *, r) #o
20. Izrdunati izvod inverznih funkcija:
a) a-'r*t*u, b)a-2r-ry, c)u-2r2-14
Rezultat
a)rl #, b)#, c) #o
155
21. Odrediti {n funkcija datih u parametarskom obliku:
a) n :3t3 + 9t,g :1e , b) r : t2,y : |t3, .
c) c:2ln(ctgt),U: tgt*ctgt, d) r: etsint,A: etcost.
RjeSenje:
a) aL: *: ffi, b) vL: |t,
c) x!r: #u,ir: -ffi,aL: ffi - ctg 2t,t+ $,k ez,
d) rtr: et(cost * sint), y't: et("ost - sint), 9l : ffi '
22. Odrediti /r funkcija datih u parametarskom obliku:
a) r: nsinf - sinnt, A: ncosf * cosnt, b) r: a(t - sint), U: a(L - cosf),
c) r: arccos
#,9: arcsin #, d) r: *+r,a: (#)'.
Rezultat:
yL: -1, t
a) -W, b) ctg$,t/zkr,lc € v,, c)
{ 1, t 3, d) ho
23. Odrediti fi@ i fi(") , ako su funkcije h i fz zadate i mplici tno sistemom jednadina:

Y?-Ylrrr:2
Yl+a?*2t:r'
RjeSenje:
Uvr5tavanjem vrijednosti 91 : f{n) i Az: fz(r) ,t dati sistem jednadina, dobi6emo:
/i(") - t3@*3r=2
t?@+f?@)*2r:L'
Odatle je, diferenciranjem
t?@t't@) -fl(") tL@)+1-Q
fl(*) +fz(")fi@)+1-Q
/r (r)

Ako je determinanta t7@ -r3(") * 0, slijedi da je fir)- -

f{r) fz@) ,

fi@): wrfvi#tnan.
24. Odrediti ftt(r) i fl@), ako gr1 : h@) i gr: f2(x) zailovoljavaju jednadine:
u) ggz+
ffi- 13:O,A?+A'r:r', b) euw*uzsinu - l- x,y?+"y3: fi2,
.) yr + rbfut + yil +uz * sinr : 0, rh(a? + a| + *21 : *-
156
6.6. Diferencijal funkcije
Geometrijsla interpretacija izvoda i diferecijala
Ako je funkcija A: f @), r e (a,b) diferencijabilna u taiki y: n1t ixg € (o,b), tada
jeLyl
Lr:u ta' (1)

gdje o -* 0 kada Ar -* 0. Odatle je

Lu : at Ln * aLr. (2)

Glavni dro { Lr prirasta Ag funkcije, linearan s obzirom na Ar, nazivamo diferenci-

jalom funkcije i oznaiavamo ga sa dy:
dy : yt L,r.

r dobijamo da je dr : i Lr : Lr, pa je diferencijal proiz-

Specijalno, za funkciju
voljne funkcije / u taiki r
dy : gtdn. (3)

Ovaj obrazac ostaje u rnZnosti i u sludaju da je r funkcija neke druge nezavisno

promjenljive.
L (L) slijedi da je Ag N dy ili
f (r + Ar) * /(r) + |'@)tx (4)
tj. za dovoljno mali dn : Lr prirast funkcije pribliZno je jednak njenom diferencijalu.
Pri tome se dini apsolutna gre5ka l\y -dgrl i relativna d : l\v-:!vl.
Geometrijski, diferencijal predstavlja prira5taj ordinate tangente konstruisane u tadki
M(*o,1(ro)) koje odgovara prira5taju Ar: dr (sl. 65).

Y=f (x

Xe Xs +AX
sl.55.
157
 Koeficijent pravca tangente krive y : f (r) u tadki M (ro,/("0)) je prvi izvod f '(*) u
tatln M(ro,,f(ro)), tj. tS a: f'(ro). Jednadina tangente glasi: g -A0: f'(*o)(r -"0).
Jednadina normnale u taiki M(ro,11ro)) glasi: r - ro : - 1t@o)(A - Aa).

25. Odrediti diferencijal funkcija:

a) A : 13 +3n, b) gr: 2n 3-r + \/i, c) A : n€'",
-
:
d) y arcsinfr, e) a :u.a-2, f) a : arctgff.
Rje5enje:
a) dg: * 3x)tdr : (3r2 + 3)dr :3(r2 * I)dr,
(r3
b) d,A : (2' - 3-o + t/r)t dr : (2'ln2 * 3-' ln 3 +
#)d,r,
c) du : 1re*2)td*: e2 (z* * l)d,r,
d) Kako je d(arcsin
1fr)
: (arcsin u)'tu,u: fii d,u : d(fi) : -haQ"D : -"#d,n,
to je d(arcsin
fr) t"l{L-+ ' '

du-ud(u2) du
#) _
a2 2udu
e) Prema pravilu diferenciranj a ranlomaka ie d(
a4 &-T,u#0,
f) d,(arct1?- W o

26. Odrediti diferencij al sljededih funkcij a:

a) y - 13 -Jr2 *Jr, b) y - tm, c) y- # *arcts*,

d) y - arcsin |, e) a - (2t - 5)8, f) s : ,tn.
Rezultat:
a) da - 3(r - t)zdr, b) du - ffi, c) da--ffi.
d) du - -#, e) d,u - L6(2t- 5)'dt, f ) ds- 4t3 ett dt

27. Odrediti:
a)
#@t -2l.6 -*s), b) ,r*r(ry).
Rje5enje:
Kako je
df (")
(5)
du
gdje je u-diferencijabilna funkcija neke promjenljive, to date primjere moi,emo rije5iti na
dva nadina.

158
 a) Uzmimo da je Lt,: 13. Tada, naosnovu prve jdnakosti (5), imamo: -
a1$t*t
2no -rs): fut"-2u-u3):(u-2u-u,)' - 1- 4u-Juz - t- 4r3 -Jr6,rf 0.
Do ovog rezultata moZemo do6i koriste6i drugu jednakost iz (l): :
#@t - 2z.6 - re)
d(r3-2r6-rn) _ (s",-r2n'-gng)dn _
----,6) - ------W6-- - r - 4r3 -316,rf
1
0,

b) Analogno kao pod a). Uzmimo da je u : 12, pa je

d@\=f) : ffi,1\ /a / - \ t/n t

d, lsinr\ -d- f "t"f\ --!-;- ,rcosc;sinr
- - /sinlF\t - t/ucost/ulin^/u2u{u -:ffi:,tf\,lli
4

*%ttt
d, lsinrr d(t#) : _ffi-:
- =:#:,rf - J rt) o
rcoso-sinr
A@\=;): - i&f -
28. Izradunati prira5taj i diferencijal funkcije a:3r2 -nzar: I i Ar:0,01 i na6i
greSku prilikom zamjene prira5taj a diferencij alom.

Rje5enje:
Kako Lg: 3(r*Ar)2-(r+Lx)-3r2+x : (6r-1)4r*3A12, dry: (6r-1)Ar, to
je
se zar: I i Ar : 0,01 dobija: LU :0, 0503 i dA :0,0500. Apsolutna greika pribliZne
jednakosti Ly
= dy ie l\y - dUl : 0,0003. Za relativnu gre5ku pribliZne wijednosti
jednakosti Ly * d,y vimase odnos
W Sto iznosi 0,6Yo o
29. Odrediti pribliZnu vrijednost cos 610.
Rje3enje:
Uzmimo da je r : : I i A,x : *g1o : ft u formuli (4), dobi6emo:
arc60o
cos61o: cos(60o + 1"): cos($ + #) A, cos$ -,rsin$ = 0,5- o,,0I7.+:0,48b .
30. Odrediti pribliZnu vrijednost Vm.
RjeSenje:
(r): \/i. Kako j" f'(x): #,
Uzmimo da je f to je, na osnovu formule (4),
tE +M x \/x + gdie je n proizvoljan prirodan b1oj.
#,
Analogno, W: W6 N iM * #rrur. 6 : 5,08 o
31. Odrediti pribliZnu wijednost:
a) sin31", b) tg44o, c) arctg1,05, d) ffi0.
Rezultat:
a) 0,515, b) 0,965, t + 0,025 nr 0,81, d) 2,S907 r
")
159
32. Izrahtnati prira"Staj funkcije i diferencijal funkcije:
a) y--2r2-frzar:Ii L'r:0,01, b) y: 13 -2rzafi: -2i Lr-- 0,02, c)
A : \/r za fr
:9 i Ar : 0,002.
Rezultat:
a)Ay:0,0302, d,a:0,03, b) Ag/ :0,202404, dy:0,2, c) Ag/:0,00033,
dry: o,ooo3 r
33. Izradunati prira5taj funkcije i diferencijal date funkcije, pa izradunati apsolutnu i
relativnu gre5ku koja se dobije pri zamjeni prira5taja diferencijalom:
a\ g : 13 - 3n2 * I0 za r: 3 i Ar : 0,001, b) y : t/* ,u r : I i Ar : 0,61.
Rezultat:
a) Lg: 0,009006001, dU : 0,009, apsolutna gre5ka 0,00006001, relativna 0, 000666
b) Ag : 0, 1, d,y : A,L667, Ly - dU :0,0667, W: -0,667o
34. Date suparametarske jednabine krive r:1t t3,U:L+*. Izradunati dni dy ako
jet:3idt:0.02.
Rezultat:
d,s:0,54, dU :0,12 o

35. Date su paxametarske jednadine kruga r : acost, y : asinf. Izradunati dn i dy

pomodu t i dt, a zatim dgr pomodu r,y i dr.

Rezultat:
dr - -a,sin tdt, dy
36. Dokazati pribliZnu formulu W N a
odnosu na o,n.

Dokaz:
Neka je l"l < an iU :
#8. Tada, primjenom formule o malim priraitajima na funkciju
f @): tF| dobi6e se /(s) /(0) + f'(O)u, odakle ie
- nl 1* #,,nu osnovu
ffiy
dega je

37. Dai<aaati formulu ttr+":o,* #-r,o ) 0, x)O,gdje je 0 < r .#.

160
38. Pokazati daje:

a) sin(r + Ar) nv sin r * Lxcos tr, b) su+Ac x e' * A,xe$ ,

7ft; 1- tatadovoljnomaleo
nv 1-ozadovoljnomaleo, d)
") # ny o

39. Odrediti geometrijsko znadenje zamjene priraStaja povr5ine kruga P njenim diferen*
cijaiom dP.

RjeSenje:

Geometrijski, to je kruZni prsten (sl. 66). Naime, za male vrijednosti Ar krugovi

se raalikuju medusobno vrlo malo i zato se povr5ina prstena mole, s vedim stepenom
tadnosti, zamijeniti pow5inom pravougaonika iija je osnova jednaka 2rn, a visina Ar.
Zaista, povr5ina toga pravougaonika i jeste diferencijal dP: dP : (r2n)t .Ar : 2rrLr. IJ
pribliZnoj jednakosti AP ry dP dopu5ta se apsolutna greSka ILP dPl: lArl2 i relativna
-
_^:r_^
gres*a Il"P-dPl larl2;: <_ (Lr)z Ar c^
TP-: z-,r$#(N' ffi: ffi
40. Strana kvadrata je 8cm. Za koliko se uve6a njegova powsina ako mu se strana pove6a
za 0,5cm. Ocijeniti relativnu gre5ku zamjene prira5taja diferencijalom.

Rezultat:
LU : 8,25, dy: E, d : 3,03% e
41. Ivice kocke mjerene sa tadno56u do 0,02cm duzine su 8cm. Kolike su apsolutna i
relativna gre5ka pri radunanju zapremine kocke.'
Rezultat:
LV x d,V:3,84cm3, + nv 0,008 ili A,8To o

42. Odrediti jednadinu tangente i normale krive a

apscisarna:

a) y:12 -2r*5,og:0, b) y:Lr*, -x,xg: -1, y:-sinr, ro:T.

")
Rje5enje:
a) Kako ie /(0) : 5 a A' : 2x - Z i {10) - -2, to je jednadina tangente u tadki
A(0,5) : Y : -2r *5, a normale g : Lrr + 5,
161
 b) Jednacina tangente ieY: -2tr - l, anormale g: lt *2,
c) Jednabina tangent e je y : ** + + - +a normale, : -1[2r + + + + .
43. Odrediti jednaiinu tangente i normale krive r:t2 +3t- 8,A:2* -2t-5 u tadki
A(2, -1).
Rje3enje:
Kako je jednadina tangente u tacki M (r(t), a(t) s y(t)

normale a - aQ) : -*r, - r(t)), {, + a,to 6emo najprije odrediti vrijednost parametra
tzakojije r: 2iU - -1. Rje5avajuii jednadinet2 +3t- 8:2i2t2 -2t-5 - -1,
dobijamo: Iz prve jednabine t:2it: -5,4i2 druge t:2it: -1, odakle t:2-
t yl:4t-2i rlr:2t+3 zat:2 imamo #: +, pa je jednadina traZene tangente
g * L: F@ - 2) anormale g + l: -t@ - 2) .

44. Odrediti jednadinu tangente i normale cikloide r : r(t- sin t), A : r(l- cos t) u tadki
ffi koja odgovara vrijednosti to: T.
Rje5enje:
Kako je ixo : nG) 1), aa
{": t% i YL@Q - 1, pa jednadina tangente i normale u tadki M(*0,y0)
glasi A-r-r-T+r,tj. y- r*r(2-+) i y- -n+rE o

45. Odrediti jednadinu tangente t krive A

pravu p:
a) y: \B:7,tLp,p:2r:g, b) gl: Inr/i-L,tLp,p:y: r{!,
c\ a : W + VF - l/-az, tllp, p : a : x - 2.

Rezultat:
a)U: -L"+8, U) Takvatangentanepostoji, c) t1 : U:tr-ft,t2:a- r+fto
46. Iz tadke M(4,I) postaviti tangente na krivu U : * i odrediti dodirnu taiku.
Rje5enje:
Ta6ka M(4,I) ne pripada datgj krivoj. Neka je M(*t,gr) dodirna tadka. Tada je
jednadinatangente a-ar:
ffi@-xr), odakle jerbl: ffi:at@i. Kako je
/@i: +,,
to je ffi :
#r, odakleie sr: fi!+ 1. Thcka M(q,sr) ptipada datoj

krivoj, pa ie zadovoljena jednakost' f 1 : +, odakle je 11 : 2. UvrStavanjem

ff
162
vrijednosti rt:2 u 91, dobija se da j" ar: f . Dakle, dodirna taika tangente ie u(z,l),
a t:y:f,r.
47. Odrediti ugao pod kojim se sijeku krive kr i k2 ako je:

a)fu:y:sinr, kz:A:costr, b) k1 :U:fr2,k2:r:A2,

c) k1 : y: +-+: l, k2:y2+r2 - 36, d) ,kr : 12+r6y2 - 4o2, k2:12*a2: a2,
e) k1 : 2y : 12, k2 : 29 : 8 - 12.
Rje5enje:
Ugao o pod kojim se sijeku krive &r i le2 je ugao izmedu tangenti h i tz povulenih i
tadki presjeka na date krive.
a) Koordinate tadke presjeka krivih h i kz su rjesenja sistema jednadina:
U: sinr
9: costr'
Iz jednadine sinr : cosr dobija se r : f; + letr, k e Z.
Za parne k (k:2n) je:
1) Koeficijent pravca tangente t1 (sin(f; + 2ntr))r*: cos T : +,
2) Koeficijent pravca tangente t2 (cos(f, + Zntr))rr: sin je
- T: -+,pa
rt,tn
l(tt,tz) - &rcftffi _ B,rctgTtfr.
r22

Za neparne k (k : 2n * 1) je:

3) Koeficijent pravca tangente t1 cos(f; * Zntr * -+,

z') : cos(zr + T) :
4) Koeficijent pravca tangente tz
-sin(T *2ntr *zr) : -sin(n +T): *,pui"
l(tt,tz) - &rctgTtn.

b) Koordinate tadke presjeka su rje5enje sistema:

U: 12
fi-y2'
163
 Tledke presjeka su: M(0, A), M{1,1). Krive hi kzimaju izvode Ul : 2t i U'z : +#.
U tadki M(0,0) ;e g{(O) : 0, a at(O) : oo, p& tangente su r-osa i gr-osa i ugao izmedu
njih je $.
U tadki Mr(I,t) ;e sf(t) :2, a /20) -- *,
z- 1
l(h,tz) - &rctg#
I -r .t
B

c) l(h,tz)
e) l(t1,tz): arctg$ e

48. Odrediti ugao izmedu tangenti povudenih u tadkama sa apscisom os krive y: f (t),
ako je /(r) dato slijede6irn relacijama:

a) (r - t)2 + (y + 3)2 1, b) 12 -y2-2r*4y-19:0,

c) n2+4y2 2r*8y*4_0, {xg d) arctg9** -h 12 +y2 0, {xs je nula
tunkcije f (r),
e) a- arctg|' - tffi:0, o,

Rezultat:
a) 0, b) arctg 15, c) arctg *8, d) 0, e) 0 o

49. Odrediti ugao pod kojim se sijeku krive:

a) n:t,U:t2itr-$cost, Y- f sint,
b) r - tfrcht, U: tfrsht i r - 3\ncost' a - z\nsint,
rO
c) trz:4ayiy- ;ry;z'
8o3

Rezultat:
a) aN87o, 10', b) a- 90o, c) a- arctgSo

164
6.7. Izvod. i diferencijal vektor-funkcije kompleksne i
matridne funkcije
Ako komponente vektor-funkcije

f(r) : (/r(r), fz(r),..., f"(r))

imaju konadne izvode, tada je

f' (*) -- Ul@), f'r(*), . . . , f'"(r)).

Ako elementi matridne funkcije

A(x) : (ori@D,

gdje je (o;i@D -funkcionalna matrica tipa m x n, imaju konadne izvode 4i@), tada se
izvod matridne funkcije izradunava prema formuli:

/ "1t@) drz@) ai"(r) \

:I ah.@) 42.@) at'(r) |
A'(r):
\&t - (4.i@D -
\qij\&)t
\r;;,", rial)
";;@)
Kriterijum diferencijabilnosti funkcija vaZi i za ove funkcije.
Ako su A(r) i B(x) - diferencijabilne matridne funkcije, au(r) diferencijabilna vektor-
funkcija, tada je:
r) d(A+ B) : dA* dB, 2) d(A.u) : (dA)u+ Adu,
3) d(AB): (d,A)B + A(dB).
Ako je tunkcija
P(t):u(x)+iu(t)
pri demu su u(r) i u(x) diferencijabilne funkcije, tada se izvod funkcije 9@) izralunava
prema formuli:
p'(*) : utlr) + iut(r) .

165
50. Odrediti Lf (ro) ako je:

a) f (r)

c) f('r) : (trn \")

\shr 1 )
Rje5enje:
Prema definiciji A/(r) imamo da je
a) A/(rs) : f (r)-/(eo) - (*-ro,sinr-sinro,er -sro1: (Ar,zsinffcos(rs +*),
_ 1)),
"*o("L* (" ro\
b) Lf(ro) - f(*) f("d -BL^r r-r
\4- m)
l ,no+4,L,r+4-ns.
c) /,f'("0) ( rn-rt t"#\
\" \thr-shrs 0 )
/I (*o* Ar)n - rff lrr(1 + Aror\
no )I o
\z'h+ch(rs+*l o )-
51. Odrediti f ' (L) ako je f (")
Rje5enje:
Prema definicfi izvoda funkcije, imamo:

ln(l + Ar)\
f'(r) tt,#)
r\ tz,r)o
\2,
52. Odrediti izvod matridne funkcije
( ot (") arz(") \
f(r)- \ ort (") &zz@)
)
ako je
oll) f arctgr za l"l
ttre"r*+ za l"l

"3)
*zLIL
^(r) I "-*'trZ za l"l
za l"l

"r?r)
166
Rje5enje:
O,Creclimo izvod elemenata date matrice. Za l"l + 1i r/ 0 imamo:

( 1 zr\ r,-1 -/ 1,
a\t(")
1,

(,
(") za l"l
alz(") - a!2r
za l"l

a!zz(")
- sgfi rr.

Odredimo lijevi i desni izvod funkcija aU@) u tadkama r: l, n : -L i r:0:

a\t+(- 1)
arctg(-l +h)+T I
h-+0* h

a\r- (- 1)
- lim f ssn(-t + h) + *(-r + h - r) + t
h+O-

a\t+(1) _ lim
h--+0* h 2'
a\t- (1) Iim
arctg(l + h) T
- h->0- h2,
11 t
a\z- (- 1) " h= - o.
h+A-
(-1 +t)2e-(-1 +h)z 1
alz+(- 1)
h--+0*
11
: ; oS. 6ttt - zn + n21g + 2h - n2 + o(n2y - r) : o.

Analogno odredimo o\r*(l) :0, 4z+(0) : *t.

Dakle.

/r. Zre-r'(t -
I t*A 12)
\ za0
\ z"t -"' (r - r\ sgntr )
(+ o \ za l"l
\6 ssn
")
167
 (t o\ r
tttn':(6 /r
:(6
=(8 o\
/i(1)-(+ i),/i(o) ir),/l(-1) i,)
Kako je a/rt(-t) : *oo, to data matridna funkcija u tadki r : - 1 nema konadan
izvod. U tadki ft: r zadovoljena je jednakost /i(1) : /l(t; i //(1) : /i(1)
je funkcija diferencijabilna u tadki r : 1. U tadki r: 0 desni i lijevi limes postoji ali su
medusobno razliditi, p" /'(O) ne postoji o

53. Pokaaati da funkcija

) tr+O
f (")
) tr - 0,

ima prekidan izvod o

54. Odredi ti izvod funkcije:

a) f(r)- (arcsin fr, ["] sin2 rr),
b) /(f)- ("e cos t,€ot sin t,u(+),u(sint)),
c) f(")- (sin ("'*), e'i" * ,/(sin' *), p(cor2
")),
/ t2+y ' \
d) f(r)_ { ty sinr("il
...i.,-,fi(n
) .

\ ("g;sinv ,sin(tY) /
Rezultat:
a) f '(r) _ (-#,r!rlsin 2rr),1*l > 1'

b) f'(t) _ ((" cos t - sin t)rot, (o sin t + cos t)rot , - hu'( *), ut(sin t) cos t) ,

c) f'(*) - (2 cos ("'*)r'* 1ssir12 r sin Zr,//(sinz rsin 2r, -,p'(cos2 r sin 2*),
(hsin(ry) +
d) f '(*): ffi vY ffi)sinut"v) \ o
;y)'io ,l*sin (*y) /
(*Y) Inacos

55. Odrediti /'(1) ako je:

a) f (r) - cos r* isin(r - 1),
/r 12
b) f(r): t lie
\ tg arcsin (r - ,))
"
168
Rezultat:
a) f '(L)
?) .
56. Dokazati da vektor-funkcija

f (*)
(__:_-1
gdje je p(r)
t o, n:0,
57. Utvrdit i diferencijabilnost funkcije f (") ako je:

a) Lf(ro) _ (sin &.h(1 * (r - 1),

"o)2),"*-to
/_1 \
{ arcsin (e Gdu
I lr -"013 + r no
- I
b) Lflro) : l (sin(r-l 'r' *
\t" -ils)2rsr,(ts#) (-i$;f)r"-'c /
n^\2a(rn , |

Rje3enje:
a)Kako je

lim
A/(ro) ln(l + (r-*o)' sln
. 1 r.
llm
et-to 1\
t,+fro i[ - r-fr1 , nlno {t-fr, I I
{x0 \r+r9 :x - ixa

ln(1 -L (r - ,o)' r. er-to 1

lim lim
r-+r0
- Jt6 Jl' rero f - fiO
to postoji konadan izvod vektor-funkcije f (") i f' (ro) - (0, 1). Dakle, vektor-funkcija
/(r) j" diferencijabilna i
df (ro) : 10, t)dr : (0, dr).

b) Matriina funkcija /(r) je diferencijabilnau taiki ro i

dr(ro): (B l)*: (B f).

169
58. Odrediti df (ra) ako je:

a) f (*)
\rt2r/

") /(,)
:(-:T-
/ cos(re2')-cos(ne-2') tn(t1r2e2) \
W),.+oi/(o):(3
0\
o)o
59. Dokazati, da ako funkcij" aii oU@), i, j : I,2,...n imaju konarne izvode, tada
izvod determinante D(r): det(aa;(r)) moi:e se izrabunati prema jednoj od formula:

o,1,r(") atz(") . . aLn(")

&rt(") arz(") arn(*)
l'n
l-r
aa a

ezt(") azz(")
aa

azn@)
(1) a'1rr(r) a'1rr(r) . ' o|rn@)
:

anL(") &n2(")
:

ann(")
:

I r-t aa

aa
a

ant(r) anz(r) . . ann(")

etr@) atz(") aLn(") t' ett(") . . . oltt (") .. . arn(")

(2)
&zt@) azz@)
oa

aa
a2n@)
t-rr-t
ln
I l-t
azt(") . ' ' olzt @)
a
. . . a2n(")

o,n;@) an2@) &nn(") I &nt

:
(") - -
";;@)
... &nn(")

Dokaz:
Kako je, prema d efiniciji determinante,

att(") etz(") .. . aLn@)

azr(") ezz(") .. . CL2n@)
: : : I(- 1 )t ohtai'2 . . . a,i,nrr,,
s{
a,n;@) anz(r) . . . ar7,n(")

170
 gdje je s broj inverzija permutacije [ir,iz,...,in), to je

(
- 1 )t o;,a,i,z2 . . . ainn)'
T
I(- 1)t o'lpai22 . . . a,trln +I(- 1 )t olrta',i22 . . . &irn+ . . . +
ss
I(- l)t otflai22 . . . o|nn
I I

to!',

o\t(") atz(") ... arn(") | lart(*) o'r2(") ... &rn(")

aLt(") o,zz(") ... azn(r)l*l"rr(") a|z@) ... &2n(")
+
::: :::
aLt(") an2(") .. . ann(") &n! (") aLz(") ... ann@)
ert(") atz(") ... a!tn@)
I I ..+ ezr(") azz@) .. . a!in@)
aaa

aaa

enL(") anz(r) ... a!*(")

Dakle, dobili smo formulu (2). Analogno, iz

D(")

dobija se formula (1) o :

60. Odrediti izvod determinante:

r 12 r3l
l-':* r*
a)
:ff; :l,b) 12 13 14 l.
13 14 r5l
Rje5enje:

-t I 'sinr? * | . sinr2 (sinr2)t

sin2c c9so2r l': | {ri""2)t (cosr2)'| cosr-2
-0,
"l l-coszr sinzr I - l-cosc2 l- lt- cosrz\'
b) 0o
61. N_eka je A(x) - kvadratna matrica koja ima konadan izvod i inverznu matricu A-t(r).
Pokaaati daje

(A-t("))' : -A-t(") A'(*)A-t("). )

L7L
Dokaz:
Ako su A(r) i B(r) matrice sa konadnim izvodima, tada vaZi formula:

(A(r)B(n))' : A'(*)B(") + A(r)Bt(r),

na osnovu koje je:

(A(r)A-t(r))' : et67'+-r(x) + A(r)(t-t(r)\' .

Kako je A(r)A-t(t) : f fiedinidna matrica), to je

(1) l'1r1'l-r1x)+A(r)(/-1(e;;/:g (nula-matrica)
MnoZenjem jednakosti (1) slijeva matricom A-t(*), dobi6e se traZena formula o
62. Neka je A(r) - matrica koja ima konaban izvod. Dokazati da vaZi formula:

(An("))' - nAn-t (") A' (*), fr € N o

63. Neka je

( sina'rr to::3) u):

A(r) ==
-cosr.r(r) sinar
, w - w',dl
@Ttst.
\ )'
Pokazati da matrica A(r) zadovoljava diferencijalnu jednadinu

A" (r) + w2A(x1 : g, A" (r) : 1At(r))t .

64. Dokazrrti da r-ektor-funkcija

X (t)- (sin t, - cos t, e-')'

zadovoljava jednadinu
x'(f)- A(t)x(r)+ f(t),
gdje je

/e_t 1 ,_sinr\ / Zcost \

A(t):{cost sinf # l,f(t)
tt" pl tg7rn;r; t / \ -e-t(t + t) /

172
6.8. Izvodi i diferencijali vi5eg reda
Neka funkcija /(r) ima u tadki r prvi izvod f'("). U op5tem sludaju, //(c) takode je
realna funkcija realne nezavisno promjenljive e. Ako postoji prvi izvod funkcije f'(*) u
tadki r, on se naziva drugim izvodom funkcije /(r) u toj tadki i ozna(ava se sa ///(r) ili
y"nfu.
Uop5te, neka je primjenom tog postupka definisan (n l)-vi izvod f(n-r) @) funkcije
-
/(") u tadki r, tada n-ti izvod funkcije /("), tadki z, u oznaci f(n)@),je prvi izvod
(rz - 1)-og izvoda 1(n-t) @) funkcije /(r) u toj tabki tj.
y(n)@) : 1y("-t)61yt, n € N, yto)12) : f(r).
Drugi diferencijal funkcije f(z) u tadki r, u oznaci & f (") ili d2y,jeste prvi diferencijal
njenog prvog diferencijala u toj tadki. Njen n-ti diferencijal u tadki r, u ozrraci dPf (r),
jeste prvi diferencijal njenog (n, 1)-og diferencijala u tadki r, tj.
-
*f(") : d(tr-rf@)), n€ N, ff(") : f(r).
Ako je x-nezavisnopromjenljiva, tada je dn:unst.i&r: dgr:... --ilx:0. U
tom sludaju je
*f("): y(")1r1dn",
odakle je

n_y@)1x1.
CI:D'"

je funkcija definisana jednabinama u parametarskom obliku r : p(t) iy : Q(t) i

Neka
neka u uodenoj tadki t funkcije g(t) i /(t) imaju prve i druge izvode, pri 6emu je 9'ft) 10,
tadaje '
t!: rdst:
w - d*\8.1
d ,4r:- lrullt
- d"rar' :
Ar4'd" -
d

dit"'r - "'$yl dzydr - dyd2r

(dt)t 6*t )

s$j.e je {i: #, O*: #, a dn, &r, d,y i &y su prvi i drugr diferencijali tunkcije r(t),
u(t)-
- Na slidan nadin se mogu dobiti izvodi tre6eg, detvrtog i vi5eg reda.
lsh
r/!
vr -3 dr it,c.
w
173
 Ako funkcije u(r) i u(r) u taiki r imaju sve izvode do n-tog zakljucno, tada je

@. uy@): iffi\o( f\,r"-k)u&).

/
Ova formula naziva se Lajbnicovom formulom (G W. Leibniz).
Ako su komponente vektor-funkcije

f (x) : (h@), fz(r),. . ., fn@))

n-puta diferencijabilne u tadki c, onda vaZi:

y@1e : (fl") @), f[") @),. .. , ff) @)),

* f (r) : (tr f1@), * fz(x),. ., * fn@D..

Analogno, za kompleksnu funkciju /(r) i matridnu funkciju A(x) vane formule:

uot,r(") no,r,(") " ' dnoL.lr,',

:( \.
\ r'o n(d ffotz(") ... troin@ )
65. Odrediti f" (*) funkcije:
a) u-13-12+1, b) y-(*'+1)3,
c) y #,r*
- -8, ,c) y- Cffi,tr
e) y-ln\m,r
Rje5enje:
a) Kako j" { - 3r2 - 2r, to j" u" - (3*2 - Z*)' - 6tr - z,
b) 'at - 6r(12 + 1.)2, d' :6(5ra + 612 + 1),

c) d -6fu,u"- (r#'
d) yt-#r,{':-ffi,
e) yt -#,y":-& o

174
66. Dokazati da, za svaki prirodan broj n, vaii:
a) (at)(tz) : > 0,
an lnn a, a
b) @\(n) : m(m- 1). .. (m - n * l)rm-,, rn € IR,
c) (ln(r))(Q - ?D'-lJn-t')t ,
d) (sinr)(") : sin(r + ry),
e) (cos r)(") : cos(r + ry).
Dokaz:
a) za u : ar je { : arlna,, yl -- a"(Ino)2, uI' : a*(lna)3, . ..
Pretpostavimo da ie y@) : ar(kta)n. Dokazaiemo indukcijom da je posljednja jed-
nakost tabna za svako n € N.
Zan : 1, jednakost je tadna. Pretpostavimo da jednakost vaiizan : k (pretpostavka
indukcije). Tada je

,(k+r) :1y&)1r: (o'(lna)k)': a'(ln a)k+r

dime je pokazano da jednakost ,ruZi i za n: k+ 1.

Na osnovu principa matematiike indukcije, zakljudujemo da je y@) : at(Ina)n za

svako n € N[.
Slidno se dokazuju tvrdnje b)-.) o

67 . Odrediti n-ti izvod funkcije f (r) ) n

a)y-\G b)y-W, c)y-\trm, d) y- 1

1/1,-2r'
e) u-
Rje5enje:
a) a : rL, y, : l*-*, l, : *. t-bl"-t, {', : et). et)*-l, a@) : +. eil. (-g).
Lr.

(-i) . *-1, ..., a@):,-H-' . 1 . s. b. ... . (2n - 3)r-T : cpt2n- J)u$,

b) s@): (-?;-' .2.s. 8. ... . (3rz - r)x-W: ep13rz - 4)!!! .#,

") u: g+zx1i, a@) - #e"- ;gn-tpn-J)uffi,

B)!!(1 +ze-T .2n --

d)y:(t_zfl_t,a@)-#Q"_1)!!(1_2fl_W.e2)":ffi,
e - e-W : %Pn F*r*
(-L)n-r(2n+r)tt
a:1r - , u@) -
") "1-B
175
 Napomena. Proizvod neparnih brojeva od 1 do 2n | oznadava se sa (2n, 1)!! (tzv. - -
dvostruki faktorijel), a proizvod svih parnih brojeva od 2 do 2n oznadava se sa (2n)!!.
Slidno, proizvodi: L. 4. 7. 10 . . . .' (3n - 2) :
(3n - 2)lll, 2' 5' 8' . . .' (3n 1) (3rz 1)!!! - : -
:
i 3 . 6 . 9 . .. .. 3n (3n)!!! se naaivaju trostrukim faktorijelima r
68. Odrediti n-ti izvod funkcije A -- f (r)., n) 2:

a) a-ln(l -r), b) y_ln(l *r), c) y-ht#, d) a-ln L*r

L-r t e) A - rlnr.
Rje5enje:
a) y' : *.(- L), u"

(-1)n: (-112n-L'ffi
b) ,(n)
_ (-r)'-1(n-r)t
(r+r)n ,

c) v- ln(l-z) -ln(l *x), y : y{r) -yz(r), gdje je s{r): ln(l +r), y2(r): ln(l*r),
v': /, - yL, ..., u@) : ufn) - nf), r(n) : -@ -ryr lffi 6$],
+
d) ln L+n
l-r
es/-):ffi. t tlnl-2

69. Odrediti n-ti izvod funkcije y: f (r); n) 2:

a) a: sinor, b) g: cosou, u: e"(r - cosr), d) g: * cos2r,

")
g : e2' sin2 r, f) u : zrcos2(fi), g) y: sin4r + cos4r, h) g : sin3r.
")
Rje5enje:
a) y :sinor, y' : ocoso;p, u" : -o2sinoc, a"' : -a3 wsar, a(4) :a4sin an, y(5) :
a5 cos ar,A(6) : -a6 sinor, .. .. Zan:Zle ,r(n) : FL)ko'k sinar : o2k sin(axlkr), aza
n: 2k*l, r(n) : (tlkozx+l cos ar - o2k+L sin(ax*letr*$), pa je n@) : an sin(ar*n$),
b) y(tz) : a? os(ar + n$),
c) Kako j" { :
""(L -cosr * sinc), VG) : en(l +4cosr), g(8) : e'(I - l6cosr),
u$2) et(L + 64cosr), . . ., to se moZe zakljuditi da je g$k) : erlL + (-t;r-t 22k cosrl,
:
& e N, odakle je:

,(4k+t1 _ e"lL+ (-1)e-t2kcos r + (-11k2zk sinr] , k € N,

,(+k+21 :en[l +(-1)kzk+1 sinr], keN i
,(4k+t7 : enlr + (-1)k22k*1 sin r * (-11k2zk+1 cosr] , k € N.
176
 d) Primjenom Lajbnicove formule, uzimaju6i da je u,: 12, u : cos 2r i rezultata b),
:
dobi6e se y@) z" (*, - t@J)cos(2r + *
ry) 2nnrsin(2r + ry).
Q y(n) :2n-r11 - ff)) .e2",
zZ cos(2r +
q u(") : (?)"-L(nsin(f + ry) + trcos(f + ry\,
g) Datu funkciju moZemo napisati u obliku y : i * cos 4r, pa je
]
O(o) : 4n-L cos(4r + ry),
h) Datu funkciju moZemo napisati u obliku y : Zsin r - f sin 3r, pa je
,(n): f sin(r +ry) - tzsin(3r +T). o
70. Odrediti /]: #, ako je:
a) 12 +u2 -_ 25, b) a*+W - c, c) 12 - ra: xU-g2:0, d) y2 -JyI2ax:0,
e) b2r2 +o2y2:a2&, f) en+u:na, d,/i+ \/y: {a, h) U:cos(r*g),
i) arctg A: y - r, j) lnrg - r.
Rje5enje:

a) Kako i" /, : -ffi b ie /, : -fr, adJ : ({,), : }t# : -4 :

_ _r2+;t, : _4.
v"

s) {, : -# : W- 1 - #, * : #, h){l :F-#-DI', i) il :ry,

j) {":&*,{l:wP o

71. Odrediti {J i {! akoje tunkcija y : f (r) parametarski zadata:

u'
^\
r : a(t- sint), : 2t - *, " #,
u' "
b)
n: a(l -cosf), u: gt - f , "' ")
,: #,
,,, r: tgt * ctgt, ": f,k' - "-r),
o'
, :2ln(ctg t), ''
") , : i, * ,.

177
Rjeienje:
:
a) t* a't' tL : a't' : @D't' tL : (t'*tz);' h :
: a(1- cos t), yL: ffi,
t, *', u'l
: -;Gc*lrp , y'J' : @!)'t.rL: (;F*il; 4t+" : ;ffily,
b) ai: a6$, il'-- r6fu,, c) y!J: *(#)',y'! : !#4f ,

d) ,i: -4#!*,/r: -#fr,{*: ts2t, a'l : -#*, u'l' : ud#H2,

")aL : y*, a'J :

-ffif
, a'J' : .
ffi
72. Odrediti A'J' za funkcij uy - f (*) parametarski zadatu:
. r Q,cosf, b) r - e-t cost' \ tr-e-ot,
a) y --:':':' c)
- bsint, y - e-t sint, u-eat .
Rezultat:
a) a'l':ffi, b) a'{: +ezt (z sint-co?t)
t c) a'l' - 6"4at o

73. Odrediti dJ ako je

( tgr thr \
a) y - (r *'i)t'*, b) y -
\rhr2 chr2 )'
c) y - f("),r:5t+f ,A
RjeSenje:
: eit + i(r + i)ei" : iei'n, /' : *),
") /, "i"(i -
sinr \
, ( 1.
b) u' : ( -shc
ri*, # \.o,,:/ o (,*", g;r
zr-iir2 ), rhr, "a*z ffi **, )
'',

") v,t: ilfu, ("-":l;ru -"rr!;:*, 'tJ:':r:,*,) .

74. Koriste6i jednakost

I
12 +1 2i

178
 dokazati da je

( 1 \(r,): G:onnl . ,, l)arcctgr) o

(, -/ @r;#sin((rz*
75. Ako su u : u(r) i u : u(n) n-puta diferencijabilne vektor-funkcije, tada je

(u(r), u(g1@) :i ( ?\ urn, 1r1, u@-k) g11.

; \-/
Dokazati o

76. Dolazati da formula Lajbnica vaii za proizvod matridnih funkcija A(r) i B(r), tj.

(A(x) B(r) ;(n) :- ( T,) aro 61n@-k) 1r1,

ako funkcije A(r) i B(r) imaju sve izvode do n-tog zakljudno o

77. Odredit f{n)1x1, f @) : (u(*),u(r\) ako je:

, u(r):
a)
(sinr, sin2r,...,sinnr) r \ u(x): (cosr, cos2r,...,cosrur)
u(x) : (e*,e2'-,. .. ,en') ' D) u(x) : (*,*',. . . ,xn)
78. Odrediti n-ti izvod funkcije f (r) : A(x)B(.r) ako je:

a) A(r): (_".13;" :ffffi), u,", : (_':#;" :h;;),

*'9!"' Gfrl' / ' r:2 \
b) A(r) - (*"*
r rn
\ "4* *'*)'B@):(T
' \t"" lni*/
79. Pokaaati da vektor-funkcija

x(t) :" (i)', .', (,".i|:i,",) . * (,,i;lii.,,),

 C,; - const., zadovoljava jednadinu #
/-t 2\
A-l-z -2
-1 21.
\-s -2 sl
80. Pokazati da vektor-funkcija

r(t):s,fl),' *c,(l),-' +c,( I )," *"n( ? ),"

\1/ \-1l \-1l
." ()'1.
':r)
"-". * (-?, ) '-"
zadovoljava jednadinu ##
: Ar, gdje je

o:(!+ 3)
;'
\-1 -1 =l)
o

6.9. Osnovne teoreme diferencijalnog raeuna

6.9.1. Rolova, LagranZova i KoSijeva teorema
Teorema. (M. Rolle). Ako je funkcija /(r) neprekidna na intervalt [o,b], diferenci-
jabilna na intervalu (a,b) i f (a): /(b). onda

(3c € (4, b)) f'(") : o.

Teorema. (J. L. Lagrange) Ako je funkcija /(r) neprekidna na intervalu [o, b] i

diferencijabilna. na intervalu (o, b), onda

(3c€ (o,b)) f (b) - f (o): f'(c)(b- a).

Teorema. (A. Cauchy) Ako su funkcije f (") i g(r) neprekidne na intervalu [o,b] i
diferencijabilne na intervalu (a,b) i (Vr € (a,b)) S'@) # 0, onda

(3c€1o,a))4}{{:f',\"!.
"" g(b) g(")
- s'k)'
180
81. Ispitati da li data funkcija ispunjava uslove Rolove teoreme na zadatom intervalu.
Ako ispunjava, odrediti odgovaraju6u vrijednost za c:

a) f @) - 1- W,1-r,t1,
b) /(r) :n2 - 6r* 10, [1,51,
c) f (r): V@ - gP, [0,16],
d) /(r) : sin ,1, [-E,T),
I

e) f (r): ln(sin *),lT,+1.

Rje3enje:
a) Data funkcija je neprekidna na ditavoj brojevnoj pravoj, pa je neprekidna i na
intervalu [-1,1]. Na krajevima intervala je /(*1) : /(1) : 0. Ipak, izvod yt :
-& u
tadki r :0 ne postoji.
Kako je tadka r:
0 unutra5nja taika intervla [-1,1], to funkcija /(r) nije diferenci-
jabilna u intervalu (-1,1), pa ne ispunjava uslove Rolove teoreme,
b) Data funkcija je neprekidna na intervalu [1,5] i diferencijabilna na (1,5). Tbkode
je /(t) /(5) : 5, p&, prema Rolovoj teoremi, (3c € (1, 5)) f'(") : 2c- 6: 0, odakle je
-
c: 3.

c) Data funkcija je neprekidna na intervalu [0, 16] i /(0) : /(16) : 4, ali nije diferen-
cijabilna na intervalu (0,16) ier iz ,' : shjedi da funkcija nije diferencijabilna u
ffi
taiki r: 8, p& ne ispunjava uslove Rolove'teoreme.
d) Funkcija nije diferencijabilna u taiki r: 0.
e) Funkcija je neprekidna na intervalu t6, Tl i /(6_) /(+) : : t, a u, : ffi :0 za
r = 3. pa je funlicija diferencijabilna na intervalu (6,ff; i tafta c: E .
82. Ispitati da li data funkcija ispunjava usloveRolove teoreme na datom intervalu. Ako
ispunjava, odrediti odgovaraju6u wijednost za c:

a) /(r) : iE;-A, [0,8], b) /(r) :4fio*, [0,r], c) /(r) :14 -2r2,[o,1fz].

Rezultat:
a) F\rnkcija zadovoljava uslove Rnlove teoreme i c: 4,
b) F\rnkcija zadovoljava uslove Rolove teoreme i c: $,
c) F\rnkcija zadovoljava uslove Rolove teoreme i c: Lo

83. Pokazati da jednadina 13 + 3r - 6- 0 ima sarno jedan realan korijen.

181
 Rje5enje:
Polinom P(r) : 13 +3r-6 ima bar jednu realnu nulu, jer se radi o polinomu neparnog
stepena. Ako bi polinom P(r) ima,o vi5e od jedne realne nule, na primjer, a i b i a 1b,
onda kao funkcija A : P(r), kao polinom, zadovoljava sve uslove Rolove teoreme na
intervalu [a,.b], jer po na5oj pretpostavci je P(o) : P(b) :0, p& (3c € (o,b)) pt(c) -- 0.
Medutim P'(r) : 3r2 + 3 > 0, p&, ipak, posmatrana jednadina ,r" -oz" imati vise od
jednog realnog korijena o

84. Dokazati da funkcija f (r) : rn + pr * g ne moZe imati vi5e od dva realna korijena
ukoliko je n, paran broj i vi5e od tri za nepaxno n o

85. U intervalima (-1, 1) i (1,2) odrediti tadke u kojima je tangenta povuiena na krivu
f (n) : (*, - 1)(r - 2) paralelna s u-osom.
Rezultat:
_ 2-tfr 2+\n
ix1 ,frz
86. Ispitati da li data funkcija ispunjavauslove LagranZove teoreme na zadatom intervalu.
Ukoliko zadovoljava, odrediti vrijednost za c:
a) /(r) :2r - x2, [1,3f, b) /(r) : en - r, lr,2], c) /(r) : lr2 - 11, [0,2],
d) /(r) : arctgr, [0,1].
RjeSenje:
a) Data funkcija neprekidna je na intervalu [1,3] i diferencijabilna na intervalu (1,3),
pa prema LagranZovoj teoremi (3c € (1,3)) (-1) :
Q 2c)(3 1), odakle je- - c:2,
b) Funkcija je neprekidna na intervalu [1,2] i diferencijabilna na intervalu (1.2), pa
prema LagranZovoj teoremi (3c € (1, 2)) e2 - e - 1 - ("' - I)(2 - 1). odakle je c :
In(e-1)+1,
c) F\rnkcija /(r) nije diferencijabilna za x: L,

d) Funkcija je neprekidna na intervalu [0,1] i diferencijabilna na intervalu (0, 1), pa

prema LagranZovoj teoremi (3c € (0, 1)) on : -|.
fu(l - 0), odakle je c: {g"
87. Ispitati da li data funkcija
ispunjava uslove LagranZove teoreme na zadatom intervalu.
Ukoliko zadovoljava, odrediti vrijednost za c:
a) /(r) - r - x3, 1-2,11, b) /(r) : lnr, [1, e], c) /(r) -- +/A, [-1, 1].
Rezultat:
a) c: -1, b) c: e - T, c) Funkcija /(r) nije diferencijabilna za o: 0 o

182
88. Odrediti koordinate tadke u kojoj je tangenta krive y : f (r) paralelna tetivi ,4,8,
gdje je:

a) f (r): 13 * r, A(t,2), B(2,10), b) /(r) - 4- 12, A1-2,0), B(1,3),

c) /(r) :\ntr, A(e,1), B(e2,2).
Rje5enje:
a) Koeficijent pravca tangente u traZenoj tacki date krive jednak je koeficijentu
prave koja sadrZi tetivu AB,tako da apscisu ctraiene tacke moZemo odrediti iz uslova

W : f'(c), tj. Jc2* r : 8, odakle je c : rf, ut : -1fr. Kako se radi o tetivi sa

"
rr : I i 12 : 2, to je tra.zena apscisa
": 1f, €
apscisama (1,2), pa koordinate tra^zene
tadke'" (/1, *lil, b) (-*,f,o), (e2 - e,tn(e2 - e)) .
")
89. Primjenom LagranZove teoreme dokaaati da je:

a) arcsinr * arccos ,: T za r € [-1, 1],

b) 2 arctg r * arcsin ;+I : 7r za n € [1, +oo) ,
c) lsina - sinbl < la - bl,
q+.h#.+zal<b1a,
q m< tgb - tsa. m zao I o <b < +.
Dokaz:
a) Neka je f (r):
arcsinr*arccosr. Tadazar € (-1,l)je //(r) :
#-fu=rz:0,
5to znadi da je funkcija /(r) konstantna (/(r) - C) na intervalu (-1,1). Kako je
/(0) : $, to je c : Tz,a takode je /(-t) : /(1) : g. Dakle, f (r) : $ zar e [-1. 11.
b) Slidno se dokazuje kao a),
c) Neka je /(r) : sinor pa (3c e (a,b)) sinb- sino: cosc(b- o), pa prema tome i:
lsinb - sinal :
lcoscl . lb - ol S lb - al, jer lcosrl ( 1,
d) Sli6no, uzimaju6i f (n)
=In*, e) Sli6no, uzimaju6i /(r) : tgr o
90. Ispitati da li date funkcije f (r) i S@) zadovoljavaju uslove Ko5ijeve teoreme na datom
intervalu. Ukoliko zadovoljavaju, odrediti wijednost c:
a) f (x) : tr2 - 2x * 3, g(r) : x3 - 7x2 l- 20x- 5, [1, 4],
b) /(r) * n3, g(x): arctgr, [0,1],
c) f (r) : en-r, g(r) : x, lr,2l, d)/(r) : In(a2 + 1), 9(r) -- 13 - 2r, l0,ll.
183
 Rje5enje:
a) F\rnkcije f (x) i g(r) su neprekidne i diferencijabilne na datom intervalu, a osim
toga je S'@) * 0 na intervalu [1, 4], pa prema Ko5ijevoj teoremi imamo:
(3c € (1,4))
i{3# : ffi,odnosno
2c-2
(1) (3c€(1,4)) (X 3c2 L4c + 2a
Rje5enja jednadine (1) su cL 2 i c2 : :4. Kako tabka c mora zadovoljiti nejednakost
I < c < 4, traiena tadka je c -- cr 2. :
b) Funkcij" f (r) i g(r) zadovoljavaju uslove Ko5ijeve teoreme, pa
(3c € (0,l))#+J:#*i : ffi,odnosno (3c € (0,1)) (f,: z&(c, * r)), odakte je
€ (0, 1).

c) c: 1 + ln(e - 1), d) Fr\rnkcij u S@) ne zadovoljava uslove jer je S't1ft1: 0 o

91. Ispitati da li funkcije f (r) i g(r) zadovoljavaju uslove Ko5ijeve teoreme na datom
intervalu. Ukoliko zadovoljavaju, odrediti vrijednost za c:
a) f(x) : e2t, g(*) : | * en, la,bl,
b) f (r) - ,t, g(r) : 12 + l, [0, 2],
c) /(r): sin0r g@): costr, [0, $],
d) /(r) : sinff, g@) : r t cos r,, [0,$1.
Rezultat:
a) eb -aa:2e', b)c: $, c)c:[, d)2(1 -sinc) :(n -2)cosco
6.9.2. Lopitalora teorema
Tborema. (G. F. A. l'Hospital) Neka su funkcije /(r) i 9(r). definisane i diferencija-
bilne u okolini tadke o, osim, moZda, u samoj tadki o i neka je:

Jg f@) - j'jLg@) -o ui Jg; f@) =;gg(r)

g'(n)+0 za r#a.
184
 Tada, ako postoji granidna wijednost
lrg"ffi (konaina ili beskonadna), onda postoji
i granidna vrijednost pri je
)n[8 demu

mffi:JslH
Teorema vaii i u slubaju da r -- a - A ix ---+a * 0.
92. Odrediti granidne wijednosti:

a)j'*ry, b)j'*#, r - sinr

c)jgl T-' ,f,/

d)jg+,.)l'gbffi, r) lim
0->+oo ei3
Tr - 2 arctgr

s) J'* , h) lim T : t"arctgr

"*+b" * #,
Rje5enje:

a) j':ary-j,jb#-#jbry
b) lior 1=t hm @^- !),'
- "*i
' t;l Inr (ltt r)' - ;l5i
-
n
r-sinr
c)
-/;;-o
lim
1
6 t;-o
=llm
T
r. sinr I
r
w
(1 -cosr)' r. sinr

6'
d)' litl +-fi hm @r;r')'-1,
r+0 cjO (r),
(11 -
e)' liol "=- 1i=_ li*^
r+o r - sin r t-0 (r sin 1"'"*,)='
r), -
7r - 2arctgr 2

eil 3'
_\ r:_ 2 - (e* * e-n) cos fr
s) jgb -5'
1

-G7 1

r+I.
2
L
i4 Glau
2 r--+*oo f2 + 1

185
93. Pokazati da je:

a)' lim
13-Jr2+z 1 cosr 1

r+l 13-4r2+B r)
c
b)' lim
r->0 T
rn(l + #) rr+t(kr r *
c) lim
1) -r
u -'+oo Tr
- 2 arctg r r+I 1-r
(1*r)n-1
e)' lim
r->0
94. Odrediti granidne vrijednosti:

a)
-/ lim
t;+bo 13u'!t ,-' =, b) lim *.
"/ c^-*?b
+ 4r * 1' tr3'
t1(" - q
c)
.' tim *, ,c)
njlm en' -/ tim i-;A\n(en e")
-
Rje5enje:

a) lim -2r3 .- 2
' r+**tr3 lim
(z*3 - 2)'
-4r* 1 r+*oo (*'* 4r + 1)'
e* ("")'
b) lim ttro
' fr+*oo r+*@ Br2 - 05Too {B*2),
ntrn-r n(n
c) lim t
' s-+f@ er r+*oo er r->*oo
- L)an-2 nl
efr 0--+oo ert

d)limg
--/
rJa ln(eu - eo)

95. Odrediti granidne vrijednosti:

j'*(# fi1, b) jgb(. tsr - )1, c) ;,g;t*

a) *1, d) linr(-l-
en L,, "/ ;;bt srn r
ly
r
Rje5enje:
U navedenim primjerima, izraai su neodredenog oblika oo oo, koje iemo transfor-
misati u neodredenosti oblika I ih *, a zatim, primjenom Lopitalove teoreme, odrediti
traZene granidne vrijednosti.
r-1-Inr 1--Lt
.;H(#
a)
fir r+L (r - 1) lnr
r-1
r+L lnr* (r-
I
1)
1
fr

lim
- r+L rln r * r - 1 2'
186
 liq(cts r lim (e31 1) trcosr-stnr
r--+o\ v -1)
r' r+A Slnf f' r+0 rsinr
b)
lim
cosr-trslnr-cosr
r+0 sinr*rcosr
c)' li-^(^
11 r: efr 1 -r r. e* I er
tr+o'tr er 1 r-'b r(e* 1) ;;b er - 1 * rer i;b en (i a r) 2'
lim(-l- -)- 1;: t;b
d)'r--+O'sinn 1- s-lrns: lim - 1-cosr : [m sin r
r' rsinr z_ibsinx*rcosx r+0 2cos r - rsinr 0o
96. Odrediti granidne vrijednosti:

a) lim ,2-
--/ r*+oo b) o* - \* (o > 0), j'51(r - dwT, d) rtnr.
"L-t )

"Ip*( ")
Rje5enje: "gB*

Dati izra"zi su neodredenosti oblika 0 . m, ih na oblik

Lopitalovu teoremu.
sve56emo $, pa primjeniti
r2"r-r:"1$
u)
".Ip* #:,rg5 1
h:,[g#:0,
b)xr--++oo r.aEl
liry @* L)r - lim
u+*OO r
t

lim(lt - r)WT
c)' c-+1
(1 - r)sin# ?
2 t+l cosff '
7r

nm rlnr- lim ry
l_

o,
r\ r.
' t-+0* r-+0* I c-+0* _+ lim tr-0o
r->0*
T'
gT . Odrediti granidne vrijednosti:
al.f-*]C' 2
\-, -' t b)
linr (1 - arctgfl*, -' lirr, n*, c) liq(sin r)*,
f-0+ fi->v

*r2)#
1

f) j5(t
d),gB*(1"
;Y, e) j:t(ts
2
dzcos,',

Rje5enje:
Dati izrazi su neodredenosti oblika 00, 60 i lm. Pogodnim transformacijama trans-
formi5emo ih u neodredenosti oblika iti
I *. Naime, pri odredivanju granidne wijednosti
jg;(/("Ds@), f@)

koristimo se jednakoSiu lf (")10@)

187
 a) r) * mt $ -arcte r))
lim (+ arctgd*
' t,+oe''2 - v ' r->@
,f rr,1
$-arcts
- ,"t9*f - .
1
"A

ln($ - arctgr) r. vt-w

t-arctgr
A - Iim 11rr,(1 - arctsr)) - Ji- tr+@ 1

: eo :1 J

b) lim r* 1,
r--+0* z-+0*

c)' liq(sin r)*

r->0 fr->O

,C) lim (tn

' xt-*0+
1)'
' fr' .. . -1*)
2lntgr
-T-
e) Kako je (tS frlzcosr : e2cosrlntgr -effii
,*2
" sec ,t tg r
-2lim =g-2lim l%" 2lim
":E
r tsr n*# tgo t -
sec
,-E ffi
li*- (ts d2 cos n : eo : 1,
n-i
f) Kako je (1+ r\r#- ^#tn(t+r2)
ee*-n-L i hm ln(l + 12)
\' ''i'*oefi-r-l
r-+oefi-1
to je
;gb(t *
r\ F-"r-t - ,2 o

98. Odrediti granidne vrijednosti:

188
 ,2tnx -, (+)+ (hr)rrn'
"i) ,IT-ffir, o)
"li6nC#",*r,p) "IT*W,
r) rim (te(sinz)\
# o\
s/ ri-
( m0 + r) \;;;'
'i;i'o \'t"Gd/ '
Rezultat:
"ll3+ \tu;Fl/
") #,b) 0, c)2, d) 0, e) er, f) a-b, s) *, h) 1, i) 1, j) rr, \ e?, l) i,
f;) rt, ^) e-?, r) e-*, nj) 0, o) 1, p) 0, r) 1, ,; ,-{.
6.9.3. Tejlorova i Maklorenova formula
Tejlorova (8. Thylor) formula na intervalu
Neka je f , (a,b) -+ R i neka 3/(n+t1 na (a,b). Tada Yr,rs e (a,b)AVp > 0lO takvo
dava,ii formula:

f(x):7@o)-+f,@o)-g#f,,(*o\+...+#,(,)(ro)
,' (1 - o)"1+_1_(r
(")tp
- co)"+l y@+D(xo+ O(r _ (0 < o< 1).
"o)),
U specijalnom sludaju, kada je o0 : 0, imamo Maklorenovu formulu (C. Maclaurin):

f(r):/(0)+frr,rol+fir,'{o)+...+frtoltol*ffiF7@+t)1@x),
(o<o<1).
IzrazRaar(u):Wr("+1)(ro+o(c_"o)),(0<o<1),nazivaseostatkonl
Tejlorovog reda u LagranZovom obliku p: (n + 1), ili, za p - L

Rn+t(r)-
(1 - or)n9 - no)z+t;(n+r)(ro * or(s ro)), (0 < 01 < 1)
-
ostatkom u KoSijevom obliku.

189
Lokalna Tejlorova formula ili Tejlorova formula sa ostatkom u
Peanovom obliku
Ako je funkcija / definisana u nekoj okolini tadke re i ima konadan izvod 1@)@fi,
tada vaZi formula:

f (r): f(ro)+ f'(r-"0) +...+'r \d@--to) +o((*-ro)n),,tr-+r0.

nl.

Ako je r - 0: 0, tada imamo lokalnu Maklorenovu formulu.

Tejlorova formula za vektor-funkcije

Neka vektor-funkcija f , (a,b)
- Ek ima izvod (n, * 1)-og reda na (o,b), Tada
Yr,rs e (a,b) nYpj > 0l@i, j : I,2,... ,k, takvi da vaZi formula
za

n
r(;r r-- t
f (r) :I llflz @ - *o)i + R^+r(r),
i:0
gdje je:

/(u):(/r(r),fz(x),...,fn@)),Ra+t(r):(RL+Jx),R?n+t@),,...,Rh'*,(d)W,
'
Rt^*r(*) : "(n*1)' - @)"-ni*l, 0 < oj < 1. Za vektor-funkciju takode
wQ
vrijedi lokalna Tejlorova formula.
Polinom Pn@) : i @ndk f&)(rs) naziva se Tejlorovim polinomom funkcije /(r) u
k:0
okolini tadke re. Specijalno, zarg : 0 polinom P"(u) naziva se Maklorenovim polinomom.
99. Koriste6i Tejlorovu formulu razloditi polinom
a) Pa@) :3r4 :
- 9r * 1 po stepenima binoma (x - 2\,
4r3
b) P3(r) : -2r3 * 5r2 * 3u * 1 po stepenima binoma (r * 1),
c) Ps(r) :15 -2na +13 -x2 *2r- l postepenimabinoma ("- 1).
Rje5enje:
a) Kako je
Pa,@) : - 4r3 - 9r * 1 i PaQ) - -1,
3r4
Pt(") : t2r3 - l2r2 -9 i Pt(z)- 39,
P" (*) : 36x2 - 24x I Ptt (2): 96,
P"'(*) :72r - 24 i Pttt (2) - r2o,
p(t)@) -_72 i P(4)(2) - 72,
190
 to Tejlorova fomula glasi:

p(r) : p(z) +
ffA - q +'SW - D2 * #A - D' *'+6 - 2)n
- -1 * frt" - 2) +ffa - z)2 +fft, - 2)' *Ta - z)n
- -l + 39(r - 2) + 48(r - z)' + z}(n - z)t + B(r - 2)a,
b) P(r) - 5 - t3(r+ 1) + (r+ 1)2 - 2@+ 1)3,
c) P(r): 3(r - 1)3 + 3(r - 1)4 * (r - 1)5 o

100. Odrediti polinom tre6eg stepena tako da je P(-1):P'(-1) :P"(-l):P"'(-1):6.

RjeSenje:
Prema Tejlorovoj formuli to 6e biti polinom

;i#;il | l,',',1 ffi :::: :.ff :,,: j "

101. Odrediti tri 6lana razlaganja funkcije f (r) : t/i po cijelim pozitivnim stepenima
binoma (" - 1).
Rje5enje:
Na osnovu Tejlorove formule sa Peanovim ostatkom imamo:

f (*) :/(1) + f'(t)(r- t) + /'1jD (' - t)2 + o((r- 1)2), n - r,

I
.f(1): 1, f,(*):
+., f,(r):t, f,,(r): -#*, f"(r): -I,
Paje 1 l
l@):t+ ,t"- 1)- gf"- \2 +o((r- 1)2), r---+Lo
102. F\rnkciiu /(r) : ffi, c e (-oo, *oo), razladiti piema Tejlorovoj formuli sa La.
granZovim ostatkom. Razlaganje uraditi u okolini tadke ro : 1 i odrediti prva tri
6lana razlaganja.

191
 Rje3enje:
TlaZeno razlaganje ima oblik:

f(r) :/(1) + f' (r)(r- 1) +

ffA - \r- fE-,4@ (, - r)r, 0 < o < 1.

Kako je /(r) 4 r, f | (r): -t, f,,(r): -], ro je

f(r) :t - *t" - 1) - |r" - t)2 + flq.,-'p@(r - 1)3 o

103. F\mkciju :
/(r) etsinr u okolini tabke r:0 aproksimirati polinomom tre6eg ste-
pena, pa ocijeniti gre5ku koja se dini za r e [0, fi].
Rje3enje:
- Maklorenov polinom tre6eg stepena glasi:

f (x):/(0) + !'(o)* * l"$) *z * f"'-Q) ,z + R4,(n),

tu(r) : ?]f@){o*), o < o < 1.

Kako je:
:
f (t) e* sinr'
f'(') : r en cosfi,
en sinl,"

f" (') : 2er cos r'

f"'(*) : 2er cos r - 2et sinr.,

7@@): -4etsinr
i
/(0):0, /'(0): 1, f"(0):2, f"'(0):2, /(4)(or) : -4eo' sinor,
to je

e*sinr:n**, **+ R+(r), Ra@):fi{-n""rsinor), 0 < o < t.

Dakle, u intervalu t0,+l uzimamo da je et sinr N r * Procjenu gre5ke koja
"' + 4.
se
pri tome dini odredi6emo na slededi nadin:
n4n-.
l&(")l : ?"t"lsinOrl < ffiarr
1 e
sin r,
O

L92
 jer je gre5ka najve6a na kraju posmatranog intervala, za r : #. Kako je, s obzirom na
osobinu broja O,
,S. elro <2
i
sio
n
I 1

to 'srnm' 10'
to je

lzt(r)l .6.;r"Sri,'$. #e#si,,+.

Dakle, ako uzmemo da
I
je etsinr x r*r'+4 "h: "h
zar € t0,,o1], dinimo gresku manju od
B{05'
Napomenimo da ie broi tadan na k decimala ako je gre5ka manja od Kako je
#.
I# . tfnr, to pomo6u dobijenog polinoma wijednosti date funkci;e u inteivatu [0, roa]
moZemo izradunati na pet tadnih decimala. Tako je, na primjer,

.1 : enr 1 I 1 1
/(m) sin, = to + roo + gooo :0,11033
na pet decimala tadno o

104. Aproksimirati funkciju f (r) : r2ln2r u okolini tadke ro: I Tejlorovim polinomom
detwtog stepena i procijeniti gre5ku za r € [0,9; 1, 1].
Rezultat:
x2tn2x:(r-\2 +(r- 1)3- #@- t)n+ Rt(r),lfts(r)l ( 10-4, r€ [0,9;1,1] o
105. Funkciju f (r) : t/I + r u okolini tadke no: -! aproksimirati Tejlorovim polinomom
drugog stepena, pa ocijeniti gre5ku koja se dim zar e [-t, -f].
Rje5enje:
Tejlorov polinom drugog stepena u okolini tadke ro : -1 glasi:
:
/(r) /(-1) + #("
+ 1) + #t"
+ D2* r?3(r),
fts(r) : t"ti)t/rtt(-r+ o(r+ 1)), 0 < o < 1. Kako je
f(x):(2+$* i /(-1):1,
f'(r):l1z+"1-* i l(t1 :|,
f"(r) : *LQ + g-B i f,,(-L) : -La,
193
 fttt (")

Za procjenu gre5ke imamo: l"t

lfig(")l - l
5
16[1+o (*+r)]2
64
ie
J- - : 'iezag
ffi,-.T naJVeC
16(1+?) z
, Prema tome, uzmemo Ii da je \tr+r = 1* i@ + t) - *(" + t)' za x€ [-t,-*],
i napravi6emo gre5ku koja je manja od
fi .
106. a) Aproksimirati funkciju /(") : \E+ r
Tejlorovim polinomom drugog stepena u
okolini tadke ixo - 0 i procijeniti gre5ki za n € [0, 1] ,
b) Koristedi dobijeni Tejlorov polinom, odrediti pribliilno
Rezultat:
a) t/iTT: 1 t
Rs(r), lfts(r)l < 0,063, r e [0, 1],
* *" - t"'
b) \FT: 1,09948?5 t
0,00058, '6 4:
1,19858 + 0,0054, rtt,gZS + 0,063.
Brojevi 0,00058, 0,0054, 0,063 su gornje granice apsolutnih gre5aka o
10?. a) Aproksimirati funkciju /(r) : W Tejlorovim polinomom n-tog stepena u okolini
tadke r;o: 4 i procijeniti gre5ku za r € [3,5;4,5],
b) Odrediti najmanji stepen Tejlorova polinoma za koji je gre5ka aproksimacije na
datom intervalu manja od 10-8,
c) Izradunati f/fi s tadno56u na tri decirnale ako je poznato da je lf4 -- L,58740.

Rezultat:
(r-4\nl
a) W- Wlr++#
LI &
(r-4\2
\T'l T
,
(.tr)"1 + R'"+l(r),
l/(n+t) (ggJ -(r-e)'al r € [3,5)4,57,
lTn+t(") | - .
lr - 4ln+L

b) Dovoljno je nadi Sto manje n tako da

c) ffi- 1,5467*0,0005o
108. Aproksimirati date funkcije Maklorenovim polinomom treieg stepena i procijeniti
ostatak u naznadenom intervalu:
a) f (")- (2*2 * 3r) e-n, l"l - ln{ffi,, € (0,6),
c) f(") - tg r,lrl S #.
194
 Rezultat:
a) (2r2 *Jr)e-r : Jr - *, - *nt * Ra(r),lft+(r)l ( 10-5, l"l S #,
b) Ini*#* ::x- 6"u+ #Herra, (0 < o < r),lR+(r)l < 0,000e za tr € (0,f),
ai: 1 * 12 + |x3 * Ra(r), l&+(r)l < 0,005 za r e [0,]1,
c) 1 + x2tfi
d)tg(r) :r**+nn(*), lfta(r)l <3'10-3 zalrlS#.
109. Odrediti Maklorenovim polinomom koji funkciju /(r) na oznadenom intervalu, aprok-
simira s tadno56u do e:
a) f (r): #,a1r S t,r: j'10-2, b) /(r): ln(l -r),0 <r <L,r:r0-2,
c) /(r):cos2*,1*l ( 1, e:10-2, d) /("):sin2n,r e (0,$), e :10-1.
Rje5enje:
e : FW,
y@)1x1 y@+r)7r1 : Cffi, y(n)10) : (2n _ r)|,
f("+1) (or) : : ffibilo
ffi, R6as(4 .
G&)", . ft,,
llft,"1ry(r)l s %## #" za r € *1. Da bi
t0, lft1n+r1(r)l . lto-' za x € [0, *],
dovoljno je da i"
%## #" < *tO-' : 0,005, Sto je ispunjeno za n : 3, pa je
I --r I r' r+|x2 + R+(r),lfte(r)l < 0,00b zar € [0,*],
$=fr
b) ln(l -r): -r-+ -+ -+ -+ - + *R7(r),Inz(r)l < 0,01 zare[0,*],
c) cos 2r:l-2r2 +?*n h*u *Re(r), lRz@)l < 0,01 zar € [-1,1],
-
d) sin 2r : 2r - *rt * R5(r), lfts(r)l < 0,001 za r € [0, $] .
110. Ocijeniti tadnost pribliZne jednakosti sinr = tr za n € [-t,tl.
Rje5enje:
P(r): r Maklorenov polinom drugog stepena funkcije
Odigledno je da je
f(x): sinr, pa jesinr: r1-Rs(r), fis(r) : $lrirrr)"', r: @r,ti. r?3(u):
{1-.oror),0 < o < 1. odavde;e Inr(r)l : Stcosorl . u.rt", pu
kako je "iF"osfr.
,idr . fr i pribliZna jednakost sinr nz r, izraiunavamo vrijednost funkcije
/(r) : sinr za r € [-#,#] "" tri tadna decimala . -

195
tl-t. Izralunati pribliZnu vrijednost: a) sin18o, b) arctg0,g.
Rje5enje:
a) Prema Maklorenovoj formuli sa Lagraniovim ostatkom imamo:
sin180:sinft: ft - tfi+ + ##
* Rz(r),gdje je lftz(r)l h.fr,oui" .
(gffiP)
sin18o = # (t - # - #) = 0,8141bn (t - #.
^r
0,314159(1 0,016449 - + 0,000079) = 0,309012 ,
b) Prema Tejlorovoj formuli, za ro: 1 je arctg0,8 : arctg ("0 - 0,2) x 0,67474 c
112. Odrediti interval u kome Maklorenov-polinom drugog stepena aproksirnira funkciju
f (r): cosr sa gre5kom manjom od #.
Rje5enje:
Maklorenov polinom drugog stepena date funkcije jeste:
cosr : I- +i Ra(r), R+(r): $sinOr, 0 < O < 1. Po5to je
l%a(")l - l#sin @rl . *tsinrl W
Dakle, polinom t-$ aproksimirafunkciju f (")- cosff s greskom maniom od
# u
intervalu -W < r
113. Izralunati:
a) cos 9o s tadno56u do 10-5, b) v6 r tadno56u do 10-4.
Rezultat:
a) cosgo nY 0,98769,
b) F'unkciju /(r) : \/r
relzloiliti prema Tejlorovoj formuli u okolini tacke rs : 4, pa
u dobijenom razlaganju uzeti da je r : 5. Dobi6e se) za n ) 4 da je r,/5 x 2,236022 o
114. Napisati Maklorenov polinom n-tog stepena sa LagranZovim ostatkom za funkciju
f @) : eo , pd koriste6i tako dobijeni polinom izradunati ffi ou betiri decimala tadno.
RjeSenje:
Kakole 1(r)1r; : eo i 1tr)(0) :lzalc:A,1,..., ni f(n+t)(6lr): ee', to;e
ea:r+fi+ ***+...+ fi+R*+t(x), &,+{r1 : ffi"e,, 0 <O < 1. Uzmimo
da je r:
!, to je ffi- "+ - 1+ ah + 7*6+e! +...+ fi6+ a-+t(i),
n +r(1): a,+rfory,e?, o< o < 1.
196
 Da bismo odredili koliko je sabiraka najmanje potrebno sabrati da bi se dobila traZena
tadnost, postupimo ovako:n"+r(j) . Wffiul, . @&4. Dakle, mora biti za-
dovoljeno
N++fi. . #,a to je zadovoljeno za n ) 4. Prema tome je {e x
1 + ah +
iA + ;r!i + iA: 1,2840 na detiri decimala tadno o
115. Koristeii lokalnu Maklorenovu formulu dokazati slijede6e (asimptotske) formule:
1. sinr- r -4 +... + (-t)"-t## + o(rzn), tr - 0,
2. cos x : r - 4 +... + (-t)"
ffi + o(r2n+ry, tr - 0,
*(*-I)(m-2)...(m-n+I Irn
nl * o(rn), n -* o,

4. ln(l *x):"-++...+ (-t!"-r* *o(rn),o-*0.

Napomena: U svakom od navedenih primjera treba pokazati da je ,R7r(r) : o(rk), r* 0,
tj. daie liq e9:0. Na primjer, u 1. je
r---+O trk

(-11n*2n*1 cos @r
Rzn(*)
(2n * 1)! ,JgbW
116. Procijeniti, pomo6u Tejlorove formule sa LagranZovim ostatkom, apsolutnu gre5ku
ubinjenu uzimajuii da je:

a)sinr Ntr-++f;|,1*l < 1,

b)cosnNl *++ # Irl s 0,5,

nL
c) erN I #,0(rr:
k-o
d) tsr r..-r++, l"l
e)ln(1 +r) Nr-+++ +,l"l
f) tffixr+t ++# ,0
Rezultat:
a) h, b) zt -8!, c) ffi, d) 2 .10-6, e) 2 .10-6, f) 1,5 . 10-3 o

197
117. RazloZiti date funkcije po cijelim pozitivnim stepenima promjenjljive x do navedenog
dlana zakljudno:

a) f (*) L-fr+fr' b) f (*) - e2*-n2 do dlana s ff5,

c) f (") d) f (*) - ln cos r do dlana s rG ,
e) f (*)
Rje5enje:
a) Datu funkciju moZemonapisati u obliku:f(r):L+(2r+2r2)(L +"3)-1. Na
osnovu asimptotske formule 3. imamo da je (1 +"t)-t - 1- rs +o(r51t n + 0, pa je
f(n) : r + (2r + 2n\(L - 13 +o("u)) : 1 * 2r r 2x2 - 2ra + o(ra),n * 0,
b) szr-tz : 1 * 2r * 12 * ?r' - 8#- *ru + o(r5),r * 0,
c) gGnF - n - * - #+o(116), r - o,

d) lncos r-
e) sin(sin r)
118. Ako je l"l mala velidir&, pokazati da je:
L*r L-r N$r, b) N#
a) L-r w mfu
119. Pokazati da je:

a) e*z..*l
I
b) e-7
c) er{r= 1 * *rf* + # * e#+... +
g# * W#, 0<€< rtz,c >0r
120. Odrediti koeficijente A i B tako da, kada r * 0, vaZi jednakost
ctsr: #
+ o@5).
RjeSenje:
Kako je ctgr : ffi# : ##+o@6),to je (rtBr3) cos r: (r+Ar2)sinr+o(r7).
Na osnovu asimptotskih formula I. i 2. imamo:
(r + Br3)g -$+# + o@u)) : (1 + Ar2)(r- $+$ + o1*')) + o(r7), odakle je
198
 "-**# * o(*,)* Br3 - n$ --r-* * *+o@71 1- Arr - #*'+o(r7),pa je
11
-;* A-;,
":
1,81A
24- t: 120 - 6'
odakle je A: -f;, n: -* .
12L. Odrediti koeficijente A, B, C i D tako da, kada n 0, va,Zi asimptotska fomula:
-
"":frffi+o@5).
Rezultat:
A: *, 8: #,C: -t,D: -#.
122. vektor-funkciju l@) : (*,#,arctgr) , t € R\ {0, _2]. , razroZiti po stepenima
binoma (c - 1) do dlana (* - I)2 zakljudno.
Rje3enje:
Prema Tejlorovoj formuli za vektor-funkciju imamo da je:
f(r): /(r)+ 7t$.(y-1)+ *.t"0@.-_1)rift3,^ {(1) : (1, Lr;T),-/,(1).: (-t,^3,1r),
/'l (t) : _(2, - h, -+), pa je f(d : (1, t, i)+ ( -r, 3, *) f"- rl+1r, - *, -il ti-rf\hL,
gdje je R3 -ostatak u bilo kom obliku o
123. RazloZiti prema Tejlorovoj formuli sljede6e funkcije:
(r): (cos(sinr)),sin(cosr)),e"i'"), r € lR u okolini tadke ro:0 do dlanas 14,
a) f
!) /(r) : (h@),fz(r),/s(r)) uokolini tadke r0:0 do dlana s 15, gdje je fi(r):
44, r * 0, n(0) : z, fz(r) : ry, n +0, /z(0) : -I, fs(r):arcsinr o
124. Odrediti lim,,
#, sdi"
I--+O g\&)' " - ie /(0) : 9(0) : 0.

Pretpostavlja se da se funkcije f(x) i g(r) mogu razlohiti po Maklorenovoj formuli

ogranidavaju6i se na prvi ilan koji je razlidit od nule u razlaganju tih funkcija:

#;l=tffiI{ffii, tig
Ako je rn flt tada je
=
l(r) : ,. arn t o(t) : q
bnn + o(A -
hm
a..-o g@ itib 6'
199
 Akoje n)ffi,tadaje]gb#:0,a zan'L>r,j. jTo &:*.

Na primjer, odrediti
ffi_g*r2
lgb arcslnr-slntr
Rje5enje:
F\rnkcije u brojiocu i imeniocu beskonadno su male veliiine kada r -- 0. Po5to je,
prema Maklorenovoj formuli,
^l
sinr:
"-?+o(r3),
r*0,
arcsinr -- r *( + o6t1, n --+ o,
to je arcsinc - sinr :1 o(r3\, r --+ a.
+
Na osnovu zadatl<a 116. pod f) i tgr : x * *"t + o(r3), tr -* 0, slijedi da je:
\F +xex * frt"'")3 + o(tg3r; :
:,':i:;',? r*'*f,"t+o(c3):1* *-i*'*
=L*r+ i*- - -rr-lte*)2 i"t +o(r3).

Ako je en : L * r * **' +t"t + o(*t),tada je:

@-4*rz
Dakle,
,. ffi-er*r2
jgb ?*t + o(r3)
affi r---r0
t*t * o(r3)
L25. Odreditilgtry.
Rje3enje:
Na osno\ru asimptotskih formula i jednakosti
g(t) es(c) rn f @)
t/(")l - , f @)
slijedi da je
(1 * sinrlncos r * o(r3)) ln cos r
lim _ ^sin c ln rosr)
e_-_ <
hm I
- u---+0 - lim
t+0 "-3(1 13 r---+0 r'
ltt(l - sinz r) : 1 r. sin2 r + o@2) 1

r+O 2g.2
Ilm
2 r->0 12
-:o 2
200
 L26. Odred irilsa(tr6-fffi)
Rj eSenje:
Transf ormacijom datog izraza i primjenom
asimptotske formule B. dobiiemo da je:
/
lim
:-++oo t\

Prirnjena Lopitarova pravila i asimptotskih

formura
127. Odrediti gra.nidne vrijednosti:

a), lim t--' -'* _ rfrr*'

i;o _ , *;, b)
J,jbhos(rer)
_ ln(1 _ x)
,

c) j'$hF;+ r"1fyy*d-a,
ec - {t + zxW , r\
a)
Jjb ffi,
e) lim
' a--+o x * tgx- sin2r ', !go6/t + r - d* ,

1. 12,
;l - *;),
il fr_ liq ((r3 -
t*cc ., 12 +:2'+ r)e* i)_ri+(w-
lt--+*OO
15 - ra),
k)
,Iti*((r3 + r) rir, 1 t n6 -Jr4 * 1).
Rezultat:
a) 2, b) t-t,
"-?, c) "-*, "i, h)*,i) #, j) ?, k)+o
d) -1, e) ?, f) g)
128. odrediti granidne vrijednosti:
t | 1
fry);z
\t/
(thr)-tz
\t)
-.r 1

(+) *
a)' lim
t+0 T, b)' lim
r+0 frn
(arcsjnr) # f arshu \#
*
c)' lim \ t I \ t
t,+0 rn
,l
, d) - r*),
"s*tg"(l
2AI
 L _rfm ./'P2
arcsln(.e*
e)' lim , rIn(t" 1),
tro
.)
fr->O
'),
/ sinnrtr-cos S 1
--cts(r-L)'
r)timlr
' n->L _ h(n+qr -1)
\ arcsinr + T )
(\:,
s)]':trll: 1 r?
trn
rn+L
+l rsinr
: r &'*l)
\l ,l, *n+L *2n-t
tr cos tr
sln sln r
12 tgr 1 1*r2
h)
e*-L sin2 r
1 ltt(l * r)
Rezultat:
a) -#"t, n- 2, b) -2rht,TL:0, c) 0, ns2,
d) 1, e) (-*,0, 1), f) (-ffi ?), h) +, i) 1o

202
 7. Ispitivanje funkcija pomoiu izvoda
T.l. Ra5denje i opadanje funkcije. Nejednakosti
F\rnkciju f (r) nazivamo rastu6om (opadajuiom) na interval,,
[o,bJ ako je

7@z) > /(rr) 17@z) < /(rr)) Vr1,r2 e [a,b] i rr I xz.

Ako je funkcija a : f @) neprekidna na intervah [o, b] i diferencijabilna u intervalu

(a,b) tada:
(1) Ako je f'(x) > 0 za svako x e (a,b) funkcija raste na
[a,b],
(2) Ako je f'(r) < 0 funkcija opada na [a,b],
(3) Ako ie f'(r) : 0 za svako r € (a,b) funkcija je konstantna na
[a, b].
129. Odrediti intervale monotonosti sljede6ih funkcija:
a) y :2x3 -gr2 +12r, b) g: rh, ")
y : #, d) a :*
Rje3enje:
a) Kako j"U':6("-1)("- 2): Ozza.rl: l i x2:2i y,>Azar e (-m,1) i
x e (2,*oo), to funkcija raste na intervalima (-cc, 1) i (2, **), a opada na intervalu
(1,2),jer je { <0 za svako r e (t,2):

b) F\rnkcija je definisana za n + -1. Kako je A'

funkcija opada za tr € R,

203
 c) funkcija je definis ana za r + t. Po5to j" y' : -# > 0 za lrl < 1, to funkcija
rastezar€ (-1,1). Kako i"{ <0zalrl > 1, tofunkcijaopada zar€ (-oo, - 1) i
r € (1, *-),
d) F\rnkcija je definisanazar + -L. Kako j"t : > 0 zasvako r € IR., to
funkcija raste za r € lR o
&
130. Odrediti intervale u kojima su funkcije rastuie, odnosno opadajude:
a) A - r\nr, b) A - 12 lnr, c) A - lnlrl, d) A: 12 ZIn r,
(1
le
zar
e) A- lnr*1, f) A- ln(r+2), g) U:In *12 ,h) a

Rje5enje:
t" zar

a) F\rnkcija je definisa&azar > 0. Po5to i"{ : Inr* 1 > 0 zar> e -1, to slijedi da
funkcija raste za r e (e-r,*oo), a opada za n € (0, e-1),
__L . ^
b) F\rnkcijajedefinisanazar > 0. Kako jeU':x(2lnr+1) > 0zax> e-2, to funkcija
raste za x € ("-* ,**), a opada za x € (0, e-*;,
c) F\rnkcija je definisana za R\{0}. Poito je
(I zar>o
.t lrl' I
v:W:l_: EI
zar<0,
\lul
odnosno ll' : *. to je yt > 0 za r ) 0, A' < 0 za r <0, pa funkcija raste za tr € (0, +oo),
a opada za r € (-x,0),
d) Data funkcija definisana je za r > 0. Po5to j" y' : ry > 0, zar e (1, *oo), to
funkcijarastezar € (1,+oo). Kako j"{ <0zar € (0,1), tofunkcija opadaza
r e (0,1),
e) Datafunkcija definisana jezax >'0. Izvod funkcije j"A' : * t 0 zar € (0,+oo), pa
funkcija raste za r e (0, **),
f) F\rnkcija definisana je za.r > -2. Kako j" A' : # , 0 za r iz oblasti definisanosti,
funkcija je rastu6a.
g) Ftmkcija je definisartazar e IR. Kako ie{: #;t>0zar > 0 tofunkcijaraste za
re (0,**), aopada zar <0 jer je U'<0zane (-*,0),
204
 h) F\rnkcija je diferencijabilna na ditavoj brojnoj pravoj, pri demu je

v
I r 0 zar{e,
t-r zar) e.
Kako ie y' 10 za svako z, to je data funkcija nerastu 6a na ditavoj brojevnoj pravoj.
Konstantna je za r € (-oo, e), a strogo opadaju6a u intervalu (e, *oo) o
131. Odrediti intervale monotonosti slijede6ih funkcija:
u)y:re-*, b) y: *2"-,', dy:*, d)y:ek*,lr>0,
Rje5enje:
")y:(1 +*)".
a) Data funkcija definisana je za svako r € IR.. Kako je a'
(-oo, 1), to funkcija raste za r € (-m, 1), & opada u intervalu (1, +oo) jer je U'
zar € (1,+oo),
b) Rrnkcija definisana je za r € IR. posto j" y' 2re_n2(1 _ r\
r (0, 1),
€
-
to funkcija u tim intervalima raste, aopadazar € (-1,0) ir € (1,+oo),
jer je za te wijednosti r y' ( 0,
c) F\rnkcijajedefinisanazarl 0. Kako j"{:Lr l,b jeyt>0zax}L,u/ <O
za r < 1, pa funkcija raste za r > 1, a opada zaV < L,
d) Po5to i. A' : lcek' >0 za svako r € lR, to funkcija raste za r € R,
e) F\rnkcija raste za r € (-oo, -l) i za r € (0, +oo) .
L32. odrediti intervale u kojima su funkcije rastu6e, odnosno opadajuie:
u) y:r-2sinr, (0 1x/--2r), b) g:cos($), y:r*tgr.
")
d) y:2sinr*cos 2r, (0 1r thr), y:.(\fir*sin(ln r)), r> 0, /(0):0.
")
RjeSenje:
a) Po5to j"{:1-2cosr >02a, e(t,T), tofunkcijaraste za ,e (#,T), uopada
zar€ (0,$) izax e (T,hr), jerleia{evrijednosti ,y,<0,
b) Data funkcija je parna, pa je dovoljno odrediti intervale monotonosti za r > 0. Kako
ie g' : ftsinT > 0 za 0 < fr < r i 2kr . # < r *zletr,k e N, to funkcija r
r
strogo raste za e (1, +oo) i za e r (#,#),
tr e x. u intervalima (fi, #r),
/c e N j. { < 0, pa u njima funkcija stroso opada. Ako je t u-0, taaa, Loristeei
parnost funkcije, / > 0 za n € (-*,-#), k e N, pa funkcija strogo raste za
205
 r € (-;8,-#),a strogo opada za r €(-*,-1) i za r € (-#,-*),k e N,
jer je u tim intervalima d < A,
c) Data funkcija definisana je za r e IR\Lfr_q7 {e#"lk e V,}. Po5to j" A' :1 + ,rl
> 0
za svako r iz oblasti definisanosti, to je funkcija rastu6a, "*z
d) Po5to i" y' :2cosr(l - 2sinr) > 0 zar € (0, 8) i * € (+,ff) i za * € $,?tr), to
funkcija raste u navedenim intervalima, a opada za r € (t,+) i za r € (T, !f), j",
je u tim intervalima At .--0,
e) Flrnkcija raste na intervalu @-18+zkn,"W+zko), a opada na pW"+2htr,"l$n+zt'n1,
leeZo
133. Odrediti intervale monotonosti funkcija:

- 3r2 2r, b) v- *r+ft, c)y-r-€*, d) a-#,

a) y ,lt l-r+"'2 \

e) A-2r2 -lnr, f) a- r * cosr, g) y - ln(r + tffi\ ,

h) u-rtffi,a )0, i) a-arccot#, i) u-r(L+*)"

Rezultat:
a) F\nkcija raste za r € ($, +*1, a opada za r € (-*,t),
b) F'unkcijaraste zar €. (--,-1) i zax € (1,+oo), aopada zar € (-1,1),
c) Fbnkcija raste za r € (-*,0), a opada za r e (0, +m),
d) F\rnkcijaraste zar€{e,*m), aopada zar€ (0,1) i zar€ (1,e),
e) Za, e (*,*m) funkcija raste, a opada za r € (0,+),
f) F\rnkcija monotono raste,
g) F\rnkcija monotono raste,
h) Fbnkcija raste za r e (0, io), a opada za r e (f;a,a) o
134. Dokazati da ako su funkcije p(r) i {.t(r) n-puta diferencijabilne (t) i rp(k)1zo;
,p(k)@fi, k : 0, 1,2,...,n- 1, (2) a 9{")1z-1 , t1r(")1r) za r > re, (B) tada lp
J"
p(r)>z!(x)zan>ro.
Dokaz:
Ako na funkciju u@-r) :
,(n-t) -rp(n-t) primijenimo LagranZovu teoremu o srednjim
wijednostima na intervalu fxa,rl, ima,6emo:

u(n-t) (") - u@-1) (ro)

- r,t(n) (r) (r - r0) ,

206
 odakle je, na osnovu (2) i (3),

u(n-r)(r) >0, tlro.

Analogno dokazuje se da je u("-z) 1s) > 0, itd. u(r) > 0, tj. p(r) > {(r) za n } :xs o
135. Dokazati nejednakosti:
a)
"- $ .n1t*r) < r, n > 0,
e' > L + r, r + 0, b)
c)r-qr1 <sinr <r,r>'0, d)tgr >x*4,0. r<$.
Dokaz:
a) Neka je p(x): er irh@):L*r. Kako j" p(0) :th(Q), p'(x) >r1.,'(r) zan) 0,
to na osnovu primjera 134. slijedi da je p(r) > ,b@), za x > 0. Uzmimo da je r : za -t
r( 0, dobi6emo:
g(t) : e-t, rltft) : L - t, t > 0.
Kako je p(0) :4)(0),,p'(t) > rb'(t), t ) 0, to je rp(r) > $(t) zat> 0,tj.
e'>L+r za fi10,
b) Neka j. p(x) - r-1,rb@): ln(l *r), n(r): x, x) Q. Odigledno je da je
p(0) : rh@) :?(0) i p'(r) < rlt' @) < n' @) za n > 0, pa je, na osnovu primjera 134.

p(r)<r!@)<ry@) za n)0,
c) Koristeii oznake

f(x) :, - +, ,1,@) :sinr, rt(r): r,

imamo:
p(0) : t/(0) : a(0), e'@) <'h'@) < q'(r)
za n >0i r l2kz'. Na osnovu primjera L23. vali nejednakost

p(r)<rb@):q(r), n)0, r{2ktr, /ce N.

Za r:2ler imamo nejednakosti
2kn(r-Yl<o<2retr,
6

207
 tj.
eQkn)
Na taj nadin ) za tr vazi nejednakost

p(r)

d) Uzmimo da je

s(x) :tsr, $(x) :***,3' o

=*.n-
Kako je p(0) : r/(0) i p'(r) > rlt'@) zaA < r. t @'@): 1* tg2n, rb'@): I*12,
tg2, > 12 za 0 < r < r), to, na osnovu prethodnog primjera, moZemo zakljuditi da je
7T

v@) o
2

1 36. Doka zati slijedeie nejednakosti :

b) (1 + *), .e < (1 +|;'+t, x ) o,

")
r' - 1 > o(* - 1), o ) 2, r > I,
d) W - VA < tF - a, fr ) L, r > a> 0,
e) 1+2\nr1*',r>0,
r)-ff-ffi
s12ln(l1o) ta+2 >o,r>0,
d #ln(l + |1 + t"21t + *) - 4-^*+p > o, r > o,
*tl
h)c-11 ffi(sinr <,^-#*gl --..r ffi,r)0,n€N.
n r-*+*- - ffi ( cos r.-l-$+...+ffi.,r2€ N,

j) e" > | * x + * + ... + ff, r ) o, n € N,

k)sinr<#("-r),0<-r1r,
I)cosr(1-#,lrl3E,
m) 1) ter 2 a< r S X, 2) tgr S f", T < * < E,
f,,
208
 n)sinr*tgr)2r,0<r<$,
nj) r*<1+
ft,t<n<e.
L37. Nekasuvektori n,u€1R2. smatra6emodajer >y (rcy)
za svako k: 1,,2,... ,fr.
ako iert >atr(rtr<ak)
Analogno, vektor-funkcija
r(t) : (a(t),rz(t),.
rn(t)), t e [a,b]
. .,
je monotona rastu6a (opadajuia) na intervalu ? c b] ako
[o,
vh,tz € T (h > tz) =+ (r(r1) > r(t2))(r(rr) < r(t2)).
Pokazati da je vektor-funkcija

r(t): (sint,f cost, t"-t')

rastu6a na intervalu (0,

{) o

138. odrediti intervale monotonosti datih vektor-funkcija:

a) f (t): (2lcosrl * lcos 2tl + 4t,ir + sin4r * 1),
t
b) /(r) : (&,{r,z - t+ + - +),
c) f (t)
\ ztfr'mrr\vl'- /
:
ftltrjenq funkciju A.(t).: (a;i-GD, i;l L,2,....,n,
'(a,b) naaivamo monotono rastuiom (opa-
dajucom) na intervalu (a.a; i[o ,aM4,fu e iz
(1r > fz) + (A(rr) > A(tz)), (A(ti < A(tz)).
Za matrice A i B ka2emo da je A > B (A < -B), ako je aU > bu
j :Ir2r..-rn. @ti
i,
139. odrediti intervale monotonosti slijede6ih matribnih funkcija:

a) A(t): (.tili t t, + ,t3 *,r, ) ,

\'
b) A(r)
' : (".!' ch2t
ry .ar"t\
\sh2t 1t1+t)'
c) A(t) : (;TJJ,il'l *",Ii;."')

209
 7.2. Ekstremne vrijednosti funkcije
Neka je funkcija A -- f (r) diferncijabilna u nekoj e-okolini tadke r : tro i neka je
f'(*o):0. Tada, ako je f'(*) >0zaVr € ("0 - €,n0) i f'(r) <0zaVr e (rs, ro+,e),
funkcija /(r) u tacki ro ima lokalni maksimum a ukoliko i" f'(*) < 0 zaVr e (16 - €,ro)
i f'(r) > 0 za Vz € (ro,ro *e), funkcija /(r) u tadki n: n0 ima lokalni minimum.
Vrijednost lokalnog ekstrema je g*,*(-in) : 7@o). Ako je f'(*) > 0 (f'(r) < 0) za
Vr e (zs - €,xo * e), tada funkcija /(r) tadki ro nema lokalnog ekstremuma.
"
Drugim rijedima, ako funkcij a f'(r) pri prolazu kroz tabku s0 sa lijeva na desno
mijenja znak, tada u ta6ki ro funkcija ima ekstremnu vrijednost.
Ovaj se uslov mode prikazati tabelom:
r i[g f (r)
v' + 0 mil(
a' 0 + min
a' + 0 + nema ekstremuma
v' 0 nema ekstremuma

Neka A: f @) n, puta diferencijabilnau okolini tadke r: ro i neka je

je funkcija
f'@d: f"(ro): ... : 1("-t)@d:0, a 1(")@fi f 0, tada je:
I) Zan-paranbroj i 7(")@$ < 0, tabka n:r0 tadkalokalnogmaksimumalazan-
paran b.oj i 7(')@$ > 0 tadka r -- roje tadka lokalnog minimuma.
2) Za n - neparan broj tadka n: tro nije tadka lokalnog ekstremuma funkcije /(r).
Ako je n:2 i f'(*o): 0, tada funkcija u tadki r : ro ima:
a) lokahri maksimum ako je f"(*o) <0,
b) lokalni minimum ako je f"(ro) > 0,
Ako je f"@d: 0, pitanje ekstremnih vrijednosti se rje5ava pomo6u izvoda vi5eg reda.

140. Odrediti lokalne ekstremne wijednosti funkcija:

a) y:3r2 -2x, b) y: rs +2r2 *r-4, c) g:3ra -4*3 -12* +2, d)
y --.(r - z)'(* + 1)3.
Rje5enje:
a) Kako j"g' :2(3r- 1):0 zax:!iU" -6 > 0zasvakor, slijedi dafunkcijaima
Iokalni minimum za tr: t i y*nn: -1,
210
 b) I(ako je a' -3 irz
1

biti samo u tackatna rr1 | fr2.

I(ako je A" (- *l 0, to data funkcija u tacki Mt(- + ,4) ima
lokalni minimum, a u tacki Mz(-1,-#) lokalni maksimum,
c) Kako j" A' -1, 12
mogu biti samo u tadkama rL, 12 i rs. Za njihovo odreclivanje koristi6emo tabelu:

Data funkcija u tadkama Mr(-l,-3) i M2(2,-30) ima lokatni minimum, a u tabki

Ms(0,2) ima lokalni maksimum,
d) Po5to jey'q:5(x-2)(x+t)2(x-f):0zax1- -1, ,r:t i13:2, tolokalni
ekstremumi mogu biti sarno u tadkama rrt fr2 i rg. Odredidemo ih na osnsvu promjene
znaka funkcije U' pri prolazu kroz tadke 11, 12 i rs:

r -1
4
o
2 +
(r*12 + 0 + + +
r-B4 0 + +
r-2 0 +
v' + 0 + 0 0 +
v / / n \ U /
Data funkcija u tadki U{t;8,4) ima lokalni maksimum, a u tabki M2(2,0) lokalni
minimum. Kako fiinkcija U' pn prolazu kroz tadku c,L: -l ne mijenja znak, to u tadki
xr: -l data funkcija nema ekstremuma .
141. Na6i lokalne ekstremne wijednosti funkcija:

rm*rF,

2LT
 Rje5enje:
a)Datafunkcijajedefinisanazat+|0.Kakoj"a,:w:0zatt:4i
r,2: 16, agtt: dfop, to ie gtt( ) < 0, agtt(t6) t d, pu'funkcija ima u tadki
M{4,1) lokalni maksimum, a u tadki M2(16,25) lokalni minimum,
Data funkcUa je definisana za Vr € lR. Po5to j" y' -- $2l}-
r_r\./.r./
: zar
b)
w
J-
I n
u

a" (+) > 0, slijedi da funkcija ima u talki M1(|,-#) lokalni minimum,
c) F\rnkcija je definisanaza lrl < 1. Kako j" g' : ffi:0 za *r: -iri *r: h,
a/,:ffi,tojea,,(h)(0,&a,,?h)}0,Paslijedidafunkcijautadki
Ut(ir,$; ima maksimum, a u tabki Ur(-#r,-|) minimum,
d)Datafunkcijadefinisanajeza|r|)1.Kakoj"/:wl0zasvakor
iz te oblasti definisanosti, to funkcija nema ekstremnih vrijednosti,
e) F\rnkcija ima maksimum u Mt(*,*W i minimum u M2(1,0) o
142. Odrediti lokalne ekstremne wijednosti funkcija:
a)y-r\nr, b)y r-lnr, c)y-ry, d)y
e) a -2ln(1 + r) + + - r, f) y -arcts r -| fnlr r € IR.

Rje5enje:
a) F\rnkcija je definisanazar > 0. Kako j"y': lnr* 1:0 zar:€-r,dyrt: f,to
' je U" @-L) : e ) 0, pa'funkcija u tacki Mt(e-r , -"-L) ima minimum,
b) F\rnkcija jedefinisanazar > 0. Kaiio j"yt:#:0zar:1, a /'(I) > 0, slijedi
da funkcija u taiki :1[(1, 1) ima minimum.
c) F\rnkcija definisana je zar > 0. Po5to j" y' : -V :0 za r: 1, a ylt : ff, Va
j. U" (t) < 0, odakle slijedi da funkcija u tadki M{1,1) ima maksimum,
d) F\rnkcfja je definisartazar > 0. Kako j"Ut:ry:0zat: €ta{' :W t
{'(") < 0, to slijedi da funkcija u tacki Mr(e,}) ima maksimum,
e) Datafunkcija je definisanazatr > -1. Po5to j"l :S r 0zar e R, funkcija
nema ekstremuma,
f) Flrnkcija ima maksimum u Mr(l, T- *1"2), jer j" y':ffi:O za n:l a y'(1) < 0r

2L2
143. Na6i lokalne ekstremne vrijednosti funkcija:
a)A:r2e-', b)y:*r"*, c)A:(l-x)en, d)g:
#{r,
e) y : + f) a : lrle-@-tl,r € lR.
"* "-*,
Rje5enje:
a) F\rnkcija je definisana za svako r € lR. po$to i" U, : r(2 t)s-* : 0 zaur : 0 i
-
t2 : 2, a A't : (*, - 4r * 2)e-r, to je A,,e), 0, u A,,e) ( 0, pa funkcija u tadki
Mt(0,0) ima minimum, a u tadki Mz(2,4e-2) maksimum,
b) Data funkcija je definisana za * 0: Kako ie A, : er \e* : 0 za r :
t - L, a
/'(+) > 0, to tunkcija u ta6ki ur(t,fo) i^mi,iimum,
c) F\rnkcija je definisanazaVr e lR. Kako je{:
funkcija u tabki M{0,1) ima maksimum,
-rer:0zar:0,a{,(0) < 0, to
d) F\nkcija je definisanazax+ -3. Podto ieut : +fj# :02atr: ayil(-I) > 0,
(,'- -1,
to funkcija u tadki M{-1,*) i*u -irri*,r*,
e) F\rnkcija je definisanaza vr e lR. Kako j. y, : *@Z - "-t1 :0 za r :0, t,(0) > 0,
to funkcija ima u tadki M1(0,2) minimum,
f) Fbnkcija ima maksimum u tadkama Mt(-L,e-2y, M211,1), a minimum u tadki
Ms(0, O) .

144. Na6i lokalne ekstremume funkcija:

U:sinr*coso, b) g:_sin3r*cos3 n, fi e[A,hr), c) A-r*cosr,
a)
d) y: r *tgx, e) y : *), * +0, f(0) :0.
Rje5enje:
"-hOn*sin
a) Kako j" A' :cosr - sinr : :
0 za x X+ kr, k € Z, aU,, : -sinr- cosc, to je
{' : 4 za r : f, + zlur, a g" : -* ,u * .: T * 2kn, k e Z, pa slijedi da data
:
funkcija ima za s [ +2kzr lokalni maksimum, um'a : {i, a za x : ! +zkr lokalni
minimum Urnin: -tn,
b) Kako j"{.: Ssinrcosc(sinr-cosr) :0zarr:0, nz: X,:trs: xt:
nl.n-1: T, lo: ff, a{' :3(sinr*cosr)(Ssintrcosr- 1), to i" y"(q i o,
$,
{'G) > 0, a"(T) < 0, {'(") a0, {'(+) < 0, y',(+) ) 0, pa funkcija u tadkama
- - *)
M1 (0,] ), Uz($, t) i Me(T, ima maksimum, a u tadkam u tt t 4X,
$1, U u1n, - ty
i tWa(T,-l) minimum,
2t3
 c) Kako j" y' : 1 -sin r : 0 za tr : $ +2lur, k e 2,, a U't : - cos r, to je A" (E +Zkn) : 0,
u /" : sinr i g"' (q +2ktr) : 1 imamo da funkcija u tadkama unG *Zkr,$ + zkrl,
ke V, nema ekstremuma,

d) Kako i" A' :1 + ;h > 0 za r € lR, to data funkcija nema ekstremnih vrijednosti,
e) F\rnkcija ima minimum u taiki 1141(0,0) o
145. Odrediti vrijednost parametra a tako da funkcija A : asin r * { sin 3r ima ekstremum
za r: $. Du li je to maksimum ili minimum?

Rje5enje:
Po5to j" y' : acosr * cosSr : 0 za x : [, to je a: 2. Izvodi funkcije g :
2sinr*$sin3r su: Ut :2cosr*cos3e iy" : -2sin r-3sin3r. Kako j"y"(T) < 0, to
funkcija ima maksimum u tadki U{5,^fZ\ .
146. Odrediti parametre ai btako dafunkcija A: alnr* bn2+rimaekstremumeza
fit : I i 12 : ). Pokazati da za te vrijednosti parametara o, i b data funkcija ima
minimum za rt: 1, a maksimum za, x2: l.

Rje5enje:
Po5to datafunkcija imaekstremne vrijednosti zafrti12,toi"A' : fi+ZUr * 1:0
z;0,fr1 _1ifZ-2, paje
a+2b: 1l+ a- 2
3
a+8b: 2) b- 1
6'
t

* 12 +r ima minumum zB, 11

F\rnkciia y jer je a"0)
-jer-?hr-
je
maksimum, A" Q)
147. Jedan hotel, sa 40 soba izdaje te sobe po cijeni 100 DE\l dner':to. Ako se cijena
poveia za 5 DEM, jedna soba ostaje prazna, a ako se poveia za I0 DEII dvije sobe
ostaju prazne, itd. Tbo5kovi odrZavanja po sobi su 10 DEM dnevno. Koliko treba da
bude cijena izdavar{a sobe pa da zarada hotela bude maksimalna.

Rje5enje:
r
Oznabimo sa y zaradu, a sa broi praanih soba, tada je A (40- r)(100 + 5r) : -
(40 r) . 10. Maksimalna vrijednost g je za n
- :
11, odnosno za cijenu po sobi od 155
DEM o

2t4
148. Na6i najveiu zapreminu valjka upisanog u datu kupu (sl. 6Z).
Rje5enje:

rtl

sl .57
Neka je zadata kupa sa visinom fI
i radijusom osnovice .R. Oznadimo sa h visinu
: *. Tada
valjka i sa r radijus osnovice valjka upisanog u datu kupu. Neka je lBtutl
7, : : - : - :
lPBl r tglK MA r # i r R - x. Zapremina valjka je V : rr2h. U naiem
primjeru V(r):,r(R- d2s#. Kako jeV,(r):
#(n- d@- 3") :0 zar: Ri
r : *, to funkcija V(r) ima *ukri*utn r vrijednost y(+) : finHR2 za r : * .
149. Medu pravim kruZnim kupama date povrSine P odrediti onu koja ima najve6u zapre-
minu.

Rezultat:
p- 1 tP - Wlupreinik osnovice r
n: ir,/f
150. Medu prarim kruZnim kupama koje su opisane oko lopte poluprednika r odrediti onu
koja ima najmanju zaprenrinu.
Rezultat:
R:rtfr,H:4ro
LloL. Izvozjedne zemlje bio je u 1000 tona: 1985. godine 120; 1988. godine 200; a 1990.
godine 180. Odrediti funkciju izvoza oblika U : an2 -tbr *c i odrediti godinu kada je
izvoz iz rastenja pre5ao u op_adanje.

Rje3enje:
Godine izvoza obiljeZimo na r-osi tkao Sto 1985. godinu uzmemo kao koordinatni
po6etak. Prema tome 1985. obiljeZi6emo sa 0, 1988. gd. sa 3, a 1990. sa 5. Na y-osi

2L5
 prenosimo izvoz tzrailen u tonama. F\rnkcija ie pro6i kroz tadke Mo(O, 120), Ms(3,200) i
Ms(5, 180), p& mora biti:

odakle je
ga* 3b+ c-
ifi) ' - -+, b: c: r2o.
)

25a+5b*c- & 4B:,

J 3'
Tra"ilena funkcij a izvoza je

y: -r!*'
JJ
+ qe?*+ 120.
Kako j" U' : -ffr+ $ : 0 za x : 3,32, toje g u 3-ioj godini, odnosno 1g88. godini
izvoz pre5ao iz rastenja u opadanje r
152. Tijelo se krede po zakonu s: -f3 + 18t2 + 10r. Odrediti njegovu maksimalnu brzinu.
Rezultat:
umoo:64m/sec o

153. Na6i pravougaonik najve6e povriine koji je upisan u krug poluprednika r.

Rezultat:
ThaZeni pravougaonik je kvadrat strane rt/i .
154. Medu pravouglim paralelopipedima date powsine P dija je osnovica kvadrat, odrediti
onaj koji ima najve6u zapreminu.
Rezultat:
Kocka iice f !.
155. U loptu poluprednika IR upisati prav kruZni cilindar maksimalne zapremine.
Rje5enje:

sl .59.
2L6
 Oznadimo visinu cilindra sa r. Tada (sl. 63) je poluprednik osnovice cilindra
!as AC2 - BCz
1_

i{+n, - t2,
22 'l
a zapremina cilindra

1-
v(*) ttrlt
4,

edje je r € [0,2ft] . Tleba odrediti maksimalnu vrijednost funkcije V (*) na intervalu

[0, 2,R]. Kako je Vt (r) :
rR2 in*t 0 za * - :
Iz(0) O, : #,afurABt=.J
: V(4y :
i v(zL): 0, to trazeni cilindar maksimalne zapremine ima visinu
'Y .
156. Odrediti minimum funkcije

f (x) : ma>r{2lrl, lt + rl}.

Rje5enje:
. Ako je2lxl > 11+rl, to je ma:<{2lrl,lL*rl} : 2lrl. Znaii, f (r) : Zlxl za (r(
) -& :
-t iti r L. Ako je 2lrl < l1 +rl, to je max{zlcl,lr+rl} 11 + rl, paje /(r) : lr* 1l
za-i<c<1.
Dakle.
..,. f za*
"\' L11+rl
f (")
2lrl za r#(-t,l). .

Kako je
.(1 za * <r
e'
f'(*) r#[-*,lJ
L2sgnr za ,

to u tadkama $r moze imati ekstremum. Uporedujudi brojeve

/(-t) 30
157" Odrediti minimum funkcije:
a) f(x) : ma>r{ch *+ *,4- chr}, b) /(r) : ma:<{l - lc+ 31, 1 - lrl, 1 * @ - 2)2} o
158. Odrediti maksimum funkcije:
a) f (r): min{c * b,lnr, | - *}, b) /(r) : min{-z ,(r *D2 - *, -t"'-H("*t)t.
217
 7.3. Najveda i najmanja vrijednost funkcije na segmentu
Neka je funkcija A : f @) neprekidna na intervalu [a,b] i neka su oi € [a,b], i:
L,2, . .. , n, ta6ke u kojima funkcija ima lokalne ekstremume, tada ona na intervalu [a, b]
ima:
a) Najve6uvrijednost M: max{/(r1) ,f(rz),,...,f (r"),f (a),f(b)},
b) Najmanju vrijednost rn: min{/(r1),..., f (r"\, f (a), f (b)}.
Ako je funkcija A : f @) diferencijabilna na intervalu [a, b], tada je, pri izboru taiaka
16 € fa,bl, i:1,2,...,n, dovoljno utvrditi da su to stacionarne tadke funkcije bez
ispitivanja postojanja i wste lokalnog ekstremuma o
159. Odrediti najve6u i najmanju vrijednost funkcije u naanadenom intervalu:

a) y - 2r3- zr2 - JOr - 8' [-3,0] ,

b) y - #; [0,4] ,

c) y-r-zlnr; [1,t]
d) y - sin 2r - r;
,

I-+,TJ,
e) U-tr3en; l-4,21,
f) a-@-3)2tl*l; [-1 ,4],
s) u-rlr-3| *4; [I,I],
F
h) y - s-7-n3
$n * sin #),r
-8.
# o; [-r,r],
( lsinrl'r t'
- In
o, r-kn,f: k€
i) y- ^r^rL/r4^
z; [-an, nf.
t
Rje5enje:
a) Po5to je data funkcija diferencijabilna ntr interralu [-3,6], pri demu i" / :6r.2 -
6x - 36 : 6(r - 3)(r +2) : A za x1 - -2 i 12 : 3, to su xt i rz stacionarne tadke
u kojima je /(rr) - 36, 71nz): -89. Vrijednost funkcije u krajnjim tadkama datog
intervala je /(-3) : 19 i /(6) : 100. Odavde slijedi da je najve6a wijednost funkcije
na [*3,6]:

l/[ - rqax f (*) : max{/(-3), f (-2),/(3), /(6)} : ma>c{19,36, -89,100} : 1gg,

c€[-3,6]'

dok je najmanja wijednost

'rn,:c€[-3,6]"
min f (n)'
: min{19,36, -89,100} : -39,

218
 b) Najve6a wijednost funkcije f (4) :
f , a najmanja /(0) 1, :
c) Kako i" A' s:2 : 0 za - r:2
i funkcija u tadki n:2
ima minimalnu wijednost
Umi.n:2(L -In2), a vrijednosti funkcije na krajevima datog intervala su: /(1) 1 1 :
: :
f (") e -2, to je najve6a vrijednost funkcije /(1) 1, a najmanj a f (2) 2(I- ln 2), :
d) Kako j" A' : 2cos2r- 1 - 0 za r : LT, to je yynaa : + -E ru r : t i
7t--'fit
-: 2i (+)
vrnxn , E za r : -8. Vrijednost funkcije na krajevima intervala jeste:
f eE) T f : -{. Odavde slijedi da je najve6a vrijednost funkcije na datom
intervalu f (-+) : t, a najmanja f (T): -+,
e) Kako j" A' : #e'(r+ 3) : 0 za 11 : 0 i xz- -3, to data funkcija u taiki x2 : -3
ima minimalnu vrijednost 9r,o6 : -27e-3, & u taiki z1 : 0 ima prevojnu tadku.
Vrijednost firnkcije na krajevima datog intervala jeste: f (-4) : -64e-4 i lQ) : 8e2 ,
pa je najve6a wijednost funkcije 8e2, a najmanja
-27e-3,
f) Kako je
@-J)2e', xla
g: t (r-J)2e-',
I r1o,
to data funkcija:
t) Zar > 0 ima Umaa : 4e pri t : l, Umin :0 pri r: 3, a za fr :0, g(0) : 9.
2) Za r ( 0, ima g*6n: 0 pri r:3.
Kako je na krajevima intervala /(-1) : L6e i f (4) - e4, to funkcija ima najve6u
wijednost f @): e4, a najmanju /(3) : g,
g) Kako je
12-3r*4, rZ3.
a- I
I-*2+Jr*4, r
to data funkcija ima:
I) A^n : 4 za t: 3, a za r > 3 nema ekstremuma.
2) U*o*: ff za *:8.
Vrijednost funkcije na krajevima datog intervala jggte: /(1) : 6 i f (t)
slijedi da funkcija ima najve6u vrijednost /(;) : T, a najmanju /(5)
160. Odrediti najma,nju i najve6u wijednost datih funkcija na naanadenom intervalu:
a) a : x2 -4n+6, [-3,10], b) a -Jr+21, [-10,10], c) a : *+I, [+,100],
d) y :2r, f-L,sf, e) g : affi;,=lx2l0,2rl.
2t9
 Rezultat:
a)m:2, M - 66, b) *:0, M : I32, c) m:2, M: 100,01, d) m: |,
M :32, e) Na datom intervalu funkcija nema ni najmanju ni najve6u vrijednost o
161. Odrediti najmanju vrijednost sljede6ih funkcija u datom intervalu:
a) a:**t"t -*r'-X*+1, [-3,2], b) gr: Df], sinkrr,ll,4),
c)u: -sin(asinr), lo,+1, a)oo
162. Odrediti najve6u vrijednost sljedeiih funkcija u naznadenom intervalu:
a)a:@-r)2(r-2)2, [-3,4], b)s: Gfu, [-r,r],
(r ,'' ,
c) y: =n
{[4 .
"F ,u,url o.
7 A. Konkavnost, konveksnost i prevojne tatke funkcije
Neka je funkcija y :
f (r) neprekidna sa neprekidnim izvodima na intervalu [o,b] i
neka postoii f"(*) za svako e (a,b). Tada, ako je f"(*) > 0 (f"(r) < 0) za srako
r
r € (a,b), grafik funkcije je konkavan (konveksa,n) na intervalu [4, b].
Neka ie f"(r)
neprekidna funkcija u okolini tadke r:
ro. Da bi tadka Mo(xo,;(ro))
bila prevojna tadka grafika funkcije, potrebno je da bude y" (ro): 0. Dovolian uslov da bi
:
tadka Mo bila prevojna taika grafika funkcije U f @) jeste da i" {'(*) razlibitog znalsa,
u intewalima (re - €,ro) i ("0, ro * e), e > 0 o
163. Odrediti prevojne tadke i intrevale kom'eksnosti i konkavnosti funkcija:
a) a : 13 - 6x2 r l2r * 4, b) y -
o{p,
c)y:ffi,d)g:
' lo-11
n2e-',
e) U : Y, f\ A: rsin(lnr),
g) y : e2' + 14, h) g : r * cosr,
i) y : n2 +2sinx, i) y- 1 - l*3 - zl,
k) y : (l + *)e-*' + *, l) g : arccos i* +3r- 8.

220
Rje5enje:
a) Kako i" A" :6(r - 2) :0 za n:2, u /' > A za n ) 2, to je data funkcija konkavna
u intervalu (2,+oo), a konveksna u intrevalu (-oo,2), jer je zasvako r 12,A" <0.
Po5to tadka n :2 dijeli oblast definisanosti funkcije na dio u kome je ona konveksna
i dio u kome je konkavna, to je M(2,12) prevojna taika grafika date funkcije,
b) funkcija je diferencijabilna za svako r € R\{1}, pri temu i" A" : r+# :0 za
rr -- -2- t/5 i ,z : -2+r/5. PoSto i" g" < 0 za r € (-oo, -2- t/S)U (-2+ /5, 1), u
a" > azar e (-2-Ji,-z+t/3)u(1,+m) imamo da je data funkcijakonveksnaza
r e (-oo, -2 - {3) u (-2 + \/3,1), a konak vna za x e (-2 - t/3, -2 + \/3)u ( 1, +oo).
Prevojne taike su M1(n1,/(rr)) i M2(r2,1@)),
c) F\rnkcija je definisana u intervalu (0, +m) i diferencijabilna je u svakoj tadki toga
intervala, osim u tadki r: 1.

Kako je
fTl r
v-{ i|za
tffi za r<1
( 3 r-5
4' rJ. za r € (1, +oo)
u": )) 3 5-r{r
)

i y" -0 za fr:S,
r€(0,
t 4'iql
za 1)

to jegtt >0zare (0,1)U(5,**), uA" <0zax e (1,5). Dakle, uintervalima (0,1)

i (5, +oo) data funkcija je konkavna, a u intervalu (1,5) konveksna. Taika U1S, ftu)
jeste prevojna tadka grafika date funkcije,
d) Kako i" A" : (*' - 4r *2)e-" : 0 za xL t/2 i 12 : Z + rfr i ytt > 0 za
: Z -
o € (-oo, z- u (2+ uy" <0 zax e (2- tfz,z+ rfz), to je grafik
"/2) ^fr,+*),
date funkcije konkavan na intervalu (-m, Z - tD) i (2 + t/2,,+*), a konveksan na
intervalu (2 - ,/r,z + t/2). Prevojne tadke jesu: Mr(z - ,fr,(z - fr)2"-(2-{2\ i
MzQ + r/2, 1z + tfz)z e- 1z+{z) 1,
e) F\rnkcijadefinisanaiezar > 0. Kako iu{':ry:0za*: ikako je
"t
{' < o za r € (0, e8; i u" > 0 za r e @t,**), to je grafik funkcije konveksan na
intevalu (0, eB), a konkavan na intervalu (e8, *oo). Prevojna tadka grafika funkcije je
/e g\
' \"'' ,"t )'
22I
 f) Kako j"A": j(coslnr-sinlnr) :0zar: s[*kn, k e ZiU" <0zar €
ptr(ak-z)l+,"tr(8k+\la) i a,, > 0 za r e (e7.(8k+L)14,"n@k+s)l+1, lc e z, toje gra-
fik funkcije konveksan za r € pn@k-z)/+,eir(8h+t)l\, k e Z, akonka,van za r €
ptr@k+t)lt,,"tr(sk+5)/1, k e z. Ta(ke, - k €z snprevojne ta6ke grafika
tunkcije,
"n(Aktqla,

g) i"a" :4(e2" +3*t) > 0 zar € 1R., to je funkcija konkavna za svako r € lR,
Po5to
h) Po5to i"A": -cos t:Azar e [+ktr, k eZi{'>Azar e(E +2kr,{ *2kn),
k eZi {' <0 za r e (-+ l2kr,$ +Zkr\, k eZ, to je grafik funkcije konkavan na
intervalu ($ +Zkn,! +Zttn1, k eZ, a konveksan na intervalu (-+ *2lvr,$ +Zkr1,
k e Z. Prevojne tabke su Mp($ * kn,$ + ten1, k e Z,
i) Po5to i"y":2(L- sinr) :0za*:t*2kn,keV,iA" >0zar+T +2br,to je
funkcija konkavna za rf $ +Zkr , k e Z. Prevojne ta6ke su Mpl$ *2letr, ($ +Ztcn1z1,
k eZ,
j) Kako je
( J-12 za l"l
a-1", 1 za l*l
l"l
l"l
to je funkcija konveksna za l*l > t/2, a konkavnazalrl < Prevojne tadke grafika
funkcije su M16n,\ i Mz?tn, 1),
^n.

k) funkcija konveks na za l*l

l) funkcija je konkavna za tr zary

L64. Pokaaati da je grafik funkcije A - In(r2 1) uvijek konveksan.

Dokaz:
Kako i. u" : -ffi < 0 zasvako r iz oblasti definisanosti, to je funkcija uvijek
konveksna za te wijednosti rr
165. Pokaaati da prevojne tadke krive y: rsinr pripadaju krivoj y'(q+ r') : 4*'
Dokaz:
Kako j" u" :
r - rsinx :0 za r -- #f2, to funkcija ima prevojne taike za
2cos
,: W. Uvr5tavanje wijednosti r u datu funkciju, dobi6emo A:2cosr. Zamjenom
wijednosti x i y l datu krivu y'(++ *'):4r2 dobi6emo traZeni identitet o

222
166. Odrediti intervale konveksnosti, konkavnosti i prevojne tadke funkcija:
a) y : 15 - ror2 tJr, a) g : fi,
c) a : VW:Tfr,, d) A : r *sinr,
e)y:"-*', f)y:*tn#,
g) y : eaxctsr ) h) A : Z _ lr5 _ tl.,
1)y:ffi-5x, i)s: ft-1*Br.
Rezultat:
a) F\rnkcija je konkavna za r € (-oo, 1), a konveksna za fr €. (I,**), r: I je prevojna
tadka,

b) funkcija je konkavna za r € 3+2rAr

(0, T)1 a konveksna za r € ( 3+2\re
3 , *oo), tadka
r- ryje prevoina tadh,
c) Na intervalima(-*, *tfr) i 10, /5) funkcija je konveksna, a konkavna na intervalima
e\re,0) i (/5, +m). Tadke x:0 i r: *t/5 su prevojne tadke,
d) Na intervalima (2len,(2k + l)r), k e Z, furftflja je konkavna, a konveksna na inter-
valima l(2k+I)r,(2k*2)rl, k e V,. Tadke n: lcr, k eZ, prevojne su tadke,
e) Na intervalima (-oo, -il i (h,*oo) funkcija je konveksna, a konkavna na intervalu
eh,ft). Prevojne tadke iu +ir, r:
f) F\rnkcija je konkavnazar e (0, 10e1@, a konveksnaza r e (L\e1fr,, *oo); r: I\etfe
prevojna je ta6ka,
g) Na intervalu (-*, j) nrnt.ilu je konveksna, a na intenalu (|. +*; konkavna, r: 1
2
prevojna je tadka,
h) F\mkcija je konveksna za z € (-m,0) U (1, **), a konkavna za tr € (0, 1). Prevojna
tadkajer:0,
i) Rrnkcija je konkavna na intervalima (0, 1) i (3, +oo), a konveksna na (1,3),
j) F\rnkcija je konveksna za n
L67. Odrediti tadke prevoja, ako postoje, u nulama datih funkcija:

a) 'L' r+0,
a_{""il*' :t8,,, b) u- !*ucos+, r-
t o, o.

223
 Rezultat:
a) Prevoja nema, b) Prevoja nema o

168. Odrediti intervale konveksnosti sijededih funkcija:

a) f :X ---+Y, tr:(t+t)2, a:(t-I)2, b) /' X--Y, n:tlnt, y:-Get-Jt2,
c) / : X ---+Y, tr :(f +t;*, A :(t +t;1+*.
Rezultat:
a) Grafikfunkcije jekonkavan zat> -1, b)ZaO <t <e-r it> e grafikfunkcije
je konveksan, c) Grafik funkcije je konkavan o

7.5. Asimptote funkcije

Pravu U : A nazivamo horizontalnom asimptotom grafika funkcije y : f (x) Ieada
r --+ *oo (*
-oo) ako je lim f (n) : A.
-
rllXr
Pravu s, : tro naaivaom vertikalnom asimptotom grafika funkcije y : f (n) ako je
ispunjen bar jedan od uslova:
1) : *oo, 2) : +m.
"jt#_o.f(r) "JH*o.f(r)
Pravu U : lcx*n (k + 0) nazivamo kosom asimptotom grafika funkcije g: f (r)L<ada
r -+ *oo (r ---+ -m) ako funkciju /(r) moZemo prikazati u obliku

f(r):kt*n*a(e),
gdje je a(r) -r 0 kada r -+ *oo (r -* -oo).
Prava U : kr * n je kosa asimptota grafika funkcije U : f @), kada r + *oo
(r * -oo), ako postoje granidne wijednosti

lim f9:ni
fr
hm t/(")*lexl:n.
foo
s--+ s-+ +oo
(r+ -m) (c-+ -m)

224
1-69. Nadi asimptote funkcija:

a)a c)a-W, d) a-tffi,

e)y-W, f) a-ry, s) v-ry, h) y-r*ry
Rje5enje:
a) Oblast definisanosti ove funkcije je D : (-*,0) U (0, +oo). Tadka x : 0 jeste tacka
prekida drugog reda u kojoj je

,. r2*2r-3
llm :*OO. A llm
r2+2r-J
o--+-0f'r--+10f,

pa je prava r:
0 vertikalna asimptota (V.A) Srafika funkcije. Horizontalnih asim-
ptota (H.A) nema jer je:
-:-OO.

lim
12*2r-3 *oo.
r-+*oo -
Tbeba odrediti kose asimptote (K.A)'

k- lim f
(") 2 3\
s---+*oo r z--+*oo
a__ F)
\

,: . /2x -3\ :,
- kr]:
"IT*[/(") "_liT* \; )
Dakle. pra\a A : r * 2 je kosa asimptota grafika date funkcije,
b) Funkcija je definisana za r * L. Prava x : Lje vertikalna asimptota, jer je
Iim x7+r
,.
r+1-0 r-I - : -oo
. ,.
i lim
r+lfo
r2+r
: *oo. Horizontalnih asimptota nema jer ako
r-l
r -r *oo (r * -oo) to g + *m (g/ --* -*),
Kako je
k:,Ifio ry:,_liT*fi:,
i

':"-lig*l#-"1 :',
to je prava A : t + 1 kosa asimptota Srafika funkcije.
225
 c) Posto je funkcija neprekidna za svako r € IR, to vertikalnih asimptota nema. Kako je

li^*' I"u2?rl:g,
k- 0_+@ +I

,. fr2 -zr*L
7l:rq; 1ff:t,
to kosih asimptota nema- Prava U: r je horizontalna asimptota'
d) V.A. nema, H.A. nema. Odredimo kose asimptote:

h ,T'
fr-+ r
7__+fOO .AJ
-oo
3
rL1
u-++oo- 2'

Ttz:
"IgL(
-t 3

Dakle, kada r --+ *oo, funkcija ima kosu asimptotu U r + 8, a kada r

a
---+
-oo,
a--r-i,,
e) H.A. nema,V.A. nema, akako jek: 1,fr: -2,tojepravay-_ k-2kosaasimptota,
f) oblast definisanosti ove funkcije je skup D : (0, +oo). Kako i" ,ll]g* bs - -oo, to
je prava r :0 vertikalna asimptota.
PoSto je
tim E#:
k- &--++(n I. r---+le i:0,
rim 2I

,:,rT* tT _ 0."] :
".!iT*l:0,
to funkcija nema kosih asimptota. Prava g -_.0 je horizontalna asimptota.
g) V.A.tr: I, H.A. Y: 0, K.A. nema.
h) V.A. r:A, H.A. nema, K.A. U: r o

170. Na6i asimptote funkcija:

a) a-tr2en, b) a-re*, c) u-#, d) a_ +.
L+er

226
 Rje5enje:
a) Kako je
r2e' : +6 +*'
'I?* ' "I1,* + --
to funkcija nema horizontalnu, odnosno kosu asimptotu kada r -r *m.
Kada r --+ -oo, imamo da je
2r
lim tr2 e* :0,
tr-> -oo fr->-oo e-t tr1-oo -e-r
pa funkcija ima horizontalnu asimptotu A : 0 kad r ) -&,
b) :
F\rnkcija nema horizontalnih asimptota jer je
,IT* re* 1:cx,.

Pobto je
I
hm re* : Ii- * : *oo i lim re* :0.
r-r0* *---+0-l j r---+o-

to je prava x :0 vertikalna asimptota sa lijeve strane,

c) Kako je
lim
r_+*oorr*I +:*oo, a r,+_oo,r*L
lim L:0,
to je prava U:0 horizontalna asimptota kada u --+ -oo. Drugih asimptota nema.
d) Fbnkcija je definisana za n + 0. Kako je
' h- 1,-0. lim-l---=:1 i
c--+0*I+ei; r++fc1+e* 2

,ryg-rfu:t, "r,lt #:;,

r --* *oo o
to prava U: *je horizontalna asimptota kada
171. Odrediti asimptote funkcije y: /(r):
a) y- #, a- rffi, c) u-
b)

e) A- 1 +*"7, f) u - 1"" - 11, g) r a-#,

i) a- (1 **), j) A - logsU- *2), k) u-r+Vf, l) y- #,
m) u-ffi,n) 0.

227
 Rezultat:
a) H.A. A:O,V.A. r-*1, b) H.A. A:L,Y.A.r--2, c) H.A. A:0,
d) V.A. n: -4, K.A. g : n-2t e) V.A. n:0t K.A. g : rI3,
f) H.A. U:L, g) r+g*a:0, h) gt: -2t*2,U:-I, i) H.A. U:€,
j)V.A.r:tL, k) K.A. l) V.A. A:n,m) K.A. r:?, y--t+*.
7.6. Konstrukcija grafika funkcije
Za ispitivanje funkcije i crtanje njenog grafika, potrebno je:
10 Odrediti oblast definisanosti funkcije,
20 Odrediti nule i znak funkcije,
30 Ispitati parnost, neprekidnost i periodidnost funkcije (specifidna svojstva funkcije),
49 Utvrditi pona5anje funkcije na krajevima intervala definisanosti i asimptote funkcije,
50 Odrediti ekstremne wijednosti i monotonost funkcije,
60 Odrediti konveksnost i prevojne tadke funkcije.
Na osnovu dobijenih rezultata moZemo pribliZno konstruisati grafik funkcije o

I72. Konstruisati grafike funkcija:

a) y : 13 +6n2 r9r, b) g : H,,

(r-1)2
r
c) y -- ftft-, r\
d) y: ftt,'rg

e)y:rh+#, Du:*+#,
s)a:*+#, h)s: #
Rje5enje:
a) 1" Data funkcija je definisana za r € R-
29 Kako;e rs + 6x2 +9r : r(x+ 3)2 :0 zarl : 0, fi2: -3 i xs: -3, to stt rr, fi2
i 13 nule funkcije.
30 F\rnkcija nije: parna, nepaxna, ogranidena, periodidna.
40 Funkcija nema asimptota, jer je /(r) : *m.
"]if_
50 Po$to j" y' : 3r2 + 12r * 9 : 0 za rt : 1 i :02 : -3, & {t : 6x * L2 i
{'(-L) : 6, /t(-3) : -6, to funkcija ima maksimum u ta[ki M1(-3,0), a minimum
228
 t M2(-I,-4). Funkcija raste u intervalima (-oo, -3) i (-1, **), jer je u ovoj oblasti
A' ) 0,a opada u intervalu (-3, -1), jer je A' < 0 za r €(-3, -1).
6o Kako i"A":6r*12:0 zafi: -2iA" l0zar € (-oo,-2), to jefunkcija
konveksna u intervalu (-*,
_2), a konkavna u intervalu (-2, +oo), jer je ytt > 0 za
r e (-2,+oo). Prevojna tadka je P(-2,-2).
Grafik funkcije je nacrtan:ra (sl. 69).
y

b) 1o F\rnkcija je definisanazax2 -4+ 0, odnosno r I *2, pa je D: (-m,-2)U

(-2,2) U (2, +oo).
20 Nule funkcije surl - -1 irz- L. Znakfunkcije: y <0zax€ (-2,-1) U(1,2),
y > 0 za r e (-*, -2) U (-1, 1) U (2, +oo), odredi6emo pomo6u tabele:

(ND - funkcija nije definisana)

30 Funkcija je parna
40 Kako i" ,-lip* H:1, to je prava U : Lhorizontalna asimptota. Tadke tL : -2
i x2:2 i u njihovoj okolini je:
su taike prekida funkcije
,
r.fr21r.r21
lim I-
r.
11m __
frz - 1 r.
nm 12 1

rJ2+0 trz - 4 r*--i-O rz - 4

,.,
r-ri-o frz - 4 r+-2-0 --
trz
rl4l4 drl
- -oo,
pa su prave r - -2 i fr - 2 vertikalne asimptote date funkcije.

229
 50 Po5to i"y' : 6r-'^j" :0 za:r:0 i funkcija a' pri prelazu slijeva na desno kroz
tacku r :0 rnijenja znak sa .t na -, to funkcija ima maksimurn u tacki n4(0, i).

6o Kako i" a" :

VJP > 0 zalrl> 2,to je data funkcija zalxl> 2 konkavna, aza
lrl < 2 konveksna jer je y!' < 0 za lrl < 2.
Grafik funkcije prikazan je na (sl. 70).
c) funkcija je definisana za r * I I 0, odnosno r I -L, ti. D : (-oo, -1) U (-1, +oo).
Nulafunkcije jer:1. F\rnkcijajenegativna, tj. y < 0zar € (-oo,-1), apozitivna,
A ) A, za r e (-1, +oo).
F\rnkcija nije parna, nije neparna, nije periodidna.
Kako u okolini tadke prekida n- -1 funkcija i*a lipo$: -oo t ,Ilro$:
*m, to je prava r: "
-1 vertikalna asimptota grafika date funkcije. Horizontalnih
asimptota nema. Kosa asimptota je prava U : r- 3, jer je

k _ lirn f @)__: lim 9- tl'.

z-**oo r z**oo r(r * 1)

n lirnrc tf@) k*l:,Ifr- (#

- r-+*< - ")
Kako i" at : t#+A -- 0 za rr: -3 i 12:1, to iemo ekstremume i monotonost
date funkcije odrediti pomo6u tabele:
I
tI

-3 -1 I I
-T- |{
r-1 0l:-
r*3 0 + + +
(r+\2 + + 0 + +
a' + 0 ND 0 +
u / n \ ND \ U /
Dakle, funkcija ima minimum u tatki M{1,0), u maksimum u tadki M2(-3,-8).
F\rnkcUa raste za svako r € (-oo, -3) i za r € (1, +m),
a opada za r € (-3, -1) i za
r e (-1, +1).
Po5to i" y" : {' < 0, r <--l je
1;fur f 0, to funkcija nema prevojnih tadaka. Za
u U" > 0 za r ) -1, pa je funkcija konveksna za r < -1, a konkavna za r > -L.
Grafik funkcije dat je na (sl. 71).
230
 Y

Y-x-3
-8 sl .7\

d) F\rnkcija je definisana za xI *'L. Nula funkcije je r : 0. Vertikalne aspimtote

su u : -I i r : 1, a kosa g_- -s. Ekstremne vrijednosti funkcije su u taikama
Mr(-{3,*l t Mz(J3,-#1 Grafik funkcije je prikazan na (sl. 72).
e) F\rnkcija je definis ana za r I *L. Nula funkcije je r : 0. Kako j" U, : +
0 za svako r € R, to funkcija
O##
nema ekstremnih vrijednosti. Prevojna tafka;e'P(ti, O).
Horizontalna asimptota je y: 0, o vertikalne asimptote su r : -l i x: *1. Grafik
je dat na (rl. 73).
Y Y
6r

f) Oblast definisanosti funkcija je D : (-oo,0) u (0,1) u (1,+oo). Nula funkcije je

* : L. Horizontalna asimptota je y: 0, a vertikalne su r : 0 i r : 1. Funkcija nema
ekstremnih vrijednosti. Prevojna tacka j" P(i,0). Grafik je prikaaan na (sl. 74).
g) F\mkcija je definisana za x + 0. Nula funkcije je r - -1. Vertikalna asimptota je
prava n:0, a kosa U : n. Funkcija ima maksimum u tadki MGn,+).
' v2 Grafik
funkcije je prikazan na (sl. 75).

23L
 Y
5

3 2

2
P2
1 -1

/'L ./ 1 ,-r! P
-2
-1
sl .75 sl .75
-2

h) F\rnkcija je definisana za svako r € IR.. Nula funkcije je r : 0. Kosa asimptota je

prava u:2r. Kako i"a' :ffi > 0zasvakor € R\{0}, tofunkcijanema
ekstremnih vrijednosti, vei stalno raste. Prevojne tadke su: P1(-/$ ,-*), P2(0,0)
i Ps({g,*l Funkcija je konkavnazar € (-oo, -rfg) i r € (0,/3), a konveksna
za r e (-t/3,0) i r € (/5, +oo). Grafik funkcije je prikazan na (sl. 76) o
173. Konstruisati grafike funkcija:

a) a-@*Dlf, b) y- t+r , c) y-1+nz\m, d) a-W.

Rje5enje:
v

ML
-t
I

Itlz 2
1

2
sl .78 .

a) F\rnkcija je definisana za svako r € lR. Nule funkcije su t : -L i r

nema asimptota. Kako i" { : ryW :0 za q: -fr i 12 -1 i A'mijenja
znakuokolinitadke *: -hir:0i g'(0): oo, tofunkcijautaiki M1 (-t ,N 0,35)
ima maksimum, a u tadki Mz(0,0) minimum.
pobto i" l, : *W :0 za nL: -r i 12: -nri6 i ns: 4, to

232
 su tadke: P1(-1,0), Pr(t#,N 0, 12) i h(#,E 0,49) prevojne tadke date
funkcije. funkcija je konveksna zan e (-*, -1) i r e e#,1#),a konkavna
, -/-
za r € (-1,-#) i r € (#,+oo).
Grafik funkcije je prikazan na (sl. 77).
D: (-*,-1) u (-1,*oo). Nule funkcije su
b) Oblasti definisanosti date funkcije je
r:aifr:1.Vertikalnaasimptotajepravar:_|.Kakoj"a,:ffi:o
za r : -3 i x : t i Ut (I) : *m, to funkcija u tadkama Mt(-3,ry 3, 9) i M2(L,,0)
ima minumum, a u taiki Ms(+, N 0,2) maksimum. Prevojna tadka je 16 € (-8, -7).
Funkcija je konveksrra za r € (-oo, rs) i r € (-1, f*), a konkavna za r € (16, -1).
Grafik tunkcije je dat na (sl. 78).
c) Oblast definisanosti date funkcije je D: [-1,+oo). Funkcija nema nula. Funkcija
nema asimptote. Ekstremne vrijednosti funkcije su u tadkama: M1(-!,nz 1,3) (max)i
Mz(0,1) (rnin). Prevojna tadka j* p(-* +W,x l,L7). Grafik funkcije je prikazan
na (sl. 79).
Y v
2r 3r

L I

-2 - 1- 14
-45 v:z
\
.2
x -1
o 0.4 {
S1 .80. -2 Y:-x+ 2
3

d) F\mkcija jedefinisanazasvakor e R.. Nulefunkcijesu r:Aix:2. Kosa

asimptota je prava g : -x *?. F\rnkcija je iznad asimptote kada r ---+.*oo, a
ispod kada r + -6o. Presjedna tadka funkcije i asimptote je A(fr, $). Kako je
^l 4-3t za r: t i y/ mijenja znak u okolini tabke * -- fi, [o funkcija u
v - siffi:0
taiki M1($ ,N L,03) ima maksimum. PoSto j" g'(O) : {(2): *oo, to postoje dvije
tarrgente normalne na o osu: r 0ir : :
2. F\rnkcija !r okolini tadke c / : 0 mijenja
- *
znak sa na pa data funkcija ima minimum u tadki M2(0,0).
F\rnkcija nema prevojnih tadat<a jer je u" : i a" (z) nije definisana.
n*;ffi=;ry
Grafik funkcije je dat na (sl. 80) o

233
174. Konstruisati grafike funkcija:
a)y:r2e-*, b)y:as*, Qy:ft, d)y:--t,
l+ee'
I rr-r
e) u : r"r5, f) y : #, g) a: t, h) a :
Rje3enje:
"p:*.
a) F\rnkcija je definisanaza svako€ lR. Nula funkcije je r : 0. Po5to je funkcija nepre-
r
kidna za svako r € IR, to vertikalnih asimptota nema, nema ni kosih, ni horizontalnih
kada r ---+ -oo. Kako je

tim f@)
k_ r-+foo r r->*oo

,
,: @) - ktl: : o,
"-liT-If "IT* ft
to je prava A : 0 horizontalna asimptota grafika funkcije kada r --+ *oo. Kako je
/ : x(2-r)s-o :0 zaol : 0 i 12:2, a{, : (*, - r*Z)e-r pri bemu;e grrl(O) > O
i /'(2) < 0, to funkcija u tadki M{A,O) ima minumum, a t M2(2,4"-2) maksimurr.
Prevojne tadke su: Pl lz - tn,Q - {2)2"-12-'h1i P2lz + rt;Q + {2)2e-12+t/z)1.
F\rnkcija je konkavnazan € (-oo,2- t/r) i zar e (2 + t/2,+*), a konveksna za
n e (2 - \n,2 + Grafik funkcije je dat na (st. 81).
Y
"n). v

b) F\rnkcija je definisana za r # 0. U okolini tadke n- 0 je:

lim
fr->a-
rel" lim
r-+0+
ne*

to je prava r r -+ 0+. Prava A : n + 1je kosa

kada
asimptota at - 4r*_
grafika date funkcije. Kako je 1/ 0 za n- 1 i y"(L)

234
 funkcija u tadki M(I,e) ima minimum. Po5to j" A" :
#"* + 0 za svako r iz oblasti
definisanosti, to funkcija nema prevojnih tadaka. Konveksna je u intervalu (-oo,0),
a konkavna u intervalu (0, +oo). Grafik je dat na (sl. 82).
c) F\rnkcija je definisana za svako z € (-oo,-1) U (-1,+oo). F\rnkcija nema nula.
Pona5anje funkcije na krajevima domena: a: #:0, au: #:
"IT*r
*oo, pa je prava A :0 horizontalna asimptota kada ---+
-cp.
"_!lT*
Vertikalna asimptota
je prava r : -I jer je

Iim L
r->-1-0 r * 1
Iim
r->-1+0
Px'
\''

r+1
Kako j" y' : :
d-iy 0 za r:
0, u y,, : W i a,,0) > 0, to funkcija ima
minimum u tadki M(O,L). Funkcija nema prevojnih tadaka, konveksna je za r ( -1,
a konkavna za tr > -1. Grafik je prikazan na (sl. 83).

1
d) F\rnkcija je definisana za srako r € R\{0}. Ako je r en iA
6emu je:
liru
11
rlii+1*ei
---T r;+-oo L+e* 2'

Zna(i,prava U: tje horizontalna asimptota kada r ---+ *oo i grafik funkcije se nalazi
ispod te prave za fi > 0, za r I 0, A> | i

lim t=
r-*o- 1 + e* -oo L+e* 2'

Dakle, prava A asimptota kada r -oo 1 a glafik funkcije se

nalazi iznad te prave kada je r
235
 Kako i" U' : rz(l+ed)z
;. "* r:; l0 zar e R\{0}, to funkcija nema ekstremnih wijednosti.
Grafik funkcije je dat na (sl. 84).
e) F\rnkcija je definisana na oblasti D :
(-@,2) U (2, +oo). Nula funkcije je r
0. Funkcija nema horizontalnih asimptota jer je jE* rei4 : *oo. Kako je
11
: 0+ i :
,Iflo asE=2
*\T*o*"* *oor to funkcija ima vertikalnu asimptotl,r it:2.
Prava U : tr * 1 je kosa asimptota date funkcije i pri tome je grafik funkcije iznad
asimptote kad r -+ *oor a ispod kad r ---+ -oo. Kako i" A' : . :0 za
+W "#
tr: I i x2:4 i / mijenj a znaku okolini tacaka x1i c;2, to funkcija u tadki U{I,!)
ima maksimum, a u taiki Mz(4,41/d) minimum. Po5to i" A" : : 0 ,u
ffir*,
i y// mijenjaznaku okolini taike s: 8, to je tadka P(8,&) prevojnatadka.
": f je
Ftrnkcija konveksnazar € (-oo,f) i za r e (2,*-), akonkavnazar € (9,2).
Grafik funkcije je prikazan na (sl. 85).
v
10

4
Y=x+ 1
2
P
4

sl .95
f) F\rnkcija je definisana za x + -2, tj. r € (-*, -2) U (2, +oo). Funkcija nema nula.
Kako je lim-
# :0, to je pravao U : 0 horizontalna asimptota kada u --+ -oo.
o+-oo
-
Vertikalna asimptota je prava tr : -2,jer je

lim t:*69
r-+-2*0I+Z
i lim t:-oo.
t+-2-or+Z
PoSto i" / : ffig*' :0 za r: -l i 9' mi;en;a znak u okolini tadke r: -1 (sa

- na *), to funkcija u tadki M(-1,1) ima minimum.

F\rnkcija nema prevojnih tadaka jer je n" : ftffi I 0 zasvako r iz oblasti
236
 definisanosti. Konveksna je u intervalu (-*, -2), u konkavna u intervalu (-2, +oo).
Grafik funkcije je prikazan na (sl. 86).
g) Fbnkcija je definisana za x I +.t/5. Horizontalna asimptota je prava g : 0 kada
t --+ -oo, a kada r -> *oo funkcija nema asimptotu. Vertikalne asimptote su:
,: -{3 i tr: +\/5.funkcija irna minimum u tadki Mt(J,*), u maksimum u ta6ki
Mz(-L, -*l Grafik je prikazan na (sl. 87).
v v
4r

h) F\rnkcija je definisaf,La za svako r zakoje ie x2 - 2r { 0, tj. D: (*oo,0) U (0,2) U

(2, +oo). F\rnkciia nema nula, gr > 0 za svako x € D. Kako jr em : 1, to
je prava A : L horizontalna asimptota kada r+ *oo. "_lig*
Pobtoi",1T_u: ,!T+ou: *oo i to su prave r:0 i
"UB*u: ,!y_ra:01,
r: Zvertikalne asimptote. Kako je u' :
A&"**
: 0 za r : Ii grl mijenja
znak (sa * na -) u okolini tadke r: L, to funkcija u tadki M(I,t) ima maksimum.
Grafik funkcije je prikazan na (sl. 88) o
L75. Konstruiasti grafike funkcija:
a)y- r\nr, b)y-ry, c)!. #,,C)A- 1-ln
fr,
r
e) y-r*ry, f) u-ln(r2 -zr+z).
Rje5enje:
a) funkcija je definisana r
za e (0, +oo). Nula funkcije je r: 1. Pona5anje funkcije na
krajevima oblasti definisanosti:

lim rlnr - Iim

lnr 0i lim rlnr- *oo.
r---+0* r---+0* 1
i r_+*oO

237
 F\rnkcija ima minimum u tadki M(!,-!). Nema prevojnih tadaka i uvijek je kon-
kavna. Grafik funkcije je prikaaan na (sl. 89).
Y

0.5
0.4
0.2

r0.2
-0.4
-0.5
sI .90

b) F\rnkcija je definisarra za r e (0, **),nula je r :

L. Horizontalna asimptota funkcije
ie y:0, a vertikalna u:0. Maksimum funkcije je u tadki tW(",|). Prevojna tadka
je P({&,#) Grafik je nacrtan na (sl. 90).
c) F\rnkcija jedefinisanazar e (0,1)U(1,+m). Kadar* 0+ i f(r) ---+ 0_. F\rn-
kcija nema horizontalnih i kosih asimptota. Vertikalna asimptota je r : 1, jer je
,Ifro #c : *oo i ,Ipo#
: -*. Minimurn funkcije je u tadki M(e,e), a pre-
vojna tabka ie e1e2,$). F\nkcija je konveksnaza r € (0,1) i r € (e2,*m), a
konkavna za x € (l,e'). Grafik je nacrtan na (sl. 91).
v v
5r 0.2

d) F\rnkcija je definis ana za r e (0, +oo). Nula funkcije je r:e. Horizontalna asimptota
funkcije ie A :0, :
a vertikalna c 0. Minimum funkcije je u tadki M("2,-*),
prevojna tadka je P(e2{e,&l.Grafik je nacrtan na (sl. 92).
"

238
e) funkcija je definisana za r € +oo). Kako je r +
Inr
(0,
ry
rje5avanje ove jednadine dobija da je
Inr
A@a)
rs € (3,t). (rl. 93).

Kako j" - -F, to je r:

,!5t*(" + Yl 0 vertikalna asimptota. Kosa asimptota je
U : r i grafik funkcije je iznad asimptote ka"d,a r + *oo. Tacka A(I,D je presjedna
tacka kose asimptote i grafika funkcije. F\rnkcija nema ekstremnih wijednosti, ve6
monotono raste na cijelom interrialu deflnisanosti. Prevojna tadka je p(e1G,nz 4, g).
F\rnkcija je konvel<snazar € (0, eG), a konkavna zar € ("tfr,*oo). Grafik funkcije
je prikazan na (sl. 94).
f) Kako i.*2 -2r*2> 0 zasvakor € IR, to je funkcija definisanazan e IR. Nula
funkcije jerje5enjejednadine 12-2r+2:1, ato jer:1. F\rnkcijanemaasimptota,
minimum je u tadki M(r,a), a prevojne tadke su: p1(0,In 2) i pz(2,In 2). Na krajevima
oblasti'definisanosti i.,-li1r* f (r) : *oo. Grafik je prikazan na (sl. 95) o
v v
1.5 1.5"
L.25
1

0. P1-

0.5
0.4 0.6 0.81
o.25

0.5
-o.25
-0.5 sl.95

239
L76. Konstruisati grafike funkcija:
a) g: t/l- nln(l-r), b) g: r+ln(22 + 1), c) A: (r- 1)ln2(t -r),
d) a :l'H, e) a : i+#, f) y: ln(cosr).
Rje3enje:
a) F\rnkcija je definisana za r € (-m, 1). Nula funkcije je r - 0. Funkcija nema hori-
zontalnih asimptota jer je lim url - rIn(I - r): *oo. F\rnkcija nema vertikalnih

ni kosih asirnptota. Kako je A' - - 2tln(l-r)

>.\F 0 za r a I yt mijenj a
1
znak (ru

- na *) u okolini tadke tr : I - *,1 tofunkcija ima minimum u tadki M(l - 1 2r

Tt-7-a )t
&,
u i,,IFo yt :
+a slijedi da je r:
1 tangenta krive. Kako i"g" : nO1ffi: O

za it : 0 i U" mijenja znak (sa * na -) u okolini tabke tr : O,to funkcija ima prevojnu
tadku P(0,0). Grafikl funkcije prikazan je na (sl. 96).
b) F\rnkcija nije definisana za r € [*1,1]. Nuta funkcije je rs e (L,\f2). Kako je
-
+ In(r2 1)) -oo t : * ln(r2 1)) *oo, to su prave fr
- :
"jr5_o(" "Ifro(" : W :
vertikalne asimptote. Horizontalnih i kosih asimptota nema. Po5to i"A'
0zax - -1 +\n, to funkcijau taiki r: -l-\n
imamaksimum. KaJo je
y" :
+W I 0jezasvako r e D i /' < 0 za r e D, tofunkcija nema prevojnih
tadaka, konveksna na 6itavoj oblasti definisanosti. Grafik funkcije je dat na (sl.
e7).
v v
2r 1r

0.75
0.5

-2 0 .25
I

0.5 0.7s i
_L I

S1.98 -a
4

c) F\rnkcija je definisatrrazar e (-oo,l): D. Nulafunkcije je r:0 i g l0zar e D.

' F\rnkcija nema asimptota, jer je - -€, ,Ipoy - 0- i Y -- +*.
"JlT*v "IT_
Kako j" / : ln(l -r)[n(l -r) + 2]:0 zar:0 i r: L- * to tunkcija ima
maksimum u tadki Mr(0,0), a minimum u tadki uz(L- b,-hl.Tadka P(l- L,-Ll
240
 jeprevojnatadkafunkcijejerje rrt - 2lrn(!=?)+rl :0iAtt(l-1):0iA,, mijenjaznak
(ru - na*) uokolini tadke r:r- j. zuntcija je konveksnazar€ (-oo, t-t),a
konkavna za x € (1 - :, 1). Grafik funkci;e je prikaaan na (sr. 9g).
d) F\rnkcija je definisanazasvako r € (-oo, I): D. Nula funkcije je r:0iy > 0 za
r ( 0, ay <0zar € (0, 1). Kakoi.rIT_u:0+, to jeprava a:0 horizontalna
asimptota kada o -* -oo, u U : -@ pa je vertikalna asimptota prava r : I.

Posto i" / : ffi :"IFo

0 za x : 1- e2 i y/ mijenja znak (sa * na -) u
okolini tadke r : L - e2, to funkcija ima maksimum u ta6ki M(r
- "r,Z). Kako je
/' : ffi : 0 za r : l- r$ i u okolini ove tadke y" miieryaznak (sa +
ra -), to je tacka P(l - prevojna tadka funkcije. funkcija je konkavna za
"?,;bE)
r € (-oo, r - ,8), a konveksn a za t€ (1 - ,8, r). Grafik funkcije je dat na (sl. 99).

e) funkcija je definisana za o € za r e (e,+m). Nula funkcije je r :

(0, e) _i
ii
: -L. F\rnkcija nema ekstremnih wijednosti, asimptote su: r - t: i y : -1.
"gB*U
Prevojna j" P(L,0). Grafik funkcije je dat na (sl. 100).
tadka
f) F\rnkcijaU: ln(cosc) periodidna je sa periodom 2zr pa je dovoljno ispitati zax €
fl,Ztrl. Na tome intervalu, funkcija je definisana za r € [0,4) u (*,2"] - D.
Nule funkcije su r : 0 i r : 2r i y < 0 za r € (0,9) u 1\,2i1. Kako je
lim ut: liT. ln(0+) - -6, to su vertikalne asimpiote 1t i : $. Na
^y:
a-+$-0" r-$+o- " "
ogranidenom intervalu l}r2trl nema smisla ispitivanje postojanja horizontalnih i kosih
asimptota (** a*).Kako ieU' : -tgr iU,Q):{(2n):0, a y,, --Jo- <0 :
r r
za svako e D, to je funkcija konveksna za € D i U,,@iD :
ylt(ztr): -i*1"0, ou
funkcija ima maksimum za r:0 :
i r 2z'. Grafik funkcije je prikazan na (sl. 101) o
241
 5ltt 3lx
-anl
-T- -T- a
I -0.
t, i I I

tl
rl I
I

rl \r I

-0
it li I

rl Ir I

rf ll -P
l
:l ll I IF

L77 . Konstruisati grafike funkcija:

a) A )sinr*cos2r, b) U- m, c) v- arctg(l + * ),
d) y-fi+arcsinffi, e) y- ffir sin2 r ,t
f) v- tf;m' cos

Rje5enje:
v
2r

n 5x
2

a) Datu funkciju moZemo napisati u obliku y - 2 sin r*cos2r

-2sin2 r * 2 sin r * 1. Rrnkcija je periodidna sa periodom 2n, pa dovoljno islritati
je
za r € l0,2nl. Rrnkcija je definisana za svako r € [0,22r] i
Kakoje #
trigonometrijski krug, se dobija da je y(ri
xz e (#,2n);y> 0za+ < sinr < 1. Koriste6i ponovo trigonometrijski htg,
zakljudujemo da je y > A zar e (0, x) i r e (rz,2r), a za r € (nurz) je y < 0.
F\rnkcija nema asimptota. Kako i" y' :2cosr(l - 2sinr) :0 za r e {5,T,t,T}
iy" : -2sinr-4cos2ri{t($) - 2> 0,Umin: y(t): t; {'(T):6 > 0,
umin:u(T) - -3; a,,(t) - -8, umar:s(T):8,u,,(T) - -1 <0,ymar:
:
y(*) : $. f'untccija ima detiri prevojne tadke: {t : -2sirtt - 4(cos2 x - sin2 t)
242
 8sin2 r-2sinr- 4:0 za sin": $#. Svaka od jednadina sin, : t*# i
sinr: =# ima dva rjesenja (vidi sliku). Grafik funkcije je dat na (sl. 102).
b) funkcija je periodidna sa periodom 2tr, pa 6emo je ispitivati na intervalu [0,2n]. Nule
funkcije su r : 0, r : 7r i n : 2r i y > 0 za r € (0, r), a A < 0 za n e (tr, 2r). Funkcija
nema asimptota. Kako i" A' : : 0 za r : + i r : T i A, mijenja znak u
ffi
okolini tih tacaka, to funkcija u tacki. Mt(t,l) ima maksimum, a u taiki uz(T,D
minimum i g'(0) : yt(2tr): 1-oo, y'(") I -F, p& u tadkama 0, zc i 2r 1p1ngiente
na krivu su normalne na r-osu. Kako j" a": 1ffi# i a,,b) nije definisano tj..
y"(tr) #0,U" 10 zar e (0, T), aAtt > 0 zar € (tr,2tr),paje funkcija konveksna na
intervalu (0,r), a konkavna na intervalu (tr,%r). F\rnkcija ima jednu prevojnu tadku
na intervalu [0,22r] (za r : zr). Grafik funkcije je prikaaan na (sl. 108).

sI .103
c) F\rnkcija je definisarra za r € (-oo,0) U (0, +oo). Nula funkcij e je r - -1. Kako
j. 9 : arctg(l + 0) : t + 0, ,_liT_ gr : arctg(l - 0) : T - 0, to je prava
U : T horizontalna a-ritnptota. Kada r -+ *oo funkcija je iznad asimptote, a za
"_li11-
tr -+ -oo ispod arinrprure. PoSto j",!bt*g : : :
,jf*arctgt T - 0, ,[T_,
:
,IT* arctg t -t * 0, to funkcija nema vertikalnu asimptotu za r :0 iako za r : 0
nije definisana. Kako i" a' : < 0 za r € D, to funkcija nema ekstremnih
#i
wijednosti. Primijetimo da j" a' : *\_yt : -1, ti. da granidni polozaji
"lgfi*
tangenti na krivu u tadki prekida zahvataju sa r-osom ugao od T (tS T : -t).
Kako i"y" : -ii grtl mijenjaznak u okolini tadk; *: -t,
Offi:0zar-:
pa je P(- t, -il prevojna tacka funkcije. Grafik funkcije je prikazan na (sl. 104).
d) Oblast definisanosti funkcije D : (-€, *m). Nula funkcije je r : 0. F\rnkcija
je neparna' Kakoi",-llp-u:
"-liT*f
+r-liT*arcsin ,n4t: *oo*0: *oo i
243
 lim
fr+-@ A - -oo,
to funkcija nema horizontalne asimptote. Kosa asimptota je y - lr
i kada r --+ *oo' grafik funkcije je iznad asimptote, a za r ---+ -oo ispod. Kako je

v'
1 z(L - r.2) 1 z(L - r,2)
,+ (1 *r2)lt-*21
I

2'
I

(1 * /2) (1 - r2)2
(1 2
+;-r+fr" zar € (-1,1),
),
It 2
zar€ (-m,-l) u(1,+m)
t, R
i {(-L) i y'(L) nije definis*o i od: *}\_o/:-}, "Iprr':,jtg* ou':t
"Ift u tadkama
slijedi da granidni poloZaji tangenti n : -l i tr : 1 imaju koeficijent
pravca -t r : -! r : 1 funkcija izgleda ovako: Za n €
i 8. U okolini tadaka i
(-*,-1)U (1,+oo), yt : *- G?A: #iu' :0zax'o: -t/5i *: {5.U
okolini tadke n: -t/3 prvi izvod (y/) mijenjaznak (sa * na -), pa funkcija ima
ma^ksimum u taiki M{-{3,-+ - $),u minimum u tacki Mz({5,$ +$) ie, y'
u okolini tadke * : {S,mijenja znak sa - na -1. Zar e (-1, \, { : * + #A
""
mijenja znak. Zar e (-*,-1)U(1,+oo), {': #r,azare (-1,1),A" :-#.
Prevojne tadke su: P1(-1 ,-+ - E), Pz{(,0) i P3(1, t + Tl. Grafik funkcije prikaaan
je na (sl. 105).
v v
1.5
L.25
1
-x 0.75
0.5
0.25
-2 3n
n
-3 -0.25 2

-4
sl . L05 -0 .5
sl.105.

e) F\rnkcija je definisana za svako r e R. F\rnkcija je ni parna ni neparna,'periodiina

je sa periodom 2zr, pa 6emo je ispitati na intervalu [0,2r']. Nule funkcije su r : 0,
:D:it ir:2tr iy >0zasvakor e (0,22r). Fbnkcija imaminimum u tadki M1(tr,0),
a maksimum u tabkama Uz(8,11 i Ur(T,1). Grafik je prikazan na (sl. 106).

244
 f) F\rnkcija je periodidna sa periodom 2tr, paje dovoljno ispitati na intervalu [0,22i].
Nulefunkcijesu r:tir: S. Xato i"u': #ffi;:0za*:Ti*:\tiyl
mijenja znak u okolini ovih tadaka, pa funkcija ima minimum u tadki Mr(T,-#1,
a maksimum u tadki Mr(Y,$). C.unk je prikazan na (sl. 107) o
Y
1

0.75
0"
0.25
7n
6

n 2n 5A
-0.25 2

-0.5
-0.75 sI .107.
-1

178. Konstruisati grafike funkcija:

a\ y: coss - ln(cosr), b) y: cosr t f,.sin2r, c) u: cosrcos2r,
d) y: arcsin e) y :f - arccos il y :sinrsin(r+ $).
#, h,
Rezultat:
a) F\rnkcija je definisana u intervalima (-T + 2lcr,$ * 2kr), k e Z. Period je hr. Za
r : 2kn Umin: 1. Prave, : E * ktr, k eZjesu asimptote (sl. 108).
b) F\rnkcija je definisano za svako r € IR., periodidno sa periodom 2n. Presjedne ta.dke
s osama su ,4(0, L), B(+,0) i C(+,0). Za *:
T je A*o,:+ i y*in: ,u -3f
, : T. Prevojne tadke su: P1($, 0), P2Qr * arcsin(|), -#), Pr(Y,0) i Pa(2r -
arcsin(|), #l (sl. loe).
v v
3 1.5
.5
2

.5

n 7( 3n2n 5n3x
222
sI .108 .
c) F\rnkcija je definisana zau € lR. Period ie 2tr. funkcije f (*) :0 za r: [, r : $,
r: +.U intervalu ll,nlA*or: L zat:0, Umaa:
#r"x:7r -*.tit/8,
d Umin : -#u za r: arcsin tft-l za tr :'Ir. Prevojne tadke su:
I Umin :
p1(arccos
/X,*rA), pz(q,0) i p3(zr - axccos tlfr,+rlfr) (sl. 110).

d) F\mkcija je definisanaza svako r e R. Zar:L yma,r:t, aAmin: -t rutr: -l

i y'(L + 0) : -I, y'(L - 0) : 1. Prava a :0 je asimptota. Prevojna tadka je P(0,0)
(tl. 111).
e) Rrnkcija je definisana za svako r € IR. Za r 1
I i amar: _tfr{5" za
r- -rfr, a za tr zar
3
je P(0 ,-+) i a' (-1 - 0) f;t a'(1 + o)
a ry je asimptota (tl. II2)-
3
vv
2

t-

4 sI .LL2.
5

f) (") -3 * lur,
7t
F\rnkcija je definisarra za svako fr € ]R. Rrnkcija f .A/
ry

k € Z. Zar kr,k € 7',Amin kn, k€ V, (rl.

113) o

246
179. Odrediti parametre a i b tako da funkcija A: -l ekstremumlaza
ffiimazar:
r -- -2 prevojnu tadku. Ispitati dobijenu funkciju i nacrtati njen grafik.
RjeSenje:
y: f (r) imaekstremnuvrijednost utaikiro € D ako j. /'("0) :0 ili f'(*o)
F\rnkcija
nijedefinisaniako//(r)mijenjaznakuokolinitaikers. OvdjejeD: {r e IR, r,2+b > 0},
o,t b-at Tadke u kojima yt nije definisan: {r e lR, 12 +b < 0} ne pripadaju oblasti
v - u/@Ti]EF--
D, tkao da funkcija moZe imati ekstremu m za r - - 1 sarno ako je g' (_l) : 0, tj .

b-ar (1)

Kako je U" ,totadkeukojimay,,nijedefiniSana:{r€R,r2+b<

{("r+b)5
pripadaju oblasti D, tako da y ima prevojnu tacku za r
tj.
8a*6b-ab
-0. (2)

* b- 0
Izsistema (1) i (z) se dobija' { go
" odakle je
t * 6b - ab
- o'
ili b) f o- 2-2
(a - 0
a)
tu_0 la-
a)Zaa,-0ib:0je

T r ( 1, r 0

f (r) sgnr- { 0, r-
I
0
{12
- l*l' I
\ -1, n I 0,

I@) : sgnn za x f a. Kako je zasve r < 0, /(r) - -1, to je /'(r) : 0, ft'(r) : 0

(r < 0), tj. ni ft(r) ni f"(*) ne mijenja znakza r ( 0, pani u okolini tadakar: -1 i
r: -2. Iz togarcaloga, dobijena funkcija ne zadovoljava uslove zadatL<a- niti zB, lx : -I
ima ekstremum, niti za r : -2 ima prevojnu tadku.
b) b: 2 je s(x) : jF+;. Kako j" s'@) : ffi, e'(-1) : 0,
zaa: -2 i
g(_r):_{3ig,,(*):ffi,g,,(_2):s,,(*):0isez):#,s(!):-t,
247
 to na osnovu promjene znal<a g/(r) (sa - na *) i 7tt@) zakljucujemo da funkcija 9(r)
ima ekstremnu vrijednost za r : -1, a prevojne tacke za fi : -2 i r: |. Prema tome,
funkcija g(r) zadovoljava uslove zadatIa,. F\rnkcija g(x) : ffi definisana je za sve
r € lR. i g(r) : 0 za r : 2. Horizontalne asimptote: y - 1 kada r ---+ foo i U : -1 kada
n ---+
-@. Funkcija ima minimum u ta6ki M(-1,-rfg) Prevojne tadke su: P1e2,#)
i p2(+,-I). F\rnkcija je konvekslaza r € (-oo, -2) i za r € (1,+-), a konkavna za
r e (-2,|;. Cta* je prikazan na (sl. 114) o

S1 .LL4

180. Grafik funkcije a : H prolazi kroz taiku A(1, 3), a prave A : I i r : 2 su mu

asimptote. Odrediti vrijednosti parametar"a pod tim uslovom pa ispitati dobivenu
funkciju i nacrtati njen grafik.

Rezultat:
'Pod
datim uslovima, vrijednosti paralnetara su: a - 1, b - -4, c:
-2, p& y #4. -
F\rnkcija je definisana za r # 2. l\ula funkcije ie r
Rrnkcija nema ekstremnih vruedrrosti. Iionkavlla je za r € (-m ,2) j a konveksna za
r e (2, +oo) (rl. 115) o
181. F\rnkclja g : ffi i^u stacionarnu tadku za r :3, a grafik joj prolaai kroz tadku
A(0,1). Odrediti wijednost parametara, pa ispitati dobivenu funkciju i nacrtati njen
grafik.

Rezultat: . u
Vrijednosti parametara su: o : : :
i, b I, pu g ft. Funkcija je definisana za
r # L. Za r:3 je U*o*: -$er/2. Prave r: L i y :0 su asimptote. Grafik funkcije je
konkavan za r € (-oo, 1), a konveksan za r e (1, +oo). (sl. 116) o
248
L82. F\rnkciiaa --
@+r#=q ima ekstremum u tatki A(2,-1). Odrediti vrijednost para,
metara pod tim uslovom pa ispitati dobivenu funkciju i nacrtati njen grafik.
Rezultat:
Vrijednosti pa.rametara su: a : I, b: 0, a funkcija je A :
@&4. Funkcija je
definisana za r f L i x I 4. Za fr : -2 Amin :-$, a Umon : -I za r : 2. Prave U : 0,
r: L i r:4 su asimptote (sl. 117) o
183. Odrediti realne vrijednosti parametara a ib tako da grafik funkcije U : ;ffi ima
ekstremum u tadki (+,i), pa dobivenu funkciju ispitati i nacrtati njen grafik.
Rezultat:
a,:Irb:-4.
184. Odrediti parametre a i b tako da tadka A(2;2,5) bude prevojna tadka krive zadate
jednadinom rzy * ar *W: 0, p& nacrtati grafik tako dobijene funkcije.

Rezultat:
o:_T,b:t.
185. Nacrtati grafik funkglje r: sin t, A : tgt.
Rje5enje:
F\rnkcija y :
tg(2arcsinr) ie definisana za r € (-1, -*lU e+,*lu (*,t).
Nule funkcije su r: *1 i t :0. Asimptote krive su tr : *$ q*. 118) r

249
 sl . 119.
sI .118.

1-86. Nacrtati grafike funkcija:

r - tgt lYr
3f(1 - r)
, r -tet b)
a) 1,c) L+t2
JJ
-

3t
a - te-t' a - ri"t
a- 1-t+#
Rezultat:
a) (tl. 119), b) (rl. 120) , c) (tl. L2L).
Y

\
\ SI .L2L.
\

250
8. F\rnkcije vi5e promjenljivih
8.1. Osnovni pojmovi, granidna vrijednost i neprekidnost
F\rnkcije sa dvije i vi5e nezavisno promjenljivih tretiraiemo kao specijalan sludaj fun-
kcija definisanih u ru-dimenzionim euklidskim prostorima. Prema tome, sa D oznadidemo
/
definiciono podrudje funkcije definisano u rz-dimenzionalnom prostoru IRn sa vrijedno-
stima u rn-dimenzionalnom prostoru IRm, pri demu ,:
(xt,x2,... ,rn) zna(i neku taiku
uR', ar: (rt,rz,...,r*) znadi nekutadkuu Rm. Specijalno, ako je n:2,2,m:L
onda je rijed o funkcijama f (q,r2) dviju realnih nezavisno promjenljivih 11 i 12. Kada
stavimo rr: fr, ix2: U,bi6e f (q,rz) :
f (r,y) ,. :
Dakle, funkcija / dviju nezavisno promjenljivih r, g dodjeljuje svakom uredenom paru
(r,U) e D cR x IR jednu i samo jednu odredenu wijednost z € lR, u oznaci
z: f (r,y), ili "f
, lR2 --+ lR.

Vrijednost funkcije z : l(r,g) u nekoj tadL<r Ms(rs, gb) koja pripada podskupu D pravo-
uglog Dekartovog koordinatnog sistema IR. x IR. je

.- ,: f (Md: f (xa,Ud.
Tacka .11(r, g,z), gdjeje (r, A) e D, a z: l@,0 obrazuju povr5 u prostoru IR3.

F\rnkciju dviju nezavisno promjenljivih moZemo predstaviti u:

eksplicitnom obliku: z: f (r,U),
implicitnom obliku: F(r,y,z) :0,
parametarskom oblikui r: r(u,u), y : U(u,u), z: z(u,u).
Pod okolinom poluprednika r tabke Mo(ro,gs) podrazumijevamo skup svih tadaka
(x, y) eiie koordinate zadovolj avaju nejednakost

tl@-ro)'*(s-vd2<r,
tj. skup svih tada,ka koje leZe unutar kruga polupreinika r sa centrom u tadki Mo.

25I
 Neka je funkcija z f (n,g) definisana u nekoj oblasti D ravni Ory i neka tacka
:
Ma(ro,ys) ledi unutar oblasti D ili na njenoj granici.
Broj A se naziva granicom funkcije f (r,y) u tadki Mo(ro,go), ako se za svaki proiz-
voljno mali realan broj e > 0 moZe na6i takav broj r > 0 da za sve tadke M(*,y), zakoie
je ispunjena nejednakost M Mo < r jeste

lf@,il-Al<r.
Ako je broj A granidna vrijednost funkcije f (n,ill,ada M(r,g) '-* Ms(ro,9o), tada pi5emo

. .liry ,f@,A): lim f(x,A):4.

la,U)+lto,ao,
;:;1,
Za ovaj se limes kaZe da je dvojni limes. MoZe se desiti da u funkciii z : f(r,g) pwo
teZi jedna nezavisno promjenljiva svojoj granidnoj vrijednosti, a zatim druga. Te granidne
vrijednosti nazivamo ponovljenim ili iteriranim grariidnim vrijednostima i zapisujemo ih
sa
f (r,il|: *rfiov@) ili Jryrtl,3x, l@,d1- /So,h(d.
"tl1rL\?,
Neka tadka Mo(xo,ys) pripada oblasti definisanosti funkcije f (x,d. F\rnkcija z :
f (r,y) je neprekidna u tadki Mo(ro,gs) ako ima smisla jednakost:
Iim f (*,y): f (ro,Uo) (1)

;:;:
pri 6emu tadka M(x,g) na proizr.oljan nadin teZi tadki Mo(ro,ys) ostaju6i u oblasti defi-
nisanosti funkcije.
Ako oznabimo r: r0 * Lx, u : Uo * Ag, iednakost (1) se moZe napisati

lim f (ro + L*,yo + Agr) : f (xo,yo) ili lim Az :0.

o
Ar''+ Ac+ o
Ag- 0 AY-+ 0

F\rnkcija je neprekidna u datoj oblasti ako jq neprekidna u srakoj tadki te oblasti.

252
1-87. Odrediti oblast definisanosti D slijede6ih funkcija:
a) z
e) z

Rje5enje:
ffi+ffi.
a) F\rnkcija je definisanazal-a,2 -A'>0, odnosno uunutra5njosti kruga 12 +y2 <I,
tj.
D : {(*,il|,*' + a' < I,r € lR,y e R}.
b) Prvi sabirak je definisan zB, -2 I r <-2, a drugi za rA ) 0, pa oblast definisanosti je
odredenanejednakostima: -2< r ( 0, y 30 0 ( r 12,y) 0, tj.
D : {(x,il| - Z I r S0,U 10n0 < r S2,y ) 0,r € lR,gr € R}.

c) F\rnkcija je definisana za sve tadke iz Dekartove ravni koje ne pripadaju pravoj U : x,

tj. D : {(x,y)lr I U,r €JR,g e R}.
d) F\rnkcija je definisaf,Lazasve taike Dekartove ravni koje ne pripadaju pravima r*y : g
i r - y: 0, tj. D : {(r,illxz - y2 * 0,r € R,g € R}.
e) D: {(r,y)l - 1 1 r I 1,-1 ( U Sl,r € IR,y e R}.
f) D: {(r,y)l2kr 1r 1(2k+I)o,y > 0n (2k+ 1)n.< x < (2k*2)r,y S0,r € R.,gr €
R,k eZ\.
s) D: {(r,g/)l tnf,;p> 0A * + y2- 9 > 0 An2 +u2 l0} : {(r, illr2 + U2 : 9} .
188. Odrediti oblast definisanosti funkcija:
a) z-r+r", b) z-ln(y2-4r+8) ,

d) z-ffi. e): rr-arccosg,

g) z- arccos(rz + y2 - 2), h) z i) z- In(rh(y-r)).
Rezultat:
a) D: {(r,$ln*0,y *0,r € lR,g € IR}, b) t: {(*,U)l*.* +2,x e R, g € IR),
c) D: {(x,dl*2 +a2 tg,r€ lR,y € R}, d) D: {(r,il!*>0,a2 > r},
e) D: {(r,y)l-t<-u<-l,se lR}. f) D: {(*,y)l*1< n+U ( 1,r€ IR, U € R),
g) D: {(r,g)lf S x2 +a2 1 3,r€ R,9 € R}, h) D : {(r,U)lr :S nr' +a2
i) D : {(x,y)l("> 0n u > r+ 1) V (r < 0 Ar 1A < r+ 1)} r
253
189. Data je funkcija z
a) Odrediti oblast definisanosti funkcije z i dati geometrijsko tumaienje,
b) Pokazati daza funkciju z vaili ,(-*,-il -- ,(r,A),
c) Odrediti vrijednost funkcije z u tadkama kruga 12 + y2 : v2.

Rje5enje:
a) F\rnkcija z : IR2 ---+ lR. definisana je u tadka ma (r,g/) e R2 u kojima irr* {ffiff
imasmislaulR,tj. zaonetadkezakoje ieI-r2-y2 +0,tj. D: {(r, illrz+g2 i*
Geometrijski, oblast definisanosti su sve tabke ravni rOy koje ne pripadaju krugu
12 + U2 :1,
b) z(-r, -A)
c) z(r,* rffil
190. Odreditifunkcije f iz izuslova r(g,r): tfA+f6/i-D, z(l,r):r, r ) 0,9> 0.

Rjesenje:
z(r,r):1* f("ft-1) :r =+ f(r/i-1) : r-r.
Poslijesmjene t/i-L:t,dobijase /(t) :t2 *2t:t(t*2),paie r(U,r): t/y*n-l o

L91. Odrediti f (u,a) ako je f (" * A, r - A) - ry + y2 .

Rezultat:
f (u,u) 2

f (r,u) 2

Lgz. Ako je f (" * y,Y) - n2 - y2, odrediti f (r,A).

Rezultat:
f(*,a) . !, -, V
\ * y" - u,L- u)
- tr2
L*y @ 'tr o

L93. Odrediti funkcije f i g definisane uslovima g(r,A)- r*A + f @-A),g(r,0) :f2

Rezultat:
f ("): tr2 - r, g@,il
254
Lg4. Odrediti funkciju f (*) ako je

12 +y2
, frru

Rezultat:
\ffi
f (r) -TI-
195. i\a6i granidne vrijednosti:

b) j* (*'+a2)
a)
"tT,
y*0
ffi, y*0
* sin

Rje5enje:
a)
"tTr#
g+o y*o
L96. Za datu funkciju / : R2 -' R, odrediti granidne wijednosti: : I'g(l'I)., (r,il) i
fr+u y+u f
11

lz- : Iim ( lim g)). Da li rpostoji wijednost I : lim f (", y)?

g-+0'A---+O'/(r,
\ 'v" ---t egranidna
----------'--r-------
;:Z
(x,il: ffi, b) f (*,u): ffi, c) f (r,il: ffi,
a) f

d)f(r,al:ffi,e)!(g,a):a#r^,_Lny,f)f(r,y):(r*g)sin}sin}.
RjeSenje:
a) 11 : j5rrS : r, 12: -t : -r, h # lz +l ne postoji,
Jtjb
b) - : :
Jjb(JEb f+y-t): Jtjb(;':', f+s-J lL lz 0. Ako se uzme da ie y
: o,n,onda
taika (*,y) teZi tadki (0,0) po krivima U : aix, a e R i tada wijedi
0'
lim :\
f" *
r+ 0 Yo t+A frz * aztrz t->0 L*az 1+ a2'
y+0

Sto znaii da granidna wijednost zavisi od krive po kojoj tadka (x,y) teZi tadki (0,0),
pa limes ne postoji,

255
 c) Kako je 11 : L,lz: -1, to I ne Postoji,
d) lt : t, lz : -l,l ne Postoji,
e) 11 : 0,lZ:0, pokaza6emo da granidna vrijednost I ne postoji:
Za nizove tadaka (rn,yn) : (*,*) i (*;,g') : (*,, -il koji konvergiraju tadki (0' 0)
kada rz ---+ oo, granidna vrijednost funkcije je:
1

t'
,\of t*''un): )*1:
11

)yyf tn",uL): "WFt5:;

Kako su dobijene granidne vrijednosti razlidite, zakljuiujemo da granibna wijednost
I ne postoji,
f) Neka j" u # n€ N, tadaje ysin + o. Nizovi nn -- i
fi, * # ";: ffi," .I
konvergiraju nuli kada n ---' oo. Kakoi" Jgg f(rn,U):0, rlg f (dn,a): asinf ,

,o
lrg5f @,y) ne postoji. Analogno pokazujemo da ne postoji Egrf (r,il. Dakle,
uzastopne granidne vrijednosti hilz ne postoje. Pokaza6emo da granidna vrijednost
I ne postoji:

pa Je
0 < lim l/(r,s)l < lim ([rl + lsl) : o.

;:i ;t3
Dakle, l: lim /(r,9) :0 I
r-+ 0
g+0
197. Odrediti dvojnu granidnu vrijednost I : lim f (r,U), ako je:
;:;i
a) f (n,a) : pffi, no:go : *oo, b) /(", ,) : ffi, no: Yo:O,

c) f(r,U) : (r2 + g2)e-@+u), ro: 3/0

: *69, d) /(r, A) : Y#, ro : 0, ys : 2,

256
 .) /(", il : fuln(r2 + a2), ro: ao:0, t) f (r,il : ffia, na: g0 : 0,
s) f@,r) : %!, ro :go : o, h) f(r,il : ffiffit no : ao : o.
Rezultat:
a)l:0, b)l:2, c)l:0, d)l:0, e)lnepostoji, f)l:0, g)l:0, h)lne
Postoji r
198. Odrediti uzastopne granidne wijednosti
It: fr-+fr,o lim ( lim f (r,d) ako je:
lim f (r,a)) i 12: y---+yo
lim (y---+yo
r--+fro

a) f (r,a): ##, ro:U0 : oo, b) /(r, y): #,tro : oo, 9o : *0,

c) f (r,9): sin #r+', ro:uo: €, d) /(r, u): L*tsffi, tro:0, g0: oo,

e)f(r,y):W,Io:yo:0,t)f(r,g):log'(r*a),fro:|,9o:0.
Rezultat:
a) : 0,12: l, b) t1 : l,Iz: l, c) 11 :
11 A, 12: l, d) h : 0,12: I,, e) 11 : 1,
Iz: -1, f) h : I,l2ne postoji r
199. Ispitati neprekidnost funkcije , : *2 + U2.
Rje5enje:
Data funkcija neprekidna je u svakoj tadki ravni rOg. Naime, za proizvoljne vrijed-
nosti r, U, Lr i Ag imamo:

Lz: [(r+Ar)2 +(y + Lil'- @'+y\]:2rL,r*2yLy* L,r2 * La2,

pa je
lim L,z: A o
ff:3
200. Na6i tadke prekida firnkcije:
a) f (r,il:;t-b, b) .f(r, il: ffi, c) f (r,0: ffi,
d) /(r, d: #q, e) f (r,y): f) f (r,y) : ln(l - 12 -
ffi, u2).

Rje5enje:
a) F\rnkcijaimaprekidutadki M(0,0) jer f (r,U) - mkada r -+ 0iy - 0. Geometrijski
to znadi da u tadki M(0,0) pows ima beskonadni vrh,
257
 b) Tadke prekida funkcije su sve tacke parabole A : tr2,
c) Funkcija ima prekid u tacki M(0,0),
d) F\rnkcija ima tadke prekida u tadkama koje IeZe na krugu 12 + y2 : 1,

e) Tadka prekida je M(0,0),

f) Tadke prekida su tadke koje pripadaju krugu i unutra5njosti kruga 12 +A2: 1o

2AL. Pokazati da je funkcija

cos(*-y)-cos(r+A)
12 *y2
@,u) * (o, o)
") (*,y)

neprekidna p o promjenljivoj
ro r i po promienljivoj
ienliivoi A u tacki M (0, 0), a da nije nepre-
kidna u tadki M(o, o).
Rje3enje:
Kako je
cos A,r - cos L'r
lim (f(0
\- (A")2
A-i-*ot'

o1;30{/{0,0
+ As) - /(0, 0)) : J;30{0,As) : oliio*%# : o,
to zakljudujemo da je funkcija f (*,il neprekidna po promjenljivoj r i po promjenljivoi g
u tabki M(0,0). Iz

+,fr.o ; Jy) - /(o,o)) :

otjio(/(o otjio
Ay-+ 0 AY-+ 0

L,rsin Ly
A,r: LU,
r. 2 sin

Ar--+ A,r - 2LU,

ay->
0
o
t 5'
slijedi da lim A/(r,y) ne postoji,.pa funkcija f (t,y) nije neprekidnaut adki M (0, 0) o
Ar--+ 0
Ag--+ 0

258
2A2. Pokazat\ da su funkcije f : IR2 --+ IR. definisane tztazrma:

( sin(r - s) - sin(r * s) (0,0)

a) f (*, a)
t
#
t o, (*, v)
( rza
b) f (r, a)
t o,
(r, y)
neprekidne po promjenljivoj r i promjenljivoj y u tacki M(0,0), a da nisu neprekidne
u tadki M(0,0) r
203. Ispitati neprekidnost funkcije
( *'a' -2, #o
r'u
a) f(r,y) : { TT7g - t' utadki M(0,1),
I z, r2y:o
( *2u' 4
b)/(r,r):{ffi'ra+aa10,
( o' T:u:g,
c) f (*,il: 1,6!6, d) .f(r, u):
ffi,
Rezultat:
a) Neprekidna, b) Prekidna, c) Prekidna je u tabki M(0,0) i na kruZnici n2 + y2 : 1,
d) Prekidqta na paraboli y2
204. Odrediti tadke prekida funkcija:
a) f (r,y): ffi, b)
f(r,y)
c) f (",y) - (1"( L - 12 - uz))-t, d) / (*, a) - cos +,
e) f (r,v): ffi,, f) f (r,v)
Rezultat:
,) Tabke prave U: -n, b) (fr12', U), (*,k2tr), k1,k2 €2,
(", y) tako da je 12 + u2 ) 1 i ta6ka M(0,0), d) (",0), (0, g),
")
e) Tadke na kruZnici 12 + y2 : 4, f) Prekidna je na ,' + y' ) l, U : t.

259
8.2. Parcijalni izvodi i totalni diferencijal
8.2.1. Parcijalni izvodi
Neka je z: f (r,y) realna funkcija dviju realnih nezavisno promjenljivih r,3r i neka
je M(n,g) jedna odredena, inade bilo koja, unutra5nja tadka definicionog podrudja D
funkcije f. Ato fiksiramo ordinatu g tadke M, d apscisu r mijenjamo, moZemo funkciju
/ interpretirati kao realnu funkciju jedne realne nezavisno promjenljive r i tra"iliti limes
lim
r. Lrz
Ar->0 L,r df-'o A,r )

gdje je Ar prirastaj nezavisno promjenljive r, a Lsz parcijalni prira5taj funkcije z :

f (r,il.Ako taj limes postoji, nazivase parcijalnim ili djelimidnim izvodom po r funkcije
z : f (r,3r) u tadki M(*,y) i oznabava se na jedan od slijededih nadina:

af
0z
.
Ar'
9'il .
A, '
ft-b.y),
J''\&t lL, D,f (r,u), f*(r,u), f,-
Analogno se parcijalni izvod funkcije z Po A, r-fiksno, defini5e kao

lim
Lvz f (r,U*Ay) - f @,a)
Ay--+0 Ly ay->o Ly
i oznadava se na jedan od nadina:
0z 0f (*,y) r^
Ag' Aa '
ct
'tvrr'tU)t fL' Dvl@'u)' fv(*'u)' fv
Parcijalni izvodi # t# nazivaju se i parcijalni izvodi prvog reda.
Parcijalni izvodi prvog reda su, uop5te govore6i, funkcije promjenljivih r i A. Zato se
od njih mogu ponovo traZiti parcijalni izvodi. Ovi izvodi se nazivaju parcijalnim izvodima
drugog reda funkcije z: f (x,y) koji su, takode, funkcije promjenljivih r i y.
ProduZayaju6i ovaj postupak mogu6e je definisati parcijalne izvode vi5eg reda uopSte,
pri 6emu se uvode specijalne oznake.
Parcijalni izvodi drugog reda:

022 azf a
(#) '
a2f : a2f : 'oa" /a/\ a2f a(af\
0r2 0r2 0r oyor &(#) ' 0r0y \A/'W
iti fk,f"ly f{*, fh iti jednostavno f *2, f*y, fy*, frz.
260
 Analogno se defini5u i ozna(avaju parcijalni izvodi vi5eg reda. Na primjer,

032 A (A'z\ 7az a ( 03r\ 6n*1 ,

ffi- a"\a* )' a;W 7rn0y &(#)
Ako u nekoj okolini tadke M(*,y) funkcija f (r,y) ima parcijalne izvode prvog reda
fL i f[ koji su neprekidni u tadki M(*,gr), ona je diferencijabilna u toj tabki.
205. Odrediti prve parcijalne izvode po r i g slijededih funkcija:
a) z:rn+an-2*'at, b) r:t, c) z:ffi,
d) z: reY, e) z: fie'*9, f) z: er(sinn * sing),
g) z : e#, h) z: e2* sin}y, i) z: e"-Y' ,

j) z:rsinc*sinv, k) z:"(*-u)2, l) z:ln(r* ,/"2+A2),

m) z : rlnfi, n) z: In(r * singr), nj) z: arctgfi,
o) z:sinficos$, p) r: (sinr)sinv.
Rezultat:
il #r:4r3 - 4ru2, %: +Yt - 4r2u,

b) k:+,#: -ft, q #: d{ry, #: &r,

il # : €e, % : *"o, d #: (r * L)en+u, ft: *"'*o ,

il y": e"(sinr t sing * cos d,#: et cosut

s) k: --$eI,ft: +"f , h) H:2e2rsin3s, #:t""cos3st,

1) H : 2tre*2-u2, :
% -rr"'2-u2,
i) Y" - ,sinc*sinu cosr,
ft : e"inr+sing cos g,

k) k: 2(r - y)e@-il', # : -2(x - s)e@-d2,

rtdr- 0z-
'tTr-Gry'W-W' 9

'd
k: I * r"t, # : -t, il k: ffi, %: ffi,
"tk:;fu,%---fu
26L
 o) k f sin s, sinI ,

p) H
206. Na6i vrijednost prvih parcijalnih izvoda datih funkcija u taiki M(r,g) ako je:

a) z : nU * U, M(1,2), b) z: {FTfi, M\,I),

c) z -- M(1,+), d) z: M(5,+),
"sinta, "sin(t+v),
e) z: - y27, M1z,-17, f) z:
ln(rz ln(r* fi), u1t,z1,
g) z: arctgrg, M(L,T), h) z: ffi#ffi, M(0,0).
Rje5enje:
a) Kako j" %: r * | i k: A, to :" k:2, :2,
#
D k =
+,#: +, q #: a,#y:0,
il # #: - -1, -r, q H: t,#:3,
il k:0,#:I, s) k: #fo, #: -ffi
Dk-\#:-1 o

207. Polazati da date funkcije zadovoljavaju relacije:

a) z :lo(r2 * ry * gr2) relaciju + y% :2,
"#,
b)z ny +; relaciju z(rffi + a%) : nU,
c) u - In(e* * ea * e') relaciju # + W + W
d) z - In(e" + eY) relaciju ffi +
%
e) z - rln$ relaciju ny- + a% - ntn|.,
r) u- #+# relaciju fr+ft+#*g# -0.
Rje5enje:
a) Kako je #

0z 0z
*a*+Yay-n' 2r*U r*2y 2r2*2ry*2a2
n2*ry*A2 *y' n2*ry*y2 12+ry*A2 -2.

262
208. Odrediti parcijalne izvode drugog reda datih funkcija:
a) z : ra + 3r2g2 - 2a4, b) z :In(n2 + u2),
c) z: nU + t, d) z: er cosg,
e) z: arctg!, f) z: arcsin
ffi
Rje5enje:
a) Kako je
y:4x3 +G*a2, y:
' "*v' 0a Gr2y - 8y3,
0r
to je

022 A (0r\ A /, :

w:rt\M)-
(0r\
w(+*'*6rY2)
022 A 0 ln:
@-*\d

b) # : A:#+, {& : -&,T,, ffi : -@#,T,, # : ffi ,

"l #:0,ffi-1- h,ffi-1- h,ffr:#,

ul# : er cesut #6, : -er siny, ffi :-e'sin r, ffi : -ercosgr,
q {* : d#,y, g& : dffi , # : -@t*ulry, #h : ffi,y,
rt {* : -#,y, {& :
,:
ffi, # : #Ly, u # o .
209. Pokaaati da funkcija f (x,g) zadovoljava datu jednadinu ako je:
a) z: *"-*, "#fu +z (k * %) : a*i,
b) z:W,"#+nffi:2k,
c) z : arcts(2r - s), {# + zffi : o.

263
 8.2.2. Totalni diferencijal
Ako funkcija z: f (*,y) ima u ta1ki M(r,y) neprekidne parcijalne izvode, tada njen
totalni prira5taj moZemo prikazati u obliku

: *-o* + *na
or oa * ep,
Lz (1)

gdje e -.+ 0 za p : \/lEffiTW kt" * Ho, glavni dio totalnog

-* 0. Tada ie izraz
prira5taja Lz i nazivamo ga totalnim diferencijalom prvog redi funkciie z - f (r,il i
oznadava^mo sa dz:
ar: ?L,
ot +*Ls.
oa
(2)

Ako se u (2) uzme da je z:trili z: y, dobi6e se Ar - d'fr, LA: dg,paie

ar: fia* *H*

12 Slijedi da je L,z x d,z, tj. pri dovoljno malom
(t) Lr i Ly totlani prira5taj funkcije
pribliZno je jednak njenom totalnom diferencijalu.
Totatni diferencijal drugog reda funkcije z: f (r,il je totalni diferencijal prvog to-
i " talnog diferencijala shva6enog kao funkcija od x i g:

H*) * & (#* Tr*) *

d,(d,z) : d,2 z : * (k* . o. .
A2, (a, r ar-.\'-z.
02r,^ + 2;aydrdy
: fifidr2 * 02r,, : *
Uo, )
#or' \i;0"
Analogno se dobija totalni diferencijal tre6eg red,a d'(d,22) : d,Lz: (*0, + ftaa)' ''
Uop5te, totalni diferencijal n-tog reda je jednak

a ' \' z'

*r:(o\4"o"* oron)
2L0. Odrediti totalni diferencijal prvog reda dz funkcije:
a) z - ln(rz * g2), b) z - r2ya - r3a3 + *4y2,
c) z - arcsin
fi, d) z
264
 e) z : sin r cos y, f.) z : rA sin(r I A2),

g) z: ffi, h) z: r"*2+*e+u2 .

Rje5enje:
a) Kako :" #": ;fu, %: ;+rt, to je d,z -- ffidr * #or: ;fud', + fud'u,
b) d,z: ra(2a3 - 3*a2 4- 4r2g)d,n * ry(4g2r - 3yr2 12r3)dy,
c)' d,z : t-*"+d+, d) d,z: cos ry(gd,r * rd,y),
yvg'-s
e) dz: cos rcosgdn - sinr sinydg,
t) d,z:g[sin(r +a2)*rcos(z +y\]an*r[sin(r +a2)+2u2 cos(r +y\]dy,
s) dz:6fu{r2dr-y2d,a), h) d,z - "r2+rv+u'11t+2r2
+rv)d,r+(x2 +zrv)d,yl o

211. Odrediti totalni diferencijal drugog reda &z datih funkcija:

a) z : 12 - ry + y2, b) z --ln(r2 * a2), c) z : rsinz y,
d) z: reu + y\nr, e) z :\nffi, t) , -- y cosfi + xsin!,
d f@,u,2) : z, h) f(*,a,2) : 2n3 -
e*a + 3y3 + r2zy - z2 + rgz, i) f(r,u,z) :
ht(r. A z), j) f(x,A,z) : ree * yez + zet.
-

Rje5enje:
a) Kako :"k:2r-V, # - -n*2A,to jed,z: (2r-ild,n+(2A- z)d7i ffi:2,
{e- -1, # : 2, pa ie & z : 2dr2 - 2dnd'Y * 2d,Y2,

b) d,2z:
Hmd,r2
* ffirya"du +
ffidu',
c) dzz: 2sin 2ydrdy * 2rcos 2UdA2,
d) d2z - *rt-r2drz * Zr(rea + \drdu * rseYd,uz),
e) &z :
@+Tr@ud*z
+ qdf - (r' + y\dpag,

11 &z :
-u'(#"" * + 6z - (b cos{ds2+
it*'f) * }'i" g)
* 2ry (# *' t * *sin $) dnd,u,
d &f --y2etudr2 +r2enuduz +2e"v(l*rg)dxdy,
h) &f : (t2r*2yz)dr2 -18udry2 -2d22 t-22(2r+L)dnda *2g(2n+l)dxdz
*2r(x+t)dydz,
z6s
 i) f : - (#o*' * hoo' + Sar'),
d,2

i) d2f : ze'd,n+revdry2 *ye'dz2 +z(eudadg*etdrd'z*ezdydz) o

212. odrediti totalni diferencijal tre6eg reda d3l date funkcije:

a) z:ylnr, b) z:gen, c) z--nt;y, f(*,y,r):#,e) /(r,U,z):ln(ryz)'
Rezultat:
a) d,3z : Hd*r - :
fiar2ag, b) d}z (ydr3 + 3dr2dy)e",
c) d,3z:;$t (ryLda3 +6sinvd,rd,v2),
d) d3l : -& (#*t * itdrt + $az3 + foaa2az + fodudz2 + ;rrdrzdv
+ j4ax2az + fudrduz + *"J2a*a22 + fuaxaaar),

") dst
:r(# +$ * %-) .
213. Na6i prira5taj i diferencijal funkcije z: t2U u tadki M(L,2) ako je
Lx -- 0,1, AY : A,2.

RjeSenje:
Prira5taj funkcije je

L'z(x,a) : z(r1 A", a + Ld - z(x,u) : z(l,r;2,2) - z(1,2) : 0,662'

Kako :" k :2ru, %: ,',to je diferencijal

, oz^ + A' :0,4 + 0,2: 0,6 r
a= :
frLr fiL,a
214. Na6i vrijednost totalnog diferencijala dz funkcije:
a) z : e*U za r : I, A : t, Lr :0, 15, AY : 0,1,
b) z : fu zar :
Lr: 0,01, LA :0,03,
2, A : L,

c) z: x + y - @W za r.:3, U : 4, An: 0, 1, LU :0,2.

Rezultat:
a) dz:0,25e, b) dz: *, c) dz:0,08 o

266
2L5. Zamjenjuju6i priraStaj funkcije totalnim diferencijalom pribliZno izradunati:
a) t,042,02,, q
{qTlcos610, .) iffi,, d) (1,02)3.(0,97)2,
e) sin 32".cossgo, f) ln($ffi + ffi - 1).
Rje5enje:
a) Posmatrajmo funkciju z : 4 za tr : I, A : I, LF : 0,04, LA : A,02. PribliZna
formula L,z x 4, : ffiLr * :
#O, daje Az x yra-r A,r * ru InrLy 2' 12-Lg, 04 +
12In1 - 0,02 : 0,08, pa je 1, 942,02 ry 1 * 0,08 : 1,08,
b) 0,972. Uputstvo: z : t/i cosA, r: 4, L,r: 0,02, A : 60o,
Lg:1o:#N0,0L745,
c) Posmatrati funkciju z : O" radunati dz za fr : 2, Lr :0, 1, Agr : -0,05,
: L, U
fu
d) 1,00. Uputstvo: z : tr3g2,pa staviti r : L, A : l, Lr : 0,A2, LU :-0,03,
e) 0,273. Uputstvo: z : sin rcos7, fr -- t, U: E, Lr: #, LA: -#,
f) 0,005. Uputstvo: e:ln( W+ W-L),r:I,U:I,L'r:0,03, LA: -0,02.

8.3. Tzvod sloZene funkcije

F\nkcija z: F(u,o) jesloZenaakosu u i u funkcijepromjenljivih r iy: u--p(r,U)
i u : tb(x,a), paje funkcija z posredno funkcija promjenljivih c i y:
z: F(p(n,U),r!(r,A)).

Ako funkcije F(u. t'), ,?(r,y), th@,g) imaju neprekidne parcijalne izvode po svojim
argumentima' ta(la je:
oz oz ou oz ou
0r- 0u 0r' 0u 0r'
-:
0z 0z 0u 0z Aa
6:fr 6+6 N
(1) i (2)
Q)

se uop5tavaju. Na primjer, za
Ako imamo vedi broj promjenljivih, formule
funkciju u : F(u,u,s), gdje u, u is zavise od
ri y je:
0w- 0w 0u 0w 0u 0w 0s
a*: a"'a"+ aa'ar+ ar'o*'
0w 0w 0u 0w 0u 0w 0s
-;-:;-'-
0y 0u 0y ' 0u 0y' 0s 0y'
267
 Parcijalni izvodi vi5eg reda, na primjer, ffi i"rt" prvi izvod po u prvog parcijalnog
izvoda ffi.
Totalni diferencijal prvog reda jeste

d': oz' oz'

': a*** *o''
216. Na6i kt#akoje z:rL+a2iu,:n2 *sing, u:ln(r*A)'.
Rje3enje:
Kako k : L, k - 2u, # :2*, # : "otu, * : # :;fu, to1"
:"
k : z* + zaf*n : 2r *'W, % : "oru + zufu: cos u + ?%@'
217. Odrediti prve parcijalne izvode po r i po g datih funkcija:
a) z: u2Inu, u: fr, u :3r - 3g,
b) z :arcsin(u - a), u - 3r, t) : 4fr3,
c) z: f(u),u:ryt$,
d) z: f (u,u), ,.,,: 12 - U2, a : e4,
e) z: u2t)2, tr: Ltr * a, U:'tt, -'ut
f) z : u. 8 r'It : fr2 * y2r, : ry,
E) z : u2u *'tr,?)z, r, : tr cosy, a : nsiny
Rezultat:

") k: 4rn(sx - 2y) * ffi, # : -SnQ, - 2il - Fffi,

qk:ffi,qk:u(l_$)f't"v+*),?fr:@+I)f'@u+I),

"2+g2 ttt
D k : +(2rsy+2xa *2x2y2 -r' -f), ?fr : #(2ry3 +2x2y2 +2*a -*' -a'),
g) ?fr: r3("osy - siny)(3 singrcosy * \, k : Sx2sinycosg(sin g * cosy) r
218. OdreAti ft ako je u: r2U3r, & x : t, U : t2, z: sint.

268
 Rje3enje:
4d,t-:Y0r *dt'+*.9
0g dt'*Y
0z *:
dt
t7(8sint*tcost),

ili na drugi nadin:

*
4u: !d,
ofr +
oa + *a,
*aa oz -- 2ry2 zd,r 3r2s2 zd,g + r2v3d,z.

Kako je dn: dt, dy :Ztdt, dz: costdt, to je

du
i: t7(8sint * tcost) r

21g. Odrediti parcijalne izvode i totalni diferencijal prvog reda funkciie z : x2 - Y2, gdJe
je r: ucnsu, U : usinu.
Rezultat:
k: zuas2u, k : -ru' sin2u, d,z :2u(cos}u&t' - usin2udn) o
220. Odrediti totatni diferencijal prvog reda funkciie z : F(u,u).ako je u: 12 *A2, a : nU- '
Rezultat: flz , ,02
dz:2(rdr + sdy)fi+ (sdr + xdy)
* o

221. Odrediti totalni diferencijal prvog reda zadate funkcije:

a) z: enY lr';(x * U), r: t3, U : ! - t3,
b) z: - tA2, x -
x2A pcos g, U: psing,
c) z:cos(2t + 4r2 - U), n: t, a : #,
Rezultat:
a) dz :0,
b) itz:p21(sinZp-sin2p)cos9*(cos2 p-sin29sinfi)dp+p3((cos2rp-sin29)cosg-
(sin 2p - sinz 9) sin p)dp,
c) d,z:-sin (zt+b-$(r-# -ffi)*.
222. Pok<azati da funkcija ,: ffi, gdje je r:'tlcos?r, U = usint' predstavlja rje5enje
jednaiine
oz
- oz 2z o o
- uctsufi-
oo
269
"*rr:
 8.4. Izvod implicitne funkcije
Jednadina F(r,A,z) :0 odreduje zkao funkciju od r i g, koja ima parcijalne izvode:

oz -E'
# oz_ W
a*: aa: -E

223. Odrediti g/, y" , *o ie 12 + ry + y2 : g.

Rje3enje:
Kako je Zrdr * rd,A 1- ydr * :0, (r + zildy : -(2r * y)dr, to je
2ydy

^,,_dA_ 2r*A r*
u;: #: -ffi, ^J -2a,

, : d2y 18
a" H;: -6TW, n * -2y .
224. Adrediti dz i & z ako je
Y-rn1+L.
zy
Rje5enje:
Kako ie z: z(r,A), to diferenciranjem date jednakosti, imamo: .

___7-:;.-F-,
zd,x-rdz A ydz-zdy

odakle je za y l0 i z 10,

or_z(vd_r+240.
I z)
r*_2.
Ulx
tfuY-i!t-.
d,2z: _Lgr(**"\s r*-zo
, *7

270
225. Odrediti dz za funkciju z: lR2 -- IR, datu implicitno:
a) z3+3122:2ny, b) r+ a+z-"-(r+u+z), Q zln(r+z)-Y:0,
d) cos2 z * cos2 u * cos2 z: L.

Rezultat:
a) d,z
b) dz
.-\ tL.
v) )n Q3-yz(r*z))dr+rz(raz)dy t

d) d,z

226. Odrediti d2 z za funkciju z : p2 + IR. zadatu implicitno:

a) ? - lnf;, b) #, *{, * 5
d) z - r - arctg *, e) 12 + y2 + 22
Rezultat:
a) d,2 z

b) d,2z - -*K#+ !,)$+ ffiardu* (T?. i)#1,

,-\
v)w.,12 , - _zr[*yg
d*2 +(*2y2+z-*yr2 -za)d,*d,y+*3gdy21

d) d,2z
- -r(r.ld1;?,#+;ir\dur,
e) d,2 z
227. Odrediti d2 z u tacki M (*,U, z) ako je:
a) 3*'y' * 2z2dy - 2zr3 * 4zy3 - 4:0, M(2,L,2),
b) rs + z3 - 2arz - as - o, M(a, 0, o).
Rezultat:
a) d? z - -3 L,5dr2 + 354drda + 275dy2 ,

b) d,2z: *@"' + d,y\.

27r
 8.5. Tejlorova i Maklorenova formula
Neka funkcija z :
f (r,d ima u okolini tadke Mo(xa,go) neprekidne sve parcijalne
izvode do reda n*L zakljudno. Tejlorova formula koja daje razvitak funkcije f (r,A) z:
u okolini tadke Mo(ro,g6) glasi:

z: f (r,a): f (ro,yol+it(, - ,ilff\*"+ l(s - a|frlut+*K. - ,d'ffi|*o

+ 2(x - rdtu - dffi6o + @ - ud'ffiluoJ + . . . +
+
firr" =
*d"ffiluo+ (l) n -,0)'-1(, - ro)ffii*" (1)

n-Ztu on'
+ (;) @ -"0) - vo)'yrn-rA7luo +'
+ (;) (a - va)n#luol + Rn(*,v),
gdje je ostatak u LagranZovom obliku

R*(r, v) :6fu [t" - ro) n+L#l

*
+("it) n(u--ua)ffil +(a-aa1n*l
@-ro)
,,+- Wlr,]
pri iemu je Mo(ro+ O(c - no),uo +@(s- yo)), 0 < O < 1. U datoj formuli #lrri"
wijednost /c-tog parcijalnog izvoda u tadki Mo.
Maklorenova formula dobija se iz (1) i (2) kada se u tim formulama umjesto ro i Aa
sta've nule.

228. Na6i tejlorov polinom drugog stepena funkcije z: 12 *xy*Y'+, *9 u okolini

tadke Mo(l, -1).
Rje3enje:
u''idt'':0,
Kako je /(1,-1): L,k:2r*U +t, fuW:r,%: r*2y Il,
: r, W - r, W :2, toje Tejlorov polinom
f(r,y)*z 1 * 2(r -i; + 1" - D2 + 2@- tXs + t) + (y + r)2 .
272
229. Odrediti Tejlorov raavoj zafunkciju z:2n2 -nA-A2 -6n-Jyi 5 uokolini tabke
M(1,-2).
Rje5enje:
Parcijalni izvodi date funkcije vi5eg reda od dva su jednaki nuli, pa prema Tejlorovoj
formuli je:

f (r,y): f (1,-2) + Krt,-z) +#rt,-z)(y + z) +i(#r, -2)(r - I)'

+ zffit:,-2)(r- r)(s +2) +#tr,-z)(a *a') .

ffi(t,-2): #0,-2) : o, ffi$,-2): +ffi0,-2) : -r, ffi(l,-2): -2,

^n

Kako ie
to je
f (r,il:5 r 2(r - t)' - (*- tXy +2) - (a +2)2 .
230. Aproksimirati funkciju z: sinl."singr Tejlorovim polinomom drugog stepena u okolini
tadke Ms(T,T).
Rezultat:

231. Aproksimirati funkciju z: tru Tejlorovim polinomom drugog stepena u okolini tadke
Mo(l, 1).

Rezultat:
f (",y)
232. Odrediti Tejlorov polinom detvrtog stepena za funkciju z - -12-az u okolini
tadke Ma(0,0).
Rezultat:
f (r,g)

233. Odrediti Maklorenov polinom drugog stepena za funkciju z: ertu

Rezultat:

Pz(r,u):r+ (r+ u) +f,@z *2ry +u2) *t@'*3r2y *3ry2 +u2) .

273
234. Na6i Maklorenov polinom funkcije z : er cosy za n:2'
Rezultat: 12
f(r,a):1+"*T-T.
Zg5. Odrediti Maklorenov polinom treieg stepena za funkciju t: e$ sin y, a zalim pribliZno
izradunati eo'l sin 0, 49tr.
Rezultat: 1 ., r e eu''
n1 .
'Ur",
f @,il : y+ ry +
,rzg -
sin 0,49r = 1, 1051 r

lR definisanu izrazom z3 2rz

286. Implicitnu funkciju z : lR.2 -+ A - * :0 aproksimirati
polinomom drugog stepena u okolini tadke Mo(1,-1) ako ie z(1,-1) : 1'
Rezultat:

z(r,a)ar 1- 2(x-r) - (s+ 1) + |1101"- 1)' +20(r- r)(v+ 1)+6(s+ 1)2).

2'

287. F\rnkcija z(x,y)definisana je implicitno jednadinom zsxz'+Ar* 1 : 0. Na6i nekoliko

dlanova njene Maklorenove formule.

Rezultat: 1 1 12.1
z(x,g)- -1 - ir + Eg - g*' + StU 1 .. -

g.6. Ekstremne vrijednosti funkcije dvije promjenljive

Realna funkcija z -- f (r,31) ima u tadki M(ro,yo) lokalni minimum (maksimum) ako
postoji neka okolina te taEke u kojoj je stalno f (r,g\- f (r,o,yo) > 0 (/(r, y)- f (to,Ad <
0). Jednim imenom, lokalni minimum i lokalni maksimum funkcija sa dvije nezavisno
promjenljive naaivaju se lokalni ekstremi.
:
Da bi diferencijabilna flnkcija z f (n,y) u nekoj taikl M(ro,go) imala ekstremnu
wijednost, potrebno je da u toj taiki parcijalni izvodi prvog reda budu jednaki nuli, tj.
B/({o,g/o)-o rof(*-o,ao)- 0. (1)
0r 0Y

Tadke 6ije su koordinate rje5enja jednadina (1) nazivaju se stacionarnim.

274
 8.6.1 Dovoljni uslovi za egzistenciju lokalnih ekstrema
Neka funkcija z : f (r,g) ima neprekidne parcijalne izvode drugog reda u tadki
M(xo,gs) i neka je M(rs,go) stacionarna tadka te funkcije, tj.
o f (ra, ao) n af(ro,yo)
0r
Tada:
a) ako je A :AC - 82 > 0, funkcija, :
f(r,y) imau taiki M(ro,yo) lokalni ririnimum
za A> 0 (C > 0), a lokalni maksimum za A< 0 (C < 0),
b) ako je A < 0, funkcija f (r,il nema lokalnih ekstrema u tabki M(ro,Ua),
c) ako je A : 0 problem ekstrema ostaje nerije5en te ga dalje treba ispitivati.
Ovdje smo uveli oznake:

A 02f(*o,uo) R_02f(*o,uo) n_02f(*o,yo)

z-f-T)-D

238. Odrediti ekstremne wijednosti datih funkcija:

a) z - 14 + a4 - 12 - zra - y2, b) z - ns + y3 - Jry,
c) f (r,y, z)
Rje5enje:
a) Stacionarne tadke odredujemo iz sistema:
0z \
M -o'l ,. 4rs-2r-zy-o
0z tq 4Yt-2r-2Y:0,
& -o I-J'
6ija su rje5enja rt:0, Ut: A, 12: Uz: -I, fig: Us-: l. Stacionarne ta6ke
su: M1(0, 0), M2(-L, -1) i Ms(1,1). Kako je A(r,g) : g# -- I2r2 - 2, B(x,y) :
#ft: c(r,r): # : Lzu2 -2, L,(r,il : AC - a' - (r2r2 -2)(12y2 -2) - 4
-2,
i L(M2) : A(M3) : 96 > 0 A A(Mil : A(Mi : 10 ) 0, to u taikama M2 i Ms
funkcija z ima minimum i z*in: z(l,l): z(-I,-l): -2.
U tadki Mt(0,0) je A(M1) : A(0,0) : 0, pa je pitanje postojanja ekstremuma u toj
tadki otvoreno pitanje. Prira5taj funkcije u tadki M(0,0) je Az(0, 0) : z(x,y)-z(0,0).

275
 za y -r i 0 < r < 1ft, nrp,O) : 2r2(r2- 3) . 0, azau : -xi r > 0,
Az(0, 0) :2ra > 0. Kako priraitaj A,z(0,0) mijenja znak u okolini tadke Mt(0,0), to
u tadki Mt(0,0) funkcija nema ekstremuma.
b) Stacionarne tadke su M1(0,0)i M2(1,\. L(M):
A(1,1) > 0 i A(1,1):6 0, pa )
funkcija u tadki Mz(1,1) ima minimurn, zmin: -1. Kako je A(M1) :
A(0,0) < 0,
to funkcija nema ni maksimum ni minimum u tadki M1(0,0).
c) Stacionarne tadke odredujemo iz sistema jednadina:

vor 2(r-1) +22-0

Y-o
dy
3(a+4) a:0
4z*2tr-0.
y:0
oz

Stacionarne tadke sr: M1(2,0, -1) i M2(2,-4,-l).Kako i" # : r, # :6y * 12,

:
#I 4, .Y& :0, : H:2, {"+: a, &f(r,a,z) :2d,x2 + (6s +12)dy2 +
4dz2 + d,rdz, a2 l(Ui 2da2 * l2dy2 * 4dz2 * 4d,rdz : d,r2 * L2dy2 + (dr + 2dz)2 i
&f (Ur) > 0 zald,nl+ld,ul+ld"l* 0, pa u tatki M1(2,0, -1) funkcija ima minimum
i f*in: f(2,0,-1) - -1.
Poito je # f (Ur) : 2dr2 - L2dg2 +4d22 +Adndz, za dr : dz : 0, dy * 0, d2 f (Mil < 0,
azady:0, dr: dz *0, d2f (tttt2) > 0, to &f (Mz) mijenja znak zavisno od dn, du,
dz, pa u tadki M2 funkcija nema ekstremum o

239. Odrediti stacionaxne tadke datih funkcija:

a) z : zxs + nu2 + 5r2 + a2, b) z : e2'(r + y2 + zy),

c) z: rU@ - r - U), d\ z: (2ar - r211zUy - u2),
e) z :sinr * sing * cos(r + y), (0 I r I T,0 < U 3 on),
f) z: g) z: ut/w r + ntRv-
m,
Rezultat:
a) M1(0,0), Mz(*$,0), M3(- 1,2), Ma(-L,-2), b) M1(*,-1),
c) M1(0,0), M2(0, a), Ms(a,0), M+(&,&),

276
 d) Mt (0,0), Mz(O,2b), Ms(a,b), Ma(2a,0), M5(2a,2b),
e) w(t,t), t) Mr(*,fi), s) Mt(-3,-3) .
240. Odrediti ekstremne wijednosti funkcije z zadate implicitno relacijom:

z(r2 + 22) + 3(2a2 + 1) + 8(rz - y) - 4r : 0.

Rje3enje:
0z I 2z-r Az 2-3A
0r z*2r ' 0A z*Ztr'
Stacionarne tadke dobijemo iz sistema

L-22-r:0
2-3Y:Q
z(r2 + r') + 3(2u2 + t) + 8(nz - y) - 4n: o.

Stacionarne tadke su: ffi(-$ ,3,4\ i ur(4,?,4).Kako je

022 (z *2r)?z# 1) (1 - 2z - r)(# *rl

012 (z * 2r)2
o2z e *2r)(-z#l (1 zz - dyy
0r0y (z * 2*)2 )

-silft
w:w,
022 Q+22)(-s)-(2

i u stacionarnim tadkama # t %je jednako 0, to je

022 3z -2 A2z ^ 022 3
arr:@, a*aa:u, 6rr:- ,+2n
i
'
L(x,a): 3(32 - 2)
-ffi#, A(Ml) : L(Mz):2 ) 0,
pa funkcija z imaekstremum i u tadki Mr i u tatl<r M2. U tadki Mr funkcija ima minimum,
jer jeA(Mr): + > 0n A(Ml) ) 0, &utadki M2 maksimum jer je A(M2):-{6<
o A A(M2) > a i z*6n: O#, zrno,n :
n-{ .
277
24L Odrediti ekstremne wijednosti date funkcije:
a) z 12*ra*a2 2r-3a, b) z-(r-\2 + @-D2 *3,
c) z (r-\2*2a2, d) z - ra(6 - r - a),
e) z- e*'-ss (8 2r * y), f) z : en-u (n2 - 2y2),
s) z er-y (*, + a2), h) z-raln(r2+a2),
i) z- L+r-y i\ 7
\ffit rl^/
Rezultat:
: :3,
u)
"*in: t(t, f ) : -5, b) ,*in: ,(L,2):
c) z*in: z(I,0) 0, d) ,*or: z(2,2) 8,
,*o*: z(J,-!) : 4, f) ,*o, : z(-4,-2) :8"-2,
") :
g) z*a: z(0,0) 0,

h) ,*rn: ,Gh,*t[hl : -*",, zmst: ,\*h,-h): L*,

i) z*or: z(1,-1) : 3, i) z*m: z(4,2) :6 .

242. Odrediti ekstremne wijednosti funkcije z zadate implicitno:

a) xa +yu + rn -2a2(r2 +92 + t'):0, a> 0, b) 12 rryz-*y' -13:0,

c) x2 +y'+ r'-2x-l2g -42- 10:0, d) + *2a2 - z2r*z:0.
Rezultat:
a) zmin z(0,0) : art, zrnin : z(*:a,*a) : -"\E +&, zmo,r : z(0,0) : -ar/2,
I
-lTl&I rfr,
b) zntin -::

c) zmin
d) zmar

278
8.7. Uslovni (vezani) ekstrem
Pretpostavimo da treba odrediti maksimume i minimume funkcije z: f(n,y) pod.
uslovom da su r i y vezani jednacinom g(x,g) : 0. Ovakve ekstreme nazivamo uslovnim.
Za izradunavanje uslovnih ekstrema koristi se metod eliminacije i LagranZov metod.

8.7.1. Metod eliminacije

Ako je mogu6e rije5iti jednadinu veze p(x,9) : 0 po jednoj promjenljivoj, na pri-
mjer po u, u : rlt@), gdje je p(x,rb@D: 0, onda 6e lokalni ekstremum funkcije jedne
promjenljive F(r) : l(r,rh@D biti istowemeno uslovni ekstremum funkcije z: f (r,g).

8.7.2. LagranZov metod

Pri odredivanju uslovnih ekstrema, prvo formirarno LagranZovu funkciju

F(x,y,)) : /(r, il +
^p@,d,
gdje je ,\ proizvoljan realan parametar. Uslovni ekstremi su ekstremi funkcije F'(r, gr) koje
ispitujemo na slijede6i nadin:
Iz jednadina
AF 0z ,0p n
a;: n6;:u,
a**
AF: 02,,0p
_r : n
;_
oY n_;_
;_
dY
v,

Y,: p(t,g) :0,

a,\
odredi6emo vrijednosti r, U i ), tj. taike M(r,g) u kojima furrk,.ija moZe imati ekstrem.
Egzistenciju i karakter ekstrema u stacionarnim tadkama .r1/(r. y) odredujemo koriste6i
dtug, diferencijal funkcije F (r, y):

d2F:ffia*, +zffia*ar*#ar2
pri uslovu koji veziju dn i dy, tj.
0<p. 0to
fra- ffiaa + : o, d,x2o+ as'
-o
+ o.
Ako je dzF < 0 (&F > 0), tada funkcija F(r,y) ima uslovni maksimum (minimum) u
tad* M(x,v)-
2Tg
 Prirodu uslovnog ekstrema moZemo ispitati kao obidan ekstrem funkcije F (*, y) u
njenim stacionarnim tadkama.

243. Odrediti ekstremne wijednosti funk cije z : A + 21 4- 3 uz uslov 12 - 6r * y+5

Rje5enje:
Formiramo LagranZovu funkciju:

F(*,A,,\) : A * 2r *3 * )(r2 - 6n l- y + 5).

Stacionarne tadke odredimo iz sistema jednadina:
AF
,^, -0
or 2+2),r-6,\:0
OF
^ -0
oy
tj. 1 + ,\ - 0

12-6r*a+5:0.
'alOF -0
RjeSenje sistema jednadina je: x :
4, U : 3, ,\ : -1- Tadka u kojoj funkcija mole imati
uslovni ekstremum je ta6ka M(4,3).

:" t# - 2\, {&:0,0#: 0, to ie d2F(4,,3): -2dn2. lz d.atog uslova je

Kako
2rdn-6dn+dry:0 a u tabki M(4,3) dA: -2dci &F(4,3) +0 zaldnl+ldul*0,pa
ie &f$,3) < 0, odnosno u tadki M(4,3), funkcija ima uslolrni maksimutrr zmqn:3 o
244. Odrediti ekstremne. wijednosti funkciie z - 6 - 4r-3y uz uslov * +A2 - 1:0.
Rje5enje:
LagranZova funkcija glasi:

F(r,Y,)) : O- 4n - 3Y * A(x2 + Y2 - L),

a njeni parcijalni izvodi su:

nn on

#- -4*2\r, H : -J * 2\v, #,: *2 + v2 - L'

Potrebni uslovi egzistencije ekstremuma svode se na sistem jednadina:

-4 * 2),r - 0

-3 *2\y - 0
12 +a2 1

280
 dija su rje5enja:
,5
AL
+A
At:'5,
3

c-)
,.5 A
-I -3
Az 'l-/
a
Az
c

Kako :" # - 2\, #& : o, ffi - 2^, to je za \ : E, * : t,s : $, A :

g# g# - e"&Y :25 ) 0, Sto znadida u tadki uilt,f) funkcila z imaekstrem. s
obzirom na to da je ,4 : - $ 2 0, to u tatki Ml funkcija ima minimurw z*6n: I.
f#
Analogno se pokazuje da za ,\ : -8, * : -t,a : -E funkcija z ima maksimum:
zmo,r: Ll o

245. Odrediti ekstremne vrijednosti funkcije g: nytyz ako ie 12 +y2:2,g* z:2,

fr)A,U)0,2>0.
Rje5enje:
LagranZova funkcija je
F(r,U, z) : xy * zy -f \(*2 + A2 - 2) + Az@ * z- 2)
I
9# : U * 2\tr : 0, 4# : n * z * 2A1yf ,\2 : g,

9E : U * Az : 0, 12 *U2 : 2, y I z : 2.
Rjesenje dobijenog sistema jeste: 1, r: u: z:-1, pa stacionarna lr : -*,lz :
tadka j" M(\,1,1). Kako je&F:2At(drz +d,U2)*2d,xd,y+za"ay to je za Ar : -*,
: t '- : -dft -
d2F -6*z da2 2d,rdg + 2d,zdy. Iz uslova je: dy
- pa je dzF -d,2,
-6*z -3dy2 -2d22 <0 zaldrl+laul+ldrl* 0, tj. funkcijaima uslovni maksimum:
gmar: g(I,L,1):2.
246. Odrediti ekstremume date funkcije uz zadate uslove:
a) z : rI2y, 12 +y2- 5 : 0, b) z : tU, fr lU : l,
c) z : 12 * y2, t+ t : t, d) z : x2 + !2xy + Zf , +8 + U2 : 25,
e) z:h*#,x*y:c, f) g: rgz,x2 +y2+22:J,
g) g: xyz, fiz +f + 22 : l, fr +y * z:0, h) z: asin2 V+b2 cos2g, y r:
- [,
i) g :sinrsingrsinz, -t :
r y * z t, r ) 0, U ) A, z > 0.

281
 Rezultat:
a) z*in - z(-L,-2) - -5, z,nro,r : z(I,21 :5,
b) ,*o* : z(I, t) : 1, c) z*in : ,(g*b" {&t : ## , ,

: ,(*.l,+4) : ff, z*tn: z(*2,*3) :

d) t*on -59,
e) z*n: ,(3,8): #,
f) g*m : -1 u tadkama: M{-L,L,I), M2(I, -1, 1) i Ms(1,1, -1), grn'a : I za
Ms(1,1, -1), M+(-1,1, -1) i M5(I,-1,1),
Mz(*,-rt,h)
11 i Msert,ft
1r
g) gmin 1
h),
r-d,
h,h)i tre\ft' &),9mar
# "" h, - h, ft), -Jr, -
un? uu{- -{r, uu(ft - h, - ft\, ,

h) z*m: t@+b - {FWy, zmar : *(o+ b + t/7TF7,

i) g*o*: g(T,6,6): I .
247. Medu pravougaonicima datog obima 2l odrediti pravougaonih najve6e pow5ine.
Rje5enje:
Ako su r i g stranice pravougaonika, tada treba da bude z : r'A : max, r*y-I : 0.
Odakle slijedi da kvadrat sa stranicottt { i*u najvedu powsinu o
248. Neka se medu pravouglim trouglovima zadate hipotenuze c nade onaj koji ima najve6u
povr5inu.

Rje3enje:
P:Lra:max ili z:tra:max)fi2 +y2 -e:0. odakle jex:a: ft.
249. Na6i pravougli paralelopiped najved'e zirl)renilne sa zadatim zbirom ivica.

Rje5enje:
Ako oznadimo sa r, A, z dimenzije paralelopipeda, tada treba da bude

V:ryz:max, r+g*z:o,.
Odakle ieV*o, : fi ,ur : : z :$, ) : -+ .
U

250. U prav kruZni konus poluprednika osnove .R i visine h upisati vatjak maksimalne zapre-
mine, tako da donja osnova valjka IeLi na osnovi konusa, a gornja dodiruje izvodnice
konusa.

282
 Rezultat:
vmar: ry .
251. Na parabolu 12 :2A odrediti tacku koja je najbliZa pravoj r - A - 2:0.
Rje5enje:
Rastojanje ma koje tadke M(*o,go) od prave dato je obrascem d -- gr+-2. Po5to
taika M(*o,gs) mora lei,ati na paraboli x2 : 29, bi6e r2o : 2Ao. Dakle, treba na6i
ekstremnu wijednost funkcije d(*,il : uz uslov 12 - 2y : g. tazena tacka je
T
M(r,l) o

252. Odrediti najkra6e rastojanje tadke na elipsoidu 12 +2y2 +422 : 1 od ravni r*g* z : 4.

RjeSenje:
Rastojanje tadke M(*,y,2) od,ravni r *y*z:4 je d,:lrt#=|. LagranZova
funkcija jeF: (r+U* z- +)'+ ),(r2 +2y'+422 - 1). Uzeli smo kvadrat od tf\d,,rbog
lakseg ra,iunanja. d*i^: o(h,#,#r) : &# .
253. Odrediti najkrade rastojanje tadke M(I,O) od elipsoida 4r2 * 9A2: 36.
Rezultat:
d,*m:
h'
254. Odrediti taiku ravni 3r-22: 0 tako da suma kvadrata odstojanja te tadke od tadaka
I,t(L.I,1) i N(2,3,4) bude najmanja.
Rje5enje:
Iz usiora zadatka slijedi da treba prona6i ekstremume funkcije

g: (r-\2 +@- t)2 + ("-L)2 +(r-Z)2 +(u-il2 +(z-4)2 uz uslov Jr-22:0.

tazena taika i" M(#,2,$fi) .
255. Dat je trougao ABC. U unutra5njosti tog trougla odrediti tadku koja ima osobinu da
je suma kvadrata njenih rastojanja od tjemena A, B i C minimalna.

283
 Rezultat:
TeZiSte trougla ABC o

256. U datu loptu poluprednil<a R:2 upisati pravougli paralelopiped najve6e zapremine.

Rezultat:
Kocka ivice o
ft
257. Broj 12 rastaviti na tri sabirka tako da njihov proizvod bude Sto ve6i.
Rje3enje:
f (r,y, z)=rgz:max, tp(x,A, z):r * y * z - l2:0. Odakle se dobije n-!- z:4 o
258. Odrediti najve6u (sup.) i najmanju (inf.) vrijednost funkcije f (n,il: ew u oblasti
D:{(r,g)11 < r12,lrsl S1}.
RjeSenje:
funkcija / , R2 -+ R. dostiZe svoju najve6u (najmanju) vrijednost u zatvorenoj i
ogranidenoj oblasti D u tadkama koje su stacionarne tadke te funkcije i pripadaju oblasti
D ili u tadkama ruba te oblasti (granidnim ta6kama).
Data funkcija ima stacionarnu tadku M(0,0) koja ne pripada oblasti D, paona postiZe
svoju najve6u i najmanju vrijednost u tadkama ruba te oblasti.
Rub oblasti D je

ft: {(r, a)lr:1n lsl < 1} u {(s,s)11 1r 12 nlyl: t}tt u {(", a)ln:2 nlyl
=l
Za svako (r,U) e je e-l < f (r,y) < e.
IR

Najveda wijednost funkcije je e, a najmanja e-r, ti.

11
: f (2,;):
f ,up: /(1,1) ...: f (r,t) : ", r € lI,2l,
f;ny:/(1,-1) : f(2,-f,1:...: f(x,-|):"-t, r e[1,2]'
259. Odrediti najve6u i najmanju wijednost funkcije 'Ir: tr2 I2y2 * 322 ako je
12+92+22<loo.

284
 Rje5enje:
F\rnkcija u ima stacionarnu tadku M(0,0,0), koja ne pripada datoj oblasti. Vrijednost
funkcije u tadki M(0,0,0)je 0. Svoju najve6u, odnosno najmanju vrijednost funkcija ima
u toj tadki ili u tadkama ruba te oblasti, tj. ako ie 12 + A2 + 22: 100.
Na osnovu LagranZove funkcije

F(r,a, z) : 12 * 2a2 r Jz2 * A(r2 + y2 + z2 - to01

dobi6e se da je
lt4up : z(0,0, 10) : 339, uinf : u(0,0,0) : 0.
260. odrediti najve6u i najmanju vrijednost funkcije u oblasti D:
a) f (x,u): @+B)2 *y2, D:
{(r,il\@- r)2 + u2 S2,,
: :
b) f (r,U) rz7lnn, D {(n,illL 1x 1e,L 1y S n2},
c) f(r,a) :ln(ry), D : {(r,y)ll"+ 3l S L,-4 1 y 1 r},
d) /(r, U,z): (* - t)2 +y2 + (z +2)2, D: {(r,y,z)l(r - D2 +u2 + (z + L)z < 1},
e) a : r + A * z, D: {(r, y,z)lr2 * Uz 1 z < l}.
RjeSenje:
a) f""p:/(1 +"/2,0):18 +8rt, f;nf : f(L- \/2,q:t8-8fr,
b) f : f (e,e2) : fnf : /(1, 1) : 0,
"up "a,
c) f'up: f (-2,-4):Ln8,-f;ny: f ?2,-2):1n4,
:
d) f
'p: "f (1,0,0) 4, f ;nf(: - f(0. 0. -2; :
g,
e) uputstvo: uslov r,2+A2 i ekt-ir.aientan jeuslovima: z:7'2*y2,012,'-L.
Flormirati LagranZovu funkciju F: x*y* z* A(z-r;2
-g2;. nafie postupati ka,o u
zadatku25g.,vode6iradunaouslovu 0(-2 < 1. Dobi6eseu,sup= 1* fr,uinf :
-t.

285