UDAR ELEKTRIČNE STRUJE

Postoji jednosmerna i naizmenična struja, koje imaju različito dejstvo na žive organizme.
Jednosmerna struja protiče kroz provodnik jednim smerom od pozitivnog ka
negativnom polu i u principu je za ljudski organizam četiri puta manje opasna od
naizmenične struje. Štetno dejstvo struje na ljudski organizam zavisi od više faktora kao
što su: napon, jačina, učestalost (frekvenca), otpor tela, dužina dejstva, mesto i način
uključenja tela u strujno kolo, stanje organizma, spoljašnji uslovi idr.

Smatra se da su za život najopasniji naponi struje od 110-500V

Ta struja se naziva niskonaponska, a preko 500V visokonaponska struja. Kod struje

visokog napona povrede mogu nastati i kada se telo nađe u blizini visokonaponskog
provodnika kada između njih nastaje električni luk, a naročito pri vlažnom vremenu. Pri
padu visokonaponskog provodnika dalekovoda na vlažnu zemlju čovek može stradati i
na nekoliko koraka od provodnika.
Udar električne struje najčešće nastaje zbog nepažnje ili neznanja. Izvori elektrokucije su
obično neispravni električni aparati i neispravni električni vodovi ili munja (grom).

Na mestu ulaza struje u telo i na mestu njenog izlaza iz tela nastaju povrede, slične
povredama kod teških opekotina. Na tim mestima izumire tkivo i javljaju se veliki gubici
kože i tkiva u obliku levka. Sem opekotina struja deluje i elektrolitički, tj. električnim
putem rastvara ćelije i tkiva.

Kroz telo struja ide u pravcu manjeg otpora, tako da pravac prolaska struje kroz telo nije
pravolinijski. Struja ide u pavcu vlažnosti površine tela, zato što joj vlažne površine daju
manji otpor.

Sem lokalnih povreda od električne struje, postoje i opšti štetni uticaji delovanja struje.
U momentu električnog udara nastupa odmah gubitak svesti, koja često traje kratko
vreme i za sobom ostavlja kraće ili duže pojave oduzetosti ili grčeva. Duže vreme ostaju i
duševni poremećaji, kao što su strah, nesanica i jaka nervoza. Pri jačem delovanju struje
dolazi do sitnih krvarenja u mozgu, sa stalnim štetnim posledicama od povrede mozga,
pa i do momentalne smrti

Klinička slika

Udar izaziva prekid disanja, gubitak svesti, prestanak rada srca, zatim opekotine na
mestu kontakta sa izvorom električne struje, toničko-kloničke grčeve i smrt. Električni
udar ponekad odbaci povređenog te ovaj usled pada zadobija i druge povrede. Struja
veoma velike jačine prouzrokuje izgoretine i ugljenisanje.

Pri udaru groma pojave su iste kao i pri električnom udaru. Osoba izgubi svest, a kada
dođe k sebi, ne seća se šta se dogodilo. Zatim nastupaju grčevi mišića celog tela i
buncanje, posle čega ostaju oduzeti neki delovi tela. Ako je udar groma bio jak, smrt
nastupa od grčeva mišića za disanje. Uzrok ovome su pojave na mozgu usled sitnih
krvarenja i oštećenja moždanih ćelija.

Kako reagovati?

Odmah prekinuti kolo električne struje

Iizvaditi utikač, odvrnuti osigurač, drvetom prekinuti provodnik, ali ne golim rukama već
gumenim debelim rukavicama ili uviti ruke suvim tekstilom i to obilno i tako uhvatiti
provodnik. Kod visokih napona, držite se barem na 10 metara udaljenosti dok se ne
osigura isključenje napona. Nemojte postati druga žrtva.

Primeniti procedure kardiopulmonalne reanimacije

Veštačko disanje sprovodi se uduvavanjem izdahnutog vazduha reanimatora metodom

usta na usta ili usta na nos. Usne bolesnika se očiste od stranog sadržaja, preko njih se
postavlja maramica ili nešto slično. Reanimator se nalazi sa strane bolesnika, jednu ruku
podvuče ispod vrata (i nešto niže), podiže vrat bolesnika da glava spontano pada niže i
nazad temenom prema leđima. Palcem i kažiprstom druge ruke zatvori nozdrve,
dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više dole i nazad da brada zauzme njaviši
položaj. Duboko udahne, prisloni usta na usta bolesniku i uduvava vazduh pazeći da je
obuhvatom svojih usana pokrio obim usana bolesnika, jer se tako izbegava gubitak
vazduha. Zatim reanimator oslobađa usta bolesnika da omogući da uduvani vazduh
spontano izađe. Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno a zatim se
uduvavanje nastavi ravnomerno u ritmu normalnog disanja (12-14 u minuti). Provera
uspešnosti uduvavanja se ocenjuje pojavom sinhronih pokreta grudnog koša.

Spoljnu masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili jako oslabi rad srca. To se
može ustanoviti po tome, što se ne može napipati puls na arterijama vrata, ruke ili noge,
a povređenom su proširene zenice i poprimi mrtvački izgled. Izvodi se ravnomernim i
snažnim pritiskom u predelu spoja gornje dve trećine i donje trećine sternuma (grudne
kosti). Potiskivanje sternuma prema kičmi 3,5-5 cm prenosi se na srce. Osoba koja
pomaže reanimatoru podigne bolesnikove noge da se što više krvi premesti prema srcu
i mozgu. Oko 2 cm iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko
njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima a ramena se nalaze iznad
grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi
kompresija srca bila efikasnija. Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne
odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi
80-100 u minuti, a posle svake pete kompresije obavlja se jedno uduvavanje vazduha i u
tom trenutku se kompresija ne izvodi. Ako reanimaciju izvode dve osobe, uz isti ritam
kompresija srca obavljaju se dva uzastpona uduvavanja na svakih 15 kompresija.
Provera uspeđnosti obavlja se posle jednog minuta reanimacije.
Znaci uspešnosti reanimacije: palpira se puls na arterijama vrata ili noge, zenice nisu
maksimalno dilatirane (proširene), popravlja se boja kože, javlja se mišićni tonus, grudni
koš se spontano i ritmično pokreće.

Ako oživljavanje uspe, treba zbrinuti i opekotine (pažljivo skinuti delove odela osim onih
slepljenih za kožu, nasilno skidanje tih delova uzrokuje jake bolove i zajedno s delovima
odela ljušte se i delovi tkiva. Odeću treba skidati paranjem po šavovima. Opečenu
površinu treba što pre prekriti sterilnom gazom ili zavojem. Na opekotine ne stavljati
masti, prašak i slično! Povređenom dati da pije što više tečnosti).

Povređenog posle uspešnog oživljavanja transportovati u bolnicu.